Sta*pa - ,,Eetufti stale|"

Znadaj tehnologije u istoriji Etampe istican je dvegeneracfre pre Harmsvorta i posle Keniga (v. str. 157)'kadaje Amlrika od Britanije preuzela vodstvo u Stam-narskoi tehnolosiii (rotaciona Stampa). Ipak, popular-no novlnarstvo ijje podivalo na tehnologiji, kao Sto ni-su ni razlozi za odbranu ,,starog" novinarstva- Sa ovestrane Atlantika, Tajms, dominantan predstavnikStampe u Londonu, i sam je tretiran kao ,,detvrti sta-IeZ " iokom tridesetih, detrdesetih i pedesetih godina

XD( veka. Pri6a se da je istoritar Makoii skovao ovajizraz, madaje vide mislio na novinarsku galedj-u 9Parlamentu nego na Tajrns ih na Stampu u celiniSredr$ovekovni koncept ,,staleZa" - sveitenstvo, ple-

mi6i i narod - razbijen je u revolucionarnoj Fralcu-skoj, ali je u tragovima ostao u Britanijii, u oba domaPailamenta. Novi ter:nin ,,detwti stalei " upotrebljenje kao naslov knjige o Btampi kojuje 1850' napisao no-vinar E Najt Hant. Owi izraz prihvaien je ne samo uBritaniii ve6 i u nekoliko drugih ewopskih zemalja, padak i u SAD. Zaista, u )O( veku, ameridki dasopis .Ra-d,iod.ifuzija (Broadcasting) ponosno ie na naslovnojstrani odStampati redi ,,Cetvrti staleZ".

Tajns, 782L. opisan kao ,,najbolje novine koje

ie svet ikada video", bio je skup, nisu to bile ,,novineza narod", i izgubio je neito od svoje dominacije uBritaniji poito su takse 1836. smanjene, 1855. ukinu-te, a takse na papir ukinute 1861. Metlutim, mnogopre toga, u Njujoiku je uvedena ,,po5ta sa cenom. odiednoJneniia", pre nego u Londonu, a prve uspe5ne

"o"i"-e titi su nlujor5ki So'n (Sun) (1833), koji je

osnovao ne bai imuini Etampar BendZamin Dej. Ka-da ih ie napustio, prodavalo se 34.000 primeraha,najdeSie na uglovima ulica. Ve6i deo informacija od-noiio se na obiine ljude - i na policiju' Potpuno izmi-iljeni prikaz Zivota na Mesecu, ,,MeseCeva prevara"'bio ie deo zabave koju je PruZao.-

Inovativniju i sveobuhvatniju viziju imaoje nju-jot{l<t Herald (Herald) (L83il Di:elrnsa Gordona Bene-

2631I

ta. ,,Moja ambicija", pisao je Benet (1795-1872), rodenu-Skotskoj, ,jeste da odhovinske itampe napravim ve-liko telo i stoZer vlasti, dru5tva, trgovine, firiansija, re-ligije i cele ljudske civiJizacije.., Relgija je imala vaZnuulogu u ovom iistu: ,,Jedne novine mogu viie du5a dapoSaiju. u ra.j i vi5e 4jih da spasu od pakla nego svi klu_bovi i kapele g Nj"jglF".,. Isti samouvereii pristupimao_te !n. G. Benet Miadi (1841-1918): on je finansi_

je vei 1852. koristio-ov{ procei dtampaqja.Jedanaest goduu pre tog izuma, Horas Grili

(1811-18?2), tvorac izraza,,Idi na zapad, rriadidu, idina zapad", koji se novi'iarstvom bavio pre Beneta, ian-sirao je njujorikj T"ihiun (Tribund. ..veliko moralno

rao Stenlijev odlazah uiAfriku da bi prona5io Living-{on1 D-e9 lenelove vibiie bila je i tehnologija. BenJtStariji je 1854. eksperitnentisao sa metodoir- Btamoa-lrja pom.o6u oti€ka slova na metalnoj plodi, a ne pomo-6u samih slova. Ovoje bio pravi izum i od seciamdese_tih godina XIX veka Stampanje pomoiu stereotioa ve-tm godma.Xlx v_eka Stqm.panje por.rocu stereotipa ve-9ma 99 laiirlo. U Paritu, dasopis Sfornpa (La presse)

je je Marks siao iz EEngels, v. str. 158), ne6e vesti, odbijajudi da

ne", kojeje osnovao Rejmond (L820-f.869), nrla-di izveStad iz tima, imao je toboie izbalansi-ranu politiku, u eksplicitno odvajajudi,,vesti"od ,,stavova", ,,Mi ne daje sue u drudtvu pot-puno tadno ili potpuno ono Sto je dobro ieli-mo da zatlrZimo i a ono Sto je loEe da is-korenimo i ispravimo.

2651

pravima, koji je Kongres doneo 1791, izloZeno je da,,Kongres nede napraviti uikakav zakon koji se odno-si na utvrtlivanje religije, niti 6e zabraniti njeno slo-bodno sprovoclenje; niti ie uskradivati slobodu govo-ra ili 5tampe". Ovaj amandmaa napisan je naizgledjednostavnim jezikom i uticao je na potonju amerii-ku istoriju, ali 6ta €e konkretno znaditi u okolnosti-ma koje se menjaju, ostalo je sudovima i javnim ras-pravama da pokaiu, To nikada nije bilo sigurno. Su-dija Lirned Hend rekao je da ie se ,,pravilni zakljud-ei pre dobiti od velikog broja govornika nego u bilokojoj wsti autoritativnog izbora", dok je sudija Oli-ver Vendel Houms (1841;1935) upotrebio metaforu,,slobodno trZi5te ideja". Stampa 6e drugadile tretira-ti radiociifuziju (v. str. 295); ona Ce biti regulisana pro-pisima. Jedan od razloga bio je taj 5to bi zbog manjkaprostora u radio-spektru, da nlie ureclen, ,,mno5tvogovornika" zvudalo besmisleno.

Pravne odluke i javni podaei upleteni su u ras-prave o monopolu. Donoie4ie i sprovodenje antimono-polskih zakonskih odluka, koje su i same bile uzrocisukoba miSljenja, kao i interesa, koncentrisalo se naizraz ,javni interes", takode proglaien u ,,doktrini po-!tenja", koju je Federalna komisdia za komunikacije,sa sediStem u Vaiingtonu, razvila 1934. federalnimZakonom o komunikacijama, Ova doktrina daia jedvostruki zadatak komentatorima - da posvete odre-deno weme kontroverznim pits''iima od op3te vaino-sti i da omogude da se u razumnoj meri duiu suprotsta-vljeni stavovi u vezi s tim temama. Ta doktrina, na-ravno, nije preZivela ukidanje administrativnih ogra'nideqja elektronskih medija u Americi osamdesetih idevedesetih godina XX veka, ali Prvi amandman jepreZiveo. Samo iz ovog razloga istorija meda u SAI)razlikovala se od one u svim ostalim zemljama, a jed'na od njih, Svedska, imala je stari zakon o Stampi iz1766, koji je Stitio slobodu izraiavar$a.

Od poietka, Stampa u Njr{orku bila je samo deoameridke 6tampe, koji nikada nije bio centralizovan ikoji je nastavio da se oslanja na lokalnu bazu. Isto se

1863. godine,dnevno, i tada sesvetu. (Podjednako

dili su Mali(Le Matin) !882. i,

je detwt miliona primerakada ima n4iviBe ditalaca narasprava bilo je oko toga

Petit Parisien) 1876, Jutro(Le Journal) 1889. Dok je

. . .

?ojrzs. u Britaniji svoj poloZaj zbog konkurenci-je u Londonu posle Zakona o taksama iukidanja taksi, XIX veka cvetala je Stampakoja je izlazila u zemlje. U Londonu je1864. bilo osamnaest novina, a u unutraEnjo-sti dak devedeset Sest.nog Lidsoaog glasniha

Bejns, vlasnik liberal-Mercury), mogao je po-

nosno da objavi da od rog godi5njeg broja od 546340 miliona predstavlj{umiliona primerala

novrne 1z

ji je 1855. poCeo da seja, privukao je iitaoce

po ceni od jednog peni-

lovanom I veomazemlje zahvaljujuCi talen-.om vodstyu C. P Skota

(1846-1932). vesti na njegovoj nasiovnoj1952, osam godina poSto jestraai pojavile su se

nJegpva $ampanJa u London, a iz imena jer!_

IGajem XD( i u DO( veku engleska Stampa izunuhafnjosti izgubiie dosta od svog utic{a, kada su,iz mnogo razloga, informacije - i zabava takode - pre-

izbaCeqa red Maniester. Skot je rekao da od televiziienede modi ni5ta dobro da ispadne: rei je bila pola latin-ska, apolagrdka. i

Skot i njegova pdrodica zamislili st Mandestergardijan kao ,,kvalitetire novine", britanski izraz, a?ajnzs zu pedesetih goctrina )O( veka smatrali za takvenovine, pa i dugo posle toga, kadaje izraz,,Eetrti sta-leL" vet iza$ao iz mode: Deili teleeraf ie snadao u istu

1266267ll

stati nastav5i pred samo ukidaqje takse. Kada je spu-stio cenu sa tri najedan peni - i duplo povedao obim -ol"'ah je dobio dva puta viSe ditalaca od Tajmsa.'Ia-ko$e, za njega je radio jedan od najpoznatijih novina-ra u zemlji sa sreiline viktoriianskog doba, D. A Sala,koji je doprirrosio Dikensovim Donzadim retima (Hou-sehold, Word,s) (1850). I sam Dikens bio je prvi urednikDejli njuza (Daily News) (L842).

I(oliko su britanske novine i razliditi delovi nasi-je drugaiije gledali na ukidanje talsi i poreza na papir- i tal<se na oglaBavanje - od strate5ke je vainosti zaistoriju britanskih medija, Tboiarine na papir, uvede.ne za vreme vladavine kraljice En - a kasnije poveca-ne - radikali su smatrali za ,,takse na znanje", a Mor-ning star (Morning Sfar) je njihovo ukida4je poztlra-vio redima da je to ,,veoma vaZan dan u svim engle-skim kalendarima". Za Dejli telegraf od osnovne va-Znosti bilo je to da Ce od tada izdavaqje novina ,,uslo-vljavati samo komerciialna pravila". Neie jedino novi-ne biti na dobitku od opoziva. ,,Svaka wsta kajiievno-sti imaie koristi od toga - Sekspir, Milton i Seli", kaoi ,,}:njiZevna dela za ditanje u vozu, na Standovima VH. Smita". Opozivanje ovog zalona piscima je otvara-1o ,,izuzetno veliki prostor za aktivnost genlja i talen-ta, koji nikada pre nisu imali".

Podriav{u6i Ridarda Kobdena, koji je visokopar-nim jezikom isticao moralne potrebe za slobodu ita:n-pe, kao i za po5tu po ceni odjednog penija (v. str. 184),Dejli telegraf dodao je da ie u bududnosti novine biti,,mo6niji i pouzdaniji autoritet od bilo kog ,ministraunutraiqjih poslova ili zvanidnog cenzora Stampe".Inte.resantno je kori56enje redi ,,autoritet", koja je uviktorijanskom redniku bila znatajaa kao i rei ,,na-pretlak" (v. str. 164). Ona ie se u )O( veku mnogo ko-ristitit vezi sa radiodifuziiom. Za Kobdena, koji je1834::napisao da je ,,uticaj Etampe na javno mr{enjekarakteristika moderne civilizaclje", stav je bio va-Zniji 6ak i od infornaclja. A to je napisao u vreme kadasu se hrabro borili, a Cesto bili i zatvarani n4jagihailiurednici i distributeri radikalne Stampe, odnosno za-

govornici neoporezovanih novinq koje su vigovci i to-rijevci swstavali u ,,!tampu za siromahe".

Njihov protest proguta6e iartizam, otvoreni rad-nidki pokret koji se za demokratske slobode paralelnoborio, ponekad protiv aipowemeno zajedno sa Kobde-novom ligom protiv zakona o porezu na uvoz robe, aliuvek protiv ,vigovstva'1. Ve6ina radnidkih voda, pre iposle dartizma, verovala je da je ,,znanje mo6". Ovajmoto bio je odStampan na svakom izdanju neoporezo-vanog Siromahouog gh,rd,ijano. (Poor Man's Guar-dian), prviprtt iza3ao 1831. Takode su verovali da zna-nje, pod kojim su podrazumevali neEto vi5e od infor-macija, moie da se stekne iz pamfleta i knjiga kao i iznovina, ukljudujudi, dok su postojale, uticajne iarti-stidke novine, oporezovirnu Seuernu zuezdu (NorthernStar), koje je 1838. osirovao dartistidki voda FergusO'Konor (L794-1,85 , a prvo su bile Btampane u Lid-su. Zuezda je objavljivalir mnoge infor:nacije koje nika-da ne bi dospele na stranice Ta.jmsa, crpeii izvore lo-kalnih dopisnika, ali du-vajuii mesto i za poeziju. Po-stojala je i dartistidka proza. Zuezda je zaradivala no-vac podjednako svojom reprezentativnoiiu kao i pod-sticanjem na razmiSljarije.

Svaka drZava imd svoj kljudni datum u istorijiStampe. U Francuskoj bila je to 1881, kada je, posiedugotrajnih i sveobuhvatnih rasprava, novi zakon oEtampipodeo uzbudljivom re6enicom ,,La presse est Ii-bre" (,,Stampaje slobod'na"). Ilklonjena su stara ogra-nidenja, ukljudujuii i to da novine moraju da daju de-pozit za sludaj kazne i,a klevetu i ostalih prekrBaja.Tajm.s je u Londonu pozdravio ovaj zakon reiima:,,Boijoj Btampi nisu potiebni izli5ni zakoni." U Nema6-koj su 1848. uklonjena sva ograniieqia u vezi sa Stam-pom, ali su tri godine kllsnije waiena.

Krajem tog veka u nekim zemljama, poput impe-rijalne Indije, jo5 su se donosili novi represivni zakoni.Bizmark je 1878. primenio o5tre mere na socijalistid-ku Stampu, a iste godine, daleko odatle, indijski Zalono Stampi na narodnom Seziku stavio je nova ogranide-nja na novine na narodirom jeziku. Tri godine kasnije,

u Zakonu o Stampi u Japanu iz 1875. izloZeno je da,,ministar unutrainjih poslova moZe da zabrani proda-vanje ili distribuciju novina ili, ako je potrebno, da ihoduzme, kada se smatra da sadrZe dlanke koji naru5a-vaju mir i red i1i povreduju moral". U mnogim zernlja-ma bilo je teiko sprovesti zakone o itampi. U carskojRusiji postojalaje tajna Stampa, kojaje direktno utica-la na politiku.

U svim dlZavama, u bilo kakvom obliku daje po-stojao zakon, Stampa se do 1900. godine udwstila kaosila u druSfi.'u na koju ie morati da se raduna u sve vi-5e demokratskoj buduinosti, kao ito se dinilo u autori-tarnoj proilosti. Stampa ie ostati osnomi medij dugopoSto su se pojavili elektronski mediji, a dasopisi, knji-ge i enciklopedije ie cvetati poxed novina. Tehnologijanije bila odludujuii faktor. Prvi informatirmi bilteni uAustraliji pisani su mkom, ah Sandej mom.ing herald(Sunday Mornin g Herald) osnovan je 1831, a od 1840.podeo je da izlazi svakog dana. Deset godina kasnije usvakom kanadskom gradu izlazile su neke novine. Da-leko od gradova i njihovih predglada, koja su se 6ilila,Sume su sedene da bi se dobila drvna celuloza.

Plocesi prornena bili su sloZeni, a kako je cenaStampanja pala a poveiao se broj ditalaca, novine kojenisu tvrdile da su ,,kvalitetne novine" sve viSe mestaposve6ivale su zabavi, a sve marje informacijama. Istil im je bio neformalniji. Pa ipak, ni takozvani ,,ta-bloidi" nisu bili standardni proizvodi, kao Sto se navo-diio u nekim istorijama novina. Oni se nisu takmidilisamo jedni sa drugima vei i sa ostalim medijima ko-munikacije i sa dlugim proizvodima koji nisu bili u ve-zi sa komunikacijama, a koji su desto oglaiavani u sa-mlm novinama.

Kako je prodaja noviua rasla, postala je jo5 kon-trovelznija oduvek kontroverzna uloga novinara, ljudikoji su sakupljali vesti - do devedesetih godina XIX ve-ka bilo je veoma malo Zena - i ulednika ktji su birali,aranZirali, predstavljali i tumadili vesti. Sto je najva-Znije, pojavile su se nove generacije preduzetnidkihvlasnika. U SAD, Vilijarn Randolf Herst (1863-1951) i

126826el

U Britaaiji,novina napustio?cjrzs 1908, nije bio,,davrljanju". Pesnik ikrenuo je novine podIje (TIrc Weeh's Chat)1881. DZordi Njuns 1-1910) polrenuo je Sva{ta-ru (Tit-Bits), opisa r o ,,prve svaBtarske novine",

kasniie prodavale u 350.000koje su se sedamprimeraka nede[no. nsvort je to pozdravio kao

promeniti celokupni izgled,,poCetak razvoja kojinovinarstva". ,,stotinama i hiljadarna de-daka i devojdica" koji lmemate osnovane1870. Zakonou o

Podatat daje izniredu pet i Sest miiiona_ .r'od.atar claJe tzlriedu pet i Sest miliona prime-raka _novina po ceni odjednog penij4 nedeljnih i me-seinih, cirkulisalo samo u Londonu 1881. Eodinesmatr_an je ,,izvanrednim fenomenom modernJg we-mena", ali to nije bilo toliko ,,moderno,, kolikoie di-nilo. Niti je biio toliko direktno povezano sa Zalo-nom o obrazovanju kab Sto je bilo predloieno, dak itada. Pisac Vilki Kolins (182rL1889) jo5 1858. napi-sao je (anonimni) dlanaLk u Dorzo 6im reiima oodia-slorrom ,,Nepoznata prtblika". Pismenost se poveda-vala i pre zlr*iiil'uiiti-te je postojala veiika po-treba za mnogo drugadijim materijalom za ditanje odonog koji je nuden obrAzovanim d.itaocima. Osamde-setih i devedesetih godina XIX veka ideal obaveste-ne .,,publike" ustupaoije mesto realnostima ,,trZi-Sta", kako u tako i u ekonorriji. Radikal-

nisu samo konz ervativci go-ne sile su se smanjile

kojije posle 1900. zarad(ali ne i enciklopedije), kupiomagnat koji 6e se okxenuti

Li Hant (178,1-1859) po-t Caurljanje tohom nede-

127027Ll

vorili o tome da ,,publici treba dati ono 5to traZi". Ne-kima je izdava5tvo bilo posao kao i svaki drugi.

Roman, 6iji se obim od tri toma, koliko je pisanopodetkom veka, smanjivao, nestade devedesetih godinaXD( veka. I dalje, mettutim, bio je glavaa hfiZevna vrsta,ali Gisingu i Henriju DZejmsu (184&-1916), velikim ame-ridkim romanopiscima koji su Ziveli u Engleskoj, Cinilo seda sada novinari przuzim4ju inicijativu, s tim 5to iza njihstoje sumnjivi izdavadi. Isto se dinilo i istoridaru V E. A.Lekiju (183&1903) kada je 1888. pisao posle nesre6nepogibije advokata Henrija Mejna (1822-1888) i pesnika ihitidam Metjua Amolda (1822-1888). ,,IhjiZevni tale-nat", izjavio je on, ,,pretvara se u prah i apsorbqje udnevnoj i nedelinoj ftampi." ,,Mislim", zakljudio je, ,,ilanikada nije postojala zeurlja ili vreme kada je toliki brojizvauednih kqjiievnih talenata bio toliko poweCen pisa-qju dela koja su u isto weme alonimna i efemerna"

Trinaest godiaa kasnije, u godini u kojoj je umrlalraljica Viktorija joE jedan, sada poznatiji, istoridar DZ.M. TYeveljan (1876-1962), koji ie u )O( veku ostaviti tra-ga u tumadenju pro5losti, mogao je da se Uali u iasopisuDeuetnaesti ueh (The Nineteenth Cerzfzry) da su Filistej-ci saclra uzeli Kovieg zsreta, pod dime je podrazumevaoStamparsku presu. Izraz ,,Filistejci" pozqjmio je od Ar-nolda, za koga su Sezdesete godine XD( veka bile periodformiranja XD( veka ,,Ilovieg zaveta'', imao je, narav-no, duZu istoriju od izraza ,,dehrrti staleZ".

Vaino je da se previ5e ne pojednostave procesikoji su uticali, kako na novinarstvo i beletristiku, takoi na 4jihov hronolo5ki sled. Kao i u frlmu, neophodnoje preskoiiti odredeni wemenski period. Jezik uzrokai posledica nije odgpvarajudi. Ni sam Arnold nije bio si-guran da je Kovdeg zaveta, opis koji on sam ne bi upo-trebio, bio taian dak i sredinom vek4 u zlatnom dobuBtampe, po Tbevel.janovom miSljenju. Arnold, zastup-nik ,,ljubaznosti", u biti inteiel:tualac, bio je u suStininezadovoljan ulogom komunikacija uopite:

Jedan 6ovek iz sretlnjeg staleia misli daje najviia taE-ka razvoja i civilizacije kada se njegova pisma prenose

dvanaest puta dnevno iz Ajlingtona u Kembervel... ikada na svakih ietiryt sata vozovi idu izmedu ta clvamesta On ne smafrra daje bitno to Sto ga vozovi sarnoprevezu iz uskogruaog, jailnog ,ivota u Ajiingtonu douskogmdog, jadnog iivota u lGmbervelu

Ovakav stav prema komunikacijamapratio je i strah odnekima dato pravo

prava glasa, a kadaje1867. i 1884, isto je bio nepo-

Steno i ozbiljno razmiFliaju.",,Novo novinarst.vo" - a Arnold je moZda prva

osoba koja je upotrebilzi ovaj izraz - smatrao je on, biloje ,,luckasto", jer je poliu5avalo da privude ditaoce.kojisu tek skoro dobili pravp glaea. Arnoldov uticaj na kul-turoloike studiie u )O(reku biCe izrzetan (v. sh. 301),ali u svoje weme zabanr je.ve6inom izuzimao kada jerazmi5ljao o uJozi Stanipe. Stavi5e, nije pailjivo ispiti-vao ni stavove ljudi koji nisu imali pravo glasa pre za-kona o reformama 1867. i 1864. Kao inspektor 5kola,on je pesimistiCno gledao na mogudnosti Stampe da slu-ii kao sila u obrazov4qju. Medutim, pisci kojl zu sesmatrali ,,hriBdanskimi socijalistima", bili su optimi-stidni, a DZ. M..Ladlor:lje 1867. twdio da iako ,jeftinenovine i iasopisi" verovatno ne mogu da se ,defrniBustriktno kao obraz ovnii':

Oni su veoma mo&ri, pa bilo to dobro ili lo6e, mada jeu celini gledano dobro... Ia}o postoje mnogi gresi i ma-ne novinske Stampi, danainji raclni dovekje dovek ko-ji posedqle potpunije informacije, bolje rasutlivaqie ivece simpatjje, dobiiene iz novina po ceni od jednog pe-nija. nego 6to je im?o racbrik od pre trideset godina ko-ji je morao da se zqdovolii ogovaranjima i giasinama.

Naravno, najreditiji radnici, ukljuduju6i i biv5eiartiste, pozdravili su Lao veliku pobedu ukidar{e tak-si 1855, na godilnjicu Magla Cartae.

verljiv i prema prvim novim glasalima, ,,demokratiji -kako ih ljudi rado nazivpju". ,,Oni imaju mnogo wlina,ali, uopiteno gled4iuiii nisu razumne osobe koje po-

1272qna Iz tol

. Poito je osvojena ta veiika pobeda, ono Sto 6euslediti bi6e prilidno ironitno, dak i za optirniste. ViSeje bilo ogovaranja i glasina 1900. nego 1800. Ve6inaonih koji su tek nedavno dobili pravo glasa okrenuli suse Stampi kao razonodi - da.k i bekstvu - vi5e nego in-formacilama i znanju - ili poeziji. Tomas Rajt, Arnol-dov ,,radnidki" prijatelj, koji je voleo ironiju, nije vero-vao ni Zakonu o obrazovanju iz 1870. ,,Produiavanjeosnoynog obrazovanja... ako se ostane na tome, daCenam veliki broj ljudi koji mogu da ditaju policijske iz-ve6taje niiih vrsta nedeljnih novina i nede ieleti da di-taju mnogo toga drugog." Osnivad popularnih nedelj-nih novina .Rejnoldsoue uesti (Reynolds News), koji jeostvario vetki tirai time 3to je objavljivao i drrrgestvari a ne samo politiike informacije, ukljudujuCi i,,policijske izve5taje", i samje bio bivii iartista.

Pa ipak, DZ. V M. Rejnolds (1814-1879) nije bioveii osnivad novinarstva, koje de dobiti naziv ,,novo uo-vinarstvo", od Harmsvorta dvadeset godina kasnije.Bio je to pogre5an pridev. Pre XD( veka, zabava (ili Ia-zonoda) bilaje vaina kao i informacije u mnogim novi-nama, posebno u onim Stampanim nede[om, koje suprodavali deiaci uzvikujuCi njihova imena na ulicama.Osamnaest takvih novina postojalo je 1812, a nekolikoje bilo uletteno za ditaoce iz ,,radnidke klase". Sand,ejtajms (Sundary Tirnesi, koji se pojavio 1821, originalnose zvao Nju obzeruer (New Obsenser) - Obzerver potiEeiz 179L. - a Belou Eivot u Londonu i sportsha hroniha(Bell's Life in London and Sporting Chronicle),koji sepojavio 1822, oglaBavao se kao ,,kombinacija NEDELJ-NIH VESTI sa bogatom RIZNICOM MODE, DOMI-SIJATOSTI i DIJHOVITOSTI i interesantnih DOGA-EAJA iz VISIH i NIZIH slojeva". On ie 1886, odgova-rajuie, biti pridruLen Sportshom &iuotu (Sporting Life).

JoE jedan Belov pr oizvod, Behv nedeljni gLasnih(BeII's Weehly Messenger) (1796-1896), takotle se fo-kusirao na zlodin, skandal, seks, katastrofe, epidemijei konjidke trke. Isto je bilo i sa Veslima iz sueta, koje stjoi postojale, a Iansirane su 1843, kao i sa brojnim pu-blikac{iama Edvarda Lojda, koje nisu preiivele. Lojd

(1815-1890) je svoju zapodeo, poput velikogbroja iartista, kaoskom Ist Endu. U

novina i knjilar u london-vu prvi put se oprobao no-i policijska gazeta (Pennyviname Peni sandej

Sundatt Times and . 's Police Gazette), a dve go-dine kasnde lansirao Lojdoue ilustrouane nedeljnenouine (Lloyd's Sunday Newspaper), prve

je naslov promenjen unovine koje 6e se u milion primeraka, poBto

ove nedeljne uesti (LWd'sWeehly News). Lojd je kapital od prodaje laksa-tivnih oilula Deda

Sirenje pismenosti iZato, da} i pre XIX veka, pre nego Sto su

ieleznice obezbedili novi-nama do tada nevidene za pove6aaje tira-Za, ,,I(ovdeg zaveta" u nije u tolikoj meri tre-tiran s poBtovanjemoslanjaju6i se na

Bto je TYeveljan predlagao,tradicije. Pa ipak, vigovske

tradicije bile su jake veka. Zaista. novi vi-

novine kao ,,nag'bolje i uredivaCe zemlje.One u sebi ne sailrie elemente znanja, vei i pod-stiEu na udenje... N tno je videti ljude mettu ko-

bi se prepoznao veliki brojJe novlne nlsuraz nolikih koje ovi proizvodi odmah i

govski dasopis, Edinbur{ki pregled' (EdinburghReview), osnovaa 1802; gtampa je opisala kao ,,sadi-

teljima viSe ,,ne postoje", ,,Svi na$i veliki pisci pi5u zaobidan narod."

Zato, u ranom XD( veku, viie se raspravljalo oEtampi nego o pristupu infornacijama ili unapretliva-nju obrazovanja Novine su bile sinbol kao i medij. Vol-ter BadZot (L82&-1877), urednik Eftonomista (The Eco-nomist), koji nije pripadao vigovskoj tradiclji, citirao jepoznate Dikensove reii da je London ,,poput novina,Sveje tu i we je nepovezaao, U nekim kudama ima sva-kakvih wsta ljudi; aii kuie su povezane isto koliko i su-secli na spiskovima rottenih, venianih i umrlih,"

Badiot je mislio da je njegovo doba bilo ,,dobalasprave" i verovao da su novine i iasopisi neophod-na sredstva za formira4ie stavova i omogudavanjerasprava. Ipak, on se tu nije zaustavio. Oduievljavaoga je kontekst u okviru kojeg je komunikaciia - ilinjen nedostatak - bila mogrr6a. Smatrao je da dok godpostoji obrazovna dimenziia u Sirenju ideja, bi6e idru$tvene i politidke dimenzije. Za njega je bilo nepo-bitno da u politici ,,vladavina postaje liberalna u istojmeri u kojoj se snaga javnog m4jeqja poveCava". No,da li 6e ostati liberalna?

Pre BadZot4 pre Arnolda, pa 6ak i pre Dikensa,drugi romanopisac, Edvard Bulver Liton (1803-1873),u delu Englesha i Englezi (Englond and the Englisll(1833), raaoj analizi Britanije prikljudio je i poglavljeo itampi u kojem je gledao i u budu6nost i u proSlost:

Da se novine koje ko5t4ju sedam penija-.. prodqju zadva. koji bi rezultat bio? Pa, kada bi se prod{a pro$!rila sa onih koji su pladali sedam penija na one kojimogu da plate dv4 morala bi da se konsultuje novavedina, moralo bi da se razmiBfa o osedanjima i Ze[a-ma siroma.Enijih ljudi nego do tada; i tako bi doSlo donovog uticaja mi3ljenja na na5e odnose ri dru5tvu inaie pravne odredbe.

Liton je takode pokrenuo i druga pitanja, nekasu ve6 bila poznata, ukljudujudi i odnose izmeilu ,,pri-wZenosti" i,,objektivnosti slobodne 3tampe".

275ll

Isto ovo pitanje postavljeno je u poznom XVIveku u Americi, baB ur godini kada je donesen Prvi

mada je Stampa imala jednog konzervativnog brarrio-ca, DZordZa Kanin ga (L7 7 0 -1827 ), bududeg premijera,koji je u mladosti uretlivao dasopis,Aztiiahubinac (TheAnti-Jacobin) i 7822. 'r obraCanju svojim pristalicamau Liverpulu istakao ,,veljku snagu javnog mi5ljenjaotelotvorenu u slobodnoj Stampi". On juje dak upore-dio sa snagom pale.

Nisu svi liberali bili toliko odu5evljeni. Istoridar i sociolog Sismondi (1773-1843), oZeqlen iz poro-d.ice VedZvud, piSuii iz Svajcarske i Ita[je, L823' bezuvijanja je primetio da dok je ,,dnevna Stampa pred'stavljala silu", njen cilj ,,nije bilo javno dobro, vei do-bijanje lto vedeg broja pretplatnika"; a Dion StjuartMi1 (1806-1873), sin Bentamovog bliskog prijateljaDiejmsa Mila (1773-1836), rnilitantnog utilitaristekoji je ivrsto verovao da je potrebno podsta€i javnomnjenje, jasno je rekao daje ,,vi6e pretvaranja i hipo-krizije potrebno za bavlenje knjiZevno66u, a pogoto-vo trooinatt u, nego Bto treba vlasniku bordela"' Ovaslika 6e se iznova wadati. U meduwemenu, RobertPil (1788-1852), konzer-vativac drugadijeg porekla odKaninga, primetio je da se javno mi5ijenje sastoji od

,,velikog zame5ateljstva ludosti, slabosti, preclrasuda,lo6ih oseianja, dobrih osedanja, twdoglavosti i novin-skih poelavlia".

-Cak i onda kada je o Tajmsu polelo da se razmi-

Stja kao o detvrtom staleZu za sebe, mnogi su ga laiti-kovali. Metlu kritidarima bio je i Vilijam Hazlit(1778-1830), koji je 1823. napisao briljantne eseje natemu ,,Dulr ovog doba". Iako je priznao d'a se Tajms spravom opisuje kao ,,vgdedi dasopis u Ewopi", Hazli-tu se to nije svitlalo. ,,Cini se kao da nije samo Stam-pao pomo6u parne maiine ved i da je tako napisan."Suprotno niemu, Pil, uznemiren podr5kom svog mo€-noe urednila Tomasa Barnsa (1785-1841) parlamen-tarlim reformama tokom o$nih godina izmedu1830. i 1832, nazvao ga je ,,velikim, glavnim i modnimzagovornikom refor:ni", dok ga je torijevski pandanEdinburihom pregledu,'IroneseEni pregled, osnovan1809, opisao kao ,,najraskalaBnijeg od svih londonskih

6::

cije tako Sto i9 izlagatiStene ideje"? Sta su ,,di

amandman, poistorija media.

kojem ib se razlikovati dalja ameridkaPrema rniSlienju DZona Fenoa, prvog

izdavaia Gozete SAD of the Utlited States)(1789), swha novinaje ;,da podstiiu stvaranje stavova

svoje administra-samih ljudi i da isti6u. Koje su to ,,po-

"'! Gazetu, na dijoj je na-slovnoj strani stajalo ,, sadaEnje drZavneunije", dotirali su Alekdandar Hamilton i Federalistid-

ttani mogu neko

uzrlati u njihovoVilijam 1835), medu piscima po-

bornik bezrezervne dija se spisatelj ska kari-Atlantika-prvouAme-jera protezala na obe

ve. U PolitiihoftL (Political Register), prvi PutStampanom u 1810. u verziji za ilva Penija,

mom Petar Bodljikavo prase. Pridalo se da se Eegisfor

bet baratao samo Njegovo grubo novi-narstvo direktno je ka politiikoj akciji. Podna-slov njegovog Sirornahov prijateli (The PoorMan's (1826) b'io je ,,Odbrana Prava onih ko'ji Rade i Ratuju".

U Kobetovimkonzervativnosti, ali

postojao je element

Mnogi od njih bili su

1816. prodavao u tiraZrLr od 40.000 do 50.000 primera-ka nedeljno. Metlutim, nije moglo da se twdi da je Ko-

]l276

engleskih konzervativaca

2771

novina i najbesramnije nedosledrog bilo demu semzlobi ili pahosti". i

Barns je sigurno sludao svoje ditaoce, ali pozna-juCi politidke teZnje mnogih od njih, smatrao je da uistorijskim trenucima, poput krize Zakona o reformi1831, mora i da ih pokrene, a ne samo da ih slu5a.Tajms je bio ,,Gromovnik". On je u knjiievnosti bioono Sto je brendi medu lpi6ima. ,,Tipidnog Engleza ko-ji prilidno sporo razmi6lja... treba podstaknuti. On je-de teletinu, ali ne moZeidaje svari bez iaiice brendija,on zadovolino drema sa svojim predrasudama, kojenjegova uobraienost ndziva stavovima; mora iz topo-va da se puca da bi se dbprlo do njegovog sabijenog in-telekta- kalo bi razumeo smisao vaiih reii." Barns sefokusirao na svoje ditadce iz srednje klase, od kojih jeve6ina 1832. osigurala pravo glasa, ali ono Bto je govo-rio odzvanjaCe u drugadijem jeziku drugih urednika umnogim politidkim i drirEtvenim okolnostima.

Dvanaest godina I kasnije, Bendiamin Dizraeli(1804-1881.), jedan od najZustrijih Pilovih kritidara, li-kovima iz svog dela Ko4ingsbi (Coningsby) dao je izla-ve poput ,,Bog je tovelta stvorio po svom oblidju, aliJavnost oblikuju Novinb". ,,Mi5ljenje je sada najvaini-je i izrai,ava se u Stari,rpi", a predstavljanje Stampe,,mnogo je potpunije od predstavljanja Parlamenta".Mettutim, meilu drugini piscima bio je i Antoni Trolop(1815-1882), koji nije vbrovao daje ,,ovo dobra stvar",mrzeo je Dizraeliia i satn se nadajudi cla Ce postati po-htiEar. Tajms je za njega bio Jupiter, bog nad bogovi-

li ni po5tovanje, ni Dugo su ih smatrali

ovaj termin se malo u Britanlii u to lzeme, ko-organizovali. Nacionalnoji su se takode

,,piskaralima", a sada sb pretvaraju u neito joB gore -,,one koji guraju nos u sve i sva5ta".

biti Povelju i biie preimenovano u Institut novinara -

1278 "

l l

udruze e novrnala Association of Journa-

27el

pored novinara obuhvatao je i urednike - a Nacional-na unija noyinara, pravi sindikat, osnovana je 1907.Mettutim, ovi novinari nisu bi.li obudeni za taj posao, atakva obukaje podela da se sprovodi u SAD. Za njih jenovinarstvo bilo zanat koji se udio u praksi. Isto je va-Zilo i za veCinu A:nerikanaca. mada su tamo na snazibile neke druge sile. ,,Stipendije za novinare" nudilesu se na KoledZu Vadington u VirdZiniji ve6 1869: Ro-bert E. Li (1807-1870), pobedeni komaadant juZnjai-ke vojske, snatrao je da novinarstvo moZe da ojadadruitvo na jugu posle Grartanskog rata. U Misuriiu jetek 1908. godine osnovana prva ameridka 6kola novi-narstva, na dijem 6elu je bio dekan.

Na severu, u Njujorku, prestonici me{ia, Uni-verzitet Kolumbija posta6e glavni provajder posle1912, madaje to bio fakultet za postdiplomske studi'e.Covek koji je shvatio rp'egolrr ulogu, Jozef Pulicer(L847-L9IL), iije ime 6e se dati zavidnim nagradama(osam u odretleuim oblastima novinarsira, Sest za,,knjiZevnost"), rodenje u Madarskoj i 1883. preuzeo jeSuet (The World) r Njujorku. On je zamislio da 6e obra-zovanje novinara da se zasniva na doprinosu koji jeStampa ostvarila na polju ,,ideje napretka, pogotovunapretka pravde, civilizac$e, ljudskog roda, javnog mi-SJjenja i demokratske ideje i ideala". Ovo nije bilo vi-govsko, ved progresivistidko gledigte jednog Amerikan-ca. Medutim, to je govori.lo da ie se, iako 6kole novinar-sf,va ne6e biti istog tipa ili kvaliteta, u njima na odre-tlen nadin pristupiti izudavanju istorije novinarstva.

Medu klasidnim tekstovima novinarstva bili sueseji Roberta Ezre Parka (L86+-L9M), koji je bio no-vinski izve5tad i koji se sa{a istiie kao jedan od osni-vada Skole za socioiogiju u Cikagu. Parkje 1916. rekaoda su novine ,,veliki meclij komunikacdja" i ,javnomnjenje se bazira na informaciiama koje one daju".JoB jedno veliko novinarsko ime u ameridkom panteo-nu bio je Volter Lipman (1889-1974), mnogo citiraninovinar: njegova kolumna ,,Da:ras i sutra", zapodeta1931, objav$ivana je u 250 novina, a svake desete subile van SAD.

;;

,,Mnogi ljudi kupuju novine", shvatio je Lipman',,zato 5to su im Zivoti toliko dosadni da Zele da oseteposredno zadovo$stvo kdda ditaju o nekolicini izmi5$e-nih ljudi. 6ije sjajne grehb, u ma6ti, mogu sami da iden-tifrkuju. " Ipa-k, on je iiao i dalje od ovoga i zasluieno jedobio dve Pulicerove nagrade. Njegova uticajna i destodo5tampavana knjiga Jciuno mnjenje (Public Opinion),objavljena 1922, i dalje je najpoznatija od svih knjigana our temu. Lipman je izloiio da se snaga Stampe ma-nje izraiava u liinosti urednika novina nego u samomtoku vesti. U sloZenom rirodernom svetu vesti su nemi-novno bile selektivne, pd su ditaoci zavisiii od onoga Stoje bilo u ponudi - ,,zgusirute pride" - i veoma im je bi'1o teiko da sami steknurmi6ljenje. Nudeni su im ,,ste-reotipi", ,,pseudorealnost" u vezi s javnim pitanjima.Bilo je te5ko odriati Liprhanovu ideju ,jame sfere", po-put one Habermasove (v str. 102), kada se iinilo damediji iskrivijuju, a ogtaBavaii manipuli3u.

Medutim, ova idejh je ostala ideal, i veCina ame-ridkih Bkoia novinarstvd - do 1917. bilo ih je 84, a do1987. godine 812 - veroVala je u zadrU avanje ideala usloienom druitvu i kulturi. UdruZenje zanata novi-narstva (Association of Trades of Journalism) osnova-no je 1912, UdmZenje zh obrazovanje novinara (Asso-ciation for Education iniJournalism) 1949, a L924' go-dine nastao je Bilten' nouinarstva (Journalism BuIIe-tin), d.a bi 1930. izlazio detiri puta godi3nje, a 1947.usledio je tasopis -Is/or4o novinarstuo (JournalismIfistoryJ. Kako usaglasiti obrazovanje novinara sa pro-menliivim svetom komrinikaclia, ostala je - i ostaje -tema oko koje se raspravlja dal< i u Britaniji, gde se iz'medu 1919. i 1939. jedina univerzitetska diploma zanovinarstvo dobijata nd Univerzitetu u Londonu. USA-D, Diejms V Keri, dekan KoledZa za komunikaciieu llinoisu, u okviru kojeg je bila katedra za novinar-stvo, bio je voila u ovoj oblasti i verovao da Skolski pro-grami treba da doprinose poznavanju istorije. DrugeBkole komunikacija i novinarstva, metlutim, pretvara'le su se u ,,studije mediia" u okviru promenjenog kul-

Ni ideja ni ideal ,,detwtog staleZa", ni nada ustvaranje progresivistidke politidke sile nisu se dinilibitnim mnogim novinarima iLi vlasnicima uovina, aneke od njih slike su zanimale koiiko i reii. Ilustroua-ne london she uesti (Illustrd,ted Lotldon News) , osnotra-ne u Londonu 1842, ponudiie su ,,panoramu sveta", atu ponudu de prihvatiti televizijski programi Pozora-ma (Panorarna) vi5e od vek kasnije. Prve dnerryre no-vine, VeCernje ilustrouane nouine (Euening lllustratedPoper),l:ile su samo jedne od sve veieg broja britan-skih vedernjih novina osnovanih 1881: druge su bileHarmsvortove Veiernje uesti (Evening News) (L894).(Dejli miror Ce biti iansiran 1903.) Vedernje novineimale su viSe izdanja, pwoje u Londonu bilo vei uje-danaest sati pre podne: ,,Citajte sve o tome", bio jesvakodnevni savet. U meduwemenu, nedeljnik Pozi(Punch) , poznat po svojim stripovima i Salama i osno-van godinu dana pre Ilustrouanih londonshih resti,ploBirio se, zajedno sa Tajmsonz, iz Londona, gde muje bila dwsta baza, u mnoge viktor{janske provinclf-ske domove. Radikalnog porekla, sebe je karakterisaona razrre nadine - ka-ko crteZima, tako i redima - kao,,nadglednika",,,kustosa",,,zaititnika",,,onoga kojikairtl av a",,,skalpel ".

Pod uredniitvom DZona Tadeusa Dilejna(1817-1879), 1860. srednjoviktorijanski ?ajnrs je, u do-bu kada su dasopisi vi5e od novina uticali na miiljeqje,i sarn imao neke od tih uloga. Uvodni tekstovi iitani suza weme dorrrdka u ku6ama i klubovima, a imao je i vi-5e stranih dopisnika od bilo kojih drugih novina. Bai tegodine, pre ukidanja takse na papir', jedan strani po-smatrad rekao je da se on ,,ne oslaqja ni na jednu odle-denu klasu, ne predstavlja samo jednu partiju, nemaneki odvojeni interes. On tvrdi da zastupa i izraiava, iu velikoj meri zaista zastupa i izraiava, trenutno mi-Slje4je svih inteligentnih i informisanih delova britan-ske zajednice." Ovo je sigulno i bio Dilejnov ci!. ,,Prvizadatak Etarnpe jeste da nabavi najranlje i najtadnijepodatke o savlemenim dogadqjima, da ih odmah obja-vi i taho ih pletvori u 24;'ednidki posed nacije,"

turoloikog konteksta.

12802811

Do kraja XD( veka klima se promenila i nasloviu novinama, koji su se objavljivali na ulidnim plaka-tima i koje su uzvikivdli dedaci prodavci novina - ovoje bio uobidajen prizor, kako u Londonu i Birminge-mu (i ost-alim manjimli veiim gradovima), tako i naulicama Cikaga i Njqjorka - bili su vaZniji od dugihuvodnih dianaka, pa i od jo$ duZih izveEtaja sa sedni-ca Parlamenta. Naglasak je bio na ,,pridama", poslekojih su sledile, ili sulih dopur5'avale ,,glavne repor-taZe", kako su bile nhzvane, neke su namerno bilenamenjene Zenama, a od osamdesetih godina XIX ve-ka pratile su ih koluinne sa traievima i intervjui.,,Pride" su bile traZenb 1800. godine, ali kako je veksve brZe promicao, one su sve brZe pristizale, uredni-ci su to i odekivali, a riovinaxi su ih izlagali sa manjeredi i u kraCim poglavljima.

Neke pride sadal su se probijale u oglaiavanje.Vei u XVIII veku pojavljivale su se nacionalne i lokal-ne novine koje su imale rc(. OgladiuaC (Adveriiser) usvom naslovu. Ogla5avanje ima dugu, mada delomducbnu istoriju. Kao 6tb je bilo primedeno (v. str. 80),mastilo, veoma prigod4o, oglaiavano je u XWI veku, au XVIII usledide patentni lekovi - zapaziti red ,,pa-tentni" - zqjedno sa dajem, kakaom, sapunom i duva-nom. Kada su mnogi proizvodi standardizovani, 1900.godine, reklame su obidno bile dugadke i sve slikoviti-je, skre6udi paZqiu nainacionalno ,,brendirane proiz-vode", ne samo u dtampi vei i najarko obojenim poste-rima, whuncima hroniolitografije. Kao Eto smo opisa-li, u SAD, gde su izmeilu 1880. i 1914. osnovane prverei<lamne agenciie, trdBkovi ogla$avanja premaBili susve rekorde. Ukupni tro3kovi, koji su od 40 milionadolara iz 1881. preSli 140 miliona dolara do 1904,1916. godine dostigli su cifru od miiijardu dolara. To-kom kasnih pedesetih i Sezdesetih godina )O( veka bi6e jo3 obaranja rekordd sa obe strane Atlantika, a ude-stvova6e vi$e medija. .

Zanimljivo je da je Harmsvort, koji je Dejli tn ejlreklamirao plakatima ina tablama i u vazduhu, sma-trao da je ,,vulganno prikazivati simbole" oglagavanja

1282I

na stranicama njegoyih novina. Redi su stvarale slike.Harmsvort je uredniku Dejli mejla pla6ao vi5e negobilo kom drugom novinam u zemlji i mnogo je radiona tome da stvori imidZ ulice Flit, dr-ugaiiji od imidZaavenije Medison u Njujorku, centru njegovih reklam-nih agencija, ilijarko osvetljenog Tajms skvera, centrazabave, kao i sediita Njujorh tajmsa. Medutim, svaova tri mesta i njihovi imidZi imali su jake ekonomskeosnove. Jedan od Nortklifovih preduziml.iivih sledbe-nika, Kenedi DZouns, rekao je DZonu Morliju(1838-1923), piscu eseja i knjiga, ukljunqjuii i Glad-stonovu bioglaliju, kao i uredniku iasopisa: ,,Ti si no-vinarstvo napustio kada je to bilo zanimanje, a mi smood njega napravili graau trgovine."

Najkontroverznija lidnost u istoriji novinarstvapoznog viktorijanskog perioda i raaog )o( veka bio jeV T, Sted (1849-1912). On je nasledio Morlija, sasvimd:rrgaiijeg polifidkog novinara, na mestu urednikalondonske uticajne Pal rnal gazete (PaII MalI Gazette),koja se 1885. mnogo ditala u londonskim klubovima. Isam Morli bio je naslednik drugadijeg urednika, Fre-derika Grinvuda (1830-1901), kojeg su savremeniciznali kao ,,princa novinar.a". Pre Steda, koji je bio sinkongregacionog sveitenika, pritalo se da Gazeta nema,,nideg vulgarnog, jeftinog ili senzacionalnog u sebi".Sadaje sjedinjavao uzbudljive uvodne dlanke sa vesti-ma o borcima protiv korrrpcije, a mnogi su se odnosilina kampanje, od kojih je najpoznatija bila kampanjaprotiv malol.etne prostitucije, koju je nazvao trgovi-nom ,,belim robljem". U dlanku iz 1886, objavljenom uSotremenom pregledu (Conternporary Reuiew), podnaslovom ,,Vladavina novinarstva", Sted se zalagao zastav da Stampa predstavlja mnogo vGe od kontroleParlamenta- Ona je bila ,,dom inicijative".

Sted je samo pet godina bio .orednik Gazete,uskoro posle toga osnovao je, uz finansijsku pomoiDZordia Njunesa, odmah isplativi Plegled nad pregle-d.ima (Review of Reviews), nezamenjivog istoridarimakoji se bave svetskim novinarstvom. Onje, takode, na-pisao senzacional nu knjigLt Kad bi Hrist do{ao u Ciha-

2831

go (If Christ Came to Chicago), ali 1904. nije uspeo daosnuje sopstvene novirire - kal<o ih je nazvao, ,,novineiz doma". Bio je jedan iod putnika koji su potonuli za-jedno sa Titanikorz 1912, Sto je bila tema za Stampu ukojoj bi i sam Sted uii.i'ao, kao i za nekoliko filmova skraja )O( veka. l

Sted je svoju karijeru novinara zapodeo 1870, ugodini prvog nacionahiog zakona o obrazovanju, kaoveoma uspeian urednik provincijskih jutarnjih novinaiz Darlingtona, Seuerii eho (Northern Echo), novrnasa uzbudljivom buduirioldu u )O( veku. Harold (kasni-je ser Harold) Evans, potonji :urednik Sandej tajmsa,kojeg je vlasnik Rupert Merdok otpustio 1982, takotieje svoju karijeru noviriara zapodeo u ovim novinama.Bilo je nekoliko redidjih govornika koji su se zalagalida javnost ima ,,pravo da zna", nego Sto je to bioEvans, koji je u wom robradanju 19?4, objavila ga jebritanska televizija Granada, napisao:

Vladama, kao i gradanirna, potrebnaje slobodna i zna-tiieljna Stampa. Sainepostojanim, pluralistidkim birai-kim telom i sloZenom birokratijom, slobodaa Stampaprrria nezamenljivi sistem dobijanja povratnih infor-macija od onih kojiina se vlada do onih koji vladaju, odpotro5ada do proiztodada, od regija do centra, pa i odjednog dela birokratije do drugog.

Politidki i dru5tvbni kontekst ovog obraiarga bioje prilidno drugadiji od onog u kojem su se kretali Di-lejni ili Sted. A drugadije je bilo i medijsko sazveZde.Evansova supruga, Tina Braun, neko veme bila jeurednik Njujorhera Yorker).

opremljen u boji, pun oglasa - u tome ni-je biojedini - a veliki deo provincijske Stampe dinile susloboilne novine, koje sr: se veiim delom frnansirale odlokalnog ogla5avanja.da je bila poznata

ukljudeni u mnogo vi5e od ,,istorije za naslormu stra-nu", a Zalbe na njihov novinarski 1'ad sada viie nisudoiazile od politidkih voda ili prefrqjenih romanopisa-ca, ve6 i od obidnih ljudi, koje je uznemiravala pretnjanjihovoj privatnosti.

Ovo je bila prida, retko spominjana u medijima,koja je prevazilazila vreme - i prostor. U SAD borbaprotiv korupcije cvetala je decenijama pre Evansa,stvarajuii temelje onoga ito 6e ameriiki istoridar Ri-dard Hof3tater nazvati ,,doba refonne". Ponosni nasvoj doprinos, veiiki novinari poput Linkolna Stefensa(1866-1936), izgradili su svoj ugled u novinama i daso-pisima, pogotovu ujednom novom dasopisu, Mahlurou(McClure's), sadliajem i stiiom sasvim drugadijem odstarih magazina tipa Atlantih, Harpersou iVeh (&n-fzryJ. ,,Borci protiv konrpcije" bili su sumnjidavi pre-ma tajkunima svih wsta, ukljudujudi i novinske, dijesu .britanske kolege mogle d,a izazovtt dodatnu podo-zrivost kada su, pored moii koju su imali, dobiiali ijavna priznanja. Harmsvort, koji de 1917. postati vi-kont, nije bio prvi vlasnik novina kojije dospeo na britansku podasnu iistu. A.idZernon Bortvik, vlasnikMor-ning posta (Morning Post), osoba od poverenja lordaPalmerstona, postao je vitez 1880, a 1895. proizvedenje u barona od Solzberija i plemiia; iste godine kada jeHarmsvort postao vikont. Bortvik je upoznao Forda iEdisona prilihom posete SA.D-u saznav6i, na svoje za-dovoljstvo, da prvog novac ne interesuje viBe ,,negomene", a onaj drugi ,,mrzi Nemce iz dna du5e. Ukralisu mu sve patente."

Ulogu vlasnika u britanskom novinarstvu, ,,bor-bu protiv kompcije" ili ,,neumeren pah'iotiza:n" napa-daii su u prvoj polovini veka ba5 oni kmgovi, vigovskii liberalni, u kojima se kretao Treveljan. Prema miSlje-nju L. T. Hobhausa (7864-7929), takozvzrr,a,,nova li-beralna" Stampa iz 1909. bilaje ,,sve viSe monopol bo-gataBa", a daleko od toga daje bila ,,organ demolo'ati-je", demu su se radikali nadali. Postala je ,,u velikojmeri oglaiivad ideja koje su se pleporudivale s velikimmaterijalnim interesima". Pa ipak, ovo je i tada, kao i

1284

" novinarstvo sa-

285]|

kasnije, bio previ5e jednostavno izreden kontrast. Ne-ki bogati vlasnici smatiali su da vi5e preastavl;aiu;av-no-st od P_arlamenta, idok su drugi, poput kvekerano-st o-d P_arlamenta, dok su drugi, poput kve[eraPZordZa Kadberiia (!839-7922), koji je -1899.

kupio

g Drugom svetskom ratu sluZiti u kabinetu VinstonaCerdila. Tadaje ve6 napisao klasiinu studiju o ulozi po-litidara, ukljudujuCi i Nortklifa, tokom politidke lcize uPwom svetskom ratu, kada je premijera HerbertaAskvita zamenio Dejvid Lojd DZordi. ,,Bravo za LojdaDZordZa", bio je naslov t Dejli rnejlu.

Nortklifa je veoma interesovalo koridCerje snageitampe, ne samo u poiitici ve6 i za unaprediva4je novetehnologije. Na polju avijacije sponzorisao je Blerioovprvi iet preko Laman5a 1909, a na polju novog medija,radija, 1920. uredio je da se iz Celmsforda prenosi kon-cert australljskg pevadice Dame Neli Melbe, ,,Australij-skog slavuja", Sta god da je pisalo u naslovima - a utekstu Dejli mejla releno je da su se ,,umetnost i nau-ka sada udruiili" - u karcelariji Dejli rnejla rnje bil.odovoljno sludalica za fu priliku. U Parizu, u radio-sobiispod Ajfelovog tornja, nastup Melbinove snimljen jena fonografsku plodu.

Da Nortklif 1922. nije mentalno oboleo i preminuo, u godini kadaje osnovan BBC (v str. 220), on biu istoriji radio-prenosa moZda imao vainu ulogu kao iu istoriji $tampe. Biverbruk, je imao ambivalentnijistav prema novom med$u. Bio je protiv toga da ,,pro-izvotladi radio-aparata preuzmu kontrolu nad njim",ali prvi generalni direktor BBC-ja, DZon Rit, uop5temu nije verovao. Poito je Rit 1923. izjaio da bi ,,slo-boda u etru izazvala haos", naslov u Dejli ehspresubioje: ,,Borba protiv slobode".

Voda konzervativaca Stenli Boldvin 0867-L947)otvorenije je nego Rit kritikovao Biverbruka. Oa je nanaslowe strane dospeo 1931, u godini finarsijske kri-ze i politidke drame, kada je optuZio novine iz uliceFlit da ,,strerne ka moii bez odgovornosti", dodajuiida je talrva moi bila ,,povlastica bludnica tokom pro-Slih vekova". I sam Boldvin bioje meta, mada gaje po-dr1avao Tqjms, iiji je urednik, DZefri Doson, bio bli-zak zvanidnim izvorima Konzervativne stranke. Nort-klifov naslednik, vikont Rodermir, zajedno sa Biver-bruhom, pretio je da 6e se na slede6im opitim izbori-ma suprotstaviti onim kandidatima Konzervatirrne

nost od Parlamenta,

Kadberi je da kupuje provincijske novi-tro6iti novac na ,,pokuiaje dane u ubetlenju daje

se sugradanidati u dobrotvornekvekerska porodica, su da treba diniti i jednoi drugo. Pre rata elzo bioje pod kontrolom mo-nopola Rauntri, kao iNation), koji 6e se

U Pirsonovim politidki stavovi nisumanjkali, a njegove novine 6e 1919. preii u&uge ruke -koji je 1917. postaotklifa, koji je bio 6et:

na politidku akciju, nego gar". Rauntrijevi, druga velika

Malsa Ejtkena (1879-1964),Biverbnrk. Nadiivevii Nor-

.. Jedan od uspeSnijih sponzora ,,novog novinar_llu_u_" ptu 1914. bio je C. A. Pirson (186G-1921), kojije1900. osnovao Dejli ehspres (Daily Express). F';anlje,1890, osnovao je Pirscinou nedeljnih (piarson's Weeh-lyl.kojije za.moto imao ideju ,,zainteresovati, opleme-niti i zabaviti":jednom prilikom primerke svojih novi-na navlaiioje uljem eukaliptusa, kako bi mu ditaoci po_stali otporni na grip. DZozef iejmberlen (1986-1914),dijoj je kontroverznoj kampanji za meqlanje tarifa pir-son davao wednu, poriekad neumere[u, podriku, na-zvao_ga je ,,najve6im rnaherom,' kojeg je ikada pozna-v,ao. Pirson je kupio Gazetu Sent Diejisa (St. J-ames'sGazefd !903, godinu dana kasnij e Standard i Iuningstandard (Euening Standard), a usledi6e i mnoBtvi

zvao ga je ,,najve6imvao. Pirson je kupio r

(EueninE Dispatch).

provinciiskih novina, ukijuEujuii Blrn ingemsku dneu-nu gazetu (Bi ningham Daily Gazette) i Veiernje uesti

1286

godina stariji, Biverbruk 6e287|'

stranke koji ne da 6e se zalagati za ,,Imperijusiobodne trgovine".

Tokom sledeie do Drugog svetskog ra-ta, Rodermir 6e vodu Osvalda Mo-zlija (1896-1980): ,,Ul,a za mnokoidjaie", bioje jedannaslov r Dejli mejlz. Biverbrukov D ejli ehspres, koji jeumnogome bio olidenje njegovih stavova, obeiao jesvojim ditaocima pred Hitlerovo osvajanje Poljske dasvojim ditaocima pred Hitlerovo osvajanje Poljske darata nede biti. U Britaniji, ovo je bilo lTeme magnataBtampe, koje je odlidno opisano u drugom tomu magi-starske studije Uspon i pad politiihe itampe u Britani-ji (The Rise and FaIl of Political Press in Britoin) , ko-ju je 1985. objavio ambridki istoridar Stiven I(ros, sta-vivEi pridev ,,prividanl' ispred ,,magnatske moii". Pre-ma njegovom mi5ljenju, narodna Stampa je mogla dapodstakne ili izazove miSljenje, ali nije mogla da oclre-di kako Ce njeni iitaoci reagovati.

Ipak, mnogo toga drugog moglo je da se dopadneditaocima novina, ukljudujudi i ukrBtene redi i, povr.hsvega, sport. Politika je uvek dolazila na posiednje me-sto, a bilo je i mnogq pogreinih informacil'a: uvek jemoralo da se dita izrnbttu redova, kao Sto je rekao pe-snik V H. Oden, Ipaki Drugi svetski rat, koji je tolikotoga promenio, promelrio je i raspoloZenje, pa se 1945.pokazalo daje mod Stdmpe ograaidena kada je, uprkosvodstvt Dejli mejla i Dejli ehspresa, prvih dnevnih no-vina koje su dostigle cifru od dva miliona primeraka,Vinston Cerdil ubedljivo poraZen, a Laburistidka par-tija dobila na op5tim izborima.

Bai u ovom istorlje medija neophodnoje da se izwSi dublja i da se uporede Stampa iradio, kao medijski na informacije i mi5ljenje.Takotle je neophodnoistoriju, kao i istoril'u

dru5tvenu i politidku

loga za pobedumedija. Bilo je mnogo raz-partije 1945, a Cerdil, sla-

van po sYoJlm naciji na BBC-ju tokom ra-ta, nije na5ao pravu notu u predizbornoj kampanji ukorist svoje stranke. l.{iti mu je pomoglo to 6to se Eini-lo da mu Biverbruk daje savete o strategiji. U medu-wemenu, Klement Atli (1883-1967), koji je svoju kari-

1288 .t ,

jer"u zapoteo kao genelalni direktor Poite, i njegovekolege iz Laburistidke paltije 1945. uZivali su snainupodriku Dejli mirora, koji je 1934. postao pravi ta-bloid - a savetovala gaje i amelidka reklamna agenci-ja DZ. Voltera Tompsona. ,,DZejn", poznati juna-k izstripa koji je izlazio,a Dejli rniroru, 1945. bio je pozna-tiji od Atlija.

Koji god da su bili razlozi za priviadnost Stam-pe 1945. - a i ogranidenja njenog uticaja - tfuaZ naci-onalnih novina porastao je tokom rata, a tridesetihgodina XX veka vr'lo sporo se peo, s tim ito je kodprovincijskih novina opao. Kos je svoju knjigrr zavr-5io navodeqjem imena ilanova Kraljevske komisijeza itampu 1947, a obrazovanju i podudavanju novi-nara posvetio je 150 stlanica. Medutim, knjiga ima idodatak, u kojem je izloZio propast novina osnovanih!960. Njuz lzronihl (News Clronicle), naslednik libe-ralnog Dejli njuza iz XIX veka, nestao je. Dejli |te-rald, osnovan 1912. kao laburistidke novine koje jepodrZavao sindikat, 1964. pletvoren je u San (Sun),kada mu je dat var'ljiv slogan ,,Novine rodene u le'e-menu u kojem Zivimo"; a 1967. sahranjene su Rej-ttoldsoue vesti (Raynold's Neu.,s), novine koje su ne-sumnjivo plipadale prethodnom dobu.

Dejli herald je,rei 1930, tokom depresiJe, upao ufrnansijske pote5ko6e, kada je pedeset jedan procenatnjegovih deonica uzeo Odams pres; detrdeset devetprocenata zadriali su sindikati. Novi San izgubio je jo5vi5e novca, a posle pet godina neizvesnosti i napetosti1.969. prodatje mladom australijskom vlasniku novina,Rupertu Merdoku, koji se tek kletao ka statusu medij-skog magnata. Iste godine hada je latpio Vesti iz sueta,1981, idu6i Nortklifovim stoparna, kupio je i ?ajms odKanailanina Roja Tomsona (1894-1976), kojije vlasnikovih novina postao deset godiua ranije. Tomson je ka-liieru zapodeo u kaaadskim novinama i na radiju, ali jestekao dobar oslonac u Britaniji taho Sto je kupio veiin-ski deo jedne od prvih nez-avisnih televiz{jskih kompani-ja u Britaniji, televizije Skotske, koja mu je dala ,,do-zvolu da Stampa novac", kaho je sam rekao.

28el

Izmedu 1961. i 1981. javnost je sve vise zanima-la koncentracija medijske moii u )O( veku. Ta moi ni-je samo zamaglila vedinu mogudih granica izmealu in-formacija i zabave (s nialim dodatkom obrazovarda),nego i veCinu razlika kcije su politidke partile delile nalevicu i desnicu, a i wlb bitne podele izmedu medija,Merdokova imperija prostirala se i na film i na televi-ziju; Tomsonova je ukljudila i posao sa putovanjima,na koji se, naposletku, i koncentrisao. Sesil King(1901-1987), Nortklifov neCal<, stekao je 1933. kontro-lu nad velikom grupod Dejli rniror, koja te 1963. bitipreimenovana u Mettunarodnu izdavadku grupu(International Publishihg Group) (IPC). Ona je imalaudeo i u Uclruienoj televiziji; a po preuzimanju Odam-sa, postala je odgovorna za otprilike dve stotine daso-pisa - Dedeljfi, meseihih i onih koji su izlazili detiriputa godi5nje. Kingje bjo umeian u zaverenidku, a nepartijsku politiku Harolda Vilsona (1916-1995).premijera laburistidke 1968, i ovo gaje primora-lo d.a izade iz Grupe.

Odams je 1937. najpoznatiji od dasopi-sa koji je izdavao IPC, (Woman), po ceni od dvapenija, koji je do krajaite godine stekao pola milionaditalaca. Broj Eitalaca se 1945- popeo na tri defi'rtinemiiiona, a whunac je pedesetih godina satri i po miliona. Vantiji nede[nik bio je

kruga, najistaknu-post (Picture Post),

osnovan 1938, sa aktueinim politidkim dlanci-ma i izuzetno fotografijama; on nije sa-mo odraiavao stavoveki uticaj na njih.Elica iz nacistidke N koristeii mali fotodpa-rat marke ,,lajka"stvo na vi5i nivo.

je britansko fotonovinar-novina, Edvard Halton

(1906-1988), koji je karijeru zapodeo kada jebio vlasnik nedeljnika (Farmer's Weeh-

iste godine u kojoj je zatvo-ly), postao je vitezrio Ilustrouani post. godine kasnije, celu gr|puHaltonovih novinaOdams pridruZen

1290

vlce o raf,u vec ie lmao 1 ve[-za niega, Stefan Loran, izbe-

Zanimijivo je uporediti Ilustrouani posf i dasopisLajf (Life), koji ie 1936. osnovao Anri Lis ( 1898-1967),trinaest godina posle Tajma, a skoro istovremeno samesednim filmskim rnalom Protoh urem,ena (Marchof Time). Njegova zamisao bila je elokventno izloZena- ,,da vidi Zivot; da vidi svet; da prisustvuje velikim do-gadajima; da posmatra lica siromaBnih i gestove pono-snih... da vidi ono Sto se deBava hiljadama kilometaradaleko, stvari koje su sakrivene iza zidova i u sobama,stvari koje zu opasne... da vidi i da bude zapanjen; davidi i da naudi". Bez kampanjske snage Lorana, Halto-na i Toma Hopkinsona (1905-1990), posiednjeg ured-rika Ilustrouanog posta, kojeg je veoma zanimaloobrazovaqje novinara, ,ajfje ispunio te zamisli, a de-ljen je oglaEivadima pre nego 5to bi doiao do ditalaca.kdibald MakliS (1892-1982), pesnik i esejist, u tele-gramu poslatom podetkom 1936. poruiio je Lisu da,,velike revolucije u novinarstvu nisu revolucije u jav-nom mnjenju, ved revolucije u nadinu na koji se formi-ra javno mnjenje".

Javno mnjenje de se formirati na razne nadine,kao i zanimanje za zaba'ru i obrazovanje, a kontrolafotoZurnalizma uveliko se promenila pre Lisovesmrti 1967. I sam Lajf, koji je u boji beleZio istoriiuu nastanku da bi ostala za budu6nost, izdahnu6e1972, kada je pokuiao frontalno da se sudeli s tele-vizijom, iiji je program vedinom bio crno-beli. Lis jemorao da se bori s novinskim iasopisima, svojimTajmom i Tajmouinr konkurentima, Njuzuihom iAtneri6hirn uestirna i suetskirn izue{tajem (US Newsand World, Report), diji je zajedniiki ti.raZ porastaosa 5,38 miiiona na8,47 miliona izmetlu 1961. i 1970.Posle njegove smrti, prvi od ova dva, Tajm, bio jecentar onoga Sto Ce postati veliki ekonomski konglo-merat, koji de se u poietku sastojati od kapitala ?oj-rzo i Warner Brothersa, a kasnije, 1995, ukljudide iTeda Tarnera, koji je, iz neugledne baze u Atlanti,uprkos svim problemima (i starim mreZama), ni izdega napravio globalnu mteit za izveitavanje CNN(Cable News Network).

:

je Odams, a ondaje i sam

zst l

U ovim okolnostima,: novine u Americi moralesu da se priiagode, Sto su bile prinutlene da udine i ka-daje uvedena Stare novinske kance-larlje, sa prostorijom za sastavljanje, gde su izve$tadikoristili pisade ma5ine i gde je primerah seten i uredi-van, promenide se kao i proces Stampanja.Ipak, ,,olovna itampa"rnije se svuda povukla pred ,,of-setom" pre nego lto srl 1973. na hii3te izneseni prviuredivadki terminali. U novinskim kudama ioB su seose6ali oni stari mirisi i duli oni stari zvuci. i ba6 6e oniobezbediti osnovu za sjajan politidki fiIm Sui predsed-nihoui ljudi (1976), a kasnije ie se Ciniti starinskim.Kao i u XIX veku, printeral< je izlagan iznova i iznova,u razliditim fazama prcicesa proizvodnje, a tiraZ je opa-dao. Broj primeraka novina prodatih po doma6instl'u(manjeg obima nego u XD( veku) pao je sa 1,12 iz1960. na 0,88 1974. Sei druBtvene tadke glediEta, cen-tar grada, na koji je iveiina starih lokalnih novinausmerila svoju painju, isada se prostirao na ve6oj pow-Bini, koja nije obuhvatala samo predgratla, ved i ,,van-gratta" - rasprostrta ida njih.

Kada je vlasnik rijqjor5kog Saza tokom dvadese-tih godina )O( veka kdpio jo5 tri novine iz tog grada,kako bi lansirao Ilerald tribjun, mogao je da bira me-du ietrnaest, a 1963. opstalo jejoi dvanaest. AIi, i samHerald tribjun nestaojje 1958, a dvadeset godina ka-snije postojale su sarho tri novine. Ameridki fondDlordi,a MarSala, pod pokrovitelistvom Medunarod-nog instituta za komrinikacije - interesantan primermedunarodne saradnje - pozvao je L977. AntonijaSmita, sa iskustvom ''ia britanskom radiju, televiziji ifilmu, da prostudira pfomene koje su se de6avale u iz-davanju novina u veliliom broju zemalja.

Ono Sto se dogatlalo u drugim zemljarna nije semnogo razlikovaio odisituacije u SAD i Britaniji, r,na-da su susedne driave I sprovodile razlidite nacionalnepolitike. U Svedskoj, kojaje izgubila pedeset konzer-vativnih, trideset liberalnih i nekoliko socijaldemo-kratskih novina izmealu dvadesetih i Sezdesetih godi-na XX veka, drZava je 1970. osnovala fond za pozaj-

l2s2 I

mice i popuste na zajednidku distribuciju, a usledilesu i druge pogodnosti, pogotovu za novine sa slabompokrivenoSiu. Postojale su i donacije za osnivanje no-vih novina. Nor-ve5ka je sprovodila sliduu politiku.Danska nije. U Svedskoj i Norve5koj, za veiinu dla-nova partija nestanak partijskih novina znadio jenntnrrni r r iae

Medunarodna poredenja, koja su obavljena ka-snih sedamdesetih godina XX veka, pokazala su dasu deceniiu posle ekonomske nesreCe Svedani ,,kon-zumirali" viSe novina na hiljadu stanovnika od bi.lokog drugog naroda, osim Japanaca, da su po broju te-lefona u odnosu na broj stanovnika bili odmah izaSAD i da ih je 95 procenata posedovalo televizore. Utim porettenjima mediji su sada tretirani kao jedanentitet, a SA.D su bile glavna tadka porettenja. Usponemitovanja - prvo r.arlija, a onda i televizije - doveo jedo pada oglaiavanja u novinama sa 45 procenata, odsvih reklama, 1935, na 23 procenta 1995, ali ukupankombinovani deo ogla5avaqja u novinama i na televi-ziji ostao je manje-vi5e konstantan - 46 procenata uporedenju sa 45.

Nije samo televizija predstavljala izazo\ zaStampu. Kadaje ltarnpa bila primorana da se pozaba-vi drugim medijima, kako u poslovnom, tako i u kultu-roloikom smislu, morala je da proudi moguie prome-ne swoje uloge. To nisu bila nova pitanja. Jedan od pr-vih koji €e razmi3ljati o odnosima izmedu medija i nji-hovim implikacijama u Britaniji bi6e lord Ridl(1865-1934), tadainji vlasnik Vestj iz sueta, koje su ved1909. imale tilai veti od detiri miliona, a te godineRidl je postao plemii. Suoden sa radiom, ne sa televi-z{jom, Ridl je bio prijateljski nastrojen prema novommediju, ali podstakao je mnoga zanim[fiva pitanja, ne-ka od njih postavljana su i na drugoj obali Atlaatika.

Kalav ie uticaj radio imati na iivot? (Uzgred budi re-ieno, ne svida mi se izr.az ,,beZidni": zaito neki pred-met opisivati kao negaciiu?) Da Ji ie ljudi maaje ditati?Da li Ce manje mzgovarati? Da li Ce biti bolje ili loiije

2e3 |

:obave5teni? Da li 6e! rede da idu u pozoribte i na kon_certe? Da li Ce oni koji Zive u ruralnim oblastima da bu_du viEe ili manje zadovoljni? Ko to moie dakai.e?

iRidl je. zatim ova svoja pitanja preneo u giri vre-

mensxr okyrr. ,,Sto se tiie sadainje generacije, sma_tram da 6e oni koji su ravikli da Ciia3u i fo.li to vole darade nastaviti da ditaju; bilo da sluSuju raaio iti ne. .,qfi,Sta.;'e sa slededom generacijom kojabdraste uz ndioiLla li.6e oni.viEe_voleti da dobijaju informacije pomoCumedija za oko ili za uho?.,

. .!t:$:e" generacija (tada se ve6 mnogo govoriloo.njoj).bi6e.u moguCnbsti da dobda infoimac,J- -e (ioSvi5ezabavu) sa ekrana; medija za oko, ,,unirrerzahioeoka" televizije. Zaista,r ve6 u istom broju Radio taimsa (Radio Times) t kojem je Bidl poitavio ovo pi_[anJe, Jedan ,,slusalac"; nova i kontroverzna rei u todobg,.r.raqisgo je u plSmu uredniku da ,,nije teEkopreovrdeU d.a ee za d€set godina televizija biti na-q.9d1.u."-o"oj m.eri u kojoj je radio danas,,. Rei ,,gle_da.lac" jos nije bila izmiSljena, ali kada je 1929. E-BCosnovao svoj drugi daSopis, intelektualniji od. Ra.diotaj Lsa,

^azvao ga je Slulalac (Listener). -

Kada je.t:levizijaistigla, podstakla je vile pitanjan-ego Sto je Ridl. postavio u vezi sa radiom. Ka; Eto jeKenet Bejli, tada tebvizijski kritiiar za Iuning sbi_dard (Euening Standard) i pomodnik tredntka-Teleui-zije (Teleuision), 1949. lekao:

t

Hiljade ljudi,.a ondA i milioni, po-sta6e zavisni, do nekemere, cd svojih kudnih elrana_ Sta Ce oni njima done-ti? Dobro ili zlo? Sd ovom novom snagom te6ko da Cebiti srednjih reEenji; oni Ce izabrati svfu put, , o"J. eeuraditi ono $to mora

;_ . Tehnoloiki deterhrinizam njje bio odgovor, kao6to iemo prikazati u tre6em delu ovog poglai[a _',,Do-ba televiziie", ali vi6e de se pokuSavati di se nattri od-gavori-na druitvene posledice televiziie nego Eto serKa(la crlulo sa radrom.

:1294 i