Dragoqub PERI] MLADI JUNAK U EPSKOJ POEZIJI – …zmajevedecjeigre.org.rs/wp-content/uploads/2019/12/Detinjstvo-1-2011.pdfElijade zapa`a, „svi odrasli obavezni da se suo~e sa inicijacijom

UZRASNI IDENTITETI I

KWI@EVNOST ZA DECU

UDC 821.163.41–13.09:398

� Dragoqub PERI]

MLADI JUNAK U

SRPSKOJ USMENOJ

EPSKOJ POEZIJI –

FAZE U ODRASTAWU

I IZAZOVI

INICIJACIJE*SA@ETAK: Kwièvna antropologija i folkloristi-

ka, oslawaju}i se na iskustva etnologije, markiraju tri kqu-~na momenta u ìvotu svakog pojedinca, shodno tradici-onalnom poimawu ivota: ro|ewe, stupawe u brak i smrt.Analogno tome, i likovi usmene kwièvnosti slede tu pu-tawu socijalnog uzrasta, pri ~emu je epska biografija li-ka podeqena na dva dela – prvi i mawi, kome pripadajudetiwstvo i mladost lika, do ènidbe, i drugi – od è-nidbe (kojom se pojedinac ogla{ava kao socijalno zreo)do smrti. Centralno mesto prvog dela ivota je trenutakkada mladi junak treba da dokaè da je dostojan da budeprimqen u red proslavqenih ratnika. On to i ~ini, prvimborbenim podvigom, koji je i predmet razmatrawa. Stoga,ciqevi rada jesu prepoznavawe i rasvetqavawe osnovnihtipova sociokulturnog i literarnog uzrasnog identitetamladog epskog junaka – adolescenta, kao i sièjnih mode-la unutar kojih se oni pojavquju.

KQU^NE REÎ: neofit, ratni~ka druìna, prvi pod-vig, juna~ka inicijacija, epska pesma, dvoboj

3

* U ~asu kada je ovaj rad bio okon~an u zborniku Likovi us-mene kwièvnosti pojavila se studija dr Bo{ka Suvajxi}aMlad junak u ju`noslovenskoj usmenoj poeziji (Institut za kwi-èvnost i umetnost, Beograd 2010). Naàlost, zbog kratkih ro-kova za predaju rukopisa Detiwstva, ovaj rad nije mogao da uz-me u obzir Suvajxi}evu studiju (prim. red.).

Osvrt na odrastawe u tradiciji i epskoj pesmi

îtav qudski ivot mogao bi se svesti na vre-menski kontinuum koji, neumitno, te~e od svog po-~etka prema kraju. Taj neprekinuti niz, ipak, imasegmente koji su, i kvantitativno i kvalitativno,razli~iti. Prelazak iz jednog statusa u drugi neodvija se spontano i automatski, te tradicija, dabi {to bezbolnije prevladala tu razliku izme|u so-cijalnog pozicionirawa individue, pribegava obre-du, kojim }e, simboli~ki, prevesti pojedinca iz je-dnog statusa u drugi. Pritom, „zauzimawe svakogstatusa ~ini period dru{tvenog vremena ili dru-{tvenog trajawa, a ritual koji ozna~ava prelazak– obred povodom puberteta, ven~awe, sahrana, ritu-al isceqewa – predstavqa interval dru{tvene bez-vremenosti“ (Li~ 2002: 54). Stoga ulazak u svakunovu ivotnu fazu podrazumeva dosezawe kriti~neta~ke u kojoj se izlazi iz sfere dotada{weg seku-larnog ìvota, doìvqava (simboli~ko) iskustvosmrti i vaskrsewa/ponovnog ro|ewa (v. Van Genep2005: 9596), koje, istovremeno, ozna~ava trenutakosvajawa novog dru{tvenog statusa.

Na{a folklorna tradicija „pamti“ tri takvakrizna momenta: ro|ewe, ènidbu i smrt, dok je uepskom pesni{tvu ostalo sa~uvano se}awe na jo{jednu kriznu ta~ku – prvi (inicijacijski) podvigmladog ratnika – neofita. Ostavqaju}i, ovom pri-likom, po strani obrede vezane za ro|ewe (v. Jova-novi} 1995: 43–123), koji su u epskom modusu poti-snuti i gotovo i{~ezli, kao i zrelo doba, koje na-stupa po~ev od ulaska junaka u brak, a ~ini krajwugranicu starosne dobi do koje seè ovaj osvrt, od-rastawe, u ovom kontekstu, bi}e razmatrano kaograni~na oblast izme|u ove dve ta~ke. Tako|e, bu-du}i da i unutar we vaè odre|ene zakonitosti,predmet ovog osvrta bi}e, najve}im delom, prepo-znavawe i rasvetqavawe osnovnih tipova sociokul-turnog i literarnog uzrasnog identiteta u liku

mladog epskog junaka – adolescenta, kao i sièjnihmodela unutar kojih se oni javqaju.

Ukoliko je, pak, re~ o deci mla|e starosne do-bi, ona, po pravilu, imaju status pasivnih junaka inalaze se van epskog kodirawa, zajedno sa ènamai starima, ubrajaju}i se u neja~. Stoga deca posta-ju predmet otmice, trofej s osvaja~kog pohoda zakoji se traì otkupnina, odnosno robqe kojim semoè potraìvati razmena za sopstvene ~lanoveporodice ili odre|ena materijalna dobra.1 Me|u-tim, ukoliko doga|aji u pesmi prekidaju socijalnosazrevawe lika u uzrastu ispod kriti~ne graniceod dvanaest godina, neuspela socijalizacija likanaj~e{}e rezultira tragi~nim finalom potowihzbivawa: mladi}, koga su otele vile dok je jo{ biodete (sa sedam godina) i pretvorile ga u sokola, neuspeva ni posle petnaest godina da se integri{e uqudsku zajednicu – kada mu majka ukrade krila iokriqa, dok je on provodio no} u qudskom obli~jusa svojom zaru~nicom, qubomorne vile ga, budu}ida im se nije vratio do zore, za kaznu, ubijaju (SNPVI 1899: br. 4); tako|e, sli~an tome je i narativnimodel o dva brata, rastavqena u detiwstvu,2 kojiubijaju jedan drugog ne prepoznaju}i se do posled-weg ~asa (SNP II 1988: br. 16; SNP VI 1899: br.912), kao i model koji ima Edipov kompleks3 kaocentralni motiv (u pesmama o Nahodu Simeunu – v.SNP II 1988: br. 14 i 15; SNP VI 1899: br. 5).

Logika epskog mi{qewa i tradicionalne kultu-re uop{te iziskuje stupwevitost socijalnog napre-dovawa i neminovnost prolaska kroz sve liminalnesituacije po svom redosledu, pri ~emu su, kao {toElijade zapaà, „svi odrasli obavezni da se suo~esa inicijacijom u odre|eno ivotno doba“ (Elijade

4

1 V. ER 1987: br. 83, 123; SNP III 1988: br. 38 i 57; SNPVII 1900: br. 17 i dr.

2 Jedna od varijanata precizira da je stariji brat odveden uropstvo s osam godina – v.: SNP VI 1899: br. 10, str. 58.

3 O Edipovom kompleksu u kontekstu mitske pri~e vi{e u:Rank 2007: 26–30, 77–115.

1986: 154). Ukoliko se ova dru{tvena norma naru-{i, a pojedine razvojne etape u socijalnom sazreva-wu „presko~e“, s jedne strane, to moè da prizoveintervenciju vi{ih sila, jer sve {to je „mimo sve-ta“ i obi~aja (shodno tradicionalnim verovawimai predstavama) rezultira neminovno{}u tragi~nogkraja, dok, s druge strane, ~iwenica je da svako du-è zadràvawe u liminalnoj zoni predstavqa opas-nost po sebi.

Junak kao neofit

Tipski lik mladog ratnika pojavquje se kao je-dan od frekventnijih likova srpske juna~ke epike.Uprkos tome {to je re~ o junaku „koji, samo {toje iza{ao iz detiwih godina“, on ipak „ume da iza-|e na kraj sa starim i iskusnim protivnicima“(Braun 2004: 34). Izdvajawe i uop{tavawe ove sta-rosne dobi junaka upu}uje na to da je re~ o uzrastuu kome se odvijaju neki od najzna~ajnijih doga|aja,koji ne samo da nagove{tavaju potowu epsku bio-grafiju junaka, ve} sluè i kao na~in zadobijawajuna~kog statusa putem adekvatnih ritualnih pro-vera.4

Inicijati~ka liminalnost junakovog uzrasta upu-}uje na kriznu situaciju u wegovom socijalnom po-zicionirawu, koju podràva i svojevrstan ambiva-lentni odnos sredine prema wemu,5 ali i wega pre-ma porodici i saplemenicima. Pritom, za usmenuepiku prvorazredni zna~aj ima ratni~ka inicija-cija. Iako danas nije mogu}e sa sigurno{}u rekon-

struisati sadràj prvotnog rituala od kojeg je po-tekao ovaj motiv u srpskom epskom pesni{tvu,6 da-na{wa saznawa ukazuju na to da je ovaj tip inicija-cije u indoevropskoj i indoiranskoj tradiciji bli-sko povezan sa institucijom ratni~kih druìna(marya-), kada „ovaj termin mogao je imati institu-cionalnu vrednost i ozna~avati dru{tveni razredmladih ratnika“ (Benvenist 2002: 162).7

Daleke preìtke ove dru{tvene institucije pred-stavqaju pomeni ~ete koju ~ine ritualno ~isti u~e-snici – „mladi momci neèweni“ (ER 1987: br.

5

4 O pravom zna~ewu ritualnih provera u obredima inicija-cije v. Prop 1990: 31–60, 336–349; Loma 2002: 73–96.

5 Ovaj slu~aj ilistruje niz pesama u kojima ujak izneverisestri}a i napusti ga ili ga usmrti u kriznom trenutku(Bogi{i} 2003: br. 19; SNP II 1988: br. 85 i 86 i dr.), odno-sno okolina nabedi junaka da je obqubio posestrimu, te junakaobese (SNP II 1988: br. 30), ili majka svesno rtvuje sina, spa-savaju}i brata (ER 1987: br. 134) i t. sl.

6 Pomenuta povezanost epske pesme i obrednog scenarija iranije je uo~avana. Primera radi, Aleksandar Loma nalazi takoanalogije izme|u tipa bajke iz Aarne–Thompson-ovog indeksa br.590 i epske pesme, koju Vuk naslovqava Jovan i divski starje-{ina (SNP II 1988: br. 8). Re~ je o sièu „o nevernoj majcikoja sa nedoraslim sinom napu{ta dom i odlazi u divqinu, tese tamo zbliì sa neprijateqskim, ~esto natprirodnim bi}em(div, |avo i sl.) i po~ne snovati sinu o glavi, {aqu}i ga daizvr{ava razne zadatke i podvige; napokon wih dvoje ubiju, ilioslepe juna~nog, ali naivnog mladi}a, no ovaj ima pomo}nikekoji ga na ~udesan na~in oìve odnosno vrate mu vid, pa on ubi-je maj~inog qubavnika i vrati se ocu, a majku surovo kazni, ilije po{tedi“ (Loma 2005: XXXVI–XXXVII). Dati scenario do-sledno donosi „motive odvajawa mladog inicijanda, prelaznogperioda u izolaciji, ispita i isku{ewa, privremene smrti iponovnog ro|ewa, a zaplet drasti~no nagla{ava du`nost potpu-nog raskida novopromovisanog ratnika sa materinskim okriqemu kojem je od ro|ewa ìveo (Isto: XXXVII)“. Mikroanalizapesme samo bi ~vr{}e utemeqila prethodno iznesene stavove:u trenutku kada pesma po~iwe, mladi junak, dijete Jovan, imapetnaest godina; po odlasku iz sigurnog prostora dvora, on,zajedno s majkom, nastawuje se u pe}ini (koja, u mitsko-ritual-nom kodirawu, nosi zna~ewe sakralnog prostora ritualne izo-lacije); iako je ve} na po~etku pesme on prikazan kao estokjunak (bez po muke on ubija sedamdeset divova), wegovo juna{tvotek }e biti stavqeno na ispit – on mora da pre|e zabrawenuvodu (koju ~uva nesita a`daha), da savlada ~uvare ~udesnog dr-veta (dva silni arslana) i da donese majci wegov plod (sa bukvejabuku) kao dokaz izvr{enog poduhvata, a kada sve to obavi, po-sle iskustva simboli~ke smrti i ukopa (oslepqewe i bacawe ujamu), junaku, magijom, vila iscequje o~i, a on, vrativ{i se ocu,ka`wava nevernu majku i wenog demonskog qubavnika (v. SNPII 1988: br. 8).

7 O instituciji ratni~kih druìna vi{e u: Littleton 1987:344–345; Loma 2002: 87–91.

59), koji ja{u „kowe nesedlane“ (kao primer obred-nog pona{awa koje liminalnost druìne adolesce-nata potencira posredstvom veze s divqim i nepa-tvorenim, uz istovremeno distancirawe prema ci-vilizovanom – jahawe neosedlanih kowa kao obred-ni akt prvoradwe).8 Mawe o~itu vezu donose i onepesme u kojima se ratni~ka druìna adolescenatapoistovetila sa druìnom hajduka, brezdomaca ko-ji doma nema, / a za staru i ne znadu majku, a zavjerne i ne znadu qube, / za juna~ke i ne haju glave(ER 1987: br. 136). Ponekad je ~ak ta druìna pred-stavqena kao povorka svatova, koja ukqu~uje sve ju-nake mlade, neèwene, / koji nejma ni oca ni majke,/ koga nema niko zaàliti (SNP III 1988: br. 73),9

pri ~emu je socijalna neintegrisanost mladi}a po-sluìla peva~u kao svojevrsni alibi za izbor upra-vo takve grupe za izvr{ioce visokorizi~nog podu-hvata – wih nema ko da ali. [tavi{e, izgleda dai tri epska pobratima (npr. Marko, Milo{ i ReqaKrilatica), koji za sebe govore da su „bra}a vjer-na od postawa“, a pritom su sva trojica neèweni(SNP II 1988: br. 40), predstavqaju refleks indo-evropske dru{tvene matrice, koji je srpska patri-jarhalna kultura XVIII i XIX veka petrificirala,i, na taj na~in, spasila zaborava.

Mimo toga, vaqalo bi ista}i da postoje u srp-skoj epici i neki junaci koji kao da su zamrznutiu starosnoj dobi mladi}a. Tako, kao ve~ite neofi-te, pesma pomiwe kao nesu|enog kuma Ivana Kosan-~i}a (SNP II 1988: br. 51), a Milana Toplicu (Isto)i Sekulu Drakulovi}a (Bogi{i} 2003: br. 20, 22)kao momke zaru~ene, ali ne i oèwene, koji ginupre braka, postaju}i tako enici smrti,10 i spajaju-

}i time, u jednoj ta~ki, posledwe dve etape svogìvotnog ciklusa.11

Grujicu Novakovi}a tako|e odlikuje ve~iti in-fantilitet. Pesma racionalizuje kako je Grujicaostao upam}en u tradiciji kao maloletni sin No-vakov (dijete), naj~e{}e ga prikazuju}i kao mla-do mom~e, golobrado i bez brkova, koje odsustvo se-kundarnih polnih karakteristika na svojoj pojavikoristi za razne prevarne radwe – prilikom pre-ru{avawa, maskirawa i sl. Liminalnost Gruji~inestatusne pozicije nagla{ena je i wegovim preru-{avawem u ènsko (v. SNP III 1988: br. 4 i 5).12

To bi mogao biti trag vrlo arhai~ne forme „pu-bertetske inicijacije“ koja „podrazumeva prethod-nu androginizaciju neofita“, a „u mnogim slu~aje-vima obeleèna je preobla~ewem de~aka u devoj~i-ce i, obrnuto, devoj~ica u de~ake“13 (Elijade 1996:82). Ovaj tipski lik, koji u srpskoj epici obi~nonosi dijete Grujica, naj~e{}e se vezuje za decu juna-ke koji se preobla~e u ode}u suprotnog pola i u wojizvr{avaju juna~ko delo.14 Indoevropske paralele

6

8 V. opis i SNP VII 1900: br. 58, str. 500.9 Up. i SNP VII 1900: br. 3.10 Stoga, Janko Sibiwanin oprezno obave{tava sestru o

Sekulinoj smrti, govore}i kako je Sekula na Kosovu „vjerio ioènio [...] bjele dvore sazidao“ (Bogi{i} 2003: br. 22), posle~ega ona polazi u poho|ane, s darovima, hranom i muzikom, akada ugleda sinovqevu raku, ~itava povorka poprima izgled po-

smrtne (crne) svadbe. U drugoj pesmi o pogibiji Sekulinoj naKosovu, Janko kaè: „Sekulu sam davno oènio / crnom zemqomi zelenom travom.“ (ER 1987: br. 157).

11 I sama smrt shvata se kao trenutak prelaska na drugi svetili ulazak u novi status, odnosno, kao neka vrsta inicijacije(kao i svadba {to je). „ôvek primitivnih dru{tava nastojaoje da pobedi smrt pretvaraju}i je u obred prelaska“, u „po~etaknove duhovne egzistencije. Trajawe, smrt i obnavqawe (ponovnoro|ewe) shvatani su kao tri trenutka jedne iste misterije, icelokupni duhovni napor arhai~nog ~oveka sastojao se u tomeda pokaè kako izme|u ovih trenutaka ne sme da postoji pre-kid.“ (Elijade1986: 160).

12 îwenica da se u pesmi u devojke preru{ava i Gruji~i-nih „tridest mladih druga / kojino su kao i |evojke“, te odlazes pa{inim vojnicima u odaje, gde ih, na dogovoreni znak, pogube,ukazuje da Gruji~ino preru{avawe nije izolovani primer nego,budu}i da se i sam nalazi u druìni neofita, predstavqa tip-sku crtu.

13 Primeri enske travestije u srpskoj epici sre}u se ne{to~e{}e (ER 1987: br. 139, 159; Bogi{i} 2003: br. 38, 96, 98, 99;SNP III 1988: br. 28, 40, 49).

14 V. O androginizaciji u epici – Suvajxi} 2005: 285.

brojne su, a najpoznatiji je svakako primer mladogi neustra{ivog Ahileja, koga najpre skrivaju naSkiru, me|u k}erima kraqa Likomeda, preodevenogu enske haqine. Me|utim, kada lukavi Odisej in-scenira napad i podigne uzbunu, preru{eni Ahilejgrabi ma~, na osnovu ~ega ga prepoznaju (v. Zama-rovski, 2002: 19).

Takvo preobla~ewe, ikonografski, reprezentu-je neodre|enost junakove statusne pozicije, a ukazi-valo bi na to da „ne moè se postati polno zreomu{karac pre nego {to se upozna koegzistencijapolova, androginija; drugim re~ima, ne moè sestupiti u jedan poseban i jasno odre|en modus biv-stvovawa pre nego {to se spozna modus totalnogbivstva“ (Elijade 1996: 82).

Od wegovih osobina, sem eksplicirane mlado-sti, pomiwu se jo{ i snaga i borila~ke sposobno-sti kao poèqne karakteristike ratnika, a neret-ko, uz wih, i wegova plahovitost i impulsivnost.Srazmerno re|e, pesma govori jo{ i o lepoti (ko-jino je qep{i od |evojke – SNP III 1988: br. 2)15,hrabrosti i stasitosti mladog ratnika. [tavi{e,odre|ene sli~nosti u postupcima mladih junakaukazuju na to da wihovo ambivalentno pona{aweima svoje arhai~no sociokulturno ishodi{te u slo-bodnom pona{awu ~lanova ratni~kih druìna(marya-), zbog ~ega wihovo ime, usled toga, popri-ma negativnu interpretaciju i po~iwe se koristi-ti u zna~ewu „previ{e drskog mladi}a, plahovitogmladog ratnika, razoriteqa, ~ak razbojnika“ (Ben-venist 2002: 162). U tom kontekstu, tipskog mladogjunaka odlikuju jo{ i snaga, neustra{ivost, te besi jarost kao posledica plamte}eg borbenog zanosa(v. Loma 2002: 8794). S obzirom na to da su takvi

borbeni, {tavi{e tanatoidni impulsi predstavqa-li stalnu pretwu miru zajednice, takvi mladi}i su(poput neofita u obrednoj izolaciji) ìveli vansocijalnih okvira i normi – u gori, kao hajduci.16

Razlozi za odmetawe ili odlazak u goru mogu bitirazli~iti: ponekad je to nanesena nepravda (SNPIII 1988: br. 1; SNP VII 1900: br. 33), katkad upra-vo potreba da se junak nau~i boju (SNP VI 1899:br. 19), a neretko – lov (Bogi{i} 2003: br. 109;SNP II 1988: br. 70; SNP III 1988: br. 59), ili pakmotivacija, jednostavno, izostaje. Izdvajawem juna-ka iz socijuma i wegovim stavqawem pred velikaisku{ewa pesma ponekad u potpunosti opetuje epi-zode obrednog scenarija. Pritom, juna~ki kodeks~asti, u kojem je vlastitim snagama i sposobnosti-ma vaqalo dokazati sopstvenu vrednost, pogodovaoje da se na wega nasloje vrlo arhai~ne predstave,vezane za ratni~ku inicijaciju.

Prvi podvig junaka

U srpskoj epskoj poeziji ~esto se opisuje prvi(inicijacijski) podvig mladog junaka (djeteta). Tuje, naime, re~ o reliktu drevne ritualne prakse,koji nosi zna~ewe ~ina provere, posle koje junakpristupa redu odraslih i punopravnih ~lanova zajed-nice. Stoga, s obzirom na zna~aj ovog ~ina u tra-dicijskom kodirawu, pesma nastoji da svaki podvigmladog junaka proglasi za prvi,17 a samim tim i –najzna~ajniji.

7

15 To je, verovatno, povelo Brauna da u svojoj, ina~e popri-li~no nesistemati~noj, klasifikaciji tipova epskih junaka, uokviru tipa mladog junaka pomene i „lepog junaka“, kao i „ju-na~kog probisveta“ – junaka istaknutog po svojoj snazi i sme-losti, ali odrpanog i neugledne spoqa{wosti (v. Braun 2004:34–35).

16 Aleksandar Loma smatra da „stara ambivalencija pripad-nika ratni~kih druìna, ‘vukova’, koji su svojoj zajednici biliu ratu glavna uzdanica, ali u miru stalna pretwa, obnovila seu sli~nim privrednim i dru{tvenim okolnostima. [...] U haj-du~kim druìnama i sredinama ponajboqe su se ~uvale stare ju-na~ke pesme i stvarale nove u duhu ideologije drevnih ratni~-kih druìna“ (Loma 2002: 96).

17 To bi, mo`da, bilo uslovqeno sakralno{}u prvoradwe –v. Elijade 1986: 88–116.

Naj~e{}e, nije precizirana starosna dob junakau kojoj on izvr{ava svoj prvi juna~ki ~in, a ukoli-ko jeste, junak je obi~no prikazan u uzrastu od dva-naest (SNP II 1988: br. 86; SNP VI 1899: br. 10,59; SNP VII 1900: br. 30), petnaest (SNP II1988: br. 8; SNP III 1988: br. 56; SNP VI 1899:br. 12, 14; SNP VIII, br. 73), ili sedamnaest go-dina (SNP IV 1986: br. 6; SNP VI 1899: br. 33,62). [tavi{e, dvanaest godina u srpskoj epskoj tra-diciji jesu neophodna starosna granica, najniìuzrast, potreban da bi lik uop{te mogao da ponesesièjnu ulogu glavnog junaka.

Za razliku od drugih tipova inicijacije, gde seuloga neofita obi~no svodi na pasivnu ulogu nekogko trpi mu~ewa i biva podvrgnut ritualnom isku-{avawu, ponekad i saka}ewu (v. Elijade 1986: 156;Van Genep 2005: 86101), u ratni~koj inicijacijimladi junak ~esto mora da pokaè svojim podvigomda je vredan toga da mu omogu}e pristup u rang rat-nika.

No, to ipak ne zna~i da junak – neofit, tomprilikom, ne moè da bude sveden na ulogu pasiv-nog junaka. [tavi{e, ukoliko uzusi pesme tako za-htevaju, upravo trpqewe odre|ene vrste muka (v.SNP III 1988: br. 51; SNP VI 1899: br. 78; SNPrIII 1974: br. 8) ili isku{avawa svedo~i}e o do-stojnosti ispitanika da bude primqen u ~etu ilidruìnu, odnosno, da ponese status junaka. Katalogmuka najpotpuniji je u Vukovoj varijanti pesme oMalom Radojici (SNP III 1988: br. 51) i sastojise u podno{ewu mu~ewa vatrom, zmijom, zabijawemeksera pod nokte, kao i seksualnom provokacijom(Isto), a ponekad se pojavquje i bi~evawe (SNPVI 1899: br. 78) pri ~emu junak ne sme da ispoqividqive znake bola, ili da reaguje.18

Isku{avawe smelosti uskoka vrlo je slikovitodo~arano predstavqawem muka koji trpi jarac od-ran naìvo, pri ~emu se isti~e da „gr|e muke jesuu Turaka“, posle ~ega od druìne, trideset Sewana,uz Komnen-barjaktara jedini ostaje Ivo Sewanin,no i on vidno pokoleban (v. SNP III 1988: br. 26),ili, u varijanti, uz ~etovo|u Tadiju Sewanina, je-dino ostaju neustra{ivi Komnen-barjaktar i JovanKotarac (SNP III 1988: br. 39).

Tamnovawe tako|e moè predstavqati isku{e-we per se, a moè se kretati u rasponu od nekoli-ko dana, meseci ili godina, sve do tipiziranog vre-mena dugog tamnovawa od devet godina (Bogi{i}2003: br. 98; SNP II 1988: br. 43; SNP VI 1899:br. 54, 75), pri ~emu junak kao da ostaje u istoj sta-rosnoj dobi,19 bez obzira na vi{egodi{wi periodtamnovawa. Vreme provedeno u tamnici izgleda davi{e ni ne nosi zna~ewe temporalne kvalifika-cije, ve} upu}uje na (hiperbolisanu) duìnu traja-wa junakove liminalne situacije – sve do (ponov-nog) zadobijawa juna~kog statusa ratni~kim podvi-gom.20

Ne postoji strogo odre|eni juna~ki akt koji bi semogao poistovetiti s prvim podvigom. Me|utim, usrpskoj epici izdvajaju se odre|eni tematski krugovi,pogodni za inicijacijske sièjne modele, kao {to su:

8

18 Najpotpuniju analizu prirode i zna~ewa ritualnog isku-{avawa Malog Radojice dala je u svom izvrsnom radu MarijaKleut (Kleut 2005: 719), te se weni zakqu~ci ovde ne}e ponav-qati.

19 Obi~no se samo konstatuje da su mu narasli kosa, brada inokti (v. SNP II 1988: br. 67), odnosno, da je pocrnio (i poredodsustva svetla u tamnici), {to bi, jezikom rituala izraèno,govorilo o junaku koji je pro{ao iskustvo (simboli~ke) smrti.

20 Signifikantan je opis izgleda i snage zasu`wenog juna-ka, koji, i pored dugogodi{weg tamnovawa (analognog ritual-noj inkubaciji), ne samo da ~uva svoj vitalitet, ve} postaje jo{sna`niji i ve{tiji: On zasuka ruke do lakata, / Savi per~inokolo pojasa, / Dugu bradu turi pro ramena, / Pa dovati ka-men na ramenu, / Zaigra se s mesta do biqege, Jednom baci svi-jema dobaci, Drugom baci, te svije prebaci / Dva ukopa i trimu{ke pedi. / Vije mu se brada oko glave / Kao barjak oko bar-jaktara; Pa potr~a skoku na biqegu, / Dobro sti{te noge u}usteku, A promaha triput oboru~ke, Jednom sko~i, svijemadosko~i, Drugom sko~i, te svijeh presko~i / Sedam noga po trimu{ke pedi. (SNP VI 1899: br. 76).

~udesno osloba|awe zarobqenog junaka (Bogi{i}2003: br. 46;21 ER 1987: br. 67, 129; SNP II 1988:br. 52; SNPr II 1974: br. 74), dvoboj (Panti} 2002:207, 258; ER 1987: br. 59; SNP II 1988: br. 4, 86;SNP III 1988: br. 2; 55, 56, SNP VI 1899: br. 19, 50;SNP VII 1900: br. 18), borba ~eta (ER 1987: br. 156,SNP VII 1900: br. 45), osveta (SNP IV 1986: br.1; SNP VI 1899: br. 12; SNP VII 1900: br. 30) i,dakako, enidba s preprekama (SNP II 1988: br. 25,29, 32, 56, 71, 73, 82, 87–90, 92, 94–96; SNP III 1988br: 6, 22–24, 26, 27, 33, 34, 54, 55, 72, 73; SNP VI1899: br. 14, 24, 34–44, 46, 47, 67, 70, 77; SNP VII1900: br. 111, 13–26, 36; SNP VIII 1900: br. 2, 5, 11,72; SNP IX 1902: br. 13; SNPr II 1974: br. 10, 26,66, 80, 81, 84, 91, 96, 107; SNPr III 1974: br. 7, 16,20–22, 27–30, 34–39, 49–51, 61, 66, 67, 80).

Motiv junakovog ~udesnog osloba|awa iz zarobqe-ni{tva pogodovao je da se na wega nasloje arhai~nepredstave iz kruga obreda prelaza, pri ~emu atribu-cija junaka (mlado mom~e, ~edo, dijete i sl.) upu}ujena to da je, najverovatnije, re~ o preìtku se}awana inicijacijski obred integracijskog tipa. Da je totako, potvr|uje i velika disproporcija izme|u fi-ziolo{ke (ne)zrelosti, evidentne iz atribucije ju-naka i teìne poduhvata koji junak izvr{ava,22 a {togovori o wegovoj dru{tvenoj zrelosti (up. Van Ge-nep 2005: 81) i ratni~kom iskustvu. Uz to, interven-cija vi{e sile (vila, sveci u ulozi pomo}nika juna-

ka) u kriznom trenutku tako|e prati analognu eta-pu obreda prelaza (v. Elijade 1986, 153–160).

Sveta Petka odre{ila ruke,A Nedjeqa sabqu nao{trila,Sestra vila |ogu razigrala –Da je komu stati i gledati[ta Sekula ~ini od Turaka:U jednoga sabqom udara{e,U desetom sabqu zaustavqa{e

(SNPr II 1974: br. 74).

Prisustvo vile kao pomo}nika i neobi~an rat-ni~ki zanos junaka tako|e ukazuju na mogu}a obred-na ishodi{ta sièa (v. Loma 2002: 9193), kao i ~i-wenica da je glavni junak u ovoj varijanti Sekula– ve~iti neofit.

Dvoboj junaka s proslavqenim protivni~kim ju-nakom predstavqa naj~e{}i na~in inicirawa juna-ka u ratnika. Neke pesme, {tavi{e, isti~u da jere~ o neiskusnom junaku, koji nije boja ni vidio /a kamoli da na mejdan ide (SNP II 1988: br. 65),koji je glava nerazumna (SNP II 1988: br. 56), ko-ji nije ni vi|o Arapa, / Kamo l’ s wime megdan di-jelio (SNP VI 1899: br. 19).23 Uprkos tome, mla-di junak, u daqem toku pesme, redovno pobe|uje sta-rijeg, sna`nijeg i iskusnijeg protivnika. Na~in nakoji je pobeda izvojevana upu}uje na to da starijijunak (otac, ujak), davawem saveta i(li) svojih juna-~kih atributa mladom junaku (sabqe alamanke, ko-ju je, tradicionalno, nosila glava porodice – SNPII 1988: br. 55, odnosno dorata, obu~enog i naviknu-tog na dvoboje, isto: br. 56) junaku predaje zapra-vo i svoj juna~ki status. Stari ratnik ne prepozna-je sina po povratku,24 posle ~ega on sam nikada vi-

9

21 O istorijskoj zasnovanosti ove varijante pesme, kao i odrugim pesmama ovog sièjnog modela up. Suvajxi} 2005: 51–96.

22 Junakov izbor na~ina pogubqewa – da mu veù ruke i da-ju |ogu isterana, / koji nikad potr~at ne moè, a od oru`jasabqu zar|anu, {to se nikad izvadit ne moè, te da ga pustime|u trideset naoruànih Turaka, iako naizgled podse}a na ka-kav avanturisti~ki siè, oslawa se zapravo na relikte drevneobredne prakse, {to potvr|uje i ~iwenica da turski car ne {a-qe nikog drugog do vlastitog sina da junaku odse~e glavu, {tose racionalizuje stihovima: Jer je Turkom to velika dika /Kaurinu tko odsije~e glavu (SNPr II 1974: br. 74). Aleksan-dar Loma situaciju koja je opevana u ovim stihovima tuma~i ukontekstu „surovog obi~aja inicirawa mladog ratnika ubijawemzarobqenika“ (Loma 2002: 94, nap. 129).

23 Stoga, Maksimilijan Braun ovaj tematski krug pesamaprogla{ava posebnom tematskom varijantom: pobeda na megdanuuprkos mladosti (Braun 2004: 149).

24 Ovaj motiv srodan je davawu novog imena inicijantu (v. VanGenep 2005: 73), {to odgovara wegovoj smrti u jednom dru{tve-nom statusu, i obrednom vaskrsavawu u drugom.

{e ne}e i}i u bojeve, dok sin u potpunosti preuzi-ma (o~ev) status osvedo~enog25 ratnika.

U tom kontekstu, borba ~eta moè se smatratinekim vidom kolektivne inicijacije druìne budu-}ih ratnika. Ovu temu moè pratiti i motiv poje-dina~nog isku{avawa junaka (stra{nim prizorom,pojedina~nim te{kim zadacima: uho|ewe neprija-teqske vojske, dono{ewe vode, kra|a protivnikovogoru`ja i opreme i sl), a moè se javiti samostal-no i uop{titi, postaju}i posebna tema (v. Braun:2004: 145, 152).26

Pesme o osveti koju izvr{i mladi junak vrlo subliske pesmama s temom dvoboja, s tim {to se u wi-ma, na po~etku, uvodi motivacija za prvi podvig ju-naka, koji se, tako|e, moè svesti na pobedu nad opa-snim protivnikom. Budu}i da osveta postaje jediniciq koji vodi junaka, sve u pesmi podre|eno je tome– posmr~e koje sveti oca i pogubqenu bra}u brzostasa,27 ~im pre kre}e u akciju,28 a pesma obi~no za-vr{ava pogubqewem krvnika i povratkom junaka.29

Za poseban vid provere ritualne stasalosti ju-naka moè se smatrati i inicijacija putem braka,kojom se obezbe|uje „prijem u dru{tvo seksualnozrelih osoba“ (Van Genep 2005: 101). Neretko, upra-vo su borbe koje pred junaka stavqa sièjni modelènidba s preprekama svojevrsni ispit zrelosti,koji, dakako, ~uva svoju obrednu utemeqenost,30 isto-vremeno se razlikuju}i od obreda u tome {to obred-nu pasivnost i marginalnost mladoèwe zamewujewegovo isku{avawe koje se sastoji u izvr{avawute{kih zadataka (li~no, ili uz pomo} zato~nika).

I na kraju, moglo bi se, stoga, zakqu~iti da pr-vim podvigom junak zadobija pravo da postane puno-pravni ~lan ratni~ke druìne, dok svoj ìvotnizenit doseè tek enidbom. Ili, u obrednom kon-tekstu posmatrano, neofit „}e u zajednicu adole-scenata u}i tek kroz ceremoniju inicijacije“, a uzrelo doba tek obredima ven~awa“ (Isto: 73). Sto-ga, definitivan izlazak iz prelaznog statusa mla-dog junaka i prikqu~ewe grupi odraslih ~lanovadru{tva donose pesme u okviru sièjnog modelaènidba s preprekama, koje zavr{nom formulomènidbe junaka poentiraju pesmu. Neretko, sled-stveno tome, upravo se ènidbom i zakqu~uje ep-ska biografija mladog junaka ({to posebno vaì zaone junake koji nemaju razvijenu epsku biografiju),~ime on izlazi iz epskog i prelazi na neepski mo-dus bitisawa. A ukoliko je re~ o hajdu~koj druì-ni, pesma predvi|a jo{ jednu mogu}nost izlaska izepsko-ratni~kog – prelaskom na mirnodopski – ze-mqoradni~ki na~in ìvota i privre|ivawa:

Ne vr}u se kamenoj pe}ini,No digo{e zemqi [umadiji,I tamo se jesu naselili(SNP VII 1900: br. 46).

10

25 [tavi{e, junak, jahawem protivnikovog kowa i no{ewemwegovog oru`ja, wih pokazuje kao vidna obele`ja novoosvojenogstatusa (v. SNP II 1988: br. 56).

26 Budu}i da juna~ku epiku odlikuje, u prvom redu, individu-alizam, Braun tvrdi da „to je, u osnovi, neepska tema koja neodgovara ni tehnici ni na~inu mi{qewa juna~ke pesme; onalako dolazi u konflikt s individualizmom juna~kog mi{qewai na~elnim zahtevom za samokontrolom na osnovu sopstvene sna-ge“ (Braun 2004: 152). Katkad, peva~i te zahteve i temu ~etova-wa mire prikazivawem sukoba ~eta kao vi{estrukim pojedi-na~nim dvobojima (up. SNP VI 1899: br. 60).

27 Pesma to formulativno prikazuje stihovima: Boqi Nenadod godinu dana, / Nego drugo od dvije godine; / Boqi Nenad odpet godin’ dana, / Nego drugo od dvanes godina, / Boqi Nenadod dvanes godina, / Nego drugo od dvades i ~etiri. / Kad navr{ipetnajest godina, / Dovati se kowa i oru`ja, / esto ide podugu megdanu (SNP VI 1899: br. 12).

28 Hitnosti sprovo|ewa osvete ume biti podre|ena ~ak i re-alisti~nost prikazanih zbivawa – u jednoj pesmi dete junakapod ratnom opremom peva~ opisuje gotovo karikaturalno: Sa-bqa mu se po dolini vu~e, / A xeverdan po kamewu tu~e (SNPVII 1900: br. 30).

29 Up. i SNP IV 1986: br. 1.

30 O tome je ve} pisao Aleksandar Loma – v. Loma 2002:73–102.

LITERATURA

1. Benvenist, Emil. Re~nik indoevropskih ustano-va: privreda, srodstvo, dru{tvo, vlast, pravo,religija, preveo s francuskog i pogovor i do-punske napomene napisao Aleksandar Loma, Srem-ski Karlovci – Novi Sad, Izdava~ka kwiàrni-ca Zorana Stojanovi}a, 2002.

2. Bogi{i}, Valtazar. Narodne pjesme iz starijihnajvi{e primorskih zapisa, sakupio i na svijetizdao V. Bogi{i}, kwiga prva, s raspravom o„bugar{ticama“ i s rje~nikom, drugo, presnim-qeno izdawe, Gorwi Milanovac, LIO, 2003.

3. Braun, Maksimilijan. Srpskohrvatska juna~kapesma, Beograd – Novi Sad, Zavod za uxbenike inastavna sredstva – Vukova zadu`bina – Maticasrpska, 2004.

4. Van Genep, Arnold. Obredi prelaza, sistemat-sko izu~avawe rituala, Beograd, Srpska kwi-èvna zadruga, 2005.

5. Elijade, Mir~a. Sveto i profano, s francuskogpreveo Zoran Stojanovi}, predgovor Sreten Ma-ri}, Novi Sad, Kwièvna zajednica Novog Sada,1986.

6. Elijade, Mir~a. Mefistofeles i Androgin, prevelasa francuskog Slavica Mileti}, a~ak, Alef, Gra-dac, 1996.

7. ER 1987 – Erlangenski rukopis, zbornik sta-rih srpskohrvatskih narodnih pesama, priredi-li Radoslav Medenica i Dobrilo Aranitovi},Nik{i}, Univerzitetska rije~, 1987.

8. Zamarovski, Vojtjeh. Junaci anti~kih mitova, le-ksikon gr~ke i rimske mitologije, preveo DejanStojkovi}, Beograd, Alnari, 2002.

9. Kleut, Marija. „‘Mali Radojica’ u krugu varijana-ta i tema o {amanu“, u zborniku @anrovi srpskekwièvnosti: poreklo i poetika oblika, br. 2,uredili Zoja Karanovi} i Selimir Radulovi},Novi Sad, Filozofski fakultet – Orfeus, 2005.

10.Littleton, C. Scot, “WAR AND WARRIORS: In-do-European Beliefs and Practices“, The Ency-clopedia of Religion, Mircea Eliade editor inchief, Volume 15, New York, Macmillan Publish-ing Company, 1987.

11. Jovanovi}, Bojan. Magija srpskih obreda, NoviSad, Svetovi, 1995.

12.Li~, Edmund. Kultura i komunikacija, drugo izda-nje, preveo s engleskog Boris Hlebec, BibliotekaXX vek, Beograd, îgoja, 2002.

13.Loma, Aleksandar. Prakosovo, slovenski i in-doevropski koreni srpske epike, Beograd, Srpskaakademija nauka i umetnosti (Balkanolo{ki in-stitut) – Centar za nau~na istraìvawa SANUi Univerziteta u Kragujevcu, 2002.

14.Loma, Aleksandar. „Misterija praga: obrediprelaza Arnolda van Genepa na pragu svoga dru-gog stole}a“ (predgovor), Van Genep A. Obrediprelaza, Beograd, Srpska kwièvna zadruga, 2005:str. VII–XLI

15.Panti}, Miroslav. Narodne pesme u zapisima XV–XVIII veka, antologija, izbor i predgovor dr Mi-roslav Panti}, drugo izdawe, Beograd, Prosve-ta, 2002.

16.Rank, Oto. Mit o ro|enju junaka – poku{aj psiho-lo{kog tuma~enja mita, preveo s nema~kog Tomi-slav Beki}, Novi Sad, Akademska knjiga, 2007.

17.SNP II – Stefanovi} Karaxi}, Vuk. Srpske na-rodne pjesme, skupio ih i na svijet izdao - - -,Kwiga druga u kojoj su pjesme juna~ke najstari-je, u Be~u, u {tampariji jermenskoga manastira,1845. Sabrana dela Vuka Karaxi}a, kwiga peta,priredila Radmila Pe{i}, Beograd, Prosveta,1988.

18.SNP III – Stefanovi} Karaxi}, Vuk. Srpske na-rodne pjesme, skupio ih i na svijet izdao - - -,Kwiga tre}a u kojoj su pjesme juna~ke sredwijehvremena, u Be~u, u {tampariji jermenskoga mana-stira, 1846. Sabrana dela Vuka Karaxi}a, kwiga

11

{esta, priredio Radovan Samarxi}, Beograd,Prosveta, 1988.

19.SNP IV – Stefanovi} Karaxi}, Vuk. Srpske na-rodne pjesme, skupio ih i na svijet izdao - - -,kwiga IV, u kojoj su pjesme juna~ke novijih vre-mena o vojevawu za slobodu, sabrana dela VukaKaraxi}a, kwiga sedma, priredio Qubomir Zu-kovi}, Beograd, Prosveta, 1986.

20.SNP VI – Stefanovi} Karaxi}, Vuk. Srpske na-rodne pjesme, skupio ih i na svijet izdao - - -,Kwiga {esta u kojoj su juna~ke pjesme najstari-je i sredwijeh vremena, priredio Qub. Stojano-vi}, Biograd, Dràvno izdawe, 1899.

21.SNP VII – Stefanovi} Karaxi}, Vuk. Srpskenarodne pjesme, skupio ih i na svijet izdao - - -,Kwiga sedma u kojoj su pjesme juna~ke sredwijehvremena, priredio Qub. Stojanovi}, Biograd,Dràvno izdawe, 1900.

22.SNP VIII – Stefanovi} Karaxi}, Vuk. Srpskenarodne pjesme, skupio ih i na svijet izdao - - -,Kwiga osma u kojoj su pjesme juna~ke novijihvremena o vojevawu za slobodu i o vojevawu Cr-nogoraca, priredio Qub. Stojanovi}, Biograd,Dràvno izdawe, 1900.

23.SNP IH – Stefanovi} Karaxi}, Vuk. Srpske na-rodne pjesme, skupio ih i na svijet izdao - - -,Kwiga deveta u kojoj su pjesme juna~ke novijihvremena o vojevawu Crnogoraca i Hercegovaca,priredio Qub. Stojanovi}, Biograd, Dràvnoizdawe, 1902.

24.SNPr II – Stefanovi} Karaxi}, Vuk. Srpskenarodne pjesme, iz neobjavqenih rukopisa VukaStef. Karaxi}a,, Kwiga druga – pjesme juna~kenajstarije, za {tampu priredili @ivomir Mla-denovi} i Vladan Nedi}, Beograd, Srpska aka-demija nauka i umetnosti, 1974.

25.SNPr III – Stefanovi} Karaxi}, Vuk. Srpskenarodne pjesme, iz neobjavqenih rukopisa VukaStef. Karaxi}a, Kwiga tre}a – pjesme juna~ke

sredwijeh vremena, za {tampu priredili @ivo-mir Mladenovi} i Vladan Nedi}, Beograd, Srp-ska akademija nauka i umetnosti, 1974.

26.Suvajxi}, Bo{ko. Junaci i maske, tuma~ewa srp-ske usmene epike, Beograd, Dru{tvo za srpski je-zik i kwièvnost Srbije, 2005.

Dragoljub PERI]

YOUNG HERO IN SERBIAN ORAL EPIC POETRY –PHASES OF MATURATION

AND TEMPTATIONS OF INITIATION

Summary

A typical figure of a young warrior is one of the mostcommon characters in Serbian heroic epics. Nevertheless,its sociocultural context and age identity are still rather ob-scure. Therefore, this paper shows why and how the hero,who only recently reached maturity, manages to beat moreexperienced and already renowned opponents. The basis ofthis ritual matrix is related to a company of warriors as oneof the most important Indo-European social institutions. Thecompany of warriors was characterized by such a way oflife that, in the altered social context, the relics of the con-cepts pertaining to the Indo-Iranian company of warriors(marya-) can be seen as subtext in poems about outlaws. Anact by which the young hero joins the group of renownedwarriors is his first feat. This paper gives a detailed acountof the kind of feat in question. As it happens, the younghero’s undetermined epic status was only to be resolved intwo ways: either by marriage or by engaging in the agri-cultural way of life.

Key words: neophyte, war band, first feat, heroic initia-tion, epic poem, duel

12

UDC 821.163.41–93–14.09:398

� Qiqana PE[IKAN QU[TANOVI]

DETE U USMENOJUSPAVANCI –UZRASNI ILIOBREDNI STATUS?*

SA@ETAK: Predstava o detetu u usmenoj uspavancioblikuje se dvostruko: kao predstava o odoj~etu, koje jepredmet porodi~ne, prevashodno maj~ine i sestrine brigei qubavi, ali i kao predstava o inicijantu koji prelaziiz jednog uzrasnog statusa u drugi i zato je predmet za-{tite, koja se u uspavanci sprovodi prevashodno magijomre~i, opisima razli~itih vidova za{titnog pona{awa iidealizovanoj slici poèqne budu}nosti, koja se ~estoneposredno povezuje sa slikom ~udesnog ro|ewa i nadqud-skim mo}ima bi}a koja {tite i blagosiqaju ra|awe.

Uspavanka se, zavisno od tuma~ewa funkcije i zna~ewa,svrstava ili u porodi~ne ili u obi~ajne, odnosno obrednepesme. Preplitawe i stapawe obrednog i psihosocijalnogstatusa deteta jedan je od osnova wene poetske sugestiv-nosti i neugasle lepote.

KQU^NE REÎ: usmena uspavanka, dete, obred prela-za, inicijant, blagoslov, za{tita, anrovski sinkretizam,retrospekcija, introspekcija

Usmene uspavanke spadaju u pesme koje se, na pr-vi pogled, jasno i nedvosmisleno izdvajaju svojom

osnovnom namenom da uspavaju dete – odoj~e. Uzrastdeteta odre|en je uglavnom posredno, sme{tawem ukolevku, be{iku, be{u, ququ, ali, u pojedinim pri-merima, i neposredno:

Majka }e t’ sisu pruìti,A ti }e{ majku sisati.

(SNP V: 278)

Dete u svim razmatranim primerima uspavqujemajka ili sestra1, obra}aju}i mu se ili po imenu2

ili po porodi~nom statusu.Me|utim, jo{ od prvih zapisa pokazuje se i to

da sve „pjesme koje se pjevaju djeci kada se uspav-quju“3 nisu iste, pa Vuk tako uz uspavanku Cucu,cucu kobile (SNP I: 283) stavqa veoma ilustrativ-nu napomenu: „Istina da ova pjesmica, koju su imeni kao malome djetetu pjevali, ne ide sa svijemme|u ove gorwe (kao {to bi se gotovo moglo re}ii za posqedwe dvije od gorwijeh prema ostalima [Osokole moj sokole! – SNP I: 281; [ikala se barka– SNP I: 282 – Napomena i podvla~ewe Q. P. Q.],ali mi se opet za sad ~ini, da joj je uza wih naj-prili~nije mjesto“ (SNP I: str. 207). Kontrastiskustvom zasvedo~ene izvo|a~ke prakse i sadrì-ne pesme Cucu, cucu kobile, koja je, uprkos posled-

13

* Istraìvawe na kojem je zasnovan ovaj rad sprovedeno je uokviru projekta Aspekti identiteta i wihovo oblikovawe usrpskoj kwièvnosti (broj 178005), koji se, pod rukovodstvomprof. dr Gorane Rai~evi}, sprovodi na Odseku za srpsku kwi-èvnost Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu,uz finansijsku pomo} Ministarstva za nauku i tehnolo{ki ra-zvoj Republike Srbije.

1 Vuk uz stih „Boqe sankom nego majkom“ (SNP I: 275) kaè:„Ili sestrom, ko ga uzquqa“ (SNP I: str. 205).

2 Zapisiva~i, od Vuka naovamo, uglavnom koriste ustaqenaimena Jovo/Jova, ili Radovan, Radivoje – {to bi moglo bitiime blagoslov – ili Du{ko, {to bi moglo biti metafora zaonoga ko je maj~ina du{a. I ovo, naravno, zavisi od okolnostiizvo|ewa: Vuk uz stih „Vodi Jova za ru~icu“ (SNP I: 273)stavqa napomenu „ili kako bude ime djetetu“ (SNP I: str. 205).Od ènskih imena javqa se Mara – tri puta (Vasiqevi} 1950:190; Bovan 2001: 308; Vuj~i} 2006: str. 16) i Ruà, jednom (Ka-ranovi} 1990: 192), {to bi tako|e moglo biti kombinacijaustaqenog imena i imena koje blagosiqa (ruà kao biqka vi-{estruko se vezuje za ra|awe, a izuzetno je ~esta metafora zadevojku u usmenoj lirici).

3 Vuk Stefanovi} Karxi} u prvoj kwizi Srpskih narodnihpjesama, be~kog izdawa, ukqu~uje i ovo odre|ewe u svoju razu-|enu klasifikaciju „ènskih pesama“.

wem stihu „Jova moga budile“, znatno blià cupaq-kama, koje se pevaju „kad se djeca cucaju}i na koqe-nu zabavqaju“4 – ~ini mi se su{tinskim u ovoj napo-meni. Isto vaì za pesmu [ikala se barka (SNP I:282), koju uspavankama pribliàva sugestija {ika-wa (quqawa), ali koja je sadrìnom blià wiha-licama.5 Nije te{ko uo~iti ni to da je pesma O so-kole moj sokole! (SNP I: 281)6 samo uslovno, temomo za{titi sna umornog sneva~a, bliska uspavanki,dok bi po sadrìni lako mogla biti svrstana me|uporodi~ne ili qubavne pesme.

Upravo ovaj primer jasno pokazuje kako okolno-sti izvo|ewa mogu bitno pomerati zna~ewe pesme.Da je pesma u kojoj ena opomiwe sokola da ne lo-mi cve}e i ne budi uspavanog ratnika svrstana me|uqubavne ili porodi~ne, ona bi se u potpunostiuklopila u manir posrednog izraàvawa qubavi,

strepwe pred sutra{wicom, pa i diskretne erotsketenzije, ostvarene slikom prole}nog cve}a* podprozorom i zajedni~ke posteqe u kojoj èna bdijenad uspavanim draganom. Ovako, svrstana u uspavan-ke, ona se moè doìvqavati kao jo{ jedan od po-srednih blagoslova, sadrànih u slici poèqneidealizovane sutra{wice, kada }e odoj~e postatiputnik i ratnik.

Mogu}nost da se kao uspavanka koristi pesmakoja to primarno nije – nagla{ena je i u petoj kwi-zi Srpskih narodnih pjesama: „...Pjeva~ica Simana,koja je ove pjesme kazivala te se napisale, re~e daobi~no ènskiwe pjevaju djeci, kad ih uspavquju,ma kakvu pjesmu koja im se dopadne“ (SNP V: str.213. Podvukla Q. P. Q.). Moèmo samo naga|atida li je tako zato {to ve} u Vukovo doba „ovijehpjesama malo ima u narodu srpskom“, ili, mo`da, izato {to je povla{}eni trenutak uspavqivawa de-teta i za majku ili sestru (a one su u tradicional-nim zajednicama mogle biti veoma mlade) bio pri-lika da iskaù neke vlastite, patrijarhalnim nor-mama potisnute èqe i slutwe. Po svoj prilici,ovde se ipak, pre svega, suo~avamo s osobenim an-rovskim sinkretizmom usmenog pevawa.

U celini uzev, elementi sadrìne, posebno apo-strofirawe sna, humor, ~udesno i bajkovito, teprate}e radwe – cupkawe, wihawe, quqawe, ali ineuhvatqivi razlozi, talenat i ukus izvo|a~ica,doprinosili su da kao uspavanke budu zabeleènei pesme koje bi, strogo gledano, po sadrìni i zna-~ewu mogle pripadati i drugim lirskim ànrovi-ma (obrednim, qubavnim, porodi~nim, {aqivim,igra~kim pesmama), pa ~ak i drugim rodovima: ro-mansi, epskoj pesmi i, pre svega, blagoslovu i bas-mi. Upravo zbog toga, jedini mogu}i istraìva~kirezon mora se zasnivati na podacima zapisiva~a,pa i ako se ~ini da pojedine pesme „ne idu sa svi-jem“ me|u uspavanke, ne sme se i ne moè prenebre-

14

4 Cucu, cucu kobile,Kudar ste mi hodile? –Kroz begove doline;Goru nogam’ kr{ile,Jova moga budile.

(SNP I: 283)5 [ikala se barkaPut svetoga Marka,Puna barka {eniceI popove |e~ice.Udri, pope, |e~icu,Da ne gaze {enicu.

(SNP I: 282)Cupaqke i wihalice mogli bismo posmatrati i kao zaseban

segment igra~kih pesama, one koje se izvode uz „igre pra}eneritmi~nim quqawem deteta (SNP I: 283, 284; Vasiqevi} 1960:336, 328)“, ili, ~ak, kao „zasebnu grupu igara zanosa ilinx-a (vi-di: Kajoa [Roger Cailois] 1965) , zajedno s quqawem odraslih ipesmama koje ga prate (Vasiqevi} 1950: 360; Vasiqevi} 1960:1619).“ (Pe{ikan-Qu{tanovi} 2007: 73).

6 O sokole, moj sokole!Ne leti mi uz prozoreNe lomi mi garofane,Ne budi mi Jova moga;Jer je trudan i umoran:sino} mi je s puta do{a’,A sjutra se na boj spravqa * Garofan je ba{tenski karanfil.

}i ~iwenica da su one kao takve zapisane. [tavi-{e, ona moè biti povod za dubqe sagledavawe, ka-ko konkretne pesme tako i celog tradicionalnogrituala uspavqivawa, pa i sloènosti predstava odetetu u usmenom stvarala{tvu i tradicionalnojkulturi.

Zajedni~ka svim ovim pesmama ostaje osnovnanamena – da uspavaju dete – i wome uslovqeni sa-drìna, intonacija i emotivni anga`man. U ve}inizapisanih pesama, re~ je o mu{kom detetu. U celojrazmatranoj gra|i sre}u se samo ~etiri primera(Vasiqevi} 1950: 190; Karanovi} 1990: 192; Bovan2001: 308; Vuj~i} 2006: str. 16), uglavnom iz novi-jih zbirki, koji su nameweni uspavqivawu devoj~i-ce. Navedenim primerima moèmo, eventualno, do-dati i pesme koje se mogu pevati i mu{kom i en-skom detetu. Takve su, recimo, pesma Malo detesvedene na onomatopejski, ritmi~ki izraz ne`no-sti prema malom detetu:

Ququ, ququ,Malu bebu!Papa, papaMalo dete...

(Vuj~i} 2006: str. 9),

ili jednako svedena Ninaj, ninaj, zlato moje (SNPI: 274; varijanta Vuj~i} 2006: str.9), koja se obra}adetetu sa „zlato moje“ i „drago moje“. Pesma iz Bo-vanove zbirke (Bovan 2001: 320) Lula, lula, dadi-no luben~e ~ak bi pre mogla biti uspavanka za de-voj~icu nego za de~aka, po{to sestra (dada) èqeza mirnim i zdravim snom („da mu dete spije, kanomalo jagwe“), okon~ava stihovima:

Da mu dete bude tanko i visoko,Da mu dete bidne belo i crveno!,

a upravo su belilo i rumenilo u tradicionalnojkulturi simbol devoja~ke dospelosti za udaju.

Ipak, iako postoje i uspavanke namewene èn-skom, ili i ènskom detetu – glavni predmet us-pavanke, dobrih èqa, topline i za{tite, ipakostaje mu{ko dete, budu}i dragan, mladoèwa, rat-nik, za{titnik. Ovo je, svakako, pre svega usloviotip kulture koji je izrazito favorizovao mu{ko,vi{estruko vezuju}i i status ène u porodici zaro|ewe/nero|ewe mu{kog deteta. O tome svedo~iniz etnografskih zapisa. Tako I. S. Jastrebov da-je podatak o razli~itom tretmanu porodiqa koje surodile mu{ko i ensko dete. @ena koja rodi devoj-~icu morala je odmah ustati i vratiti se poslu dase „ta devoj~ica ne bi usela, ostala neudata“(Яstrebovь 1886: str. 455–456. Prevela, kao i svenaredne navode iz Jastrebova, Q. P. Q.), dok je po-rodiqa koja rodi mu{ko ostajala nekoliko dana uposteqi „da bi budu}i mu{karac bio vezan za ku}ui porodicu“ (Яstrebovь 1886: str. 455–456). Tiho-mir \or|evi} navodi da se „ponekad, iako retko,èle imati enska deca“ (\or|evi} 1990: 80), alitek onda kada se obezbedi poèqni, mu{ki porod.7

Zajedni~ko za usmenu uspavanku kao ànr jesteto {to je dete u woj okruèno pre svega maj~inomne`no{}u. I kada ga quqa sestra, ona to ~ini kaomaj~ina zamenica „dok donese majka mleka“ (Vuj~i}2006: 11), ili ponavqaju}i blagoslove i slutwuidealizovane budu}nosti (Bovan 2001: 320). Upravoova nagla{ena neritualna toplina pribliàvausmenu uspavanku duhu moderne pesme za decu. Iako

15

7 „Sin se, dakle, o~ekivao, sin je bio potreban; wega porodi-ca, preci i ogwi{te traàhu“ (\or|evi} 1990: 64). To nepo-sredno kazuje i uspavanka: „Tvoja bra}a mnogo ivovala / I odtebe dobro do~ekala“ (Maticki–Radevi} 2010: 11).

Ova nagla{ena rodna neravnopravnost ogleda se i u uspa-vanci. Razlozi bi mogli biti vezani za socio-kulturne odliketradicionalne zajednice, ali, mo`da, i za predstavu da je en-sko, kao bi}e s margine, mawe ugroèno potencijalnim urokomi delovawem demona nego mu{karac, koji je bi}e kulture, pa za-to ugroèniji u svakom dodiru sa onostranim. Vidi: Ortner[Sherry Ortner] 1983: str. 152183; Papi}–Sklevicky 1983: str.742. Pe{ikan-Qu{tanovi} 2007: str. 99–129.

su nesumwivo u pravu oni izu~avaoci usmene liri-ke koji su, na tragu Nedi}eve tvrdwe da uspavankaskriva „materinsku qubav izme|u stihova pesme-bajalice“ (Nedi} 1969, prema Nedi} 1977: str. 25),svrstali usmenu uspavanku u obredne pesme, nagla-siv{i time wen magijski, za{titni karakter8 –vrednost i do danas neugasla estetska sugestivnostove poezije po~iva na stalnom preplitawu togobredno-ritualnog aspekta sa iskonskom ne`no{}ui toplinom koju malo dete pobu|uje.9

Obredni podtekst nesumwivo se vi{estruko re-flektuje u usmenim uspavankama: u magijskim for-mulama koje {tite dete, u za{titnim postupcimakoji se opisuju, u stalnom kretawu izme|u retro-spektivne slike poèqnog i blagoslovenog ro|ewai introspekcije poèqne i blagoslovene budu}no-sti koja je s wime ~vrsto povezana.

Pojedina uspavanka moè ~uvati samo arhai~nuza{titnu formulu i ne „tuma~e}i“ je budu}im po-èqnim osobinama deteta. Tako je, na primer, uspa-vanka iz Vasiqevi}eve zbirke svedena na sliku de-teta u pozla}enoj kolevci – „{ikali be{i“, koja

se, kao predmet kulture, suprotstavqa grani~nomprostoru ro|ewa – vu~arnoj gori u kojoj je vu~icababica, a vila dojiqa10:

Ququ sine, san te prevario,Ququ sine, u {ikali be{i.Du{ko mi se u gori rodio,U gorici |e se legu vuci.Vu~ica mu i babica bila,b’jela vila ml’jekom zadojila.

(Vasiqevi} 1953: 78)

Ipak i danas, kada su verovawa na kojima oveza{titne formule po~ivaju zaboravqena, ili barpotonula u nanose kolektivno nesvesnog, ova pesma~uva intenzivni emotivni naboj i estetsku suge-stivnost. Aliteracije suglasnika s i { neposred-no asociraju na umirivawe deteta koje se bori sasnom, tamna i zagonetna slika gore izdvaja dete imajku iz svakodnevice i prenosi ih u ~udesni ono-strani prostor, za{ti}ene i blagoslovene mo}nimsaveznicima. Svaki put kada se zapeva detetu uspa-vanka sugeri{e da ro|ewe jeste ~udo, da je ono samoizuzetno i da ga, bar u maj~inoj imaginaciji, {titei zakriquju mo}ne sile. U varijanti iste pesme, od-nos sa onostranim produbquje se precizirawemuloga ~udesnih babica: „Vu~ica mu pupak odreza-la“, „B’jela vila na babiwe bila, / Od kupine povojna~inila, / Te povila moga malog sina“ (Vasiqevi}1953: 296, varijante teksta). Ro|ewe se u ovim sli-kama sen~i izdvajawem jedinke iz magme onostra-

16

8 Obredni karakter uspavanke kao pesme koja „sadrì eqeza zdravqe i sre}nu budu}nost, proète verom u blagotvorno isamostalno dejstvo re~i“ (H. K. 1985: str. 856), prihvata ve}inaautora. Vidi: Pe{i}–Milo{evi}-\or|evi} 1984: str. 257; [a-ran~i}-ûtura 2007: 105-116; Popovi} 2007: str. 763.

U porodi~ne pesme uspavanku svrstavaju uglavnom starijiistraìva~i. Tako i sam Vladan Nedi}, iako govori o pesmi-bajalici, uspavanku u predgovoru svojoj Antologiji... razmatrau okviru porodi~nih pesama, gde u svojim muzikolo{kim zbir-kama uspavanke stavqa i Miodrag A. Vasiqevi}. Porodi~nompesmom uspavanku smatra i Vido Latkovi}, zato {to pripadapesmama „koje se pevaju iskqu~ivo u porodi~nom krugu“ (Lat-kovi} 1975: str. 186). Zoja Karanovi} u kwizi Narodne pesmeu Danici (Karanovi} 1990) svrstava uspavanku u de~je i poro-di~ne pesme, ali kasnije mewa odnos prema uspavanci i svrsta-va je u obredne i obi~ajne pesme (Karanovi} 1996: str. 251–309;Karanovi} 1999).

9 I Hatixa Krwevi}, u odrednici posve}enoj uspavanci,isti~e: „Iskazi qubavi, ne`nosti i milo{te sa~uvali su se dodanas, mada je vera u ~arobne jezi~ke formule odavno i{~ezla“(H. K. 1985: str. 856).

10 Na vuka demonske sile ne napadaju, on je prema verovawi-ma, tipi~na senovita ìvotiwa (âjkanovi} 1995: str. 71; Fi-lipovi} 1966: str. 164–172; vidi, tako|e: Gura 2005: str. 13–16,35–41, 44–51, 54–58, 65–68, 84–86, 89–116 i dr.), koja ima spo-sobnost da prelaze granicu izme|u sveta ivih i sveta mrtvih,pa, po{to je medijator, pripada i ovom i onom svetu. Na hori-zontalnoj ravni vuk prelazi granicu kultivisanog, pitomogsveta i sveta divqine (Radenkovi} 1996: str. 91–97, 157–158).Isto tako, onaj koga zadoji vila moè postati veliki junak ob-daren natprirodnim svojstvima „sabqa ga ne se~e i zrno ne bi-je” (\or|evi} 1989: str. 55).

nog. Wega pomaù i omogu}uju onostrana bi}a – me-dijatori, ali i majka, koja na toj granici preuzi-ma dete u vlastito za{titni~ko okriqe. Magija neukida qubav, ona neprestano jeste i qubav.

Uspavanka moè „odgonetati“ budu}e posledicepro{lih zbivawa, prevode}i u detetovu budu}nostdrevnu magijsku formulu i nagomilavaju}i blago-slove, koji proisti~u i iz u~iwenog i iz re~enog.Na kraju pesme, blagosiqawe i magijska za{titadeteta nizom poèqnih kultnih radwi prerasta usam ~in pevawa, koji sam po sebi izdvaja, objediwu-je i blagosiqa majku i dete:

Majka sina u ruì rodila,B’jela vila na babiwe bila,êlica ga medom zadojila,Lastavica perom zakitila:Da je rumen ko rumena ruà,Da je bijel k’o bijela vila,Da je itar kao lastavica,Da je radin k’o ‘~ela malenaPjesmu pjeva tvoja sretna majka,Da si sretan i veseo majci!

(Vasiqevi} 1953: 296)

âk i tamo gde se u uspavanku preto~i predaweo zmajevitom junaku, iza slike pomi~nih belega, ko-ja dete dobija u ~asu ro|ewa, kao dar bi}a povi{e-ne mo}i i kao zalog budu}eg ~udesnog juna{tva, slu-ti se, istovremeno, ponos rodiqe koja, pevaju}i mu,blagosiqa svoje dete, a sebe, mo`da, pomalo zala-guje i hrabri slikom ~udesnih darova koji }e {ti-titi sina i kada izmakne iz wenog za{titni~kognaru~ja. Svilene pelene i juna~ki pas, kidawe pup-ka i ènidba povezuju se u nadi da }e ono {to se„kako treba“ uradi u pro{losti za posledicu ima-ti sre}nu i bezbednu budu}nost:

Spavaj, |eco, rodila te majka,Tebe mama u gori rodila,U gorici me|u vukovima,

Vu~ica ti pupak otkinula,A ~elica medom zadojila,Bjela vila zlatu baba bila,U svilene pelene povila,Mu{kijem te opasala pasom,Dala zlatu kapu vu~etinu,Vu~ju kapu i od orla krilo,I na kapi svakojaka biqa,A najvi{e |evoja~kog smiqa,Kad mi bude{ momak na enidbu,Da te niko ne moè ure}i.Spavaj, spavaj, san te prevario.

([auli}, J. 1965: 117.

Vidi, tako|e: Vuji~i} 2006: str. 14).

Ovo saìmawe pro{losti, sada{wosti i budu}no-sti sa stanovi{ta savremenog ~itaoca moè imatigotovo komi~an efekat. Tako, u pesmi Ninaj mi, ni-naj, Jovane dete odbija sisu da bi se enilo: „Ne}u tevi{e sisati, / Ve} }u se junak eniti“ (SNP V, 278).Majka magijski ubrzava vreme, kazuju}i sve ono {tomoè biti dobro, poèqno, blagosloveno kao da ve}jeste i grade}i duhovitu i qupku sliku u kojoj se re-flektuje svet usmene bajke. Odoj~e „ja{ikuje“ „svakojutro i ve~erom“, oko dvora se svija „|evoj~ica, / tan-ka, b’jela i rumena“, koju majka odvr}a re~ima:

Pro| se, divo, Jova moga,Mnoge su ga mome brale,Ma ga wesu odabrale,Za Jova je {}er u caraJovu sli~na i prili~na

(SNP V, 276).

Igra, humor, pa i elementi nonsensa izlu~uju seiz magije re~i i ponovo se u wu vra}aju, grade}i idanas ìvu i sugestivnu pesmu.

Tako biva i u uspavankama u kojima se pojavqu-je utelovqeni san11, kao natprirodno bi}e koje, ako

17

11 Pored navedenih primer, vidi: Vasiqevi} 1965: 315, 332;Bovan 2001: 313; Vuji~i} 2006: str. 9 i 12.

je prizvano kako treba i kad treba, moè za{titi-ti sneva~a u potencijalno opasnom vremenu no}i12,ali i kao metafora maj~ine ne`nosti i brige i da-nas poetski ìva i sugestivna. U dve uzastopneuspavanke iz prve kwige Vukove dete jednom qubimajka („Sanak }e ga umiriti, / A majka }e poqubi-ti“ – SNP I: 275)13, a jednom san („San te qubi igovori: / ‘U{ikaj se, drago moje’“ – SNP I, 274),koji mu se obra}a sa maj~inskom toplinom. Otelov-qewe sna mogao bi biti i onaj stranac koji dolazipod kapom oki}enom alkama u pesmi Quqa majkaRadivoja (Vuji~i} 2006: str. 17):

Otud mom~e jabanlija,Na wem kapa kariklija,

kojemu majka posredno nudi dete da ga poquqa. Ipak,osnovna sugestija ove pesme ostaje paroksizam qu-bavi izraèn nizawem metafora za dete: „snago mo-ja“, „sunce moje“, „grlo, du{o“, „zlato, blago“, „sokosivi“. Uporedo sa formulativnim metaforama sto-ji ovde i neobi~na, za~udna metafora „grlo“, kojakao da nagove{tava da je maj~ina sposobnost da pe-va sadràna u onome kome je pesma namewena.

Upravo ta sna`na emotivna angaòvanost, pot-puna posve}enost onome kome je pesma namewena,jasno razgrani~ava uspavanku, i pored wene nesum-wive za{titne funkcije, pa i neposredno preuze-tih magijskih formula14, od basme, u kojoj je boles-nik, ure~eni, pa i predmet za{titne ili qubavnemagije naj~e{}e tek popri{te na kome se suo~ava-ju bajalica (ili baja~, svejedno) sa tajanstvenimonostranim bi}ima koja donose dobro ili zlo. Ote-lovqeni san, kao i wegov neodvojivi opozit – ne-san15, koji se, poput uroka, tera u goru i vodu, ja-sno svedo~e o starom sloju verovawa, ali, ipak, de-minutivno obra}awe, prisnost sa detetom, toplinas kojom se majka obra}a sanku, deluju i danas, isti-na, vi{e u duhu onog Radovi}evog „Lepo je sve {toje malo“, ali i kao osobena magija qubavi i ne`no-sti, koja ceo svet svodi na meru deteta.

Isto vaì i za druge oblike magijske za{tite,poput ~udesne kolevke, oneobi~ene radom mnogihmajstora i pomaga~a, skovane od zlata ili pozla-}ene, iski}ene biserom, i{arane i naki}ene. U go-ri ro|eno odoj~e („Majka sina u gori rodila”), spu-{ta se u rasko{nu kolevku sakovanu na moru, nadrugoj granici onog sveta16 (Vasiqevi} 1953: 296,

18

Slika otelovqenog sna, ro|enog brata smrti, ne postoji sa-mo u verovawima tradicionalnih balkanskih zajednica. Ander-senova (Hans Christian Andersen) bajka Ole Lukoje (Andersen1991, I: 244–261) zasnovana je na predstavi o starcu snu kojiuspavquje i zabavqa dete.

12 O snu u slovenskim verovawima i predstavama vidi: Gura2001: str. 479–481.

13 Da se ovde nerazlu~ivo prepli}u bela magija i qubav sve-do~i i to {to, prema {iroko rasprostrawenim op{tesloven-skim verovawima ne treba celivati usnulog „posebno dete, jerse moè razboleti i umreti“ (Gura 2001: str. 480). Posebno jepitawe za{to uspavanka, i to u jednom od starijih zapisa, naru-{ava ovu za{titnu normu. Mo`da zato {to za majku poqupcinemaju karakter ritualnog pona{awa, ili ga imaju samo u pozi-tivnom aspektu („celivawe nosi èqu za celim, celovitim,nepovredivim. C. je moglo biti pra}eno iskazivawem èqe zazdravqem, mada je i samo, u skrivenom vidu, sadràvalo takvuèqu“ – Toporkov 2001: str. 572). (Tabu celivawa usnulog mo-gao bi biti motivisan sli~no{}u sna i smrti, zbog koje se qu-bqewe zaspalog pribliàva celivawu pokojnika.)

14 Na primer: „Otud ide Joka bajalica, / Ona nosi troja ko-la sanka“ (Nina, sine, san te prevario – Vuji~i} 2006: str 12);„Uroci ti pod nogama bili, / Kao kowu plo~e sve ~etiri!“ (Maj-ka sina u ruì rodila – Vuji~i} 2006: str 12).

15 „Nesan vuci u goru odneli“ – Vasiqevi} 1950: 189; tako-|e, Bovan 2001: 307; „San u be{u, a nesan pod be{u“ (Vuji~i}2006: str. 12); „Uroci ti po gori hodili / Mome sinu ni{ta neudili / No udili drvqu i kamewu“ (Vuji~i} 2006: str. 14) „Uro-ke ti voda odnijela, / Mimo tvoju ququ pronijela“ (Vuji~i} 2006:str. 17)

16 More, reka ili jezero u tradicionalnim predstavama oprostoru dele ovaj svet od onoga. U mitskom poimawu sveta:„Put u drugo carstvo prolazi kroz zmajevu gubicu i preko vodekao i kroz vodu, i kasnije po vodi“ (Prop 1990: str. 400). Kaomesto dodira i razdvajawa sveta ivih i sveta mrtvih, more jeizrazito ambivalentno, kao i sve grani~ne vode, koje posedujusvojstva i jednog i drugog sveta (Li~ 1983: str. 123), postaju „pa-radoksalno mesto gde oni me|usobno op{te“ (Elijade [MirceaEliade] 1986: str. 63).

varijanta teksta).17 Istovremeno, ta kolevka, naki-}ena razli~itim apotropajonima, okruèna svako-vrsnom magijskom za{titom, jeste i samo kolevka,oki}ena biserom kojim se dete igra18, ili zasvo|e-na ogledalom, u kome se majka ogleda (SNP V:274). Ogledalo, kao mo}an magijski predmet19, sta-pa se ovde sa sugestijom osobene emotivne izdvoje-nosti i zajedni{tva majke i deteta u onom kratkomperiodu odrastawa kada su oni u potpunosti upu}e-ni jedno na drugo:

[...]Da s’ ogleda Jovanova majka,Kada {ika u be{ici Jova:Nina, Jovo, ti ivio majci!

Za{titna magija prepli}e se u ovim pesmama samagijom poetske re~i i ~esto se potpuno u wu uta-pa. Ne moramo, recimo, znati da je amajlija koja ga-rantuje blagovremeno bu|ewe bila „posebna ko{-~ica iz petlovog krila“ (Gura 2001: str. 480), pani verovawa koja su vezivana za petla kao sun~evupticu koja odgoni demone no}i (vidi: Radenkovi}1996; Gura 2005) da bismo uìvali u pesmi u kojojmajka istovremeno tera i hvali petla:

I{, kokote, {areno ti pero,[areno ti pero ko paunu,A belo ti krilo ko labudu.nemoj budit zlato u kolevci!...

(Vuji~i} 2006: str. 11)

Svet oko deteta nov je, blistav, ~udan, zasi}enzvukovima i bojama. U centru tog rasko{nog svetastoji kolevka i usnulo dete u woj. Majka istovreme-no tera i priziva pauna „{aropera“20, grade}i bo-gatu, gotovo onomatopejsku zvu~nu sugestiju wegovogsve~anog ~epukawa i sugestiju rasko{nog, ustrep-talog kaleidoskopa boja, koje se wi{u oko kolevke:

Ne {etukaj, ne babukaj,Ne {obo}i, ne klobo}i,Spusti svoje zlatno perje.I ne {iri {aren-repa,U|i tako u odaju,Krilim Jovi hlada ~ini:Da mi Jovo sanak sawa,U be{ici, u hladini.

(Vuji~i} 2006: str. 10;

vidi SNP V: 277)

U magiju poetske re~i pretapa se i slika jagwe-ta koje „skaku}e i bleku}e“ oko majke i usnulog de-teta (SNP V: 275), stapaju}i refleks drevne ma-gijske radwe, koja je nalagala da se zaplakano deteodnese u stado ovaca da bi mu one „odblejale pla~“(Gura 2001: str. 481) s univerzalnom, trajno ivomne`no{}u koja ozaruje „sve {to je malo“.

Govore}i o savremenoj recepciji usmene uspa-vanke, Maja Bo{kovi} Stuli (Stulli) isti~e „smi-sao [...] uspavanke oboga}uje se upravo uìvqavawemu nekada{wi kontekst“ (Bo{kovi} Stulli 1983: str.171). Rekla bih da je taj proces dvosmeran, drevnireligijsko-magijski i obredni kontekst i moè se,sa stanovi{ta modernog ~itaoca, dodatno obogati-ti estetskom sugestijom koju ostvaruje ~ak i ondakada mu ona nije bila primarna. Magija re~i s la-ko}om se preta~e u magiju poezije i obrnuto, pa ipredstava o detetu u usmenoj uspavanci stalno osci-

19

17 Vidi tako|e: SNP V: 274; Ninaj, Jovo, u xixanoj be{i –Vuji~i} 2006: str. 12; Nina, buba, u sananoj be{i – Vuji~i}2006: str. 13; Spavaj, spavaj, ~edo prenejako – Vuji~i} 2006: str.13; Buna, nina, u be{ici sina – Vuji~i} 2006: str. 14).

18 Tre}i kiti biser po be{iciîm }e nam se Jovo zabaviti.

(Vuji~i} 2006: str. 12)19 „OGLEDALO – u narodnim predstavama simbol ‘udvajawa’

stvarnosti, granica izme|u zemnog i onog sveta. Pridaje muse nadnaravna snaga, sposobnost da moè ponovo stvarati ne sa-mo vidqivi svet, nego i nevidqivi, ~ak, onostrani“ (Tolstoj,S. M [Svetlana M. Tolstoй] 2001: 399.)

20 Paunovo perje sa svojim brojnim „o~ima“ bilo je mo}naamajlija koja moè odvratiti urok. Ono je zbog toga vezeno narukavima i wime su se ~esto kitili venci i kape mladenaca.Me|utim, i mimo toga, ono u pesmu unosi sugestiju.

luje izme|u inicijanta u obredu prelaza, od ~ijeg }eispravnog sprovo|ewa zavisiti ceo wegov budu}iìvot, i malog deteta, predmeta bezrezervne maj-~inske qubavi kojem se daje ~itav jedan svet da bise wime poigralo.

IZVORI

1. Andersen, Hans Kristijan. Sabrane bajke. Knjigaprva. Preveo Petar Vuji~i}. Beograd, Prosveta,1991.

2. Begovi}, Nikola. @ivot Srba grani~ara. Pri-redio i pogovor napisao Miodrag Maticki. Beo-grad, Prosveta, 1986.

3. Bovan, Vladimir. Lirske i epske pesme Kosovai Metohije. Studentski zapisi narodnih umo-tvorina sa Kosova i Metohije. Priredio Vla-dimir Bovan. Pri{tina – Beograd – Istok, In-stitut za srpsku kulturu – Narodno delo – Domkulture „Sveti Sava“, 2001.

4. Vasiqevi}, Miodrag A. Jugoslovenski muzi~kifolklor I. Narodne melodije koje se pevaju naKosmetu. Beograd, Prosveta, izdava~ko predu-ze}e Srbije, 1950.

5. Vasiqevi}, Miodrag A. Narodne melodije izSanxaka. Beograd, Muzikolo{ki institut Srp-ske akademije nauka, posebna izdawa, kw. 5 – Na-u~na kwiga, 1953.

6. Vasiqevi}, Miodrag A. Narodne melodije CrneGore. Beograd, Muzikolo{ki institut Srpskeakademije nauka, posebna izdawa kw. 12 – Izda-va~ka ustanova Nau~no delo, 1965.

7. Vuj~i}, Nikola. Srpska narodna kwièvnostza decu. [kolska antologija. Beograd, Zavod zauxbenike, 1965.

8. Яstrebovь, I. S. Obы~ai i nэsni mureckihь Ser-bovь (vь Prizrэnэ, Inekэ, Moravэ i Dibrэ). Izьnumevыhь zanisokь. S. Petersburg, b.i., 1886.

9. Karanovi}, Zoja. Narodne pesme u Danici. NoviSad – Beograd, Matica srpska – Institut zakwièvnost i umetnost, 1990.

10.Karanovi}, Zoja. Narodne pesme u Matici, NoviSad – Beograd, Matica srpska – Institut zakwièvnost i umetnost, 1999.

11.Maticki, Miodrag. Narodne pesme u Vili, NoviSad – Beograd, Matica srpska – Institut zakwièvnost i umetnost, 1985.

12.Maticki, Miodrag – Radevi}. Milorad. Narodnepesme u srpskoj periodici do 1864. Novi Sad –Beograd, Matica srpska – Institut za kwièv-nost i umetnost, 2007.

13.Maticki, Miodrag – Radevi}, Milorad. Narodnepesme u Srpsko-Dalmatinskom magazinu, NoviSad – Beograd, Matica srpska – Institut zakwièvnost i umetnost, 2010.

14.Nedi}, Vladan. Antologija narodnih lirskihpesama. Drugo izdawe. Beograd, SKZ; 1977.

15.Radenkovi}, Qubinko. Narodne basme i bajawa.Ni{ – Pri{tina – Kragujevac: „Gradina” – „Je-dinstvo” – „Svetlost”, 1982.

16.SNP I – Srpske narodne pjesme. Skupio ih i nasvijet izdao Vuk Stef. Karaxi}. Kwiga prva ukojoj su razli~ne ènske pjesme. Sabrana delaVuka Karaxi}a. Priredio Vladan Nedi}. Beo-grad, Prosveta, 1975.

17.SNP V – Srpske narodne pjesme. Skupio ih i nasvijet izdao Vuk Stef. Karaxi}. Kwiga peta ukojoj su razli~ne enske pjesme. Priredio Qub.Stojanovi}. Biograd: Dràvno izdawe, 1898.

18.SNPr I – Srpske narodne pjesme iz neobjavqenihrukopisa Vuka Stef. Karaxi}a. Kwiga prva. Ra-zli~ne ènske pjesme. Za {tampu priredili@ivomir Mladenovi} i Vladan Nedi}. Beograd,Srpska akademija nauka i umetnosti, 1973.

19.[auli}, Jelena. Lirska narodna poezija CrneGore. Titograd, Grafi~ki zavod, 1965.

20

LITERATURA

1. Bo{kovi} Stulli, „O usmenoj knjièvnosti izvanizvornoga konteksta“. Usmena knjièvnost nekadi danas. Beograd, Prosveta, 1983, str. 151–178.

2. Gura, A. V. „San“, Slovenska mitologija.Enciklopedijski re~nik. Redaktori Svetlana M.Tolstoj, Qubinko Radenkovi}. Beograd, ZepterBook World, 2001, str. 479–481.

3. Gura, Aleksandar. Simbolika ivotiwa u slo-venskoj narodnoj tradiciji. Beograd, Brimo –Logos – „Globosino“ – Aleksandrija, 2005.

4. \or|evi}, Tihomir R. Ve{tica i vila u na{emnarodnom verovawu i predawu. Priredila i na-pisala pogovor („Dve politike tela: ve{tica ivila“) Nada Popovi} Peri{i}. Registar izra-dila Darinka Ze~evi}. Beograd – Gowi Milano-vac, Narodna biblioteka Srbije – De~je novine,1989.

5. \or|evi}, Tihomir R. Deca u verovawima i obi-~ajima na{eg naroda. Beograd – Ni{, Idea –Prosveta, 1990.

6. Elijade, Mir~a. Sveto i profano. S francu-skog preveo Zoran Stojanovi}. Predgovor („Ar-hajski ~ovek i mit“) napisao Sreten Mari}. No-vi Sad, Kwièvna zajednica Novog Sada, 1986.

7. Kajoa, Roè. Igre i ljudi. Beograd, Nolit, 1965.8. Karanovi}, Zoja. „Arhajski koreni srpske usme-

ne lirske poezije“. Antologija srpske lirskeusmene poezije. Novi Sad, Svetovi, 1996, str.251–309.

9. Kleut, Marija. „Uvod u ~itawe srpske narodnekwièvnosti“. Srpska narodna kwièvnost.Priredila Marija Kleut. Sremski Karlovci –Novi Sad: Izdava~ka kwiàrnica Zorana Sto-janovi}a, 2001, str. 1622.

10.Krsti}, Branislav. Indeks motiva narodnih pesamabalkanskih Slovena. Beograd, Srpska akademijanauka i umetnosti, 1984.

11.Latkovi}, Vido. Narodna kwièvnost I. Pri-premile za {tampu Radmila Pe{i} i Nada Mi-lo{evi}. Beograd, Univerzitet u Beogradu –Nau~na kwiga, 1975.

12.Li~, Edmund. Kultura i komunikacija. Logika po-vezivanja simbola. Uvod u primenu strukturalisti-~ke analize u socijalnoj antropologiji. Preveo sengleskog Boris Hlebc. Beograd, Prosveta, 1983.

13.Ortner, [eri. „@ena spram mu{karca kao prirodaspram kulture“. Antropologija ene. Zbornik. Pri-redile i predgovor napisale @arana Papi} i LydiaSklevicky. Preveo Branko Vu~i}evi}. Beograd,Prosveta, 1983, 152–183.

14.Papi}, @arana – Sklevicky, Lydia. „Antropologijaène – novi horizonti analize polnosti u dru{tvu“.Antropologija ene. Zbornik. Priredile i predgovornapisale @arana Papi} i Lydia Sklevicky. PreveoBranko Vu~i}evi}. Beograd, Prosveta, 1983, str. 742.

15.Pe{ikan-Qu{tanovi}, Qiqana. „Igra~ke pe-sme“. Stanaja selo zapali. Ogledi o usmenojkwièvnosti. Novi Sad: DOO Dnevnik – No-vine i ~asopisi, 2007, str. 60–76.

16.Pe{ikan-Qu{tanovi} 2007, „Svete i proklete– ene iz porodice Brankovi} u istoriji i usme-noj tradiciji“. Stanaja selo zapali. Ogledi ousmenoj kwièvnosti. Novi Sad: DOO Dnevnik– Novine i ~asopisi, 2007, str. 99–129.

17.Pe{i}, Radmila – Milo{evi}-\or|evi}, Nada. „Uspa-vanke“. Narodna knjièvnost. Beograd, Vuk Ka-radì}, 1984, str. 257.

18.Popovi}, Tanja. „Uspavanka“. Re~nik knjièvnihtermina. Beograd, Logos Art, 2007, str. 763.

19.Prop, Vladimir Jakovljevi~. Historijski korijeni ba-jke. Prevela Vida Flaker. Sarajevo, Svjetlost, 1990.

20.Radenkovi}, Qubinko. Simbolika sveta u na-rodnoj magiji Ju`nih Slovena. Ni{ – Beograd,Prosveta – Balkanolo{ki institut SANU, 1996.

21.Tolstoj, S. M. „Ogledalo“. Slovenska mitolo-gija. Enciklopedijski re~nik. Redaktori Svetla-

21

na M. Tolstoj, Qubinko Radenkovi}. Beograd,Zepter Book World, 2001, 399–400.

22.Toporkov, A. L. „Celivawe, qubqewe“. Sloven-ska mitologija. Enciklopedijski re~nik. Redak-tori Svetlana M. Tolstoj, Qubinko Radenkovi}.Beograd, Zepter Book World, 2001, str. 572.

23.H. K. [Hatidà Krnjevi}]. „Uspavanka“. Re~nikknjièvnih termina. Glavni i odgovorni urednikprof. dr Dragi{a @ivkovi}. Beograd, Institut zaknjièvnost i umetnost – Nolit, 1985, str. 856.

24.[aran~i}-ûtura, Sneàna. „Mogu}nosti tuma-~ewa usmene lirske poezije“. Norma, XII, 2–3/2007, 105–116.

Ljiljana PE[IKAN LJU[TANOVI]

A CHILD IN ORAL LULLABY– AGE OR RITUAL STATUS?

Summary

The representation of a child in oral lullaby is been mod-eled on two levels: as a representation of an infant as a sub-ject of family mostly motherly and sisterly love and carebut also as a representation of an initiant transferring fromone age status into another and therefore being the subjectof protection by the magic of words, by description of dif-ferent aspects of protective behavior and idealized pictureof desired future that is directly connected with the pictureof miraculous birth and superhuman powers of creatures thatprotect and bless the act of birth.

Depending on interpretation of its function and meaning,the lullaby is being classified either as a family or as a ritu-al song. As a genre where ritual and psychosocial status of achild is being interwoven and merged the lullaby is uniqueby its poetical suggestiveness and everlasting beauty.

Key words: oral lullaby, child, initiation ritual, initiant,blessing, protection, syncretism of genres, retrospection, in-trospection

UDC 821.163.41–14:398

� Tamara GRUJI]

DETE U LAZARI^KIM

I KRAQI^KIM

NARODNIM PESMAMASA@ETAK: Predmet rada je da se utvrdi u kojoj meri

je u lazari~kim i kraqi~kim narodnim pesmama zastupqe-no dete. Rad bi trebalo da prikaè ulogu najmla|eg ~lanazajednice u obrednoj praksi lazarica i kraqica. Dete seu obrednu praksu uvodi, najpre, samo kao slu{alac, a ka-snije i kao aktivni u~esnik.

Analizirane lazari~ke i kraqi~ke pesme poseduju mi-tolo{ku osnovu, slave mladost i ivot, slikaju celovituporodicu sa decom kao neophodnim ~lanovima, ali pri-kazuju i raskid sa detiwstvom, nagove{tavaju}i novo i-votno doba – dospevawe za udaju/ènidbu.

KQU^NE REÎ: lazari~ka pesma, kraqi~ka pesma,obred, dete, majka, porodica, igra

O usmenoj kwièvnosti za decu nije se govori-lo, ni pribli`no, koliko o usmenoj kwièvnostiza odrasle, iako se „ona u narodnoj kwièvnostirazvijala kontinuirano od prvih za~etaka sve dodanas“ (âleni} 1972: 376). Narodni peva~ pratidete od ro|ewa: obra}a mu se uspavankom, jo{ u ko-levci; ta{unaqkama i cupaqkama poziva decu naigru, zasnovanu na pokretu i ritmi~nosti; u brza-licama omogu}uje detetu da se u govornoj igri izra-zi samostalno, u zavisnosti od svojih govornih spo-sobnosti; dok razbrajalicama pruà mogu}nost de-tetu da zapo~ne igru, bez prisustva odraslih, po-{to tu „nastupa dijete kao sam svoj stvaralac zasvoje potrebe, prema svojoj eqi, ne obaziruju}i sena logiku i iskustvo odraslih“ (Vitez 1969: 7). Za-gonetke i pitalice namewene su ne{to starijem

22

uzrastu i predstavqaju vid umne igre, dok su se po-slovicama vaspitavale generacije. Narodno stvara-la{tvo prikazuje detetovo odrastawe, od doba „kadjo{ i ne razumijeva govor odrasloga“ (Vitez 1969:7) i prati „prve dje~je korake u igru i ivot“ (Bu-inac 1987: 95).

Prvi je ànrove koji su nameweni deci uo~ioVuk Stefanovi} Karaxi}, imenuju}i ih kao „pjesmekoje se pjevaju djeci kad se uspavquju“ i one koje sepevaju „kad se djeca cucaju}i na koqena zabavqaju“(Karaxi} 1969: 142–144). Bez obzira na to {to uusmenoj kwièvnosti postoje pesme koje su pevaleo deci ili koje su pevala sama deca, Vuk „ove pje-sme nije izdvojio u posebnu grupu, nego ih je pripi-sao tzv. enskim pjesmama“ (Turja~anin 1987: 420).Tako je de~ja pesma ostala neimenovana, „posijaname|u pjesmama razli~itog motivskog usmjerewa“(Turja~anin 1987: 421).

Radmila Pe{i} i Nada Milo{evi} \or|evi} ure~niku Narodna kwièvnost „de~je pesme“ (ta{u-naqke i cupaqke, molitve, uspavanke, zaricalice,razbrajalice, re|alice, rugalice, lagarije) defi-ni{u kao „narodne pesme odraslih, namewene deci;tradicionalna ostvarewa same dece; me{ovite tra-dicionalne tvorevine, namewene svim generacija-ma“ (Pe{i}, Milo{evi} \or|evi} 1984: 58).

Zoja Karanovi} de~je pesme (pesme na babinama,stri`bene pesme, uspavanke, pesme kod prohodava-wa, molitvice, razbrajalice) defini{e kao pesme„koje se pevaju u vezi sa ritualima oko ro|ewa“(Karanovi} 1996: 289). To su pesme magijsko-obred-nog karaktera, ~ija je uloga da za{tite dete od vi-{ih sila. „Prva obra}awa i tepawa bebi sadrèelemente obrednosti“ (Qu{tanovi} 2004, 21), ko-ji su prisutni i u periodu odrastawa, pa i u ivo-tu uop{te.1

Narodni peva~ je stvarao pesme koje su namewe-ne odraslima, ali koje mogu da budu interesantnei malom slu{aocu, „jer se u wima ~esto oslikavanaivna i pomalo iskrivqena slika realnog ìvo-ta“ (Milinkovi} 2010: 31). Takve su obredne pesme,i to lazari~ke i kraqi~ke, koje se izvode u prole-}e, sa mnogim zajedni~kim elementima, a namewenesu, poput obrednih pesama, ina~e, celom kolektivu– od najmala|ih do najstarijih. Dete u lazari~kimi kraqi~kim pesmama prikazano je u razli~itomìvotnom dobu i situacijama, od najnièg uzrasta,kada treba da prohoda, pa do prve mladosti, koja jeu tradicionalnim kulturama ve} predvorje udaje/ènidbe.2

U lazari~kom obredu u~estvovalo je 6 do 8 (12)devoj~ica do dvanaest godina. Lazarice su imalemagijsku ulogu da u danima prole}a „pesmom iigrom obezbede plodnost, ’beri}et’ i zdravqe qu-di“ (Nedeqkovi} 1990: 137). Okupqale su se na La-zarev petak, u subotu bi izlazile na vodu i pevalevodi, a u subotu bi i{le u ophod, oki}ene vrbovimgran~icama.3 Svaka je imala odre|enu ulogu:„lazar, lazarica, predwice i zadwice, zapevkiwe iotpevnice, s razli~itim mogu}nostima kombina-cija uloga (obi~no neparan broj), jedna starija e-na i jedan mu{karac (vojvoda/vo|a) – (Karanovi}1996: 270).4 Lazarice su obilazile ku}e i izvodileobredno igrawe cupkawem, koje je u vezi sa kultomplodnosti, obraja}uji se uku}anima: doma}inu i do-ma}ici, mladoèwi i nevesti, de~aku i devoj~ici,„~lanovima porodice i svemu {to je ivo u doma-

23

1 Obredni karakter imala je i zagonetka. O tome vi{e vi-di u: Latkovi} 1982: 218; Nedeqkovi} 1990: 21–23; Kuli{i},Petrovi}, Panteli} 1998: 31.

2 „Dijete Grujica“ u hajdu~koj pesmi prati oca, ali to ni-po{to nije dete u smislu koji mi danas pridajemo toj re~i ve}junak dozreo za ènidbu.

3 „Pretpostavqa se da je pose}ivawe ku}a na Lazarevu subo-tu nastalo po narodnoj etimologiji re~i Lazar i ’laziti’ (puzi-ti), lazarica i plazarica (zmija)“ (Kuli{i}, Petrovi}, Pante-li} 1998: 286).

4 O lazari~kom obredu vidi: Karaxi} 1957: 29. Nedeqkovi}1990: 134–138; Bosi} 1996: 236–244; Kuli{i}, Petrovi}, Pan-teli}, 1998: 285–287.

}inovom domu“ (Vasiqevi} 1960: 32). Blagoslov setraì za sve uku}ane i za sve poslove koji oniobavqaju. U pesmi Uo~i Lazareve subote (SNP I,br. 198) lazarice se obra}aju detetu koje treba dapo~ne da se samostalno kre}e, jer „po~etak deti-weg hodawa smatra se u narodu kao vaàn doga|aj“(\or|evi} 1990: 142). Vuk Karaxi} opisuje na~inna koji se pesma izvodila: „Stanu djevojke u kolo,a pruè ruke od sebe, pa dignu mu{ko dijete, te idepreko ruku, a one pjevaju: Lazi, lazi, Lazare, / tedolazi do mene, / privataj se za mene: / za svilenerukave, / za svilene marame, / za kle~ane keceqe“. Sjedne strane, „izdizawe mu{kog deteta u vis je sva-kako ma|ijska radwa i po verovawu treba da stimu-lira rastewe u prirodi“ (Bosi} 1996: 237), a s dru-ge, stihovi su usmereni direktno ka detetu, u vidumagije re~i, predstavqaju}i odre|eni oblik basmekoji treba detetu da pomogne, da ga ohrabri da po-~ne da puzi. Pesma, u kojoj se iskazuje eqa za na-pretkom i blagostawem, ali i da dete po~ne samo-stalno da se kre}e, potvr|uje „verovawa da stihovi(...) potpomaù ~oveku da postigne ono {to eli“(âleni} 1972: 392). Puzawe – laèwe deteta bi-lo je, mo`da i primarno, povezano i sa kultom zmi-ja, za koji se u etnografskoj literaturi vezuju laza-ri~ki obredi (Ze~evi} 1970: 121–136), ali se, isto-vremeno, ova pesma moè vezati i za konkretnuuzrasnu fazu i posmatrati i kao vid igre sa dete-tom i tipi~ne pesme za decu.

Lazari~ka pesma namewena detetu u kolevci iz-razito je lirski intonirana: Ima majka bosiqak./ Poviva ga, razviva / U svilene pelene, / U srebrnekolepke (Nedi} 1977: br. 18). Narodni peva~ kori-sti metaforu iz biqnog sveta za dete, ne bi li do-~arao maj~inu bri`nost i qubav prema detetu. Pe-sma je namewena malom detetu, jer majka bdi nadwim, {to pesmu pribliàva uspavanci, po{to „sa-drì eqe za zdravqe i sre}nu budu}nost, proètaje verom u blagotvorno i samostalno dejstvo re~i“

(Krnjevi}, RKT 1992: 907). Jednostavnim stihovi-ma i ne`nim re~ima pesma upu}uje na najjednostav-niji oblik narodne uspavanke, ali sadrì i jasneelemente obrednosti, jer se bosiqkom novoro|en~e{titilo od uroka i zlih sila.

Kad Lazarice u|u u ku}u najpre se obra}aju do-ma}inu, pevaju}i o bogatstvu ku}e i prizivaju}i, poprincipu imitativne magije, blagoslov za ku}u isve uku}ane: Oj Lazare, dobar dane, / Dobri qudiLazarovi, / Dobri qudi, dobre ene, / Da pletemotanke bi~e, / Da {ibamo vrane kowe,5 / Vrane koweLazarove, / Ova ku}a bogata, / Puna utih duka-ta, / Ima dete maleno, / Obu~eno svileno (Bosi}1996: 238). Lazarice èle dvostruku sre}u ku}i ukojoj se pesma peva – niì stupaw dvo~lane grada-cije jeste materijalni napredak, dok je vi{i dete,„koje nastavqa doma}i kult, ja~a rod i bratstvo“(Kuli{i}, Petrovi}, Panteli} 1998: 282). Istimotiv prisutan je i u lazari~koj pesmi: Ova ku}abogata, puna ravna dukata, / U woj mlada hodila,na visoko sedila, / Na visoko sedila, mu{ko ~edorodila... (Bosi} 1996: 240). Pesmom se priziva be-ri}et i sre}a uku}ana, koja }e biti potpuna tek ro-|ewem mu{kog deteta. Ovim se ostvaruje tipi~nispoj obredne lirike: bogatstvo i svakovrsna plod-nost – zemaqska, skotska i qudska.

Lazarice se obra}aju ~ak i iqav~etu, aqkavomdetetu: [eta{e se iqav~e, / Po majkini dvorovi./ Majka si ga privi~e: „Pri|i, pri|i, iqav~e, / Dati majka opa{e / Toj {areno poja{~e, / Toj kalaj-no remen~e!“ / Oj ubava, ubava! (Vasiqevi} 1960:br. 25). Slika dvorova po kojima {eta raspasano,aqkavo dete i majke koja ga, ~ini se, uzalud dozi-va da ga kako treba odene, izaziva vedar smeh. Srp-ska porodica je tradicionalno patrijarhalna, aliu ovoj pesmi su dvorovi maj~ini, zato {to se onabrine o malom detetu, wegovom vaspitawu i odra-stawu. Slika u kojoj majka kle~e}i sinu opasuje {a-

24

5 [ibaju se ìvotiwe da budu napredne i korisne.

reni pojas i kalajni remen odi{e toplinom i ne-`no{}u. Majka se prema svom detetu pona{a za-{titni~ki, jer se pojas stavqa da se dete ne ure-kne i da bude zdravo i napredno.6 Pesma sadrìelemente humora i igre, slavi bri`nost, ne`nost,a pre svega qubav majke prema ~edu.

Lazari~ka pesma (Karanovi} 1996: br. 85) pred-stavqa igru izme|u brata i sestre, kojom brat i se-stra prièqkuju enidbu/udaju : Oj, ubave male mo-me! / Dote~e mi leva reka, / Donese mi zlatnugrawku / I na grawku brat i sestra! / Brat nasestru progovara: / „Daj mi, sestro, ostro no~e, /Da odse~em tebe grimnu, / Tebe grimnu za Veligden,/ Mene prsten za ven~awe.“ / Oj, ubave, male mome!Pesma sadrì motive koji upu}uju na svadbu – griv-nu i prsten. Na ne{to nièm de~jem uzrastu, tako-|e, zastupqen je motiv svadbe, kao de~ja igra: Let,let, buba-maro, / donesi mi pismo / i pokaì put/ gdje }u se udati; Prrr, {aka-baka / otvori svo-ja staklena vrata, / i kaì odakle }u se eniti?– (Vuj~i} 2006: 55). Ova pesma predstavqa de~junarodnu basmu, u kojoj se devoj~ica i de~ak obra}ajububamari, s namerom da devoj~ica sazna gde }e seudati, a de~ak odakle }e se èniti.

U lazari~koj pesmi (Karanovi} 1996: br. 74),devoj~ica miri{e na ~ubru, karanfil i bosiqak –biqe koje ima izuzetnu za{titnu i kultnu uloguupravo u odgajawu deteta, po{to se „u severoisto~-noj Srbiji, novoro|en~e (...) prvih 40 dana kupa uvodi u koju se stavqa karamfil, bosiqak i ~ubra“(Kuli{i}, Petrovi}, Panteli} 1998: 239). Pesmaglasi: ubri~ice, devoj~ice, / Ti ~ubriku ne seje{e,/ Na ~ubriku meri{e{e, / Ti karafiq ne seje{e, /Na karafiq mere{e{e, / Ti bosiqak ne seje{e, /Na bosiqak meri{e{e.

Lazari~ka pesma upu}ena devoj~ici direktno jeu vezi sa kultom plodnosti: Mori, Vuko, devojko, /Iskaraj mi vukovi, / Kroz ti pusti lugovi! / – Nemog’, ne mog’, tu|in~e, / [ive su mi duga~ke, / \ezaka~im kupinu, / Od kupinu malinu! / Oj ubava, uba-va! (Vasiqevi} 1960: br. 26).7 Pesma poseduje mito-lo{ku osnovu: „vukovi mogu pone{to i da predska-ù, osobito kad je re~ o stoci“ (Kuli{i}, Petrovi},Panteli} 1998: 117), dok kupina „ima va`nu ulogu(...) u vra~awima za plodnost i zdravqe stoke i i-vine“ (Kuli{i}, Petrovi}, Panteli} 1998: 283).

Obred lazarica i obred kraqica se prepli}u,odnosno jedan se na drugi nadovezuju, s tim da sulazarice devoj~ice i devojke „koje, prolaze}i krozobred inicijacije, izraàvaju i spremnost za brak“(Nedeqkovi} 1990: 138), dok kraqice „idu da gle-daju prilikom svojih ophoda ku}u u koju }e se uda-ti“ (Nedeqkovi} 1990: 137).8 Vuk Karaxi} navodida su kraqice „sastavqene od 10 do 15 lijepo obu-~enijeh i naki}enijeh djevojaka“ (Karaxi} 1957: 38),stasalih za udaju. Okupqale su se i pevale o Troji-cama (sedam nedeqa posle Uskrsa), a negde i na\ur|evdan i na Mladog svetog Nikolu, slave}i i-votnu radost. Svaka je imala odre|enu ulogu: kra-qica, kraq, barjaktar, dvorkiwa i svaka je imalaprimerenu ode}u, „sa improvizovanim krunama ima~evima, uz izvo|ewe odre|ene igre s dramskimelementima“ (Pe{i}, Milo{evi}-\or|evi} 1984: 127).Kraqice su, kao i lazarice, pevale doma}inu isvim uku}anima.

25

6 [tavi{e: „Kad umre malo dete, obavezno se opasuje okopojasa, da mu ne bi ispadalo cve}e iz nedara u drugom svetu:’Oj, Boga ti, preodnice zvezdo... jesi l’ vid’la moje mu{ko ~edo,da l’ je boso da l’ je raspasito?’“ (Kuli{i}, Petrovi}, Pant-eli} 1998: 337).

7 Varijanta ove pesme: Ori, Vuko, devojko, / Iskaraj mi vu-kovi, / Iz ti pusti lugovi. / – Mogu, mogu, ne mogu, / [ive sumi duga~ke, / ]e zaka~im kupinu, / Uz kupinu malinu, / Iz mali-nu devoj~e, / Po devoj~e be}ar~e. / Oj ubava, ubava! (Vasiqevi}1960: 37), br. 28(a), uvodi i motiv mladi}a. Napredak stoke po-vezan je sa napretkom porodice, jer se uz devojku prièqkuje mo-mak, {to predstavqa neku vrstu uvoda u inicijacijske radwe. Ovavarijanta pesme je primerenija ne{to starijem uzrastu.

8 O kraqi~kom obredu vidi: Karaxi} 1957: 38–52; Nedeq-kovi} 1990: 121 kad 125; Bosi} 1996: 324–339; Kuli{i}, Pe-trovi}, Panteli} 1998: 255–257.

Kraqi~ka pesma koju je Vuk zabeleìo, Djete-tu (SNP I, br. 176), prikazuje kraqice koje seobra}aju detetovoj majci, s molbom da otkupi dete,odnosno da ih daruje: Oj sna{ice Nedo, / otkup’ovo ~edo! / Ako li ga mlada / otkupiti ne}e{, /mi }emo g’ odneti / tam’ u na{u zemqu. / Tam’ una{oj zemqi / po dva sunca greju, / po dva sunca gre-ju, / po dva vetra veju; / ~edo nama treba / kaostruk bosiqka. Igra kraqica sa detetom i mladommajkom prepli}e se sa slikom mitskog prostora po-ve}ane, rajske plodnosti, koju tek dete ~ini potpu-nom.

Kraqi~ka pesma upu}ena detetu: Zaspalo midundulence, / Na vr duwu, na listence. / Majka sigu razvikuje: / „Dik se, dik se, dundulence / Majka{ije bel ko{uqu, / Sestra plete bel ~arape, / Ta-ko {ije fermerence, / Da obu~e dundulence.“ / Ojubava, mala momo, lado! (Vasiqevi} 1960: br. 72b)namewena je izrazito malom detetu koje je utonulou san, {to se uo~ava na osnovu deminutiva – dundu-lence. Duwa u narodnim verovawima, „uglavnomima istu ili veoma sli~nu ulogu kao i jabuka“ (Ku-li{i}, Petrovi}, Panteli} 1998: 157) – znameweìvota, zdravqa, napretka i sre}e, te je ovaj mo-tiv u funkciji detetovog napretka i za{tite. Pe-sma prikazuje intimnu porodi~nu atmosferu, u ko-joj su svi ~lanovi porodice posve}eni detetu, pri-premaju}i mu darove: belu ko{uqu, bele ~arape ipantalone. Ova belina nagove{tava potencijalnosve~ani karakter ode}e: to bi, mo`da, mogla bitiode}a za kr{tewe. Pesma sadrì èqe za deteto-vim napretkom, ali i napretkom porodice koja jeslo`na i na okupu.

Kraqi~ka pesma posve}ena detetu prikazuje da-rivawe deteta: Oj, dete, dete, / do devet tetaka,/ svaka mu je teta / po ko{uqu dala, / a najmla|ateta / zla}anu kolevku, / srebrnu zvi`daqku. /Kraqu, svetli kraqu (Bosi} 1996: 337). Pesma sa-drì stalni broj devet, koji ima svoj mitski os-

nov. Darodavke bi mogle biti su|aje koje darovimanagove{tavju sre}nu budu}nost deteta. Na to ukazu-je i to {to svaka tetka detetu daruje ko{uqu, doksu darovi devete, najmla|e tetke druga~iji i naj-vredniji – zlatna kolevka i srebrna zvi`daqka.Bajkoviti okvir posluìo je narodnom peva~u daprikaè idili~nu atmosferu porodice u kojoj naj-mla|i ~lan zauzima centralno mesto.

U kraqi~koj pesmi, koja je upu}ena detetu, elise detetov napredak: Ovde nama kaù / Mu{ko ~edomalo, / U mleku kupamo, / Smiqem povijamo, / Smo-ni ga {ibqikom, / Neka ~edo rasti, / Za dan za ne-dequ, / Ko no za godinu (Bosi} 1996: 337). Sve {tose ~ini sa detetom: ritualno kupawe, povijawe smi-qem i {ibawe ({ibaju se deca da budu zdrava i na-predna)9, sastavni je deo kraqi~kog obreda i ufunkciji je detetovog napretka.

Pesma Majstoru (SNP I, br. 172) prikazuje idi-li~nu porodi~nu atmosferu, gde centralno mestopripada majstorovoj supruzi i deci: Mi do|osmoovde / pred majstorske dvore. / Majstorski su dvo-ri / skoro sazidani: / kamen po kamenu, / iver poiveru; / i po wima {eta mlada majstorica: / mla-da majstorica: / u naru~ju nosi / sina Panteliju,/ za ru~icu vodi / }erku An|eliju, tre}e joj se va-ta / skut’ svil’na zubuna. Narodni peva~ maj-storske dvore prikazuje kao temeqne i stabilne,sagra|ene majstorskim, po{tenim radom. Po maj-storovim dvorovima, kao wihova najvi{a vrednost,{eta mlada majstorica sa troje dece, jedno drugomdo u{iju, {to intenzivira pesni~ku sliku. Mladaèna sa troje dece u takvoj ku}i je za{ti}ena i si-gurna. Ose}awe porodi~ne sre}e naro~ito je nagla-{eno u drugom delu pesme, jer drugarice zavide maj-storici na takvoj porodi~noj sre}i: Gledale je dru-

26

9 [ibawe je, posle teofagije, najstariji metod za preno{eweboànske snage (po V. ajkanovi}u). Wime se sti~e postojanost,~vrstina i otpornost“ (Kuli{i}, Petrovi}, Panteli} 1998:472).

ge, / pak joj zavidele: / „Blago tebe, drugo, / majsto-rova qubo! / U naru~ju nosi{ / sina Panteliju, /za ru~icu vodi{ / }erku An|eliju, / tre}e, ti sevata / skut’ svil’na zubuna.“ Ova zavist nije nizla ni ru`na, ona je samo povod da se ponovi i ista-kne slika mlade majke i wenog poroda. Pesma poka-zuje da sigurnost u porodici treba da obezbediotac, dok je majka zaduèna za brigu i vaspitawedece. Gradacijski pore|ane pesni~ke slike (majsto-rov dom, mlada majstorica i deca) u funkciji suprikazivawa tradicionalne srpske porodice. To-plo ose}awe porodi~nog doma odraàva mir i bla-gostawe u porodici.

Kraqi~ke pesme su vesele, odi{u optimizmom,ali u pesmi \aku (SNP I, br. 171) ima i „naivneobesti“ (Latkovi} 1982: 158): Ovde nama kaù / |a-~e samou~e: / samo kwigu u~i. / Wemu kwiga kaè: /kowa da ne ja{e, / sabqu da ne pa{e, / vina da nepije, / dragu da ne qubi! / To |a~e ne slu{a / {tomu kwiga kaè: / vi{e kowa ja{e, / boqe sabqu pa-{e, / ve}ma vino pije, / ve}ma dragu qubi. \ak u pe-smi postupa suprotno od onoga {to mu kwiga nala-è. Pesma je namewena ne{to starijem uzrastu,ulasku u prvu mladost, jer takvo dete/momak vi{ene eli roditeqsku za{titu, ve} je spremno da sno-si posledice za svoje postupke.

„Sva obredna lirika pra}ena je igrom“ (Nedi}1977: 26). Izvo|ewe i ceo obred lazarica i kraqi-ca karakteri{e sinkretizam: jedinstvo poezije,glume, plesa, kostima, „i po toj svojoj osobini od-govara deci, na mla|im uzrastima naro~ito“ (Kle-ut 1997: 7). De~je stvarala{tvo u kreativnom ~inuigre, tako|e, predstavqa jedinstvo re~i, pokreta,zvuka, melodije, a susre}u se i elementi scenskogprikazivawa. „Djeca su se oduvijek tako igrala.Iskonsko dje~je stvarala{tvo u igri asocira sin-kretizam prvobitnog umjetni~kog izraàvawa“ (Bu-inac 1987: 92). Narodni peva~ je najmla|em ~lanukolektiva dodelio zna~ajnu ulogu, „dete je deo zajed-

nice i u~estvuje u bezmalo svim wenim manifesta-cijama“ (Kleut 1997: 6), najpre samo kao slu{alac,a kasnije i kao aktivni u~esnik. To su pesme kojeupoznaju dete sa obredima i obi~ajima srpskog na-roda i prilago|ene su de~jem poimawu tradicije.

Predmet lazari~kih i kraqi~kih narodnih pesa-ma koje su upu}ene detetu jeste detetova sada{wost,koja je prikazana kroz sre}no i bezbri`no detiw-stvo, ali i detetova budu}nost i èqa najbliìh~lanova porodice da dete odraste u zdravu i po{te-nu osobu. Majka je uvek uz dete. Ona brine o detetu,bdi nad kolevkom i razmi{qa o wegovoj sre}i i bu-du}nosti. Majka je predstavqena kao stub i oslonacporodice. Dete u lazari~kim i kraqi~kim narodnimpesmama uvek je za{ti}eno i voqeno. U pesmama sejasno uo~ava ~ovekova eqa da od vi{ih sila izmolipomo} i blagoslov za svoju porodicu.

Vremenom, lazari~ke, kraqi~ke i uop{te obred-ne narodne pesme „sa zaboravqawem obreda koji supratile, (...) ~esto (se) po~iwu daqe prenositi ipamtiti kao igra~ke, ili ~ak kao pesme koje pratede~ju igru“ (Pe{ikan-Qu{tanovi} 2004: 60), a bli-ske su i porodi~nim i qubavnim pesmama. – Sve ovorezultira osobenim vidom anrovskog sinkretizma:ono {to je bilo obredna pesma koja uspostavqa pozi-tivnu i blagoslovenu vezu sa vi{im silama danas semoè posmatrati i kao pesma o detetu i za decu, iz-raz ne`nosti, brige i qubavi, proèt igrom i slut-wom bogate, plodne i blagoslovene budu}nosti.

LITERATURA

1. Bosi}, Mila. Godi{wi obi~aji Srba u Vojvodi-ni, Novi Sad, Muzej Vojvodine, 1996.

2. Buinac, Milica. „Ludi~ka pjesma Grigora Viteza“,Umjetnost i dijete, br. 12, Zagreb, 1987: str. 91–98.

3. Vasiqevi}, Miodrag A. Narodne melodije lesko-va~kog kraja, Beograd, Srpska akademija nauka,

27

posebna izdawa, kwiga CCXXX, Muzikolo{kiinstitut, 1960.

4. Vuj~i}, Nikola. Srpska narodna kwièvnostza decu, Beograd, Zavod za uxbenike i nastavnasredstva, 2006.

5. Vitez, Grigor. „Djetinjstvo i poezija“, Umjetnosti dijete, br. 3, Zagreb, 1969: str. 421.

6. \or|evi}, Tihomir R. Deca u verovawima i obi-~ajima na{ega naroda, Beograd–Ni{, Idea–Pro-sveta, 1990.

7. Ze~evi}, Slobodan. „Zmija kao faktor genezeprizrenskih lazarica“, Glasnik Muzeja Kosova,H (1965–1970), Pri{tina 1970, str: 121–136.

8. Karanovi}, Zoja. Antologija srpske lirske usme-ne poezije, Novi Sad, Svetovi, 1996.

9. Karaxi}, Vuk Stefanovi}. @ivot i obi~aji na-roda srpskog, Beograd, Srpska kwièvna zadru-ga, kolo L, kwiga 340, 1957.

10.Karaxi}, Vuk Stefanovi}. (SNP I). Srpske na-rodne pjesme, Kwiga prva u kojoj su razli~ne en-ske pjesme, Beograd, Nolit, 1969.

11.Kleut, Marija. „Dete – usmena kultura – masovnakultura“. Detiwstvo, br. 3, Novi Sad, 1997: str. 57.

12.Kuli{i}, [piro., Petrovi}, Petar @., Pante-li}, Nikola. Srpski mitolo{ki re~nik, Beograd,Etnografski institut SANU – Interprint, 1998.

13.Latkovi}, Vido. Narodna kwièvnost I, Beo-grad, Nau~na kwiga, 1982.

14.Qu{tanovi}, Jovan. „Kwièvnost za decu i mit“,Crvenkapa gricka vuka, Novi Sad, Dnevnik –Zmajeve de~je igre, 2004: str. 731.

15.Milinkovi}, Miomir. Nacrt za periodizacijusrpske kwièvnosti za decu, Novi Sad, Zmajevede~je igre, 2010.

16.Nedeqkovi}, Mile. Godi{wi obi~aji Srba, Beo-grad, Vuk Karaxi}, 1990.

17.Nedi}, Vladan. Antologija narodnih lirskihpesama, drugo izdawe, Beograd, Srpska kwièvnazadruga, 1977.

18.Pe{ikan-Qu{tanovi}, Qiqana. „Igra~ke pe-sme“, Stanaja selo zapali, Novi Sad, Dnevnik,2007: str. 60–76.

19.Pe{i}, Radmila, Milo{evi}-\or|evi}, Nada. Na-rodna knjièvnost, Beograd, IRO „Vuk Karadì}“,1984.

20.Re~nik knjièvnih termina, Beograd, Nolit, 1992.21.Turja~anin, Zorica. „Vuk i na{e narodne dje~je

pjesme“, Umjetnost i dijete, br. 56, Zagreb, 1987:str. 419–423.

22.âleni}, Momir. Seo car na kantar, Narodnakwièvnost za decu, Beograd, Nau~na kwiga, 1972.

Tamara GRUJI]

THE CHILD IN THE FOLK SONGS THAT ACOMPANYTHE RITUAL DEVOTED TO SAINT LAZARUS AND

THE CHILD IN THE FOLK SONGSPERFORMED DURING HOLY TRINITY HOLIDAY

Summary

The subject of the work is to determine the extent towhich a child is present in the songs that accompany the ri-tual devoted to Saint Lazarus and in the songs performedduring Holy Trinity holiday. The paper’s aim is to presentthe role of the youngest member of community in ritualpractice of the songs which acompany the ritual devoted toSaint Lazarus and of the songs performed during Holy Tri-nity holiday. At the beginning, a folk singer introduces achild to the ritual practice only as a listener, and later on,as an active participant as well.

The songs that acompany the ritual devoted to Saint La-zarus and the songs performed during Holy Trinity holidaywhich had been analyzed, have a mythological basis, theycelebrate youth and life by showing breaking with past life– childhood, and by indicating new phase of life – marriage.

Key words: the song that acompany the ritual devotedto Saint Lazarus, the song performed during Holy Trinityholiday, ritual, child, mother, play

28

UDC 27–482“04/14“

� Nata{a POLOVINA

DETIWSTVO KAOCIQ @IVOTAU DELIMASREDWOVEKOVNEKWI@EVNOSTI*

SA@ETAK: Hri{}ansko u~ewe pridaje posebnu va`-nost liku deteta. Jevan|eoski poziv ~oveku da se vrativrednostima od kojih se odvojio u detiwstvu uspostavqanaro~it poredak vrednosti: u osnovi hri{}anske etike je-ste verovawe da ~ovek moè biti veliki u carstvu nebe-skom jedino ako se u ovom ìvotu u~ini malim. Religio-zna priroda ve}ine sredwovekovnih kwièvnih ànrovauslovila je da lik deteta u delima sredwovekovne litera-ture bude oblikovan u skladu sa hri{}anskom etikom,estetikom i simbolikom. Rad poku{ava da odgovori na pi-tawe: postoji li dete u sredwovekovnoj kwièvnosti iz-van svog simboli~kog, prenesenog zna~ewa, i ima li to de-te detiwstvo koje ne bi bilo samo produhovqeni idealstarosti i kona~na nagrada za ivqewe u vrlini, ve} po-~etak i izvor ìvota?

KQU^NE REÎ: dete, detiwstvo, starost, hri{}an-stvo, simbol, ideal, uzor, ìtije, roman, svetiteq.

U hri{}anskoj tradiciji dete predstavqa sim-bol nezlobivosti, bezazlenosti i moralne ~istote.Vo|en jevan|eoskom idejom o detetu kao o uzoru ko-ji treba podraàvati da bi se u{lo u carstvo nebe-sko,1 hri{}anin sebe doìvqava kao poslu{no detespremno da u~i. Naravno, ne od bilo koga, i ne bi-lo {ta. Uostalom, gr~ka re~ κυριοσ, koja se kodnas prevodi kao Gospod, odnosno Gospodin, na gr~-kom ne ozna~ava gospodara koji ima vlast nad svo-jim robom, ve} starateqa koji ima autoritet nadmaloletnikom (Averincev 1982: 182).

Ali, moè li se u sredwovekovnoj kwièvnosti,s obzirom na wenu prete`no religioznu tematiku,govoriti o liku ili figuri deteta, o detetu kaojunaku ili temi kwièvnog dela izvan simboli~kogzna~ewa koje mu dodequje Sveto pismo? @ak le Gofs pravom se pita: „Doista, ima li dece u sredwo-vekovnoj zapadnoj Evropi?“ Jer izgleda da „utili-taristi~ki sredwi vek“ zaista nema vremena da serazneàva ili divi pred detetom, on ga jedva i za-paà (Le Gof 2010: 356). Kako su, onda, sredwove-kovni kwièvnici videli detiwstvo: kao ivotnorazdobqe, izvor ivota, ili kao wegov ciq? Odgo-voru na to pitawe pribliàvaju nas, pre svih dru-gih, dela sredwovekovne literature, itija svetih,jer se u wima prati ìvot junaka od ro|ewa pa dosmrti.

Pri~a o ìvotu jednog svetiteqa naj~e{}e jepri~a o wegovoj bogoizabranosti, predestinirano-sti koja se – upravo u detiwstvu – obznawuje isti-cawem junaka u svojoj sredini, razlikovawem, izdva-jawem me|u vr{wacima: Konstantin, kasnije ]iri-lo, od samog ro|ewa nije pristajao da ga doji bilokoja druga èna osim majke; Rastko Nemawi} „qu-bio je post, izbegavaju}i sujetno praznoslovqe i

29

* Istraìvawe na kojem je zasnovan ovaj rad sprovedeno jeu okviru projekta Aspekti identiteta i wihovo oblikovaweu srpskoj kwièvnosti (broj 178005), koji se, pod rukovodstvomprof. dr Gorane Rai~evi}, sprovodi na Odseku za srpsku kwi-èvnost Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu,uz finansijsku pomo} Ministarstva za nauku i tehnolo{ki ra-zvoj Republike Srbije.

1 „I re~e im: zaista vam kaèm, ako se ne povratite i nebudete kao djeca, ne}ete u}i u carstvo nebesko. Koji se dakleponizi kao dijete ovo, onaj je najve}i u carstvu nebeskome. Ikoji primi takovo dijete u ime moje, mene prima“ (Mt. 18, 35).

neumestan smeh, sramotne i {tetne pesme mladi}-kih poùda“ (Teodosije 1988/I: 104); Petra Kori{-kog vr{waci ni silom nisu uspeli da odvedu „naigrali{ta i pozori{ta“, jer bi se on od ovihistrgnuo govore}i da u tim stvarima sa wimane}e drugovati itd.2 ûdesno ro|ewe i detiwstvou vrlini, {tavi{e, u potpunosti korespondiraju saarhetipskom predstavom o detetu kao univerzalnomsimbolu anticipacije stawa koje tek nastupa.3

Uglavnom odmah po spoznawu osobenosti vlasti-te prirode u junaku sazreva èqa za otu|ewem odmaterijalnog, prolaznog sveta, pa on raskida vezesa roditeqima, porodicom, prijateqima, postojbi-nom, i odlazi daleko, kako bi se, udaqiv{i se odisku{ewa, vezao za duhovne vrednosti. Roditeqinaj~e{}e ne ele, ne mogu ili prosto nisu dovoq-no razboriti da shvate odluku svog deteta. „Dobar,krotak, svima qubazan, ni{tequbiv kao malo kodrugi“, Rastko Nemawi} je ve} kao dete toliko po-{tovao mona{ki ~in „da su i sami roditeqi we-govi zazirali i stideli se, takvu bri`qivost i za-kon vrline videv{i u mladom uzrastu“ (Teodosije1988/I: 104). Roditeqe Petra Kori{kog ~ak je iqutilo neobi~no pona{awe sina: „I ~esto rodite-qi wegovi povodom toga bejahu neraspoloèni zbog

wega, i govorahu mu: ‘Bruko porodice i sramoto na-{a, za{to sa dru{tvom radovati se ne iza|e{ negosvagda }uti{ i bezglasan kao da si u àlosti zakime hodi{? [ta se to s tobom na na{e o~i de{a-va, koju potajnu misao u srcu svome nosi{ i ne go-vori{ nam o tome?’“ (Teodosije 1988/I: 267); u @i-votu arhiepiskopa Danila Drugog kaè se da ispr-va „roditeqi wegovi ose}ahu veliku skrb i alostzbog razlu~ewa od svoga vazqubqenoga ~eda. No ka-da opet ~u{e za takvu blagodat koja se zbila sawim, ostavi{e ga Bo`joj voqi, da se on jedini bri-ne o wemu“ (Danilovi nastavqa~i 1989: 82). U sva-kom slu~aju, jasno je da je ovde re~ o detetu kojenije starije samo od vlastitih godina: ono je stari-je i od vlastitih roditeqa. Kona~no, to dete od po-~etka ne pripada roditeqima, ve} nekom vi{em,apsolutnom autoritetu.

Ukoliko se, me|utim, desi da budu}i sveti u svo-joj mladala~koj mudrosti na boànski poziv ne od-govori odmah, to je uvek zbog toga {to ga spre~avaneka druga uloga koju je preuzeo na sebe, a koja ta-ko|e, u izvesnom smislu, „nadilazi“ wegov detiwiuzrast. (Tako, recimo, Petar Kori{ki odlaè svo-je odvajawe od sveta zbog brige o sestri koju ne e-li da napusti, nakon {to su im roditeqi umrli.)Specifi~nost itija kao anra, me|utim, ne leìu samom ~inu odvajawa deteta od svog porekla – de-te ne moè ni nastati bez takve vrste odvajawa, jernapu{tenost podrazumeva sazrevawe (Jung 2003:171) – ve} u tome {to u ovim delima taj trenutakodvajawa nije uslov detetovog razvoja, ve} wegovapropratna pojava, pokazateq wegove zrelosti. Sto-ga detiwstvo u itijima svetih ne predstavqa prvikorak u svet, ro|ewe individualnosti, ve} upravosuprotno – smrt svetovnog ~oveka.

Dakle, shodno zahtevima anra, ali i iznad to-ga, shodno sredwovekovnom doìvqaju sveta i ~ove-ka, junaku ìtija ukida se detiwstvo u onom pri-marnom, doslovnom zna~ewu, detiwstvo koje bi pod-

30

2 Na {tetni uticaj vr{waka posebno je upozoravao SvetiVasilije Veliki u svojoj Besedi o podvi`ni{tvu: „Ako simlad telesno, ili po razumu, uklawaj se od prisnog druèwa savr{wacima i beì od wih, kao od vatre. Jer, |avo je preko wihraspalio mnoge i predao ih ve~nom ogwu /.../ Kada sedi{, sedi{to daqe od tvoga vr{waka, a kada leè{ da spava{, neka setvoja ode}a ne dodiruje sa wegovom. Najboqe je da izme|u vasbude starac. Kada razgovara sa tobom, ili poje, stoje}i naspramtebe, odgovaraj mu sa oborenim pogledom kako, zadràvaju}ipogled na licu, ne bi primio semena pohote od |avola i seja~azla i po`weo snopove truleà i propasti /.../ Pribegavaj su-rovim starcima, koji pripovednim re~ima pomazuju mladi}e zadela dostojna hvale, i ne nanose nikakvu {tetu svojom spoqa{-wo{}u“ (Sveti Vasilije Veliki 1999: 98–99).

3 Za Junga, dete predstavqa simbol preobraàja i sazrevawakoje se javqa u individuaciji, tj. simbolizuje uro|eno stremqe-we ka samostalnosti (Trebje{anin 2008: 46).

razumevalo bezbri`nost, spontanost, jednostavnostpo sebi. Preziru}i i odbijaju}i de~je igre, lov,kowske trke, svetovne pesme, ples, junak se, zapra-vo, odri~e mogu}nosti da upoznavawu sveta pristu-pi avanturisti~ki, tragala~ki. On nema potrebu datraga i otkriva – on je sebe ve} prona{ao. Ono{to je, sa ideolo{kog stanovi{ta, me|utim, jo{zna~ajnije, jeste da se ukidawem detiwstva ukidaoriginalnost junaka, a potirawem originalnostipostiè se upravo onaj ciq kojem teì svaki kult-ni spis: da se svetiteq predstavi kao li~nost ko-ja u svom prostorno-vremenskom okviru mo`da jesteizuzetak, ali na planu ve~nosti on je, ipak, lik ko-ji se ponavqa. Svrha pri~e o izuzetnosti i izabra-nosti budu}eg svetog jeste u tome da se iz struktu-re wegovog lika izbri{u osobine pojedinca. Jer,ako pravi svetiteqi jo{ za ìvota teè da seidentifikuju sa Sinom Bo`jim, ili bar da se pri-bliè apsolutnom uzoru, za o~ekivati je da }e svioni li~iti jedan na drugoga.

Upravo u konceptu imitatio Christi i leì korenideje o istovetnosti deteta i starca, koja je svojunajpotpuniju potvrdu doìvela u tzv. toposu „sta-rog deteta“ (puer senex ili puer senilis).4 Posebnoje u isto~nohri{}anskoj tradiciji mona{tva pro-duhovqeno doba detiwstva vrednovano i isticanokao najvi{i ideal. Da bi dosegao su{tinu detiweprirode, budu}i sveti je, kako smo videli, moraoprvo da se odrekne detiwstva u fenomenolo{komsmislu, kao prakti~no proìvqenog iskustva.

S obzirom na ugled koji je Jovan Lestvi~nikimao u vizantijskoj, pa i staroj srpskoj kwièvnojtradiciji, razlo`no je pretpostaviti da su se pred-stave o „savr{enstvu mladi}a“ u sredwovekovnojkwièvnosti oblikovale, barem delimi~no, i podwegovim uticajem. Lestvi~nik, naime, smatra da tosavr{enstvo ~oveku nije dato od Boga, ve} da se dowega dolazi duhovnim usavr{avawem. U XXIV pou-ci Lestvice – O krotosti, prostoti i bezazle-nosti, koji se nemaju po prirodi nego se sti~u, io zlo}i – kaè se: „Prvo svojstvo de~jega uzrastajeste prosta jednostavnost. Dok ju je Adam imao, do-tle ni nagotu du{e svoje niti rugobu tela svog ni-je video. Lepa je i blaèna i prostota koju nekiimaju po prirodi, ali ne kao ona koja je uz velikitrud nastala pretvarawem od lukavstva. Prva nas~uva od velike prepredenosti i mnogih strasti, adruga postaje uzrok najuzvi{enijeg smirenoumqa ikrotosti. Zbog toga i nagrada za prvu nije velika,dok je za drugu preslavna“ (Lestvi~nik 2003: 134).

I za Vasilija Velikog poznawe pobo`nosti pred-stavqa poznawe smirenosti i krotosti (Sveti Va-silije Veliki 1999: 102), a re~i iz Jevan|eqa poMateju, koje pozivaju da se obratimo i postanemokao deca, za ovog svetog oca ozna~avaju potrebu zasaìvqavawem sa ulogom u~enika, odnosno zahtevda se ~ovek prema u~ewu Gospodwem postavi kao„’dete’ koje ne protivre~i i ne opravdava se predu~iteqima, nego verno i poslu{no prihvata pouke“(Sveti Vasilije Veliki 1999: 232).

Jasno je, dakle, da u svesti sredwovekovnog ~ove-ka detiwstvo i starost mewaju mesta: kao {to seod deteta o~ekuje da bude starac po mudrosti i oz-biqnosti, tako se od starca o~ekuje da bude detepo bezazlenosti (Averincev 1982: 195). Onaj ko sasvesnim naporima krene od „starosti u detiwstvu“,moè dosti}i „detiwstvo u starosti“; ko sebe uspeda savlada i smiri kao nezlobivo dete, taj }e zaslu-ìti carstvo nebesko.

31

4 Ovaj topos, prema Kurcijusu, tvorevina je paganske kasneantike, ali svoje potpuno uobli~ewe dostiè u sredwem veku,kada postaje hagiografski kli{e koji deluje sve do 13. stole}a.[tavi{e, u razli~itim religijama, kako isti~e Kurcijus, li-kovi spasiteqa predstavqaju svojevrstan spoj detiwstva i sta-rosti, pa se upravo na osnovu podudarawa razli~itih svedo-~anstava o ovom idealu moè pretpostaviti da se radi o arhe-tipu, o slici kolektivno nesvesnog kakvu predlaè Jung (Kur-cijus 1996: 166–172).

U svetiteqskom itiju ovakva „razmena“ obzna-wuje se kao svojevrsna simetrija izme|u po~etnogi zavr{nog dela teksta, simetrija koja, po svemusude}i, obuhvata vi{e aspekata: ono {to je na po-~etku predskazano, to je na kraju i ostvareno; ono{to je na po~etku `rtvovano, to je (po obe}awu)na kraju vra}eno. Stoga je obavezan stav pohvalesvetoga u jednom ìtiju wegovo, divqewa i podra-àvawa vredno, dosezawe „detiwstva u starosti“,odnosno atributa preko kojih se sveti poistove}ujesa detetom. Pi{u}i o dolasku svog oca u svetu Go-ru, Sveti Sava pomiwe kako su se svi monasi di-vili podvizima i trudovima blaènog Simeona, tewegovoj „smernosti i primeru krotosti i u~itequposta i posledniku u~ewa svetih jevan|eqa, premare~enom: ‘Ko ho}e da bude stariji, neka bude mla|iod sviju i svima sluga’ (Mk. 9, 35), i ‘ako ne budetenezlobivi kao deca, ne}ete u}i u carstvo nebesko’“(Mt. 18, 3). Svetog Petra Kori{kog Teodosije pro-slavqa kao „bogonosnog koji prostotom i bezlobno-{}u Hrista u du{i svojoj useliv ponese“ (Teodosi-je 1988/I: 285).

@itija nisu jedini kultni spisi na{e sredwo-vekovne tradicije koji veli~aju dosezawe ovog ide-ala. U Slu`bi Svetome Simeonu Teodosije pi{e:„Prepodobni o~e, Simeone divni, u Goru Atonskudo{av i revniteq postav posnicima wenim, mla-di}ki u starosti podviza se uzdràvawem i moli-tvama /.../ Blaèn si, vaistinu, Simeone, o~e div-ni, jer ti istinsko savr{enstvo mladi}a jevan|el-ski podraàvaju}i, bogatstvo svoje razdao jesi ni-{tima /.../“ (Teodosije 1988/II: 44, 46).

Druga~ije se o detiwstvu junaka govori u sred-wovekovnim romanima, {to se, bez sumwe, morapravdati wihovim svetovnim karakterom. Razumese, ni ova dela ne zadovoqavaju se mogu}no{}u dawihov glavni junak bude samo obi~an ~ovek, ali suosobine koje tog junaka izdvajaju od ostatka svetasasvim druga~ije nego u ìtijima svetaca: on je

obi~no lep{i, ja~i, spretniji od svojih vr{waka,ali ne obavezno i duhovno nadmo}niji5. Wegovo ~u-desno ro|ewe, a ~esto i ime koje mu je na ro|ewudato6 i u romanima ukazuju na izabranost, predo-dre|enost na velike podvige i, na neki na~in, usme-ravaju wegov ivotni put. Ali, za razliku od juna-ka itija, junak romana nije svestan, bar ne od po-~etka, svoje izvrsnosti i ~iwenice da Bog sa wimima neki plan.

Ova okolnost omogu}ava da se u romanima de-tiwstvo tematizuje (iako ne previ{e razu|eno) ikao razdobqe ivota, kao wegov po~etak, a ne samokao simbol, ideal ili ciq. U romanu o Varlaamui Joasafu mladi kraqevi} Joasaf, koga je otac za-tvorio u palatu kako se na wemu ne bi ostvarilopredskazawe da }e ìvot provesti u hri{}anskojveri, po nekim svojim karakteristikama blizak jejunaku itija: „Kao uman i misaon sija{e svim do-brim osobinama i tako pita{e svoje u~iteqe oprirodi, da se oni ~u|ahu de~ijoj mudrosti“ (Var-laam i Joasaf 2005: 41). Ipak, iako neobi~no raz-borit i uman za svoje godine, on se ne zadovoqavatek promi{qawem ivota dok je od istog tog ivo-ta odvojen zatvorenim vratima: „@elim da vidimsve ono {to je van ovih vrata. I ako ho}e{ da i-vim bez patwe, zapovedi da izi|em kada èlim inasladim du{u gledawem onoga {to mi je sada nepo-znato“ (Varlaam i Joasaf 2005: 41). iwenica dase jo{ uvek nije susreo sa svojim apsolutnim idea-lom i uzorom Joasafu, kao kwièvnom junaku, pru-à mogu}nost da bude dete. Premda izvrsniji odsvojih vr{waka, Joasaf se ne izdvaja od wih po to-me {to se otu|io od deteta u sebi: on jeste mudri-ji od drugih, ali ne zna sve; za wega jo{ uvek posto-

32

5 Takav je, na primer, Tristan, koga wegova izuzetnost nespre~ava da ide u lov i usavr{ava ve{tine koje treba da krasebudu}eg viteza (Povest o Tri{tanu i Iòti 1988: 56–57).

6 Dobro je poznato da je za sredwovekovnog ~oveka ime vi{eod spoqa{weg obele`ja – ono je neodvojivi deo wegove sudbine.

ji ne{to nepoznato, ne{to {to treba otkriti, upo-znati, nau~iti. Tek }e tragawe za smislom postoja-wa odvesti Joasafa do Boga i otkriti mu tajnehri{}anske vere.

U itijima, slu`bama, pohvalama i drugim spi-sima koji, izme|u ostalog, imaju i didakti~kufunkciju detiwstvo je vrlina koja se podraàva,ono je ste~ena i zasluèna, a ne uro|ena produhov-qenost. U ovim delima sredwovekovne kwièvno-sti dece nema – ima samo malih odraslih. Temati-zovawe detiwstva u itiju svetoga kroz dva aspek-ta (na po~etku, kao ivotnog razdobqa u kojem ju-nak, vo|en boànskim promislom, odbacuje atri-bute deteta; na kraju, kao ciqa ka kojem se teì,ideala koji se u starosti dostiè, posle dugotraj-nog, svesnog i strogog podvizavawa) u izvesnom smi-slu predstavqa odraz kompromisnog re{ewa koje jecrkva prihvatila u vezi sa teolo{kim u~ewem opredestinaciji: za spas ~oveka potrebni su i bo-ànska milost i sloboda ~ovekove voqe usmerenaka ~iwewu dobra (Mandi} 1969: 387–388).

Uprkos tome, gledano iz perspektive svetovnog~oveka ne ~ini se prestrogim Le Gofovo stanovi-{te da je dete „glavna `rtva sredwovekovne demo-grafije, dugo li{ena sopstvene originalnosti“ (LeGof 2010: 470). ^vrsto usa|ena u svest sredwove-kovnog ~oveka, jevan|eoska simbolika u~inila je dadete postane simbol ìvota u vrlini, a detiwstvoideja koja se kontemplira, duhovno ishodi{te ivo-ta u Hristu. U tome se, kona~no, i potvr|uje hri{-}anski paradoks: `rtvovawe sebe zarad dobijawabivstva.

LITERATURA

1. Averincev, Sergej Sergejevi~. Poetika ranovi-zantijske kwièvnosti, Beograd, Srpska kwi-èvna zadruga, 1982.

2. Varlaam i Joasaf, Beograd, Prosveta – Srpskakwièvna zadruga, 2005.

3. Danilovi nastavqa~i, Beograd, Prosveta – Srp-ska kwièvna zadruga, 1989.

4. Jung, Karl Gustav. Arhetipovi i kolektivno nesve-sno, Beograd, Atos, 2003.

5. Kurcijus, Ernst Robert. Evropska kwièvnosti latinski sredwi vek, Beograd, Srpska kwi-èvna zadruga, 1996.

6. Le Gof, @ak. Srednjovekovna civilizacija zapadneEvrope, Sremski Karlovci – Novi Sad, Izdava~kaknjiàrnica Zorana Stojanovi}a, 2010.

7. Mandi}, Oleg. Leksikon judaizma i kr{}anstva,Zagreb, Matica hrvatska, 1969.

8. Povest o Tri{tanu i Iòti, Beograd, Pro-sveta – Srpska kwièvna zadruga, 1988.

9. Sveti Vasilije Veliki. Tragom jevan|eqskogpodviga, Hilandar, 1999.

10.Sveti Jovan Lestvi~nik. Lestvica, Hilandar,2003.

11.Sveti Sava. Sabrani spisi, Beograd, Prosveta –Srpska kwièvna zadruga, 1986.

12.Teodosije. @itija, Beograd, Prosveta – Srpskakwièvna zadruga, 1988/I.

13.Teodosije. Slu`be, kanoni i Pohvala, Beograd,Prosveta – Srpska kwièvna zadruga, 1988/II.

14.Trebje{anin. @arko, Re~nik Jungovih pojmova isimbola, Beograd, Hesperiaedu, 2008.

Nata{a POLOVINA

CHILDHOOD AS AN AIM OF LIFEIN MEDIEVAL LITERATURE

Summary

Christian doctrine sets particular store to the image of achild. Evangelistic appeal to a man for returning to the val-ues from which he had been deviated in his childhood es-

33

tablishes distinctive order of values: in the essence ofChristian ethics is belief that a man would be great in theHeavenly Kingdom only by making himself humble in mun-dane life. Religious nature of the most medieval literarygenres had stipulated that the image of a child in medievalliterary works were formed to be in keeping with Christianethics, aesthetics and symbolism. This paper is trying to an-swer if there was a child in medieval literature beyond itssymbolic, metaphoric meaning, as well as if that child hada childhood which had not been just spiritual ideal of an oldage and ultimate reward for living in virtue, but beginningand source of life.

Keywords: child, childhood, old age, Christianity, sym-bol, ideal, model, hagiography, fiction, saint

UDC 821.163.42.09“14“

� Nevena VARNICA

DETIWSTVO URENESANSI –PRISUSTVO ILIODSUSTVO?*

SA@ETAK: Nasuprot epohama koje joj prethode, u epo-si renesanse teme o detiwstvu i odrastawu nisu zastupqe-ne. U literaturi stvaranoj od ~etrnaestog do kraja {e-snaestog veka glavni motivi su qubavni – i u poeziji i udramskoj kwièvnosti opisano je mladi}ko doba i glavnatema je qubav izme|u dvoje mladih. Renesansna epoha negu-je mladost u svim vidovima umetnosti i favorizuje mla-di}ko doba. Ni u dubrova~koj kwièvnosti ova slika bit-no se ne mewa. Jednu od retkih pesama od deci ispevao jeMavro Vetranovi}. U Pjesanci spurjanom, me|utim, opisa-na je posebna kategorija dece – deca ro|ena u vanbra~nimvezama, koju pesnik o{tro kritikuje i osu|uje. Za wega suona nosioci roditeqskih grehova i bilo kakvo iskupqe-we smatra nemogu}im.

KQU^NE REÎ: renesansa, dubrova~ka kwièvnost,detiwstvo, vanbra~na deca

Od polovine devetnaestog stole}a pa do na{ihdana, o renesansi je napisano mno{tvo tekstova,leksikografskih odrednica, studija i napisa kojisu obra|ivali ovu epohu sa aspekta literature, li-

34

* Istraìvawe na kojem je zasnovan ovaj rad sprovedeno jeu okviru projekta Aspekti identiteta i wihovo oblikovaweu srpskoj kwièvnosti (broj 178005), koji se, pod rukovodstvomprof. dr Gorane Rai~evi}, sprovodi na Odseku za srpsku kwi-èvnost Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu,uz finansijsku pomo} Ministarstva za nauku i tehnolo{ki ra-zvoj Republike Srbije.

kovnih i muzi~kih umetnosti, arhitekture, privat-nog ivota, svakodnevice i sl. Svoj puni izraz re-nesansna epoha prona{la je upravo u kwièvnosti,te likovnim i muzi~kim umetnostima. Delatnostrenesanse najjasnije je prisutna u Italiji (Re~nik1994: 696), sa glavnim predstavnicima Danteom,Petrarkom i Boka~om, koji su uticali i na autoreostalih evropskih kwièvnosti. Na ju`nosloven-skim prostorima renesansa je najsna`nije delovalau dubrova~koj kwièvnosti i u kwièvnostima ko-je su se razvijale u susednim dalmatinskim gradovi-ma i na ostrvima – Splitu, Zadru, Hvaru, Kotorui drugima (Re~nik 1994: 696). Od kwièvnih vrstadominiraju lirska poezija i drama. Najzna~ajnijipredstavnici su [i{ko Men~eti}, Xore Drì},Mavro Vetranovi}, Petar Hektorovi}, Nikola Na-qe{kovi}, Dinko Rawina, Dinko Zlatari}, a vrhu-nac dubrova~ke kwièvnosti predstavqa dramskostvarala{tvo Marina Drì}a.

Jedan od najzna~ajnijih srpskih istori~ara kwi-èvnosti, predstavnik beogradske {kole raguzolo-gije, Dragoqub Pavlovi}, me|u prvima je uo~io dasu pesme mnogih dubrova~kih pesnika usko vezaneza svakodnevicu i isticao referencijalnost poezi-je pesni~kih tvorevina prema stvarnosti kao bit-nu odliku pesni{tva stvaranog tokom petnaestog i{esnaestog veka. Pi{u}i predgovor antologiji du-brova~kog pesni{tva (Pavlovi} 1956: 522) onisti~e koje su to temeqne osnove na kojima po~ivapesni{tvo humanizma i renesanse, pa navodi da ta,kako kaè: „neograni~ena vladavina stiha ima svo-je duboke uzroke u dru{tvenim i kulturnim prili-kama pod kojima je nastajala i razvijala se renesan-sna kwièvnost u Dubrovniku i Dalmaciji, i nijesamo plod ugledawa i uticaja italijanske kwièv-nosti“ (Pavlovi} 1956: 6). U renesansnom pesni-{tvu primat je preuzela qubavna lirika. Sve doDragoquba Pavlovi}a insistiralo se da je qubav-na poezija do{la iz susednih zemaqa u Primorje

kao posledica mode, kao odjek kulta dame i kaoimitacija stranih uzora (prvenstveno Petrarke ipetrarkista). Naravno, izvesni uticaji se ne mogupore}i, ali ono na ~emu bi trebalo insistirati je~iwenica da ti uticaji ne bi zna~ili ni{ta da seu dru{tvenom ivotu primorskih gradova nisu de-sile izvesne promene koje su uslovile postanak irazvitak qubavne poezije. Vrlo zna~ajna promenaje upravo izmewen dru{tveni poloàj ene u onda-{wem dru{tvu. Kult dame je nastao jo{ u sredwemveku, u trubadurskoj poeziji, ali je tada{wi stva-ran poloàj ène bio na vrlo niskom nivou. âki u Italiji i drugim evropskim zemqama èna jejo{ uvek smatrana niìm bi}em, koje je vezano zaporodicu i ku}u i koje ne u~estvuje u javnom ivo-tu. Za mu{karca, ona je bila samo doma}ica, dadiqai slu{kiwa i wena glavna uloga je bila da izrodi{to vi{e dece. Interesantno je da ~ak ni fizi~-ka lepota nije bila va`na jer se insistiralo samona potrebi ra|awa.

U XV veku dru{tveni poloàj èna se mewa,onako kako se mewao celokupan dru{tveni ìvot.Renesansni pogled na svet, rasko{, sjaj, èqa ~o-vekova za svim onim {to je lepo, uti~e i na enu,te u prvi plan izlazi wena lepota. Ona isti~e svo-ju spoqa{wu lepotu, ali oplemewuje i svoj duh. Na-ravno, ove promene jesu bile velike u odnosu naprethodne epohe, ali to osloba|awe ène wenogpot~iwenog poloàja nije bilo potpuno. Me|utim,ono {to ne bi trebalo prenebregnuti jeste zakqu-~ak da je postanak i razvoj petrarkisti~ke qubavnelirike upravo najuè vezan sa promenama poloàjaèna u dru{tvu i da dru{tvene okolnosti uslov-qavaju razvoj tema i motiva u pesni{tvu, poput qu-bavi na prvi pogled, qubavi izdaleka, opisa detaqaènske lepote, qubavne patwe i drugih.

Tokom XV i XVI veka Dubrova~ka Republika jedostigla takav stupaw bogatstva i kulture da su seu tom pogledu mogli uspe{no upore|ivati sa wima

35

savremenim italijanskim gradovima (Pavlovi} 1971:102). Gradom dominiraju renesansni duh i rasko{,o ~emu svedo~e mnogobrojni arhivski dokumenti,ali tako|e i kwièvni radovi mnogih autora. Pe-trarkisti~ko pesni{tvo postaje dominantno, alise neguju i drugi anrovi: pokladna, duhovna, reli-giozna, satiri~na i prigodna poezija. Qubav pre-ma idealnoj eni postaje osnovna tema, koja se ka-snije varira na mno{tvo na~ina. Draga opisana upesmama uvek je mlada i wena lepota odgovara usta-qenom renesansnom idealu enske lepote. Kwièv-na dela pi{u se u skladu sa osnovnom devizom huma-nizma i renesanse – carpe diem. Na~elo „zgrabidan” uz na~elo da „qubav uvek pobe|uje”1 domini-ra pesni~kim motivima. Favorizuje se mladost, po-ziva se na qubav sa konstantnom porukom da }e i-vot brzo pro}i i da mladost ne}e ve~no trajati.

Razmi{qaju}i o prisustvu teme detiwstva i naj-ranijeg doba u pesni~kim i dramskim delima dubro-va~kih pisaca ve} na po~etku uo~avamo odsustvo,tj. minus prisustvo ovog ivotnog doba u literatu-ri. Jedan od retkih primera je pesma velikog pe-snika druge generacije Mavra Vetranovi}a Pjesan-ca spurjanom. Ovaj autor, dugog ivotnog veka2, na-pisao je veliki zbornik svih poetskih vrsta. Ovomprilikom pa`wu }emo posvetiti posebnom opusuwegove satiri~ne poezije, kojoj pripada i navede-na pesma.

Sve{tenik – benediktinac M. Vetranovi} bioje autor koji je u dru{tvenim satirama, kao i umnogim drugim pesmama – religioznim i prigod-nim, vrlo odre|eno i otvoreno kritikovao sve ono{to nije bilo u skladu sa wegovim osnovnim eti-~kim i moralnim na~elima (Vetranovi} 1994: 31).Izrazito li~nim tonom pevao je o slabostima qud-ske prirode koja je bila podlo`na porocima. Opi-sivao je ~ovekovu nemo} da se tome odupre i dru-

{tvo koje je, iako na vrhuncu materijalne i kultu-re mo}i, postajalo „gwilo”. Kritikovao je manirda se dobro ka`wava, a zlo nagra|uje. Iako subjek-tivno, wegovo kazivawe vrlo je iskreno, osude is-kazane i u politi~kim i u dru{tvenim satiramakasnije su preuzimali i ostali pesnici, poput N.Naqe{kovi}a, H. Maìbradi}a i drugih.

Vetranovi}eva poezija po ne~emu je specifi~na.Bez obzira o kome je pisao, ili kome je upu}ivaosvoje stihove, on je govorio o Dubrovniku i Du-brov~anima svoga vremena. Iako su ga suvremeni-ci nazivali „starim gun|alom” i nisu se, pretpo-stavqamo, mnogo obazirali na upu}ene pokude, Ma-vro Vetranovi} je, kao predstavnik hri{}anske re-nesanse, zasigurno eleo da pruì pouku i po{aqeporuku svojim sugra|anima kako bi trebalo da ivei da se vladaju.

Iz ove perspektive tuma~i}emo i Pjesancu spur-janom, koja se odnosi na vanbra~no ro|enu decu, ukojoj im se na{ pesnik vrlo cini~no obra}a i okojima veoma grubo govori.

Ve} od 1432. godine Dubrova~ka Republika ima-la je nahodi{te – „Ospedale della misericordia”, ko-je je nudilo dom nezbrinutoj i ostavqenoj deci.Prema re~ima Slobodana Prosperovog Novaka, opotrebi osnivawa ove institucije govori se i u je-dnoj odluci Malog ve}a kojom se isti~e „da je od-vratno i ne~ovje~no bacati mala qudska stvorewapo gradu kao obi~ne ìvotiwe“ (Novak 1987: 78).Gradske vlasti tada su odlu~ile da otvore ustanovukoja }e primiti i hraniti neèqenu decu i pruà-ti im za{titu i pomo}. Neèqena deca uglavnomsu bila plod veza izme|u slu{kiwa i gospodara izvlastelinskih i vi{ih gra|anskih porodica. Naj-~e{}e su ih majke ostavqale tokom no}i, stavqaju-}i ih na „ruotu” – kolo na prozor~i}u koji se na-lazio na vratima siroti{ta (Novak 1987: 78). Re-publika se o ovoj deci brinula do wihove {estegodine, a potom ih je davala na usvajawe porodica-

36

1 Amor omnia vincit (lat.)2 Ro|en 1482. godine, preminuo 1576.

ma bez potomstva. Nisu bili retki slu~ajevi da semajke kasnije jave i uzmu svoju decu, mada identiteti krvno srodstvo nije bilo lako utvrditi. Te ne-sre}ne ène zato su se dovijale na razne na~ine,pa su prilikom ostavqawa beba u siroti{te u po-voje uvezivale deo nov~i}a, a drugu polovinu ostav-qale sebi, ili su pamtile belege i znakove na ko-ì po kojima bi ih kasnije prepoznavale.3 Ovajprimer o osnivawu doma za neèqenu decu, jednogod prvih u tada{woj Evropi, slikovito nam govorio visoko razvijenoj dru{tvenoj svesti Dubrovnikaonoga vremena kao i, naàlost, o drugoj strani re-nesansnog ivota – nemoralnoj, raskala{noj i ras-pusnoj, ~iji su plod bila ova nedu`na stvorewa.

Deca ro|ena u nezakonitim vezama bila su mno-gobrojna i u drugim evropskim zemqama, poput Ita-lije, Francuske ili Engleske. Nezakonita deca su,~ak, bila ~e{}e ra|ana u vladarskim ku}ama negou gra|anstvu (Morus 1961: 171) i malo se obra}alopa`we da li su ro|ena u braku ili vanbra~no. Sjedne strane, ona nisu bila ravnopravna sa drugomdecom, ali su sa socijalnog gledi{ta bila izjedna-~ena, tj. nisu bila izop{tena iz dru{tva (Morus1961: 171).

Mavro Vetranovi}, naàlost, nije nimalo bla-gonaklon prema spurjanima4. Koliko je, kao duhov-nik, bio dobar i plemenit sa jedne, toliko je mo-gao da bude grub, naro~ito kada je govorio o mo-ralu, sa druge strane.

U Pjesanci spurjanom od prvog stiha direktnoiskazuje svoje nezadovoqstvo ~iwenicom da deca ro-|ena u vanbra~nim vezama postoje i da ih svet pri-hvata, obra}aju}i im se re~ima:

Ja ne viem spurjani za {to se pristoji,vaj da vas sviet hrani, weguje i goji?

(Pjesme 1871: 226)

Vetranovi} smatra da su ova deca plod nemoralai bluda i otvoreno ih naziva vra`jim delom. Pe-snik sve vreme insistira da su oni nosioci kakoroditeqskog greha tako i obele`ja praroditeq-skog, Adamovog pada, i za wih ne vidi nikakvu naduu iskupqewe.

Pesma je ispevana u formi monologa, pesniko-vog obra}awa spurjanima ili „kopili quvenoj” ka-ko ih naziva. Vetranovi}, me|utim, kao da vodi za-mi{qeni dijalog, tj. zami{qene dijaloge. Uo~qi-va je gradacija u prikazivawu ovih nesre}nih ma-lih bi}a, za koje pesnik nema niti jedne lepe re~i.Veliki poeta razgovara, pre svih, sa sobom, a on-da, rekli bismo, razgovara sa svojim sugra|anima.Jer, nemo}an da prihvati i da opravda postojawenezakonite dece, on je, pre svega, nemo}an da pri-hvati i opravda vanbra~ne veze u kojima su se ta-kva deca ra|ala. Sti~e se utisak da, govore}i o po-sledici, Vetranovi}, zapravo, kritikuje uzrok.

Ova pesma sliku renesansne epohe boji najtam-nijim tonovima, ali na samom kraju kao da se pro-bija svetlostni zra~ak nade. Mavro Vetranovi} za-vr{ava svoje pesni~ko delo stihovima – molitvomda je uz bo`ju pomo} i qubav i spurjanima mogu}ena}i spas:

... bogom se sviem molim quveno i slatko,s velikom qubavi da se k vam obrate,va{ojzi naravi da zlu }ud prikrate,neka se moè riet: ako se zgodi,truda se vas saj sviet na voqu slobodi.

(Pjesme 1871: 230)

37

3 Interesantno je da ovo postaje ~est motiv naro~ito u eru-ditnim komedijama, kao npr. u Dundu MarojuMarina Drì}a. La-uru, naime, na osnovu mladeà pod grudima prepoznaju kao iz-gubqenu }erku bogatog Tude{ka. Tako|e, ovaj motiv uo~qiv je iu na{e vreme, u popularnim serijama i televizijskim novelama.

4 Spurjan – vanbra~no dete; {porak, {porka, {porko ({por-ki, -a,-o) prid. (ital. sporco) prqav (Bojani} 2002: 452)

LITERATURA

1. Bojani}, Mihailo – Trivunac, Rastislava. Rje~-nik dubrova~kog govora, Beograd, SANU – In-stitut za srpski jezik SANU, 2002.

2. Vetranovi}, Mavro. Poezija i drame, priredi-la Z. Bojovi}, Beograd, Prosveta, 1994.

3. Dubrova~ka poezija. Priredio D. Pavlovi},Beograd, Prosveta, 1956.

4. Morus. Historija seksualnosti, Zagreb, Zora – Na-prijed, 1961.

5. Pavlovi}, Dragoqub. Starija jugoslovenska kwi-èvnost, Beograd, Nau~na kwiga, 1971.

6. Pjesme Mavra Vetrani}a av~i}a. Skupili V. Ja-gi} i I. A. Kazna~i}, dio I, Zagreb, JAZU, 1871.

7. Re~nik kwièvnih termina. Urednik D. @ivkovi},Beograd, Nolit, 1992.

8. Slobodan Prosperov Novak. Dubrovnik iznova,Zagreb, Sveu~ili{na naknada Liber – Me|unarod-ni slavisti~ki centar SRH, 1987.

9. Humanizam i renesansa. Priredio M. Panti}, Sa-rajevo, Svjetlost, 1960.

10.Humanizam i renesansa. Priredio M. Panti}, Ce-tinje, Obod, 1967.

11.ôvek renesanse. Priredio E. Garen, Beograd,Clio, 2005.

Nevena VARNICA

THE PRESENCE OR ABSENCE OF CHILDHOODIN THE RENAISSANCE

Summary

Unlike previous periods, there is not theme of childhoodin the Renaissance. The main theme of literature createdfrom 14th to 16th century is love – love between two youngpeople. Renaissance fosters youth, and favors a youthfulage. One of the few songs for children in Dubrovnik is

Mavro Vetranovi}’s Pjesanca spurjanom, in which he veryhardly criticized children born out of wedlock. It is believedthat they were already very sinful by birth, and that no re-demption is possible.

Key words: Renaissance, Dubrovnik, childhood, MavroVetranovi}

38

UDC 82–93.09

� Miomir MILINKOVI]

DETE IKWI@EVNOSTU ISTORIJSKOJRETROSPEKTIVI

SA@ETAK: Odnos dete – kwièvnost, posmatran u re-trospektivi kwièvne istorije, bio je u svim fazama ra-zvoja qudskog dru{tva odre|en odnosom odraslih premadeci. U radu se daje komparativni hronotop puta koji go-vori da se identitet kwièvnosti za decu formirao saborbom deteta za svoj identitet u vaspitnoobrazovnim si-stemima razli~itih dru{tvenih formacija. U vreme kadase na dete gledalo kao na starmalog ~oveka nije ni bilokwièvnosti za najmla|e u pravom smislu te re~i. Tek doc-nije, kada se dete izborilo za status uvaènog ~lana qud-ske zajednice, dobilo je i kwièvnost saobraznu svome uz-rastu i afinitetu.

KQU^NE REÎ: kwièvnost za decu, uzrasni identi-tet, vaspitawe i obrazovawe, pouka, estetska vrednost

Kwièvnost je univerzalni oblik komunikaci-je u svim oblastima duhovne i materijalne kulture,pa i u procesu odgoja i obrazovawa mladih nara-{taja. Sadrìna i forma ovog vida umetnosti do-bijala je u svome istorijskom hodu profil i for-mu u skladu sa potrebama i shvatawima dru{tva isa programskom koncepcijom velikih kulturnih po-kreta, {kola i epoha. Kwièvnost za najmla|e neegzistira sa prvim kwièvnim modelima uop{te,ali je dete, kao budu}i ~ovek i potencijalni kre-ator budu}nosti, uvek bilo u teì{tu pa`we odra-slih, pre svih roditeqa, pedagoga i svih onih ko-

ji su radili na podizawu mladih nara{taja. Na tajna~in dete je, makar implicitno, uticalo na sadr-ìnu i formu kwièvnih modela, naro~ito na ka-rakter wihove idejne strukture. Ako se pouzdanozna da u samim za~ecima kwièvne umetnosti nijebilo kwièvnih dela za najmla|e, s pravom bi semoglo postaviti pitawe: {ta su deca ~itala prenekoliko milenijuma i kakvog je udela kwièvnosttog vremena mogla imati na profilisawe budu}ihnara{taja?

Usmena tradicija je, nema sumwe, bila temeq ipolazi{te svake nacionalne kwièvnosti, pa isrpske. Iako nije u celosti sa~uvano, srpsko usme-no nasle|e je bogato i raznovrsno. Poezija i prozasu dva osnovna profila u kojima se taloìla ikristalisala usmena misao darovitih stvaralaca,slepih peva~a i velikih guslara. Oni koji su peva-li ili pripovedali uglavnom su stvarali pesmu ilipri~u za svakoga, dakle usmeni model koji nijeimao posebnu namenu. Ali te umotvorine su moglislu{ati svi – deca, omladina i odrasli. Svaki na-ra{taj je u sadrìni prvih kwièvnih modela mo-ga na}i sebe, ili, bar, ne{to za sebe. Moglo se ne-{to saznati i osetiti, a pone{to svemu tome i do-dati. Bajka nije stvarana za decu, ali je po svojojstrukturi, po sadrìni, glavnim junacima i poru-kama, ali i po jeziku kojim je ispri~ana, i te kakobila zanimqiva lektira malim slu{aocima. Od pr-vih svojih korena pa do danas bajka u svome razvo-ju nije pretrpela znatnije transformacije, osim{to je u populaciji odraslih izgubila znatan broj~italaca. Me|utim, kada je u pitawu dete i wegovodnos prema bajci – to se ne bi moglo re}i. Naivnopoimawe sveta iz perspektive deteta saobrazno jesvetu bajke, naro~ito onom {to je u woj ~udesno inadstvarno, pogotovo ako su u ulozi glavnih juna-ka deca, ili junaci iz flore i faune. Ni{ta nisumawe zanimqivi ni likovi odraslih, jer dete volijunake predimenzioniranih sposobnosti, posebno

39

nadnaravne likove vila, ve{tica, zmajeva i drugih~udovi{ta.

U anru narodnih umotvorina koje su nastajaleu stihu neki modeli, po formi i stilskom izrazu,jednako privla~e pa`wu dece i odraslih.1 U stiho-vanim formama postoji znatan broj pesama koje sustvarane za decu. To su uspavanke, lazaqke, ta{u-naqke, cupaqke, brojalice i re|alice. Darovitipojedinac iz naroda imao je potrebu da usmeno stva-ra za najmla|e jer je, iako samouk, bio svestan va-`nosti koju dete ima u istorijskom hodu qudskecivilizacije. Identitet deteta potvr|ivao se i do-kazivao upravo stvarawem i postojawem usmenihformi namewenih afinitetu i ukusu wegove nemir-ne prirode. Dete najstarijih vremena, kao i dana-{we, ra|a se i odrasta u svetu re~i, koje za wegau po~etku nemaju zna~ewe, ve} predstavqaju prevas-hodno zvuk, melodiju, igru ili su izvor smeha. Tekdocnije re~i dobijaju u wegovoj svesti svoje izvor-no zna~ewe i pruàju mu obiqe informacija o sve-tu koji ga okruùje. U prvoj godini ivota one ni-su vezane za stvari i predmete, ve} za ono {to jenematerijalno i duhovno. Posledica ove zakonito-sti su prve usmene forme nonsensnog tipa, kao {tosu razbrajalice i brojalice. Re~i se u ovim mode-lima slaù i re|aju po kqu~u melodije i ritma,dakle po kriterijumu uzrasnog identiteta, a ne postvarnom zna~ewu, koje prevazilazi mogu}nost de~jepercepcije. U tome periodu dete je „dakle, predo-dre|eno za poeziju re~i a ne stvari, jer prvobitnoprihvata re~i ne kao oznake stvari nego kao sa-mostalne organizme“ (Prelevi}, 1979: 77).

Uspavanke svojom sadrìnom i porukama odre-|uju uzrasni identitet deteta. Nastale su u vreme-nu kada se verovalo u magijsku mo} re~i, ali, neza-visno od toga, one su uvek inspirisane qubavqu iiskonskim ose}awem materinstva, a namewene sudetetu dok je jo{ u kolevci. U starijim pesmamaovog tipa ose}a se snaàn refleks magije – majkaje ~uvar i mo}ni za{titnik deteta, koje odrasta uokriqu wenih najlep{ih èqa. Lazaqke, cupaqkei ta{unaqke prate prvu fazu de~jeg odrastawa, ato je vreme kada dete pravi prve samostalne kora-ke, kada se pesmom ohrabruje da hoda, kada mu se pe-va dok se igra u ne~ijem krilu, u skladnom ritmu,uz tap{awe rukama ili pocupkivawe na kolenima.Brojalice i razbrajalice tako|e su namewene uzra-snom nivou deteta u prvoj fazi detiwstva. Ove pe-sme su nastale u neobi~nom sklopu besmislenih re-~i, koje imaju svoj ritam i melodiju, ali nemajutekstualnu sadrìnu i poruku. Wihova vrednost jeupravo u melodiji i ritmu koji u detetu pokre}uemotivni doìvqaj igre. Re|alice su stvarane zadete koje razmi{qa i uspostavqa logi~ku vezu me|ustvarima i pojavama. Ove pesme istovremeno zabav-qaju i edukuju; one su relaksacija duha i izvor mo-tivacije; dobar na~in da se u detetu pokrene ose-}awe i smisao za uspostavqawe reda i markirawepojava i pojmova. Brzalice relativizuju kriteri-jum uzrasta; one su posebna igra re~ima u kojimadominiraju glasovi i glasovne grupe te{ke za izgo-vor. Mogu se koristiti kao artikulacione ve`beu svim fazama {kolske nastave – od pred{kolskogdo akademskog obrazovawa. Zagonetke tako|e ne po-znaju kategoriju uzrasnog identiteta; pripadaju re-du najstarijih usmenih modela, a tekovina su usmenei pisane tradicije mnogih naroda. Kao duhovitemisaone forme predstavqaju svojevrsnu proveruo{troumqa onih koji zagonetaju i onih koji odgo-netaju. To ih ~ini jednako privla~nim za decu iodrasle, jer svi uzrasni nivoi u wihovoj alegori~-

40

1 „To se odnosi prvenstveno na {aqive pesme, a do izvesnemere i na pesme o prirodi i ìvotiwama. Me|utim, pesme ko-je su namewene odraslima (obredne, obi~ajne, mitolo{ke i nekeporodi~ne) mogu biti zanimqive i za malog ~itaoca, jer se uwima ~esto oslikava naivna i pomalo iskrivqena slika realnogìvota’’ (Op{irnije o tome vidi:, Miomir Milinkovi}: Na-crt za periodizaciju srpske kwièvnosti za decu, u poglavqu„Narodne umotvorine“; Novi Sad, Zmajeve de~je igre, 2010)

noj formi mogu na}i dovoqno motiva za relaksa-ciju duha i zadovoqewe sopstvenog afiniteta. Ba-sna je tako|e – od prvih modela pa do danas – osta-la ista: alegori~na pri~a u kojoj su glavni junaciuglavnom ìvotiwe, sa poukom upu}enom qudima.Te oznake su je u~inile prepoznatqivom i zanim-qivom za sve uzraste i razli~ite ~itala~ke ukuse.Decu svih uzrasta, u razli~itim vremenima, uveksu privla~ili animalni junaci koji se pona{ajukao qudi. Za odrasle je oduvek bila zanimqivaelipti~no-alegori~na forma basne i moralno-po-u~itelni sloj wenih zna~ewskih i estetskih nivoa.

Definicija po kojoj je kwièvnost umetnostre~i nigde se nije tako ilustrativno potvrdila kaou kwièvnosti za decu i mlade. Re~i koje nemajuzna~ewe, ali i one koje ozna~avaju materijalnu su-{tinu sveta, pojmova i stvari, ~esto se uzdiù iz-nad konkretne predmetnosti i u modelima namewe-nim deci zra~e duhovnom snagom koja je wihov naj-zna~ajniji kvalitet. Pritom je dete u sredi{tu pi-{~eve pa`we. Pisac nastoji da bira upravo one re-~i koje }e svet detiwstva i prve predstave o ivo-tu do~arati na na~in koji odgovara detetu i mogu}-nostima wegove percepcije. On ne traì od wegada odraste pre vremena, niti da svojim postupcimaodaje utisak starmalog ~oveka. To je, danas, preo-vla|uju}e shvatawe kwièvnih teoreti~ara i stva-ralaca, i ono bi se, uslovno, moglo prihvatiti, uznapomenu da umetni~ki tekst namewen malom ~i-taocu mora imati dovoqno duhovnog i estetskog usebi da bi se uzdigao iznad besmislenog i proza-i~nog.

U velikim civilizacijama, pre nove ere, dete je~esto bilo u centru pa`we, naro~ito pedagoga ifilozofa, ali i pisaca, koji nisu stvarali za we-ga da bi ga relaksirali i zabavili, ili kroz igrupou~ili, ve} da bi ga edukovali tako da mu pona-{awe pribliè zahtevima odraslih. Anti~ka kul-tura dala je ~ove~anstvu veliko kwièvno nasle|e

u kojem, naàlost, nema dela posve}enih deci.Osnovni ciq vaspitawa bio je da se od deteta stvo-ri poslu{ni spartanski gra|anin i vojnik. Vaspi-tawe se zasnivalo na pedago{kim normama koje suod deteta zahtevale vi{e nego {to je ono moglo da-ti; insistiralo se na onome {to se od deteta eli,a ne na onome {to je dete zaista bilo. Likurg jezabeleìo da je „celokupno vaspitawe bilo usme-reno jednom ciqu: bezuslovnoj poslu{nosti vlasti-ma, podno{ewu napora i pobedi u boju“.

Platon u Protagori traì od u~iteqa da da-je deci pesme „koje sadrè mnogo moralnih pouka“i pri~e u „kojima se proslavqaju i uzdiù podvi-zi slavnih qudi starih vremena“. Wegovi pogledina ulogu kwièvnosti u obrazovawu mladih uklapa-ju se u pedago{ke nazore vremena u kojem je iveo.Ipak, on nije prenebregao va`nost i ulogu u~ite-qa koja je i danas aktuelna u odgoju mladih nara-{taja: „Dràva ne}e mnogo izgubiti ako obu}ar ne-ma pojma o svom zanatu; jedino }e Atiwani biti lo-{e obuveni. Ali ako vaspita~i omladine budu r|a-vo ispuwavali svoje obaveze, onda }e stvoriti po-kolewa neznalica i poro~nih qudi koji }e upropa-stiti svu budu}nost otaxbine.“

Fenomen igre je jedan od teì{nih motiva usavremenoj kwièvnosti za decu i mlade. Igra jeza dete jedan od na~ina ivqewa, za pisce – preva-shodno tema i izvor inspiracije, za pedagoge – je-dan od na~ina pedago{kog odgoja, a za kriti~are iteoreti~are – izvor duhovnog zadovoqstva i lepo-te. Za Platona igra je bila samo dobar na~in zaostvarewe vaspitnoobrazovnih ciqeva, dok je zaAristotela imala utilitarni karakter. Po wemu„ve}ina igara, dakle, treba da bude, po mogu}nosti,podraàvawe onoj delatnosti koju }e dete docnije,kad odraste, ozbiqno obavqati“.

U odnosu na helensku misao Rimqani nisu na-pravili znatniji iskorak. Oni su nastojali da koddece razviju one osobine i sklonosti koje }e ih

41

uspe{no uvesti u svet odraslih. Kvintilijan u de-lu O vaspitawu govornika isti~e da deca ~ita-ju i prepri~avaju Ezopove basne i da ih u pisanojformi reprodukuju. Pritom deca treba da se igra-ju tako {to bi stihove izgovarala u prozi „izra-àvaju}i ih s po~etka izmewenim re~ima“, zatimbi izvodila „smelije obrte, skra}uju}i i ukra{a-vaju}i ih na odgovaraju}i na~in i u isto vreme ~u-vaju}i smisao koji je u wih poloìo pisac pesme“.U odnosu na Platona wegov stav prema igri je flek-sibilniji i produktivniji. Igra je svrsishodna, jerse u woj „pokazuje ivahnost dece“, ali je ipak va-qa kontrolisati, da se kod wih ne bi javila „mr-`wa prema u~ewu“ i da se ne bi „privikla lenstvo-vawu“.

U sredwem veku deca su vaspitavana na efekti-ma straha: strah od Boga, strah od batina, strah odkazne. Erazmo Roterdamski u delu Pohvala ludo-sti beleì da vaspita~i likuju kad deci „uterajustrah u kosti pogledom i glasom punim pretwe, kadtuku jadnike {tapom i kai{em i kad, prema sop-stvenom priznawu, besne na sve mogu}e na~ine kaoonaj kuminski magarac“ (Roterdamski 1955: 57).Dete je bilo ceweno srazmerno svojoj poslu{nostii sposobnosti da pokaè „neku bitnu osobinu od-raslog ~oveka, kao {to je mudrost i razboritost“(Prelevi} 1971: 16). U tom perioddu jo{ nema kwi-èvnosti koja se stvara za malog ~itaoca, pa se we-gova lektira svodila na odabrane tekstove iz ha-giografija i drugih spisa o ivotu asketa i sveta-ca koji su odmalena ispoqavali vrline odraslih.U {kolskoj nastavi posebno mesto su dobijali od-lomci iz Biblije, iz anti~ke i indijske kwièv-nosti (Roman o Aleksandru Makedonskom, Roman oTroji, Eneida, Pan~atantra i dr). Me|u onima ko-ji su se bavili obrazovawem preovladavao je stav dadeca nemaju svoj autonomni svet, te im ga vaqa pre-ma potrebi stvarati. Zbog toga im je nu|ena lite-ratura za odrasle, u odlomcima koji su imali pre-

vashodno vaspitni ili propovedni karakter. Do XIIveka umetnost se ne bavi detiwstvom, jer sredwo-vekovna civilizacija nije pravila razliku izme|udece i odraslih: ~ovek je bio „determinisan neza-visno od wegovog uzrasta“ (Petrovi} 2008: 48).

Srpska sredwovekovna kwièvnost razvijala sepod sna`nim uticajem helenske kulture. Od preve-denih kwiga naro~ito je bila popularna SrpskaAleksandrida. Prva origiginalna dela vezuju seza Stevana Nemawu i Svetog Savu, koji su nakonsmrti postali kwièvni junaci u delima pisaca –biografa. „îtavo XIII stole}e, najzna~ajnije inajmonumentalnije u sredwovekovnoj Srbiji, skoroda nije znalo za druge junake osim wih“ (Dereti}1983: 67). Iz tog perioda nije poznato nijedno de-lo nameweno deci. Deca su ~itala kra}e odlomkeiz kwiga za odrasle, u skladu sa koncepcijom tada-{weg vaspitawa i obrazovawa

Evropska renesansa tako|e nije dala nijednogpisca za decu, ali se u delima tada{wih pedagoga,pisaca i filozofa, posve}ivala pa`wa najmla|im~itaocima, ali prevashodno sa stanovi{ta moralai pedago{kih nazora. Jan Amos Komenski je delomSvet u slikama (1657) ponudio ~itaocima ranijaiskustva i svoje poglede na ~e{kom, latinskom inema~kom jeziku. On je me|u prvima shvatio da u~istoti de~je du{e vaqa traìti ideal kojem seteì u modelovawu budu}eg, odraslog ~oveka. Isti-cao je da u ~oveku i wegovom duhu, kao u jezgru se-menke, postoji biqka „{to se vidi kada seme ba~e-no u zemqu pusti dole ìlice, a gore se gran~icerazviju u grawe, pokriveno li{}em i oki}eno cve-}em i plodovima“ (Komenski 1967: 34). Svojim po-gledima aktuelizovao je pitawe de~jeg odgoja, ko-jem u procesu vaspitawa i obrazovawa vaqa dativi{e prostora. Posebno isti~e ulogu u~iteqa uformirawu de~je li~nosti, jer samo je onaj u~iteqdostojan tog imena „koji pobu|uje duh slbodnog mi-{qewa, i razvija ose}awe li~ne odgovornosti“.

42

U Rusiji se u XVII veku tako|e posve}uje znatnapa`wa obrazovawu dece i omladine. U tom perio-du nastalo je vi{e od dvesta anonimnih rukopisnihzbornika koji su bili ispuweni podacima i znawi-ma iz razli~itih oblasti. Znatan prostor u wimaposve}en je temama iz {kolskog i porodi~nog ì-vota, lepog pona{awa i sl. Prvi bukvar – pod na-slovom Po~etno u~ewe – nastao je 1634. godine,a prvim piscem za decu smatra se Kariom Istomin.On je svoj Bukvar 1692. godine u rukopisu poklo-nio kraqici Nataliji, da bi ga, dve godine docni-je, {tampao sa ukrasima i ilustracijama LeontijaBunina, veoma poznatog gravera iz tog vremena.

Doba prosvetiteqstva, koje je ispunilo ceoXVIII vek, insistira na obrazovanom ~oveku, naspoznaji sveta preispitivawem sredwovekovnihdogmi u svim oblastima materijalne i duhovne kul-ture. Ekonomske i dru{tvene prilike i dosegnutinivo op{te kulture odre|ivali su vreme pojavqi-vawa i intenzitet ideja prosvetiteqstva u pojedi-nim zemqama Evrope. Veliki mislioci bili su na-poredo pisci i pedagozi, tako da su se u wihovimdelima proìmale razli~ite discipline, pre svihkwièvnost, filozofija i pedagogija. Prosveti-teqska misao bila je moralisti~ka – jer je hvali-la vrlinu, a kritikovala porok; bila je racional-na – jer se zasnivala na ~iwenicama; bila je didak-ti~na – jer je pou~avala. To }e uticati na filo-zofe i pedagoge da ne pi{u samo o deci, ve} i zadecu, da ih pou~avaju, ali ne ka`wavaju i da uva-àvaju specifi~nost wihovog bi}a.

@an @ak Ruso (1712–1778) u svome romanu Emilopomiwe roditeqe, u~iteqe i stvaraoce da decuprihvate onakvima kakva su, jer }e samo tako ste}iwihovu qubav i poverewe. „Dete ose}a u sebi, mo-è se re}i, tako mnogo ivota, da je u stawu oì-veti svu svoju okolinu. Bilo da stvara ili da ru-{i, to je wemu svejedno; ono je zadovoqno time {tomewa stawe stvari, i svaka promena za w zna~i de-

lawe“ (Ruso 1925: 72). Odbranu deteta i wegoveslobode Ruso opravdava prirodnim zakonom koji sene moè promeniti, kao {to prerano ubrani plo-dovi ne mogu biti zreli i ukusni. Poremeti li setaj red, nagla{ava Ruso, „ima}emo mlade u~ewakei staru decu“. Po tome, „ja bih s istim pravom za-htevao da jedno desetogodi{we dete bude visoko de-set stopa, kao i da ima pravilan sud. U stvari, ~e-mu mu razum u tom dobu? On je uzda snazi, a dete-tu ne treba ta uzda“ (Ruso 1925: 114). Svojim sta-vovima prema detiwstvu i detetu Ruso je postaoistinski anticipator kwièvnosti za decu i mla-de. U wegove poglede uklapa se i [atobrijan kojizapaà da je detiwstvo „tako sre}no samo zato {toni{ta ne zna, a starost tako jadna samo zato {tosve zna“.

O~igledno je da se u Rusoovo vreme o detetu do-sta govorilo i razmi{qalo, ali ~iwenica je da jo{uvek nema kwièvnosti koja se stvara za wegovuzrast i ~itala~ki afinitet. Da bi dete u potpu-nosti prihvatilo konkretno delo, ono mora bitiusagla{eno sa wegovim uzrastom, wegovom priro-dom i unutra{wim ivotom. O tome ilustrativnogovore i danas veoma popularni romani, nastali napo~etku XVIII veka, koji nisu pisani za decu, alisu ih mali ~itaoci prihvatili kao svoje, jer odgo-varaju wihovom uzrastu, interesovawu i pa`wi.Pre svih to se odnosti na romane Robinson Kruso(1720) Danijela Defoa i Guliverova putovawa (1726)Xonatana Svifta, u kojima je estetsko dobilo pri-mat nad utilitarnim, {to je, izgleda, znatno do-prinelo da osvoje pa`wu ~italaca {irom Evrope,me|u kojima je bilo najvi{e omladine i dece. Ru-so je sa odu{evqewem prihvatio Defoovog Robin-zona, nalaze}i da bi on mogao postati uzor wego-vom Emilu. Zbog toga }e sa odu{evqewem Defoovroman preporu~iti svome Emilu: „Ta kwiga }e bi-ti prva koju }e moj Emil pro~itati; ona }e dugopredstavqati ~itavu wegovu biblioteku i zauvek

43

zauzimati u woj po~asno mesto. Prema woj }emoproveravati stepen razvitka svojih sudova; i dokgod na{ ukus ne postane iskvaren, ~itawe te kwi-ge uvek }e nam biti prijatno“.

Po~etkom XVIII veka u Rusiji je nastao znatanbroj priru~nika koji su ~itaocima nudili obiqepodataka iz filozofije, nauke, obrazovawa i mo-rala. Vi{e pa`we od ostalih zasluùje êstitoogledalo mladosti, koje sadrì pouke detetu i po-uke devojci. Nikolaj Ivanovi~ Novikov (1744–1818),koji se bavio pitawima obrazovawa i vaspitawa,pokrenuo je prvi list za decu (1785–1789) kao do-datak Moskovskih vedomosti. U listu su objavqi-vani i radovi stranih klasika: Voltera, Poupa, Le-singa, Gesnera i drugih. Preko ovog lista ~itao-cima su bili dostupni nau~ni ~lanci i drugi pre-vodi iz francuskih, nema~kih i engleskih ~asopi-sa. Po Novikovu, svrsishodnost literature za naj-mla|e je u wenoj vaspitnoobrazovnoj funkciji. Uteorijskim razmatrawima kwièvnog dela davao jeprednost sadrìni nad formom, u skladu sa op-{tim stavovima mislilaca i pisaca prosvetiteq-ske epohe.

Iz prethodnih razmatrawa se vidi da se do XIXveka o detetu govorilo i pisalo kao o nosiocu bu-du}eg dru{tva, koji mora biti moralna i obrazova-na li~nost. Roditeqi, u~iteqi, pisci, a naro~itopedagozi, èleli su od wega da stvore uzorni mo-del deteta koje }e se pona{ati u skladu sa pogledi-ma i potrebama odraslih. Zaboravqalo se da kon-stitucija de~je fizi~ke i intelektualne prirodenije sposobna da ispuni tako visoke zahteve, pa jedete ~esto bilo u situaciji da detiwstvo doìvqa-va kao jedan vid torture odraslih. Od deteta sevi{e traìlo no {to mu se davalo. Zahtevalo seod wega da ~ita kwige, ali one koje su napisane zaodrasle, po{to kwièvnosti za decu jo{ nije nibilo. U XIX veku se posredstvom brojnih listovai ~asopisa, bogatstvom produkcije i ànrovskom

raznovrsno{}u dela namewenih deci, na najboqina~in formira identitet kwièvnosti za najmla-|e. Iako je to bilo vreme romantizma i realizma,u delima za decu jo{ uvek se ose}ao snaàn uticajprosvetiteqstva, pa je i celokupno stvarala{tvoza wih bilo zasi}eno didaktikom i pedago{kim po-ukama. Vaqa ista}i da se u tom periodu kwièv-nost za decu ipak intenzivno razvijala. Uzrast iidentitet deteta sna`nije uti~u na profil i an-rovsku raznovrsnost kwièvnih dela. Za dete sepi{u pesme, pri~e i romani. Naporedo sa folk-lornom, razvija se i autorska bajka. Andersen jeotvorio {iroki prostor autorskoj bajci, koja }enastaviti svoj ivot sve do danas. Krajem XIX ve-ka zaìveo je roman-bajka, avanturisti~ki, nau~no-fantasti~ni roman, a ne{to docnije i roman ode~jim druìnama. U svim kwièvnim modelima,pored likova odraslih, ~esto su u ulozi glavnih ju-naka i deca. U bajkovitim modelima su pored decei odraslih prisutni i junaci iz animalnog sveta iiz sveta nadnaravnog i fantasti~nog. Pritom, kakoovaj vid umetnosti dobija ve}i zamah, sve vi{e pre-ovla|uje estetsko nad utilitarnim, {to je naro~i-to karakteristi~no za produkciju na po~etku XXveka. Dodu{e, romani o de~jim druìnama skororedovno imaju nagla{enu didakti~ku, sociolo{kui eti~ku liniju, jasno markiranu u svim delovimakompozicione i tematske strukture. Pouka u struk-turi ovih dela ipak nije sama sebi ciq, ve} samojedna dimenzija lepog, koje snagom dobre energijepodsti~e voqne navike, razvija istrajnost u re{a-vawu ìvotnih problema, podgreva du{u i pospe-{uje plemenitost malih ~italaca. De~je druìnesu, kako je to dato u pomenutim romanima, najpro-duktivniji vid slobode i socijalizacije deteta, ko-je odrasta u oskudnim uslovima ìvota i uz nera-zumevawe odraslih.

U kwièvnosti uop{te, pa i u delima za decu,nema lepog bez pou~nog, kao {to nema zabave bez

44

smeha, niti igre bez apsurda, parodije i nonsensa.Istrajavawe na lepoti izvan sociolo{kog, eti~kogi didakti~kog fenomena umetnosti zna~ilo bi tra-gawe za lepim u sferi apsurdnog i irealnog. Detepouku prihvata samo kada je u funkciji lepog, pa~ak i kada je u formi apsurda, paradoksa ili iro-nije, kao u poeziji Du{ana Radovi}a. Iako savreme-na kritika s podozrewem gleda na princip didak-ti~nosti, pouka u kwièvnosti za decu odavno je~iwenica koja se ne mora dokazivati. Jo{ od naj-starijih kwièvnih formi jasno je da kwièvnodelo pou~ava i humanizuje ~itaoca umetni~kom le-potom. Ako sadrìna konkretnog dela podsti~ekreativnost de~jeg duha, razvija kod deteta smisaoza lepo, ako podsti~e voqne navike, nedvosmisle-na je opravdanost wegove utilitarnosti.

Kwièvnno delo modeluje ukus malog ~itaoca,oplemewuje mu du{u, razvija sposobnost rasu|ivawai estetskog vrednovawa. Recepcija umetni~kog tek-sta je „parcijalna metodolo{ka refleksija, pode-sna za nadogra|ivawe i upu}ena na saradwu“ (Vajn-rih 1973: 83). Estetska i idejna vrednost kwièv-nog dela potvr|uje se u produbqivawu de~jih du-hovnih i kreativnih sposobnosti. Dru{tvo i vremeu kojem pisac ivi uti~u na wegovo delo, ali i onsvojim delom uti~e na ~itaoce i na profilisawewihove individualne ili kolektivne svesti. Pla-ton je u desetoj glavi Dràve osudio poeziju kojanije u funkciji dru{tvenih shvatawa i normi. Su-protno wemu, hedonizam insistira na uìvawu idrugim oblicima duhovne naslade.

Kwièvno delo nudi razli~ite tipove recep-cije: mali ~italac umetni~ki tekst doìvqava izperspektive svesti i podsvesti po meri svog raci-onalnog i iracionalnog bi}a. Izme|u wega i delaaktivira se neposredan kontakt, on komunicira saimaginarnim svetom koji ga oplemewuje bogatstvomsvojih latentnih zna~ewa i poruka, obrazuje ga ivaspitava, podsti~e kreativnost duha i razvija qu-

bav prema istinskim vrednostima duhovne i mate-rijalne kulture. Pisac je samo na prvi pogled neza-visan od ~itaoca kome je namenio delo. U stvari,on se pokorava zahtevima wegovog uzrasta, ~ita-la~kog afiniteta i intelektualnih sposobnosti.Pritom na sve na~ine poku{ava da ga pridobije ida mu se pribliì; pre svega izborom tema i mo-tiva, na~inom umetni~kog oblikovawa, stilskimizrazom, ànrom i formom, primerenom konkret-nom ~itala~kom auditoriju. Kwièvnost za decuotpo~ela je borbu za svoj identitet od onog trenut-ka kada su pisci shvatili da svet u kome ìvimonije isti iz perspektive deteta i odraslog ~oveka.ôvek se u svojim predstavama odvaja od irealnogi teì ka stvarnom, svestan svojih fizi~kih i in-telektualnih dometa, dok dete od stvarnog stremika nadstvarnom i ~udesnom. Za wega prostor i vre-me imaju sekundarni zna~aj, jer posredstvom ma{testvara sopstveni svet iz snova i unutra{wih pori-va. Takve predstave deteta odre|uju i defini{u te-matski, stilski i anrovski profil dana{we kwi-èvnosti za malog ~itaoca.

LITERATURA

1. Vajnrih, Harald. „U prilog jednoj istoriji kwi-èvnosti“, Teorija recepcije u nauci o kwièv-nosti (priredila Du{anka Maricki), Beograd,Nolit, 1978.

2. Dereti}, Jovan. Istorija srpske kwièvno-sti, Beograd, Nolit, 1983.

3. Ingarden, Roman. O saznavawu kwièvnog umet-ni~kog dela, Beograd, SKZ, 1971.

4. Komenski, Jan Amos. Velika didaktika, Beo-grad, Zavod za izdavawe uxbenika, 1967.

5. Milinkovi}, Miomir. Nacrt za periodizacijusrpske kwièvnosti za decu, Me|unarodni cen-tar kwièvnosti za decu, Novi Sad, Zmajeve de-~je igre, 2010.

45

6. Petrovi}, Tihomir. Istorija srpske kwièv-nosti za decu, Novi Sad, Zmajeve de~je igre,2008.

7. Prelevi}, Rade. Poetika de~je kwièvnosti,Mostar, Prva kwièvna komuna, 1978.

8. Roterdamski, Erazmo. Pohvala ludosti, Beograd,Kultura, 1955.

9. Ruso, @an @ak. Emil ili o vaspitawu, 1925.

Miomir MILINKOVI]

CHILDREN AND LITERATUREIN THE RETROSPECTIVE OF LITERARY HISTORY

Summary

The relationship child – literature, observed in the ret-rospective of literary history, in all stages of human societydevelopment was determined with relations of adults to chil-dren. The paper provides a comparative chronotope of theway which shows that the identity of the children’s litera-ture was established with children’s struggle for their iden-tity in the system of upbringing and education in differentsocial formations. At a time when the child has been per-ceived as precocious, there was no literature for children inthe true sense of the word. Only later, when children foughtfor the status of respected member of the human commu-nity, they were given the literature in conformity with theirage and preferences.

Key words: children’s literature, age identity, eduction,moral, upbringing and education, moral, aesthetic value

UDC 82–93.09

� Jelena SPASI]

UZRASNIIDENTITETIU ODRAZUKWI@EVNOSTIZA DECU

SA@ETAK: Ovaj rad se bavi uzrasnim identitetimaposmatranim kroz prizmu kwièvnosti za decu, pri ~emusu u razmatrawe uzeti kako kwièvni tako i kulturolo-{ki aspekti stratifikovawa kwièvnog polisistema (kwi-èvnost za odrasle nasuprot kwièvnosti za decu, kano-nizovana nasuprot nekanonizovanoj kwièvnosti). Poka-zuje se da kwièvnost za decu, bilo kao kanonizovana, bi-lo kao nekanonizovana, ostvaruje zna~ajnu interakciju sakwièvno{}u za odrasle, pogotovo na narativnom i se-manti~kom nivou, ali i da svojom fleksibilno{}u utvr-|uje svoje mesto u kwièvnosti uop{te.

KQU^NE REÎ: kwièvnost za decu, kwièvnost zaodrasle, kanon, polisistem, stratifikovawe

Polaze}i od postavke da se kwièvnost za decuanalizira u semioti~kom kontekstu, odnosno kaozaseban sistem u kulturi, s jedne strane, ali i deostratifikovanog kwièvnog polisistema uop{te,s druge strane, ~esto se postavqaju slede}a pitawa:Za{to se kwièvnost za decu, za razliku od kwi-èvnosti za odrasle, smatra delom i obrazovnog ikulturnog kwièvnog sistema? Koje su implikaci-je ove dvostruke odrednice? Kako to uti~e na ra-zvoj, strukturu, tekstualnu mogu}nost, kao i na pi-sce i ~itaoce kwièvnosti za decu? Kako i u ko-

46

joj meri pojam detiwstva odre|uje karakter teksto-va i nivo poetskih normi? Kako pisci za decu rea-guju na specifi~ne dru{tvene i poetske zahteve upisawu tekstova za decu? ini se da sve ove dilemeukazuju na to da fenomen kwièvnosti za decu ni-je ni slu~ajan ni stati~an, ve}, naprotiv, dinami-~an i u stalnom procesu interakcije sa kulturolo-{ko-kwièvnim uslovima u kojima se razvija.

Danas je te{ko zamisliti izdava{tvo bez ve-likih tiraà kwiga za decu. Masovno objavqivaweovih kwiga prihvata se kao prirodna aktivnost sa-vremenog na~ina ivota, ba{ kao {to se kulturo-lo{ka preokupiranost fizi~kim i mentalnim as-pektima detiwstva smatra neophodnim za dru{tvaXXI veka, po{to je op{teprihva}en stav da je de-tiwstvo najva`niji period ivota, a da se u isku-stvima iz detiwstva kriju obja{wewa za pona{aweodraslog ~oveka. Dru{tvo se toliko oslawa na fe-nomen detiwstva i uticaj kwiga za decu da se goto-vo zaboravqa da su ova oba koncepta relativno no-va. Savremeno vi|ewe detiwstva je drasti~no ra-zli~ito od onog od pre samo dva veka. [tavi{e,kwièvnost za decu po~ela je da se razvija tek ka-da je kwièvnost za odrasle stekla svoj utvr|enistatus. Kwige pisane za decu bile su retkost sve doXVIII veka, dok je cela industrija kwiga za decupo~ela da cveta tek u drugoj polovini XIX veka.

„Pre nego {to su nastale kwige za decu, moralasu da postoje deca – deca, prihva}ena kao bi}a sasvojim posebnim potrebama i interesovawima, a nekao minijaturni mu{karci i ène“ (Townsend,1977: 17). Uporedo sa ovim novim shvatawem pojmadetiwstva prihva}enim po~etkom XVII veka razvi-le su se i dve nove kulturolo{ke institucije i no-vi sistem obrazovawa, odnosno {kolski sistem inova ~itala~ka publika koja je predstavqala {iro-ko trì{te za kwige za decu. Odrasli su postaliodgovorni za duhovnu dobrobit dece, te, budu}i dasu deca smatrana druga~ijom od odraslih, zakqu~i-

lo se da nevina i neiskvarena deca treba da buduza{ti}ena od surovosti sveta odraslih, ukqu~uju}ii svet kwièvnosti u to, pogotovo kroz obrazovnisistem koji je omogu}io okvir za kanonizovanukwièvnost za decu.

Me|utim, sti~e se utisak da je status kwièv-nosti za decu u okviru kulture u celini i kwièv-nog polisistema u izvesnoj meri inferioran, i tou smislu da postoje sli~nosti sa nekanonizovanomkwièvno{}u za odrasle. Naime, oba sistema sustratifikovana ne samo po anru, ve} i po temi i~itala~koj publici (Toury 1974). @anrovska pode-la se odnosi na rodnu odrednicu (mu{karci i eneu kwièvnosti za odrasle, a de~aci i devoj~ice ukwièvnosti za decu), dok tematska upu}uje na va-rijante u smislu odrednica u vezi sa avanturisti~-kim, detektivskim ili, pak, {kolskim pri~ama. Zo-har [avit (Zohar Shavit) smatra veoma va`nim dase utvrdi slika koju sistem stvara sam o sebi (Sha-vit 1986: 34). U tom smislu, on i navodi da se ve-}ina kwiga za decu ne smatra delom kulturnog na-sle|a, te nacionalne istorije kwièvnosti retkoi spomiwu ove kwige, {to stvara jaz izme|u „pravekwièvnosti“ i kwièvnosti za decu. Uz to, kwi-èvnost za decu se mawe posmatra kao deo kwièv-nosti, a vi{e kao deo obrazovnog sistema, odnosnokao sredstva za pouku. Kriti~ki stav povodom oveveze izme|u obrazovnog sistema i kwièvnosti zadecu o{tro iskazuje pisac Xil Paton Vol{ (JillPaton Walsh): „Mnogi u~iteqi i nastavnici posma-traju pri~e za decu kao doktora za decu, psihijatraza decu, u~iteqa, odnosno kao deo aparata dru{tvazaduènog da se bavi decom i pomaè im.“ (Walsh1973: 32) Stoga, ~ini se da dru{tvo dovodi pisceu periferni poloàj, te se kod wih stvara svest dase od wih, u stvari, o~ekuje da ih cene i odrasli ideca. Uprkos tome {to je ovaj zahtev sloèn i, ~ak,kontradiktoran, uzimaju}i u obzir razli~ite i ne-uskladive ukuse obe ~itala~ke publike, ostaje ne-

47

promeweno da je „dobra kwièvnost uvek dobrakwièvnost kada zadovoqava i decu i kriti~are“,kako tvrdi Rebeka Lukens (Rebeca Lukens) (Lukens1978: 45253). U eqi da se izbore za svoj status ida ublaè sliku koju sistem koristi za decu stvarao sebi, pisci ~esto ne èle da prave razliku iz-me|u kwièvnosti za decu i kwièvnosti za odra-sle, {to dovodi do tvrdwi da bi i de~je kwige tre-balo prosu|ivati po istim kriterijumima kao ikwige za odrasle, odnosno, kako je K. S. Luis (C. S.Lewis) istakao: „Sklon sam da postavim kao kanonda je pri~a za decu u kojoj uìvaju samo deca lo{apri~a“ (Lewis 1969: 210).

Pa ipak, postoji razlika u sloènosti teksto-va namewenih ~itala~koj publici razli~itih uzra-sta, a time i ivotnog i ~itala~kog iskustva, te inivoa poimawa tekstova. Kada kaèmo da je tekstza odrasle komplikovaniji od teksta za decu, mi-slimo i na organizaciju razli~itih nivoa teksta,kao i na me|usobne odnose tih nivoa. Stoga u tek-stu za odrasle razli~iti nivoi nisu organizovaniprema najjednostavnijem (ili bar najo~iglednijem)principu. Na primer, raspored materijala nijehronolo{ki, ve} je uslovqen tokom svesti pripo-veda~a. S druge strane, me|usobni odnosi nivoateksta za odrasle imaju za ciq da sa mawe elemena-ta izraze vi{e funkcija (na primer, redosled in-formacija i pripoveda~ imaju funkciju ironije,karakterizacije glavnih likova i sli~no). Najo~i-glednije razlike izme|u odraslih i de~jih verzijatekstova su u slede}im aspektima: ànr (kratkapri~a nasuprot romanu), stavovi (jasno iskazaninasuprot implicitnim stavovima) i zavr{eci(„sre}an“ kraj nasuprot „otvorenom“ kraju), {toukazuje na pojavu da pisci za decu, na svoj na~in,„prevode“ tekst iz kanona za odrasle u korespon-diraju}i tekst iz kanona za decu.

Kada se tekst proizvede (napi{e, objavi i di-stribuira) u odre|enom trenutku, on zauzima izve-

snu poziciju u kwièvnom polisistemu, odre|enomrazli~itim ograni~ewima tog kwièvnog polisi-stema i kwièvnog ivota (Even-Zohar 1978: Sha-vit 1982). Potom tekst dobija status koji moè kas-nije da se promeni u skladu sa dinamikom promenakwièvnog sistema, ali u datom trenutku tekst imajedan odre|eni status u sistemu u koji je u{ao. Ovajstatus se moè opisati pomo}u binarnih opozici-ja: ili je tekst za decu ili za odrasle, ili je kano-nizovan ili nekanonizovan. Danas se u potpunostiprihvata dinami~ki koncept kwièvnog sistema iveruje se da kwièvni sistem nije stati~an ve}„vi{eslojan sistem, sistem sa~iwen od razli~itihsistema koji imaju ta~ke preseka i preklapawa, aipak fukcioni{u kao jedna strukturna celina ~ijielementi zavise jedan od drugog“ (Even-Zohar 1979:290). Stoga, teoretski postaje mogu}e da pretpo-stavimo da postoje {ire granice i statusi, odno-sno da je sistem sa~iwen od heterogenih, pa ~ak ikontradiktornih elemenata i modela, odnosno, usmislu na{e analize u ovom radu, bavimo se teksto-vima koji normalno pripadaju de~jem sistemu, iakoje wihova popularnost me|u odraslima sine qua nonza wihov uspeh. Kriti~arima je nekad te{ko daprou~avaju i tuma~e tekstove koje ~itaju odrasli,a koji se u isto vreme smatraju klasicima za decu,odnosno kada se tekstovi, koji formalno pripada-ju jednom sistemu (de~jem), ~itaju od strane ~ita-la~ke publike drugog sistema (odraslog), ~ini seda je odre|ivawe pripadnosti sistemu zasnovano nakriterijumu godina ~itala~ke publike (deca nasu-prot odraslima). [tavi{e, ovi tekstovi, zvani~noi originalno obeleèni kao kwièvnost za decu ipostavqeni u dominantnu poziciju na centar kano-nizovanog sistema za decu, ~esto moraju biti prila-gogo|avani ili pojednostavqivani da bi bili deci upotpunosti razumqivi i dostupni, pri ~emu ova pri-lago|avawa rade prevodioci ili sami pisci. Timeovi tekstovi dobijaju status ambivalentnih tekstova,

48

fleksibilnih i nepredvidivih, pogodnih da se uklo-pe u razli~ite standarde u isto vreme, odnosno wi-hova ambivalentnost ukazuje na to da sinhrono (paipak dinami~ki, ne stati~ki) zadràvaju ambiva-lentan status u kwièvnom polisistemu, te isto-vremeno pripadaju u vi{e sistema i stoga se ~ita-ju razli~ito (iako ravnopravno) od strane bar dvegrupe ~italaca. Ove grupe ~italaca se razmimoi-laze u svojim o~ekivawima, kao i u normama i ~ita-la~kim navikama. Stoga se realizacija samog tek-sta u velikoj meri razlikuje (Ben Porat 1978).

Pisawe za decu obi~no zna~i da je pisac ogra-ni~en u svojim mogu}nostima manipulacijama tek-stom, ako èli da obezbedi prihva}enost teksta ude~jem sistemu. Ambivalentan tekst omogu}ava pis-cima za decu {iri dijapazon mogu}nosti manipuli-sawa tekstom nego univalentan tekst. Jedino akose tekstom obra}a i deci i odraslima tekst bivaprihva}en u oba kanona. Odrasli su radi da ga pri-hvate kao tekst jer mogu da ga ~itaju zbog nivoa„sofisticiranosti“. Wihov „pe~at odobravawa“, sdruge strane, o~igledno otvara i put ka prihvatawuu de~jem sistemu (iako deca ne shvataju tekst u pot-punosti, a to se od wih i ne o~ekuje, prema krite-rijumima odraslih). Imaju}i dve grupe ~italaca,pisac ne samo da uve}ava svoju ~itala~ku publikui dolazi do onih koji ina~e ne bi ~itali wegovtekst (jer je to „samo“ kwiga za decu), ve} i obez-be|uje elitno priznawe dominantnog statusa tek-sta u kanonizovanom de~jem sistemu.

Ono {to omogu}ava ambivalentnost teksta sastrukturne ta~ke gledi{ta je ~iwenica da je tekstsa~iwen iz dva razli~ita koegzistiraju}a modela– jednog koji je u ve}oj meri, i drugog koji je u ma-woj meri ustanovqen u kwièvnom sistemu. Ovajprvi je konvencionalniji i obra}a se detetu ~itao-cu, dok se drugi obra}a odraslom ~itaocu i u ve}ojje meri sofisticiran i, ponekad, zasnovan na izo-bli~avawu i/ili adaptacijama i obnavqawu ve}

utvr|enog modula. Ovo se postiè na nekoliko na-~ina: parodiraju}i neke elemente, uvode}i noveelemente u model (ponekad iz drugog utvr|enog mo-dela); mewaju}i motivaciju za postoje}e elemente,mewaju}i funkciju i hijerarhiju elemenata ili me-waju}i principe segmentacije teksta. Postojawekoegzistiraju}ih modela u jednom tekstu poznato jekao parodija. Me|utim, za razliku od prave paro-dije, gde se jedan od modela koristi da parodiradrugi, manipulacija dvama modelima u ambivalent-nom tekstu je druga~ija. Uprkos neizbe`nom paro-dirawu, dete ~italac trebalo bi da boqe ustanov-qen model u potpunosti i jednostavno prihvati ishvati i to upravo onakvim kakav jeste. Jedino seod odraslog ~itaoca o~ekuje da primeti i shvatioba koegzistiraju}a modela. Zbog svoje dvostrukestrukture tekst uspeva da pre|e granice utvr|enihnormi i da u isto vreme dostigne istaknuti polo-àj u centru sistema ~ije norme kr{i. Ovakav tekstdobija veoma visoko priznawe u de~jem sistemu upr-kos ~iwenici da nije u potpunosti shva}en od stra-ne dece i da deca vi{e vole adaptirane i prilago-|ene verzije. Me|utim, ova tvrdwa ne zna~i da sudeca zaista i nesposobna da pojme punu verziju.Pretpostavqa se da deca mogu da pojme tekst razli-~ito, ali se od wih o~ekuje da postepeno steknukompetencije za dubqe shvatawe poruke teksta.

îni se da pisac, koji uvek pretpostavqa posto-jawe izvesnog impliciranog ~itaoca prilikom pi-sawa svog teksta, u slu~aju ambivalentnog tekstapretpostavqa postojawe dva implicirana ~itaoca.Prvog ~ine odrasli ~itaoci koji pripadaju elitikanonizovanog sistema za odrasle, gde preovla|ujenorma sloènosti i sofisticiranosti; oni zahte-vaju visok nivo sloènosti od teksta i razumelibi ovakav tekst u potunosti. Za dete, drugog impli-ciranog ~itaoca, koji je naviknut na redukovane ipojednostavqene modele, tekst nudi {iroko prepo-znate utvr|ene modele i pretpostavqa da }e ovaj

49

mawe sofisticirani ~italac zanemariti izvesnenivoe teksta. Institucionalizovni znak opozici-je me|u pretpostavqenim impliciranim ~itaocimamanifestuje se paralelnim objavqivawem i zvani-~ne verzije sa obja{wewima prilago|enih verzija.Alisa u zemqi ~uda tipi~an je primer za ovo, bu-du}i da je Luis Kerol napisao tri razli~ite verzi-je iste pri~e, pridaju}i im razli~it status u kwi-èvnom kanonu. Od ove tri verzije jedna ima sta-tus ambivalentnog teksta, dok druge dve imaju uni-valentan status.1 Kada se Kerol pripremao da ob-javi pri~u o Alisi, odlu~io je da promeni prvuverziju, verovatno jer je smatrao da je ona isuvi{esofisticirana da bi bila prihva}ena u de~jem si-stemu, pa ipak ne i dovoqno sofisticirana da bije odrasli prihvatili. Upravo zbog toga se odlikeambivalentnog teksta pojavquju ve} u ranoj verzi-ji pri~e. Me|utim, postoji kqu~na razlika izme|uprve i druge verzije: izvesne karakteristike kojesu samo implicirane u prvoj postaju dominantne udrugoj. Stoga razlika izme|u ove dve verzije leìne samo u odsustvu izvesnih elemenata, ve} i u wi-hovoj organizaciji, te i u hijerarhiji u tekstu. Ra-de}i na drugoj verziji, Kerol je èleo da razvijeambivalentne elemente. S druge strane, kada je pi-sao tre}u verziju Alisa za najmla|e (The NurseryAlice), Kerol je uklonio sve elemente razvijene uprethodne dve verzije, da bi tekst prilagodioiskqu~ivo maloj deci, pridaju}i tekstu univalen-tan status. Trebalo bi napomenuti da su i prevodi-oci, koji su prilago|avali tekst maloj deci na dru-gim jezicima, u~inili upravo isto {to i sam pisac,s tim {to oni nisu uzimali u obzir tre}u verzijupri~e, odnosno, oni su sistematski uklawali sveelemente sofisticiranog modela i adaptacije za-

snovali na ve} postoje}em modelu za decu (Shavit1986: 71–73). Prema Gardneru, „upravo zbog toga {toodrasli – posebno nau~nici i matemati~ari – na-stavqaju da cene kwige o Alisi, ove dobijaju be-smrtnost. Jedino ovim odraslima su i upu}ene do-datna obja{wewa uz tekst“ (Gardner 1977: 8). Stogase ovakve verzije obra}aju odraslima iz visokihkulturnih slojeva, dok se prilago|eni tekstoviobra}aju deci. Na ovaj na~in, za razliku od osta-lih tekstova koji pretpostavqaju jednog jedinog im-pliciranog ~itaoca i jednu jedinu (iako fleksi-bilnu) idealnu realizaciju teksta, ambivalentnitekst ima dva implicitna ~itaoca: pseudo~itaoca(pseudo addressee) i stvarnog ~itaoca. Dete, zvani-~ni ~italac teksta, ne moè da ga shvati u potpu-nosti i vi{e je izgovor za tekst nego pravi ~ita-lac kome je tekst upu}en (Shavit 1986: 71).

îni se da se u savremenoj kulturi odrasli sma-traju odgovornim za odlu~ivawe koji je materijalprigodan za decu, a koji ne. Do ove tendencije jedo{lo jer se, bar kad je u pitawu objavqivawe kwi-ga za decu, isti~e odgovornost adekvatnosti de~jeg{tiva za de~ji razvoj i metalnu dobrobit. Stoga sei razvija institucionalizovana i neinstituciona-lizovana cenzura nad kwigama za decu, s izraènommo}i da prihvata ili odbacuje odre|ene tekstove,te su profesije koje se bave ~itwem de~je kwièv-nosti – nastavnici, bibliotekari i roditeqi –preplavqeni periodi~nim vrednovawima kwièv-nosti za decu. Me|utim, u popularnoj kwièvnostijavqa se nova tendencija, a to je da pisac ignori{eodrasle i odbija obavezu da im ugodi i dobije wiho-vo odobravawe. Rezultat ovakvog pristupa obi~noje odbijawe teksta od strane „qudi u kulturi“, {todovodi do negativnih kritika. Postavqa se pitaweza{to pisci reskiraju. Odgovor verovatno leì ufenomenu da su upravo ovakva dela izuzetno uspe-{na i popularna. [tavi{e, smatra se da se kqu~ove zagonetke nalazi u stereotipnim sièima i ka-

50

1 Ova podela odnosi se na slede}a izdawa: Lewis Carroll,Alice’s Adventures in Wonderland, MacMilan, New York, 1865;Alice’s Adventures Underground, Dover, New York, 1886; TheNursery Alice, Dover, New York, 1890.

rakterizaciji zajedni~koj za sve vrste popularnekwièvnosti (Shavit 1986: 94). U slu~aju kwièv-nosti za decu, stereotipni prikazi ukqu~uju tek-stualne portrete de~jeg sveta u kome odrasli te-{ko da uop{te postoje. U stvari, ovakva slika jemanifestacija pi{~evog ignorisawa odraslog ~i-taoca. [tavi{e, popularna kwièvnost za decu nesamo da teì da ignori{e odrasle, ve} i kreiraopoziciju izme|u ova dva sveta, zasnovanu na deik-ti~kim opozicijama (opoziciji izme|u dve teri-torijalne dimenzije i/ili dve dimenzije vremena,sugeri{u}i nekompromisnu granicu izme|u dece iodraslih). Na taj na~in, tekst nudi svet koji is-kqu~uje odrasle, te odrasli, ~ak i ako su prisut-ni, postaju predmet negativnog vrednovawa. Narav-no, prikaz de~jeg sveta u kome odrasli ne u~estvu-ju tipi~an je i za kanonizovanu kwièvnost za de-cu; me|utim, razlike izme|u kanonizovane i neka-nonizovane kwièvnosti za decu leì u wihovomstavu prema svetu odraslih. Dok kanonizovana kwi-èvnost za decu preuzima kodeks sveta odraslihkao model za imitaciju, nekanonizovana se trudida preispituje i da stvori utisak novog kodeksatipi~nog samo za decu. I zaista, prema [avitu, toobi~no i nije ni{ta vi{e od utiska, jer i taj novikodeks imitira odrasle u mnogim aspektima (Sha-vit 1986: 95). Me|utim, dok je u kanonizovanoj kwi-èvnosti razdvajawe samo fizi~ko, nekanonizovanakwièvnost se trudi da kreira mentalno razdvaja-we. Primer za uspeh nekanonizovanog dela koje seprobija do svog mesta u kanonizovanoj kwièvno-sti za decu zahvaquju}i op{toj prihva}enosti odstrane de~je ~itala~ke publike jeste serijal roma-na o de~aku ~arobwaku Hariju Poteru autorke XoanRouling, a neizbe`na povezanost sa svetom kwi-èvnosti za odrasle vidi se u tome {to su kwigeiz ovog serijala izazvale veliko interesovawe ikriti~ara i sineasta iz sveta odraslih, pri ~emuje interesantno uo~iti da ovo delo nije pro{lo

fazu prilago|avawa sistemu za odrasle i za decu,ve} je u oba prihva}eno u jednoj uniformnoj vari-janti.

Ako prevod teksta kwièvnog dela shvatimo neu tradicionalnom normativnom smislu, ve} kao se-mioti~ki koncept, odnosno kao deo mehanizmatransfera, procesa kojim se tekstualni model izjednog sistema prenosi u drugi, kona~ni tekst pre-voda predstavqa odnos izme|u izvornog i ciqnogsistema (Even-Zohar, 1981). Kada prevod posmatra-mo kao deo procesa transfera, mora se naglasitida se, izme|u ostalog, ne nagla{ava samo prevodteksta s jednog jezika na drugi, ve} i prenos tek-sta iz jednog sistema u drugi – na primer, iz siste-ma za odrasle u sistem za decu. Kada prevodiociprevode tekstove na ovom novou, neminovno je danailaze na prepreke u smislu kulturolo{ki i peda-go{ki prihvatqivih principa koji se razlikuju ukanonu kwièvnosti za decu i kanonu kwièvno-sti za odrasle, te da ~esto uzimaju vi{e slobode damanipuli{u tekstom na razli~ite na~ine, mewaju-}i, skra}uju}i, prilago|avaju}i, dodaju}i ili odu-zimaju}i originalu elemente teksta da bi se pre-vod dela uklopio u kulturolo{ki okvir kanona nadrugom jeziku. Paradoks je u tome {to se ponekadupravo analiza ovakvih dela u prevodu smatra po-godnim metodolo{kim sredstvom prou~avawa nor-mi pisawa za decu. Ovo se posebno odnosi na tek-stove prenesene iz kanona za odrasle u kanon za de-cu ~iji se status u kwièvnom sistemu istorijskiizmenio nakon prevoda. Ovu grupu tekstova [avitposebno detaqno analizira, stavqaju}i naglasak naSviftova Guliverova putovawa i Defoovog Ro-binsona Krusoa. Guliverova putovawa su u po~etkudeca odu{evqeno ~itala budu}i da nije bilo drugihkwiga pisanih specijalno za decu i na taj na~in jepopuwavana praznina u kwièvnom polisistemu.Dakle, tekst su deca ~itala i pre nego {to je po-stojao sistem za decu. Od tada pa do danas, ova kwi-

51

ga zauzima istaknuto mesto u kanonu kwièvnostiza decu upravo zbog toga {to se stalno prilago|avaciqnom sistemu, pri ~emu satira i politi~ke alu-zije originalnog dela bivaju ublaàvane, a bajko-viti i fantasti~ni elementi izuzetno nagla{eni.U ranijim fazama kwièvnosti za odrasle bio jeistican koncept kwièvnosti kao didakti~kogsredstva u korist neke ideologije, a koji je preneti u kwièvnost za decu, tako da su prevodioci bilispremni da mewaju izvorne tekstove da bi prilago-|ene verzije sluìle ideolo{kim ciqevima. Tipi-~an primer za ovu ideolo{ku reviziju su prevodiRobinsona Krusoa, koji su se svojevremeno savr{e-no uklopili u Rusoovo vi|ewe vaspitavawa, te suprenagla{avani detaqi u vezi sa razvijawem spo-sobnosti pojedinca da se izbori sa prirodom. Uoriginalnom tekstu Robinsona Krusoa glavni ju-nak stiè na ostrvo opremqen simbolima Zapadnekulture (oru`jem, hranom i Biblijom), dok u ve}i-ni Kampeovih prevoda na nema~ki, a koji su kasni-je bili osnov za mnogobrojne prevode ovog dela, onse prikazuje kao goloruki brodolomnik koji u sti-lu romanti~arske ideje plemenitog divqaka pre-ìvqava u surovoj prirodi pustog ostrva. Na ovomprimeru moè se videti kako se tekst za prilago-|avawe bira na osnovu ideologije, pa ipak zahtevaideolo{ku reviziju. Paradoksalno, nove verzijeovog dela razlikuju se i od Defoove i od Kampeoveverzije, pri ~emu je naglasak ne na ideolo{kom, ne-go na bajkovitom i egzoti~nom aspektu pri~e (Sha-vit 1986: 112–133). Sve ovo ukazuje na potrebu dase istinska slika o jednom delu ne moè spoznatidok se originalna verzija ne uporedi sa prevodimai adaptacijama, a ovakva vrsta istraìvawa ~estodovede do zakqu~ka da je kwièvno delo odraz ra-zli~itih kulturolo{kih uticaja, {to uzrasnih,{to ideolo{kih, pri ~emu se pokazuje da je tekstìv, da se prilago|ava razli~itim ~itaocima u ra-zli~itim epohama.

Uzimaju}i u obzir sve navedene veze izme|u kwi-èvnog i dru{tvenog konteksta koji kreiraju isto-rija i struktura kwièvnog polisistema, pokazujese da kwièvnost za decu uspeva vrlo uspe{no dafunkcioni{e u ovako komplikovanoj mreì siste-ma neprestano ukazuju}i na spremnost osavremewi-vawa s jedne strane, i vrednost de~je ~itala~ke pu-blike kao neprestanog izvora inspiracije s drugestrane. Uprkos svim poku{ajima da se defini{u iodrede mogu}nosti deteta kao ~itaoca, ipak na kra-ju ostaje otvoreno pitawe mogu}nosti koje dete po-seduje u kontekstu sveta ma{te u koji ga vode kwi-ge. Vrlo ~esto deca umeju i da iznenade svojom zre-lo{}u i pronicqivo{}u, te se ~ini da granica iz-me|u kanona za odrasle i decu ostaje otvorena,stvaraju}i time otvoren prostor za kwièvni si-stem za decu i omladinu.

LITERATURA

1. Ben-Porat, Ziva. “Reader, Text and Literary Al-lusion: Aspects in the Actualization of LiteraryAllusions“ Ha-sifrut 26: 126, 1978.

2. Carroll, Lewis. Alice’s Adventures in Wonder-land, MacMilan, New York, 1865.

3. Carroll, Lewis. Alice’s Adventures Underground,Dover, New York, 1886.

4. Carroll, Lewis. The Nursery Alice, Dover, NewYork, 1890.

5. Even-Zohar, Itamar. “The Relations Between Pri-mary and Secondary Systems Within the Litera-ry Polysystem.“ In Papers in Historical Poetics,Porter Institute for Poetics and Semiotics, TelAviv University Press., Tel Aviv: 1978, 1420.

6. Even-Zohar, Itamar. “Polysystem Theory“, Poe-tics Today 1: 287–310, 1979.

7. Even-Zohar, Itamar. “Translation Theory Today“,Poetics Today 2: 17. 1981.

52

8. Gardner, Martin, ed. The Annotated Alice, Pen-guin London. 1977.

9. Lewis, C. S. “On Three Ways of Writing forChildren.“ In Egoff, Sheila, G. T. Stubbs, and F.Ashley, Only Connect, Oxford University Press,New York, 1969, 207–210.

10.Lukens, Rebeca. “The Child, the Critic and a GoodBook”, Language Arts, 55: 452 54, 546, 1978

11.Shavit, Zohar.198081. “The Ambivalent Status ofTexts: A Rejoinder.” Poetics Today 2: 199–202.

12. Shavit, Zohar. Poetics of Children’s Literature,The University of Georgia Press, Athens and Lon-don, 1986

13.Townsend, John Rowe. Written for Children.Penguin, London, 1977.

14.Toury, Gideon. “Literature as a Polysystem”, Ha-sifrut 1819: 119, 1974.

15.Walsh, Jill Paton. “The Writer’s Responsibility”,Children’s Literature in Education, 4: 30–36, 1973.

Jelena SPASI]

AGE IDENTITIES IN THE REFLECTIONOF CHILDREN’S LITERATURE

Summary

This paper deals with age identities observed throughthe prism of children’s literature. On that ocassion severalelements have been taken into consideration, such as liter-ary and cultural aspects of the stratification of literary poly-system (adults’ literature versus children’s literature, can-onized versus non-canonized literature). It has been proventhat children’s literature, either as canonized or non-canon-ized, establishes a significant interaction with adult’s litera-ture, especially at the narrative and semantic levels, but al-so that it has established its own place in literature in gen-eral due to its flexibility.

Key words: children’s literature, adults’ literature, canon,polysystem, stratification, interaction

UDC 82–93.09821.163.41–93.09

� Predrag JA[OVI]

KA DIFERENCIJACIJI

POJMA NAUKE O

KWI@EVNOSTI

ZA DECU

SA@ETAK: U radu teìmo da preko trijadi~ne kon-cepcije razumevawa kwièvnosti odredimo pojam kwièv-nosti za decu i protivre~nosti koje su, sa jedne strane,rezultat teorijskih promi{qawa, a sa druge strane pred-stavqaju specifikum ovog kwièvnog korpusa. Sa pojmov-nim odre|ewem sadrìne pojma kwièvnosti za decu isti-~e se i potreba za razlikovawem ovog kwièvnog korpusaod korpusa one kwièvnosti koja je uslovno odre|ena kaokwièvnost za odrasle. Sa diferencijacijom pojma kwi-èvnosti za decu, a usled nagomilanih teorijskih radova,javqa se i potreba za diferencijacijom pojma nauke o kwi-èvnosti za decu. U radu proveravamo i dokazujemo pro-ces formirawa pojma u svim segmentima prou~avawa kwi-èvnosti.

KQU^NE REÎ: kwièvnost za decu, autor, delo, re-cepcija, dete, nauka o kwièvnosti za decu, kwièvnakritika kwièvnosti za decu, kwièvna teorija kwièv-nosti za decu, kwièvna istorija kwièvnosti za decu

U kwièvnosti za decu sve je vi{e prisutnakwièvna teorija kao jedina intelektualna i na-u~na mogu}nost za odre|ivawe kwièvnog korpusakoji je namewen deci. U te`wi da odredi fenomenkwièvnosti za decu teorija je ba{tinila niz kwi-èvnih pojmova i termina, kao i protivre~nostikoje prate ovaj kwièvni korpus.

53

Uo~avawem protivre~nosti i te`wom da se oneotklone stvaraju se mogu}nosti za dodatno teorij-sko promi{qawe kako pojma kwièvnosti za de-cu, tako i pojma nauke o kwièvnosti za decu. Di-jahronijsko ponirawe u genezu pojma kwièvne teo-rije kwièvnosti za decu je zahtevan, obiman, alii neodloàn posao.1 U prilog tome govori i ~iwe-nica da se u prvoj deceniji ovog veka pojavio nizkwiga2 koje se izri~ito bave teorijskom problema-tikom i tuma~ewem kwièvnih ~iwenica iz korpu-sa kwièvnosti za decu.

Kad trijadi~nu koncepciju3 razumevawa kwièv-nosti primenimo na korpus kwièvnosti za decu,jasno je da se spor me|u teoreti~arima, koji laten-tno i danas postoji, uglavnom odvija oko autorskenamere i recepcije. Sagledavawem pojmova de~jakwièvnost i kwièvnost za decu4, koji je danas,

~ini se, dobio prevagu, jasno je da se u oba slu~ajaovaj korpus kwièvnosti odre|uje prema recipijen-tu. Navedeni termini su ravnopravni. Jasno je dase odnose na kwièvnost koja je, pre svega, namewe-na deci. Na eventualni problem, {to je ujedno ispecifi~nost ovog kwièvnog stvarala{tva, nai-lazimo kad znak/pojmovno odre|ewe, kojim je obe-leèn ovaj literarni izraz, posmatramo u odnosuna ozna~eno – {ta sve obuhvata de~ja kwièvnosti kwièvnost za decu. Tako, de~ja kwièvnostozna~ava kwièvnost koja je namewena deci u odno-su na motive, tematiku i jezik, ali moè biti ozna-ka i za kwièvnost koju stvaraju sama deca, {toukazuje na dodatni fenomen de~jeg stvarala{tva.5

To }e re}i da se referencijalnom funkcijom6 zna-ka preko ozna~iteqa de~ja, pored recepcije – dete,ozna~ava i stvaralac – dete. Iako o deci kao au-torima i wihovim |a~kim „rimovanim ve`bawi-ma“7 moèmo govori tek po{to ta „ve`bawa“ pre-rastu u delo i postanu postanu zanimqiva za isto-riju kwièvnosti, fenomen de~jeg stvarala{tva jevredan prou~avawa, kako sa didakti~kog i literar-nog aspekta, tako i sa aspekta demokratizacije de-~jeg izraàvawa. Slobodnim isticawem stava decaafirmi{u sebe u svetu odraslih, dokazuju svojeprisustvo i sau~estvuju u ìvotu. Od objekta pre-rastaju u subjekt koji predstavqa polazni elementu komunikaciji izme|u odraslih i dece.

54

1 Jovan Qu{tanovi} skre}e pa`wu: „O istoriji teorije kwi-èvnosti za decu na Zmajevim de~jim igrama mogla bi se ispi-sati cela jedna studija.“ (Qu{tanovi} 2009: 9). To je tek deokorpusa, dodu{e najzna~ajniji i najobimniji, koji obuhvatateorijsku misao o kwièvnosti za decu.

2 To su slede}e kwige: Istorija srpske kwièvnosti za de-cu (2001), Prostori detiwstva (2002), Tuma~ewe kwièvnos-ti za decu I i II (2003), Crvenkapa gricka vuka (2004), Kwi-èvnost za decu I i II (2005), Kwièvnost za decu – teorija(2005), Naivna pri~a. Srpska autorska proza za male qude iveliku decu. @anrovi i modeli (2005), Novi ivot stare pri-~e (2006), Kwièvnost za decu i mlade u kwièvnoj kriticiI i II (2007), Zapisi o kwièvnosti za decu (2007), Transpozi-cije kwièvnosti za decu (2007), Sunce u prozoru (2009), Bri-sawe lava (2009), Kwièvno-kriti~ka osvetqavawa (2009),Cvr~ak ili mrav (2010), Nacrt periodizacije srpske kwièv-nosti za decu (2010). Tu je i niz kwiga koje su sadrìnom ve-zane za poetiku pojedinih pisaca.

3 Trijadi~nu koncepciju razumevawa kwièvnosti u nauku okwièvnosti je uveo Svetozar Petrovi}. Prema ovoj koncep-ciji kwièvnost se razumeva kao dijalekti~ko jedinstvo auto-ra, dela i ~itaoca (Petrovi} 1972: 83).

4 Diferencijaciju izme|u ovih pojmova, u srpskoj nauci o kwi-èvnosti, a posebno u teorijskoj misli o kwièvnosti za decu,me|u prvima je uveo Slobodan @. Markovi}. On je smatrao da jepojam de~ja kwièvnost mawe podoban jer se moè odnositi i nakwièvnost koju stvaraju sama deca. (Markovi} 2009: 50).

5 Na ovaj fenomen je skrenuo pa`wu Tihomir Petrovi} uIstoriji kwièvnosti za decu (2001) isti~u}i da su mnogi ve-liki kwièvnici kod nas i u svetu svoje stvarala{tvo zapo~e-li jo{ kao deca. Povodom de~jeg stvarala{tva Qu{tanovi}isti~e: „Retki su primeri ozbiqnih de~ijih stvarala~kih po-ku{aja, a one za koje znamo pre su psiholo{ka i socijalna negoestetska ~iwenica“ (Qu{tanovi} 2004: 17).

6 Pod referencijalnom funkcijom znaka podrazumevamo zna-~ewe koje mu je dao Pjer Giro (Pierre Guiraud) (Giro 1975: 9).

7 Ovako je de~je stvarala{tvo nazivao me|uratni i poratni kwi-èvni kriti~ar Nikola Markovi} u pismu Milanu Simi}u od 26.marta 1928. godine (Simi} 2004: 78). Nama je zanimqiva ova pre-piska jer neposredno dokazuje da je popularisawe de~jeg stvarala-{tva od Zmajevog pregnu}a bilo op{teprihva}eno {irom Srbije.

[to se ti~e pojma kwièvnost za decu, o~igle-dna je wegova upravqenost ka recipijentu – dete-tu. Me|utim, kao {to prime}uje Slobodan @. Mar-kovi} „u primarnom zna~ewu ove sintagme ne iska-zuje se pripadnost kwièvnosti detetu, ve} upu}i-vawe ili namena“ (Markovi} 2009: 50). Tek u od-nosu na ozna~iteqsku vrednost pojma kwièvnostza decu moèmo praviti distinkciju izme|u zna~e-wa koje se odnosi na pripadnost i zna~ewa koje jeimanentno sadrìni dela. U oba slu~aja recepcijase ne doìvqava kao transistori~na kategorija,kao aktivni ~inilac koji sau~estvuje u doga|awukwièvnoumetni~kog dela, ve} je re~ o pasivnommediju koji se doìvqava kao objekat.

Predodre|enost kwièvnog dela za recepcijuodre|enog starosnog doba doprinosi da se ovoj kwi-èvnosti odri~e estetski kvalitet i da se pred-stavqa kao „marginalan literarni fenomen“ (Vu-kovi} 2009: 97). U svetlosti savremenih dostignu-}a nauke o kwièvnosti ovakvi stavovi ne mogu iz-dràti pritisak nau~ne provere. Prvo, znamo dasvaki pisac ra~una sa nekom recepcijom (Danojli}2009: 56), bilo da je re~ o tzv. idealnom ~itaocu,ili kriti~aru sre}ne ruke (Egeri} 2004: 8), biloda je re~ o odre|enoj dru{tvenoj ili starosnoj gru-pi ~italaca. Prema tome, za{to bi se zameralo pi-scu za decu ono {to se ne zamera drugim piscima?Jasno, tu je nedopustivo namerno koketirawe sa de-com, kao {to je nedopustivo bilo kakvo povla|i-vawe publici u bilo kojem umetni~kom mediju, jertog trenutka umetnost prestaje.

Drugo, danas postoje kwige koje se ubrajaju ude~ju literaturu, ali one nisu pisane za decu. Wi-hovi autori nisu ra~unali na decu kao ~itaoce.Ovaj fenomen dokazuje da, kao {to dela namewenadeci mogu ~itati odrasli, to se doga|a i sa deli-ma koja su prevashodno pisana za odrasle. Predube-|ewe odraslih da deca nikad ne}e razumeti KafkinProces ili Zlo~in i kaznu Dostojevskog ravno je

nekada{wem predube|ewu da @itije svetog Sime-ona od Svetog Save i Robinzon Kruso od Defoanisu za decu. Danas znamo da je to zabluda. Nisu sepromenile prvobitne namere autora, niti sadrì-na wihovog dela, ve} se promenio saznajni vidokrugdece. Horizont wihovog o~ekivawa vremenom sepro{irio. [tavi{e, moèmo re}i da je dana{wojdeci Odiseja u istoj meri daleka kao i roman Or-lovi rano lete, dok im je daleko bliì TolkinovGospodar prstenova, iako se ~ini surovijim, ho-rorno mra~nim, {to wegovu ~udesnu i fantasti~nusadrìnu, u sferi predstavqenog, ~ini realisti~-nijom, jer otvara jednu novu dimenziju virtuelnogdoìvqaja koji izma{tano ~ini mogu}im. De~ja in-fantilnost, koja se ogleda u jasnim i iskrenim sta-vovima prema realnosti, ostaje prisutna, ali spo-znajni svet deteta evoluira sa evoluirawem svestiqudske civilizacije. îni se da, dok se evolucijaqudske civilizacije na svet odraslih odraàva nasocijalnom i egzistencijalnom planu, kao otu|ewei olak{ano ovladavawe tehnolo{kim procesima,dotle se ta evolucija neposredno odraàva na svestdeteta, jer ono ~ime ~ovek treba da ovlada – sa ti-me se dete ve} ra|a.

U vezi sa starosnom dobi recepcije je i dvojnaatribucija kwièvnog korpusa za decu, kao kwi-èvnosti za decu i omladinu, odnosno mlade. Ovajpredlog, kao olak{ano ovladavawe i diferencija-cija korpusa kwièvnosti za decu u odnosu na sta-rosnu dob recepcije, stoji odavno.8 Ovakvom atri-bucijom kwièvnosti za decu pomera se starosnadob recepcije na period adolescentnog doba. Ovadvojna atribucija olak{ava podelu kwièvnosti zadecu i inicira daqu podelu ovog korpusa na kwi-èvnost za decu pred{kolskog uzrasta i za decu

55

8 To je predlog Voje Marjanovi}a. On smatra da se ovim „ter-minom obuhvata {ire zna~ewe i poimawe literature o kojoj jere~. Dakle dodatak za mlade podrazumeva ukqu~ivawe ~italacapubertetskog i adolescentnog doba“ (Marjanovi} 2007: 16)

{kolskog uzrasta. Mogu}e je izvr{iti i podelu nakwièvnost za decu u niìm i vi{im razredima ina kraju, na kwièvnost za mlade. Ovakva podelaje vi{e metodi~kog usmerewa nego {to otkriva su-{tinu kwièvnosti za decu. Wome se studentimaznatno olak{ava ovladavawe celinom kwièvnogkorpusa za decu. Sagledava se wegova specifi~nostu odnosu na recepciju i zahteve koji se postavqajupred ~itaoca i autora koji stvara za decu i mlade.

Sa druge stane, ovakva atribucija kwièvnostiza decu dodatno odre|uje granice u kojima se pro-stire ovaj kwièvni korpus. Kwièvni korpus ukoji se moè smestiti roman Starac i more po-drazumeva jo{ mnoga druga dela. Tako {iroko shva-}en korpus dela, koja se mogu pripisati spoznajnimmogu}nostima mladih, vi{e inicira potrebu pri-bliàvawa ova dva kwièvna izraza no {to ukazu-je na potrebe wihove diferencijacije. Starosnagranica recepcije koju ~ine mladi jeste prihvat-qiva, ali nije konkretizovana. Dvojaka upravqe-nost kwièvnosti na decu i mlade moè oteàtiovladavawe sadrìnom ovog pojma. Na kraju, samadolescentski period mogu}e je vrlo lako podvestipod detiwstvo, {to, na primer, ~ini Tihomir Pe-trovi} kad odre|uje dete kao ~itaoca (Petrovi}2009: 27).

Rukovode}i se iskreno{}u deteta, kriti~ari iteoreti~ari uglavnom ra~unaju sa detetom kao naj-iskrenijim kriti~arem i najmerodavnijim sudijom.Me|utim, takvo uverewe nije ni{ta drugo do mito-lo{ki odnos9 prema ~istoti, nesebi~nosti, iskre-nosti i naivnosti deteta, {to dete uistinu nije uonoj meri u kojoj se iz vizure odraslih ~ini. Ube-|ewe odraslih u nevinost detiwstva vi{e je roman-ti~arska evokacija na prohujalo, nepovratno dobano {to je istina koja se empirijski da potvrditi.Detiwstvo i dete treba po{tovati kao neponov-

qivi niz mogu}nosti koji je dat. U tim mogu}no-stima sadràna je nada odraslih, koja }e naj~e{}ebiti izneverena jer }e vrlo mali broj mogu}nosti,sa ~ijim su ostvarewem ra~unali odrasli, biti ostva-reno. Su{tina detiwstva nije potvr|ivawe nadawaodraslih, ve} odupirawe te`wama i o~ekivawimaodraslih, a potvr|ivawe deteta na putu odrastawa.

Da je preterano verovawe u nepogre{ivost kwi-èvnog suda deteta ukazao je jo{ Novo Vukovi}isti~u}i da „dijete kao ~italac pokazuje se pone-kad kao nepouzdan kriterijum odre|ivawa pripad-nosti nekog djela kwièvnosti za djecu. Naime onose moè odu{eviti nekom kwigom lo{eg kvalite-ta, samo zato {to je ta kwiga u odre|enom trenutkuzadovoqila wegovo emotivno stawe, a ostati indi-ferentno prema kwizi koja je u umetni~kom smi-slu boqa“ (Vukovi} 1980: 50). Dakle, moèmo ve-rovati u iskrenost deteta kao ~itaoca, ali nikakou wegove vrednosne sudove Na kraju, nijedan ~ita-lac, ukoliko se ne bavi kwièvnom kritikom, ni-je kriti~ar u onoj meri u kojoj to moè lice kojeima ve}u kvalifikativnu kompetentnost od one ko-jom raspolaè autor dela.10 Verovawe u kwièvno-kriti~ke sposobnosti deteta je idealisti~ka za-bluda odraslih. Ni{ta dete nije iskreniji ~italacod odraslog ~itaoca. Sigurno se razlikuje wihovdoìvqaj pro~itanog, ali se iskrenost pristupadelu ne dovodi u pitawe. ak, pre je mogu}e izrazi-ti sumwu u dete kao ~itaoca, jer postoji mogu}nostda se wegovo interesovawe ciqano izazove povla-|ivawem zahtevima deteta. Na kraju, treba se ru-kovoditi ~iwenicom da je kwièvnost za decu

56

9 O mitolo{kom odnosu prema detetu i detiwstvu videtikwigu J. Qu{tanovi}a Crvenkapa gricka vuka, str. 731.

10 Jasno i tu nailazimo na svojevrsnu protivre~nost koja semoè pojaviti postavqawem ovog pitawa, naro~ito ako imamou vidu da su istaknuti kwièvni teoreti~ari poput UmbertaEka i vrlo uspe{ni pisci u oblasti lepe kwièvnosti. Kodnas bismo tu mogli pomenuti Milorada Pavi}a, Miodraga Pa-vlovi}a, Mihajla Panti}a, Miodraga Matickog, Savu Damjano-va, koji su i kao kwièvni teoreti~ari izuzetno zapaèni usrpskoj nauci o kwièvnosti, pa i {ire.

„prevashodno nastala iz vaspitnih potreba, ona jei dan-danas u rukama pedagoga, weno naj~e{}e licejeste lice vaspita~a“ (Qu{tanovi} 2004: 26). Ja-sno, u tom slu~aju se ra~una samo sa autorima kojiimaju razvijenu stvarala~ku doslednost i integri-tet umetnika i ne}e ni po koju cenu da koketirajusa de~jom publikom, naro~ito to ne}e u~initi ru-kovo|eni komercijalnim razlozima. Otuda smo ube-|ewa da dete ne moè biti stoèr oko koga seokre}e kwièvna i kwièvnoteorijska misao, jerse tako kwièvnoteorijska misao udaqava od svogosnovnog predmeta mi{qewa – kwièvnosti. Sadruge strane, ako dete jeste stoèr kwièvnoteo-rijske misli, to nije zbog deteta, ve} je to preva-shodno da bi sami teoreti~ari osmislili svrhusvog mi{qewa promi{qaju}i fenomen kwièvno-sti za decu sa aspekta recepcije. Weno veli~anstvoTeorija (Qu{tanovi} 2009: 7) hrani se intelektu-alnim nemirom odraslih, nikako de~jom infantil-no{}u. Deca svojim interesovawem potvr|uju tra-jawe i svrsishodnost kwièvnosti za decu. Odrasliteorijskim raspravama pronalaze logi~ko upori-{te tom trajawu.

Epitet de~ja omogu}io je da se ovoj kwièvno-sti odri~e vrednost ~ak i kad je ta vrednost neu-mitna ~iwenica (Danojli} 2009: 55). Zato MilovanDanojli} smatra da „u poretku postoje}ih vredno-sti de~ja kwièvnost te{ko nalazi mesto za sebe;samo kad je izvan wega, i protiv wega, ona moèimati zna~aj i dostojanstvo. Ponovo ukqu~ena u si-stem iz koga je otpala, ona bi prestala da ìvi“(Danojli} 2009: 53).

U ovom naizgled defetisti~kom stavu sadrànaje su{tina specifi~nosti kwièvnosti za decu,kao i ve}ina protivre~nosti koje prate promi{qa-we ovog pojma. Zbog postoje}ih predrasuda, koje suplod mi{qewa odraslih, kwièvnost za decu u si-stemu, nazovimo kwièvnosti za odrasle, ne bi op-stala, kako zbog svoje specifi~ne upravqenosti na

recepciju, koja je uslovna, tako i zbog ~iwenice daupravo odrasli, teoreti~ari kwièvnosti, nisuspremni da dopuste udvajawe kwièvnog praksisapostojawem dva ravnopravna kwièvna izraza.

Upravqenost kwièvnosti za decu ka odre|enojrecepciji jeste wena polazna specifi~nost, alinije su{tinska odlika wene estetske vrednosti.Nije slu~ajno {to neki od zna~ajnijih kwièvnihteoreti~ara u ovoj oblasti nalaze da je sagledavawekwièvnosti sa aspekta kwièvne recepcije „presvega, afinitet prema mitskoj odre|enoj strukturii, po tome, terminolo{ka rasprava: kwièvnost zadecu – de~ja kwièvnost, bespredmetna je“ (Qu{ta-novi} 2004: 20). To je o~igledno ukoliko, oslobo-|eni od predrasuda, delo posmatramo kao autonom-nu semanti~ku kategoriju koja teì da se kao umet-nina potvrdi u sferi esteti~kog trajawa kao onto-lo{ki subjekt koji se potvr|uje sa svakim novimdoìvqajem/~itawem. Zato je Joè Poga~nik u pra-vu kad nalazi da „u apriornom estetskom shvatawu“(Poga~nik 2009: 63) nema razlike izme|u kwièv-nosti za decu i kwièvnosti za odrasle. I zaista,razlika u vrednosnom smislu ne postoji. [tavi{e,smatramo da je Izabel Jan (Isabell Ian) sasvim upravu kad isti~e metodolo{ku pogre{ku jer sekwièvnost za odrasle uzima kao „osnova za pore-|ewe, kao vrednosno polazi{te i ciq“ (Jan 2009:59). Pored toga {to je ciq oba kwièvna diskur-sa „oblikovawe imaginarnog“ (Jan 2009: 59), ovikwièvni diskursi se razlikuju i u odnosu naosnovne discipline prou~avawa kwièvnosti –kwièvnu teoriju, kritiku i istoriju.

Evidentno je da se nauka o kwièvnosti za decuuveliko formira. Prvo, o tome najboqe svedo~i ve-liki broj odbrawenih doktorskih disertacija i ma-gistarskih radova iz ove oblasti. Drugo, ako imamou vidu da su osnovni na~ini za saznavawe i razume-vawe beletristi~kih ~iwenica: kriti~ki, teorij-ski i istorijski, moramo konstatovati da korpus

57

kwièvnosti za decu raspolaè svim ovim segmen-tima, s tim {to su neki u zametku, ali su bitnoodre|eni intelektualnim pregala{tvom i zala-gawem pojedinaca.

Za paradigmatsko odre|ewe kwièvnokriti~kogkorpusa u oblasti kwièvnosti za decu kwiga Detei kwièvnost (1991) Tihomira Petrovi}a pred-stavqa prvinu. U ovoj kwizi Petrovi}, po prviput, doktrinarno promi{qa aksiologiju kwièvno-sti za decu.11 Tihomir Petrovi} nalazi da je poseb-nost ove kritike i uslov wenog opstanka. Evo kakoje pisao u posledwoj deceniji XX veka: „Kriticisrpske kwièvnosti za decu nedostaje jasna orijen-tacija, logi~ki sistem, jedinstvenost, esteti~kaplatforma i sistemska teorijska gledi{ta. Nedo-statak kriti~ke, misaone, ose}ajne ili stilskeoriginalnosti, ~ini je objektivno nemo}nom da naadekvatan na~in pri|e delu i dosegne meru nau~no-sti“ (Petrovi}, 1991: 9). Tek posledwih decenijaXX veka u radovima aksiolo{ke sadrìne osetnoje prisustvo metodolo{kog pluralizma i aspekat-skog sagledavawa dela, {to ranije nije bio tako~est slu~aj. Recepcija se sve vi{e prihvata kao ak-tivni ~inilac u ostvarivawu kwièvnoumetni~kogdela. Novija kritika pribliàva se onome {to seu teoriji ozna~ava kao analiti~ka kritika. (Brajo-vi} 1997: 10). Ovakva kritika izbegava ponavqaweaksiolo{kih stavova, vrednosnih sudova, prepri~a-vawa, kwièvne floskule i ispraznu retoriku.

Zna~ajan doprinos izu~avawu kritike kwièv-nosti za decu ~ini hrestomatija koju je priredioVoja Marjanovi} De~ja kwièvnost u kwièvnoj

kritici (1998) i Kwièvnost za decu i mlade ukwièvnoj kritici (2007), kao i kwige Sime Cu-ci}a (Iz de~ije kwièvnosti I, II), Slobodana @.Markovi}a (Zapisi o kwièvnosti za decu I–IV),Dragoquba Jekni}a (Srpska kwièvnost za decu),Damwana Antonijevi}a (Kritika kwièvnosti zadecu), Vasilija Radiki}a (Cvr~ak ili mrav) i mno-gih drugih.

Prema sadrìni pojedinih kwiga i kriti~kihzapisa, moèmo zakqu~iti da je kritika bila bla-gonaklona prema piscima za decu, ali i objektiv-na u odnosu na prilaz, a objektivisti~ka u odnosuna tretirawe esteti~kih ~iwenica. [tavi{e, kri-tika kwièvnosti za decu patila je od istih bole-sti i pro{la isti razvojni put u metodolo{kom iteorijskom smislu kao i kwièvna kritika bele-tristike za odrasle, ali nije imala iste domete.

Svaka nauka neminovno zahteva da postoji nekidijahronijski presek u odnosu na objekt ispitivawa~ijim se vrednovawem bavi odre|ena aksiologija. Ta-kav dijahronijski presek me|u prvima u srpskoj kwi-èvnosti za decu pravi Dragoqub Jekni} u trotom-noj kwizi Srpska kwièvnost za decu (1994). On jepokazao akribijsko strpqewe i istoriografsko-in-terpretativnu sveobuhvatnost i informisanost.Kod wega su kwièvne ~iwenice pore|ane hronolo-{ki, sa ta~no odre|enim poeti~kim portretima.

Najpotpuniji dijahronijski presek prema nor-mativima koje zahteva hronolo{ki pregled, a to jesagledavawe kwièvnih ~iwenica kao jedinstvateksta i konteksta, drugim re~ima literarne i dru-{tvene doga|ajnosti, dao je Tihomir Petrovi}. Onje srpskoj nauci o kwièvnosti podario Istorijusrpske kwièvnosti za decu (2001). Ovom kwi-gom nije pokazana samo mogu}nost, ve} i postojaweistorije srpske kwièvnosti za decu.

Kwièvnoistorijsku sintezu u novom hermeneu-ti~kom kqu~u dao je Miomir Milinkovi} u kwiziNacrt za periodizaciju srpske kwièvnosti za

58

11 Po svemu sude}i, ovaj Petrovi}ev iskorak, iako danas ni-je usamqen, od velikog je zna~aja, naro~ito ako imamo u vidu dase u Istoriji srpske kwièvne kritike (2008) Predraga Pa-lavestre od kriti~ara kwièvnosti za decu pomiwe samo Slo-bodan @. Markovi}, i to vi{e kao uzgredna bele{ka. To ujed-no govori i o aktuelnom odnosu vrhunskih teoreti~ara i kwi-èvnih istori~ara o zbivawima na poqu kwièvnosti za decuu svim segmentima wenog potvr|ivawa.

decu (2010). Ova kwiga ve} naslovom dokazuje da jeneophodno kwièvnost za decu izdvojiti iz op{tegkwièvnog korpusa. Pored toga {to je Milinkovi}istakao drugost kwièvnosti za decu na poeto-lo{kom planu, on je to u~inio i na metodolo{komplanu ukazuju}i na nove metodolo{ke mogu}nostiza prou~avawe kwièvnosti za decu u dijahronij-skom sledu. Milinkovi} nije kwièvne ~iweniceposmatrao kao prost hronolo{ki sled doga|aja, ve}kao dijalog pro{log i sada{weg. U tom dijaloguuo~io je {est izrazito odre|enih, tematski i vre-menski zaokruènih etapa. Svaka od ovih etapaodre|ena je terminima koji upu}uju na hronologiju(period, doba, izme|u dva rata, druga polovina XXveka i drugo). Dokazao je da wegova Periodizacijasa razlogom u naslovnom odre|ewu sadrì terminkwièvnost za decu, jer se ti~e kwièvnog kor-pusa koji se znatno razlikuje od kwièvnog korpu-sa kwièvnosti koja je namewena odraslima. Mi-linkovi} je pokazao mogu}nost periodizacije kwi-èvnosti za decu. Dokazao je wenu svrsishodnost iistakao je mogu}u aparaturu za sagledavawe kwi-èvnih ~iwenica kwièvnosti za decu u dijahro-nijskom sledu sa jednog novog dijahronog aspekta.

Kwiga Brisawe lava (2009) Jovana Qu{tanovi-}a u srpskoj nauci o kwièvnosti predstavqa jednuod zna~ajnijih nau~nih sinteza u oblasti nauke okwièvnosti za decu. Ova kwiga predstavqa sinte-zu stvarala{tva od 1951. do 1971. godine, kada su seu poetici diskursa kwièvnosti za decu i omladi-nu desili veliki poeti~ki prevrati na planu tema-tike i stila. Pa`qivom diferencijacijom pojmo-va Jovan Qu{tanovi} je uz pojmove srpske moderne,srpske kwièvne avangarde i socrealizma situiraoi kwièvnost za decu u kontekstu postoje}ih iza-ma, kao wihov paralelni tok ali i eventualno este-ti~ko i stilsko nadrastawe. Teorijskom razradompojmova modernosti i realizma Qu{tanovi} je usvojoj kwizi ukazao na esteti~ke razloge trajawa

dela autora poput Aleksandra Vu~a, Du{ana Rado-vi}a i Desanke Maksimovi}, dokazuju}i nadvremen-ske kvalitete wihovog dela.

Analizom ovog vremenskog odse~ka Qu{tanovi}ne propu{ta da registruje borbu pisaca za decu zaesteti~ku autonomiju i ravnopravnost kwièvno-sti za decu. Nagla{ava da je u po~etku kwièvnostza decu bila vi{e vezana za dru{tvenu poziciju, amawe za precizno formulisana poeti~ka na~ela.Vremenom, delovawem samih pisaca i razvojem po-eti~kih zahteva, ovo }e se mewati.

Veliki zna~aj ove monografije ogleda se u ~i-wenici da ona metodolo{ki ne po~iva na opisukwièvnih ~iwenica ve} na problematizovawuovih ~iwenica, wihovoj analizi i postavqawu u re-alni kontekst vremena, dru{tva, estetike i poeti-ke. Ono {to je do Qu{tanovi}a bilo prihva}eno kaoistina, a zapravo je bilo samo aksiolo{ka slutwa,od ove kwige je apriorna datost, hermeneuti~kiobrazloèna i metodolo{ki utemeqena. Kao {tosmo nekad znali da ne{to jeste, sada znamo za{toto jeste i, jo{ zna~ajnije, znamo kako to jeste. Qu-{tanovi} skre}e pa`wu na to da su pesnici poputM. Danojli}a, S. Rai~kovi}a, M. Stefanovi}, B.Crn~evi}a, D. Maksimovi}, Q. R{umovi}a posma-trani u sasvim novom hermeneuti~kom kqu~u. Ispo-stavqa se da je ve}ina ovih kwièvnika postalaneosporna kwièvna datost koja par excellence do-kazuje da je srpska kwièvnost za decu odavno kre-nula, a danas je ve} utemeqila svoju autonomiju isama kreira svoje pravce razvoja i kretawa.

Na kraju, ova poeti~ko-stilska sinteza, vezanaza jedan vrlo senzibilan kwièvni diskurs kao{to je kwièvnost za decu, ~ini metodolo{ki ra-dikalan raskid sa stereotipnim metodama opisiva-wa i proste konstatacije u~iwenog bez upotrebeozbiqne analiti~ke i metodolo{ke aparature ko-ja nije maske radi, ve} je sredstvo, jedini mogu}ina~in da se saznaje kwièvno delo. Dakle, Qu{ta-

59

novi} pou~ava nas, budu}e istraìva~e, kako da namoderan, savremen na~in, u svetlosti svetske na-u~ne aktuelnosti, razumemo kwièvno umetni~kodelo.

Iako o teoriji kwièvnosti za decu moèmo go-voriti tek kao o zametku – gde je, ne na paradig-matskoj osnovi, Tihomir Petrovi} napravio prvusintezu (Kwièvnost za decu – teorija, 2004) –imamo zna~ajne radove iz ove oblasti koji su rasu-ti po uvodnim delovima magistratura i odbrawenihdoktorskih teza. Ovoj oblasti najvi{e su doprine-la savetovawa na Zmajevim de~jim igrama, sa una-pred odre|enim teorijskim problemskim temamakoje su od krucijalnog zna~aja za razumevawe kwi-èvnosti za decu. U tom smislu su neka od izdawaZmajevivih de~jih igara nezaobilazna. Ovom prili-kom isti~emo samo: Dete i kwiga (1959), Kwiga idete danas (1990), niz tematskih ~asopisa Detiw-stvo gde su publikovani radovi sa SavetovawaZmajevih de~jih igara. Od izuzetnog zna~aja nam se~ini i hrestomatija Princeza luta zamkom (2009),koju je priredio Jovan Qu{tanovi}, jer pokazujesveobuhvatnost u te`wi da se formira teorija okwièvnosti za decu. Tek kad bude sinteti~ki sa-gledan teorijski deo o kwièvnosti za decu krozdijahronijsko prostirawe, bi}e formirana potpunaslika o teoriji kwièvnosti za decu. U svakom slu-~aju, te`wa da se kwièvna kritika, kwièvna te-orija i kwièvna istorija kwièvnosti za decuafirmi{u postojawem i isticawem drugosti ovekwièvnosti upu}uje na neophodnost formirawanauke o kwièvnosti za decu. To ne bi bilo nika-kvo udvajawe nauke o kwièvnosti, ve} bi nauka okwièvnosti za decu bila sastavni deo nauke o kwi-èvnosti kao jedan sistematizovani, metodolo{kii teorijski prilago|en sistem saznavawa kwièv-nosti za decu sa svim specifi~nostima i protiv-re~nostima.

LITERATURA

1. Petrovi}, Tihomir. Dete i kwièvnost, kri-tika o srpskoj kwièvnosti za decu, Leskovac,Dom kulture „@ika Ili} @uti“, 1991.

2. Petrovi}, Tihomir. Istorija srpske kwièvno-sti za decu, Vrawe, U~iteqski fakultet, 2001.

3. Petrovi}, Tihomir. „Dete kao ~italac“, Detiw-stvo, br. 3, god XXXV (jesen 2009), str. 24–29.

4. Antonijevi}, Damwan. Kritika kwièvnostiza decu, Novi Sad, Zmajeve de~je igre, 2005.

5. Brajovi}, Sneàna. Tekst i kontekst, Beograd,Prosveta, 1997.

6. Qu{tanovi}, Jovan. Crvenkapa gricka vuka, No-vi Sad, Dnevnik, Zmajeve de~je igre, 2004.

7. Qu{tanovi}, Jovan. Princeza luta zamkom. Te-orijska misao o kwièvnosti za decu iz okriqaZmajevih de~jih igara, Novi Sad, Zmajeve de~jeigre, 2009.

8. Vukovi}, Novo. „O nekim teorijskim problemi-ma i specifi~nostima kwièvnosti za djecu“,Detiwstvo, br. 1, 1980, str. 49–55.

9. Markovi}, Slobodan @. „Pojam i ime kwièv-nosti za decu“ u: J. Qu{tanovi}, Princeza lu-ta zamkom. Teorijska misao o kwièvnosti zadecu iz okriqa Zmajevih de~jih igara, Novi Sad,Zmajeve de~je igre, 2009, str. 4552.

10.Danojli}, Milovan. „Jedan novi oblik“, u: J.Qu{tanovi}, Princeza luta zamkom. Teorijskamisao o kwièvnosti za decu iz okriqa Zmaje-vih de~jih igara, Novi Sad, Zmajeve de~je igre,2009, str. 53–62.

11.Poga~nik, Joè. „Problem de~je kwièvnostipojam i recepcija“, u: J. Qu{tanovi}, Princezaluta zamkom. Teorijska misao o kwièvnostiza decu iz okriqa Zmajevih de~jih igara, NoviSad, Zmajeve de~je igre, 2009, str. 63–71.

12.Ian, Isabelle. Essai sur la litterature efantine, Pa-ris, 1969, prema: Danojli}, Milovan. „Jedan novi

60

oblik“, u: J. Qu{tanovi}, Princeza luta zam-kom. Teorijska misao o kwièvnosti za decu izokriqa Zmajevih de~jih igara, Novi Sad, Zmajevede~je igre, 2009.

13.Egeri}, Miroslav. Sre}na ruka, Novi Sad Pri-{tina, Matica srpska, Institut za srpsku kul-turu, 2004.

14.Marjanovi}, Voja i \uri~kovi}, Milutin. Kwi-èvnost za decu i mlade u kwièvnoj kritici,kw. 1, Aleksinac, Kraqevo, Visoka {kola stru-kovnih studija za vaspita~e i Libro kompany,2007.

15.Milinkovi}, Miomir. Nacrt za periodizacijusrpske kwièvnosti za decu, Novi Sad, Zmajevede~je igre, 2010.

Predrag JA[OVI]

TOWARDS DIFFERENTIATION OF THE NOTIONOF LITERARY CRITICISM

OF LITERATURE FOR CHILDREN

Summary

The author of the paper attempts to define the notion ofliterature for childrenthrough the triadic conception of un-derstanding of literature (author – work – reader). He alsopoints out to certain contradictions, which are, on the hand,the result of theoretical considerations, and, on the otherhand, are specific for this literary corpus. The determina-tion of content of the notion of children’s literature impliesthe need to differentiate this literary corpus from the cor-pus of literature conditionally defined as literature foradults. With differention of the concept of literature for chil-dren, due to accumulated theoretical works on the subject,there is a need for differentiation of the concept of literarycriticism of literature for children. The paper demonstratesthe process of notion formation in all the segments of lit-erary studies.

Key words: literature for children, author, work, recep-tion, child, literary criticism of literature for children, liter-ary theory of literature for children literary history of liter-ature for children

61

UDC 82–93.09

� Cvijetin RISTANOVI]

DJE^JI UZRASTI

I RECEPCIJA

KWI@EVNOG TEKSTA1

SA@ETAK: U radu su razmatrane mogu}nosti recep-cije kwièvnog teksta s obzirom na razli~ite uzraste dje-ce ~italaca. Istaknuta je komunikacijska priroda kwi-èvnog djela i ukazano na specifi~nosti wegovog prije-ma kod odraslih i kod djece ~italaca. Posebno je vredno-vana primjerenost kwièvnog teksta uzrastu djeteta i, uvezi s wom, nazna~eni su uslovi koje tekst treba da zado-voqi da bi bio dobro prihva}en od djece ~italaca. Zavr{-ni dio rada posve}en je uticaju savremenih vizuelnih me-dija na promjenu odnosa prema recepciji kwièvnog tek-sta.

KQU^NE RIJEÎ: dje~ji uzrasti, kwièvni tekst,recepcija, komunikacija, vizuelni mediji

Klasifikacija dje~jih uzrasta

Razvoj djeteta nakon wegovog ro|ewa dje~ja psi-hologija2 razvrstava u vi{e perioda. Prvi je novo-ro|en~e (prve dvije sedmice ivota), drugi odoj~e

(od navr{ene druge sedmice do kraja prve godine),tre}i rano djetiwstvo (od kraja prve do krajatre}e godine), ~etvrti pred{kolski uzrast (odkraja tre}e do kraja {este ili sedme godine), peti{kolski uzrast (od {este ili sedme do dvanaesteili trinaeste godine) i {esti pubertet (adole-scencija) (od dvanaeste do petnaeste godine). Poje-dini psiholozi (\or|evi} 1978: 60) navedene peri-ode daqe dijele na potperiode kao, na primjer, pe-riod djetiwstva na rano i sredwe djetiwstvo i pe-riod adolescencije na predadolescenciju, ranu ado-lescenciju i kasnu adolescenciju.

Sa stanovi{ta razmatrawa mogu}nosti recepci-je kwièvnog teksta, u uzrastu novoro|en~e i odoj-~e o tome ne moè biti ni govora.

U uzrastu rano djetiwstvo o recepciji se moègovoriti uslovno, to jest samo ako se tekst kojisluì kao dopuna likovnom izrazu u slikovnicamatretira kao kwièvni i ako se ima u vidu da dije-te u ovoj fazi razvoja prima tekst posredno, slu-{awem teksta koji ~itaju odrasle osobe. To ne zna-~i da susret djeteta sa slikama i tekstom u slikov-nicama nema zna~aja za wegov psihi~ki razvoj.

Recepcija kwièvnog teksta zapo~iwe u pred-{kolskom uzrastu, kad dijete psihi~ki sazrije damoè nau~iti da ~ita. Pod uslovom da savlada na-vedenu vje{tinu, ono ~ita i recipira lak{e proznei poetske sadràje. Isto tako, na tom uzrastu dije-te moè da spoznaje svijet i na druge na~ine: ~ita-wem (ako jo{ samo ne zna ~itati) „deùrnih ~ita-~a“ u porodici i u pred{kolskoj ustanovi, gleda-wem tv emisija za djecu i pozori{nih i baletskihpredstava, posebno lutkarskih predstava tamo gdjepostoje lutkarska pozori{ta.

[kolski uzrast (od {este ili sedme do dva-naeste ili trinaeste godine) karakteri{e osposob-qenost djeteta da ~ita i, zavisno od godine {kol-skog uzrasta (jer u burnom dje~jem razvoju godinadonosi mnoge promjene), da usvaja i analizira kwi-

62

1 U naslovu smo se opredjelili za razmatrawe odnosa izme|udje~jeg uzrasta i kwièvnog teksta, a ne kwièvnog djela, zato{to sintagma kwièvni tekst ozna~ava medij koji je otvorenza recepciju, doìvqavawe, interpertaciju, dopuwavawe, dora-|ivawe.

2 Klasifikacija dje~jih uzrasta preuzeta je iz Pedago{keenciklopedije, kwiga I, Zavod za uxbenike i nastavna sredstvaBeograd; IRO „[kolska kwiga“, Zagreb; SOUR „Svjetlost“ OURZavod za uxbenike i nastavna sredstva, Sarajevo; Republi~kizavod za unapre|ivawe vaspitawa i obrazovawa OOUR Izdavaweuxbenika i uxbeni~ke literature, Titograd; Zavod za izdavaweuxbenika, Novi Sad, 1989.

èvni tekst i da sudi o wegovoj estetskoj i jezi~ko-stilskoj vrijednosti.

Pubertet (adolescencija) (od dvanaeste dopetnaeste godine) odlikuje se burnim i naglim pro-mjenama u ivotu pojedinaca. U tom periodu po~i-wu da se razvijaju sposobnosti logi~kog mi{qewai usvajawa apstraktnih pojmova, tako da se adole-scent u pojedinim misaonim operacijama izjedna~u-je sa odraslim qudima. U pubertetu mladi otkriva-ju svoje talente i usmjeravaju se prema onim zani-mawima u kojima o~ekuju da }e posti}i najboqe re-zultate.

U bilo kojoj vrsti komunikacije sa auditoriju-mom, za onoga ko prenosi informaciju bitno je dazna kome uzrastu je ona namijewena. U vezi s timpsiholog Smiqka Vasi} kaè: „Kada se obra}amoodre|enoj grupi slu{alaca potrebno je da imamo uvidu prvo wihov uzrast“ (Vasi} 1980: 21). Uzrastje vrlo bitan i kad se opredjequjemo za kwièvnitekst koji namjewujemo djetetu za boga}ewe wego-vog psihi~kog ivota. Kako }e i koliko }e dijete~italac recipirati sadràj teksta zavisi preva-shodno od wegove primjerenosti uzrastu primaoca.

Kwièvni tekst i wegova komunikacijska priroda

Kwièvni tekst je stilizovana jezi~ka forma,a kako je jezik osnovno sredstvo sporazumijevawame|u qudima, komunikativnost kwièvnog tekstaje wegova imanentna odlika. Pisci svih vremena susvoja djela stvarali radi ostvarivawa komunikacijesa nekim podrazumijevaju}im slu{aocem (~itao-cem). ôvjekova potreba da svoje misli, osje}awa,èqe i poruke upu}uje drugome je iskonska, pa sunajstarije forme wenog ispoqavawa zasnovane nana~elu uspostavqawa veze izme|u po{iqaoca iprimaoca odre|enog sadràja. Iako je poeti~ka mi-sao od anti~kog doba do danas uz pisca i wegovo

djelo uvijek podrazumijevala i slu{aoca (~itaoca),nauka o kwièvnosti je sve do {ezdesetih godinaXX vijeka najve}u pa`wu pridavala kwièvnomdjelu i wegovom autoru. Slu{alac (~italac) je biotretiran samo kao neko na koga umjetni~ko djelotreba da djeluje u ciqu pobu|ivawa estetskog do-ìvqaja.

Promjeni odnosa prema ~itaocu kao bitnom ~i-niocu u trouglu pisac – djelo – ~italac jo{ tride-setih godina XX vijeka dao je zna~ajan doprinosfenomenolog Roman Ingarden. On je kwièvno dje-lo determinisao kao {ematsku tvorevinu koja usvom predmetnom sloju sadrì mjesta neodre|eno-sti koja ~italac na jedan na~in dora|uje, to jest„konkretizuje“ prikazane predmetnosti u djelu.Ingarden ~itaocu pripisuje su-stvarala~ku djelat-nost, po{to „na osnovu sopstvene inicijative i uo-braziqe on ‘ispuwava’ razli~ita mesta neodre|e-nosti i momente (...)“ (Ingarden 1971: 49).

U duhu Ingardenovog odre|ewa uloge ~itaoca urecepciji kwièvnog djela je i mi{qewe MilivojaSolara. On tvrdi da ~italac vi{e nije „pasivnipromatra~ kwièvnog djela kao ‘estetskog objekta’u kojem bi uìvao, nego wegova uloga postaje izu-zetno va`na, gotovo bi se moglo re}i: on na temequnikad do kraja konkretnih i zavr{enih opisa, na-govje{taja, nacrta i sugestija, koje mu djelo samopredlaè, ostvaruje smislenu cjelovitu tvorevinukoja i jest kwièvno djelo“ (Solar 2001: 282).

Najve}i doprinos ve}em obra}awu pa`we ~ita-ocu dali su predstavnici esteti~ke recepcije ko-ja je ponikla na univerzitetu u wema~kom gradu Kon-stancu: Hans Robert Jaus, Volfgang Izer, Karl-Hajnc[tirle, Harald Vajnrih i drugi. Najpoznatiji odwih, Hans Robert Jaus, u predgovoru svojoj kwiziEstetika recepcije namijewenom tada{wem ju-goslovenskom izdawu pi{e: „Istorija kwièvno-sti i umetnosti uop{te i suvi{e dugo je bila isto-rija autorâ i delâ. Ona je potiskivala ili pre}ut-

63

kivala svoju ‘tre}u stanicu’: ~itaoca, slu{aocaili posmatra~a. O wenoj istorijskoj funkciji ret-ko se govorilo, ma koliko neophodna ona oduvekbila. Jer kwièvnost i umetnost postaju konkre-tan istorijski proces tek zahvaquju}i posreduju}emiskustvu onih koji wihova dela prihvataju, u wimauìvaju ili o wima sude, te ih na taj na~in prizna-ju ili odbacuju, odabiraju ili zaboravqaju, i takotvore tradicije onih koji, ne na posledwem mestu,mogu da preuzmu i aktivnu ulogu da, i sami stvara-ju}i dela, odgovore jednoj tradiciji“ (Jaus 1978:29).

U estetiku recepcije Jaus je uveo novi pojam ho-rizont o~ekivawa, kojim je elio pokazati obimmogu}eg doìvqavawa kwièvnog djela. italac ususretu sa novim djelom o~ekuje odre|eni stepeniznena|ewa, ali samo do granice koja ne smije bitipomjerena do nerazumijevawa djela, jer se u tom slu-~aju gubi svaka veza izme|u pisca i ~itaoca. Teo-rija recepcije utvr|uje da na relaciji novo djelo– horizont ~itao~evog o~ekivawa uvijek postojineka granica. Ona je u nekim kwièvnim epohamabila strogo ome|ena, kao na primjer u klasicizmu,a u nekim je dosta neodre|ena, kao na primjer uovom vremenu. Tvorac estetike recepcije, Hans Ro-bert Jaus, u prvi plan isti~e doìvqaj djela, od-nosno wegov prijem kod ~itaoca, kome daje vrlozna~ajno mjesto u procesu konkretizacije kwièv-nog teksta.

U nagla{avawu uloge ~itaoca u odnosu na pis-ca i djelo ipak je najdaqe oti{ao poststrukturali-sta Rolan Bart stavom iznesenim u ogledu Smrtautora (1977) ustvrdiv{i da kwièvni tekst vi{enije pod kontrolom svoga autora, nego je prepu{tenneograni~enoj interpretativnoj igri recipijenta.

Govore}i o nezamjewivoj ulozi ~itaoca u reali-zaciji kwièvnog djela, Zdenko Le{i} upozoravada tradicionalna nauka o kwièvnosti ne bi smje-la zaboraviti „da kwièvnost i nije ni{ta drugo

do veliki dijalog qudi kroz istoriju (kurziv Z.L.)“ (Le{i} 2009: 67). U vezi sa navedenim Le{i-}evim mi{qewem napomiwemo da nijedan vrijedankwièvni tekst nije pisan radi ostvarivawa komu-nikacije samo sa savremenicima nego i sa genera-cijama koje }e do}i kasnije. Postoje, me|utim, ra-zlike izme|u ~itawa i doìvqavawa djela pi{~e-vih savremenika i onih nara{taja koji }e to djelo~itati poslije pi{~eve smrti, po{to svaka genera-cija ~italaca ima svoja mjerila vrijednosti i svo-je kriterijume tuma~ewa djelâ nastalih u pro{lo-sti. Otvorenost djela za razli~ita doìvqavawa ituma~ewa s obzirom na vrijeme u kome se o wemuraspravqa koncizno je iskazao veliki Gete maksi-mom da „svaki ~ovjek ~ita svoga Homera“.

Svijet odraslih i svijet djece

Psiholozi su odavno ustanovili da postoje veli-ke razlike izme|u svijeta odraslih i svijeta djece.Vrlo ozbiqno se tim problemom bavio Kurt Ver-ner Pojkert. Za na{u temu je bitno da je Pojkertizu~avao kako se te razlike reflektuju na temat-ski okvir kwièvnosti namijewene djeci i utvr-dio da nesklad izme|u svijeta odraslih i svijetadjece odre|uje glavne teme djela za djecu koja pi{uodrasli, kao {to su: opisivawe sopstvenog djetiw-stva i sje}awa na to djetiwstvo, nu|ewe djetetu po-zicije nadsvijeta, to jest djelâ u kojima se javqajulikovi koji mogu sve, pa onda i djeca postaju ja~ai pametnija od odraslih osoba. Pojkert smatra daje taj postupak u kwièvnosti za djecu optere}en„jednom veoma iskrivqenom slikom sveta odraslih“i da bi bila velika nesre}a kad bi djeca odrasta-la sa takvom slikom svijeta. Sre}a je da djeca ra-stu i da iz drugih izvora sti~u nova iskustva, takoda brzo napu{taju svijet bajki koji im nudi kwi-èvnost za djecu.

64

Pojkert daje vrlo zanimqivo obja{wewe razli-~itosti svijetova odraslih i djece: „Odrastao ~o-vek smawuje opseg svojih tuma~ewa stvarnosti. Svetpostaje jednozna~an, on ga u~vr{}uje, on se sme{tau wemu, smeta mu da fenomeni mogu izgledati tako,a i druga~ije. Upravo je to strano deci. Ona nase-qavaju smislom i zna~ewem sve {to je u wihovomvitalnom dometu mnogo intenzivnije nego {to seto odraslom ~oveku ~ini potrebnim (...) Svaka da-ta stvar moè, pri vi{ku mogu}nosti tuma~ewa,promeniti zna~ewe toliko ~esto koliko ho}emo“(Citirano prema: Qu{tanovi} 2009: 81)3. U ovomkontekstu Pojkert govori i o razli~itom doìvqa-ju literature odraslih i djece. Dok literatura zaodrasle predstavqa samo „dodatak ivotu“, po{toodrasli mogu da se sna|u i bez literature, za dje-cu ona ima druga~ije zna~ewe, jer se wome nagla-{ava jedan vaàn aspekt dje~jeg svijeta – „ìvot-no o~ekivawe“.

Pojkert tako|e ukazuje na specifi~nosti re-cepcije kwige za djecu i na razliku u prijemu kwi-ge za djecu od strane odraslih ~italaca i djece ~i-talaca. Dok odrasli literaturu uop{te, pa i lite-raturu za djecu, shvataju kao nastojawe da objasnesebe i svijet oko sebe, djeca fiktivni svijet pred-stavqen u kwigama za djecu ne mogu doìvqavatina taj na~in: „Kad deca primaju pri~u iz kwige zadecu onda se to de{ava bez metodske pripreme i de-ci ne preostaje ni{ta drugo osim da se zabavqajui da uìvaju u woj ili da je odbiju kao nesvarqivu“(Isto: 82). Po{to se recepcija odvija na takav na-~in, to pisce motivi{e da u djelima za djecu obli-kuju likove ~ije pona{awe treba da bude idol zadijete. Junake koji slobodno ive sopstevni ivot,koji se brzo snalaze u svijetu i koji svojim sposob-

nostima nadma{uju odrasle nalazimo u ve}ini pri-~a i romana za djecu. Ta okolnost je, ponekad, pre-preka za puni razmah pi{~eve stvarala~ke ma{te,tako da se pojedine teme, kompozicioni modeli itipovi junaka u djelima za djecu ponavqaju i u okvi-ru nacionalnih kwièvnosti i na planu svjetskekwièvnosti.

Dje~ji uzrasti i i recepcija kwièvnog teksta

Pri razmatrawu recepcije kwièvnog teksta sobzirom na dje~je uzraste nailazi se na ozbiqanproblem. Stvara ga okolnost da je stepen psihi~kezrelosti pojedinaca vrlo razli~it i kad se radi oistom dje~jem uzrastu. Naime, jedno trogodi{we di-jete moè da bude psihi~ki zrelije i sposobnije oddrugog djeteta sa {est godina ìvota, tako da je-dno dijete ~ita tekst sa tri, a drugo ne moè ni sa{est godina ivota. To ipak ne zna~i da nema po-trebe raspravqati o primjerenosti kwièvnog tek-sta dje~jem uzrastu. Jer, dijete pred{kolskog uzra-sta, ma koliko bilo intelektualno razvijenije odsvojih vr{waka, ipak ne moè potpuno razumjetiliteraturu namijewenu {kolskom uzrastu, a pogo-tovo onu koja je predvi|ena za pubertetsko doba.

I uz ~iwenicu da su, s obzirom na uzrast djete-ta, sposobnosti recepcije kwièvnog teksta vrlorazli~ite, ipak postoje neka op{ta na~ela kojihbi trebalo da se pridràvaju sastavqa~i slikovni-ca, ~itanki za {kolski uzrast i koji pripremajukwige za {kolsku lektiru.

U uzrastu od tri do pet godina dijete najvi{eprivla~e slikovnice. Sve wih, me|utim, ne moèmotretirati kao kwige za djecu, jer su neke samo igra-~ke, nizovi slika bez teksta ili sa najmawim bro-jem rije~i kojima se slike obja{wavaju. Ali, u ve-}ini slu~ajeva slikovnica predstavqa kombinacijulikovnog i literarnog izraza. Ako su u slikovnica-

65

3 Jovan Qu{tanovi} je 2009. godine objavio izbor kwièv-nokriti~kih radova o kwièvnosti za djecu saop{tenih na sa-vjetovawima odrànim u okviru Zmajevih de~jih igara u NovomSadu pod naslovom Princeza luta zamkom. Iz tog izbora citi-rali smo mi{qewa Kurta Vernera Pojkerta i Joè Poga~nika.

ma likovni i kwièvni elemeti vje{to objediweni,to jest ako su one „jedinstveni izraz slikara i pje-snika u jednoj osobi“ (Crnkovi} 1980: 9), onda su onei najvrednije i najboqe prihva}ene od djece.

I prije nego {to dijete savlada ~itawe trebaga upu}ivati na slikovnice. Druèwe sa slikovni-cama u tom uzrastu je vrlo korisno jer postoji „~i-tawe“ i prije pravog ~itawa. Pomenuti teoreti~arKurt Verner Pojkert tvrdi da „pre no {to deca~itaju u jeziku, ona razumeju druge povezanosti ko-je ~itaju kao strukturirane sisteme znakova, {toje na izvestan na~in i preduslov za akceptirawe iprihvatawe jedne fiktivne stvarnosti u tekstu“(Isto: 73). Osim slikovnica, u ovom dobu dijeteprihvata i kratke tekstove u kojima se govori oìvotu u porodici, o ~lanovima porodice, o pred-metima iz neposredne okoline, o doma}im ivoti-wama i sl.

Na uzrastu od pet do sedam godina dijete slu{aili samo ~ita bajke i prepri~ava ih, obi~no uno-se}i odre|ene izmjene u wihov sadràj. U tom uzra-stu djeca pokazuju interesovawe i za poeziju za dje-cu, mada bajkovita proza ima primat. U razdobquod sedam do deset godina pro{iruje se interesova-we i na realisti~ku pri~u, ali ne slabi za bajku.Za ovaj uzrast posebno su zanimqive pri~e o ivo-tiwama, jer nude mnogo novog i nepoznatog.

Kwièvni tekstovi namijeweni djeci mla|eguzrasta trebalo bi da budu takvi da dijete motivi-{u na upoznavawe sebe i svojih sposobnosti, oko-line i pravila pona{awa u woj, kao i da spoznajeda wegovo pona{awe nije samo wegov problem, negoda se ono ti~e i drugih koji ìve u wegovoj nepo-srednoj blizini. S tim u vezi, vrlo je zna~ajno da,~itaju}i kwigu, dijete sti~e znawa o normama po-na{awa u dru{tvu i u prirodi i da postepeno svo-je pona{awe uskla|uje sa tim normama.

Pisac kwige za djecu trebalo bi da zna kako }esvojim djelom privu}i pa`wu mladog ~itaoca. Za

recepciju kwièvnog teksta namijewenog djecimla|eg uzrasta bitno je da on bude kombinovan saslikom i da poziva dijete na ma{tovitu igru. Va-`no je, tako|e, da on svijet predstavqa u humorno-satiri~nom tonu i da, na primjeren na~in, dema-skira preozbiqnost svijeta odraslih. Stvaralac zadjecu ne moè se li{iti prednosti koje mu pruàfiktivna slika svijeta u odnosu na realnu i zatosu fiktivni sadràji u wegovom djelu preovla|u-ju}i.

Ispuwewe navednih zahtjeva podrazumijeva pi{-~evo veliko poznavawe jezika i sposobnost da mak-simalno koristi zvukovne, semanti~ke i stilskemogu}nosti jezika i da stvara slike koje provoci-raju ma{tu i kreativnost dje~ju.

U uzrastu od deset do trinaest godina (pretpuber-tetu) javqaju se neke te`we koje djeca ranije nisupokazivala. Ona èle da doìvqavaju ne{to novo,uzbudqivo, neobi~no i za zadovoqavawe te potrebe,uz vizuelne medije, sluì im i kwiga. Raste intere-sovawe za avanturisti~ki roman i pripovijetku.

Pojedini savremeni pisci ne iskqu~uju mo-gu}nost dogovora sa djetetom ~itaocem o karakterupri~e koju mu nude. Autorka romana Vladimir iz~udne pri~e, Gordana Timotijevi}, vodi dijalog sa~itaocem (kasnije likom u romanu), dje~akom Vla-dimirom, o tome kako bi trebalo da se odvija pri-~a. Shodno svom pretpubertetskom uzrastu, Vladi-mir od autorke romana traì avanturisti~ko {ti-vo: „Gledajte da bude malo avantura. To daje dina-mi~nost. A dinami~nost je jedna od bitnih odlikaromana. I nemojte da ubacujete one dosadne opisesa kapima rose, bisernim cvetovima i svetlucavimiskrama“ (Timotijevi} 2001: 10). Iako vokabularu navedenom odlomku nije dje~ji nego autorkin, va-qa pozdraviti weno novo vi|ewe uloge ~itaoca upri~i u vezi sa wenim nastankom i recepcijom.

U navedenom periodu dolazi do polarizacije in-teresovawa ~italaca prema polu: dje~aci traè dje-

66

la o podvizima slobodnih, samouvjerenih, snala`-qivih kwièvnih junaka svojih godina ili, pak,dje~jih druìna, a djevoj~ice kwige sa qubavnomtematikom, sa opisima porodi~nih odnosa, kao ikwige o {kolskom ìvotu. Pojedini dje~aci ve}po~iwu da ~itaju nau~no-popularne romane.

Pubertetski uzrast recipira i poetska i pro-zna tematski raznovrsna djela. U ovom dobu mladisu sposobni da ~itaju i razumiju gotovo svako dje-lo. Junaci romana, memoara, biografija, pripovje-daka znatno uti~u na formirawe li~nosti adole-scenata i wihovog pogleda na svijet.

Bez obzira da li problem kwièvnog teksta ra-zmatramo sa saznajnog, esteti~kog ili eti~kog sta-novi{ta, uvijek je su{tinsko pitawe wegova pri-mjerenost odre|enom uzrastu. A primjerenost djelauzrastu ~italaca u slu~aju dje~je kwièvnosti neodre|uju djeca nego neko drugi – roditeqi, vaspita-~i, nastavnici, sastavqa~i {kolskih programa, iz-dava~i... Dakle, onaj ko bi trebalo da kaè koja sudjela primjerena kome uzrastu u tome uop{te neu~estvuje ili u~estvuje na negativan na~in – odba-civawem neprimjerenih kwièvnih djela. Na pro-blem osavremewivawa metoda recepcije kwièvnogteksta namijewenog djetetu jo{ prije trideset go-dina ukazao je slovena~ki kwièvni teoreti~ar Jo-è Poga~nik. U zakqu~ku wegovog ogleda Problemde~je kwièvnosti – pojam i recepcija objavqenogu ~asopisu Detiwstvo broj 2/1980, a kasnije uvr{te-nog u navedeni Qu{tanovi}ev izbor Princeza lu-ta zamkom, stoji upozorewe da {to{ta bitnog ni-je ura|eno {to se odnosi na psihologiju djece ~ita-laca i na didakti~ko-metodi~ku primjerenost na-stave u okviru koje se tuma~i karakter kwièvno-umjetni~kog stvarala{tva: „Tradicionalne metoderazumevawa i pribliàvawa kwièvnosti, a to sve-do~e prakti~na iskustva, nalaze se danas pod zna-kom pitawa. Ako na vreme ne shvatimo da savreme-ni senzibilitet traì i bitno promewenu metodo-

lo{ku optiku, moglo bi se dogoditi da umesto shva-tawa kwièvnosti dobijemo weno odbijawe“ (Isto:71).

Prema Poga~niku, dijete je vrlo specifi~an re-cipijent koji kwièvno djelo prima i konkretizu-je „iskqu~ivo sa stanovi{ta trenutka sada{wo-sti“. Dijete je ~italac, kaè Poga~nik, kome se nemoè podvaliti i koji „spontano moè da razlu~ipravi glas od falseta i koji tu svoju spoznaju otvo-reno izri~e“ (Isto). Taj ~italac je u stawu da oci-jeni koji je kwièvni tekst nov i koji pisac ne po-navqa rabqene modele. On traì promjenu na~inakorespondencije, tako da }e wegovu pa`wu zadobitisamo onaj pisac koji zna da mu priredi iznena|eweu pogledu tematike, kompozicije, forme, leksike,stila i ritma kazivawa.

Vizuelni mediji i kwièvni tekst

U vrijeme kad je bitno promijewen odnos premakwizi i ~itawu i odraslih i djece i kad se uvelikogovori i pi{e o krizi ~itawa i apsolutnoj prevla-sti vizuelnih medija u nu|ewu informacija,nezahvalno je govoriti o recepciji kwièvnog tek-sta, pogotovo kad o tome ne posjedujemo provjerene~iwenice i validne pokazateqe. Izuzetak u tom po-gledu predstavqa studija Kriza ~itawa: komplek-san pedago{ki, kulturolo{ki i op{tedru{tve-ni problem (Gradska biblioteka Novi Sad – Nova{kola Beograd, 2008) autora Pavla Ili}a, Oli-vere Gaji} i Milanke Maqkovi} u kojoj su podacio ne~itawu, ili, boqe, smawenom ~itawu iznesenina osnovu anketirawa 208 ispitanika. I pored to-ga {to ne sumwamo u objektivnost podataka dobije-nih anketom i u analizu datu na osnovu podataka,skepti~ni smo u pogledu reprezentativnosti uzor-ka od 208 anketiranih u~enika iz jedne sredine zadono{ewe zakqu~ka o ne~itawu, ili smawenom ~i-

67

tawu hiqada u~enika toga uzrasta u sredini u ko-joj je istraìvawe obavqeno.

Niko danas ne moè osporiti sve agresivnijinastup savremenih vizuelnih medija (filma, tele-vizije, interneta) u nastojawu da zagospodare ~ovje-kovom pa`wom. Uticaj vizuelnih medija sa utica-jem zastarjele, trome i vremenskim imperativimaneprilagodqive kwige nije mogu}e uop{te poredi-ti. Me|utim, krizu u kojoj se na{la kwiga ne bitrebalo potpuno izjedna~avati sa krizom ~itawa,jer i savremeni ~ovjek ~ita. Posebno je pitawe ko-liko je dana{we ~itawe druga~ije od onoga u vre-menu kada je kwiga bila najva`niji a ~esto i jedi-ni izvor znawa. Osim toga, bitno je izmijewen na-~in ~itawa radi prikupqawa odre|enih podatakaiz okeana znawa koja danas pruà internet. U ovomvremenu saràji koji se primaju putem kompjuter-skog ekrana uveliko su potisnuli one koje nudikwiga i {tampa. Informacije koje plasiraju vi-zuelni mediji su brè, lagodnije, privla~nije.

U svojoj studiji Crvenkapa gricka vuka JovanQu{tanovi} ukazuje da je bitna odlika kwièvno-sti za djecu wena sklonost prema medijskom sinkre-tizmu i nagla{ava da se to posebno o~ituje u „sin-kretizmu s vizuelnim, s ikoni~kim“, pa dodaje: „Ka-da se to sabere sa psiholo{kim potrebama pretpo-stavqenih recipijenata, koji lak{e komunicirajusa slikom i govorom nego sa tekstom, i koji vi{evole te konkretne oblike komunikacije – dobije seprincip imanencije koji kwièvnost za decu ne-sumwivo gura prema sinkretizmu“ (Qu{tanovi}2004: 43). Qu{tanovi} opravdano ukazuje na {tet-nost uticaja vizuelnih medija na psihu djeteta, po-{to wihova dominacija vodi „svojevrsnoj infanti-lizaciji sveta“, jer „ikonice u kompjuterskoj komu-nikaciji stvaraju novo slikovno pismo i jednu vr-stu nove nepismenosti“ (Qu{tanovi} 2004: 50).

Na problem preokupiranosti savremenog ~ovje-ka virtuelnom stvarno{}u ozbiqno ukazuju i dru-

gi. Navodimo mi{qewe Milana Ma|areva koje namse ~ini tipi~nim za ovo vrijeme: „Alter stvarnostkompjutera toliko obuzima sada{wu generaciju de-ce, mladih i ne samo mladih da oni sve vi{e vreme-na provode ive}i, zapravo, paralelni ivot, pri~emu rtvuju sopstveni. (...) Konzumenti kompjute-ra imaju potrebu da ìve svoj matriks do te mereda mewaju svoje identitete, pol i svetove igraju}ise boga u virtuelnom okruèwu. U tom svetu, kojipodse}a na ma{taonicu bez bilo kakve odgovorno-sti, postoji velika mogu}nost da se zaluta i izgu-bi kompas“ (Ma|arev 2009: 34).

Obavje{tewa dobijena putem filma, televizije,kompjutera i interneta su ~esto parcijalna, povr-{na, neprovjerena, nesistematizovana, pa i neta~-na, {to ne zna~i da su sva takva. Ali, nije u pitawusamo nepoèqan kvalitet informacija koje se pri-maju putem interneta, nego i opasnost da se postanezavisan od onoga {to kao sadràje zabave nudi in-ternet. Koliko je danas mladih i starijih postalozavisno od kompjuterskih igrica, fejsbuka i onlajnkockawa, to pouzdano ne zna niko, ali da broj ta-kvih rapidno raste – u to sumwe nema.

Pa ipak, kada su u pitawu uzrasti o kojima jeovdje rije~, vaqa ista}i ~iwenicu da bez obzira namno{tvo igra~aka, masovnu TV produkciju namije-wenu djeci i obiqe kompjuterskih igara, slikovni-ce i kwige nisu potpuno potisnute iz dje~jeg ivo-ta. Sigurno je da one za savremeno dijete ne pred-stavqaju ono {to su predstavqale za prethodne ge-neracije, ali slika i rije~ pomo}u kojih se gradipri~a o svijetu i ivotu ostaju i daqe va`no sred-stvo duhovnog boga}ewa novih nara{taja. Koliko}e kwièvni tekst biti preokupacija djece kojaìve u eri interneta zavisi}e od mnogo ~inilaca,a prije svega od onih koji kwige vrednuju, tuma~ei preporu~uju.

Jadikovawe nad sada{wom sudbinom kwige je ja-lov posao, po{to se time ni{ta ne moè promije-

68

niti. Jedno je ipak sigurno: kwige se i daqe {tam-paju i ~itaju, a recepcija kwièvnog teksta je jo{uvijek qudska potreba. Suprotno od onih koji pred-vi|aju skori nestanak kwige, ~itawa i ~italaca,kanadski pisac Alberto Mangel ~itawe shvata kaouslov egzistencije: „Svi mi ~itamo sami sebe isvet oko sebe kako bismo sagledali {ta smo i gdesmo. îtamo da bismo razumeli i po~eli da razu-mevamo. Ne moèmo bez ~itawa. itawe je, gotovokao disawe, na{a su{tinska funkcija' (Mangel2005: 17).

U vremenu koje dolazi kwièvni tekst }e svojput do recipijenta sve vi{e ostvarivati pomo}uvizuelnih medija. Stoga bi, umjesto proricawa cr-ne budu}nosti kwige, trebalo mnogo vi{e raditina iznalaèwu najboqih metoda wene prezentacijeputem savremenih sredstava komunikacije. Vizuel-ni mediji mogu znatno doprinijeti popularisawukwièvne rije~i, a ona je bila i bi}e vrijednostkoje se mediji ne mogu odre}i.

LITERATURA

1. Vasi}, Smiqka. Ve{tina govorewa. Ve`be itestovi za decu i odrasle, Beograd, Beogradskiizdava~ko-grafi~ki zavod, 1980.

2. Crnkovi}, Milan. Dje~ja knjièvnost (VI izdawe),Zagreb, [kolska knjiga, 1980.

3. \or|evi}, Du{an. Razvojna psihologija (drugoizmeweno i dopuweno izdawe), Gorwi Milano-vac, NIP „De~je novine“, 1978.

4. Ingarden, Roman (Roman Ingarden). O saznava-wu kwièvnog umetni~kog dela (preveo Brani-mir @ivojinovi}), Beograd, Srpska kwièvnazadruga, 1971.

5. Jaus, Hans Robert (Jauss Hans Robert). Estetikarecepcije. Izbor studija (prevela Drinka Gojko-vi}), Beograd, Nolit, 1978.

6. Le{i} Zdenko. Teorija kwièvnosti, Beograd, Slu-`beni glasnik, 2008.

7. Qu{tanovi}, Jovan. Crvenkapa gricka vuka.Studije i eseji o kwièvnosti za decu, NoviSad, DOO Dnevnik – novine i ~asopisi, Zmajevede~je igre, 2004.

8. Ma|arev, Milan. „Postoji li kriza ~itawa?“, De-tiwstvo, br. 4, god. XXXVI, (zima 2009), str.3–7.

9. Mangel, Alberto (Manguel Alberto). Istorija ~ita-nja (preveo Vladimir Gvozden), Novi Sad, Sve-tovi, 2005.

10.Princeza luta zamkom. Terijska misao o kwi-èvnosti za decu iz okriqa Zmajevih de~jih iga-ra (Izbor i predgovor Jovan Qu{tanovi}), No-vi Sad, Zmajeve de~je igre, 2009.

11.Pedago{ka enciklopedija, kwiga I i II, Beograd,Zavod za uxbenike i nastavna sredstva; Zagreb,IRO „[kolska kwiga“; Sarajevo, SOUR „Svjet-lost“, OUR Zavod za uxbenike i nastavna sred-stva; Titograd, Republi~ki zavod za unapre|i-vawe vaspitawa i obrazovawa, OOUR Izdavaweuxbenika i uxbeni~ke literature; Novi Sad, Za-vod za izdavawe uxbenika, 1989.

12.Solar, Milivoj. Teorija knjièvnosti (XIX izdanje),Zagreb, [kolska knjiga, 2001.

13.Timotijevi}, Gordana. Vladimir iz ~udne pri~e,Beograd, Narodna kwiga – Alfa, 2001.

Cvijetin RISTANOVI]

CHILDRENS AGES ANDRECEPTION OF LIBERARY TEXTS

Summary

The study discusses the possibilities of reception of lit-erary texts with respect to different ages of children read-ers. It was emphasized the communicative nature of litera-

69

ry works and points out the specifics of his admission foradults and children readers. It was particularly valued theappropriateness of the literary text and the age of the child,in connection with it, specified the conditions that the textshould meet in order to be well accepted by children read-ers. The final part is dedicated to the impact of modern vis-ual media to change the attitude towards the reception ofliterary texts.

Key words: childhood, literary text, reception, commu-nications, visual media

UDC 028.5–053.2

� Tihomir PETROVI]

DETE ITALACSA@ETAK: Posmatrano sa pozicije sociologije kwi-

èvnosti, dete nastupa kao poseban ~itala~ki sloj. Nije-dan oblik poetske re~i nije kao oblik samerqiv mladi-ma definisan svojim implicitnim recipijentom. Kao iodrasli, i dete unosi vlastite kodove koji omogu}uju ra-zumevawe napisanog. Od autorovog odnosa prema ~itao~e-vom stabilnom o~ekivawu ili od wegovog izneveravawa,uvaàvawa ili iznena|ewa ~itaoca zavisi umetni~ki u~i-nak ili doìvqaj za~udnosti. îtala~ka prièqkivawa,iskustva i ukusi se preklapaju, pa i podudaraju. Nesazrelirecipijent ima svoje kriterijume u odnosu na ono {toprihvata kao neizrecivo i konotativno. Wegova autonom-nost kao ~itala~kog subjekta i slu{aoca jeste u tome {tooblikuje i usvaja delo na wemu svojstven na~in, saglasnosvom smawenom kapacitetu razumevawa i dopuwavawa na-pisanog. Posebnost je u wegovom potpunom verovawu u ono{to se ~ita.

KQU^NE REÎ: dete ~italac, recepcija, ~itala~kodoba, tekst

Dete je stoèr oko kojega se okre}e kwièvno-stvarala~ka i kwièvnoteorijska misao. Posebnostpsiholo{kog profila, antropologija, wegova spe-cifi~na pozicija u dru{tvu i suo~avawe sa veomaozbiqnim egzistencijalnim problemima jesu pola-zne ta~ke pri ustanovqewu primerene mu pesni~kere~i. Deca, kao apriorna ~itala~ka publika i „ne-minovna prisutnost“, defini{u ono {to se odre-|uje kao wihova kwièvnost. Jedno je sigurno: ne-sklad izme|u mladih i zrelih obezbe|uje egzisten-ciju kwièvnosti za decu.

Me|utim, apstraktna shvatawa de~jih kwièvno-umetni~kih kapaciteta i sklonosti, wihovih oso-bina kao recipijenata i druge nerazja{wene dileme

70

dovode do nerazre{ivih sporova, pa i nemogu}no-sti zasnivawa smislenijeg kwièvnokriti~kog pri-stupa.

Govore}i o implicitnom ~itaocu, BerislavMajhut (Pustolov, Siro~e i dje~ja dru`ba, Hrvatskidje~iji roman do 1945, 2005) isti~e:

Autor, dakle, pi{e za ~lanove zajednice, a ~itatelji se tre-baju truditi da u|u u zajednicu. Postoje li zajednice ~itate-lja slikovnica? Ili su ~itatelji slikovnica samo dio op}e za-jednice ~itatelja? [to je sa sedmogodi{njacima? Je li va`noda on u potpunosti shvati bajku ili da je shvati na na~in nakoji je jedino moè shvatiti? [to bi to bilo kompetentni~itatelj sedmogodi{njak? Bi li on bio najbolji mogu}i ~itateljknjige namijenjene sedmogodi{njacima? Bi li kompetentniodrasli ~itatelj u tom slu~aju imao negativan suvi{ak zna-nja, znanje koje zapravo ne bi smio posjedovati kad bi eliodjelo doìvjeti onako kako ga je autor napisao za sedmogo-di{njake (...) To je zapravo bit pitanja: je li za puno razu-mijevanje djela potreban ~itatelj s to~no odre|enim svoj-stvima (primjerice petogodi{njak s ograni~enim znanjem ko-je mu omogu}uje vjerovanje u stanovite stvari, s posebnommogu}no{}u uìvljavanja) ili pak znalac koji je svladao svevje{tine ~itanja, najkompetentniji ~itatelj? [to je primje-renije ~itanje slikovnice: ono kompetentnog ~itatelja ili onopetogodi{njaka koji vjeruje u Djeda Boì}waka?

Dete je prili~no druga~iji ~italac od odraslog,s obzirom na okolnost da kwièvno delo primadruk~ije od odraslog i da izmi{qeno za wega imadruk~iju vrednost. Nepoznanica dete, u ulozi ~ita-oca, nemogu}nost wegovog shvatawa vlastite poseb-nosti u poimawu i doìvqavawu, nemogu}nost hva-tawa u mreù esteti~ke misli dovode u pitawe ra-spravqawe o kwièvnosti wemu namewene, pa ismisao te kwièvnosti.

Mlado bi}e, kao i odraslo, uprkos ograni~ewi-ma i nespremnosti zbog kojih se prolazi mimo le-pote i snage teksta, kadro je da uspostavi kontaktsa delom i esteti~ki ga razume. Stupaw psiholo{-

kog razvitka, motivacija i mentalno stawe, nad-svest; otvorenost prema lepoti, ma{ta, duh, ukus,afinitet i senzibilitet, preporu~uju ga kao estet-ski orijentisanog konzumenta. Lako}a uìvqavawai odu{evqewa bezazlenim, konkretizacija, sponta-nost, te`wa ka razli~itijem i ~arovitijem, asoci-jativne, misaone, senzitivne i stvarala~ke reak-cije, „treperewe“ zajedno s pesmom, kwièvnokri-ti~ki posmatrano, predodre|uju ulazak u svet ma-{te i pri~e. îstota vi|ewa sveta, „~isto srce“,naivnost, qupkost, ~ednost, za~u|enost, neukroti-va radoznalost, otvorenost prema svetu, vedrina,ìvotni optimizam, eqa za igrom, nerazlikovawemogu}eg od nemogu}eg pribliàvaju i, jo{ vi{e,stavqaju dete iznad (nepresahlih) recepcijskih mo-gu}nosti odraslog ~oveka. Vlastita gramatika, ne-optere}enost jezikom i motivima, „nepokvarenukus“, sposobnost radovawa i tugovawa, strahovawai razdragawa, sawarski zanosi i cvetne vizije stav-qaju ga, u nekim aspektima, iznad opsega esteti~kizrelog ~itaoca.

Ose}awe radosti umetni~kog uìvawa, zadovoq-stvo usled sticawa znawa i dra` samostalnog izna-laèwa re{ewa imanentni su optici mladog ~ove-ka kao medija. Mladi ~italac raspolaè minimu-mom senzibilnosti za sugestivnost re~i i prijem-~ivost lepote. Protivno, dakle, skromnosti obimaznawa i ~itala~kog (ne)iskustva, on poseduje sra-zmernu obu~enost u uo~avawu veza i odnosa struk-turnih kwièvnih elemenata, kao i doraslost ume-}u uo~avawa „poruke“ i vrednosti po sebi. U uloziprimaoca i uìvaoca kadar je da, u okvirima vla-stitih iskustvenih dometa, pojmi i doìvi svesnoili instinktivno izostavqene ili podrazumevaneelemente dela. U umewu da ispita i uvidi sli~no-sti, razume i donese sud, da sam „vidi“ slike, „~u-je“ muziku i „oìvqava“ svet ogleda se korpus we-govog recepcijskog potencijala. Dete je, srazmernoindividualnim mogu}nostima, senzibilan, ka kon-

71

templaciji otvoren i saznawu dorastao ~italac, o~emu govore i stihovi pesme Za{to neke pesme vo-lim:

Al’ sino} mi deda OstojaKupio dva tri Tolstoja.I {ta da kaèm vi{e:Taj Tolstoj dobro pi{e.

(Pero Zubac)

Iz detetove naivne empirijske svesti o svetu iwegove predstave, koja se iz te svesti ra|a, nasta-je druk~ija, neizgra|ena de~ja stvarnost. Dete ka-rakteri{e neizgra|ena ~itala~ka svest o razlicisveta zbiqe i sveta pri~e. Prirodi wegovog rezona– animalizmu, realizmu, egocentrizmu, fanatizmu,voluntarizmu, nominalnom poimawu stvarnosti –odgovara bukvalno shvatawe fiktivnog. Na naro~i-to ranom uzrastu fleksibilnost granice izme|ustvarnog i nestvarnog korespondira sa uìvqava-wem u poetski svet, svet zasnovan na nepostojawuo{tre linije izme|u realnosti i umetnosti.

Dete je sklono da poredi fikciju sa stvarno{}ui veruje u kwièvnu istinitost. Govorewe ivotai ivot predmeta ne doìvqavaju se kao fantasti-ka ve} kao ne{to obi~no i prirodno. Prebacuju}ise lako iz realnog sveta u svet pri~e, ono kwièv-nu stvar uzima sa ozbiqne strane, pomi{qa da jesve to stvarno i pouzdano. Subjekt koji ne prihva-ta zasebno postojawe dva sveta jasno ocrtane kwi-èvne slike opservira naivnom neposredno{}u,kao deo zbiqe i kao dopunu svog ivotnog iskustva.

Razli~ita ~itawa nude razli~ite horizonte o~e-kivawa i doìvqaja. Svaki utisak ima onu i onakvuvrednost kakvu mu daje subjekt koji ga prima. Mali~italac kao racionalno i iracionalno bi}e dajestvarima svoj izgled i svoje vi|ewe; prihvata i va-lorizuje shodno svom poimawu istine. Saglasnovlastitim saznajnim kapacitetima i mogu}nostima,dete zapaà, uo~ava, ra{~lawuje, analizuje i siste-

matizuje stavove prema pro~itanom. Wegova stvara-la~ka uloga, mo} apsorbovawa i odgonetawa poru-ka jesu faktor gra|ewa esteti~kog sveta dela. Napodlozi ~itala~kog i ìvotnog iskustva konstru-i{e se zna~ewe teksta. Kao i odrasli, u satvora~-kom dosluhu sa delom, autorov je saradnik kadar dasopstvenom ma{tom ispuni mesta koja tekstu nedo-staju, u ~emu se i ogleda recepcijska sposobnost.Uìvqavaju}i se, dete se iznutra poistove}uje sajunacima; wihove poraze i radosti, patwe i strep-we „svodi na svoj slu~aj“. Kwièvni likovi sa ko-jima ivi kao sa sebi ravnima nisu izvan wegovogja: u wegovoj uobraziqi je svaki od wih – ja, odble-sak sopstvenog ìvota.

Prirodna je razlika izme|u deteta i odraslog upogledu proporcije, psihi~ke konfiguracije i po-imawa slike sveta. U pore|ewu sa odraslima, deteje u ve}oj meri bi}e afekta i emocija. Mentalnastruktura umetnika, a ne mentalna struktura logi-~ara, nadmo} sposobnosti asocijacija u odnosu nasposobnost racionalnog prosu|ivawa, doìvqavawei posmatrawe sveta s radoznalo{}u, srcem i o~imasawara, na samouveren i suveren na~in, naivnostkoja prekora~uje prirodne dimenzije pojave i sve-ìna doìvqaja, ~ine ga „naru~enim” recipijen-tom. Reagovawe po snazi blisko specifi~nom umet-ni~kom doga|awu, sklonost ka neobi~nom, te`waka novim doìvqajima i senzacijama, otvorenostduha, ~ine ga u odnosu na odrasle kreativnim iemotivno superiornim recipijentom.

Nedu`nost, rastere}enost estetskih reakcijakoje poti~u iz umetni~kog ili neumetni~kog isku-stva, jesu preporuke koje nesazrelog subjekta stav-qaju bliè svojoj poeziji nego {to se svojoj poezi-ji moè pribliìti zreo ~ovek. Pristup svetu ~a-rolija s krajwom otvoreno{}u i s poverewem, otvo-rena srca, onom slobodom deteta od prirode daro-vanom – savr{eno odgovaraju percepciji umetnosti.Nasuprot de~jim, katalogizacijske crte odraslih

72

ograni~avaju i u znatnoj meri poni{tavaju dozu mo-tivacije za ~itawe i kwièvno zanimawe.

Oblikuju}i se u odraslog ~oveka, mlado bi}eprolazi kroz faze prvog, ranog, sredweg i poznogdetiwstva, pri ~emu je mogu}e registrovati uèpotpodele po wihovim specifi~nim zahtevima iafinitetima. Razvoj i emancipacija reflektuju seu uo~qivim telesnim, intelektualnim i socijal-nim funkcijama. Svaka etapa je obeleèna sazreva-wem, druk~ijim pogledom na svet, kvalitativnimsintezama, novim potrebama, motivima, ekspozici-jom aktivnosti i zanimawa i sli~nim individual-nim predispozicijama pretpostavqenog ~itaoca.

Prelazak iz jednog perioda ~ovekovog rasta udrugi zahteva odgovaraju}u umetni~ku literaturu.Saglasno kvalitativno-kvantitativnom razvoju, do-segu horizonta i estetskog opaàwa, {ire se ~ita-la~ka interesovawa i kwièvne me|e. Mladi qudiodmeravaju i konstitui{u estetske vrednosti pre-ma svojim mogu}nostima i ustaqenim promenama,koje imaju karakter vi{eg nivoa akumulativnosti.S rastom i razvojem kwièvnojezi~kog stupwa po-ve}ava se potreba za uìvawem u ~itawu. Sa uzra-stom raste i obim dela. Kao bi}a u procesu dina-mi~kog razvoja kriti~ke svesti, mladi ne predstav-qaju jedinstvenu kategoriju u pogledu ose}awa, shva-tawa, doìvqavawa, percepcije i zrelosti. Stoga semoè pristupiti diferencirawu stupweva „staro-sti“, koji se vezuju za emotivni i mentalni razvoj,odnosno za ìvotno, jezi~ko i literarno iskustvo.

Deci koja tek odrastaju i barataju op{teupo-trebnom, referencijalnom leksikom (posle tre}egodine, kada su sposobna da prime pri~u) bliska sujezi~ka ostvarewa u wihovoj ~ednoj i simplifiko-vanoj naivnosti. Najmla|e privla~e slike dragosti,prisnosti i privrènosti, upe~atqivi opisi, zvu~-ne i igrala~ke rime i ~udesne hiperbole. Mladabi}a pesmice shvataju na nivou slike ili fabule,u ravni sopstvene spoznaje sveta. Razumevawe re~i

(posredi je imeni~ka vrsta) i re~enice u wihovomprimarnom zna~ewu, bez obzira na kontekst u ko-jem se javqaju, elementarno emotivna i intelektu-alna doraslost i dnevno sawarewe rezultiraju per-sonificirawem predmeta i pojava u ve}em stepenui promenom wihovih namena i odre|ewa.

Deca, de~aci i devoj~ice pred{kolskog uzrasta,nalaze se u stadijumu najburnijeg razvoja i formi-rawa. To je faza prelaska jednog u drugo; ja i spoq-ni svet, san i java, stvarnost i obmana, pojam i znak– faza nerazlikovawa stvarnosti od medijske sli-ke. Me|ustawe ja~awa apstraktnog mi{qewa i pre-vazilaèwa difuznog interesovawa karakteri{eodvajawe percepcije na nivou informacije i prepo-znavawa. Kao fabularni tip, dete zanima pojmqi-vo i ono {to se de{ava na povr{ini. Idu}i zaradwom i sièjnom linijom, sau~estvuju}i sa sud-binom junaka kao i sa ostalim zbivawima, ono buk-valno shvata sadrìnu. Doba „{kole maj~inog kri-la“ u starom optativnom smislu ku{a slast mater-we melodije, sna`no doìvqava ritam i glas.Predbukvarski period prati ivo interesovawe zauspavanke, ta{unaqke, razbrajalice, ali i za baj-ke, basne i uzbudqive pri~e.

Zanimawe uzrasta dospelog do stupwa kwige (go-dine 6–8), uprkos nepostojawu kriti~ke svesti ko-ja u svakom trenutku opaà fikcionalnost ispri-~anog, i onda kada ~itawe predstavqa te{ko}u naelementarnom nivou, ~esto prevazilazi vlastiteintelektualne i empirijske mogu}nosti. Ste~enoiskustvo i izve`banost ~ulnog i apstraktnog nivoaznawa, podrazumevawe sveta i vera u optimizam,omogu}uju prvo{kolarcima percipirawe sloèni-jih kwièvnih konstrukta. Golicaju stvari iz re-da podesnih kratkih i duhovito ritmi~kih pesmi-ca, zvu~nih i igrala~kih rima. Detetu neoptere}e-nom sve{}u o stvarima sveta koji se zasniva naograni~ewima i normama, sa puno „rupa“ u znawu,faktivitet biva u mawoj meri „otprve“ jasan. We-

73

mu je bliska prirodna, neuzvi{ena i neukru}enaqupkost, ono ose}awe lako}e i naivnosti koje segrani~i sa dirqivo{}u, otu`no{}u, sentimental-no{}u i pla~qivo{}u.

Period od 8 do 10 godina je razvojni stepen sa-znavawa nepreglednosti sveta i okruèwa, jednogrealnijeg odnosa prema stvarnosti. Saglasno vla-stitim doìvqajima sveta i savladanoj ~itateqskojve{tini, dete u zahtevnijim pri~ama i pesmamaprime}uje va`nije celine, razume pro~itano, uo~a-va hronolo{ki red doga|aja i uzro~no-posledi~neveze; zapaà i povezuje karakteristi~ne detaqe iwihove me|usobne odnose. U {irim pripovetkamai kra}im romanima otkriva i procewuje karakterjunaka i zauzima stav prema wihovim postupcima,opservira opise i poruku dela. Uvi|aju se estet-ski oblici kao pojmovne slike i razaznaje vaqanaod kvaziliterature.

Na putu od naivnog ka intelektualnom ~itala~-kom tipu (godine 10–12), kao vi{em stupwu jezi~-kog i kwièvnog obrazovawa, dolazi do velikogpreokreta u mi{qewu. Ispoqava se zanimawe zasve {to je malo, nad ~ime se moè dominirati iispoqiti mo}. Simpatije ka patuqcima, ali i xi-novima, smatra se u psihologiji, proizlaze iz odno-sa u koji se dete samo stavqa prema wima. Poja~anointeresovawe za ~ovekov psihi~ki ivot i saznaj-no-emotivni polet donose estetski doìvqaj i ose-}awe primaoca. Neravnodu{nost prema stilu iemocionalnoj komponenti napisanog upu}uje napravog recipijenta. Re~ ima uhvatqivije zna~ewe,a estetski odnos nije samo spontan i emocionalan,ve} sve vi{e intelektualan.

Sredwi razvojni ciklus ispoqava ambiciju pre-ma misaonoj nezavisnosti i duhovnoj radoznalosti.Doba napu{tawa detiwstva i sticawa svoga ja, mu-tacije glasa, razabirawa i kristalizovawa, pokazu-je zanimawe za umnoènu i udvojenu stvarnost, zauzbudqivu radwu, du{evne nemire i qubavne dile-

me. Iako bez posebnog emocionalnog iskustva, ~i-talac osnovac mi{qu i fantazijom prodire u bitdela, prepoznaje logi~ku konsekventnost, vremensko-prostorno odre|ewe kwièvnog zbivawa, fabulu ifunkciju aktera. Uo~avaju se zna~ajne pojedinosti uopisu prirode i slikovita mesta, zapaà estetskalepota jezi~kog idioma, {to izaziva pojedine uti-ske, otkriva autorov stav i emocionalni odnos pre-ma opisanim pojavama. italac o delu razmi{qa.

Razdobqe u vertikali od 12 do 14 godina jestedoba povi{ene emocionalnosti, intenzivne imagi-nacije, bogate asocijativnosti, èqe za istraì-vawem, saznawem i podvizima. Koncentrisano, pa-`qivo i s razumevawem, sledi se sadrìna i struk-tura teksta, shvata iluzija i simbolika re~i. De-tetu igra postaje svesnija i blià realnosti. Nara~un jednostavnosti i zanimqivosti tekstova, in-teresovawe je usmereno ka realisti~koj, biograf-skoj, ali i romanti~arskoj lektiri (teme: istorij-ske, qubavne, du{evni nemiri i dileme), lektirikoja vi{e nije {kolska obaveza. Ispoqava se afi-nitet prema novom i senzacionalnom, onom {toima karakter intimnog. Napu{tawe detiwstva gra-vitira lektiri za odrasle.

Adolescentsko-tinejxerski stadijum, vreme slo-ène me|uigre biolo{kih, psiholo{kih i dru-{tvenih ~inilaca, ozna~en je kao estetski. Sazre-vawe, traèwe vlastitog identiteta i zagledanostu sebe (nagli preobraàj u ~oveka, poimawe ivo-ta na sloèniji na~in) kre}e od imaginacije ka re-alnom, prema doìvqajima iz objektivnog sveta.Uzrast karakteri{e formirawe suda vrednosti,uvi|awe moralnih normi utkanih u tekst, uo~avaweosnova stvarnosti, ali i kwièvne simbolike. Napragu muèvnosti i interesovawa za dubqe upozna-vawe sveta, mladima, osim virtuelne, dematerijali-zovane realnosti, imponuju slike tragi~nog kojeumetni~ki celishodno bude eti~ku svest i drè ustawu kriti~nosti i osve{}enosti.

74

Osim generacijskog jaza i dru{tvene stratifi-kacije, evidentna je distinkcija me|u mladima ra-zli~itih kulturno-istorijskih epoha, podnebqa,senzibiliteta i umetni~kih o~ekivawa. Mlade oso-be se distingviraju u okviru starosne grupe u po-gledu (ne)iskustva, rafiniranosti, verziranosti,vi~nosti, celovitosti, puno}e doìvqaja, po snazii dubini emocija, re~ju – u pogledu receptivnih iperceptivnih mogu}nosti.

Dete je, kao i odrasli, jedinstvo asocijativnih,individualnih i senzornih potencijala; odlikujuga specifi~na kognitivna struktura, temperament,emocije, senzibilnost i crte morala.

Kao {to svako delo ima svoju posebnost, tako isvaki ~italac – znatièqnik koji prihvata delo –poseduje samocentriran na~in mi{qewa i subjek-tivno (pred)odre|en ukus. Razliku u pogledu skaleestetske zrelosti, afiniteta i mogu}nosti unutarprihva}enog uzrasta ilustruje ovaj primer:

Neki de~ak od, po prilici, devet godina, zaustavio se

iznenada jednog sun~anog jutra na prekrasnoj livadi licem

u lice sa nekom travkom, zaprepa{}en lepotom jedne kapi

rose koja je svetlucala na suncu ~itavom prizmom boja.

Bio je o~aran i u zanosu pokretao glavu tako da iz razli-

~itih uglova sagleda i doìvi vatromet boja. Odu{evqeno

je pozvao svoga druga da do|e i vidi taj prizor i wegovu

lepotu. Ovaj je do{ao, zauzeo poloàj i pogledao uz uzvik:

„Ti nalazi{ da je to lepo!?“ Potom je udario travku da

bi spala kap rose sa we i nasmejao se superiorno: „To je

vrlo glupo“.

(Milo{ Ili}, Teorija i filozofija stvarala{tva,Ni{, Prosveta, 1979, 48.)

Dok su na jednoj strani kvalitativna recepcij-ska preimu}stva utemeqena na de~joj neposredno-sti, nevinosti i nerazumevawu, na drugoj su ~iwe-nice koje suàvaju wihov misaoni i emotivni ka-pacitet. U odre|ivawu kwièvnosti za decu – po-sebno u zami{qawu detiwstva – detetu se pripisuju

kompetencije koje ono nema. Difuznost svesti,kratko}a pre|enog ìvotnog puta, pomawkaweiskustva i kvantuma znawa akademskog tipa svoj-stveni su mladosti. Kao nezreli odrasli, dete i-vi u svetu ~ulnih utisaka, dodiruju}i povr{nustvarnost, jednostavnu mehaniku zbivawa, a ne wi-hovu dubinu, koja zahteva napor aktivnih konstruk-tivnih emocija. Istinska rastresenost, vrludawepa`we, naizmeni~no gubqewe i uspostavqawe do-ìvqaja, nerazlikovawe su{tine od oblika i nera-zumevawe onog {to je istinito i od trajne vredno-sti tako|e su crte wegove li~nosti.

Bi}e koje se nalazi u procesu duhovnog razvojanema jasnu predstavu o fenomenu jezi~ke umetno-sti. Neiskusna svest, neorganizovanost i nedeter-minisanost unutarweg sveta, nesamostalnost i be-zazlenost nisu u stawu da zauzmu kriti~ki stavprema kwièvnom materijalu i doìvqaju, na ~emuse zasniva umetni~ka komunikacija. Poetski nedo-voqno obrazovano, dete ne ose}a istorijsku, soci-jalnu i kriti~ku poentu dela.

Skromni psihosaznajni izgledi, neznawe, ne-stalnost pa`we i oni wemu specifi~ni unutarwipokreti pribliàvawa i udaqavawa, to jest ta~kegledi{ta, nespremni su da prime sve one elementeiskustva koje donosi preneseni smisao re~i. Iakovidi da je mnogo toga izmi{qeno i plod pi{~evefantazije, dete je nesposobno da prosu|uje o isti-nitosti ili neistinitosti ponu|enog. Stepen ose-}ajnosti i emocionalnog reagovawa, nerazumevawe,onemogu}uju divqewe i estetsko zadovoqstvo. Dete-tu svojstven „bukvalizam“ name}e bespogovorno ve-rovawe da su likovi umetni~kog teksta ivi qudi.

Infantilni mentalitet, neizgra|enost estetskekulture, konkretizovanost i upro{}enost misli,mutni i kolebqivi pojmovi o lepom, svrstavaju„nedorasli deo sveta“ u inferiorne recipijente.

Ipak, dete svojim stasom i snagom, govorom iduhovnim ustrojstvom nije umawena kopija odraslog

75

(kao {to ni de~ja kwièvnost nije umawena umet-nost, niti de~ji pisac „polubrat“ pravog pisca),intelektualno nerazvijeni i nepripremqeni reci-pijent. Nije posredi estetski neosetqiv, ravnodu-{an i emocionalno nepokretqiv umetni~ki duh.Nepriznavawe wegovih umnih i estetskih potenci-jala i potreba, negirawe wegove kwièvne mero-davnosti, zna~ilo bi poricawe i nepristajawe naegzistenciju kwièvnosti ovog ogranka.

LITERATURA

1. Markovi}, Slobodan @. Zapisi o kwièvnostiza decu, Beograd, Interpres, 1973.

2. Vukovi}, Novo. Uvod u kwi evnost za decu i omla-dinu, Nik{i}, MIO Univerzitetska rije~, 1989.

3. Petrovi}, Tihomir. Uvod u kwièvnost, NoviSad, Prometej, 2009.

Tihomir PETROVI]

A CHILD AS A READER

Summary

From the aspect of sociology of literature, children be-long to the separate layer of readers. Like an adult, childrenintroduce their own code into the text which helps them in-terpret the text more acurately. Artistic achievement dependson the author’s attitude towards the readers’ fixed expecta-tion (fulfilled or disappointed). This expectation as well asexperience and taste usually overlap, often match. Youngreaders have their own criteria for adoption of the inferableand connotative. Their autonomy shows in shaping andadopting the text individually in acordance with their lim-ited ability of conception and extension. What is also no-table is children’s complete belief in what they read.

Keywords: children readers, reception, reader’s age, text

UDC 82–93.09

� Sneàna [ARANÎ] UTURA

UDEO PODNASLOVAU RECEPCIJSKOMODRE\IVAWUKWI@EVNOG DELA

SA@ETAK: S obzirom na to da se me|u publikacija-ma za decu neretko nalaze kwige koje nose oznaku „za de-cu i odrasle“, ili neku srodnu formulaciju ove sintagme,u radu se poku{ava osvetliti zna~ewe takvog izbora pod-naslova. Ukidawe jasne recepcijske granice, odnosno suge-risawe mogu}e univerzalnosti kwièvnog dela sa aspek-ta ~itala~ke publike, tuma~i se kao posredan odgovor au-tora na pitawa o prirodi i vrednosti kwièvnog dela ukom tzv. uzrasno identifikovawe potencijalnih ~italacanije kqu~ni parametar. Tako|e, zna~ewe ovakvih podna-slova sagledava se i u svetlu nagove{tenog preispitivawapoimawa autonomnosti detiwstva i fenomena deteta kao~itaoca i to u kontekstu mogu}ih veza sa na~inom na ko-ji usmena (patrijahalna) tradicija, anti~ki topos „starogdeteta“ i sredwovekovna kultura razmatraju odnos dete –odrastao.

KQU^NE REÎ: kwièvnost za decu, podnaslov, re-cepcija, detiwstvo

Naslovi kwièvnih dela, bilo jasni, doslovnii nedvosmisleni, bilo metafori~ni, zagonetni,provokativni, odraàvaju bar neka tematska poqa,osnovne namere autora i oblik prièqkivanekomunikacije sa ~itaocem. No, ta ionako po pravi-lu „zamr{ena transakcija“ (Eko 2001: 110), ve} odkorica kwiga, izme|u pisca, dela i ~itaoca, izbo-rom podnaslova katkad biva, ~ini se, dodatno ote-àna, iako se od podnaslova o~ekuje poja{wewe, sa-

76

èto „dekodirawe“ sadrìnskog opsega dela, odgo-vor na pitawe „o ~emu“ je data kwiga, ili, s drugestrane, „za koga“ je. Naime, re~ je o primerima ukojima stoji neka od sintagmi tipa „za decu i od-rasle“, „za male i velike“... Nepostojawe preciz-nog usmeravawa na ~itala~ku publiku na koju datodelo ra~una kao primarnu, a istovremeno prisutnapotreba da se takvo relativizovawe kriterijumanamene posebno istakne i to ve} na prvoj strani-ci, podnaslovom, moè se razli~ito tuma~iti.

S jedne strane, moglo bi se re}i da takav postu-pak donekle negira poeti~ke posebnosti kwièv-nosti za decu, da poni{tava smislenost radikalnogprincipa u namenskom razvrstavawu („ili – ili“),pa autori svoje kwige ne ele unapred odvajati izkonteksta kwièvnosti kao celine i nuditi ih kao„specijalizovana“ {tiva. Moglo bi se re}i i da ta-kvo nedvosmisleno, deklarativno ukidawe graniceizme|u deteta ~itaoca i odraslog ~itaoca upu}ujena uverenost da ponu|eno kwièvno delo moè pod-jednako zadovoqiti literarne apetite i jednih idrugih (katkad, istina, ni jednih ni drugih), da jenaprosto bespredmetno da se autor o tome izja{wa-va, pa ostavqa ~itala~koj publici da se sama sna|ei razabere kome {ta i koliko pripada. Nije nemo-gu}e da u takvom izboru ima i ne~eg pomalo udvo-ri~kog. Jer, ako je re~ zaista o uverenosti da odre-|eno delo jeste i „za decu“ i „za odrasle“ – istica-we te ~iwenice moglo bi aludirati na izvesno po-vla|ivawe deci u smislu sugerisawa da imaju predsobom „ozbiqnu“ kwigu, a ako je delo po nizu svo-jih poetskih odlika upravo tipi~no de~je – ~emuonda maskirati o~igledno, dodavati i „odrasle“ urecepcijski opseg kada se oni, kao potencijalni ~i-taoci ionako podrazumevaju. Nije li onda, kona~no,re~ o retori~koj manipulaciji koja nagla{avawemnasu{ne „vertikalne“ dimenzije iskazuje potrebuautora da i daqe, jo{ uvek, „diù cenu“ kwièv-nosti za decu?

No, ako se u razmatrawe ukqu~e srodne, ali nei istovetne formulacije podnaslova, prethodno iz-nesena sumwi~avost mogla bi ostati po strani kaoposve neopravdana. Naime, nisu malobrojni prime-ri u kojima se mogu prona}i sintagmatski sklopo-vi, poput, recimo, „roman za decu i takozvane od-rasle“ (Zvezda rugalica Vesne Aleksi}), „pri~e zadecu u odraslima i za odrasle u deci“ (Cimet me-da Vesne Aleksi}), „pesme za ozbiqnu decu i neoz-biqne odrasle“ (Velika pijaca Milovana Danojli-}a)... Elipti~no, neretko i duhovito, povezivawedva recepcijska horizonta ukazuje na uverewe auto-ra da postoje zajedni~ka interesovawa, senzibili-teti deteta i odraslog ~itaoca, da se katkad, upr-kos nerazumevawu (Azar 1970: 16), mogu razumeti,a kwièvno delo doìveti kao vid „ogledala“ ukom mogu na}i odraz svoje budu}nosti ili svojepro{losti, svejedno, dakle ono {to ih ~ini su-{tinski povezanim.

Bez obzira na to kako ona osnovna podnaslov-ska sintagma bila formulisana, re~ je o nizu delakoja, iskqu~ivawem najop{tije recepcijske podvo-jenosti, bespredmetnom ~ine i raspravu o odre|iva-wu precizne uzrasne pripadnosti kwièvnih dela.Ako je svejedno kojoj je ~itala~koj publici deloprimarno nameweno, ako se pretenduje na univer-zalnost tog tipa, onda je krajwe sitni~avo bavitise pitawima „prijem~ivosti“ kwièvnih dela zaovu ili onu dob. [tavi{e, te{ko se moè prona}iautor koji u podnaslovu svoje kwige za decu (i bi-lo koje druge) navodi godine starosti ~itaoca nakog ra~una. No, s druge strane, mimo eqa, uvere-wa i potreba autora stoji posao tuma~a i, ~ini se,wima su takve kategorizacije ponajpre potrebne.Nedoumicu izaziva pitawe: za {ta? Mogu}e je dasu one i bitne i potrebne kao ~isto tehni~ka stvarkoja bi „olak{avala“ proces „uvo|ewa“ i „sprovo-|ewa“ dece kroz svet kwièvnosti tako {to bipredstavqala pouzdanu, nau~nu (u~enu), gotovu i

77

uredno pripremqenu selekciju. Mogu}e je i da sekritika kwièvnosti za decu, htela – ne htela, bezobzira na to ima li taj trud odabirawa neku prag-mati~nu svrhu, naprosto mora baviti i uzrasnomkategorizacijom kwièvnih tekstova da bi ispo-{tovala specifi~nost predmeta koji ispituje. Jer,tvrdi se da „bitan element definicije“ kwièv-nosti za decu „predstavqa odnos prema grupi reci-pijenata odre|enog uzrasta“ (Franz 1980: 45) i daje „najboqe ono {to je dostupno odre|enom stupwurazvoja a ne ono apsolutno najvrednije u smisluranga svetske literature“ (Bajnlih, cit. po: Franz1980: 45). Ovde se name}e nedoumica su{tinskogkaraktera: da li je posebnost kwièvnosti za de-cu zaista uslovqena periodima/fazama detiwstvai mestom na kom }e, u tom smislu, svako pojedi-na~no delo biti „rangirano“? Drugim re~ima, odkriti~ara kwièvnih dela za decu o~ekuje se da„povede ra~una da li su ona pristupa~na de~jem uz-rastu i kojem. Kako on to moè znati? A ako bido takvog znawa nekako i do{ao, na koji bi na~inono trebalo da uti~e na ocewivawe umetni~ke vred-nosti dela?“ (Danojli} 1982: 23). Na ve~ito aktu-elno pitawe o na~inima vrednovawa kwièvnog de-la, u ovom kontekstu, dometi razvojne psihologijejesu dragoceni i nezaobilazni, ali, ~ini se, nemogu ostati prevladavaju}i parametar. Uslovno re-~eno „odmeravawe snaga“, pre}utno, stoji u koncep-tu uzrasnog profilisawa kwièvnog dela: uvek jere~ o tome moè li (i ho}e li) ~italac „uko{tac“sa odre|enim tekstom, ili mu jo{ nije „dorastao“,ili ga je „prerastao“. itava rasprava kre}e se za-pravo u maglovitom i promenqivom poqu sa iri-tantnim terminom „pogodnosti“: ako je neko delo(sadrìnom, jezikom, obimom...) „pogodno“ za detepred{kolskog uzrasta, da li je istovremeno „nepo-desno“, „prevazi|eno“, bezvredno za ono od, reci-mo, trinaest godina? Da li time postaje i na~el-no „bezvredno“? Moè i obrnuto – da li je delo

koje se po proceni sastavqa~a {kolskog programana{lo u {estom razredu „prete{ko“ i tako posve„irelevantno“ za dete u drugom? I kuda onda sasvim publikacijama sa podnaslovima „za decu i od-rasle“, „male i velike“, „stare i mlade“? To mogubiti dela posmatrana u nekom recepcijskom ni nanebu ni na zemqi prostoru, a mogu biti i dela ko-ja bi se dala tuma~iti kao posredan prilog uobli-~avawu odgovora na niz prethodno postavqenih pi-tawa o prirodi i vrednovawu kwièvnog dela.

Marginalizovawe principa namene, odnosno sve-sno izbegavawe autora da svoje delo nedvosmislenoi deklarativno upu}uju samo ka detetu ~itaocu, apogotovo da ga jo{ uslovqavaju i odre|ivawem po-sebne ~itao~eve dobi, nije novina. Delimi~no, ta-kav pristup aludira na na~in na koji tradicional-na kultura poima dete i detiwstvo uop{te. Iakoovo moè delovati nesuvislo, pogotovo posle ube-dqivih dokazivawa autonomnosti detiwstva kaospecifi~ne antropolo{ke kategorije, kao korakunazad kojim se degradiraju ~iwenice kojima se po-kazalo i dokazalo kako i za{to detiwstvo jeste sa-mosvojan fenomen, ipak, prethodna pretpostavkaostaje kao mogu}nost za razmi{qawe. Kako god, ni-je re~ o „nevidqivosti“ fenomenologije detiwstvaili socijalnoj/sociolo{koj pot~iwenosti u hije-rarhiji tradicionalnog dru{tva, ve} o jednom odmogu}ih na~ina da se naglasi va`nost zagovarawaravnopravnog odnosa dva razli~ita ~itala~ka hori-zonta.

U tradicionalnim dru{tvima „u kojima je usme-no preno{ewe jedini ili preovla|uju}i na~in po-sredovawa poetskih dela“ dete se posmatra kao„deo zajednice i u~estvuje bezmalo u svim wenimmanifestacijama, pa i poetska dela prima i u~i uwihovom totalitetu, tokom obreda, obi~aja, sve~a-nosti ili u svakida{wici, zajedno sa ostalim ~la-novima kolektiva“ (Kleut 1997: 6). Upravo takavpristup jeste prva od nekoliko asocijacija koje po-

78

menuti podnaslovi izazivaju. Usmena tradicija nepoznaje izri~ito razvrstavawe svog poetskog svetana pojedine faze detiweg razvoja. Recimo, u usmenojlirici razaznaju se malobrojne vrste namewene de-ci, od znatno brojnijih koje mogu biti „i za decui za odrasle“. Klasifikacijski kriterijumi jesustvar naknadnog u~itavawa, po~ev od izdvajawa us-pavanki kao pesama namewenih upravo deci u Kara-xi}evoj zbirci, me|u kojima su se na{le i dve pe-sme (cupaqke) za koje kaè da „ne idu sa svijem“me|u wih, ali ih ipak ostavqa u toj grupi jer muse „~inilo“ da im je takvo okruèwe „najprili~ni-je“ (Karaxi} 1975: 207). Ostale lirske usmene vr-ste, koje savremena podela postavqa i u kontekstkwièvnosti za decu, u Karaxi}evoj zbirci nisuizdvajane u zasebnu grupu, ali se naslovom, sadr-ìnski ili dodatkom u vidu bele{ke uz pesmu po-smatraju u tom svetlu. Takve su, recimo, Dje~inaigra ili Pjeva se na babinama, obe sme{tene u{irok opseg „razli~nih enskih pjesama“. Termi-nolo{ko precizirawe usmenih lirskih vrsta za de-cu, kao posledica tematskog i namenskog svojstvapesama, podrazumeva uvek odre|enu uslovnost, a naj-mawa nedoumica postoji uz uspavanke, lazaqke, ta-{unaqke, cupaqke i pesme uz odre|ene igre. No,kada se po strani ostavi primarni Karaxi}ev prin-cip razvrstavawa usmenih lirskih vrsta prema na-meni i prilici u kojoj su se pevale, zalazi se u po-dru~je koje u velikoj meri relativizuje jasnost re-cepcijskog usmeravawa, odnosno uzrasni identitetdeteta na koje pesma ra~una bilo kao slu{aoca, bi-lo kao ~itaoca bilo kao izvo|a~a, vi{e nije mogu-}e bez rezerve odrediti onako kako se to moè saprethodno pomenutim vrstama (a ni tad ne u iskqu-~ivom obliku). Istovremeno, otvara se prostor dase kao sredi{wi kriterijum uzme poeti~ka blis-kost nekih drugih ànrova sa poetikom pesme zadecu, no ne kao dosledno sporovodqiv princip, ve}tek kao mogu}nost da se izdvoje pojedine pesme ko-

je bi se, po mi{qewu istraìva~a i antologi~ara,uklapale u nov kontekst. Tako se kriterijum us-lo`wava dodavawem specifi~nog segmenta koji bise mogao nazvati „de~ijim horizontom o~ekivawa“,pa se biraju primeri koji se „svojom sadrìnomodnose na decu ili predstavqaju onu vrstu smisaonei zvukovne dosetke koja danas moè da privu~e de-te“ (Karanovi} 2005: 58), ali i tad bez izrazitogprofilisawa uzrasnih identiteta. U tom duhu ideo basmi moè biti posmatran kao kwièvnost zadecu, i pojedini blagoslovi, i neke od prigodnica,obrednih i obi~ajnih pesama, neke lagarije i ru-galice, deo iz kruga porodi~nih i {aqivih pesa-ma... Razmatrawe wihovog odnosa prema dobu dete-ta kom se danas namewuju ili kog mogu privu}i –predstavqa problem za sebe. Drugim re~ima, velikdeo tih primera te{ko bi se mogao bezuslovno raz-vrstavati po, ve} klasi~noj, podeli kwièvnih„afiniteta“ prema odre|enim dobima detiwstva.1

One tako ostaju u relativno nejasnom poloàju, iz-me|u „moè, a ne mora“. I, na~elno gledano, istovaì i za ostale usmene oblike, epsku poeziju, pro-zne ànrove, jednostavne forme.

Uz mnogo opreza i sa prili~nom uzdràno{}uzbog svesti o krhkosti smisla druge asocijacije ko-ju dati podnaslovi izazivaju, ipak, pomaqa se mo-gu}nost wihovog tuma~ewa u kontekstu veze sa sred-wovekovnim poimawem deteta. U prvi mah tu asoci-jaciju izazivaju formulacije koje podse}aju na jed-nu od najzastupqenijih sintagmi pri elipti~nomodre|ivawu sredwovekovnog shvatawa deteta kao

79

1 Re~ je o tri faze, pred{kolskoj (od prve do sedme godine)koja se, opet, deli na period do tre}e i nakon tre}e godine,{kolskoj (od sedme do jedanaeste godine) i predpubertskoj (odjedanaeste do ~etrnaeste), te uslovno i tzv. adolescentskoj fazi(do sedamnaeste godine), ili tzv. prvo, drugo i tre}e detiw-stvo, koje se, opet, daqe deli na faze od po nekoliko godina...Kako god bile formulisane, ovakve periodizacije, zasnovane nadometima razvojne psihologije i nauke o kwièvnosti, u su{ti-ni nastoje odgovoriti na pitawe {ta koja ~itala~ka dob „voli“,odnosno, {ta je kojoj „primereno“.

„~oveka u malom“, a kakav je, recimo, tip podna-slova kwiga uobli~enih „za male qude i veliku de-cu“. Naravno, ovim se ne eli re}i da je svest da-na{wih spisateqa za decu istovetna sredwovekov-noj, pogotovo ne nizu negativnih asocijacija kojepo automatizmu naviru, a saètih u izrazitoj mar-ginalizaciji detiwstva. No, uz to stoji i ~iweni-ca da se upravo u sredwem veku jasno uobli~ava vi-zija „izabranosti“ dece, wihove ~istote i nevino-sti, dakle posebnosti, svakako ne u duhu dana{wegpoimawa, ali ipak posebnosti. Iako u sredwove-kovnoj kulturi nije bilo „li~nosti kakva se for-mira u Evropi novog vremena, u doba atomizacijedru{tva; nije bilo takve individualnosti koja po-hrawuje iluziju o svojoj potpunoj autonomnosti isuverenitetu prema dru{tvu (...) ~ovek nikada ni-je bio bezli~na osoba u stadu sebi sli~nih“ (Gure-vi~ 1994: 333–334). U tom smislu s rezervom se uzi-ma i ideja o „bezli~nosti“ detiwstva, no, to pita-we daleko prema{uje nameru ovog rada. Ipak, po-sebnost detiwstva mogla bi se traìti i tamo gdese zapravo uop{te ne o~ekuje, u specifi~nom odno-su prema odraslima: bez tabua, izolovawa i razli-kovawa... Upravo u duhu zapaàwa da je dete u sred-wovekovnoj kulturi „od trenutka kada je moglo daìvi bez neprestane nege majke, dadiqe ili povi-ja~ice, pripadalo dru{tvu odraslih, u kojem se ni-je izdvajalo“ (Arijes 1989: 176). Ta „pripadnost“moè se, naravno, s punim pravom i obiqem dokazatuma~iti u svetlu neosetqivosti i slepila za „de-~iju morfologiju“, ali postoji bar malena mogu}-nost, zasnovana na krajwe rizi~noj improvizaciji,da se tuma~i i u svetlu posrednog i nenamernog is-puwavawa su{tinske eqe svakog deteta: da {to preodraste, da izgleda kao odrastao, da radi iste stva-ri... Moè biti da bar neke kwige ponu|ene „za de-cu i odrasle“ posredno povla|uju ovoj potrebi.

Ne prave}i o{tru granicu, ne prave}i zapravonikakvu granicu, nagove{tavaju}i ukidawe recep-

cijskih kategorija kao unapred zadatih parametarasaznavawa kwièvnog dela, autori koji zagovarajuovakav stav, na neki na~in, poigravaju se poznatimtoposom „starog deteta“, od antike do danas dosled-no i razli~ito uobli~avanog. Naravno, ni ova aso-cijacija ne uzima se u doslovnom smislu. Re~ jesamo o prepoznavawu mogu}e aluzije na te`we da seuspostavi izvesno „uravnoteèwe“ izme|u mladostii zrelosti (Kurcijus 1996: 166). Ako je nekada pre-vladavalo povezivawe dece i odraslih prevashodnopo „ozbiqnosti“ (o{troumnosti, razboritosti, mu-drosti), danas, moè biti, prevladavaju veze po„neozbiqnosti“ (neposrednosti, ludorijama, igri,nekonvencionalnosti, pa kona~no i po slobodi).Po modelu poznate Ciceronove „kao {to odajempriznawe mladi}u u kome ima ne~eg stara~kog, tako~inim i kad je re~ o starcu u kome ima ne~eg odmladi}a“ (Kurcijus 1996: 167), jo{ uvek se isti~espona, u ovom slu~aju dece i odraslih kao ~itala~-ke publike. Ako se s jedne strane otvorila mogu}-nost da kwiga posluì detetu da {to pre odraste,ponudila se i ona druga mogu}nost, da posluì odra-slima da nikada sasvim ne odrastu. U tom prostoruuzrasno identifikovawe ~itaoca, o~ito, nije smi-sleno: dete i odrasli mogu funkcionisati kao par.

„Ako se kwièvnost pi{e za nekog, onda onaimplicira i nameru, ako je namera razvojna, ondaje i pedago{ka“, a pritom, „prava pedago{ka umet-nost je odabrati pravu kwigu u pravo vreme i ponu-diti je na pravi na~in detetu“ (Kamenov 1986: 8).I to zaista jeste „prava pedago{ka umetnost“. Iakoto nije zadatak ni kwièvnika, ni kwige, ni dece,jeste spontan ~in koji se, ipak, na sloènom re-cepcijskom poqu, posve prirodno desi. Svaka kate-gorizacija naizgled olak{ava kretawe po kwièv-nosti i bez we te{ko moè biti sistemski vo|enog~itawa kakvo name}e {kolska organizacija. No,svaka kategorizacija, propisivawe „{ta je za kogai kad“, istovremeno, mnogo vi{e sputava. Ako se

80

ipak ustraje na tvrdwi da je nu`nost da se kwièv-nost razvrstava i svrstava po stepenu procewene„prigodnosti“ pojedinim razvojnim etapama, ceoproces mogao bi se temeqiti na slobodi izbora,odnosno postavqawu naj{irih mogu}ih i po pravi-lu uslovnih „okvira“, na savetu i preporuci o pr-vom susretu s odre|enim kwièvnim delom. Osla-waju}i se na uverenost u sopstvenu „formiranost“,odrasli ~italac takvo pravo sam sebi obezbe|uje.Tvrdwe da dete ne ume odabrati, da je neve{to inekriti~ko samo su jedna strana pri~e (uostalomogromna ve}ina odraslih ~italaca nije puno dru-ga~ija). Strahovawe da deca to ne}e umeti ili ne}emo}i nije sasvim opravdano, jer, „nikakva sila nasvijetu ih ne moè prisiliti da ~itaju ono {to imse ne svi|a. To je wihov na~in obrane i wime sedoista dobro znaju posluìti“ (Azar 1970: 59). Ko-liko im je {ta od ponu|enog „upodobqeno“ najbo-qe i najbrè }e sami proceniti.

Iako je „vera u autonomiju detiwstva u stvarinovi mitski obrazac nastao ukr{tawem starog mit-skog obrasca o velikoj anticipaciji i moderni-sti~kog kulta individualizma“ (Qu{tanovi} 2004:18), malo ko bi se te vere odrekao. No, vaqalo bi,ipak, iznova promisliti koliko se kwièvnost kaoumetnost da disciplinovati u ~itala~ko-dobnerazrede, taj bri`qivo osmi{qeni, kontrolisaniprotok uìtaka i saznawa, koja se od kwige o~eku-ju, a da pritom ne bude osuje}ena ni wena najvital-nija ica ni sposobnost ~italaca, wegovih indivi-dualnih „kompetencija“ koje uslovqavaju da ~itawebude, kako je u uvodu pomenuto, ve~ito „zamr{enatransakcija“.2 Moè biti da kwige sa podnaslovi-ma o kojima je bilo re~i sugeri{u upravo takav na-~in promi{qawa o ovoj problematici. On ne mo-

ra biti ispravan, svakako nije ni jedini, a i ne va-ì za svaku tako koncipiranu kwigu, ali jeste mo-gu}. Re~ je kwigama koje se, bar relativizovawem ka-tegori~ke interpretacije principa namene u pro-cesu recepcijskog raslojavawa kwièvnosti nazna~e-nim u podnaslovu, ne oslawaju na „sliku detiwstvakao stepeni{ta“ (Qu{tanovi} 2004: 20), ve} na je-dan model jedinstvene kwièvnosti i jedinstvene~itala~ke publike.

LITERATURA

1. Azar. Pol. Knjige, djeca i odrasli, prevod DanicaBudisavljevi} i Dane [ijan, Zagreb, Stylos, 1970.

2. Arijes, Filip. Vekovi detinjstva, prevod NevenaNovovi}, Beograd, Zavod za ud`benike i nastav-na sredstva, 1989.

3. Gurevi~, Aron. Kategorije sredwovekovne kul-ture, prevod Radmila Me~anin, Novi Sad, Ma-tica srpska, 1994.

4. Danojli}, Milovan. î{}enje alata, Beograd, Ne-zavisna izdanja, 1982.

5. Eko, Umberto. Granice tuma~enja, prevod Mila-na Pileti}, Beograd, Paideia, 2001.

6. Kamenov, Emil. „Razvojni kriterijumi vrednova-nja de~je literature“. Detinjstvo, br. 1, god. XII,(prole}e 1986): str. 711.

7. Karanovi}, Zoja. Puna tepsija zlatnih kola~i-}a. Priru~nik narodnog pesni{tva za decu, va-spita~e i u~iteqe, Beograd, Platoneum, 2005.

8. Karaxi}, Vuk Stefanovi}, Srpske narodne pje-sme, kwiga prva, Sabrana dela Vuka Stefanovi-}a Karaxi}a, kwiga ~etvrta, priredio VladanNedi}, Beograd, Prosveta, 1975.

9. Kleut, Marija. „Dete – usmena kultura – masov-na kultura“. Detiwstvo, br. 3, god. XXIII, (jesen1997): str. 57.

81

2 Svaki ~in ~itawa je „jedna zamr{ena transakcija izme|ukompetencije ~itaoca (znawa o svetu koje ~italac deli) i tipakompetencije koju dati tekst postulira da bi bio ekonomi~nopro~itan“ (Eko 2001:110).

10.Kurcijus, Robert. Evropska kwièvnost i la-tinski sredwi vek, prevod Josip Babi}, Beo-grad, SKZ, 1996.

11.Qu{tanovi}, Jovan. Crvenkapa gricka vuka.Studije i eseji o kwièvnosti za decu. NoviSad, DOO Dnevnik – novine i ~asopisi, Zmajevede~je igre, 2004.

12.Franz, Kurt. „De~ja lirika“, prevod Olga Beki}.Detinjstvo, br. 2, god. VI, (leto 1980), str. 39–49.

Sneàna [ARANÎ] ÛTURA

SUBTITLE SHARE IN DETERMININGTHE RECEPTION OF LITERARY WORKS

Summary

This paper attempts to interpret the meaning of the sub-title such as “for children and adults”. The abolition of clearreception of the border, suggesting possible universality ofa literary work in terms of readership, is interpreted as anindirect response by the questions about the nature and val-ue of literary works for which age-identification of poten-tial readers is not a key parameter. Also, the meaning ofthese headings are analyzed in the light of understandingthe phenomenon of childhood and the autonomy of the childas a reader in the context of possible links with the way inwhich tradition (oral, ancient, medieval culture) conceivedthe child’s place in the world of adults.

Key words: literature for children, subtitles, reception,childhood

UDC 028–053.2

� Nata{a KQAJI]

„SVE-NA-KLIK“ DETE

I WEGOVE KWIGESA@ETAK: U ovom radu dat je kratak pregled trenut-

nih, realnih ~itala~kih potreba savremenog deteta u os-novno{kolskom uzrastu, datog iz ugla nastavnika i {kol-skog bibliotekara i nekih najatraktivnijih naslova i edi-cija koje su u~enici navodili u protekle 23 godine. Po-smatramo razvojni put ~itawa savremenog deteta od vizu-elnog sagledavawa sveta kwige, faze slikovnica, serijalapoput Ku}ice na drvetu, Ta{ija ili Xeronima Stilto-na, preko „sme{nih kwiga“ i edukativnih enciklopedijapisanih na nov, duhovit na~in, do tinejxerskih i kwiga(Ketrin Lem, Sju Tauzend, Meg Kebot, uslovno pojedinadela Tonija Parsonsa, Selinxerov Lovac u itu) i aktu-elne fascinacije Sumrak sagom Stefani Majer, sa iskra-ma nade u de~jem tragawu za nekim proverenim klasi~nimnaslovima (Dnevnik Ane Frank, Doìvqaji NikoletineBursa}a).

KQU^NE REÎ: savremeno dete, ~itawe, kriza, kla-sika, serijali, sme{no, princeze, enciklopedije, tinejxer-ski horor

Stalno potenciramo krizu ~itawa. I stalno go-vorimo o smawewu interesa za kwigu me|u decom iomladinom, rezignirano konstatuju}i da su nam de-ca nena~itana, neobrazovana, nepismena. Praksa }enas podràti – neprirodni, iskidani, nabacanisklopovi re~enica, nehajan i po nekim ne uvek os-novanim stavovima – leèran odnos deteta premapravopisu, uslovqen gubitkom potrebe za pravopis-nom normom u „brzim komunikacijama“ (mobilnitelefoni, Fejsbuk, ~etovawe), upotreba „elektron-skih“ umesto „papirnih“ tekstova (daleko je jedno-stavnije i re}i }emo – bezbolnije, konsultovati

82

Vikipediju kao neproveren izvor, na kojem se poamaterskom sistemu „svako moè da pi{e o svemu“ka~e podaci, nego otvoriti op{tu enciklopedijuili predgovor, ponajmawe potraìti ih u {kolskojili javnoj biblioteci i susresti se sa ìvom in-karnacijom bibliotekara iz Andri}eve pripovetkeKwiga, drasti~no nepoznavawe op{te kulture ueri op{te dostupnosti informacija (s tim {to ni-je svaka informacija predmetno zanimqiva, ìva,sme{na ili {kakqiva, otud Wego{evo najpoznati-je delo postaje „Gorki list“, a streqawe |aka sede{ava 1914. godine u Kraqevu), a o leksi~komfondu mladih koji, uz du`nu nu`nost i ìvostàrgona, uveliko gube svest da razgovorni stil ni-je stil za |a~ke pismene zadatke i usmeni odgovor,o formi da i ne govorimo. „Pa kako“, pita}e vasdete, „ali te re~i su op{teprisutne i u kwigamakoje ~itam, kako to moè biti stilski nekorekt-no?“ Kontraodgovor – kaì mi {ta ~ita{ da vidimko si! Odgovori postaju zanimqivi, slikoviti, pi-toreskni, ponekad groteskni, ali i vrlo logi~ni,opravdani i razumqivi u okolnostima u kojima na-staju. Ciq ovog rada nije ni da upu}uje ni da kriti-kuje, zakqu~ci su izvedeni iz aktuelne prakse u bi-blioteci i nastavi, sa davawem slobode detetu daodabere da ~ita ono {to èli i sa razumevawemwegovog odabira.

Sama re~ „klasika“ u svesti ve}ine {kolaracazvu~i kao napregnuti Bah sa prisilnog slu{awaTokate i fuge u d-molu na ~asovima muzi~kog. Da-kle – naporno i dosadno. Sporo. Puno opisa, por-treta, detaqa, suv tekst, rasplinuta radwa. Pro-blem broj dva – obim! Stara izdawa u tvrdom pove-zu u edicijama poput „Plave ptice“ ili „Lastavi-ce“ mo`da izgledaju sentimentalno toplo genera-ciji wihovih ne tako starih nastavnika, ali ras-plinutom digitalizovanom „sve-na-klik“ detetu todeluje te{ko. Masivno, kilometarski razvu~eno.Nije ni ~udo {to su tradicionalna takmi~ewa u

~itawu poput „îtala~ke zna~ke“ u blagoj krizi,uz ~iwenicu da neki naslovi sa spiska klasi~ne li-terature za decu nisu izdavani barem 20 godina, paih je stoga gotovo nemogu}e na}i, ili egzistiraju uretkim pohabanim primercima. Naslovi poput Mo-drih prozora Danka Oblaka ili sovjetskog SF-aZvezda Kec Aleksandra Beqajeva de facto ne drèpa`wu. Pa ako ve} prebrodi barijeru ulaska u bi-blioteku, dete se ne}e libiti da u skromnom rokuod 20 minuta tri puta zameni kwigu samo na osnovuprvog dojma, da bi na{ao „onu pravu“. Hajde da po-~nemo od najmla|ih. Prvaci. Prva fascinacija bi-bliotekom i kwigom – kqu~ budu}e komunikacije.Prvi kontakt sa kwigom poèqan je i pre nau~enihslova, u fazi izo{treno vizuelnog doìvqaja pro-stora kwige. Faza ilustrovawa pri~e koju ~itau~iteq, koju im pri~ate, koju sami smi{qaju. Akosvoju {kolsku ili javnu biblioteku doìvite kaolepu sobu punu kwiga, gde sve mora biti na svommestu i gde caruje ti{ina – mali ~ita~ }e pobe}iglavom bez obzira. Ne dajte sebi da vam radni pro-stor bude sterilan – puno cvetova, u~eni~kih ilu-stracija, plakati, pokaziva~i ili de~jom rukompravqeni panoi u~ini}e svoje. Ali presudan je os-meh. Bibliotekar ne ujeda! Nije najstra{nije u i-votu izgubiti ~lansku kartu ili kwigu! U~ewe od-govornosti je jedno, neophodno, neizostavqivo, alinemojte prenebregnuti strah od kwige! Nije ga la-ko savladati!

[ta ~itaju prvaci? Slikovnice, svakako, pose-bno sa ìvotiwama u glavnim ulogama, veri`nepri~e u stihovanoj formi. Pesme. Kratke folklor-ne forme u formi preklapalica. Saète i svedenetradicionalne bajke. U eri izraàjne disleksije,disgrafije, uz akcent na individualizovanom, in-kluzivnom principu rada za decu sa posebnim po-trebama ili oteànim socioekonomskim uslovimaza napredovawe (posebno kod romske populacije) –sve vi{e prostora daje se i pripremnim i po~et-

83

nim kwigama sa malo teksta, vizuelnim pojmovimai igrama za re{avawe – materijal koji je ranijebio zastupqen u pred{kolskom vaspitawu. Samo,nemojte se uop{te prepasti ako vam taj isti prvakzatraì kwige o kosturima, duhovima, crnim rupa-ma ili dinosaurusima!

I ve} u tom periodu po~iwe prepoznavawe izda-va~a. ârobna re~ – Laguna. Op{teprisutni izda-va~, izdava~ godine za 2010. godinu, sa ve} razgra-natim lancem kwiàra, ali i pultovima sa kwiga-ma u gotovo svakom super/mega/hipermarketu. Evro-\unti – druga ~arobna re~. Uz blagi prezir kojiozbiqan konzument kulture moè imati prema ovak-vom plasmanu kwige (bliskom kiosk-izdava{tvu),nemojmo zaboraviti ni to da ra{trkana a mnogo-qudna naseqa Beograda nemaju naj~e{}e nijednukwiàru, a o gradovima u unutra{wosti da i ne go-vorimo. [tand u samoposluzi – jedini na~in da do-|e{ do kwige, uz eventualno postojawe lokalnogogranka Gradske biblioteke, ali sa fondom kojinaj~e{}e ne prati u korak savremenu produkciju.Realnost. Mo`da na prvi pogled gruba. Ali bezdvojbe – potrebna. Bilo bi, razume se, dobro da ovedve ~arobne re~i u izdava{tvu za decu ne budu ijedine.

Sara Kej. Edicija qupkih slikovnica iz perio-da „Belle Epoque“. [arm, toplina, u{u{kanost,stilski qupke ulustracije, negovawe porodi~nihodnosa, prijateqstva, malih ku}nih poslova. Uvodu klasi~ne i, ~ini se, danas nedovoqno afirmisanekwige Ana iz Grin Gejbla L. M. Montgomeri (L.M. Montgomery) ili Crnog lepotana Ane Sjuel(Anne Sewl) (prepoznatqivi su u animiranoj for-mi). Ako na prvi pogled deluje pomalo grubo, fe-nomen slikovnica Pepa prase inspirisanih animi-ranim serijalom deluje isto tako vedro i ~isto kaoi Sara Kej. Za{to? Zato {to je tema porodi~nogvaspitawa u vizuelno ne tako savr{enoj, nezgrap-noj ali toploj i bliskoj porodici najzad dobila

svoj prostor. Fenomen qubavi, pa`we, po{tovawa,emocije, pozitivnih vrednosti, kultivisanog govo-ra, manira, uz doziranu i dopadqivu duhovitost.îste, jednostavne, prozirne forme i tople, bar-{unaste boje na ilustracijama. Moderno po formi,neotradicionalno po izrazu.

Serijali. Po|imo od Laguninog serijala Ku}icena drvetu. Kraj prvog, drugi i tre}i razred. Brati sestra Xek i Eni, vol{ebno privu~eni u avantu-re u razli~itim periodima istorije ili na egzo-ti~nim geografskim lokacijama (Rim, Ameri~kigra|anski rat, susret sa dinosaurusima, beg sa Ti-tanika, lutawe po pra{umama Amazonije, upozna-vawe sveta okeana), po uputstvima bibliotekarkeMorgane Le Fej. Zanimqivo, saèto i deci dina-mi~no {tivo (u toj saètosti ponekad leksi~ki iliterarno nekoherentno), sa interpolacijama izop{te kulture datim u boldu, kojima se podsti~usaznajne dimenzije ~itawa, uz otkrivawe odre|enogistorijskog perioda ili bazi~nih znawa iz prirod-nih nauka. Uz romaneskne delove serijala postojei Apendiksi – saèti vodi~i kroz periode i kul-ture koji pro{iruju saznawa data u osnovnim delo-vima, odnosno ~iweni~no ih nadogra|uju. Jediniuo~qivi problem je ime bibliotekarke ovde pred-stavqene kao podstreka~a avanture – ako se prise-timo legende o kraqu Arturu, Morgana Le Fej jebila keltska ve{tica, glavni protivnik Merlinai jedan od pokreta~a sloma Kamelota i Arturoveideje o jednakosti jednakih. Woj srodna bila bi iedicija Ta{i u izdawu IP „Beli put“(i duhovi,divovi...), inspirisana kao reaktivacija i moderni-zacija prepoznatqivih mitskih bi}a i proverenihbajki. Uzrasni nivo bio bi sigurno niì u odnosuna Ku}icu na drvetu, s obzirom na odsustvo op{te-obrazovnih interpolacija.

Jo{ jedan serijal-fenomen – Xeronimo Stil-ton, na granici izme|u stripa i slikovnice, pro-èt karikaturalnim ilustracijama, predominaci-

84

jom slenga, saètim tekstom i ikoni~kim umecimakoji zamewuju re~i i pojmove. Privla~no – svakako,luckasto – bez dileme, s tim {to pomenuto {tivo,ba{ kao i Ku}icu na drvetu ~itaju u~enici 5. i 6.razreda osnovne {kole, svesno odbijaju}i da seopredele za ozbiqniju i zahtevniju literaturu. Mo-èmo to shvatiti kao supstituciju za kulturu stri-pa 80-tih godina (s obzirom na to da je savremenistrip redak i skup proizvod, otud pojedini izda-va~i, poput „Belog puta“, prelaze svesno sa iz-davawa stripa na izdavawe kwièvnosti za decu),jer je i u tom periodu ~itawe klasike bilo stvarelitizma, a ~itawe stripa stvar zabave i masovnekulture. Ali – ~emu toliko slenga u tekstu? Poslezbuwenom detetu, uprkos forsiranom ~itawu ova-kvog i sli~nog {tiva, treba objasniti kako da seizrazi, da i pored re~i „ekstra“ i „kul“ postoji~itava paleta sinonima prihvatqivih srpskom du-hovnom bi}u koja odslikavaju vrednost, bogatstvo,odu{evqewe i divqewe spoznatom svetu. Samo ihse mora{ setiti.

Jedan od nezaobilaznih sastojaka de~ijeg ~itawamora biti smeh. „Dajte mi sme{ne kwige“ i „Ho}uviceve“ su svakodnevni imperativi u potrazi za se-rijalima „Kreativnog centra“ – Da pukne{ od ze-ke, Nacionalni park Srbija ili kwige JasminkePetrovi} [kola i Kako postati i ostati glup.Vic se legitimno izborio za status kwièvnogànra, daju}i sebi za pravo da nasledi folklornuformu {aqive pri~e, u miqeu urbane usmene kul-ture, a i te kako je prisutan o de~jem govoru. Di-skutabilno je koliko je Dragoqub Qubi~i} Mi}ko,autor Nacionalnog parka Srbija, planirao da sme-{no-gorka saga o srpskoj {alteru{i sa slobodnimvokabularom (pra}ena ilustracijama de~ijeg omi-qenog ilustratora Boba @ivkovi}a, najblièg svo-jevremenoj blago karikaturalnoj vizuri Radovi}e-vog teksta u crteù Du{ka Petri~i}a) postane de-~ji bestseler, ali – kwiga se me|u decom lepo pri-

mila, jer je kao takva i te kako prisutna u real-nim okvirima odrastawa, ~ak i ako negodujemo nawen grubi politi~ki i mentalitetski podtekst izpedago{kog ugla. Duhovite studije o {koli iz peraJasminke Petrovi} mo`da su satiri~ki gorke odra-slim akterima srpskog {kolstva koji se u wimaprepoznaju, ali decu umeju da nasmeju i podu~e, ra-zume se ako umete da ~itate izme|u redova i poukuprihvatite kroz satiru.

Vizuelni identitet, {arolika dopadqivostkwige oduvek su bili bitni, ali ako su se oni svo-jevremeno odràvali u uzrastu niìh razreda os-novne {kole, sada su zacarevali i u starijim ra-zredima naviknutim u posledwih 78 godina kroz{kolske uxbenike na ikoni~ki, razgranati formatkwige. Po mogu}nosti – sa roza koricama, posebnoako je re~ o devoj~icama. I po mogu}nosti – da unaslovu stoji re~ „princeza“. Kod ovih starijih„urbanih princeza“ ova savremena, tinejxerska, na-ravno. Neprikosnoven je serijal Princezin dnev-nik, duhovita pri~a o sasvim obi~noj devoj~iciMiji koja se, kao i sva ostala deca, bori sa rodite-qima, matematikom, prvom qubavqu, a onda napra-sno doznaje da ima plavu krv i da sa sobom mora daponese teret du`nosti. Interesantno je da na sli-~an na~in devoj~ice 5. i 6. razreda reaguju na Prin-ceze Filipa Le{ermajera i Rebeke Dotrmer, rasko-{nu slikovnicu i pokretnu galeriju sa studijama osedamdesetak tipova maminih i tatinih princeza;po sistemu Teofrastovih karaktera, sa izmi{qe-nim, doma{tanim re~ima, igricama i osobinama sa-vremenih princeza datim po tezama, savremena de-voj~ica lako se iznalazi u alegorijski sloènimtipovima.

Sli~no tome, samo kao novi vid enciklopedij-skog saznawa, doìvqava se i Enciklopedija lo{ih|aka, butovnika i ostalih genijalaca @an-Ber-narda Puja i An Blan{ar, u kojoj se deci razotkri-va da blistavi umovi pro{losti nisu nu`no mora-

85

li biti uzorna deca i da problem slabog formal-nog postignu}a merenog ocenom i mehani~kim u~e-wem ne}e biti prepreka za kasniji umetni~ki, na-u~ni i javni razvoj Ajn{tajna, Pikasa, Galilejaili Volta Diznija. Nemojmo „probleme“ i „decu nagranici“ tek tako otpisivati, mo`da su poreme}ajpa`we, hiperaktivnost, disleksija i disgrafija po-sledica posebne percepcije sveta, blistavog inte-lekta koji, da bi se izrazio, ne moè biti uklop-qen u {ablon. A {ta otkrivamo klincima uEnciklopediji buntovnika, neposlu{nika i osta-lih revolucionara? To da blistav um ne moè bitizadovoqan datim svetom i da je pokrenut da ga iztemeqa preobrazi ili makar da poku{a da to u~i-ni, kao {to su to ~inili oni koji su se boriliprotiv nejednakosti ili nepravde. Svako od wihbio je svestan rizika, bio on rob, vojnik, obi~an~ovek, mislilac, pisac, nau~nik ili vizionar. Po-gled unapred je nepopularan i opasan jer kr{i vi-zure nametnutog sveta, a daje podstrek slobodnommi{qewu, javno izgovorenom stavu i hrabrosti dabude{ svoj, {to je tinejxerskom dobu prioritet.

Kombinacija stripovskog pristupa i prividnoneobavezne {kolske pri~e koja u sebi moè imatii pedago{ko-psiholo{ki podtekst privla~i decuka naslovima tipa Upomo}, pustite me odavde /moja porodica me izlu|uje / moj ìvot je u haosuiz pera Ketrin Lem ili Dnevnik {owavka XefaKinija (Jeff Kinny). Na pitawe u~eniku 6, 7. i 8.razreda kakve kwige voli da ~ita za~u}emo odgo-vor: One koje govore o savremenim problemimamladih. Problem nasiqa u {koli, socijalne izolo-vanosti, delinkvencije, rastavqenih roditeqa, ge-neracijskog sukoba, dosade, lutawa i (ne)snalaèwau detiwstvu i mladosti. Razvojni roman, ali sa gor-kim ukusom moralnog sunovrata s po~etka XXI ve-ka. Rade}i u {koli lociranoj u radni~kom kraju,sa decom iz marginalizovanih sredina, prime}ujetepotrebu za ~itawem {tiva sa izrazito socijalnim

podtekstom, poput Mi deca sa stanice Zoo (od kor-pusa klasike iz 80-tih i 90-tih) ili reaktiviranekwiga zapisa dece iz prihvatili{ta za decu i mla-de` Pozdravi nekog psihologa Vesne Ogwanovi} iBudimira Ne{i}a. Tako|e, objavqivawe izbora po-ezije urbanog zvezdarskog pesnika Dragomira \or-|evi}a Nije lako biti dete u izboru Lidije Niko-li} (ZUNS, Beograd, 2009), pokazalo se kao bla-gotvorno i katarzi~no, ba{ na liniji problemskishva}enog detiwstva pod maskom lake i lepr{aveurbane poezije koja je otvorila svojom bolnom ka-tarzi~no{}u neke de~je probleme, ali na dostojan-stven, odmeren na~in. Interesantno je da je romanTonija Parsonsa (Tonny Parsons) Qudi i de~aci(nastavak romana ôvek i de~ak i ôvek i èna,Laguna, 2010) u relativno kratkom periodu osvo-jio de~ju pa`wu; na sli~an na~in na koji je pome-nuti autor zadivio i opomenuo savremenog tridese-togodi{waka na izazove modernog poslovnog ivo-ta, braka i roditeqstva, u tre}em nastavku trilo-gije akcenat je stavqen na odnos oca prema petna-estogodi{wem Patu koji se nosi sa hiperaktivno-{}u, socijalnom izolacijom, agresijom, narkomani-jom, intelektualnim naporima koji bivaju opasnipo ivot u kaubojskoj {koli kao i naprasnom poja-vom nekonvencionalne „majke u traèwu“, izazovomodgajawa vlastitog deteta u „drugom braku“ i odga-jawu pastorke Peg sa jo{ nekonvencionalnijim ocem,neodraslim rokerom. Ideja o stabilnim porodi~-nim vrednostima koja je ocu porodice, Hariju Sil-veru, vaspitni model wegovih roditeqa tradicio-nalnih stavova, ideal je za koji se Parsons zalaèkao model o~uvawa i po{tovawa, ma koliko on usavremenim okolnostima bio dalek. Raduje i to daje u spisak izborne lektire za 8. razred uvr{tenaneprolazna Selinxerova (John Sallinger) kwiga Lo-vac u ìtu, u kojem se problem socijalno nepri-hvatqivog pona{awa sagleda iz ugla hiperinteli-gentnog Holdena Kolfilda, negovanog i paènog

86

momka koji mora da iznese tu|e, malogra|anske e-qe i ambicije, bez obazirawa na ono {to on elii kroz wegov bunt izraèn begom od institucije{kole i ku}e (uz tihi povratak domu i za{tit-ni~ki odnos prema sestri i detiwstvu, generalno),u ivom spoju intelektualnog bogatstva i argonakao osnovnog sredstva komunikacije mladih. Dakle,muka nije samo u materijalnom nemawu ve} i u ima-wu obaveze da ponovi{ ili nadma{i{ standardsvojih roditeqa. Dobar i logi~an uvod u omiqenulektiru sredwo{kolaca – Kad su cvetale tikveDragoslava Mihailovi}a. Razmi{qajmo o tome dau na{im obaveznim programima na|emo vi{e pro-stora za ona dela koja formalno, sadrìnski i lek-si~ki daju odgovor na prisutne ìvotne muke da-na{weg deteta, ne mere}i ga ar{inom pro{losti.

Trebalo bi se osvrnuti na fenomen „Sumrako-manije“, odnosno fascinaciju prete`no enske ~i-tala~ke publike (za sada) ~etvorodelnim serijalomromana Stefani Majer (Stephanie Mayer), kojadonekle podse}a na svojevremenu op~iwenost Tol-kinovom trilogijom Gospodar prstenova ili Ha-rijem Poterom. Filmski serijal koji prati ovaobimom nimalo saèta {tiva (tek da se zna da tan-ke kwige nisu jedini de~iji izbor i da se bez stra-ha i daha daju pro~itati i {tiva od po 700–800stranica, naravno, ako umeju da vas zama|ijaju i op-~ine) dodatno je dao dimenziju ~itala~ke opsesije.Pa da li osnovu fascinacije Sumrak sagom ~inivampirska pri~a? Donekle da, posebno kroz bri-sawe granica o negativnosti htoni~nih bi}a, vam-pira ili ve{tica u savremenoj pop-kulturi. Ali iovde je podzna~ewe u naru{enim odnosima jedne poimenu i izgledu atipi~ne tinejxerke (Isabelle/BellaSwan – reinkarnacija romanti~arskog „tihog, ble-dog devoj~eta {to sneva“) koja kao takva nijeomiqena u suncem obasjanoj Arizoni u kojoj majciostavqa slobodu „drugog braka“ i sa svojim ku}ev-nim oìqcima ulazi u simboli~ki ki{ovit Forbs

sa ocem kao odgajateqem (kao i kod Parsonsa). Ukle-ta devojka, devojka koja ima neverovatnu sposobnostda privu~e zlo, ideja bliska enskom pubertetu ko-ji se rano a gr~evito na|e „u zavadi sa svetom“.Zaplet je standardan – o~ekivani qubavni zapletsa bizarno privla~nim Edvardom, za{titnikom iodbraniteqem, vampirom-tinejxerom koji joj ne do-pu{ta da pre|e crtu zla. Moèmo se uàsavati naddetiwom opsesijom ovakvim {tivom, ali nisu li tosamo ve} vi|eni motivi u istoriji klasi~nog horo-ra, ~ar Mine iz Drakule Brema Stokera (BrammStocker) uba~eni u okruèwe blisko aktuelnomtinejxerskom periodu? [ta bi onda Bela predstav-qala? Xejn Ejr 21. veka. Kao {to bi i Parsonsovo{tivo bio satiri~ki ujed teku}em vremenu o{tri-com jednog ârlsa Dikensa, ali jezikom i temati-kom „sve-na-klik-deteta“.

Moèmo li kriviti na{e dana{we dete {to ne~ita ono {to bismo mi voleli da ~itamo? Nemojmoto ~initi ni slu~ajno, okolnost odrastawa na{egvremena, vremena pred-digitalnog ili ranodigi-talnog nije wegova okolnost. I moèmo to prihva-titi. Uzrast osnovne {kole – to bi bio uzrast u~e-wa ~itawa, sticawa navike, pa je mo`da isuvi{erano i nepromi{qeno biti rigidan, kao i poku{a-vati (a to je uveliko u toku) prebacivati doju~era-{we sredwo{kolske sadràje koji zahtevaju dubqikwièvnoistorijski predtekst u osnovnu {kolu.[ekspirovog Romea i Juliju, Popinu pesmu Mana-sija, Biserne o~i Sime Pandurovi}a ili Vizanti-ju VIII Ivana V. Lali}a, uz du`no po{tovawe pre-ma na{oj li~noj fascinaciji pomenutim autorima.Daleko im je to, u periodu kad im delo jo{ uvek nemoè biti forma nego pri~a, pre svega zanimqi-va pri~a. U periodu kada se osnove op{te kulturetek grade. S verom da }e ta ista trinaestogodi{wadevoj~ica koja kao od {ale i{~itava Sumrak ima-ti za dve-tri godine snagu da se suo~i sa izazovomTolstoja na na~in na koji je to priqe`nom ~ita~u

87

pre 15-tak godina polazilo za rukom po okon~animDiminim romanima, mada Stefani Majer jednomAleksandru Dimi u literarnom smislu nije ni dobal~aka.

Ali u trenutnom, ~ini se, porazu klasike, radu-je pozitivna po~etna reakcija mojih sada{wih os-maka na najavu da }emo ipak ~itati ]opi}eve Do-ìvqaje Nikoletine Bursa}a u nedostatku novou-vedene lektire u bibliote~ki fond (ali i prili-~no realne procene o mogu}nostima integralnefrontalne recepcije Viqema [ekspira), iako seu proteklih nekoliko godina vodila èstoka de-bata o opravdanosti postojawa pomenutog naslova,{to je i rezultiralo spu{tawem u sedmi razred ukorpus izborne lektire. Ne{to toplo, iskri~avoi ne`no zazvonilo je me|u „velikom decom“, moder-nom, urbanom u{u{kanom decom, digitalnom decomjednog elitisti~ki koncipiranog beogradskog kra-ja na sam pomen imena Branka ]opi}a i wegovogneopravdano skrajnutog „mitraqesca golubijeg sr-ca“. Samo {to smo povukli pomenutu kwigu, decasu ~eznutqivo i s prisnom rado{}u zatraìla Ni-koletinu nazad jer su, negde, u pri~i roditeqa, do-znali za dra` pomenute kwige (kao i za DnevnikAne Frank, Gogoqevog Tarasa Buqbu ili kod ne{tomla|eg uzrasta serijal toplih sivih kwiga – Naj-lep{e bajke sveta). Klasika time ipak nije umrla.To budi nadu i raduje.

IZVORI

www.laguna.co.rswww.kreativnicentar.co.rswww.beliput.co.rswww.evro-giunti.co.rswww.carobnakwga.co.rs

Nata{a KLJAJI]

“ALL-ON-CLICK“ CHILD AND HIS BOOKS

Summary

Tha goal of this work is shortly representation of real,actual needs in childhood reading through period of ele-mentary school, seen in point of a school teacher and li-brarian in past 2 or 3 years. Why are serials such as TreeHouse, Tashi or Twiligt Saga and authors such as StephanieMayer, Catherine Lam or Tonny Parsons so important fordigitalised kids? Although it seems that today’s youth skips“boring“ classical literature, there are some books such asThe Diary of Anne Frank or Branko ]opi}’s The adventuresof Nikoletina Bursa} which still drive their attention

Key words: contemporary child, reading, crisis, classicliterature, serials, “funny books“, princesses, encyclopedias,teenage horror

88

UDC 82–93.09

� Branko S. RISTI]

SAVREMENI @ANROVI

I TEMATSKE TENDEN-CIJE KAO OSNOVA

UTVR\IVAWA JEDNOG

ÎTALA^KOG UKUSA I

IZAZOVA ZA KRETAWE

KA NEDIDAKTI^KOM

ZANIMQIVOM [TIVU

SA@ETAK: Razlozi za procvat kwièvnosti za decune mogu biti ograni~eni na finansijsku i institucional-nu stabilnost kwièvne produkcije, oni su ukoreweni uprijem ànra kao presti`ni i va`ni.

Razli~ite koncepcijske sheme kwièvnosti za decu ra-zli~ite su po samim tekstovima, zape~a}enim sociokul-turnim oblicima i ukusom epohe, u o~ekivawima ~ita-la~kih te`wi i èqama prema kwizi.

Nezavisno da li je postavqena u formalnim i poet-skim pojmovima ili tuma~ewima kao dru{tvena praksa,ova kwièvnost izraàva tip odno{ewa i tip ~itala~kerecepcije, dominantan od strane teleologije izrastawa i{irewa de~jeg saznawa.

Slika stvarawa deteta nastaje od razli~itih spajawaprakti~nih i ivotnih situacija, a ne od jedne predstav-qene, koja treba da se ilustruje.

Utvr|uje se jedna, „de~ja“ obrazovna tematika, a leksi-ka se ne predstavqa samo kroz razgovorni stil, ve} i pre-ko gotovih kwièvnih i poetskih kli{ea.

KQU^NE REÎ: kwièvna produkcija, anr, obrazo-vawe, vaspitawe, teleologija, estetika, etika, sintaksa,leksika

Dràvna potkrepa registruje sveop{tu saose}aj-nost „duhovnih normi nacionalno vaspitnih ide-ala“. Dostupnost poruke patriotskoj samo`rtvi, naprimeru marqivosti i trudoqubivosti, obezbe|ujemasovnu ~itateqsku podr{ku, prihvatawe mreèodre|enih vrednosti patriotskog preporoda naci-je. Nacionalni stereotipovi i stavovi izrastaju nakonzervativizmu i obezbe|uju wegovu odrìvost iz-gra|ivawa nacionalnog i sna`nog modela energije,koja se kasnije pretvara u opipqive oblike. Razlo-zi za procvat kwièvnosti za decu ne mogu bitiograni~eni na finansijsku i institucionalnu sta-bilnost kwièvne produkcije, oni su ukoreweni uprijem ànra kao presti`ni i va`ni. Imanacijakwièvnih ostvarewa artikulisana je u smislukwièvne proizvodwe. Me|utim, u sociologiji umet-nosti, ponikloj na francuskoj kwièvnoj {koli uprvim decenijama posle Drugog svetskog rata, to sene vidi kao diskreditacija umetnosti. Naprotiv,tvrdi Lisjen Goldman, u najve}im tvorevinama (so-cijalnim, dru{tvenim) ìvot dobija maksimalniintezitet i maksimalnu kreativnost, a individual-nost umetnika doseè do vrha stvarala~kog genija.

Produkcija novih dela zasnovana je na povoqnomokruèwu za garantovano trì{te i potra`wu ~i-talaca, kontrolisanu od jedne strane koja o~ekujevisoku vaspitnu poruku, i od druge koja poti~e odstabilnog narodnog ukusa okrenutog prema folk-lornom i narodnom modelu obrazovawa. U shemipresti`nosti i ugleda ove kwièvne prakse osta-je prazno mesto metakwièvnosti, kriti~ko-teorij-skog i istorijskog pogleda, koji je motivisan smi-slom imanentnog svojstva teksta. Takav stav premakwièvnosti za decu nije mogu}.

Kwige za decu {tampane su kod renomiranih iz-dava~a: Prosveta, Nolit, Bigz, Minerva... Kwièv-

89

ni ~asopisi za decu i omladinu objavqivani su kodposebnih izdava~kih ku}a, kao {to su: De~je no-vine, Jedinstvo, Dnevnik... Urednici ovih glasilabili su qudi sa istan~anim ukusom i ose}ajem zato {ta je potrebno deci i mladima i u kom trenut-ku. Ovi qudi imali su veliku mreù saradnika(Branko ]opi}, Mom~ilo Te{i}, Desanka Maksi-movi}, Aleksandar Vu~o, Du{ko Radovi}, Miro-slav Anti}, Dobrica Eri}...). O velikoj dru{tve-noj potrebi i interesu za ovu vrstu kwièvnostisvedo~e i mnogi kwièvni konkursi, organizovaniod strane {kola, vrti}a za decu, mnogih saveza (go-rana, boraca, pionira, planinara...). Postepeno iz-raèni javni interes i podr{ka zauzimaju mestometakwièvnog vi|ewa anra. Me|utim, ova podr-{ka ne tuma~i prirodu tekstova, ve} je to postulatprodukcije i reprodukcije jedne dru{tveno zna~ajnenorme u velikom broju tekstova. „Srpska kwièv-nost za decu u drugoj polovini XX veka razliva seu {iroku reku, koja se na utoci u op{tu kwièvnost– ànrovski, tipolo{ki i strukturalno – razgra-nava u vi{e naporednih rukavaca. Na tim rukavci-ma nastala je poezija razli~itih profila i modela:kratka pri~a, autorska bajka, roman koji postaje svedominantnija forma i najzad, dramska igra, koja sepolako ali sigurno probija na scenu de~ije kwièv-nosti.“ (Milinkovi} 2010: 14) Estetsko-kriti~kaprocena je dati izbor pisca za èqeni emotivni,moralni ili formalni sistem wegove naredne kwi-ge. Proizvoqna procena kwièvne vrednosti nekogdrugog teksta sluì kao kriti~ki korektiv ànru,~ija se kwièvna istorija skicira i prikazuje u sin-taksi novoiza{lih tekstova. Razli~ite koncepcij-ske sheme kwièvnosti za decu razli~ite su po sa-mim tekstovima, zape~a}enim socio-kulturnim ob-licima i ukusom epohe, u o~ekivawima ~itala~kihte`wi i eqama prema kwizi.

U stalnom kontekstu preobraènim ~itala~kimukusom javqa se razdvajawe tematsko-emocionalnih

dominanti u nastojawu da se uporedi doìvqaj poje-dinca (deteta) i da se preformuli{e kao porukaza opstanak monolitne moralne svesti usred haosamodernog sveta, da se iznova potvrdi prvosaznanaidealna harmonija de~jeg. Toliko, da kwièvnostza decu ispuni iskrenost, toplina, srda~nost, dapostane uto~i{te za srpsku kwièvnu re~ i jedi-ni pouzdani ànrovski okvir za materijalizovanisan o drugom svetu. Kwièvnost za decu podràvau pi{~evom saznawu ose}aj za povezanost sa rene-sansnom patrijarhalnom tradicijom, sa romanti-~arskim uspomenama o detiwstvu i sa idealizova-nim sawarewima. „Kwièvnost je paradoksalna in-stitucija, jer stvarati kwièvnost zna~i pisati uskladu sa postoje}im obrascima, proizvesti ne{topoput soneta ili ne{to {to sledi konvencije roma-na. Isto tako stvarawe kwièvnosti zna~i i kr{e-we i prevazilaèwe postoje}ih konvencija. Kwi-èvnost je institucija koja ivi od toga {to otkri-va i kritikuje vlastita ograni~ewa, tako {to ispi-tuje druga~ije na~ine pisawa“ (Kaler 2009: 53.)

Fantasti~no i bajkovito stvarala{tvo za decuTiodora Rosi}a i Dragana Laki}evi}a ovaplo}eweje estetskog imperativa za otvarawe umetnosti pre-ma osetqivosti omasovqenog ~itaoca. O~uvawe ezo-terizma u rasko{nosti likova i sièa preliva seiz de~jeg ~itawa kwièvne poslanice prema apso-lutnom ~ita~u. Princip umetni~ke uslovqenosti,nadgradwa arhetipa masovnog saznawa, u korelacijije sa orginalnim i narativnim de~jim {tivom.Rosi}eva i Laki}evi}eva pri~a prekida s blagona-klono{}u prema nacionalnim i narodnim realija-ma, ali ne u traèwu alternative egzoti~nom i ta-janstvenom, ve} kao uìvawe u elementarnom pret-po~etku mitolo{kog sveta, o~uvanom u ~arobnomvremenu i ~arobnom prostranstvu.

Nezavisno od toga da li je predstavqena u for-malnim i poetskim pojmovima ili tuma~ewima kaodru{tvena praksa, kwièvnost za decu izraàva

90

tip odno{ewa i tip ~itala~ke recepcije dominantanod strane teleologije izrastawa i {irewa de~jegsaznawa. Kwièvnost za decu proizvodi marginal-ni pojednostavqeni primarni jezik ostalih kojise u stvarnosti ne razlikuje od konvencionalnih,~ak i tipi~an, svakodnevni, razgovoran, uobi~ajenza direktnu komunikaciju u dru{tvu i stereotipkwièvnog anra. Razli~itost kwièvnosti za de-cu izgleda kao alternativa kreativne svesti, tra-è}i uto~i{te od stresa i fluidnosti savremenekomunikacije, od sofisticiranosti urbanog ivo-ta i od nere{enosti pojedinca.

Stvarala{tvo Tiodora Rosi}a, npr., de~je po-stavqa van vremena, apsolutni ideal primarnog os-nova u pri~i. Magija prikazanog sveta detiwstvazahteva i apsolutnu nesavremenost poetike, zbli-àvawe s ustaqenim nepromenqivim formama jezi-ka i prikazanih obrazaca. To je vaspitanost znawa,i{~i{}enog od konvencija savremenih i istorij-skih prelaza i ideala. To je izno{ewe principade~jeg ~itawa u celoj sferi kwièvnog stvarala-{tva, srazmerno konstruktivnim principima estet-skog saznawa.

Parametri nove kultivisane socijalne sredine(po~etak 70-ih godina XX veka do danas) reformi-{u kwièvnost za decu: transformi{e se u vaspi-tanost, nagla{ava emocionalnost prema detiwstvu,nema ideala poslu{nosti i pot~iwenosti starijimgeneracijama. Novinarska konkretnost i odbaciva-we tradicionalnog na~ina ìvota nadre|ena je saèqom za otvoreno{}u i prihvatawem novih ideja,bez obzira na qudsko pona{awe i izbor. Paralelnos buntom de~ije energi~nosti, pri~a o ponovnom iz-davawu svetskih kwièvnih klasika za decu okre}ese prema neprolaznim i apsolutnim estetskim vred-nostima u kwièvnom tekstu za najmla|e.

Ove dve tendencije traè pukotinu za kohezijus tradicionalnim vaspitawem, ali i razli~itostod wega. Sa jedne strane dru{tvena angaòvanost

– de~je neprihvatawe socijalnih podela, isticawepatrijarhalnih dobro~initeqstava kao slike dru-{tvene bri`nosti i svesti. Ali moralna norma jejasno prikazana i iscrpqena sa ideolo{kom i po-liti~kom nedvosmisleno{}u. S druge strane, poli-tizirano osavremewavawe dru{tvenih dobro~ini-teqa protivre~i stremqewu ka harmoniji hri{}an-ske smirenosti i tihovawa. Alternativa izvan vre-menosti, to je pri~a koja se utapa u apsolutnu mo-ralnu, duhovnu i estetsku vrednost.

U kwièvnosti za decu, koja je optere}ena cen-trifugalnim silama modernosti i centripetalnimsilama tradicionalnosti, ve~no de~je sazreva u ek-sploziji hijerarhijskih vrednosti i vaspitawa. Spoq-ne manifestacije jesu bogato izdava{tvo, kultivi-sanost novih oblika i anrova, pojava novih i novihautorskih imena i na kraju wihov pad u zaborav. Ne-odoqiv i lep ukus ~itaocu daju neke od akcija za ko-je su zaslu`ni ve~ni kvaliteti. Autori kao {to su:Zmaj, Vu~o, Andri}, ]opi}, Maksimovi}eva, Nu{i},Radovi}, Anti}, Eri}, Rosi}, Stojkovi}, itd., ra-dost su svakog izdava~a i zato se iznova i iznova{tampaju, za svako novo pokolewe srpske dece.

Tokom razli~itih kwièvnih perioda i razli-~itih estetskih tendencija, kroz koje anr prolazitematski i stilski, jasna obrazovna teleologija seraspada na mnogo razli~itih moralnih implikaci-ja. Slika stvarawa deteta nastaje od razli~itihspajawa prakti~nih i ìvotnih situacija, a ne odjedne pretpostavqene ideje koja treba da se ilu-struje. „Naro~ito ose}awe koje se ra|a pri percep-ciji artefakata naziva se esteti~kim ose}awem.Neposredno povezano s predstavom o lepom, ona do-lazi iz imaginacije i slobodne igre ma{te kao ap-solutne esteti~ke kategorije. Poti~e od uslo`we-ne semanti~ke strukture re~i i dopunskih smisao-nih asocijacija koje re~i stvaraju, nastale usledesteti~ke upotrebe jezika i ritma kao opsenarskogsredstva“ (Petrovi} 2009: 28).

91

Utvr|uje sejedna de~ja obrazovna tematika, a le-ksika se ne predstavqa samo kroz razgovorni stil,ve} i preko gotovih kwièvnih i poetskih kli{ea.

Posle Drugog svetskog rata moderna tendencijakwièvnosti za decu predstavqa se u obimnijimbeletristi~kim anrovima, romanu i povesti, ko-ji sklawaju malo u stranu cikliziranu pri~u. Oniname}u princip (umetni~ke) celovitosti u izgra-|ivawu lika deteta. Osnovni narativni model jesveukupnost detiwstva, manifestovanog u razli~i-tim pri~ama svakodnevnog ivota dece i ivotnogiskustva... eti~kih standarda, koji u sebi nose aku-mulaciju doga|aja u detiwstvu, dinamiku i neponov-qivost de~ijeg doìvqaja.

LITERATURA

1. Abot, Porter. Uvod u teoriju proze, Beograd,Slu`beni glasnik, 2009.

2. Kaler, Xonatan. Teorija knjièvnosti. Sasvimkratak uvod, Beograd, Slu`beni glasnik, 2009.

3. Milinkovi}, Miomir. Nacrt periodizacijesrpske kwièvnosti za decu, Novi Sad, Me|u-narodni centar kwièvnosti za decu Zmajevede~ije igre, 2010.

4. Petrovi}, Tihomir. Uvod u kwièvnost, NoviSad, Prometej, 2009.

5. Risti}, Marko. Kwièvna politika, Beograd,Prosveta, 1952.

6. Pijanovi}, Petar. Naivna pri~a, Beograd, Srp-ska kwièvna zadruga, 2006.

Branko S. RISTI]

MODERN GENRES AND RELATED TRENDS IN THECORE DETERMINATION OF A READING TASTE

AND CHALLENGES FOR MOTIONTO UNDIDACTIC INTERESTING READING

Summary

The reasons for the flourishing of literature for childrencannot be limited to financial and institutional stability ofliterary production, they are rooted in the reception of thegenre as a prestigious and important.

Different conceptual schemes of literature for childrenare different in the texts, sealed sociocultural shape and tasteof the epoch, in expectations of reader wishes and aspira-tions of the book.

Regardless of whether a set of formal and poetic con-cepts or interpretations as a social practice, this literatureexpresses the type of relating the type of reader’s reception,the dominant teleology of the emergence and expansion ofchildren’s knowledge.

Image creation of a child resulting from the merger ofvarious practical and life situations, not one presented, tobe illustrated.

It is established that one, “children’s” educational theme,and vocabulary is not just the conversational style, but al-so through the finished literary and poetic clichés.

Key words: literary production, genre, education, up-bringing, teleology, aesthetics, ethics, syntax, vocabulary

92

UDC 82–342.09:398

� Vladimira VELI^KI

BAJKA ILI PUT

DO DJETETA

SA@ETAK: U radu se teorijski propituje podrijetlo, isti-nitost i zna~enje bajki, odnosno njihovo razumijevanje. Kaoumjetni~ka djela bajke imaju mnoge aspekte vrijedne istra-ìvanja. Bajke posjeduju, kao sva prava umjetni~ka djela,vi{eslojno bogatstvo i dubinu koja se pri temeljitom pretra-ìvanju moè samo djelomi~no objasniti, odnosno zna~enjeje razli~ito za razli~ite osobe.

Na{e kulturno naslije|e nalazi svoj izraz u bajkama i nji-me se prenosi djetetu. Cilj ovoga rada nije tuma~enje bajkii simbola, ve} traènje puta u njihovu bit, prije svega na os-novi jezika kao medija u kojem djeluju, a koji posjedujemagijsku i stvarala~ku snagu, kako bismo ih bolje razumjeli,odnosno, bolje razumjeli njihovu vrijednost te ih na adekva-tan na~in mogli prenijeti djeci. Putem prepoznavanja o~i-glednih i skrivenih zna~enja u bajkama moèmo bolje ra-zumjeti i djetetovo shva}anje bajki.

KLJU^NE RIJEÎ: knjièvnost, proza, bajka, dijete, po-drijetlo, razumijevanje, zna~enje

1. Uvodna razmatranja

Bajke su jedinstvena knjièvnoumjetni~ka formai u sebi sadrè o~igledna i skrivena zna~enja. Naj-dublje zna~enje bajke bit }e razli~ito za svaku osobuu raznim trenucima njezinog ivota. Bajke nisu samozabavna djela pisana vje{tim stilom, dakle, ne moè-mo ih svesti samo na estetski uìtak; bajke doti~u ina{u du{u, dubine na{eg bi}a u kojima se nalaze du-boka i samo na{a iskustva kao {to su ljubav i tuga,bijes i sram, ponos i strah... To je ujedno i tajna umjet-nosti, tajna poezije: u pjesmi nekog pjesnika, u sli-

ci, prepoznajemo ponovo sebe. Jednako tako, prepo-znajemo se u mnogim bajkama, one ponavljaju upra-vo one situacije koje su u na{im ìvotima predstav-ljale izazov, koje su traìle hrabrost ili izazivalestrah. Bajke, dakle, nisu izmi{ljene, la`ne pri~e zalakovjerne, ve} ~arobna poezija koja djeluje protivneutje{nosti postojanja bez ~uda. A ~udo nije ni{tadrugo nego za~udno iskustvo, iskustvo koje pokazu-je da se ne{to moè promijeniti. Da se i mi sami mo-èmo promijeniti. Bajke ne daju konkretne savjete,ve} nas uz pomo} svojih slika ohrabruju da se usudi-mo ìvjeti (Dickerhoff, Lox 2010: 11).

U literaturi nalazimo brojne definicije bajki (MaxLüthi, K. J. Obenhauer, Andre Jolles, V. Propp…).Na temelju tih definicija moèmo izdvojiti najbitni-je odrednice, prije svega narodnih bajki: narodna baj-ka ima strogo odre|enu i prepoznatljivu strukturu,stvarno i ~udesno postoje u njoj paralelno, ne one-mogu}uju}i se me|usobno, bitno je nizanje doga|ajai epizoda bez opisa, lica nisu detaljno opisana ni ufizi~kom ni u psihi~kom pogledu, nema stati~kih opi-sa prirode, a dinami~ki opisi su u funkciji suradnjes likovima odnosno tijekom radnje, ~udesno je mito-lo{kog podrijetla, moral je specifi~an i sve se doga|au neodre|enom prostoru vremenu. (Crnkovi}, Teàk2002: 22).

Kao umjetni~ka djela bajke imaju mnoge aspek-te vrijedne istraìvanja. Na primjer, na{e kulturnonaslije|e nalazi svoj izraz u bajkama i njime se pre-nosi djetetu. Me|utim, izvor iz kojeg bajke dolazeleì daleko od suvremene svakodnevice dana{njeg~ovjeka. Izme|u ostaloga i iz tog razloga poku{ajianaliziranja bajki mogu uni{titi upravo bajku samu,njezinu ~aroliju koja se sastoji i velikim dijelom utome da ne znamo kako bajka na nas djeluje. Akopo|emo od ove premise, nu`no se, logi~kim slijedom,name}e pitanje: za{to se onda uop}e trebamo bavitibajkama? Ne bi li bilo jednostavnije samo ih pro~i-tati i ostaviti da djeluju? Odgovor na ovo zadnje pita-

93

nje bio bi potvrdan kad bismo kao odrasli ~itateljizaista ovu sposobnost jo{ uvijek i imali. Djeca su, uve}ini slu~ajeva, tu sposobnost jo{ zadràla. Za dje-cu same rije~i bajke posreduju ono {to dijete treba:doìvljaj. Djeca jo{ uvijek ìve u vremenu prije ~i-tanja. Bajke se kre}u u podru~ju stvarala~kog jezikakoji budi radost i sam je po sebi kreativan ~in. Turadost moèmo vrlo zorno vidjeti kod maloga djete-ta koje tek u~i govoriti. Dijete se jezikom igra, po-navlja ga, oslu{kuje, prima i posreduje cijelim svo-jim bi}em. Kasnije to veselje blijedi, uporaba jezikasve je manje kreativna. Posebno danas moèmo pro-matrati svo|enje jezika na informaciju, nestajanjestvarala~kog ~ina u govorenju, inflaciju rije~i kojegube svoje bitno zna~enje i smisao.

U dru{tvu koje sve relativizira, postepeno nesta-ju oni trenuci koji na{e du{e ispunjavaju strahopo{to-vanjem i ushitom, a u kojima moèmo osjetiti da svi-jet koji nas okruùje proìma i duhovna dimenzija,~esto potpuno nezapaèna u ùrbi i buci svakod-nevice. Prenijeti djeci uvjerenje da je svijet dobar iproèt smislom, a ìvot vrijedan truda, te da i ìvotsvakog djeteta ima smisla, jedan je od najve}ih peda-go{kih ciljeva i izazova. Omogu}iti snaàn i sve~andoìvljaj du{i djeteta koja je dnevno preplavljivanajakim osjetilnim i emocionalnim utiscima svakojakevrste, nije lak zadatak.

Djetinjstvo je utoliko bogato, ukoliko je proètolijepim slikama koje }e jednom u kasnijoj dobi zra-~iti ivotnu snagu i smisao. To je ono na {to se mo-èmo osloniti kada se u nekim razdobljima ìvotatraè odgovori na „vje~na pitanja“. Dijete pamti do-ga|aje, postupke ljudi, atmosferu, a sadràj tog pam-}enja odre|ivat }e njegov odnos prema njemu samo-me i drugima.

Upravo nam bajke pruàju mogu}nost za ostva-renja tog cilja. Bajke u manjoj mjeri predstavljajudalekozor kroz koji moèmo gledati u vremena ko-ja su davno pro{la, a puno vi{e su zrcalo uz pomo}

kojega moèmo promatrati sebe i vlastitu du{u. (Dic-kerhoff, Lox, 2010: 12).

Cilj ovoga rada nije tuma~enje bajki, ve} traè-nje puta u njihovu bit, njihov osnovni element, stva-rala~ki jezik, kako bismo ih, na kraju, bolje razumje-li, odnosno, bolje razumjeli njihovu vrijednost i naadekvatan ih na~in mogli prenijeti djeci, odnosno,razumjeli djetetovo shva}anje bajki i prihvatili ih kaoput do djeteta.

2. Podrijetlo i istinitost bajki

Kad govorimo o podrijetlu i nastanku bajki, naj-~e{}e nailazimo na stav da bajke potje~u iz naroda.Me|utim, jo{ uvijek neodgovoreno ostaje pitanje nakoji je na~in narod izmislio bajke? Svuda u Europi,pa i u svijetu, bajke su na neki na~in sli~ne i srodne.Ta sli~nost odnosno srodnost o~ituje se u literarnim,mitolo{kim ili ~ak profanim elementima koji se unarodnim bajkama pojavljuju u razli~itim konteksti-ma. U dubini bajki, jednako kao i u dubini ljudskihìvota, postoji raspon izme|u ivota i smrti, straha iljubavi, a ìvot sam poti~e nas na traènje vlastitogputa. I upravo to ljudsko iskustvo umjetni~ki je pri-kazano u pri~ama o onome {to nas ~ini sretnima ilitu`nima, sjetnima ili zasanjanima, u bajkama kojeprikazuju nas i postavljaju bitna i velika pitanja, kaou bajci Put k Suncu: Odakle dolazi{? [to traì{? Ka-mo ide{? (Wenzig, 2011).

Izvorno su bajke bile namijenjene odraslima, a ne,kao danas, prije svega djeci. Njihova veli~ina leì iz-me|u ostaloga i u tome {to one mogu biti pri~ane idjeci. Bajke na taj na~in tvore most izme|u svijetaodraslih i djece, izme|u najskrivenijih te`nji i te{ko-}a kojih su svjesni samo iskusni i mudri ljudi, a ko-je su prenijete na na~in razumljiv svima. Dakle, zbogslojevitosti zna~enja, bajke su namijenjene istovre-meno i djeci i odraslima, i iskusnima i neiskusnima.

94

Kao narodno blago, svi ljudi imali su i imaju pravona njih i svima one govore istovremeno, samo na ra-zli~itim razinama.

Traìti prapo~etak bajki, prona}i uzrok i prvi poti-caj za njihov nastanak, nemogu} je zadatak. Uvijekdio ostaje zatamnjen i neotkriven. Apstraktnim poj-mom „naroda“ ne moè se u potpunosti protuma~itinastanak bajki. ak kad bismo i znali ime osobe ko-je je ispri~ala prvu bajku, nakon godina preno{enjai taloènja razli~itih iskustava, ime prvog tvorca nebi nam u potpunosti moglo odgovoriti na pitanje ostvarnom podrijetlu bajki. Djelomi~no se odgovorumoèmo pribliìti drugim putem, naime, prou~ava-njem elementa u kojem bajke djeluju, a to je jezik.Me|utim, jezik je medij, odnosno element i drugihdjela, tiskovina, ~lanaka. Razlika izme|u npr. novin-skog pisanja i jezika bajki ne leì samo u istinitostiizno{enja (jer dobre bajke tako|er to~no opisuju do-ga|aje), ve} u kvaliteti i na~inu preno{enja osje}aja.Izvje{tavanje je bolje kad je objektivno. Bajke sustvarne i dobre kad se kre}u upravo u elementu osje-}aja, smislenosti, ma{te, jezik kojim se bajke sluèjest, kao {to je ve} navedeno, stvarala~ki u svojoj sli-kovitosti. Upravo u tome, u elementu osje}aja i smi-slenosti stvarala~kog jezika leì njihovo podrijetlo ièlimo li im se pribliìti, moramo se tim elementomnau~iti kretati.

Jo{ jedna je razlika koja se ~esto navodi, a to jepitanje istinitosti. Govore li bajke samo o izmi{lje-nim doga|ajima? Samo o fantasti~nim bi}ima, ~aro-lijama i nestvarnom ìvotu?

Pitanje istinitosti bajki jo{ je jedno na koje valjapotraìti odgovor. To pitanje vrlo ~esto postavljajudjeca pri kraju pred{kolskoga razdoblja i odraslimaje ~esto te{ko na njega odgovoriti. Dijete u po~etkuprima govor cijelim svojim tijelom, usvaja ga s pu-nom pa`njom, bez granice, odnosno filtra prema nje-mu (Kühlewind 1991). Magijska snaga govora moèse kod djece vrlo jasno promatrati: spomenuta rije~

je stvarnost (vuk koji se spomene u pri~i za dijete jestvarno prisutan). Govor bajki magijski je govor iima stvarala~ku snagu. Odrasli ljudi ve}inom su iz-gubili sposobnost razumijevanja stvarala~kog govo-ra. Stoga za njih bajke nisu stvarne, istinite. Ako us-pore|ujemo prvotne zapise bajki i njihovu kasnijuliterarnu obradu, vidimo da su prvi zapisi bili jez-grovitiji, s manje pridjeva i opisa, ali s vi{e zna~e-nja. Taj je jezik sli~an jeziku djeteta u ranoj fazi –dijete jednom jedinom rije~ju izri~e mnogo toga: na-klonost i odbojnost, poziv, molbu i zahtjev… Istin-ske bajke tako|er ne upotrebljavaju previ{e rije~i,iako, istovremeno, nisu {krte na rije~ima, posebnone {tede na slikama, dapa~e, one nam govore u slika-ma. One vrlo jasno i to~no izvje{tavaju o doga|aji-ma iz jednog svijeta u kojemu mi{ljenje i osje}anjejo{ nisu bili odvojeni.

Svaka dobra bajka ima sretan kraj. Zlo ne moèpobijediti, ali nas moè pla{iti. Dobro pobje|ujestrah i na kraju djelujemo jo{ samo iz radosti. Kadje radost velika, u nju vi{e ne sumnjamo. Za istin-sku radost ne postavljamo pitanje: je li istinita? Akobajka ne zavr{ava radosno, onda nije stvarna bajka.êsto susre}emo kraj bajki koji govori da junaci jo{uvijek ìve ako nisu umrli. Navodi nas ta re~enicana promi{ljanje o tome gdje ìve. I odgovor koji jejedini mogu} glasi: u nama. A ako su umrli, onda neìve. Neke pak bajke zavr{avaju ovako: Tko ne vje-ruje, neka sam provjeri. Dakle, ako vi{e kao odrasline vjerujemo u bajke, njihovu istinitiost moramo sa-mi provjeriti. I na taj na~in u ovim razmatranjimadolazimo do pitanja o razumijevanju bajki.

3. Razumijevanje bajki

Bajke posjeduju, kao sva prava umjetni~ka djela,vi{eslojno bogatstvo i dubinu koja se pri temeljitompretraìvanju moè samo postepeno objasniti.

95

Odrasli na razli~ite na~ine doìvljavaju bajke. Imaljudi koji odmah sudjeluju u razumijevanju. Mo`dato {to su razumjeli, {to ih se dojmilo i {to ih je „zaro-bilo” ne mogu odmah izre}i, ali osje}aju da bajkaupravo njima govori i odazivaju se tom pozivu po-put unutarnje jeke. Naj~e{}e su to glazbeno i umjet-ni~ki nadareni ljudi i osje}ajni ljudi u kojima bajkasa svojim slikama odmah pruzro~i unutarnji pokret,pokret du{e. Drugi pak po~inju misliti: „[to to zna-~i?” i tim putem ne dolaze daleko. Oni ~esto traèda im se bajka i njeno zna~enje obja{njava. I najzad,posljednji su oni s koji su zaista i u potpunosti izgu-bili sposobnost razumijevanja slikovitog, magijskog,stvarala~kog jezika. Oni unaprijed znaju da su bajkeizmi{ljene, da takav ~udesan svijet ne postoji i nji-hova je uloga samo u oponiranju i dokazivanju kakoje svijet koji nam bajke prikazuju neistinit i pogre-{an. U njima je zamrla mogu}nost artikuliranja sebeu elementu osje}ajnog.

Dakle, sposobnost spontanog razumijevanja slikakoje se pojavljuju u bajkama razli~ito je razvijena kodrazli~itih ljudi. To moèmo dovesti u vezu s tim {to seu posljednjih 200 godina u Europi interes ljudi za slikei simbole usmjerio prema racionalnom na~inu spozna-je, kako je posebno uobi~ajeno u prirodnim znanosti-ma. [kolski sustav se potpuno oslanja na takav na~inrazmi{ljanja, pa je, u skladu s tim, iskonsko razumije-vanje slika skoro izumrlo. Me|utim, pojavljuje se i su-protan poku{aj razumijevanja bajki i drugih tekstovaproètih slikama i duhovno{}u (Betz 2001: 20).

Brojni su se teoreti~ari i psiholozi bavili tuma~e-njem bajki i njihovih simbola (Carl Gustav Jung,Bruno Bettelheim, Clarissa Pinkola Estez, ArnikaEsterl, Rudolf Geiger…). Njihova tuma~enja proteùse od psihoanaliti~kog pristupa pa sve do antropozof-skih tuma~enja. Me|utim, da bismo zaista razumjelismisao bajki, kao {to je ve} navedeno, moramo sa-mi po}i provjeriti, moramo se kretati u smjeru osje-}aja koji nose smisao i stvarala~kog jezika. Stoga

ovdje ne}emo navoditi niti analizirati stajali{ta razli-~itih autora i pravce tuma~enja bajki, ve} }emo po-ku{ati pojasniti na~in samostalnog i{~itavanja i razu-mijevanja teksta bajki (ne tuma~enja i otkrivanjasimbola). Budu}i da bajke govore u slikama, prvo{to moramo u~initi jest prona}i slike. Njih ne uo~a-vamo odmah jer, naime, ne primje}ujemo da su rije-~i zapravo slike. Ve} prve re~enice kojima mnogebajke po~inju, kao npr. Zvjezdani taliri: „Bila jedno}djevoj~ica bez oca i majke.“ (Grimm 1994, 264) iliPepeljuga: „Oboljela ène nekog bogatog ~ovjeka,pa kad je osjetila da joj se pribliàva smrt, pozvalasvoju jedinicu k}er k postelji te joj re~e.“ (Grimm1994, 128). Naj~e{}e preko prve re~enice prelazimobrzo, a ona je sama ve} jedna slika koja izri~e cije-lo du{evno stanje koje u daljnjem tijeku bajke mo-èmo slijediti. Toj slici nisu potrebna dodatna tuma-~enja, ne treba joj dodavati suvi{ne rije~i ili osobneosje}aje, ve} samo osjetiti specifi~ni osje}aj koji taslika isijava. Zlatna nit koja se kao simbol ~esto po-javljuje u bajkama vodi nas u daljnje razumijevanjesmisla, koje omogu}uje stvaran susret i razrje{enje.Ve} iz prve re~enice nazire se slutnja raspleta, te{kasituacija, gotovo neizdrìvo tu`na situacija prisilja-va nas da se od nje odvojimo i krenemo na put. Takone moè ostati… {to je bilo dalje? Tako te{ko moèbiti. Bajka se nastavlja, dakle, moè se preìvjeti,pred likom je put preobrazbe koji vodi do sretnogakraja. Ako nau~imo na ovaj na~in produbljivati slikekoje se pojavljuju u bajkama, pitanje o istinitosti baj-ki postat }e irelevantno. Bajke koje se ne mogu pro-dubiti, koje nitko ne moè produbiti i koje ne ìvedalje u nama, nisu prave bajke.

Nadalje, govore}i o sadràjnim aspektima bajkimoèmo pratiti vrijeme i prostor. Put koji glavni ju-nak prolazi dug je. Bajke ~esto navode da je junaki{ao i i{ao i i{ao… Vrijeme je ~esto neodre|eno ilinosi neko drugo zna~enje, kao {to se navodi u Cr-venkapici: bakica stanuje pola sata hoda od Crven-

96

kapi~ine ku}e, a u tih dugih pola sata u Crvenkapicise zbiva popuna preobrazba. Put ~esto nije mogu}esavladati na uobi~ajeni na~in, uobi~ajenim snagama.êsto upravo najja~a i najpametnija bra}a na putuzakaù. Put je prepun prepreka, nije lak, kao {to ni-jedan stvaran ìvotni put to nije. Nisu to utabanestaze i poznati puteljci, junak mora savladati nepo-znata velika polja, {ume, rijeke… Sve to na razli~itena~ine simbolizira podsvjesne putove koje nam jeupoznati ako èlimo sretan kraj, putove na koje semoramo usuditi kro~iti, koje ne smijemo zaobi}i.Opasnosti koje vrebaju i koje moraju biti uni{tene,zlo koje sa~ekuje junaka nije li{eno privla~nosti. Ku-}ica zle vje{tice u Ivici i Marici napravljena je odkruha i kola~a, a njezini prozori od {e}era. Ponekadzlo mora biti samo integrirano (npr. preobrazba za-~aranih ivotinja u stvarne ljude), ali to onda nije ap-solutno zlo. Opasnosti koje vrebaju na putu jednakosu velike kao i {anse: za~arani moraju biti oslobo|enii ~esto, nakon oslobo|enja od ~arolije, spajanjemmu{kog i ènskog principa jedne osobnosti, postiùcjelovitost du{e. Oslobo|ena princeza ili princ nevje-rojatno su lijepi i ìvot je potpun, ponovo cjelovit isvet. Tako dolazimo i do cilja koji je vrlo ~esto pri-kazan dragocjenim slikama radosti: svadba na kojojse suprotnosti pomiruju i postaju jedno, junak kojidobiva kraljevstvo, pronalaènje izvora s vodom i-vota koja spa{ava od smrti… Unutra{nji izvor pono-vo postaje slobodan, iz njega teku iscjeljuju}e snage.O najdubljim pitanjima ~ovjekovog postojanja moèse govoriti jedino u simbolima i slikama, jedino jesimboli~an govor primjeren kad ~ovjek eli progovo-riti o temeljnim pitanjima poput ivota i smrti, krivi-ce i iskupljenja, sazrijevanja i preobrazbe. Upravostoga mitovi svih naroda i vremena koriste slikovitigovor, jednako tako i veliki duhovni spisi. Kad Bi-blija govori o najdubljim ljudskim iskustvima, o smr-ti i ìvotu, grijehu i otkupljenju, o Bogu samome,onda to vrlo ~esto ~ini u slikama i prispodobama. To

je najprimjereniji na~in izraza za tu dimenziju ivo-ta. Na drugi na~in, odnosno {turim konkretnim jezi-kom i analizom, nemogu}e ju je spoznati.

Mitovi, me|utim, govore o temeljnim pitanjimakoja su zajedni~ka svim ljudima, dok bajke prete`nogovore o odre|enim, ali ipak za mnoge ljude tipi~-nim pojedina~nim sudbinama. Osnovna struktura baj-ki tipi~na je i podjednaka kod svih naroda. Tako po-svuda susre}emo s jedne strane bogate i sebi~ne lju-de, a s druge pak siroma{ne ljude spremne pomo}i,{to na neki na~in, u dubljem zna~enju i tuma~enju,odgovara unutra{njoj polarizaciji osobnosti. Mo`datu polarizaciju ne}e ba{ svatko prepoznati u sebi, ali}e je zasigurno barem naslutiti, ako nigdje drugdje,a ono u svojem ivotnom okruènju. U ovome djelo-mi~no leì razlog za{to na razli~ite na~ine razli~itiljudi reagiraju na bajke. U nekim bajkama odmahprepoznajemo svoju ivotnu situaciju, dok druge tre-baju duè vrijeme da bi ih prepoznali kao svoje. Nonjihove slike ulaze u nas i mo`da }e ponovo izroni-ti nekad u budu}nosti i dati nam jasne odgovore ismjernice. Navedena polariziranost likova, tipovaljudi (dobri i lo{i, lijepi i ru`ni, kraljevi i prosjaci,stari i mladi, jaki i slabi, pametni i glupi itd.) unosiu kaos konkretnog ivota odre|eni red. Iz tog razlo-ga djeca rado slu{aju bajke, one im pomaù struktu-rirati svijet u njegovoj mnogozna~nosti i dati musmisao. Me|utim, ne pomaè ta polariziranost samou jasnijem shva}anju vanjskoga svijeta, ve} se mo-`da u jo{ ve}oj mjeri uz pomo} te diferenciranostiunosi jasno}a u unutra{nji kaos nesvjesnoga. Polari-zacija koja nam je prikazana istodobno je barem kaomogu}nost prisutna u ~ovjeku samom. Ono {to je uslikama prikazano odvojeno, u nama je usko pove-zano i pomije{ano: svjetlost i sjena, dobro i zlo, staro(ono u~vr{}eno) i mlado (novi impulsi) i dr. Tekpomireni, oni dovode do cjelovitosti, do zadnjih slikaradosti, sretnoga kraja. Dakle, put bajke put je osob-nosti koja se razvija. Termin razvojne bajke time

97

postaje jasniji. Osim toga, bajke nam pokazuju i ra-zli~ite na~ine pona{anja. Situacija s po~etka bajki,~esto te{ka i oskudna, tjeskobna i naizgled bezizlaz-na ukazuje na na~in jednostranog ivota, dakle, situa-cija je ~esto uvjetovana dosada{njim pona{anjem li-ka. U daljnjem tijeku radnje pojavljuje se suprotnost,suprotan lik ili ~esto vi{e njih s kojima se glavni likili natje~e ili se od njih mora odvojiti, pobijediti, da-kle, mora svojim pona{anjem i djelovanjem, a ne do-sada{njom pasivno{}u, ne{to promijeniti. Osnovnaarhetipska situacija koja je ~esto negativna ili je obi-ljeèna negativnim pona{anjem ili pasivnim prihva-}anjem, odgovaraju}im pozitivnim na~inom pona{a-nja moè biti iscijeljena. Bajke nam pokazuju da jespas mogu} i ozdravljenje stvarno, ali jedino tadaako se zaista uputimo na dug i dalek put (pri ~emumjere, trajanje i daljina, nisu istovjetne stvarnim mje-rama). Put se uvijek naziva dugim i vodi kroz nepo-znate i neutvr|ene predjele (Vi{e nije bilo puta…Skrenuti s puta…). Na putu junaku ~esto pomaùvidljivi i nevidljivi pomaga~i, vi{e sile ili bi}a izprirode, gotovo nikada drugi ljudi. Junaci se oslanja-ju na unutra{nji osje}aj koji je tim pomaga~ima pri-kazan. Zlo se ne pobje|uje fizi~kom snagom iliumom, ve} ~e{}e snagom ljubavi i strpljenjem. ê-sto junak mora strpljivo ~ekati dok vrijeme „ne sazri-je“. Jednako tako postoje i pona{anja koja mogu do-vesti do ponovne nesre}e, me|utim, pogre{ke je uvi-jek mogu}e ispraviti prilikom rje{avanja nove zada-}e. Bajka nas, dakle, vodi na put unutra{nje preo-brazbe. Slu{anjem i ~itanjem bajki upoznajemo na{unutra{nji put. Osim toga, junak koji dostiè cilj spa-{ava i druge (oslobo|enje za~aranih, npr. u ìvoti-nje, koji su ostali u svojim ivotinjskim instinktima,ili okamenjenih u starim strukturama i oblicimapona{anja). Tek onaj koji je dostigao cilj moè ihspasiti, spasenje odnosno bu|enje ìvota u drugimapostaje mogu}e tek kad se pojavi onaj koji zna, ko-ji je pro{ao i spoznao, dostigao cilj, prona{ao puni-

nu ivota, dosegao „sveto vjen~anje“. U tome se je-dnako tako o~itava upravo duhovna pozadina bajki.Junak je postao cjelovit, postaje kralj ili kraljica, aako je usput jo{ prona{ao i „vodu ivota“ koja lije~isve bolesti i oìvljava mrtve, onda ta slika upu}ujebolje od bilo kojih rije~i na to da mora postojati i-vot u kojem ni{ta nije „bolesno“ ili „odumrlo“ i dapunina ivota moè biti dublja i bogatija od one ko-ju smo u svakodnevnom ivotu u stanju iskusiti. Zlokoje je samo privremeno bilo premo}no, ali i ~ije sepostojanje nije negiralo, na kraju nestaje.

Promi{ljanjem i oslu{kivanjem bajki dolazimo donjihove biti. Bajke su stvarne i dobre kad se kre}u uelementu osje}aja, smislenosti, ma{te; jezik kojim sebajke sluè jest stvarala~ki u svojoj slikovitosti. Nji-hovo podrijetlo leì u elementu osje}aja i smislenostistvarala~kog jezika i elimo li im se pribliìti mora-mo nau~iti kretati se upravo tim elementom. Putemprepoznavanja o~iglednih i skrivenih zna~enja u baj-kama moèmo bolje razumjeti i djetetovo shva}anjebajki. I tek na taj na~in, nakon takvog ~itanja, mo}i}emo bajke na odgovaraju}i na~in prenijeti djeci, tektada }e one predstavljati put do djeteta samog.

LITERATURA

1. Bettelheim, Bruno. Smisao i zna~enje bajki, Podu-zetni{tvo Jaki}, Zagreb, 2004.

2. Betz, Felicitas. Märchen als Schlüssel zur Welt,Donauwörth, Lahr Auer Verlag GmbH, 2001.

3. Crnkovi}, Milan; Teàk, Dubravka. Povijest hr-vatske dje~je pri~e, Zagreb, Znanje, 2002.

4. Dickerhoff, Heinrich; Lox, Harlinda. Märchen fürdie Seele, Krummwisch, Königsfurt Urania, 2010.

5. Esterl, Arnika. Die Märchenleiter, Verlag FreiesGeistesleben, Stuttgart, 2002.

6. Estes, Clarissa Pinkola. @ene koje tr~e s vukovi-ma, Algoritam, Zagreb, 2005.

98

7. Geiger, Rudolf. Maerchenkunde, Urachhaus, Stut-tgart, 1987.

8. Grimm, Jacob i Wilhelm. Sabrane pri~e i bajke,Zagreb, Mozaik knjiga, 1994.

9. Jung, Carl Gustav. ôvjek i njegovi simboli, Za-greb, Mladost, 1974.

10. Kühlewind, Georg. Die sprechende Mensch,Frankfurt a.M, Vittorio Klosterman, 1991.

11. Propp, Vladimir. Morfologija bajke, Prosveta,Beograd, 1982.

12. Wenzig, Joseph. Westslawischer Märchenschatz.13. @mega~, Viktor (ur.). Povijest svjetske knjièv-

nosti, knjiga 5, Zagreb, Mladost, 1974.

Vladimira VELI^KI

DAS MÄRCHEN ODER DER WEG BIS ZUM KIND

Resümee

Im Artikel werden Herkunft, Wahrhaftigkeit und Be-deutung bzw. Deutung der Märchen theoretisch analysiert.

Die Frage nach der Herkunft der Märchen kann man nichteindeutig beantworten, weil ein Teil, der sich auf den erstenImpuls, auf den Ursprung bezieht, immer versteckt bleibt.

Der Antwort können wir uns zum Teil nähern, indemwir das Element, in dem die Märchen wirken, analysieren,und das ist nämlich die Sprache.

Märchen sind wahr und gut, wenn sie sich im Elementder Gefühle, Phantasie und Sinnvollkeit bewegen; die Spra-che der Märchen ist schöpferisch in ihrer Bildhaftigkeit.

Gerade hier, im Element der Sinnvollkeit und Gefühleder schöpferischen Sprache liegt die Herkunft der Märchen,und wenn wir die Märchen besser verstehen wollen, müssenwir lernen, uns in diesem Element zu bewegen.

Aufgrund der Analyse verschiedener Märchentexte, vorallem der Gebrüder Grimm, die unseres Lesepublikum gutkennt, wie auch aufgrund verschiedener theoretischen Zu-gänge und Deutungen, kommt man zur Schlussfolgerungüber den literarischen und erzieherischen Wert der Märchen.

Als Kunstwerke haben Märchen viele Aspekte, die manerforschen soll. Märchen besitzen, wie alle großen Kunst-werke, vielschichtigen Reichtum und Tiefe, die man nurzum Teil erklären kann; verschiedene Leser können einMärchen auf verschiedene Weisen deuten. Unsere kulturelleHerkunft findet ihren Ausdruck in den Märchen und wirdso dem Kind vermittelt. Ziel dieses Beitrags ist nicht dieDeutung der Märchen und ihrer Symbolik, sondern dieSuche nach dem Weg zu ihrem Kern, vor allem aufgrundder Sprache, die eine magische und schöpferische Kraft be-sitzt und die das Element ist, in dem die Märchen wirken.So können wir die Märchen und ihren Wert sowohl besserverstehen, als auch sie den Kindern besser vermitteln. Indemwir offensichtliche und versteckte Bedeutungen in den Mär-chen besser erkennen, lernen wir auch die kindliche Auf-fassung und Deutung der Märchen besser zu verstehen unddamit auch das Kind selbst.

Schlüsselwörter: Literatur, Prosa, Märchen, Kind, Her-kunft, Bedeutung

99

UDC 82–93.09

� Danica RADUNOVI] STOLI]

DECA PRED[KOLSKOG

UZRASTA I WIHOVA

RECEPCIJA

KWI@EVNOSTISA@ETAK: U radu se razmatra pitawe de~jeg uzrasta

i recepcije kwièvnosti za decu. Na{e interesovaweusmerili smo ka deci pred{kolskog uzrasta, gde uo~avamoda je uloga odraslih, a posebno vaspita~a – izuzetna. Toproizilazi iz ~iwenice da deca pred{kolskog uzrasta ni-su ovladala tehnikom ~itawa, pa izbor teksta zavisi naj-vi{e od odraslih. Tako|e, nagla{avamo jednu veoma va`nu~iwenicu iz koje vidimo da ne postoji literatura za de-cu koju bismo definisali kao kwièvnost za decu pred-{kolskog uzrasta. Dakle, postojawe termina: kwièvnostza decu i mlade, ili: kwièvnost za decu i omladinu po-kazuju zastupqenost distinkcije uzrasnog nivoa, ali nika-da se nije pojavilo terminolo{ko odre|ewe kojim se isti-~e ~iwenica da je ne{to napisano iskqu~ivo za decu pred-{kolskog uzrasta.

KQU^NE REÎ: kwièvnost za decu, uzrast, recepci-ja, pred{kolsko doba, vaspita~, ànr, nonsens, humor

Uzrasni nivo dece, pre svega pred{kolaca, iwihov odnos prema literaturi specifi~an je iz vi-{e razloga. Po kojim kriterijumima }e se biratidelo za ~itawe, emocionalno doìvqavawe i razu-mevawe naj~e{}e ne zavisi od wih, ve} od odraslih.To proizilazi ponajpre iz ~iwenice da deca pred-{kolskog uzrasta ne ulaze sama u svet kwièvno-sti, s obzirom na to da uglavnom ne znaju tehniku~itawa, te izme|u wih i literarnog teksta treba

da postoji posrednik, a on moè biti svaka odraslaosoba, ali pre svega vaspita~ koji sa stru~nog iprofesionalnog aspekta prilazi detetu i kwièv-nosti.

S druge strane, kwièvnost za decu pred{kol-skog uzrasta tako definisana ne postoji, s obziromna to da oni koji stvaraju za decu ne razmi{qaju utom pravcu. esto se za nekog kwièvnika kaè dapi{e za decu i mlade. Ali, nikada se ne}e ~utiovakvo jezi~ko odre|ewe – pisac za decu pred{kol-skog uzrasta. Koje }e delo iz korpusa ove kwièv-nosti vaspita~ prihvatiti kao podesno za decu ovoguzrasta stvar je wegovog izbora, koji zavisi od mno-gih ~inilaca: od wegove sposobnosti da proceniumetni~ke i estetske vrenosti dela, potom od po-trebe da se ispo{tuje uzrast dece, wihov stepenovladavawa govorom, wihov ukus i sli~no. To semoè posti}i kada se vaspita~ priprema i perma-nentno usavr{ava, odnosno ~ita literaturu za de-cu i prati weno tuma~ewe u kwièvnoj kritici iperiodici.

Vaspita~, dakle, najpre mora da ispo{tuje prin-cip uzrasta i da ta~no proceni da li delo odgovarauzrasnoj grupi. Kad to tvrdimo, uzimamo u obzir~iwenicu da u okviru pred{kolske grupe dece ta-ko|e postoje razli~iti uzrasni nivoi, od najmla|egrupe dece, preko sredwe, starije i pripremne gru-pe za polazak u {kolu, pa i tu treba praviti razli-ke, odnosno dosledno ispo{tovati ovaj princip.Odgovornost vaspita~a kad je u pitawu izbor delaza prou~avawe veoma je velika i zna~ajna. O tome,izri~u}i izvesnu dilemu o mogu}nosti vaspita~a daizvr{e kompetentan i relevantan izbor kwièv-noumetni~kog dela za decu pred{kolskog uzrasta,neki pedagozi konstatuju: „Prave}i izbor kwièv-nog teksta u ime deteta, da li vaspita~ uvek poga|ade~ji ukus, interesovawa i potrebe? On bira, s je-dne strane, u skladu sa ciqevima proklamovanim uprogramu vaspitno-obrazovnog rada i metodi~kim

100

preporukama, a s druge, na osnovnu implicitne vi-zije vlastite uloge, koju ima kao odrastao i kaovaspita~, i uloge koju ima dete. Tome treba dodatida je i vaspita~ ~italac i da i on ima odre|enoprethodno literarno iskustvo koje uti~e na wegovizbor.“ (Dotli} i Kamenov 1996: 37 )

Metodi~ar razvoja govora dece pred{kolskoguzrasta, Radomir Mati}, raspoznaje dve razvojnefaze u odnosu prema kwièvnosti za decu, a kojesu u vezi sa principom uzrasta. Za mla|i uzrast sekoriste kratki tekstovi koji imaju mawi broj ak-tera radwe, a za sredwi i stariji uzrast tekstovimogu biti ne{to duì i treba da budu proètinonsensnim sadràjem. Jasno je da duìna tekstaima zna~aja kada je u pitawu pa`wa pred{kolaca,ali je tako|e istina da nekada duìna teksta nijeu vezi i sa wegovom teìnom. Nekada tekst kra}egsadràja moè biti komplikovan za razumevawe idoìvqavawe kod dece pred{kolskog uzrasta.

Osim ovoga, pri izboru dela za ~itawe i tuma-~ewe va`no je voditi ra~una o adekvatnosti formeizraàvawa, o razumqivosti jezika u svakom pogle-du, od izbora re~i do re~eni~ke konstrukcije, za-tim treba voditi ra~una o obrazovnom i vaspitnomzna~aju, kao i o aktuelnosti teksta. Pisani sadr-àji mogu se birati iz dnevnih listova, zatim iz~asopisa namewenih deci, iz antologija, pojedina~-nih zbirki pesama, iz proznih i dramskih teksto-va i sl. Dela mogu biti iz na{e i svetske kwièv-nosti, usmene ili pisane.

îwenicu da je dete recipijent koji istovre-meno upoznaje svoje okruèwe i ivot u wemu, kaoi svet kwièvnog dela, stalno bi trebalo da ima-ju na umu oni koji pi{u za decu i oni koji tuma~ekwièvno delo deci i sa decom. Kod dece pred-{kolskog uzrasta skala recepcije tekstova odnosise i na usvajawe govora u svim wegovim fazama:egocentri~ni govor, paralelni govor i socijalnigovor. Iz toga proizilazi ~iwenica da pri birawu

teksta treba uzeti u obzir i osnovne karakteristi-ke de~jeg govornog razvoja.

Potom, celokupni svet kwièvnosti za decu~ini umetni~ki korpus kojim se stvarnosni svet de-tiwstva stalno aktuelizuje, {to doprinosi sveko-likom wenom razvoju, estetsko-umetni~kom boga}e-wu i mogu}nostima koje stvaraju raznolike aspek-te wenog tuma~ewa.

@anrovske klasifikacije unose jo{ neke bitnespecifi~nosti ove kwièvnosti. Po podeli grossomodo, ovu kwièvnost razdvajamo na dva korpusa:usmeni i pisani. Dakle, stvorena u narodu, kwi-èvnost za decu usmenog karaktera predstavqa tra-dicionalno nasle|e. Iako odvojeni, svet narodne iumetni~ke kwièvnosti imaju svoje dodirne ta~ke.

Pored toga, u pred{kolstvu kwièvni tekstpredstavqa mogu}nost za razli~ite jezi~ke igre:fonolo{ke, sintaksi~ke, leksi~ke i dr. Dakle, tozna~i da je kwièvni tekst istovremeno i idealnijezi~ki predloàk.

Primarni zahtevi koji upu}uju vaspita~a na odre-|eni izbor tekstova su upravo uzrasni principi,{to ukazuje da dela treba da budu kratka, da je rad-wa saèta, ako se radi o ànru drame ili proze,da su vedrog duha, da imaju humoristi~ku notu, a zadecu starijeg pred{kolskog uzrasta mogu biti non-sensnog saràja.

U okriqu teorije komunikacije i informacijekwièvnost za decu se moè sagledati u komunika-cionom lancu koji podrazumeva vi{e razli~itih ime|usobno su~eqenih svetova, od kojih se svi jedna-ko moraju po{tovati u svim oblicima wihove poseb-nosti i raznolike manifestacije. Me|u wima se iz-dvajaju autoreferencijalni svetovi, i to: svet umet-nika, svet dece, svet roditeqa, svet vaspita~a i sl.Ovako postavqeno, ako se uzme generacijski statuskao parametar pore|ewa, kao i iskustvena razlika,jasno se pokazuje da su na jednoj strani predstavni-ci sveta odraslih, a na drugoj strani je svet deteta,

101

i da su oni u neravnopravnom i neravnomernomodnosu. Upravo ta iskustvena podre|enost sveta de-teta ukazuje da su velike obaveze onih koji mupribliàvaju kwièvnost, s obzirom na to da ko-munikacija ima za ciq stvarawe humanih saodnosa inameru da u~esnika komunikacije, recipijenta, uvedeu svet kwièvnog dela, a zahvaquju}i wemu i u svetiskustvenog ivota, da bi se formirala slobodna ikreativna li~nost u kompleksnoj hijerarhiji de~jegukupnog razvoja i wegove socijalizacije.

Zatim, zahvaquju}i kwièvnom delu dete upo-znaje svoj materwi jezik, i to na najvi{em emotiv-no-estetskom nivou. Da bi komunikacija bila kva-litetna i uspe{no se realizovala, bitno je ista}inekoliko wenih kqu~nih segmenata: po{iqalac po-ruke, emitent (pisac), izvor poruke (kaziva~ ili~italac), tekst, referent (poruka), recipijent (de-te, kao primalac poruke), kod, komunikacioni ka-nal, ciq kazivawa i sl. U tom smislu neki autoriprime}uju slede}e: „U me|udelatnosti subjekta iobjekta komunicirawa zbiva se sloèn proces saod-no{ewa ~iji su spoqa{wi znaci pisani ili izgovo-reni simboli, smi{qene i nesvesne radwe itd.,{to sve treba da omogu}i bilo aktivno razumevaweosoba koje se nalaze u procesu komunikacije, bilodekodirawe poruka ili interpretaciju namera odstrane recipijenata“ (Z. Tomi} 2004: 11).

Preciznije, to zna~i da izme|u enkodera i deko-dera mora postojati isti kod koji proti~e komuni-kacionim kanalom. Ukoliko on nije istovetan, ja-vi}e se {um, kao smetwa, odnosno kao nemogu}nostrazumevawa. Imaju}i u vidu ~iwenicu da dete jo{nije ovladalo svojim materwim jezikom, vaspita~bira takve tekstove koji }e biti najprimerenijiuzrastu deteta, gledano sa svih aspekata, pre svegasa stanovi{ta jezi~ke kompetencije. Tuma~ewemnepoznatih ili mawe poznatih re~i on otklawasvaku leksi~ku smetwu u razgovoru sa decom. Po-sredni~ka uloga vaspita~a vi{estruko se multi-

plicira i predstavqa jo{ i prenosila~ku ulogu,zastim ulogu selektora i eliminatora, kao i tu-ma~a kwièvnog teksta.

Uloga vaspita~a

@ivi govor vaspita~a ima ve}i zna~aj i uloguu de~joj percepciji kwièvnog teksta od glasa iinterpretacije profesionalca (glumac ili recita-tor na nekom od tehni~kih sredstava) iz prostograzloga {to se akusti~kom doìvqaju prikqu~ujevizuelna recepcija koja je prate}a i nezamewiva.Dakle, verbalna i neverbalna komunikacija izme|uvaspita~a kao posrednika u recepciji kwièvnogteksta i deteta kao recipijenta imaju va`nu ulogui u stalnoj su kompatibilnosti, s tim {to vizuel-na recepcija sveta kwièvnog dela kod dece pred-{kolskog uzrasta zna~i pra}ewe doìvqaja koji iz-raàva vaspita~, naspram pra}ewa samog teksta koddece {kolskog uzrasta. Vaspita~ je dvostruki pre-nosilac kwièvnog teksta, akusti~ni i vizuelniistovremeno. Kazuju}i ili ~itaju}i delo glasno, onpribliàva tekst detetu unose}i svoj emocional-ni doìvqaj dela, vr{e}i tako podsticaj de~jeg es-tetskog doìvqaja i pripremaju}i ga za razumevawei tuma~ewe teksta.

Dijalo{ki tekst kao integralni ili kao deoproznog teksta treba ~itati sugestivno, stvaraju}iiluziju dva govornika, mewaju}i boju glasa. Svaka-ko, kra}i dramski tekst vaspita~ zna napamet, pamu u predstavqawu takvog teksta pripomaè meto-da demonstrirawa, putem o~iglednih sredstava i sl.

Zanimqiva je ~iwenica da je bilo razli~itihrazmi{qawa, ~esto i opre~nih, o tome koji polo-àj tela vaspita~ treba da zauzme dok kazuje ili~ita izraàjno tekst. Neki metodi~ari su za to daon obavezno treba da stoji (M. Naumovi}), navode-}i kao kqu~ni razlog za ovaj stav ~iwenicu da va-

102

spita~a tako sva deca vide i on pogledom obuhva-ta svu decu. To jeste prednost, a mana je {to vaspi-ta~ decu posmatra odozgo, {to stvara neprijatanutisak li~ne nadre|enosti, odnosno podre|enostidece. Kad i vaspita~ sedi na maloj stolici, kao ideca, wihovi pogledi se susre}u, u istoj su ravni,{to ima prednosti za uspostavqawe emocionalneveze izme|u vaspita~a i dece. Onda kada pred de-com ~ita kwigu, najboqe je da sedi i drì je na ma-lom stolu ispred sebe i rukom povla~i po redovi-ma. Tako deci pokazuje kako se ~ita, ~ime se afir-mi{e ~in ~itawa kao radwe bez koje se ne moè za-misliti svakodnevni ìvot savremenog ~oveka.

Izbor tekstova

Saràj tekstova treba da bude iz sveta de~jegiskustva, ta~nije iz sveta koji ga neposredno okru-ùje. To su kwièvni tekstovi koji se odnose natematiku neposredno vezanu za de~ji ivot, iz ne-posrednog su okruèwa: ìvotiwe, biqke, stvari,potom sadràji iz sveta igre i zabave itd. Tako|e,deca vole i ma{tovita dela, humoristi~na, kao inonsensna.

Suptilnost pri izboru stihova za ~itawe i tu-ma~ewe sa decom pred{kolskog nivoa treba da budena izuzetnoj visini. Od toga zavisi prijem~ivostdece za odre|enu vrstu stihova. Osnovne karakteri-stike koje nose stihovi za decu su:– kratak stih,– melodi~nost i milozvu~nost,– stilske figure koje to omogu}avaju, pre svega

zvu~ne (aliteracija, asonanca, onomatopeja) ifigure ponavqawa (refren, anafora, epifora,simploka, alon`man),

– izbegavawe metafori~nih figura, s obzirom nato da detetov govor pripada sferama „nominal-nog realizma“,

– jednostavna rima, tzv. „mu{ka“, sa posledwimrimovanim slogom i naj~e{}e ukr{tenom, pa-ralelnom, a re|e obgrqenom rimom,

– sinkreti~nost, koja i proizilazi iz prethodnihstavki.

Svet igre

Igra i sve ono {to je u vezi sa igrom jeste ono{to decu naro~ito zanima. Zahvaquju}i igri kaoimitaciji neposredne stvarnosti deca se emotivnoosloba|aju, snaè, socijalizuju, upoznaju ìvot isvet u svom neposrednom okruèwu. Putem igreosloba|a se i wihova ma{ta, podsti~e se kreativ-na li~nost u wima i afirmi{u se pozitivne vred-nosti. Pisawe o igri i igrawu uop{te privla~ide~ju pa`wu, snaè}i wihov duh i pobu|uju}i wi-hovu ma{tu.

Tematika igre se u kwièvnosti za decu moèna}i u svakom anru ove literature, s obzirom nato da ~ini temeq de~je spoznaje sveta i su{tinskije deo wegove li~nosti. Igra se javqa i kao metod-ski postupak (metod igre ili igrovni metod), te semoè primeniti u svim oblicima tuma~ewa kwi-èvnosti za decu. Ona pobu|uje saznajni akt, stimu-li{e pa`wu i kreativnost, osloba|a stege i nesi-gurnosti. Kreativna ili stvarala~ka igra daje po-zitivne ìvotne rezultate. Osim igre, u kwièv-nosti za decu neophodna je i ma{ta kako bi podsta-kla kreativnost. Ma{ta sluì stvaraocu za prona-laèwe novih aktuelizovanih tema, originalnihsadràja i sveìh formi izraàvawa i sl. Igra ima{ta deluju podstreka~ki na dete, odnosno na we-gov emotivni ivot, na iskustveni doìvqaj svetadela i sveta uop{te.

Upravo kad pi{e o recepciji pesme za decu i osmislu igre Slavoqub Obradovi} uo~ava jo{ jedanveoma bitan momenat, a to je model sinestezije pe-

103

sme za decu koji se sastoji iz niza semanti~kih ka-tegorija, kao {to su: vizuelno, auditivno, olfaktiv-no, gustativno, taktilno i kolori~no. Takav stavje potpuno uverqiv i ubedqiv, posebice ako uzmemou obzir ~iwenicu da deca pred{kolskog uzrasta sa-znaju perceptivnim putem, da jo{ nisu sklona pot-punim aperceptivnim spoznajama.1

O ovim aspektima pisao je i Novo Vukovi}, fo-kusiraju}i svoje istraìvawe ka kwièvnosti zadecu sa razli~itih stanovi{ta, pa i preko aspek-ta teorije informacije i komunikacije, isti~u}ipet me|usobno povezanih ~inilaca koji predstav-qaju neraskidivu komunikacionu spregu, nagla{a-vaju}i sve ono {to ~ini osnovne komponente teori-je komunikacije: po{iqalac, primalac, poruka, kodi realnost, najvi{e se zadràvaju}i na kodu.2

Kako pisac za decu i dete ne mogu zbog genera-cijske distance imati isti jezi~ki kod, razumqi-vo je da }e pisac stvarati privid istovetnog koda,razumevaju}i svet detiwstva u potpunosti, shvataju-}i emotivne i psihi~ko-misaone sposobnosti dete-ta, poznaju}i wegove leksi~ke mogu}nosti itd.

Deca se igraju i kad nonsensni tekst „prebacu-ju“ u logi~an, zatim kada mewaju po~etak i krajpri~e, mewaju situacije, uvode nove likove i sl. Tojeste vid igre, ali i mogu}nost za afirmisawe wi-hove kreativnosti i jezi~kog stvarala{tva.

Humor i nonsens

Nonsensnih tekstova ima u narodnom stvarala-{tvu i u umetni~koj kwièvnosti. To mogu biti,ànrovski gledano, raznovrsni tekstovi: pesme,pri~e, dramski komadi i sl. Polazna osnova za ko-

ri{}ewe ovih tekstova je upoznavawe dece sa wiho-vim sadràjem, a to opet zavisi od uzrasta dece, odsadràja samih tekstova, ali i od ume}a vaspita~ai wegove pripremqenosti. Deca vole nonsensnetekstove, iako ih u prvi mah ne mogu sve razumeti.Ali izvrnuti sadràj ih navodi na smeh, zabavqaih, stvara vedro raspoloèwe. Ako u na{oj kwi-èvnosti, bilo usmenoj ili pisanoj, poredimo tetekstove po broju sa logi~kim tekstovima, vide}e-mo da ih nema dovoqno, ta~nije da su u nesrazmer-nom odnosu. Logi~kih tekstova ima mnogo vi{e.

Ono {to je specifi~no kod obrade nonsensnihtekstova jeste ~iwenica da sa decom treba „izokre-nuti“ tekst iz nonsensog sadràja u logi~ni, ~imeve`bamo re~enicu, zatim pa`wu i memoriju koddece i sl. Tako se na neki na~in „mewa“ original-ni tekst, ali to je neophodno kada su u pitawu de-ca ovog uzrasta. Wima vaspita~ treba najpre da raz-jasni pojam izokrenuto, naopako, naopa~ke, pa tekonda da pre|e na ~itawe ili kazivawe nonsensnihsadràja.

Potom, za decu prd{kolskog uzrasta veoma je va-àn razvitak pojmova koji je skop~an sa razvitkomre~nika. O tome treba tako|e da vode ra~una onikoji vr{e izbor tekstova za decu pred{kolskog uz-rasta. Kod dece se razvijawe mi{qewa kre}e po re-laciji od konkretnog ka apstraktnom, od nejasnog kajasnom, od nepreciznog ka preciznom, od posebnog kaspecifi~nom, od izraàvawa pojma o sebi ka op-{tem izraàvawu lica, od prostog ka sloènom, odopisa ka definiciji i sl. esto dolazi do nepozna-nica i nepoimawa osnovnih jezi~kih izraza, do po-gre{nog rasu|ivawa i ograni~enog iskustva deteta.Razlika izme|u razumevawa i shvatawa re~i (jezi~kekompentencije) i mo}i kori{}ewa re~i (jezi~keperformanse) smawuje se sa uzrastom. Tako, dete upo~etku ne}e razumeti relacione re~i koje kazujuodnose i stavove (predlozi, veznici, parikule), ali}e ih postepeno shavatati i wima se korektno slu-

104

1 Videti u: Slavoqub Obradovi}. Recepcija pesme za decu ismisao igre, Na{e stvarawe, br. 5, Aleksinac, Vi{a {kola zaobrazovawe vaspita~a, 2005.

2 Videti u: Novo Vukovi}. Uvod u kwièvnost za djecu iomladinu, Nik{i}, Univerzitetska rije~, 1989.

ìti na sredwem i starijem uzrastu. Relacione re~isluè za indikaciju odnosa ili funkcija drugihre~i u iskazima i tu spadaju predlozi, veznici, za-menice, pomo}ni glagoli, pa donekle i brojevi.

Jasno je da vaspita~ treba da vodi ra~una i ogovornom razvoju dece kada se odlu~uje za izbor de-la koja }e im prezentovati. Recimo, za najmla|iuzrast treba birati poetske i prozne tekstove ukojima je najvi{e imenica, iz prostog razloga {todeca najpre prihvate tu kategoriju re~i – periodimenovawa. Kod dece sredweg i starijeg uzrastatreba birati tekstove gde se kategorija re~i re~e-ni~nih ~lanova stalno i srazmerno {ire.

Zakqu~ujemo da uskla|ivawe de~jeg uzrasta itekstova iz kwièvnosti za decu, pre svega kada suu pitawu deca pred{kolskog uzrasta, predstavqaveoma sloèn i odgovoran proces, koji obuhvata ne-koliko ~inilaca koje treba usaglasiti. Na jednojstrani je dete (recipijent), na drugoj umetni~ki test,a na tre}oj prenosilac teksta. Prema tome, priizboru tekstova prenosilac treba najpre da vodi-ti ra~una o uzrastu deteta, o stepenu wegovog celo-kupnog razvoja, o wegovoj jezi~koj i misaonoj razvi-jenosti, o estetskim dometima izabranog dela, kaoi o wegovoj aktuelnosti.

LITERATURA

1. Vasi}, Smiqka. Govor va{eg deteta, Beograd,Zavod za izdavawe uxbenika, 1968.

2. Vladisavqevi}, A. Spasenija. Govor i jezik dete-ta u razvoju, Beograd, Zavod za uxbenike, 1995.

3. Vukovi}, Novo. Kwièvnost za djecu i omladi-nu, Nik{i}, Univerzitetska rije~, 1989.

4. Dotli}, Qubica i Kamenov, Emil. Kwièvnostu de~jem vrti}u, Novi Sad, Zmajeve de~je igre,Odek za pedagogiju Filozofskog fakulteta uNovom Sadu, 1996.

5. Jovanovi}, Slavica. Metodika razvoja govora,[abac, Visoka {kola strukovnih studija za va-spita~e, 2008.

6. Kamenov, Emil. Metodika, Novi Sad, Odsek zapedagogiju Filozofskog fakulteta u Novom Sa-du, 1997.

7. Kamenov, Emil. Vaspitno-obrazovni rad u pri-premnoj grupi de~jeg vrti}a, Novi Sad, Dragon,2006.

8. Kamenov, Emil. Op{te osnove pred{kolskogprograma, Novi Sad, Dragon, 2007.

9. Markovi}, Slobodan. „Sinkretizam kwièvnihrodova u poemama za decu“, Brani~evo, br. 1,2004, str: 225–231.

10. Mati}, Radomir. Metodika razvoja govora decepred{kolskog uzrasta, Beograd, Nova prosveta,1985.

11. Milenkovi}, Sla|ana. Metodika razvoja govo-ra, Sremska Mitrovica, Vi{a {kola za obrazo-vawe vaspita~a, 2006.

12. Obradovi}, Slavoqub. „Recepcija pesme za de-cu i smisao igre“, Na{e stvarawe, br. 5, Alek-sinac, Vi{a {kola za obrazovawe vaspita~a,2005, str: 205–220.

13. Teorija recepcije u nauci o kwièvnosti, pri-redila: Du{anka Maricki, Beograd, Nolit, 1968.

14. Tomi}, Zorica. Komunikacija i javnost, Beo-grad, îgoja {tampa, 2004.

Danica RADUNOVI] STOLI]

CHILDREN AGES AND RECEPTIONOF CHILDREN’S LITERATURE

Summary

In this work, we point out that children ages and recep-tion of children’s literature are very important processes andthat they should be considered by all relevant factors. We

105

pay special attention to preschool children, because theyrepresent specific recipients of literary text, since they arenot readers themselves. So, in that communication channelbetween writer, text, and reader emerges another factor –teacher or some other adult, as a mediator between literarytext and children. Selection of texts must be appropriate forpreschool children, which means they should be short andimbued with humor and nonsense.

Key words: literature for children, age, reception,preschool children,teacher, genre, nonsense, humor

UDC 82–93–31.09

� Sofija KALEZI]

RECEPCIJAROMANA ZA DJECU

SA@ETAK: U radu modelujemo kratak osvrt na lite-rarno-teorijske i metodi~ko-metodolo{ke predispozici-je razvoja romanesknog literarnog anra, kako na doma}ojtako i na stranoj literarnoj sceni. Rad sadrì svojevrsnipresjek tematsko-motivskog i stilsko-kompozicionogspektra dje~jeg romana, posmatraju}i shvatawe wegovihprimarnih kvalifikativa iz perspektive kwièvnih teo-reti~ara, ali i romanopisaca. Dinamizam umjetni~kog ka-zivawa i neobi~ni motivski spletovi isti~u se kao naj-prepoznatqivije osobine kvalitetnog romana za djecu, ko-je umnogome uti~u na wegovu pouzdanu recepciju pri goto-vo svim uzrasnim nivoima.

KQU^NE RIJEÎ: interpretacija, roman, djeca, ima-ginacija, ma{tovitost, recepcija

Romani za djecu razlikuju se od romana za odra-sle po odre|enim svojim strukturnim i umjetni~-kim kvalifikativima. Gotovo po pravilu, romanza djecu u kompozicionom smislu mora biti „plo-{an“, ne smije biti previ{e sloèn i „dubinski“,sa komplikovanim i kompleksnim fabulativnim,motivskim, idejnim i ostalim sferama. Istovre-meno, takvom kompozicionom profilu treba daodgovara problematika koja ~ini fabulativni nu-kleus djela – svijet predmetnosti romana za djecumora biti veoma bogat i raznovrstan, ni{ta mawenego {to je to slu~aj sa romanom za odrasle. Onobi~no obuhvata razli~ite me|usobno kontrastira-ne stvarnosne i fiktivne aspekte: odnos selo – grad,dobro – zlo, dokolice – obaveze, ravnodu{nost –qubav, hrabrost – kukavi~luk, nepojmqivu realnost

106

– shvatqivu imaginativnost... Koje god fenomene ipreokupacije da pisac odabere za predmet svog ro-mana, istovremeno mora ispuniti wegov jednako va-àn princip funkcionisawa, a to je dinamizam um-jetni~kog kazivawa.

Svejedno da li je rije~ o radwi ili stawu, ozbivawu ili raspoloèwu, ritam prikazivawa,umjetni~ke slike koje se smjewuju, nizovi motiva,wihove veze i uzajamnosti u djelima ove vrste subrzi i dinami~ni. U kvalitetnim romanima za dje-cu wih pokre}e neka unutra{wa nevidqiva sila,izvjesna „tajna energija“, koja nije svojstvena dje-lima druge vrste. Ovo vaì podjednako kada se ra-di i o tzv. „~istim formama“ i tipi~nim struktu-rama ili o grani~nim vrstama izme|u kojih je po-nekada te{ko uspostaviti vidqivu liniju razliko-vawa. U odnosu na roman za djecu, takvi su, primje-ra radi, avanturisti~ki, fantasti~ni, vilinski ijo{ neke vrste ili podvrste romana.

Ako pisci – autori romana za djecu ne uslo`-wavaju predmet u strukturno-kompozicionom smi-slu, a takav predmet bi bilo te{ko i optere}uju}epratiti, oni daju maha ostalim dimenzijama i ra-zvijaju neka druga svojstva u svojim kwigama iz ovo-ga kruga. Tendencije mogu biti razli~ite, od rodo-qubqa eksponiranog, na primjer, u ]opi}evom ro-manu Orlovi rano lete do savremene tehno-fanta-stike u djelu Halo nebo êda Vukovi}a. U ovakvimprozama udio ma{te je naj~e{}e velik. Bez ikakveprakti~ne tehni~ke provjere, @il Vern (Jules Ver-ne) je zami{qao relacije ili izume koji }e se po-kazati kao realno mogu}i vi{e decenija nakon we-gove smrti.

Izraz i re~eni~ki sklop u romanima, kao iostalim proznim ostvarewima iz ove grupacije, mo-gu biti pojednostavqeni, {to je uslovqeno potre-bom da predstave i slike budu jasnije i komunika-tivnije, pri ~emu ne smiju biti optere}ene kompli-kovanom terminologijom. Poznato je iskustvo da

provjereni i „te{ki“ pisci, kavi su, primjericeDostojevski ili Krleà, i pored toga {to nisu iz-bjegavali da pi{u o djeci, u wima nijesu imali po-uzdane niti brojne ~itaoce. Wihova ~itala~ka pu-blika „regrutuje“ se, mahom, iz svijeta ìvotno iintelektualno kompletnih i formiranih li~nosti.

Tim povodom Zorica Turja~anin nagla{ava:

Dje~ji interes zaokupqen je vidqivom dimenzijom stva-

ri, akcijom, sadrìnom qudskih preobraàja. Zato roman

ostaje uglavnom vjeran fabuli, {to, naravno ne ukqu~uje

raznovrsniju skalu oblikovnih postupaka, izmijewenu te-

hniku i tehnologiju transponovawa ìvotnih podataka u

literarnu ~iwenicu djela. Za~aravawe stvarnosti vr{i

se lirizacijom, poetizacijom, emocionalnim resursima

pripovijedawa, koji na odre|en na~in ostvarewu ove vrste

uvijek daruju ne{to od naivnosti bajke. Takva umjetni~ka

profilizacija ne protivurje~i ivotu, nego istine sagle-

dava iz drugog ugla, sa iskustvenih pozicija djeteta koje

u sebi nosi svoj kosmos u nastajawu (Turja~anin 1983 : 81).

Roman za djecu pribjegava postupcima i konven-cijama koje po mi{qewu Milovana Danojli}a otva-raju prostor i daju maha naivisti~kom duhu. Taj duhnaivizma nipo{to ne zna~i upro{}avawe pogledana ivot i wegove manifestacije ili infantilnopoimawe doga|aja – on, zapravo, predstavqa onaj is-konski pomak u stvarala{tvu koji slikovito{}u,iskreno{}u i neobi~no{}u odlikuje narodni mit,legendu ili bilo koju drugu vrstu usmenog predawa.Svijet romana za djecu jeste svijet u kojem su samadjeca naj~e{}e glavni protagonisti. Ovdje se ~estoukqu~uju i sloène relacije, na primjer djeca iodrasli, posebno odnos djece prema roditeqima,djeca i dru{tvo, tj. kolektiv, djeca i wihov odnosprema raznim socijalnim kategorijama i sli~no.Domen wihovog djelovawa skop~an je sa eruptivnomma{tovito{}u i energijom kojima se „hrani” sva-ki dobar roman za djecu. S obzirom da dijete ilidjeca preuzimaju glavne pozicije u strukturi roma-

107

na, to je i sam roman naj~e{}e proèt inventiv-nim i nesmirenim duhom ovakvih glavnih junaka.Ovdje se susre}emo sa takozvanom „sferom nadgrad-we” – to je onaj naoko nevidqivi sloj atmosfereili dominantne „klime” u romanu, iz kojeg se pou-zdano saznaje na koji uzrast i na kakvu publiku ta-kve kwige ra~unaju

Romani za djecu mogu imati, kao primarne, raznefunkcije. Pored ve} navedene rodoqubive, ovdjemogu da budu inkorporirane i druge – pedago{ka,vaspitna, saznajna, zabavna, obrazovna... Praksa jepokazala da, kada je bilo koja od ovih ili nekihdrugih funkcija mnogo vidqiva, ona biva istaknu-ta, nagla{ena kao teza. A romani sa tezom nijesukvalitetna i umjetni~ki uspjela djela. Zato je da-leko svrsishodnije kada se tendencija osje}a, aline i – vidi, kada je zatvorena ili prikrivena, ka-da duhom svojim „provejava“ i ima je svugdje, a te-{ko ju je identifikovati u bilo kojem pojedina~-nom detaqu. U svakom romanu iz kategorije na ko-ju se ovdje misli glavna tendencija treba da budeona koja u stvari nije nikakva tendencija, a to je– umjetni~ka.

Poznato je da ponekad granice izme|u romana zaodrasle i za djecu nijesu izdiferencirane, bez ob-zira {to se romani za djecu izdvajaju kao posebnakategorija. Bilo je pisaca koji ovo iskustvo nije-su uvaàvali ili nijesu imali sluha za wega – zawih se kao kqu~no i gotovo jedino pitawe postav-qalo da li je neko djelo dovoqno umjetni~ko i ukom smislu jeste takvo, kao i koja su wegova umjet-ni~ka svojstva. Ako se pitawe postavi na ovaj na-~in, osobito ako se ono apsolutizuje, onda kao dase bri{e granica izme|u romana za djecu i romanaza odrasle. Iz ove poruke, odnosno iz ovoga isku-stva, kao da se èli re}i: ne pi{u se romani zaodre|enu publiku (djeca, starci, radnici, seqacii sl.), ve} o navedenim predmetima, idejama, liko-vima kao wihovoj inkarnaciji.

Zagovaraju}i spomenuto polazi{te, Marsel Prust(Marcel Proust) je pisao:

Besmisleno je pisati kwièvnost namewenu iskqu~ivo

radni~koj klasi ili deci... Predmet na{ih kwiga, su{ti-

na na{ih re~enica treba da bude nematerijalna, nikako

ne u onom stawu u kojem ga nalazimo u stvarnom ìvotu,

naprotiv. Na{ stil, kao i epizoda, treba da budu sazdani

od prozra~ne gra|e na{ih najboqih trenutaka... (Prust

1975 : 91)

Po Prustu, dakle, nijesu zna~ajni predmeti okojima se govori, ve} jezik, stil, duh kojim se is-kazuje izabrani svijet predmeta. Na jednom mjestuPrust se pita: „Za{to smatrati da treba pisatilo{e i govoriti o Francuskoj revoluciji da bi nasrazumeo elektri~ar?“ (Prust 1975 : 91).

Ovaj kwièvnik se, dakle, zalaè da pisci neselekcioni{u ~itaoce, ve} da svaki pisac pi{e zajednu, op{tu i jedinstvenu publiku, {to podrazu-mijeva da se u woj samoj vr{e odre|ene diferenci-jacije prema pojedinim svojstvima wenih djelova –prema kulturi, obrazovawu, tradiciji, afinitetu,duhu, itd. Na ovom mjestu vrijedno je naglasiti dase ne radi o lo{em, umjetni~ki nevrijednom pisa-wu. Kada se radi o kontekstu u kojem se razmatraproblematika romana za djecu u ovom radu, onda semisli obratno, na umjetni~ki dobru literaturu, od-nosno romane. Zbog toga se i javqaju odre|ene poja-ve kojima se remeti mogu}i geometrizam u toj sfe-ri. Tako, na primjer, romane za djecu Kroz pusti-wu i pra{umu, Timur i wegova ~eta ili Orlovirano lete mogu da ~itaju sa uìvawem i odrasli,nalaze}i u wima brojne elemente kojima }e ostatiodu{evqeni, u najve}oj mjeri – originalnost i za-nimqivost umjetni~ke naracije.

Sa druge strane, sre}emo pojavu da mnogi romaniza djecu, gdje spadaju i neki od vrhunskih, svjetskipoznatih ostvarewa, nijesu nastali sa tendencijomda budu strogo namijeweni djeci kao publici. Ta-

108

kvi su, na primjer, romani Guliverova putovawa,Robinson Kruso, Dvadeset hiqada miqa pod moremili Zov divqine. „Posebno je snaàn razvoj dje~jekwièvnosti u na{em stoqe}u“ nagla{ava MilanCrnkovi} „toliko snaàn da se katkad ~ini da jedje~ja kwièvnost proizvod najnovijeg vremena. Ta-kav razvoj prisilio je kwièvne istori~are i kri-ti~are da se posebno bave wome i ozbiqno je izu-~avaju, a nametnuo je i {koli da preispita svojeprograme na temequ kojih se vr{i literarno obra-zovawe djece. No tada nu`no iskrsavaju pitawa: je-su li sva djela koja danas ulaze u fond dje~je kwi-èvnosti zaista vrijedna i namijewena djeci? [arlPero (Charles Perrault) je svoje bajke pri~ao u salo-nima i koristio se wima u borbi protiv klasici-sti~ke tematike, bra}a Grim gledala su u bajkamaizraz narodne du{e, Andersen je, dodu{e, ~estopri~ao pri~e djeci svojih najboqih prijateqa, alije u svojim pri~ama i zgodama na{ao najboqi izrazza sve {to je nosio u sebi... Gdje je onda granicaizme|u dje~je kwièvnosti i kwièvnosti uop-{te?“ (Crnkovi} 1980 : 12).

U najve}em broju slu~ajeva rije~ je o romanimakoji su tokom vremena izgubili pojedina svoja obi-qe`ja koja su ih vezivala za kulturne, istorijske,politi~ke i druge momente va`ne za period wi-hovog nastanka. Izgubiv{i svoju prvobitnu ideo-lo{ku, rasnu, parodi~nu ili neku drugu konotaci-ju, ona su tokom decenija ostala li{ena obiqe`jakoja su se ukazala kao optere}ewa. Istovremeno –jednostavno{}u, slikovito{}u i precizno{}u um-jetni~kog iskaza postala su prepoznatqiva i pri-kladna za dje~ji uzrast, wihova interesovawa i do-ìvqaj svijeta.

Brojni psiholozi bavili su se pitawem koju vr-stu romana u pojedinom starosnom uzrastu djeca naj-radije „konzumiraju“. Prema odre|enim statisti-kama, u razdobqu od osme do desete godine se naj-~e{}e javqa interesovawe za realisti~ke tekstove

u kojima su glavni junaci djeca i ivotiwe. U pret-pubertetskom razdobqu, od desete do trinaeste go-dine, preovla|uje te`wa za uzbudqivom literatu-rom avanturisti~kog sadràja, kao i za qubavnom,uzbudqivom i misterioznom tematikom nau~nofan-tasti~nog arsenala. U ovom uzrastu postoji najizra-zitije ispoqena opasnost od literarnog {unda inekriti~kog „gutawa“ ostvarewa sumwivog kvalite-ta. Nakon trinaeste godine kwièvni ukusi su iz-vjesnim dijelom formirani, pa se u ovom uzrastu~esto javqaju interesovawa za putopise ili romaneu kojima se opisuju razli~iti krajevi svijeta.

Nakon ~etrnaeste u~enici ~esto kri{om i{~i-tavaju tzv. „zabrawenu literaturu“ sa erotskim ilascivnim sadràjem. Ovakvu podjelu, naravno, nu-`no je shvatiti kao vrlo uslovnu, jer ona u visokojmjeri moè da varira od mnogobrojnih faktora –uticaja sredine, interesovawa i zrelosti djeteta,~itala~kih navika, wegovawa kwige u porodi~nomokruèwu i sli~no. U ovakvom kontekstu Slobodan@. Markovi} ispoqava vlastito gledi{te o feno-menu recepcije romana za djecu:

Kwièvno djelo otkriva ~ari rada i igre, otvara pi-

tawa i omogu}uje odgovore, osposobqava za odgonetawe

zagonetki sa kojima }e se dete u ìvotu susretati, ali i

u~i onim znawima koja }e mu pomo}i da boqe vidi, da {to

potpunije oseti i razume pojave oko sebe i wihove vredno-

sti. Dete mla|eg uzrasta prima umetni~ku re~ veoma emo-

tivno, a tek u pubertetsko i postpubertetsko doba sti~e

sposobnosti za intelektualni i estetski doìvqaj kwi-

èvnog dela. U tom rasponu upoznaje se ~ovek i razvija

humanizam kod deteta“ (Markovi}, 1998: 42).

Uspjeli romani namijeweni djeci obi~no posje-duju stvarala~ki osje}aj za autonomnost i subjek-tivnost umjetni~ke naracije, smisao za igru i iz-razitu emotivnu obojenost, {to su zapravo i bitneosobine dje~jeg poimawa svijeta. Uop{te, postojebrojni faktori koji se u ovim ili onim relacija-

109

ma i slu~ajevima ispostavqaju kao krucijalni dabi se takva ostvarewa dopala djeci, da bi ih onimogli doìvjeti, osjetiti i inkorporirati u sop-stveno ìvotno iskustvo. Akcionost je tako|e va-`no svojstvo, kako za aktere dje~jeg romana tako iza wegov fabulativni sloj, koji naj~e{}e obilujeiznena|ewima, naglim obrtima i neo~ekivanim ra-spletima. Takvo ispoqavawe junaka i situacija uovoj vrsti romana odgovara provokativnosti dje~jegduha, kao i izrazitoj radoznalosti i potrebi zau~estvovawem u doga|ajima.

Posqedwih decenija do{lo je do naglog lansira-wa romana sa nau~nofantasti~nim sadràjem usferu kwièvne produkcije. Reklo bi se da se ova-kva djela ~esto ispostavqaju kao „ma~ sa dvijeo{trice“ iz razloga {to iz ove oblasti poti~e go-mila literarnog {unda koji se {tampa u jeftinimmagazinima, pruàju}i surogat nauke i nau~nihkvaliteta. Sa druge strane, nau~nofantasti~ni ro-mani kwièvnika koji su uvr{teni u {kolske pro-grame predvi|ene za obrazovni nivo osnovaca, na~elu sa ~uvenim Francuzom Vernom – predstavqa-ju ne samo literaturu visokih dometa, ve} i kqu~za razumijevawe sistema po kojem funkcioni{eovaj anr. Po su|ewu Nova Vukovi}a „fantasti~napri~a stvara jedan vid logi~ke dezorijentacije ipothrawuje prevazi|ene predstave, nalaze}i naokostabilno mjesto u kontekstu stvarnog svijeta“ (Vu-kovi} 1989: 259). Junaci nau~nofantasti~nog roma-na obi~no su qudi koji su se natprosje~nim fizi~-kim i mentalnim osobinama izdigli iznad osred-wosti, ali kojima gotovo uvijek i date okolnosti„idu naruku“, ~ine}i ih bi}ima sa skoro ~udesnimili barem shvatqivo ~udesnim svojstvima.

Djeci je oblast nau~ne fantastike naj~e{}ebliska, jer – osim toga {to im pruà neslu}enaprodirawa u do tada nepristupa~ne i „zakqu~ane”svjetove, osloba|a ih duga~kih uvoda kakvim se od-likuje klasi~na literatura, monotonosti op{irnih

re~enica i opisa pejzaà, duga~kih unutra{wihmonologa, moralizatorstva, eti~kih sudova i os-talih narativnih elemenata. Nasuprot tome, oblastnau~ne fantastike omogu}ava im brojne receptivneprednosti: ivost naracije, brzinu autorskog pri-povijedawa, nevjerovatne umjetni~ke prizore od ko-jih zastaje dah, ~udesne i naizgled logi~ne spojevestvarnosnog i imaginativnog, literarne junake ko-ji su na prvim stranicama okarakterisani kao do-bri ili lo{i, saète i precizne opise, izrazitoprisustvo dijaloga i obi~no sre}an zavra{etak, ko-jim se nagra|uje dobro a sankcioni{e zlo.

Pi{u}i o literarnom „hepiendu”, Zorica Tur-ja~anin nagla{ava da romani za djecu mogu, ali nemoraju da odi{u ovim postupkom u svom razrje{e-wu. Podvrgavaju}i strukturu romana za djecu pre-ciznijoj analitici, ona nalazi kao primarne petslojeva strukture: „Kada je roman u pitawu, ondatreba teì{te analiti~kog zahvata staviti na petosnovnih elemenata strukture: poziciju pripovje-da~a, fabulu, kompoziciju, gra|ewe li~nosti i je-zik.” Pritom treba imati na umu da jezik u pjes-ni~kom djelu predstavqa „su{tinsku strukturalnukomponentu“, pa ga zbog toga vaqa posmatrati nekao lingvisti~ku ~iwenicu, nego kao jezik u wego-voj umjetni~koj, kreativnoj funkciji (Turja~anin1978: 41).

O specifi~nosti romana za mlade instruktivnoje pisao Hristo Georgijevski, naglasiv{i da „ro-man za decu i mlade ispoqava konstantnu izmen-qivost, pa se ne moè podvesti pod pouzdane kate-gorijalne sisteme... Roman za decu i mlade nema onu{irinu korespondentnosti sa drugim kwièvnimrodovima i snagu asimilacije saznawa iz dru{tve-nih nauka (istorija, psihologija, filozofija, soci-ologija) koju poseduje roman uop{te (Georgijevski2001: 40–41). Prema ovom zapaàwu i iskustvu, do-minaciju odre|enih tema i sadràja uslovqavajuvankwièvni faktori, ~ime moè da bude ugroèn

110

estetski zna~aj forme jer se jezik takvih ostvare-wa podre|uje jeziku ideologije.

LITERATURA

1. Prust, Marsel. „Pozvawe umetnika“, Ra|awemoderne kwièvnosti, Beograd, Nolit, 1975.

2. Crnkovi}, Milan. Dje~ja kwièvnost, Zagreb,[kolska kwiga, 1980.

3. Moderna tuma~ewa kwièvnosti (grupa auto-ra). Sarajevo, Veselin Masle{a, 1981.

4. Markovi}, Slobodan @. Zapisi o pojavama kwi-èvnosti za decu, Gorwi Milanovac, De~je no-vine, 1982.

5. Turja~anin, Zorica. „Metodi~ki pristupi opi-sivawu u nastavi izraàvawa“, u kwizi grupe au-tora Opisivawe u nastavi usmenog i pismenogizraàvawa, Sarajevo, Veselin Masle{a, 1983.

6. Vukovi}, Novo. Uvod u kwièvnost za djecu iomladinu, Nik{i}, Univerzitetska rije~, 1989.

7. Georgijevski, Hriste. „Srpski roman za decu imlade – poeti~ka pitawa“, Detiwstvo, XXXVI,br. 2/3, (jesen 2001), str. 40–41.

Sofija KALEZI]

THE RECEPTION OF CHILDREN’S NOVEL

Summary

Sofija Kalezi} in her work “The Reception of Children’sNovel“ approaches the particularities of this literary genreand its possible reception quality in primary school. The au-thor also raises the question whether the achievements ofthis literary sort primarily evolved with a tendency to be-come works aimed at the youngest or, due to contents andthe motif of interest, after the publication of this genre, chil-dren were recognized as trustworthy recipients referred to

by the literary genre. What are the required qualities relat-ed to the possibility that they may possess the span of cor-respondence and associability with children’s novel? In re-sponse to these and many other issues, the author contrastssometimes equal and often controversial literary-theoreticaljudgments and observations.

Key words: teacher, understanding, interpretation, chil-dren, novel, reading, reception, imagination

111

UDC 82–93.09

� Voja MARJANOVI]

RECEPCIJSKIPOMAK USAVREMENOJKWI@EVNOSTIZA DECU I MLADE

SA@ETAK: Autor se u svome radu bavi fenomenomprijema teksta u savremenoj kwièvnosti za decu i mlade.On poku{ava da dokaè da ~itaoci mla|eg uzrasta danasmogu pratiti dela sloènijih sadràja iz ivota. Ta we-gova tvrdwa dolazi prvenstveno od saznawa da savremeni,mladi konzument, ìvi u „druk~ijem vremenu”, da je „in-teligibilni stepen” dana{weg deteta vi{i i razvijeniji– i da deca mla|eg ìvotnog doba lak{e i brè shvatajustvarnost na{ih dana. Ovu tvrdwu autor potkrepquje de-lima na{ih i stranih pisaca, od kojih su neka uvr{tenau {kolsku lektiru, a neka nisu.

KQU^NE REÎ: recepcija nekada i danas, dete i we-gov „vi{i” inteligibilni nivo, J. Veselinovi}, S. Ran-kovi}, G. Oluji}, F. Sagan, H. Hese, G. De Mopasan, A. P.êhov

Pojam recepcije kqu~na je odrednica po kojoj sekwièvnost deli na kwièvnost za decu i mlade iop{tu kwièvnost. Dugo pre}utkivan, ovaj odnos jena{ao vremenom pravo mesto u poetici ìvota,umetni~ke re~i ~itaoca. Jer, „recepcija je predmetupotrebe (komunikativne) kwièvnosti i wenihvarijanata i varijabilnosti“ (RKT 1986: 634–635).Neke odnose recepcije druk~ije je shvatio Hans Ro-bert Jaus, koji je u svoje vreme oformio tri mode-

la u osvetqewu kwièvnog dela i wegove recepcij-ske prijem~ivosti. To su modeli: „klasi~noumet-ni~ki, istorijskopozitivisti~ki i estetskofor-malisti~ki (Jaus 1986).“

Recepcija je danas veoma va`na sprega izme|uìvotnih radosti umetni~kog dela i prijema we-govog od strane ~itaoca. U eri koja je svedok po-maka u odrastawu, saznavawu ili uobli~ewu ivot-na filozofija recepcije se mewala. Ona je naro-~ito svoje pravo lice pokazala u sazrevawu inteli-gibilnog bi}a ~oveka. U novoj, dana{woj civili-zacijskoj i tehnolo{ko-kulturolo{koj sferi iv-qewa i razmi{qawa mewa se i odnos ~oveka (bezobzira na uzrast), pa se nekada{we „infantilnototalno dete“ uzdiè do zrelije li~nosti: ono mo-`da nije pametnije i vaspitanije, ali je domi{qa-tije i intelektualno ja~e i vi{e u odnosu na dete,recimo, osamnaestog, devetnaestog, pa i dvadesetogveka. Druk~ije shvatawe ovostranog i onostranogìvota postaju su{ta suprotnost prosvetiteqskom,racionalisti~kom ili romanti~no-idili~nom gle-dawu na ivot, me|usobne odnose, pa i neka virtu-alna saznawa o pro{losti, sada{wosti ili budu}-nosti. Temporalna trijada kao da je u na{e vremeizmenila vlastitu fizionomiju. Ona je to u~inilaposredstvom globalizovanih promena u ivotu, da-kle, nekih druk~ijih vizija na{e egzistencijale.

Ovakva shvatawa i zbivawa navode nas na neko-liko teza u kojima se ogleda „novije, dubqe i kon-sekventnije razumevawe mladih kako ivota tako iumetnosti“. U ovom konkretnom slu~aju odnosa pre-ma umetnosti re~i, dakle pisane i usmene kwièv-nosti.

Ako je nekada{we dete-~italac moglo emotivnoi misaono da dohvati Zmajevo pesni{tvo, da shva-ta poruke narodnih i umetni~kih bajki, da razumepri~ice iz prirode i zgode ìvotiwskog sveta nanivou svog intelektualnog poseda, mogu}e je da da-na{we dete-konzument „jedan vi{i nivo poimawa

112

pojava“ razume trezvenije i ìvotno mudrije. Da-na{wi mladi konzument se ne zadovoqava pri~amapojedinih pisaca o drevnom ìvotu; wega ne inte-resuje mnogo folklorna umetnost; nije mu stalo daslu{a pri~e iz mitologije paganski servirane, ve}teì ìvotnim sadràjima iz svoga vremena. [tato zna~i? Po na{em mi{qewu, nova mlada genera-cija pubertetske i adolescentne mladeì hita kakqu~nim istinama ivota. Ne osvr}u}i se na trau-mati~nost wihovih sadràja. Ta generacija ide dodna: ona je spremna da poqubi ili pqune na sve {tone odgovara wenom mentalitetu i dana{wim odno-sima u dru{tvu i oko we.

Takav odnos je posledica vremena u kojem ìvi-mo, a i svega drugog {to nam donosi globalizovanaetika i estetika ivota. Interesovawe za umetnostsvakako slabi. To je notorna ~iwenica, ali i te`wada se mladi ~italac pomakne od sladuwavosti i di-daktike, tako|e istina koja se ne moè prenebreg-nuti. Prema brojnim ispitivawima i saznawima,dana{wi ~italac-konzument teì ne samo senzaci-onalnim kwigama ve} i zrelim, bez obzira na temat-sko-motivski sloj. Uvereni smo da uzrasni identi-teti nisu prepreka da se dela iz vi{ih slojeva emo-cije doìve punom snagom doìvqaja. Ako su neka-da Jesewin, Lorka, na{ Raki} i Du~i}, bili svrsta-vani kao lektira po razrednom uzrastu, danas su tebarijere probijene. Dobar dan tugo Fransoaz Saganili Glasam za qubav Grozdane Oluji} mogu ~itatiadolescenti sa odu{evqewem, Janko Veselinovi} jeblizak i ~itaocu mla|eg uzrasta, a Gorski car Sve-tolika Rankovi}a moè pobuditi pa`wu konzumen-ta koji doskoro nije mogao razumeti taj vid hajdu~ijeu Srba. Sli~an je slu~aj sa Ba{tom sqezove bojeBranka ]opi}a, ili hronikom beogradskog ivotau romanu Dor}ol Svetlane Velmar Jankovi}, ili sapri~ama Gija De Mopasana, A. P. êhova itd.

Dakle, granice recepcijskog primawa se pomera-ju, a tome je doprinelo dijalekti~ko sazrevawe de-

teta-~oveka u dana{wim uslovima ivota. Tome jedoprinela i tehni~ko-istorijska evolucija koja za-hvata sve segmente ivota u dru{tvu, koje je pome-rilo vrednosti, ~as sniàvaju}i ih nadole ili po-diù}i ih nagore. Civilizacijski hod i ~ovek-deteu wemu brzo prihvataju brojne promene. Oni ihusvajaju (istina ponekad brzo i stihijski), ali se„vremenu ne moèmo suprotstaviti“, kaè Koeqo,jer „vreme nosi i donosi i dobor i zlo“ (I. An-dri}), a ~ovek je tu da ve}inu promena prihvati.

Na{e teze o uzrasnim identitetima zasni-vaju se na pra}ewu tokova u tehnolo{kom, istorij-skom, kulturolo{kom razvoju, a ponajvi{e u odno-su na recepciju kwiga, dakle umetnosti re~i. Mi-slimo zato da su granice pomerene, da su mladikonzumenti prevazi{li tradicionalne ograde {takada treba ~itati i o ~emu razmi{qati. Zrelostwihovog prijema umetnosti ose}a se i u drugim po-qima kreacije. To je i pokazateq teze da je u na{evreme sve druk~ije i da to treba prihvatiti zaradbudu}nosti, koja }e prevazi}i i Harija Potera iTolkinovog Gospodara prstenova, a sve u ime stal-nog kretawa ivota i umetnosti, koja se nikada nesmiruje u svojim virtuoznim novotarijama.

LITERATURA

1. Jaus, Hans Robert. Estetika recepcije, Nolit,Beograd, 1976.

2. Re~nik kwièvnih termina, Nolit, Beograd,1986. str. 634–635.

113

Voja MARJANOVI]

THE RECEPTION SHIFT IN CONTEMPORARYCHILDREN AND YOUTH LITERATURE

Summary

In this paper the author deals with the phenomenon ofthe reception of a text in contemporary children and youthliterature. He tries to prove the thesis that younger readerstoday may follow works referring to more complex issuesfrom life. This thesis comes primarily from the awarenessthat a contemporary, young consumer lives in “a differenttime”, that “the degree of intelligence” of a today’s child ishigher and more developed than before and that youngerchildren comprehend in an easier and faster way the reali-ty of the times in which we live. It is supported by worksof our and foreign writers that have been or have not been“included in an obligatory” school reading list.

Key words: reception before and today, child and his/her“higher” level of intelligence, J. Veselinovi}, S. Rankovi},G. Oluji}, F. Sagan, H. Hesse, Guy de Maupassant, A. P.Chekhov etc.

114

Documents

Dragoqub PERI] MLADI JUNAK U EPSKOJ POEZIJI – …zmajevedecjeigre.org.rs/wp-content/uploads/2019/12/Detinjstvo-1-2011.pdfElijade zapa`a, „svi odrasli obavezni da se suo~e sa inicijacijom