DESTO POGLAVLJEDESTO POGLAVLJE10. 10. INTEINTERNI OBRAČUN I RNI OBRAČUN I

UPRAVLJANJE UPRAVLJANJE PREDUZEĆEMPREDUZEĆEMProf. dProf. dr Jovica Lazir Jovica Lazić, redovni profesorć, redovni profesor

Biljana Lazić, asistentBiljana Lazić, asistent

1100. INTE. INTERNI OBRAČUN I RNI OBRAČUN I UPRAVLJANJE PREDUZEĆEMUPRAVLJANJE PREDUZEĆEM

1100.1. Poslovni .1. Poslovni informacioni sisteminformacioni sistem i interni i interni

obračunobračun U teoriji i praksi postoje različita gledišta kada je u pitanju U teoriji i praksi postoje različita gledišta kada je u pitanju

definisanje poj mova: podatak i informacija. Isto tako, definisanje poj mova: podatak i informacija. Isto tako, postoje razlike i o odnosu ovih kategorija.postoje razlike i o odnosu ovih kategorija.[1][1]

Dvadeseti vek je vek informacija. U još većoj meri to se Dvadeseti vek je vek informacija. U još većoj meri to se očekuje od dvaočekuje od dva- - desetprvog veka pred čijim se vratima desetprvog veka pred čijim se vratima čovečanstvo nalazi. U tim uslovima poslovni informacioni čovečanstvo nalazi. U tim uslovima poslovni informacioni sistemi postaju naša stvarnost i nasušna potreba u svim sistemi postaju naša stvarnost i nasušna potreba u svim sferama poslovanja.sferama poslovanja.

[1][1] Dr Milovan Stanišić: Interna ekonomija predizeća – Dr Milovan Stanišić: Interna ekonomija predizeća – interni obračun - pogonsko računovodstvo, Centar za interni obračun - pogonsko računovodstvo, Centar za unapređenje poslovanja u privredi, Beograd, 1991, unapređenje poslovanja u privredi, Beograd, 1991, str.157.str.157.

Računovodstveni je poslovna funkcija Računovodstveni je poslovna funkcija koja se bavi produkovanje raznorodnih i koja se bavi produkovanje raznorodnih i raznovrsnih informacija za poslovne raznovrsnih informacija za poslovne namene.namene.

Informačije su produkt rada Informačije su produkt rada informacionog sistema. informacionog sistema. U teoriji ima više U teoriji ima više različitih definicija i informacionih različitih definicija i informacionih sistema, ne postoji opštevažeća ili sistema, ne postoji opštevažeća ili opšteprihvaćena. Navešćemo dve opšteprihvaćena. Navešćemo dve definičije, jednog te istog autora, koje se definičije, jednog te istog autora, koje se međusobno dopunjuju i osvetljavaju međusobno dopunjuju i osvetljavaju različite aspekte ovog pojma.različite aspekte ovog pojma.

"Upravljački informacioni sistem je mreža "Upravljački informacioni sistem je mreža zasnovana na računima koja ima jedan ili više zasnovana na računima koja ima jedan ili više operativnih sistema i koji pružaju odgovarajuće operativnih sistema i koji pružaju odgovarajuće podatke rukovodstvu u svrhu donošenja odluka, a podatke rukovodstvu u svrhu donošenja odluka, a takođe sadrži neophodne mehanizme za uvođenje takođe sadrži neophodne mehanizme za uvođenje promena ili odgovora koje rukovodstvo vrši pri promena ili odgovora koje rukovodstvo vrši pri donošenju odluka"donošenju odluka"[1][1]..

"Informacioni sistem je svako uspešno uređivanje "Informacioni sistem je svako uspešno uređivanje ljudi, postupaka, uređaljudi, postupaka, uređa- - ja i tehnologije, ja i tehnologije, organizovanih u svrhu pružanja blagovremene, organizovanih u svrhu pružanja blagovremene, pouzdane informapouzdane informa- - čije potrebne za rukovođenje čije potrebne za rukovođenje preduzećem radi ostvarivanja dobiti"preduzećem radi ostvarivanja dobiti"[2][2]..

[1][1] Prins T., Informacioni sistemi za organizovanje Prins T., Informacioni sistemi za organizovanje planiranja i kontrole, Beograd, 1978, str. 39.planiranja i kontrole, Beograd, 1978, str. 39.

[2] Ibidem, str. 78[2] Ibidem, str. 78

Prva definicija više je usmerena na tehnologiju Prva definicija više je usmerena na tehnologiju na kojoj su zasnovani savremeni informacioni na kojoj su zasnovani savremeni informacioni sistemi (kompjuterizacija) a druga o sistemi (kompjuterizacija) a druga o organizacionom aspekorganizacionom aspek- - tu informacionih tu informacionih sistema. Obzirom na sve, nameće se sistema. Obzirom na sve, nameće se konstatacija da je informacioni sistem, sistem konstatacija da je informacioni sistem, sistem formiranja informacija i istovremeno sistem formiranja informacija i istovremeno sistem informisanja upravljačkih struktura.informisanja upravljačkih struktura.

Strukturu i profil informacija za poslovno Strukturu i profil informacija za poslovno odlučivanje nije moguće univerzalno definisati odlučivanje nije moguće univerzalno definisati za sve slučajeve. Oni su uslovljeni potrebama i za sve slučajeve. Oni su uslovljeni potrebama i zahtevima organa upravljanja u preduzeću. zahtevima organa upravljanja u preduzeću. Bez sumnje je da informacija nije statična. Bez sumnje je da informacija nije statična. Njihovim konstituisanjem ne završava se Njihovim konstituisanjem ne završava se njihov razvoj. njihov razvoj.

Naprotiv, one evoluiraju tokom celog Naprotiv, one evoluiraju tokom celog postojanja i u principu je logično očekivati da postojanja i u principu je logično očekivati da se stalno usavršavaju. U stručnoj literaturi se stalno usavršavaju. U stručnoj literaturi poznati su razni modeli informacionih sistema, poznati su razni modeli informacionih sistema, na primer:na primer:

tradicionalni informacioni sistem,tradicionalni informacioni sistem, proizvodni i operativni sistemi,proizvodni i operativni sistemi, tržišni informacioni sistemi, itržišni informacioni sistemi, i integralni (totalni) informacioni sistemiintegralni (totalni) informacioni sistemi[3][3]

. .

[3][3] Prins T., Informacioni sistemi za Prins T., Informacioni sistemi za organizovanje planiranja i kontrole, Beograd, organizovanje planiranja i kontrole, Beograd, 1978, str. 89. do 359.1978, str. 89. do 359.

Tradicionalni informacioni sistemi su Tradicionalni informacioni sistemi su zasnovani na računovodstvenim principima i zasnovani na računovodstvenim principima i računovodstvo predstavlja njihovu računovodstvo predstavlja njihovu metodološku podlogu. Oni su najrašireniji. metodološku podlogu. Oni su najrašireniji. Ostale vrste informacionih sistema su sistemi Ostale vrste informacionih sistema su sistemi za posebne namene obzirom na zahteve koji za posebne namene obzirom na zahteve koji se postavljaju pred njihove kreatore. se postavljaju pred njihove kreatore.

Totalni inforamcioni sistemi nastoje da budu Totalni inforamcioni sistemi nastoje da budu sveobuhvatniji. No, za sada oni su u primeni sveobuhvatniji. No, za sada oni su u primeni samo u najrazvijenijim preduzećima i samo u najrazvijenijim preduzećima i privrednim sistemima. Razlozi za to nalaze se privrednim sistemima. Razlozi za to nalaze se u velikim troškovima njihove eksploatačije, u velikim troškovima njihove eksploatačije, pa je većem broju preduzeća njihova primena pa je većem broju preduzeća njihova primena nemoguća.nemoguća.

Upravljački informacioni sistem (UIS) je Upravljački informacioni sistem (UIS) je integralni informacioni sistemi koji integralni informacioni sistemi koji generira široku lepezu varijanti generira široku lepezu varijanti informacija koje, najčešće, služe informacija koje, najčešće, služe poslovnom odlučivanju. Moćniji, ili, poslovnom odlučivanju. Moćniji, ili, razvijeniji UIS imaju nekoliko podsistema razvijeniji UIS imaju nekoliko podsistema od kojih je računovodod kojih je računovod- - steveni steveni informacioni sistem (RIS) uopšteno najveći informacioni sistem (RIS) uopšteno najveći i najviše formalizovan. i najviše formalizovan.

Ostali podsistemi daju informačije za Ostali podsistemi daju informačije za tržišne aktivnosti, informačije o tržišne aktivnosti, informačije o zaposlenim, informazaposlenim, informa čije o pravnoj čije o pravnoj regulativi, i ostale informačije za bazičnu regulativi, i ostale informačije za bazičnu podršku menadžmentu.podršku menadžmentu.

Između različitih definicija UIS najlakše je naći Između različitih definicija UIS najlakše je naći sličnost u delu koji se odnosi na namenu sličnost u delu koji se odnosi na namenu informacija koje produkuje. One su informacija koje produkuje. One su prevashodno namenjene za poslovno prevashodno namenjene za poslovno odlučivanje. Kroz tu aktivnost se doprinosi odlučivanje. Kroz tu aktivnost se doprinosi organizačiji u celini. Iz tih razloga može da se organizačiji u celini. Iz tih razloga može da se tvrdi da je informacija resurs koji ima cenu. tvrdi da je informacija resurs koji ima cenu. Informacija nudi velike prednosti.Informacija nudi velike prednosti.

U narednoj U narednoj ŠemŠemii 1. ukazuje 1. ukazuje se se na strukturu na strukturu organizacionih aktivnosti da se produkuju organizacionih aktivnosti da se produkuju zahtevane informačije. Nije funkcija zahtevane informačije. Nije funkcija informacionog sistema u tome da produkuje informacionog sistema u tome da produkuje bilo kakve informačije o poslovnim procesima i bilo kakve informačije o poslovnim procesima i aktivnostima.aktivnostima.[1][1] Cilj koji opravdava troškove Cilj koji opravdava troškove koji se podnose za funkconisanje koji se podnose za funkconisanje informacionih sistema je kvalitetna informacionih sistema je kvalitetna informacija.informacija.

Kvalitetna informacija je ona informacija koja Kvalitetna informacija je ona informacija koja ispunjava sledeće uslove:ispunjava sledeće uslove:

da je pribavljena blagovremeno,da je pribavljena blagovremeno, da je pribavljena tako da održažava na tačan i istinit da je pribavljena tako da održažava na tačan i istinit

način stvarnost poslovnog događanja,način stvarnost poslovnog događanja, da je pribalvjena u skladu sa pozitivnim propisima i da je pribalvjena u skladu sa pozitivnim propisima i

da je na njima zasnovana,da je na njima zasnovana, da je u skladu sa računovodstvenim načelima, da je u skladu sa računovodstvenim načelima,

principima i standardima i da je na njima principima i standardima i da je na njima zasnovana,zasnovana,

da je prezentirana na način koji odgovara korisniku da je prezentirana na način koji odgovara korisniku informačije, iinformačije, i

da doprinosi smanjenju rizika, ili, neizvesnosti u da doprinosi smanjenju rizika, ili, neizvesnosti u nekom od domena poslovanja.nekom od domena poslovanja.

[1][1] Informacioni sistemi imaju svoj plan rada, svoju Informacioni sistemi imaju svoj plan rada, svoju metodologiju rada, logiku rada koja podrazumeva metodologiju rada, logiku rada koja podrazumeva sistematisistematiččnost u radu i svrsishodnost rada. Sve ove uslove nost u radu i svrsishodnost rada. Sve ove uslove zadovoljava razadovoljava raččunovodstvo tako da je u raunovodstvo tako da je u raččunovodstvo sa unovodstvo sa lako}om ugrađena osnova funkcionisanja informacionih lako}om ugrađena osnova funkcionisanja informacionih sistema.sistema.

Šema 1: Upravljački Šema 1: Upravljački inforamcioni sisteminforamcioni sistem

Odluke

Menad`eri

Informacija Analiza odlu~ivanja

Zahtevaneinformacije

Transformacijaodataka

Banka podataka Organizacijapodataka

Sakupljanjepodataka

Definisanje potrebnihpodataka

Interni sistemIzvori podataka

Računovodstvo je poslovna funkcija Računovodstvo je poslovna funkcija koja se bavi produkovanjem koja se bavi produkovanjem raznorodnih i raznovrsnih informacija raznorodnih i raznovrsnih informacija za različite nemene. za različite nemene.

Kakav je odnos pojmova: Kakav je odnos pojmova: računovodstvo, računovodstveni računovodstvo, računovodstveni informacioni sistem, poslovni informacioni sistem, poslovni informacioni sistem? informacioni sistem?

Za odgovor je neophodno prvo Za odgovor je neophodno prvo razmotriti pojam sistema uopšte.razmotriti pojam sistema uopšte.

1100.1.1. Definisanje sistema.1.1. Definisanje sistema Od 1960. godiOd 1960. godinne dolazi do burnog razvoja poslovne e dolazi do burnog razvoja poslovne

informatike u preduinformatike u predu- - zećima uporedo sa razvojem zećima uporedo sa razvojem kompjuterske tehnike i njoj svojstvenom poslovnog kompjuterske tehnike i njoj svojstvenom poslovnog koncepta i filozofije rada. Kao posledica toga počinje koncepta i filozofije rada. Kao posledica toga počinje se računovodstevo tretirati kao sistem. Saglasno se računovodstevo tretirati kao sistem. Saglasno tome računovodstvo se definiše kao informacioni tome računovodstvo se definiše kao informacioni sistemsistem[1][1]. O pojmu sistema postoji bezbroj definicija. . O pojmu sistema postoji bezbroj definicija. Mi smo se opredelili za neke od njih koje nam se čine Mi smo se opredelili za neke od njih koje nam se čine najprikladnije za sistemsko shvatanje računovodstva najprikladnije za sistemsko shvatanje računovodstva i računovodstvene funkčije. Russell L. Ackoff, i računovodstvene funkčije. Russell L. Ackoff, teoretičar sistema nudi sledeću definiciju:teoretičar sistema nudi sledeću definiciju:

[1][1] Sarasota Fla: A Statement of Basic Accounting Sarasota Fla: A Statement of Basic Accounting Theory, American Accounting Association, 1966, str Theory, American Accounting Association, 1966, str 64.64.

"Za početak mi možemo da sistem definišemo "Za početak mi možemo da sistem definišemo kao širok i nedovršen entikao širok i nedovršen enti- - tet, konceptualni, tet, konceptualni, ili, fizički, koji sadrži nezavisne delove"ili, fizički, koji sadrži nezavisne delove"[2][2]. . Naglašava se nezavisNaglašava se nezavis- - nost konstitutivnih nost konstitutivnih delova sistema što se uočva kroz ponašanje delova sistema što se uočva kroz ponašanje sistema. Sistem čini sistem rada (ponašanje) sistema. Sistem čini sistem rada (ponašanje) njegovih elemenata. Samo kroz manifestaciju njegovih elemenata. Samo kroz manifestaciju sistema može da se sagleda stanje u sistemu.sistema može da se sagleda stanje u sistemu.

[2][2] Rusell L. Ackoff: Systems, Organiations, Rusell L. Ackoff: Systems, Organiations, and Interdisciplinary Research, General and Interdisciplinary Research, General Systems Yearbook, vol. 5, strana 1, prema F. Systems Yearbook, vol. 5, strana 1, prema F. H. Wu: Accounting information systems, H. Wu: Accounting information systems, Theory and Practice, Tosho printing, Tokio, Theory and Practice, Tosho printing, Tokio, 1984. god1984. god.., str, str. . 5.5.

Sistem ne mora biti fizički. On, naprotiv, može Sistem ne mora biti fizički. On, naprotiv, može biti i nefizički, nevidljiv, konceptualan, ili, biti i nefizički, nevidljiv, konceptualan, ili, logički.logički.

M. J. Alexander daje, ipak, najpotpuniju M. J. Alexander daje, ipak, najpotpuniju definiciju: "Sistem je grupa fizičdefiniciju: "Sistem je grupa fizič- - kih, ili, kih, ili, nefizičkih elemenata u prirodi koji čine set nefizičkih elemenata u prirodi koji čine set međusobno povezanih i uslovljenih elemanta međusobno povezanih i uslovljenih elemanta sa jednim, ili, više cljeva, smerova, ili, krjeva.sa jednim, ili, više cljeva, smerova, ili, krjeva.[1][1]" Alexander koristi termin "element" to upućuje " Alexander koristi termin "element" to upućuje na deo, komponentu, ili, objekt u sistemu. Ova na deo, komponentu, ili, objekt u sistemu. Ova definicija četiri ključne reči: "element", definicija četiri ključne reči: "element", "međuodnos", "međudejstvo" i "cilj"."međuodnos", "međudejstvo" i "cilj".

[1][1] M. J. Alexander: Information, Systems M. J. Alexander: Information, Systems Analysis - Theory and Applications, Palo Alto, Analysis - Theory and Applications, Palo Alto, California, Science Research Associates, 1974. California, Science Research Associates, 1974. godgod.., str, str.. 4. 4.

Sistem čini elemente koji imaju Sistem čini elemente koji imaju određenih srodnosti. Oni se nalaze u određenih srodnosti. Oni se nalaze u međusobnoj uslovljenosti. Ali, ono što međusobnoj uslovljenosti. Ali, ono što razlikuje skupinu od sistma je, razlikuje skupinu od sistma je, ponajprije da sistem ima cilj, ili, svrhu ponajprije da sistem ima cilj, ili, svrhu postojanja. postojanja.

Računovodstvo ima svoje gradivne Računovodstvo ima svoje gradivne elemente koji se nalaze u odgovarajućim elemente koji se nalaze u odgovarajućim kauzalnim međuvezama i kauzalnim međuvezama i međuodnosima i ima jasan cilj: međuodnosima i ima jasan cilj: produkcija poslovnih informacija za produkcija poslovnih informacija za različite namene.različite namene.

1100.1.2. Računovodstvo kao .1.2. Računovodstvo kao sistemsistem

"Računovodstvo je poslovni jezik.""Računovodstvo je poslovni jezik."[1][1] Svakoj Svakoj organizačiji ljudi usmerenih na stvaranje i organizačiji ljudi usmerenih na stvaranje i realizaciju odgovarajućih učinaka neophodna realizaciju odgovarajućih učinaka neophodna su odgovarajuća komunikaciona sredstva. su odgovarajuća komunikaciona sredstva. Jedno od komunikacionih sredstava je Jedno od komunikacionih sredstava je računovodstvo. Ono je podvrgnuto procesu računovodstvo. Ono je podvrgnuto procesu evolučije, ili, stalnih promena i prilagođavanja evolučije, ili, stalnih promena i prilagođavanja potrebama vremena i korisnika.potrebama vremena i korisnika.

[1][1] Frederick H. Wu: Accounting information Frederick H. Wu: Accounting information systems, Theory and Practice, McGranj-Hill systems, Theory and Practice, McGranj-Hill Book Company, Tokio, Japan, 1984, strBook Company, Tokio, Japan, 1984, str.. 4. 4.

Računovodstvo je u tradicionalnom smislu Računovodstvo je u tradicionalnom smislu definisano kao: proces sakupljanja i definisano kao: proces sakupljanja i kompletiranja poslovne dokumentačije, kompletiranja poslovne dokumentačije, kontrole poslovne dokumentačije, kontiranja, kontrole poslovne dokumentačije, kontiranja, evidencije, klasiranja, sumiranja, i poslovnog evidencije, klasiranja, sumiranja, i poslovnog izveštavanja o poslvonim transakcijama - izveštavanja o poslvonim transakcijama - finansijsko računovodstvo. finansijsko računovodstvo.

Međutim, uticaj kvantitativnih sredtsava (u Međutim, uticaj kvantitativnih sredtsava (u prvom redu kompjutera) dovodi do toga da se prvom redu kompjutera) dovodi do toga da se računovodstvo pojmovno šire definiše računovodstvo pojmovno šire definiše uključujući i sredstva za obradu podataka te uključujući i sredstva za obradu podataka te tako dolazi do pojma upravljačko tako dolazi do pojma upravljačko računovodstvo koje je u sprezi sa računovodstvo koje je u sprezi sa upravljačkom kontrolom poslovnih aktivnosti i upravljačkom kontrolom poslovnih aktivnosti i procesom donošenja poslovnih odluka.procesom donošenja poslovnih odluka.

Kompleksnije sagledavanje računovodstva Kompleksnije sagledavanje računovodstva kao poslovnog informacionog sistema kao poslovnog informacionog sistema podrazumeva da se ovom prilikom podrobnije podrazumeva da se ovom prilikom podrobnije definišu kategorijalne komponente definišu kategorijalne komponente računovodstva kao sistema uopšteračunovodstva kao sistema uopšte[1][1]::

11. Međusobna povezanost i uslovljenost . Međusobna povezanost i uslovljenost elemenata sistemaelemenata sistema - ukazuje na to da - ukazuje na to da sistem ne čine nepovezani i neuslovljeni sistem ne čine nepovezani i neuslovljeni elementi. Između elemenata postoji elementi. Između elemenata postoji odgovarajući odnos koji sve njih zajedno čine odgovarajući odnos koji sve njih zajedno čine isstemskim elementima.isstemskim elementima.

[1][1] Frederick H. Wu: Accounting Information Frederick H. Wu: Accounting Information Systems, Tokio, 1984. godine, strSystems, Tokio, 1984. godine, str.. 6. 6.

Računovodstveni sistem obuhvata čitav niz Računovodstveni sistem obuhvata čitav niz različitih elemenata koji su u odgovarajućim različitih elemenata koji su u odgovarajućim korespondirajućim relacijama. Slaganje korespondirajućim relacijama. Slaganje dnevnika, glavne knjige, izrada probnih i dnevnika, glavne knjige, izrada probnih i zaključnih bilansa, izrada i funkcionisanje zaključnih bilansa, izrada i funkcionisanje kontnog plana, itd... kontnog plana, itd...

Svi elementi računovodstva moraju uvažavati Svi elementi računovodstva moraju uvažavati duh i logiku računovodstva. U suprotnom duh i logiku računovodstva. U suprotnom predstavljaju mehanički zbir nekompatibilnih predstavljaju mehanički zbir nekompatibilnih komponenti što nije dovoljan uslov da budu komponenti što nije dovoljan uslov da budu sistem. sistem.

2. Različitost elemanta koji čine sistem2. Različitost elemanta koji čine sistem - - označava specifičnost i kompleksnost odnosa u označava specifičnost i kompleksnost odnosa u sistemu. Svaki od elemenata, ili, skupova od sistemu. Svaki od elemenata, ili, skupova od elemenata imaju svoje specifične performanse. elemenata imaju svoje specifične performanse. Oni mogu da se dele, ili, klasifikuju, čak da se i Oni mogu da se dele, ili, klasifikuju, čak da se i hijerarhijski određuju.hijerarhijski određuju.

Bogatstvo elemenata Računovodstvenog Bogatstvo elemenata Računovodstvenog informacionog sistema (RIS) i informacionog sistema (RIS) i računovodstva je očigledna. Ta raznolikost računovodstva je očigledna. Ta raznolikost je posledica niza faktora. Na prvom emstu je posledica niza faktora. Na prvom emstu su za to zaslužni zahtevan visok nivo su za to zaslužni zahtevan visok nivo kvaliteta produkta računovodstva - kvaliteta produkta računovodstva - informačije, i dugo vreme postojanja informačije, i dugo vreme postojanja računovodstvene delatnosti tokom kojeg računovodstvene delatnosti tokom kojeg su nastali razni oblici i razvojne faze. su nastali razni oblici i razvojne faze.

Za shvatanje razlika između konstitutivnih Za shvatanje razlika između konstitutivnih elemenata nije potrebno posebno elemenata nije potrebno posebno specijalističko znanje iz računovodstva. specijalističko znanje iz računovodstva. Nužna je za spoznaju prosta percepcija i Nužna je za spoznaju prosta percepcija i logika.logika.

33. Holizam sistem. Holizam sistem - sistem čine svi njegovi elementi - sistem čine svi njegovi elementi u kompletu. Nije moguće sagledati sistem na u kompletu. Nije moguće sagledati sistem na pouzdan način sagledavanjem dela njegovih pouzdan način sagledavanjem dela njegovih elemenata, ili, promatranjem samo jednog elementa. elemenata, ili, promatranjem samo jednog elementa. Sistem ima svoje performanse na bazi ukupnosti Sistem ima svoje performanse na bazi ukupnosti svih elemenata koji ga čine ne u vrednosti prostog svih elemenata koji ga čine ne u vrednosti prostog zbira svih gradivnih elemenata već uzevši u obzir i zbira svih gradivnih elemenata već uzevši u obzir i sinergiju sistema.sinergiju sistema.

Holizam se u računovodstvu jasno sagledava. Holizam se u računovodstvu jasno sagledava. Nepostojanje kontnog plana, glavne knjige, Nepostojanje kontnog plana, glavne knjige, dokumenta, itd.dokumenta, itd., , ugrožava kvalitetno funkcionisanje ugrožava kvalitetno funkcionisanje računovodstva. Pošto je delatnost računovodstva računovodstva. Pošto je delatnost računovodstva usmerena više prema vani nego prema unutra usmerena više prema vani nego prema unutra (informačije se produkuju za korisnike u okruženju, (informačije se produkuju za korisnike u okruženju, a podaci se pribavljaju iz okruženja) to je prisutan i a podaci se pribavljaju iz okruženja) to je prisutan i uticaj okruženja na razvoj i kmopleksnost RIS kao uticaj okruženja na razvoj i kmopleksnost RIS kao svojevrsnog sistema.svojevrsnog sistema.

44. Cilj sistema. Cilj sistema - svaki sistem ima - svaki sistem ima specifičan cilj, ili, set ciljeva. Na primer, specifičan cilj, ili, set ciljeva. Na primer, radnici u računovodstvu imaju svoje radnici u računovodstvu imaju svoje interese, rukovodilac računovodstvene interese, rukovodilac računovodstvene svoje a uprava preduzeća svoje interese svoje a uprava preduzeća svoje interese u vezi sa svrhom postojanja u vezi sa svrhom postojanja računovodstvene funkčije u preduzeću. računovodstvene funkčije u preduzeću. Računovodstvo ne postjoi samo iz razloga Računovodstvo ne postjoi samo iz razloga što je to propisano zakonima i drugom što je to propisano zakonima i drugom pozitivnom regulativom. Egzistiranje pozitivnom regulativom. Egzistiranje računovodstvene funkčije, ma u kojoj računovodstvene funkčije, ma u kojoj organizacionoj formi, neminovno je zbog organizacionoj formi, neminovno je zbog ostvarenja odgovarajućeg cilja, ili ciljeva.ostvarenja odgovarajućeg cilja, ili ciljeva.

U RIS primarni je clj jasan i javno obelodanjen. CIlj U RIS primarni je clj jasan i javno obelodanjen. CIlj je produkcija kvalitetnih informacija za poslovno je produkcija kvalitetnih informacija za poslovno odlučivanje. Svi ostali ciljevi imaju drugorazredan odlučivanje. Svi ostali ciljevi imaju drugorazredan značaj.značaj.

55. Inputi i outputi sistema. Inputi i outputi sistema - svaki sistem ima ulazne - svaki sistem ima ulazne komponente na bazi kojih produkuje izlazne komponente na bazi kojih produkuje izlazne komponente.komponente.

Ulazni podaci o poslovnim događajima predstavljaju Ulazni podaci o poslovnim događajima predstavljaju inpute u RIS. Oni su sadržani u poslovnoj inpute u RIS. Oni su sadržani u poslovnoj dokumentačiji koja je nosilac podataka o poslovnim dokumentačiji koja je nosilac podataka o poslovnim događajima. Na bazi poslovne dokumentačije i događajima. Na bazi poslovne dokumentačije i drugih ulaznih elemenata u procesu rada produkuju drugih ulaznih elemenata u procesu rada produkuju se računovodstveni outputi. Poslovne informačije za se računovodstveni outputi. Poslovne informačije za poslovno odlučivanje predstavljaju outpute. Svi poslovno odlučivanje predstavljaju outpute. Svi ostali inputi u RIS i outputi su manje značajni za ostali inputi u RIS i outputi su manje značajni za namenu i egzistiranje RIS.namenu i egzistiranje RIS.

6. Promenjivost sistema6. Promenjivost sistema - Pretvarajući inpute u - Pretvarajući inpute u outpute sistem se i sam menja. RIS je naglašeno outpute sistem se i sam menja. RIS je naglašeno promenjiv sistem. Neprekidno se menja lepeza promenjiv sistem. Neprekidno se menja lepeza zahtevanih informacija po sadržaju, roku, ili, zahtevanih informacija po sadržaju, roku, ili, formi, menjaju se propisi i unutrašnja regulativa, formi, menjaju se propisi i unutrašnja regulativa, menjaju se i drugi segmenti, čak ni metodolgoija menjaju se i drugi segmenti, čak ni metodolgoija nije nepromenljiva u dugom roku.nije nepromenljiva u dugom roku.

7. Povratna sprega u sistemu7. Povratna sprega u sistemu - Svim sistemima se - Svim sistemima se upravlja posredstvom informacija o procesiam i upravlja posredstvom informacija o procesiam i stanjiam u sistemu. Kibernetika je nauka o stanjiam u sistemu. Kibernetika je nauka o upravljanju sistemom na bazi dejstva mehanizma upravljanju sistemom na bazi dejstva mehanizma povratne sprege.povratne sprege.

U RIS je ugrađena povratna sprega. Obezbeđen je U RIS je ugrađena povratna sprega. Obezbeđen je mehanizam permanentne kontrole svih mehanizam permanentne kontrole svih preduzetih aktivnosti. Na taj način sistem može da preduzetih aktivnosti. Na taj način sistem može da se nadzire i da se njima manipuliše i upravljase nadzire i da se njima manipuliše i upravlja[1][1]. .

[1][1] O povratnoj sprezi i njezinom mehanizmu u O povratnoj sprezi i njezinom mehanizmu u raraččunovodstvenoj funkciji biunovodstvenoj funkciji bićće naknadno izlagano e naknadno izlagano u ovom i drugim poglavljima.u ovom i drugim poglavljima.

1100.1.3. Računovodstveni .1.3. Računovodstveni informacioni sisteminformacioni sistem

Na bazi iznetog možemo, u kibernetskom Na bazi iznetog možemo, u kibernetskom smislu, računovodstvo definisati kao sistem smislu, računovodstvo definisati kao sistem sastavljen od niza međusobno povzeanih i sastavljen od niza međusobno povzeanih i uslovljenih elemanta usmerenih ka uslovljenih elemanta usmerenih ka ostvarenju odgovarajućeg cilja. ostvarenju odgovarajućeg cilja. Računovodstveni sistemi su dizajnirani tako Računovodstveni sistemi su dizajnirani tako da služe organizačiji u kojoj oni treba da se da služe organizačiji u kojoj oni treba da se primenjuju. Organizacija zahteva povratnu primenjuju. Organizacija zahteva povratnu spregu da bi se obezbedila upravljivost spregu da bi se obezbedila upravljivost sistemom i njegovim aktivnostima u funkčiji sistemom i njegovim aktivnostima u funkčiji dostizanja postavljenih ciljeva. dostizanja postavljenih ciljeva.

Računovodstvena informacija ima mogućnosti da Računovodstvena informacija ima mogućnosti da organizačiji pruži povratnu spregu u upravljanju organizačiji pruži povratnu spregu u upravljanju sistemom.sistemom.

Povratna informacija može da se klasifikuje u tri Povratna informacija može da se klasifikuje u tri osnovna tipa:osnovna tipa:

održavanje planiranih rezultata poslovanja,održavanje planiranih rezultata poslovanja, direktan nadzor, idirektan nadzor, i donošenje poslovnih odluka.donošenje poslovnih odluka. Informačije usmerene na održavanje planiranihi Informačije usmerene na održavanje planiranihi

rezultata poslovanja su sve one informačije koje rezultata poslovanja su sve one informačije koje saopštavaju o kvalitetu preduzetih poslovnih saopštavaju o kvalitetu preduzetih poslovnih aktivnosti u kontekstu efekata koje odražavaju na aktivnosti u kontekstu efekata koje odražavaju na imovinu i kapital preduzeća. Ove informačije su u imovinu i kapital preduzeća. Ove informačije su u najvećoj meri formalizovane i najčešće se najvećoj meri formalizovane i najčešće se prezentiraju u formi bilansa stanja i bilansa prezentiraju u formi bilansa stanja i bilansa uspeha.uspeha.

Informačije u delu direktnog nadzora Informačije u delu direktnog nadzora omogućavaju upravljačkoj strukturi da omogućavaju upravljačkoj strukturi da svakodnevno ima uvid u tok poslovnih aktivnosti. svakodnevno ima uvid u tok poslovnih aktivnosti. Svakodnevno se prate odstupanja od planova i Svakodnevno se prate odstupanja od planova i standarda potrošnje na bazi izabranog i standarda potrošnje na bazi izabranog i primenjenog metodološkog pristupa. Ove primenjenog metodološkog pristupa. Ove informačije su opredeljene zahtevima korisnika u informačije su opredeljene zahtevima korisnika u najvećoj meri. Računovodstvo mora voditi računa najvećoj meri. Računovodstvo mora voditi računa o tome da nije bitno proizvesti informaciju. o tome da nije bitno proizvesti informaciju. Nju Nju treba prezentovati na korisniku prihvatljiv način.treba prezentovati na korisniku prihvatljiv način.

Sfera donošenja poslovnih odluka je okrenuta Sfera donošenja poslovnih odluka je okrenuta budućnosti. Informačije koje računovodstvo budućnosti. Informačije koje računovodstvo produkuje za ovu namenu imaju svojstvo produkuje za ovu namenu imaju svojstvo predračuna, prognoza, predviđanja, i slično. predračuna, prognoza, predviđanja, i slično. Najčešće se prezentiraju kroz godišnje planove, Najčešće se prezentiraju kroz godišnje planove, stregegijske planove i poslovne alternative.stregegijske planove i poslovne alternative.

Računovodstvene informačije su Računovodstvene informačije su finansijske, ili, naturalne. Sve procese i finansijske, ili, naturalne. Sve procese i efekte tih procesa računovodstvo nastoji efekte tih procesa računovodstvo nastoji da obuhvata u monetarnim da obuhvata u monetarnim pokazateljima. To u najvećoj meri pokazateljima. To u najvećoj meri uspeva. Svi bilansi i drugi pregledi imaju uspeva. Svi bilansi i drugi pregledi imaju pretežno finansijski aspekt iskazivanja. pretežno finansijski aspekt iskazivanja.

Međutim, ima informacija koje se ne Međutim, ima informacija koje se ne mogu iskazati u finansijskim mogu iskazati u finansijskim pokazateljima. U ovome slučaju se radi, pokazateljima. U ovome slučaju se radi, najčešće, o informacijama kojima se najčešće, o informacijama kojima se nešto kvalifikuje, ili predviđa.nešto kvalifikuje, ili predviđa.

Na temelju prethodnih izlaganja možemo Na temelju prethodnih izlaganja možemo definisati računovodstveni informacioni definisati računovodstveni informacioni sistem kao suštinu, ili sadržajnost koja je sistem kao suštinu, ili sadržajnost koja je usmerena na organizaciju procesiranja usmerena na organizaciju procesiranja informacija:informacija:

o ostvarenju postavljenih poslovnih rezultata,o ostvarenju postavljenih poslovnih rezultata, ostvarivanju neposrednog nadzora nad ostvarivanju neposrednog nadzora nad

tekućim poslovnim aktivnostima,tekućim poslovnim aktivnostima, kojima se servisira i podržava proces kojima se servisira i podržava proces

donošenja poslovnih odluka. donošenja poslovnih odluka. I ova definicija ima svojih slabosti, kao što ih I ova definicija ima svojih slabosti, kao što ih

imaju i sve druge definičije, no ona u imaju i sve druge definičije, no ona u najvećoj meri odražava specifičnosti najvećoj meri odražava specifičnosti definisanog pojma.definisanog pojma.

•Računovodstveni informacioni sistemi Računovodstveni informacioni sistemi imaju cilj da transformišu inpute (saznanja imaju cilj da transformišu inpute (saznanja o relevantnim poslovnim događajima) u o relevantnim poslovnim događajima) u outpute (poslovne informačije). Postoje outpute (poslovne informačije). Postoje parametri na bazi kojih se meri efikasnost parametri na bazi kojih se meri efikasnost rada RIS. rada RIS. Najefikasniji je odnos između vrednosti Najefikasniji je odnos između vrednosti outputa i nastalih troškova za njihovu outputa i nastalih troškova za njihovu produkciju.produkciju.

Procesiranje

Ra~unovodstveni informacioni sistemULAZ(Poslovnidoga|aj)

IZLAZ(Informacije)

Organizacija Interni korisnici

Ambijent organizacije

Politi~ka sila Dru{tveni sistem

Ekonomska politika Eksterni korisnici

Šema 2. Računovodstveni informacioni sistemi, njihova

organizacija i njihov eksterni ambijent

1100.1.4. Računovodstvo kao .1.4. Računovodstvo kao nužnostnužnost

Istaki smo da je računovodstveni informacioni sistem Istaki smo da je računovodstveni informacioni sistem osnovni, ili glavni deo integralnog informacionog osnovni, ili glavni deo integralnog informacionog sistema za potrebe poslovnog odlučivanja - UIS. Da sistema za potrebe poslovnog odlučivanja - UIS. Da bi se adekvatnije shvatila uloga i sadržaj RIS bi se adekvatnije shvatila uloga i sadržaj RIS neophodno je podsetiti na klasičnu definiciju neophodno je podsetiti na klasičnu definiciju računovodstva.računovodstva.

"Računovodstvo predstavlja naučni metod kojim se "Računovodstvo predstavlja naučni metod kojim se obuhvataju, registruju, kvantitativno odražavaju obuhvataju, registruju, kvantitativno odražavaju ekonomske transakčije u cilju označenja ekonomskih ekonomske transakčije u cilju označenja ekonomskih zaključaka, kontrole i delovanja na ekonomsku zaključaka, kontrole i delovanja na ekonomsku aktivnost"aktivnost"[1][1]. nezamislivo je postojanje preduzeća u . nezamislivo je postojanje preduzeća u bilo kom od postojećih društveno-ekonomskih bilo kom od postojećih društveno-ekonomskih sistema bez računovodstva. sistema bez računovodstva.

[1][1] Nikolajevi Nikolajevićć T. R., Teorija i metodologija T. R., Teorija i metodologija raraččunovodstva, Savremena administraunovodstva, Savremena administra.., Beograd, , Beograd, 1978, str1978, str.. 3. 3.

Računovodstvena funkcija je jedna od niza Računovodstvena funkcija je jedna od niza funkcija u svakom poslovnom sistemu. funkcija u svakom poslovnom sistemu. Proizvod neke aktivnosti je računovodstvena Proizvod neke aktivnosti je računovodstvena informacija. Ona je: "Obavest o činjenicama informacija. Ona je: "Obavest o činjenicama čije je saznanje nužnoda bi se ostvario čije je saznanje nužnoda bi se ostvario određeni cilj, jer imaju karakter novosti, određeni cilj, jer imaju karakter novosti, zasnovano na skupu uređenih numeričkih zasnovano na skupu uređenih numeričkih podatak, po pravilu, u novčanom izrazu, pri podatak, po pravilu, u novčanom izrazu, pri čemu skup numeričkih podataka kvantitativno čemu skup numeričkih podataka kvantitativno izražava činenicu, a njegovi su delovi izražava činenicu, a njegovi su delovi (podskupovi ili elementi) uređeni tako da (podskupovi ili elementi) uređeni tako da objašnjavaju činjenicu“objašnjavaju činjenicu“

Bitne razlike između pojma informačije uopšte Bitne razlike između pojma informačije uopšte i računovodstvene informačije u suštini i i računovodstvene informačije u suštini i nema. Razlika je samo u širini oblasti iz koje nema. Razlika je samo u širini oblasti iz koje izveštavaju, ostale karakteristike kao i funkčije izveštavaju, ostale karakteristike kao i funkčije su u potpunosti istovetne.su u potpunosti istovetne.

Po tome bi, računovodstvena informacija, Po tome bi, računovodstvena informacija, bila svaka ona informacija koja se odnosi bila svaka ona informacija koja se odnosi na poslovni proces a sastavljena je uz na poslovni proces a sastavljena je uz poštovanje računovodstvenih principa.poštovanje računovodstvenih principa.

Računovodstvena funkcija u preduzeću Računovodstvena funkcija u preduzeću predstavlja informacioni sistem koji obavlja predstavlja informacioni sistem koji obavlja adekvatnu informacionu funkciju zavisnosti adekvatnu informacionu funkciju zavisnosti od konkretnih okolnosti. U literaturi, vrlo od konkretnih okolnosti. U literaturi, vrlo je zastupljeno stanovište, da računovodstvo je zastupljeno stanovište, da računovodstvo kao sistem čine sledeći elementi:kao sistem čine sledeći elementi:1) računovodstvo sa kalkulacijom1) računovodstvo sa kalkulacijom2) računovodstveno planiranje,2) računovodstveno planiranje,3) računovodstvena kontrola, i 3) računovodstvena kontrola, i 4) računovodstvena analiza.4) računovodstvena analiza.

Ovo ne bi moglo biti univerzalno rešenjem jer Ovo ne bi moglo biti univerzalno rešenjem jer važi samo za slučajeve razvijenog nivoa važi samo za slučajeve razvijenog nivoa računovodstva. računovodstva. U slučajevima gde je U slučajevima gde je računovodstvo nerazvijeno kao sistem (većina računovodstvo nerazvijeno kao sistem (većina poslova je knjigovodstvene prirode) funkciju poslova je knjigovodstvene prirode) funkciju računovodstva preuzima računovodstvo.računovodstva preuzima računovodstvo.

Računovodstveni informacioni sistem je Računovodstveni informacioni sistem je podsistem integralnog informapodsistem integralnog informa cionog sistema. cionog sistema. Kao što je istaknuto, njegova funkcija je Kao što je istaknuto, njegova funkcija je pribavljanje, obrada i prezentiranje informacija pribavljanje, obrada i prezentiranje informacija ekonomske sadržine. Računovodstvo nije izbor, ekonomske sadržine. Računovodstvo nije izbor, ono je nužnost. Iz tih razloga ga je neophodno ono je nužnost. Iz tih razloga ga je neophodno osmisliti i na savremen sistemski način osmisliti i na savremen sistemski način organizovati da bi ispunio svrhu svoga organizovati da bi ispunio svrhu svoga postojanja na što ekonomičniji način.postojanja na što ekonomičniji način.

1100..22. Organizacija kao sistem. Organizacija kao sistem Računovodstveni informacioni sistem (Računovodstveni informacioni sistem (RISRIS)) je deo je deo

organizacije. On za potrebe njenih organa i drugih organizacije. On za potrebe njenih organa i drugih korisnika produkuje odgovarajući set poslovnih korisnika produkuje odgovarajući set poslovnih informacija. Da bi se shvatio RIS neophodno je informacija. Da bi se shvatio RIS neophodno je izložiti savremeno pojmovno određenje izložiti savremeno pojmovno određenje organizacije.organizacije.

Dominantna filozofija u teoriji organizacije Dominantna filozofija u teoriji organizacije upućuje na to da se organizacija može jedino upućuje na to da se organizacija može jedino pravilno shvatiti i pojmovno odrediti ako se pravilno shvatiti i pojmovno odrediti ako se posmatra u kontekstu sistema. Ovakva filozofija posmatra u kontekstu sistema. Ovakva filozofija nastaje sa Herbertom Simonom koji vidi nastaje sa Herbertom Simonom koji vidi organizaciju kao kompleksan sistem u procesu organizaciju kao kompleksan sistem u procesu poslovnog odlučivanjaposlovnog odlučivanja[1][1]. .

[1][1] Herbert A. Simon: Approaching the Theory of Herbert A. Simon: Approaching the Theory of management, in Harold Koontz, edicija Tonjard a management, in Harold Koontz, edicija Tonjard a Unifield Theory of Management, New York, Unifield Theory of Management, New York, McGranj-Hill, 1964. godine, strMcGranj-Hill, 1964. godine, str.. 82-83. 82-83.

Organizacija se definiše i klasifikuje u Organizacija se definiše i klasifikuje u socijalne, ili humano-mašinske sisteme sa socijalne, ili humano-mašinske sisteme sa kompleksnim međuvezama i međudejstvom kompleksnim međuvezama i međudejstvom gradivnih elemenata. Prihvatajući gradivnih elemenata. Prihvatajući sistemski pristup, sociolozi i socijalni sistemski pristup, sociolozi i socijalni psiholozi tretiraju organizaciju kao psiholozi tretiraju organizaciju kao dinamički sistem koji permanentno dinamički sistem koji permanentno udovoljava zahtevima internih i eksternih udovoljava zahtevima internih i eksternih činilaca kroz proces neprekidnih promena.činilaca kroz proces neprekidnih promena.

Sistem može biti otvoren ili zatvoren. Sistem može biti otvoren ili zatvoren. Ukoliko postoje odnosi između sistema i Ukoliko postoje odnosi između sistema i njegovog okruženja tada se radi o njegovog okruženja tada se radi o otvorenom sistemu. U suprotnom slučaju otvorenom sistemu. U suprotnom slučaju radi se o zatvorenom sistemu.radi se o zatvorenom sistemu.

Organizacijaj spada u otvorene sisteme jer ima Organizacijaj spada u otvorene sisteme jer ima veoma dinamične, svakovrsne i svakodnevne veoma dinamične, svakovrsne i svakodnevne odnose sa svojim ambijentom. Iz svoga odnose sa svojim ambijentom. Iz svoga poslovnog okruženja organizacija pribavlja poslovnog okruženja organizacija pribavlja repromaterijale, sredstva za rad, energiju, repromaterijale, sredstva za rad, energiju, radnu snagu, informačije itd. U to isto poslovno radnu snagu, informačije itd. U to isto poslovno okruženje isporučuje učinke u formi gotovih okruženje isporučuje učinke u formi gotovih proizvoda ili usluga.proizvoda ili usluga.

Kada je vrednost outuputa veća od vrednosti Kada je vrednost outuputa veća od vrednosti inputa onda taj sistem pozitivno utiče na razvoj inputa onda taj sistem pozitivno utiče na razvoj države. Vrednost profita kao razlike između države. Vrednost profita kao razlike između vrednosti outputa i inputa direktno uvećava vrednosti outputa i inputa direktno uvećava društveno bogatstvo. U suprotnom slučaju društveno bogatstvo. U suprotnom slučaju organizacija negativno utiče na stanje u državi organizacija negativno utiče na stanje u državi u segmentu bogatstva ili blagostanja.u segmentu bogatstva ili blagostanja.

Preuzimajući sistemski pristup od fizičkih Preuzimajući sistemski pristup od fizičkih nauka socijalne (društvene) nauke su nauka socijalne (društvene) nauke su dobile na značaju. Primenom sistemskog dobile na značaju. Primenom sistemskog pristupa u domenu orgnaizačije dobija se pristupa u domenu orgnaizačije dobija se na kvalitetu rada. na to se nadovezuje to na kvalitetu rada. na to se nadovezuje to da sistemski pristup indukuje tehniku da sistemski pristup indukuje tehniku modelovanja. modelovanja.

Tehnika modelovanja omogućava sa svoje Tehnika modelovanja omogućava sa svoje strane da se metodološki ispravnije i strane da se metodološki ispravnije i efikasnije obuhvati, modeluje i analizira efikasnije obuhvati, modeluje i analizira složeno ponašanje socijlanih organizacija. složeno ponašanje socijlanih organizacija. Sistem modelovanja je značajan u studiju Sistem modelovanja je značajan u studiju RIS posebno što je sve veći stepen RIS posebno što je sve veći stepen zastupljenosti kompjuterizovanih RIS.zastupljenosti kompjuterizovanih RIS.

Model je logičko ili fizičko predstavljanje Model je logičko ili fizičko predstavljanje sistema. za razvoj mnodela neophodno sistema. za razvoj mnodela neophodno istraživanje i analiza na bazi kojih može da se istraživanje i analiza na bazi kojih može da se opiše sistem i da se snimi njegovo ponašanje opiše sistem i da se snimi njegovo ponašanje kako bi se obezbedili preduslovi da sistem kako bi se obezbedili preduslovi da sistem bude regulabilan. Regulabilni sistemi mogu bude regulabilan. Regulabilni sistemi mogu da se kontrolišu.da se kontrolišu.

Ako je model konstruisan kao fizički objekt Ako je model konstruisan kao fizički objekt on se tada zove "fizički model". Fizički on se tada zove "fizički model". Fizički modeli se koriste u tehničkim naukama. Ako modeli se koriste u tehničkim naukama. Ako se model radi uformi slike onda se radi o se model radi uformi slike onda se radi o "šematskom modlelu". Njihova namena je "šematskom modlelu". Njihova namena je opis sistema. Najčešće se radi o dijagramima opis sistema. Najčešće se radi o dijagramima tokova, organizacionim odnosima i slično.tokova, organizacionim odnosima i slično.

Moguće je u računovodstvu aplicirati i Moguće je u računovodstvu aplicirati i druge modele. jedan od njih "matematski druge modele. jedan od njih "matematski model" proističe iz odgovarajućih odnosa model" proističe iz odgovarajućih odnosa aktive i apsive, rashoda i prihoda,a zbira aktive i apsive, rashoda i prihoda,a zbira dnevnika i glavne knjieg, jednakosti strana dnevnika i glavne knjieg, jednakosti strana duguje i potražuje, i tome slično. duguje i potražuje, i tome slično.

Kada se generiraju kompjuterski programi Kada se generiraju kompjuterski programi za knjiženja, ili druge aktivnosti u za knjiženja, ili druge aktivnosti u računovodstvu matematski modeli služe za računovodstvu matematski modeli služe za izradu "kompjuterskih modela". izradu "kompjuterskih modela".

Kompjuterski modeli u računovodstvu su u Kompjuterski modeli u računovodstvu su u kompjuterski razumljivom programskom kompjuterski razumljivom programskom jeziku pisane aplikačije za obuhvat i jeziku pisane aplikačije za obuhvat i izvršenje odgovarajućih poslova.izvršenje odgovarajućih poslova.

Namena modela je u nakraćem u sledećem:Namena modela je u nakraćem u sledećem: da se učini jasnijim i shvatljivijim normalno da se učini jasnijim i shvatljivijim normalno

ponašanje sistema u narednom periodu ponašanje sistema u narednom periodu kako bi bilo razumljivo,kako bi bilo razumljivo,

da se praćenjem očekivanog i realnog da se praćenjem očekivanog i realnog poašanja shvati proces u sistemu i omogući poašanja shvati proces u sistemu i omogući upravljanje sistemom, iupravljanje sistemom, i

da se predvidi buduće ponašanje sistema.da se predvidi buduće ponašanje sistema. Ilustračije radi, namena modela može da se Ilustračije radi, namena modela može da se

izloži na primeru računovodstvenog izloži na primeru računovodstvenog modela. Računovodstvo je bogato po svojoj modela. Računovodstvo je bogato po svojoj unutrašnjoj strukturi zbog velikog broja unutrašnjoj strukturi zbog velikog broja faktora koji ga čine sistemom. faktora koji ga čine sistemom.

Iz tih razloga je moguće generisati ogroman broj Iz tih razloga je moguće generisati ogroman broj različitih varijanti modela organizacije i različitih varijanti modela organizacije i upravljanja modelom finansijskog računovodstva. upravljanja modelom finansijskog računovodstva. Osnovne su, ipak, i nezaobilazne Osnovne su, ipak, i nezaobilazne računovodstvene postavke:računovodstvene postavke:

aktiva = pasiva,aktiva = pasiva, aktiva = obaveze + kapital (vlastiti),aktiva = obaveze + kapital (vlastiti), fiannsijski rezultat = prihodi - rashodi, itd... fiannsijski rezultat = prihodi - rashodi, itd... Nezavisno od drugih elemenata ove osnovne Nezavisno od drugih elemenata ove osnovne

računovodstvene relačije moraju da se računovodstvene relačije moraju da se inkorporiraju u sve modele finansijskog inkorporiraju u sve modele finansijskog računovodstva.računovodstva.

Jedna od nezaobilaznih formalnih odrednica su Jedna od nezaobilaznih formalnih odrednica su bilansni agregati. Bilansi (stanja, uspeha i bilansni agregati. Bilansi (stanja, uspeha i novčanih tokova) su strogo formalizovani izveštaji novčanih tokova) su strogo formalizovani izveštaji koji imaju upotrebnu vrednost i za eksterne koji imaju upotrebnu vrednost i za eksterne korisnike.korisnike.

Njihova upotreba se graniči sa makroekonomskim Njihova upotreba se graniči sa makroekonomskim analizama i projekcijama na kojima se kreira analizama i projekcijama na kojima se kreira politika razvoja nacionalnih ekonomija.politika razvoja nacionalnih ekonomija.

U osnovi, kako je na prethodnim stranama U osnovi, kako je na prethodnim stranama istaknuto, može se govoriti o dva zaokružena istaknuto, može se govoriti o dva zaokružena modela računovodstva:modela računovodstva:

model klasičnog finansijskog računovodstva, imodel klasičnog finansijskog računovodstva, i model rukovodstvenog (upravljačkog) model rukovodstvenog (upravljačkog)

računovodstva. Razlika između njih je značajna računovodstva. Razlika između njih je značajna kako u delokrugu rad,a tako i u funkčiji koje imaju. kako u delokrugu rad,a tako i u funkčiji koje imaju. Model finansijskog računovodstva je zasnovan na Model finansijskog računovodstva je zasnovan na neutralnom odnosu prema postavljenim ciljevima i neutralnom odnosu prema postavljenim ciljevima i zadacima poslovanja. Okrenut je više ka prošlsoti zadacima poslovanja. Okrenut je više ka prošlsoti time što mu je u prvom planu evidencija nastalih, time što mu je u prvom planu evidencija nastalih, za računovodstvo relevantnih, poslovnih događaja. za računovodstvo relevantnih, poslovnih događaja. U narednoj Šemi ovaj model obuhvata područja:U narednoj Šemi ovaj model obuhvata područja:

Sakupljanje podatakaSakupljanje podataka - U svakom modelu - U svakom modelu računovodstva značajan organizacioni računovodstva značajan organizacioni aspekt pospešuje se prikupljanju podataka aspekt pospešuje se prikupljanju podataka o nastalim poslovnim događajima. Podaci o nastalim poslovnim događajima. Podaci su locirani na raznim nosiocima podataka su locirani na raznim nosiocima podataka kao što su: poslovna dokumenta, kao što su: poslovna dokumenta, magnetne trake, diskovi, i drugi nosioci magnetne trake, diskovi, i drugi nosioci podataka. za ovu fazu, pored problema podataka. za ovu fazu, pored problema racionalisanja ulaza podataka raznim racionalisanja ulaza podataka raznim tehnikama i metodima, bitno je obezbediti tehnikama i metodima, bitno je obezbediti ispravnost podataka. Neispravan podatak ispravnost podataka. Neispravan podatak dovodi do neispravne informadovodi do neispravne informaccije tako da ije tako da se ovome aspektu u svim modelima mora se ovome aspektu u svim modelima mora posvetiti dužna pažnja.posvetiti dužna pažnja.

Obrada prispelih podatakaObrada prispelih podataka - u klasičnom - u klasičnom računovodstvu koincidira sa procesom ručnog, ili, računovodstvu koincidira sa procesom ručnog, ili, mašinskog knjiženja. U savaremenim uslvoima mašinskog knjiženja. U savaremenim uslvoima ovaj posao je vezan za identifikaciju odgovarajuće ovaj posao je vezan za identifikaciju odgovarajuće baze podataka, za ažuriranje stanja i integraciju baze podataka, za ažuriranje stanja i integraciju svih podataka koji su u vezi sa transakcijom.svih podataka koji su u vezi sa transakcijom.

Izrada OutputaIzrada Outputa - u klasičnom računovodstvu ili - u klasičnom računovodstvu ili modelu finansijskog računovodstva ovaj posao ili modelu finansijskog računovodstva ovaj posao ili faza poklapali bi se sa izradom probnog bilansa, faza poklapali bi se sa izradom probnog bilansa, zaključnog lista, bilansa stanja i bilansa uspeha. zaključnog lista, bilansa stanja i bilansa uspeha. U modelu upravljačkog računovodstva pored U modelu upravljačkog računovodstva pored navedenih izveštajnih agregata u ovom segmentu navedenih izveštajnih agregata u ovom segmentu se generiraju i bilansi novčanih tokova i drugi se generiraju i bilansi novčanih tokova i drugi izveštaji po potrebama korisnika. Lepeza izveštaji po potrebama korisnika. Lepeza izveštaja je mnogo kompleksnija kako po broju izveštaja je mnogo kompleksnija kako po broju tako i po rokovima i formama izveštavana.tako i po rokovima i formama izveštavana.

Pored područja definisanih modelom finansijskog Pored područja definisanih modelom finansijskog računovodstva u modelu upravljačkog računovodstva u modelu upravljačkog računovodstva imamo i dodatna četiri područja. računovodstva imamo i dodatna četiri područja. Radi se pre svega o:Radi se pre svega o:

Identifikačiji cilja poslovanjaIdentifikačiji cilja poslovanja - Savremeno - Savremeno poslvoanje zahteva kontrolu nad poslovnim poslvoanje zahteva kontrolu nad poslovnim tokovima. To model klasične organizacije tokovima. To model klasične organizacije računovodstva i model finansijskog računovodstva računovodstva i model finansijskog računovodstva ne mogu da daju. Kontrola podrazumeva saznanje ne mogu da daju. Kontrola podrazumeva saznanje o cilju kojem se teži i pribavljanje relevantnih o cilju kojem se teži i pribavljanje relevantnih informacija kojima se nstoji proces voditi ka cilju. informacija kojima se nstoji proces voditi ka cilju. Nije bitno i dovoljno naknadno saznanje o Nije bitno i dovoljno naknadno saznanje o postignutom. Veoma je značajno saznanje o postignutom. Veoma je značajno saznanje o odnosu planiranih i stvarnih odnosa i mogućnost odnosu planiranih i stvarnih odnosa i mogućnost dejstva da se ova dva toka izbalansiraju. dejstva da se ova dva toka izbalansiraju.

Drugim rečima, bitno je imati mogućnost da Drugim rečima, bitno je imati mogućnost da se nadgledaju tekući procesi pre nego oni se nadgledaju tekući procesi pre nego oni postanu prošlost. To je aktivan proces i postanu prošlost. To je aktivan proces i odnos. On omogućava da se u toku odvijanja odnos. On omogućava da se u toku odvijanja poslovnih aktivnosti stiče inforamcija o toku poslovnih aktivnosti stiče inforamcija o toku i omogućava korekcija.i omogućava korekcija.

Vrednovanje alternativaVrednovanje alternativa - neophodno je zbog - neophodno je zbog optimizačije sistema i zbog elastičnosti optimizačije sistema i zbog elastičnosti modela u vremenu. Ako se ne bi razmatrale modela u vremenu. Ako se ne bi razmatrale različite varijante za svaku situaciju mogli bi različite varijante za svaku situaciju mogli bi se ugroziti principi efektivnosti i efikasnosti se ugroziti principi efektivnosti i efikasnosti poslovanja nezavisno od definisanog cilja. poslovanja nezavisno od definisanog cilja. Rigidan sistem nije uspešan sistem. Bez Rigidan sistem nije uspešan sistem. Bez alternativa nema opsalternativa nema ops- - tajanja sistema u tajanja sistema u dugom roku. Sposobnost preživljavanja je dugom roku. Sposobnost preživljavanja je uslovljena elastičnošću.uslovljena elastičnošću.

Ovo područje je bitno kao podrška poslovnom Ovo područje je bitno kao podrška poslovnom odlčivanju. Bez ovoga segmenta proces odlčivanju. Bez ovoga segmenta proces poslovnog odlučivanja sa aspekta poslovnog odlučivanja sa aspekta kompetentnosti bi bio doveden u pitanje. Nije kompetentnosti bi bio doveden u pitanje. Nije naročita odluka kada nema alternativnih naročita odluka kada nema alternativnih rešenja.rešenja.

Donošenje odlukaDonošenje odluka - je područje u kojem se do - je područje u kojem se do kraja dovodi aktivan odnos upravljačkog kraja dovodi aktivan odnos upravljačkog modela. I u ovoj fazi su neophodne dodatnen modela. I u ovoj fazi su neophodne dodatnen informačije kako u delu inicijalnih poslovnih informačije kako u delu inicijalnih poslovnih odluka tako i u delu naknadnih, ili korigujućih odluka tako i u delu naknadnih, ili korigujućih poslovnih odluka. Ovaj mehanizam omogćava poslovnih odluka. Ovaj mehanizam omogćava da se eliminiše razlika između planiranog i da se eliminiše razlika između planiranog i stvarnog toka. Može se diskutovati o značaju stvarnog toka. Može se diskutovati o značaju ovoga mehanizma. Međutim, u tom delu je ovoga mehanizma. Međutim, u tom delu je ostvarena najveća razlika u odnosu na ostvarena najveća razlika u odnosu na klasične modele.klasične modele.

Bez korigujuće komponente sistem nije Bez korigujuće komponente sistem nije sistem koji se kontroliše. Sistem bez sistem koji se kontroliše. Sistem bez kontrole nema dugoročnost. A svi kontrole nema dugoročnost. A svi poslovni sistemi počivaju na načelu poslovni sistemi počivaju na načelu kontinuiteta poslovanja na unapred kontinuiteta poslovanja na unapred nedefinisano vreme.nedefinisano vreme.

Primena konceptaPrimena koncepta - je pretpostavka - je pretpostavka funkcionisanja sistema. Ako se ne primeni funkcionisanja sistema. Ako se ne primeni koncept u praksi ni najbolje ideje nemaju koncept u praksi ni najbolje ideje nemaju značaja. Tek doslednom primenom i značaja. Tek doslednom primenom i stvaranjem odgovarajućeg odnosa prema stvaranjem odgovarajućeg odnosa prema koncepčiji obezbeđuje se poželjan nivo koncepčiji obezbeđuje se poželjan nivo pretpostavki za uspešno funkcionisanje.pretpostavki za uspešno funkcionisanje.

Šema 3.: Kontrolne funkčije RISŠema 3.: Kontrolne funkčije RIS

Skupljanjepodataka Proces Izrada

autputaIdentifikacijacilja

Vrednovanjealternativa

Dono{enjeodluka Primena

Modelfinansijskogra~unovodstva

Model upravlja~kogra~unovodstva

PROCES KNJI@ENJA PROCES PLANIRANJA

Izlazni povratni podaci

Povratna informacijaIzlazpodataka

Računovodstvena povratna kontrola može da se Računovodstvena povratna kontrola može da se podeli na:podeli na:

kontrolu resursa,kontrolu resursa, kontrolu plana ikontrolu plana i primenjenu kontrolu. Svaka od ovih povratnih primenjenu kontrolu. Svaka od ovih povratnih

kontrola ima svoje bitno mesto u obezbeđivanju kontrola ima svoje bitno mesto u obezbeđivanju funkcionisanja RIS.funkcionisanja RIS.

Klasičan model finansijskog računovodstva je Klasičan model finansijskog računovodstva je usmeren na bazično obuhvatanje efekata poslovnih usmeren na bazično obuhvatanje efekata poslovnih događaja na preduzeće i njegove poslovne resurse događaja na preduzeće i njegove poslovne resurse na svojstven način za računovodstvenu na svojstven način za računovodstvenu metodologiju i logiku. Osnovni poslovni izveštaji su metodologiju i logiku. Osnovni poslovni izveštaji su bilansi agregati.bilansi agregati.

Za razliku od klasičnog modela finansijskog Za razliku od klasičnog modela finansijskog računovodstva razvijen je model menadžment računovodstva razvijen je model menadžment računovodstva. računovodstva.

Široko definisanje modela menadžment Široko definisanje modela menadžment računovodstva je da je to sistem zasnovan na računovodstva je da je to sistem zasnovan na računovodstvenoj logici i metodologiji koji računovodstvenoj logici i metodologiji koji obuhvata sve neophodne tehnike i postupke da obuhvata sve neophodne tehnike i postupke da se generiraju relevantni podaci za poslovno se generiraju relevantni podaci za poslovno odlučivanje. U osnovi postoje dve vrste odlučivanje. U osnovi postoje dve vrste podataka ili poslovnih informacija koje model podataka ili poslovnih informacija koje model menadžment računovodstva generira za menadžment računovodstva generira za korisnike (upravljačku strukkorisnike (upravljačku struk- - turu). To su:turu). To su:

skupina podataka i informacija koja omogućava skupina podataka i informacija koja omogućava kontrolu poslovnih tokova i procesa ikontrolu poslovnih tokova i procesa i

skupina podataka i informacija koja omogućava skupina podataka i informacija koja omogućava predviđanja budućih događaja, njihovih predviđanja budućih događaja, njihovih tendencija i efekata koje će proizvesti.tendencija i efekata koje će proizvesti.

U zavisnosti od konkretnih okolnosti model U zavisnosti od konkretnih okolnosti model upravljačkog računovodstva može da se generira upravljačkog računovodstva može da se generira na bezbroj različitih načina i varijanti. U jednom na bezbroj različitih načina i varijanti. U jednom slučaju može da se naglasi aspekt obuhvata efekata slučaju može da se naglasi aspekt obuhvata efekata poslovanja po profitnim ili investicionim centrima, u poslovanja po profitnim ili investicionim centrima, u drugom slučaju se prednost može dati posmatranju drugom slučaju se prednost može dati posmatranju realizačije ili druge bitne odrednice posmatranja, po realizačije ili druge bitne odrednice posmatranja, po teritorijalnom principu.teritorijalnom principu.

U model može da se inkorporira sistem U model može da se inkorporira sistem odgovornosti po adekvatnoj strukturi vlasti u odgovornosti po adekvatnoj strukturi vlasti u organizačiji poslovnih procesa. Isto tako, može da se organizačiji poslovnih procesa. Isto tako, može da se koristi koncept budžetinga, za planiranje i kontrolu koristi koncept budžetinga, za planiranje i kontrolu tekućih troškova i izdataka. odel može da prihvati i tekućih troškova i izdataka. odel može da prihvati i ospluži i različite varijante anticipativnog knjiženja ospluži i različite varijante anticipativnog knjiženja na bazi plana i projekčije i svođenja tekućih na bazi plana i projekčije i svođenja tekućih računovodstvenih aktivnosti na tretman odstupanja računovodstvenih aktivnosti na tretman odstupanja od plana, projekčije ili standarda.od plana, projekčije ili standarda.

Šema 4.: Funkcionisanje povratne kontrole u Šema 4.: Funkcionisanje povratne kontrole u modelu modelu upravljačkog računovodstvaupravljačkog računovodstva

MarketingProdajaProizvodnjaZaliheIn`injeringZaposleniRa~unovodstvoOstali podsistemi

Organizacija

Logi~kakontrola

Upravlja~kiinformacionimodel

Manipulativni input

Sistemskiciljevi

Internipodaci

Outputpodaci

UTICAJ POSLOVNOG OKRU@ENJA

Bitno je da se sagleda odnos modela Bitno je da se sagleda odnos modela menadžment računomenadžment računo- - vodstva sa njegovim vodstva sa njegovim neposrednim i širim poslovnim okruženjem. Pri neposrednim i širim poslovnim okruženjem. Pri koncipiranju idejnih i bazičnih globalnih koncipiranju idejnih i bazičnih globalnih rešenja neophodnoje implementirati dostignuta rešenja neophodnoje implementirati dostignuta znanja i vladajuće relačije u ovoj oblasti. znanja i vladajuće relačije u ovoj oblasti.

Svako rešenje koje preferira na upotrebnu Svako rešenje koje preferira na upotrebnu valjanost mora da se bazira na postulatima valjanost mora da se bazira na postulatima kao što su izlžožena pri kreačiji naredne šeme.kao što su izlžožena pri kreačiji naredne šeme.

U prezentiranoj šemi jasno je ugrađen U prezentiranoj šemi jasno je ugrađen mehanizam povratne sprege u toku poslovnih mehanizam povratne sprege u toku poslovnih informacija. Bez obezbeđenjaj dejstva informacija. Bez obezbeđenjaj dejstva mehanizma povratne sprege nije moguće mehanizma povratne sprege nije moguće kreirati kvalitetan sistem poslovnog kreirati kvalitetan sistem poslovnog informisanja za potrebe poslovnog odlučivanja.informisanja za potrebe poslovnog odlučivanja.

Kada se razjasne i rasprave sve relevantgne Kada se razjasne i rasprave sve relevantgne odrednice budućeg sistema informisanja može odrednice budućeg sistema informisanja može da se definiše idejno rešenje modela da se definiše idejno rešenje modela menadžment računovodstva. menadžment računovodstva.

Na bazi idejnog rešenaj modela menadžment Na bazi idejnog rešenaj modela menadžment računovodstva i odgovarajućih propratnih računovodstva i odgovarajućih propratnih uputstava i napomena koje se odnose na uputstava i napomena koje se odnose na funkcionisanje pristupa se, po unapred funkcionisanje pristupa se, po unapred definisanoj metodologiji i hronologiji, pisanju i definisanoj metodologiji i hronologiji, pisanju i izradi aplikacija u odgovarajućim kompjuterskim izradi aplikacija u odgovarajućim kompjuterskim jezicima. jezicima.

Na taj način stvaraju se kompjuterizovani sistemi Na taj način stvaraju se kompjuterizovani sistemi i modeli, koji su u stanju da odgovore na sva i modeli, koji su u stanju da odgovore na sva unapred definisana i zahtevana pitanja, ako su unapred definisana i zahtevana pitanja, ako su sve faze obavljene na validan i kvalitetan način.sve faze obavljene na validan i kvalitetan način.

12.12.33. Uticaj kompjutera na RIS. Uticaj kompjutera na RIS Pojavi modela upravljačkog Pojavi modela upravljačkog

računovodstva uvelikoj meri, ako ne u računovodstva uvelikoj meri, ako ne u presudnoj, doprineli su kompjuteri. presudnoj, doprineli su kompjuteri. Primena kompjutera u računovodstvu Primena kompjutera u računovodstvu uslovila je određena promene i uslovila je određena promene i prilagođavanja. prilagođavanja.

One su trebale da stvore povoljnije One su trebale da stvore povoljnije uslove za bolje iskorišćavanje uslove za bolje iskorišćavanje kompjuterskih performansi u obradi kompjuterskih performansi u obradi podataka u računovodstvu.podataka u računovodstvu.

U teoriji i praksi postoje različita gledišta U teoriji i praksi postoje različita gledišta kada je u pitanju definisanje pojmova: kada je u pitanju definisanje pojmova: podatak i informacija. Isto tako, postoje podatak i informacija. Isto tako, postoje razlike i o odnosu ovih kategorija.razlike i o odnosu ovih kategorija.

Podatak možemo definisati kao neutralnu poruku. Podatak možemo definisati kao neutralnu poruku. Iz nje nije moguće sagledati bonitet poslovnog Iz nje nije moguće sagledati bonitet poslovnog događaja. Za razliku od toga informacija je događaja. Za razliku od toga informacija je aktivno orijentisan podatak koji omogućava aktivno orijentisan podatak koji omogućava sagledavanje poslovnogsagledavanje poslovnog događaja.događaja. Podatak da je Podatak da je proizvedeno 100 komada nekog proizvoda nije proizvedeno 100 komada nekog proizvoda nije informacija u upravljačkom smislu sve dotle dok informacija u upravljačkom smislu sve dotle dok nam ne saopšti kakav je odnos ostvarenog prema nam ne saopšti kakav je odnos ostvarenog prema planiranom. Tek kad saznamo koliko je trebalo planiranom. Tek kad saznamo koliko je trebalo proizvesti, uz koju cenu koštanja itd., kad proizvesti, uz koju cenu koštanja itd., kad ispitamo odstupanja i definišemo ih, tek onda smo ispitamo odstupanja i definišemo ih, tek onda smo došli do problemski orijentisane informačije. došli do problemski orijentisane informačije.

To je, u stvari, informacija prilagođena To je, u stvari, informacija prilagođena potrebama poslovnog odlčuivanja kao jedno od potrebama poslovnog odlčuivanja kao jedno od faza upravljanja poslovnim procesom. Informacija faza upravljanja poslovnim procesom. Informacija može da se definiše kao znanje usmereno na cilj može da se definiše kao znanje usmereno na cilj radi njegovog ostvarenja.radi njegovog ostvarenja.

Pojam podatak, kao skup alfanumeričkih Pojam podatak, kao skup alfanumeričkih oznaka kojima se saopštava neutralna oznaka kojima se saopštava neutralna poruka, se morao razlikovati od pojma poruka, se morao razlikovati od pojma informacija. Informacija je određena informacija. Informacija je određena poruka o nastalim ili očekivanim poruka o nastalim ili očekivanim poslovnim događajima i njihovim poslovnim događajima i njihovim reperkusijama na računovodstvene reperkusijama na računovodstvene entitete koja u sebi ima i ocenu nastalih ili entitete koja u sebi ima i ocenu nastalih ili očekivanih poslovnih događaja. Podatak očekivanih poslovnih događaja. Podatak ima malu ili nikakvu vrednost u poslovnom ima malu ili nikakvu vrednost u poslovnom odlučivanju. Informacija je osnova za odlučivanju. Informacija je osnova za poslovno odlučivanje. Za razliku od pojma poslovno odlučivanje. Za razliku od pojma podatak ona u sebi ima odgovarajuću notu podatak ona u sebi ima odgovarajuću notu stručnosti i naučnosti.stručnosti i naučnosti.

Primena kompjutera omogućila je razvoj Primena kompjutera omogućila je razvoj kontrole poslovnih tokova i procesa u kontrole poslovnih tokova i procesa u preduzeću. Između manuelnog i preduzeću. Između manuelnog i kompjuterizovanog računovodstva nema kompjuterizovanog računovodstva nema bitnih funkcionalnih razlika niti razlika u bitnih funkcionalnih razlika niti razlika u području dejstva i primenjenih području dejstva i primenjenih metodoloških postupaka. Razlika je, metodoloških postupaka. Razlika je, međutim, velika kada u u pitanju brzina, međutim, velika kada u u pitanju brzina, kvalitet i upotrebljivost informacija. kvalitet i upotrebljivost informacija.

Manuelno računovodstvo, u principu, ne Manuelno računovodstvo, u principu, ne može da gnerira informačije. Njegov može da gnerira informačije. Njegov domen se iscrpljuje sa nivoom podataka.domen se iscrpljuje sa nivoom podataka.

Kompjuteri su uneli u računovodstvo sistemski Kompjuteri su uneli u računovodstvo sistemski pristup svakoj aktivnosti. Uz to uneli su čitav pristup svakoj aktivnosti. Uz to uneli su čitav niz novih pojmova, postupaka i procedura. Svi niz novih pojmova, postupaka i procedura. Svi poslovi finansijskog računovodstva: kontiranje, poslovi finansijskog računovodstva: kontiranje, knjiženje, sabiranje, itd.knjiženje, sabiranje, itd.,, u uslovima primene u uslovima primene kompjutera mogu da se automatizuju. Neke od kompjutera mogu da se automatizuju. Neke od operacija, na primer, sabiranje, ili utvrđivanje operacija, na primer, sabiranje, ili utvrđivanje salda u uslovima kompjuterizačije se salda u uslovima kompjuterizačije se autonomno obavljaju. Omogućena je primena autonomno obavljaju. Omogućena je primena odgovarajućih matematičkih modela kojima se odgovarajućih matematičkih modela kojima se znatno olakšava obuhvat poslovnih događaja i znatno olakšava obuhvat poslovnih događaja i produkcija informacija. Sve računovodstevene produkcija informacija. Sve računovodstevene radnje koje se često ponavljaju i koje mogu da radnje koje se često ponavljaju i koje mogu da se zaokruže u definisane radno operativne se zaokruže u definisane radno operativne celine mogu da se tipiziraju u uslovima celine mogu da se tipiziraju u uslovima primene kompjutera. primene kompjutera.

Tipizirane kompjuterske operačije se nazivaju Tipizirane kompjuterske operačije se nazivaju "cikliusi obrade podataka". Ciklus "obrade "cikliusi obrade podataka". Ciklus "obrade podataka" može da se podeli u četiri koraka ili faze:podataka" može da se podeli u četiri koraka ili faze:

sakupljanje podataka,sakupljanje podataka, klasiranje podataka,klasiranje podataka, održavanje i sumiranje podataka, iodržavanje i sumiranje podataka, i generiranje poslovnih izveštaja.generiranje poslovnih izveštaja. Faza sakupljanja podataka obuhvata prikupljanje Faza sakupljanja podataka obuhvata prikupljanje

pripadajuće poslovne dokumentačije kojima se pripadajuće poslovne dokumentačije kojima se dokazuje nastanak relevantnih poslovnih događaja dokazuje nastanak relevantnih poslovnih događaja za računovodstveni sistem. U nekim slučajevima za računovodstveni sistem. U nekim slučajevima podaci mogu da se prikupljaju i na druge načine. Tu podaci mogu da se prikupljaju i na druge načine. Tu se, pre svega, misli na učitavanje podataka sa se, pre svega, misli na učitavanje podataka sa memorijskih medija (trake, diskete, diskovi, itd.), na memorijskih medija (trake, diskete, diskovi, itd.), na mrežni prenos podataka (distribuirana obrada mrežni prenos podataka (distribuirana obrada podapoda- - taka u realnom vremenu po isturenim i taka u realnom vremenu po isturenim i decentralizovanim punktovima, poslovi plaćanja decentralizovanim punktovima, poslovi plaćanja mogu da se mrežno obavljaju bez odlaska u banku, mogu da se mrežno obavljaju bez odlaska u banku, takođe korišćenje nekih informacija sa uslužnih takođe korišćenje nekih informacija sa uslužnih poslovnih servisa, itd.).poslovnih servisa, itd.).

Faza klasiranja podataka obuhvata verifikovanje i Faza klasiranja podataka obuhvata verifikovanje i sortiranje podataka. U uslovima batch režima sortiranje podataka. U uslovima batch režima obrade obuhvata i poslove batchinga podataka. Faza obrade obuhvata i poslove batchinga podataka. Faza verifikačije obuhvata kontrolu ulaza podataka. To je verifikačije obuhvata kontrolu ulaza podataka. To je po funkčiji jednako kontroli u klasičnoj obradi po funkčiji jednako kontroli u klasičnoj obradi (manuelno ili polumehanizovano računovodstvo) (manuelno ili polumehanizovano računovodstvo) koja je usmerena na utvrđivanje formalne, računske koja je usmerena na utvrđivanje formalne, računske i suštinske ispravnosti. Poslovima verifikačije se i suštinske ispravnosti. Poslovima verifikačije se štite evidencije od kontaminačije. Time se štite evidencije od kontaminačije. Time se obezbeđuje kvalitet generisanih poslovnih obezbeđuje kvalitet generisanih poslovnih informacija i podiže stepen njihove pouzdanosti.informacija i podiže stepen njihove pouzdanosti.

Poslovi sortiranja su sračunati na to da se obavi Poslovi sortiranja su sračunati na to da se obavi priprema za automatsko kontiranje i knjiženje. U priprema za automatsko kontiranje i knjiženje. U savremeno dizajniranim sistemima za obradu savremeno dizajniranim sistemima za obradu podataka postoje opcione mogućnosti da se poslovi podataka postoje opcione mogućnosti da se poslovi klasiranja do kraja automatizuju. Na taj način se klasiranja do kraja automatizuju. Na taj način se isključenjem faktora čovek isključuju i proizvoljnost isključenjem faktora čovek isključuju i proizvoljnost i neodgovornost u radu. Time se u najvećoj mogućoj i neodgovornost u radu. Time se u najvećoj mogućoj meri sužava polje za nastanak grešaka u poslovima meri sužava polje za nastanak grešaka u poslovima obrade podataka. obrade podataka.

Jednom klasifikovni podaci spremni su za fazu Jednom klasifikovni podaci spremni su za fazu održavanja i sumiranja podataka. Ova faza održavanja i sumiranja podataka. Ova faza obuhvata operačije: kalkulisanja, kompariranja, obuhvata operačije: kalkulisanja, kompariranja, sumikranja i poslovi memorisanja (drugim rečima sumikranja i poslovi memorisanja (drugim rečima knjiženja). Poslovi kalkulisanja obuhvataju računske knjiženja). Poslovi kalkulisanja obuhvataju računske operačije vezane za agregiranje i dezagregiranje operačije vezane za agregiranje i dezagregiranje podataka. na primer, utvrđivanje cene koštanja podataka. na primer, utvrđivanje cene koštanja učinaka na bazi poznatih troškova produkčije i učinaka na bazi poznatih troškova produkčije i mase, ili broja proizvedenih učinaka. Kompariranje mase, ili broja proizvedenih učinaka. Kompariranje je postupak logičkih operacija na bazi kojih se je postupak logičkih operacija na bazi kojih se utvrđuju relačije "više od", "jednako sa", "manje od" utvrđuju relačije "više od", "jednako sa", "manje od" i slično. Poslovi sumiranja odnose se na utvrđivanje i slično. Poslovi sumiranja odnose se na utvrđivanje zbireva strana na računima (računovodstevezbireva strana na računima (računovodsteve- - nim nim pozicijama) da bi se utvrdio saldo, promet, ili pozicijama) da bi se utvrdio saldo, promet, ili izvršile računske pripreme za odgovarajuće izvršile računske pripreme za odgovarajuće izveštaje i analize.izveštaje i analize.

Poslovi generisanja poslovnih izveštaja mogu Poslovi generisanja poslovnih izveštaja mogu da se obavljaju po unapred definisanim da se obavljaju po unapred definisanim uobičajenim procedurama ili po posebno za to uobičajenim procedurama ili po posebno za to pripremljenim uputstvima. U ovome delu pripremljenim uputstvima. U ovome delu dolazi do izražaja potreba da se izveštaji dolazi do izražaja potreba da se izveštaji generiraju u svim kvalitativnim odrednicama generiraju u svim kvalitativnim odrednicama prema zahtevima korisnika. Samo tako prema zahtevima korisnika. Samo tako obavljen posao ima svoju punu svrhu i obavljen posao ima svoju punu svrhu i opravdanost.opravdanost.

Poslovno odlučivanje, organizacija i RIS su u Poslovno odlučivanje, organizacija i RIS su u značajnoj meri povezani i uslovljeni. Da to nije značajnoj meri povezani i uslovljeni. Da to nije tako ne bi mogli da se ostvare postavljeni tako ne bi mogli da se ostvare postavljeni poslovni zadaci. RIS je sistem koji obavlja poslovni zadaci. RIS je sistem koji obavlja poslove sakupljanja poslovnih informacija za poslove sakupljanja poslovnih informacija za poslovno odlučivanje.poslovno odlučivanje.

Organizacja tog posla je odgovarajuća tehnika i Organizacja tog posla je odgovarajuća tehnika i veština nastla teorijskim i praktičnim veština nastla teorijskim i praktičnim uopštavanjima u cilju da se poslovi obave na uopštavanjima u cilju da se poslovi obave na racionalan i efikasan način.racionalan i efikasan način.

Nauka o poslovnom odlučivanju zasnovana su Nauka o poslovnom odlučivanju zasnovana su prevashodno na disciplinama:prevashodno na disciplinama:

ekonomija, ekonomija, nauka o ponašanju (behavioristika), inauka o ponašanju (behavioristika), i primenjena matematika. Osnovno je da:primenjena matematika. Osnovno je da: svaka poslovna odluka traži racionalnu i svaka poslovna odluka traži racionalnu i

kompletnu poslovnu informaciju, kompletnu poslovnu informaciju, jasne kriterijume odlučivanja, kao što su jasne kriterijume odlučivanja, kao što su

maksimalizacija profita, maksimalizacija profita, ili minimalizacija troškova, iili minimalizacija troškova, i

sadržajnu analizu pozitivnih i negativnih sadržajnu analizu pozitivnih i negativnih aspekata svih alternativnih odluka.aspekata svih alternativnih odluka.

Sve odluke mogu da se prema tipu svrstaju Sve odluke mogu da se prema tipu svrstaju u:u:

strukturisane odluke,strukturisane odluke, semistrukturisane odluke, isemistrukturisane odluke, i nesetrukturisane odluke.nesetrukturisane odluke. Strukturisane odluke se mogu u potpunosti Strukturisane odluke se mogu u potpunosti

programirati i time se omoprogramirati i time se omoggućava njihovo ućava njihovo automatizovanje u punoj meri. Uslov za automatizovanje u punoj meri. Uslov za racionalnost programiranja je ponovljivost i racionalnost programiranja je ponovljivost i unapred jasna i retko izmenjiva procedura i unapred jasna i retko izmenjiva procedura i struktura. Tipični poslovi fakturisanja, struktura. Tipični poslovi fakturisanja, naloga za plaćanje i slično mogu unapred naloga za plaćanje i slično mogu unapred da se sagledaju i programiraju.da se sagledaju i programiraju.

SemSemiistrukturisane odluke su delimično strukturisane odluke su delimično programabilne zbog toga što je deo procedure programabilne zbog toga što je deo procedure ponovljiv a deo originalan. Iz tih razloga se u ponovljiv a deo originalan. Iz tih razloga se u ovim slučajevima pristupa kombinovanjem ovim slučajevima pristupa kombinovanjem programiranih i specifičnih procedura. U ovakve programiranih i specifičnih procedura. U ovakve slučajeve spadaju izrade godišnjih planova, slučajeve spadaju izrade godišnjih planova, predviđanje tražnje, predviđanje vrednosti akcija predviđanje tražnje, predviđanje vrednosti akcija i tako dalje.i tako dalje.

Nestrukturisane odluke se uopšte ne Nestrukturisane odluke se uopšte ne programiraju zbog toga što se ne ponavljaju, ili, programiraju zbog toga što se ne ponavljaju, ili, što zbog strukture nisu podložni programiranju. što zbog strukture nisu podložni programiranju. To su, istina retke, poslovne odluke koje se To su, istina retke, poslovne odluke koje se donose po ukazanoj potrebi.donose po ukazanoj potrebi.

Sve napred izloženo treba, uz niz drugih Sve napred izloženo treba, uz niz drugih odrednica, uzeti u razmatranje kada se projektuje odrednica, uzeti u razmatranje kada se projektuje RIS. Ako se to ne uradi mogu nastupiti propusti RIS. Ako se to ne uradi mogu nastupiti propusti koji mogu da dovedu u pitanje efikasnost RIS.koji mogu da dovedu u pitanje efikasnost RIS.

12.12.44. Koncipiranje upravljačkog . Koncipiranje upravljačkog informacionog sistemainformacionog sistema za potrebe za potrebe

marketinški orijentisanog marketinški orijentisanog preduzećapreduzeća UPRAVLJA^KI INFORMACIONI SISTEM

Podsistem informacija izpreduze}a

Podsistem informacija izvanpreduze}a

Finansijsko knjigovodstvo

Analaiti~ka knjigovodstva

Plan i analiza

Poslovni resursi

Informacije o zapposlenimradnicioma

Marketing, strategija, taktikai operatika

Poslovne transakcije

Poslovne odluke i internaregulativa

Ostali segmenti internihinformacija

Preduze}a i institucije

Projekti i investicije

Poslovi

Tr`i{te roba

Informacije o li~nostima

Tr`i{te novca i kapitala

Uslovi privre|ivanja

Nau~ne i stru~ne informacije

Ostali segmenti eksternihinformacija

Šema 5.: Konfiguracija upravljčakog Šema 5.: Konfiguracija upravljčakog informacionog sistemainformacionog sistema

Bez obzira na težnju da se u ovom Bez obzira na težnju da se u ovom radu odgovori na što više pitanja, radu odgovori na što više pitanja, mnoga pitanja ostala su netaknuta ili mnoga pitanja ostala su netaknuta ili nedovoljno rasvetljena. nedovoljno rasvetljena.

HVLAL NA PAŽNJIHVLAL NA PAŽNJI