USTAVNO UREĐENJE

Ustav je NAJVIŠI i OSNOVNI pravni akte jedne države.

Materija ustava: 1) Teritorijalna i funkcionalna organizacija državne vlasti i način njenog funkcinisanja; 2)Uređenje strukture i organizacije državne vlasti; 3) Odnos između najviših državnih organa; 4) Osnove ekonomskog i socijalnog uređenja; 5) Slobode i prava građana, manjinska i etnička prava; 6) Način oblikovanja političke volje građana

Ustav je u neku ruku i POLITIČKI akt.-------------------------------------------------------------------------------------------------------------Počeci razvoja ustavnosti u Srbiji1835. - Sretenjski ustav; 3 centralna organa - Knez, Državni savet i Narodna skupština. Knez i Državni savet imaju izvršnu i zakonodnavnu vlast, knez bira članove saveta. NS utvrđuje poreze i druge dadžbine, i ustavotvoran je organ. NS izborni organ i donosi odluke kvalifikovanom većinom. Donet pod uticajem francuskog ustava iz 1791. Suspendovan posle manje od mesec dana.1838. - 4. Hatišerif, Tuski ustav za provinciju Srbiju1869. - Ustav kneževine Srbije (NAMESNIČKI USTAV), donet na velikoj NS u KG1888. - USTAV SRBIJE (Radikalski ustav); Parlamentarna monarhija, organi: Kralj, NS, Vlada Ministarski savet, NS ima zakonodavnu vlast, ministri se biraju u NS, Vlada je odgovorna NS, garantuju se građanska prava, izbori su neposredni, sudstvo je nezavisno, okružna sreska i opštinska samouprava.1901. - OKTROISAN USTAV - Dvodomni sistem (Senat i Skupština)1921. - VIDOVDANSKI USTAV - Kraljevina SHS je ustavna, parlamentarna, nasledna monarhija, formalno načelo podele vlasti, uloga Kralja dominantna. Organi: Kralj, NS, Ministarski savet. Sudska vlast u sudovima. Teritorijalna podela na: oblasti, okruge, srezove i opštine, lokalna samouprava za poslove mesnog karaktera1931. - OKTROISAN USTAV - Doneo ga Kralj Aleksandar mimo Skupštine. Kraljevina Jugoslavija.1946. - USTAV FNRJ - Federalno uređenje, 6 republika i dve autonomne jedinice. Društvena svojina kojom upravlja država. Demokratski centralizam. Isključuje se pluralizam. Država ima odlučujuću ulogu u društvenom životu i privredi. Uvode se promene - SAMOUPRAVNI SOCIJALIZAM - Radni narod je nosioc sve vlati1963. - USTAV SFRJ - Ukida se Prezidijum NS FNRJ i Vlada FNRJ, uvode se predsednik Republike i SIV. Jača se uloga radnog čoveka u socijalističkom društveno-ekonomskom sistemu. Društvena svojina. Savezna država dobrovoljno ujedinjenih i ravnopravnih naroda i socijalistička zajednica zasnovna na vlasti radnog naroda i samoupravljanju. Uveden je Ustavni sud.1974. - USTAV SFRJ. - Slabi uloga federacije a jača uloga republika. Konfederalni elementi države. Pokrajine konstitutivni elementi federacije. Republički organi uključeni u vršenje funkcija federacije. Dvodomni sistem. Konsenzus kod odluka. Za savezne propise nadležni organi republika. Delegatski sistem.1990. - USTAV SRBIJE. - Srbija deo federacije ali može i samostalno. Uvode se klasični postulati građanske demokratije.Načelo vladavine prava, podele vlasti, politički pluralizam, građanske slobode i prava. Elementi predsedničkog sistema1992. - USTAV SRJ (Žabljački) - Sličan Ustavu Srbije, šira lepeza ljudskih i građanskih prava, priznaju se i ona koje priznaje međunarodno pravo. NS je dvodomna: Veće građana i Veće republika. Neposredn izbor na 4 godine. Savezna vlada, većinom glasova u oba doma. Savezni sud.2003. - USTAVNA POVELJA DZ S i CG + Povelja o ljudskim i manjinskim pravima. Zajednica dve države koje su na zajednicu prenele određene nadležnosti. Ima međunarodni subjektivitet. Skupština SCG, predsednik SCG, Savet ministara, Sud SCG (Podgorica). 2006. referendum u CG.8. Novembar 2006. - Proglašenje Ustava Srbije u NS

Ustavna preambulaNije obavezni sastavni deo ustava. Izražavaju se osnovni ciljevi i načela ustava, kao i osnovni politički razlozi i motivi donošenja. Preambula ima obavezujući karakter. Doprinosi boljem shvatanju teksta ustava u celini.

".. ustav se donosi polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica... KiM sastavni deo teritorije Srbije... proizilazi obaveza svih državnih organa da zastupaju i štite državne ineterese na KiM u svim unutrašnjim i spoljnim odnosima..." Sledi da je očuvanje jedinstva teritorije glavni prioritet Srbije kao suverene države.

Načela ustavaNajopštije odredbe, na početku normativnog dela ustava, osnovne odrednice državnog uređenja, osnovne vrednosti i principe kao i ciljeve kojima ustav teži. Određuju se najviše društvene vrednosti koje ustav štiti.

- Narodna (građanska) SUVERENOST - Narod, građani nosioci. Ni jedan organ ne može da je prisvoji od građana. - Referendum (Obavezan/Fakultativan, Predhodni/Naknadni, Obavezujući/Savetodavan)- Narodna inicijativa - pravo građana da pismenim putem ...- Narodni predstavnici - slobodno izabrani u državne organe- VLADAVINA PRAVA - vlast države, organa, grupe ja ograničena objektivnim pravnim normama utvrđenim ustavom i zakonom. Obezbeđuje se jednakost svih građana. Svako može imati samo ona prava i obaveze koje su nekim propisom predviđene,- PODELA VLASTI - Pravn poredak je jedinstven. Podela uređenja vlasti na: Zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Sudska je nezavisna. Demokratsko načelo. Što je podela jasnija, ravnomernija, ravnoteža i uzajamna kontrola to je pravna država jača.- POLITIČKI PLURALIZAM - Jemči se i priznaje uloga polit. stranaka u oblikovanju volje građana. Sloboda osnivanja. Granice slobode: rušenje poretka, izazivanje rasne, verske, nac. mržnje. Ustav zabranjuje da stranke neposredno vrše vlast i da je potčine sebi.

- ZABRANA SUKOBA INTERESA - Institut sukoba interesa razrađen Zakonom o sprečavanju sukoba interesa.

- SVETOVNOST DRŽAVE - Crkve i verske zajednice su odvojene od države. Ni jedna religija se ne može uspostaviti kao državna ili obavezna. Država se ne meša u rad crkava.

- POKRAJINSKA AUTONOMIJA I LOKALNA SAMOUPRAVA -Državna vlast se ograničava pravom građana na pokrajinsku autonomiju i lok. samoupravu, koja podleže samo

nadzoru ustavnosti i zakonitosti. Jedinice lok. sam.: opština, grad, grad Beograd. Položaj uređen Zakonom o lokalnoj samoupravi.

- DRŽAVNI SIMBOLI - Grb, himna, zastava- TERITORIJA I GRANICA - Teritorijalno jedinstvo i nepovredivost granica- GLAVNI GRAD - Beograd- SRPSKI JEZIK I ĆIRILIČNO PISMO - Upotreba drugih u skladu sa zakonom- RAVNOPRAVNOST POLOVA - Jemči se politika jednakih mogućnosti- ZAŠTITA DRŽAVLJANA I SRBA U INOSTRANSTVU- ZAŠTITA NACIONALNIH MANJINA- MEĐUNARODNI ODNOSI - Opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni

međunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka, da budu u skladu sa ustavom- POLOŽAJ STRANACA - Sva prava, osim ona koja su samo državljanima (izborno)

Ljudska i manjinska prava

Broj, vrsta i stepen prava je istinsko merilo demokratičnosti društva. Izražavaju odnos državne vlasti prema pojedincu, grupi, nac. manjini.Podela ko je nosiovc prava: - Pojedinačna (život, kretanj, sloboda misli...)

- Kolektivna (manjinska, pravo na zdravu životnu sredinu...)

Podela prema objektu zaštite: - Lična prava - Politička prava

- Ekonomsko-socijalna prava - Kulturna prava

Pravni izvori ljudskih i manjinskih prava: Povelja UN, Univerzalna deklaracija o pravima čoveka, Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Deklaracija o pravima deteta, Konvencija o ropstvu, Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i sloboda,

Osnovna načela ljudskih i manjinskih pravaGarantuje se naposredna primena zajemčenih prava, utvrđuje svrha ustavnih jemstva, precizno se utvrđuju ograničenja prava. Zabrana diskriminacije i zaštita prava- pred ustavom svi su jednaki- pravo na jednaku zakonsku zaštitu - pravo na sudsku zaštitu- pravo da se građanin obrati instituciji

Lista ljudskih prava i slobodaLična prava i slobode

- Dostojanstvo i slbodna razvoj ličnosti- Pravo na život (život je neprikosnoven, nema smrtne kazne, zabrana kloniranja)- Nepovredivost psihičkog i fizičkog integriteta- Zabrana ropstva i položaja sličnom ropstvu i prinudnog rada- Zabrana svakog oblika trgovine ljudima, seksualno ili ekonomsko iskorišćavanje- Pravo na slobodu i bezbednost (lišenje slobode samo po postupku utvrđenom

zakonom), zabranjeno svako nasilje prema licu lišenom slobode - Pravo na pravično suđenje, utvrđena pretpostavka nevinosti- Niko nije dužan da da iskaz protiv sebe niti da prizna krivicu- Nema kazne bez zakona, niti primene ratroaktivno- Pravo na pravnu ličnost, punoletstvo sa 18, izbor imena i imene dece- Pravo na državljanstvo- Sloboda kretanja- Nepovredivost stana- Tajnost pisama i drugih sredstava opštenja- Zaštita podataka o ličnosti- Sloboda misli, savesti i veroispovesti (jedino Ustavni sud može zabraniti versku

zajednicu)- Prigovor savesti

Politička prava i slobode- sloboda mišljenja i izražavanja- sloboda izražavanja nacionalne pripadnosti- Sloboda medija i pravo na obaveštenost (U Srbiji nema cenzure)- Pravo na ispravku neistinite informacije- Pravo pristupa podacima od javnog značaja- Izborno pravo (biračko pravo aktivno/pasivno) - Jednistven birački spisak- Sloboda okupljanja- Sloboda političkog, sindikalnog i drugog udruživanja (Sudije, tužioci, mup, vojska

ne može biti član stranaka)- Zabrana tajnih i paravojnih udruženja

Socijalno-ekonomska i kulturna prava- Pravo na imovinu - garancija privatne svojine- Pravo nasleđivanja- Pravo na rad- Pravo na štrajk

- Pravo na pravnu pomoć, socijalnu i zdravstvenu zaštitu- Pravo na penzijsko osiguranje- Pravo na obrazovanje (Osnovno je obavezno i besplatno a srednje je besplatno)- Autonomija univerziteta, sloboda naučnog i umetničkog stvaranja- Pravo na zdravu životnu sredinu

Prava vezana za dete i porodicu- Pravo na zaključenje braka i ravnopravnost supružnika- Sloboda odlučivanja o rađanju- Prava deteta- Prava i dužnosti roditelja- Posebna zaštita porodice, majke i deteta

Prava stranaca- Sva prava izuzev onih koja imaju samo državljani - Pravo na utočošte - AZIL

Posebna prava pripadnika nacionalnih manjinaPutem kolektivnih prava, pripadnici nac. manj. neposredno ili preko svojih predstavnika izabranih u

SAVETE NACIONALNIH MANJINA učestvuju u odlučivanju o pitanjima: kulture, obrazovanja, obaveštavanja i upotrebe jezika i pisma.

Posebna prava: - zabrana diskriminacije nacionalnih manjina - ravnopravnost u vođenju javnih poslova - zabrana nasilne asimilacije - pravo na očuvanje posebnosti - pravo na udruživnje i saradnju sa sunarodnicima

Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava - Vanredno ili ratno stanje

Ekonomsko uređenje i javne finansije

Osnove ekonomskog uređenja: tržišna privreda, otvoreno i slobodno tržište, sloboda preduzetništva, samostalnost privrednih subjekata i ravnoppravnost svih oblika svojine.RS čini jedinstveno privredno područje sa jedinstvenim tržištem rada, usluga i kapitala.Strana lica su na tržištu izjednačena sa domaćim.Tri oblika svojine: - privatna

- zadružna - javna: - državna (prirodna bogatstva, dobra koja su zakonom određena

da su od opšteg interesa, imovina koji koriste organi RS) - svojina AP - svojina jedinice lok. samouprave

Čuvaju se prirodne retkosti, naučno, kulturno i istorijsko nasleđe.Javne finansije - sredstva se obezbeđuju iz poreza i drugih dažbina, utvrđeno zakonomBudžet - pravni akt u kojem su prikazani svi prihodi i rashodi. Zakonom se utvrđuju rokovi u kojim

budžet mora biti usvojen.Državna revizorska institucija - kontroliše izvršavanje svih budžeta. Odgovara NS.Narodna banka - centralna banka RS, samostalna, podleže nadzoru NS, rukovodi guverner.

UREĐENJE DRŽAVNE VLASTI1. Zakonodavna - Narodna skupština, donosi zakone2. Izvršna - Vlada, vodi politiku, izvršava zakone3. Sudska - funkcija očuvanja i zaštite utvrđenog pravnog poretka

Narodna Skupština - najviše predstavničko telo - nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti- donosi i menja ustav- odlučuje o promeni granice RS- raspisuje republički referendum- potvrđuje međunarodne ugovore- odlučuje o ratu i miru, proglašava ratno i vanredno stanje- nadzire rad službi bezbednosti- donosi zakone i druge opšte akte iz nadležnosti RS- daje predhodnu saglasnost na Statut AP- usvaja strategiju odbrane- usvaja plan razvoja i prostorni plan- usvaja budžet i završni račun RS na predlog Vlade- daje amnestiju za krivična dela

Izborne nadležnosti:- bira Vladu, nadzire rad, odlučuje o prestanku mandata- bira i razrešava sudije Ustavnog suda- bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda. predsednike sudova, javne tužioce, sudije...- bira i razrešava Guvernera NB, Zaštitnika građana. Poverenika za inf. od jav. značaja

NS ima 250 poslanika, birani na neposrednim izborima.Izbore za NS raspisuje predsednik Republike, 90 dana pre isteka mandata a da budu okončani u narednih 60 dana.Prvu sednicu NS zakazuje predsednik iz predhodnog mandata, najkasnije 30 dana od proglašenja rez.Konstituisana je potvrđivanjem mandata 2/3 poslanka. Mandat nar. poslanika teče danom potvrđivanja mandata i traje 4 godina. Zabranjen sukob interesa.

Imunitet uživaju narodni poslanici u dva vida:- poslanik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost za izraženo mišljenje ili zato kako je glasao- ako se pozove na imunitet, ne može biti pritvoren, niti da se vodi postupak, niti se može izreći kazna.

Osim ako je zatečen u krivičnom delu sa kaznom u trajanju duže od 5 godina.

Funkcioneri NS: Predsednik NS, potpredsednici i sekretar NSNačin rada i odlučivanja u NS

- donosi odluke većinom glasova, na sednici gde je prisutna većina poslanika (prosta većina)- većina glasova svih (kvalifikovana većina):

- proglašavanje i ukidanje ratnog stanja- donošenje zakona kojim RS poverava nadležnosti AP i LOK. SAM.- davanje saglasnosti na Statut AP- usvajanje budžeta i završnog računa- izbor predsednika i potpredsednika NS- izbor i razrešenje Vlade RS- odlučivanje o odgovoru na interpelaciju- izbor sudija Ustavnog suda, predsednika vrhovnog kasacionog suda, predsednika sudova, Rapubličkog javnog tužioca, javnih tužioca i sudija koji se prvi put biraju- izbor guvernera NB i Zaštitnika građana

- 2/3 - inska većina:- promena Ustava- razrešenje predsednika RS

Akti koje donosi NS: zakoni, budžet, plan razvoja, prostorni plan, završni račun, autentična tumačenja, deklaracije, razolucije, preporuke, odluke i zaključke.Redovno zasedanje - dva puta godišnje (prvi radni dan u martu i oktobru), ne traje duže od 90 danaVanredno zasedanje - na zahtev 1/3 poslanika ili Vlade, sa unapred poznatim dnevnim redomPravo predlaganja zakona i drugih opštih akata: narodni poslanik, Skupština AP, 30.000 biračaReferendum - na zahtev većina poslanika ili 100.000 birača. Obavezan ako se menja preambula ustava, načela ustava, ljudska i manjinska prava, uređenje vlasti - suštinska izmenaRaspuštanje NS - u nadležnosti predsednika RS, predsednik je dužan da raspusti NS:

- ako u roku od 90 dana od konstituisanja, NS ne izabere Vladu

- ako predsednik Vlade podnese ostavku a u roku od 30 dana, nema nove Vlade- kada se u NS izglasa nepoverenje Vladi a za 30 dana ne izabere nova- kada NS ne izglasa poverenje Vladi a u roku od 30 dana se ne izabere novaPredsednik RS može da rasusti NS na obrazložen predlog VladeNS ne može biti raspuštena za vreme ratnog ili vanrednog stanja

Raspuštanjem NS, predsednik RS raspisuje izbore, tako da se okončaju u roku od 60 dana od dana raspisivanja.Raspuštena NS vrši samo tekuće poslove, ako je ratno ili van. stanje, uspostavlja se puna nadležnost.

Predsednik republikeIzržava državno jedinstvo Republike Srbije. Nadležnosti:

- predstavlja RS u zemlji i inostranstvu- ukazom proglašava zakone- predlaže NS kandidata za predsednika Vlade- predlaže NS nosioce funkcija (lista od 10 kand. za sudije Ustavnog suda, NS bira 5 sa liste)- postavlja i opoziva ukazom ambasadore RS, na predlog Vlade- prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomata- daje pomilovanja i odlikovanja- komanduje vojskom RS, postavlja i unapređuje i razrešava oficire VS

Proglašavanje zakona - predsednik RS donosi Ukaz o proglašenju zakona u roku od 15 dana od izglasavanja (7 dana ako je zakon po hitnom postupku). Ako ne donese, uz pismeno obrazloženje, vraća se NS na ponovo glasanje. Dužan je da proglasi ponovo izglasan zakon. Ako neće, Ukaz donosi predsednik NS. Procenu zakona može da da samo Ustavni sud.

Predsednik RS - bira se na neposrednim izborima, mandat 5 godina (od tren. polaganja zakletve), može biti biran 2 puta. Uživa imunitet kao poslanik.Mandat može prestati pre isteka vremena:

- podnošenjem pismene ostavke (dostavlja je predsedniku NS)- razrešenjem od strane NS, jedino ako je predsednik povredio Ustav RS. Odluka o razrešenju mora

biti 2/3 -inska. Pre toga, Ustavni sud je dužan da odluči o postojanju povrede Ustava.Predsednika RS zamenjuje predsednik NS, najduže 3 meseca. Predsednik NS raspisuje izbore za predsednika RS u roku od 3 meseca od nastanka sprečenosti ili prestanka mandata predsednika.

VladaNosilac izvršne vlasti u RS. Čine je predsednik, jedan ili više potpredsednika i ministri (resorni ili bez portfelja). Obrazuje je parlament. Jednostranačka, koaliciona, koncentraciona, ekspertska.Nadležnosti Vlade RS:

- utvrđuje i vodi politiku- izvršava zakone i druge opšte akte NS- donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršavanja zakona- predlaže NS zakone i druge opšte akte, daje o njima mišljenje kada ih drugi predlažu- usmerava i usklađuje rad ministarstva i drugih organa drž. uprave i vrši nadzor nad njima- vrši i druge poslove utvrđene Ustavom i zakonom

Predsednik Vlade - vodi i usmerva rad Vlade, stara se o ujednačenom političkom delovanju Vlade, usklađuje rad članova Vlade i predstavlja Vladu.Vlada se bira većinom poslanika. Predsednik RS predlaže kandidata za predsednika Vlade. Kandidat iznosi program i predlaže sastav. Mandat traje do isteka mandata NS, teče danom polaganja zakletve.Mandat može da prestane: izglasavanjem nepoverenja, ostavkom predsednika Vlade, neizglasavanjem poverenja i neprihvatanjem odgovora na interpelaciju.Članu Vlade može prestati mandat: konstatovanjem ostavke, izglasavanjem nepoverenja u NS na predlog predsednika Vlade. Članovi vlade uživaju imunitet kao i narodni poslanici.Interpelacija - može podneti najmanje 50 narodnih poslanika. Traženje odgovora na neko pitanje iz delokruga vlade. Odgovor mora u roku od 30 dana.Glasanje o nepoverenji Vladi ili članu Vlade - najmanje 60 narodnih poslanika, ako ne prođe predlog, novi ne može biti u roku od 180 danaGlasanje o poverenju Vladi - vrsta političkog pritiska na NSOstavka predsednika Vlade - NS konstatuje ostavku i celoj vladi prestaje mandat

Državna upravaDeo izvršne vlasti, uskladu sa Ustavom i zakonom, obavlja poslove državne uprava a za svoj rad odgovora Vladi. Ministarstva obavljaju poslove državne uprave, organi u sastavu ministarstva i posebne organizacije. Poslovi su utvrđeni Zakonom o državnoj upravi.Pojedini poslovi drž. uprave mogu se zakonom poveriti AP, jedinicama lok. samouprave.Javna ovlašćenja mogu se zakonom poveriti javnim agencijama, ustanovama, preduzećima i drugim organizacijama, čak i fizičkim licima, kao imaocima javnih ovlašćenja.Osnivači javnih službi mogu bnti: RS, AP i jedinice lok. samouprave

Zaštitnik građana (Ombudsman)Nezavisan drž organ, štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave. Bira ga NS, bliže je određeno Zakonom o Zaštitniku građana.

Vojska SrbijeVS brani zemlju od oružanog ugrožavanja spolja. Može se upotrebiti van granica samo po odluci NS. Zakonom o vojsci Srbije uređuje se položaj, organizacija, sastav i načela delovanja. Uređena su demokratska i civilna kontrola, javnost rada i nadležnost u odbrani.

SUDOVISudska vlast je deo državne vlasti. Sudovi su nezavisni i samostalni državni organi koji autoritativno rešavaju sporne odnose među pravnim i fizičkim licima, utvrđuju šta je pravo u konkretnom slučaju i izriču sankciju. Sudovi štite slobode i prava građana, zakonom utvrđena prava i interese pravnih subjekata i obezbeđuju ustavnost i zakonitost.Sudska vlast - primenjuje, tumači zakone i rešava spor.Načela sudstva su:

- sudska vlast je jedinstvena na teritoriji RS- sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu- raspravljanje pred sudom je javno i može se ograničiti samo u skladu sa Ustavom- učestvuju sudije profesionalci i sudije porotnici- sud sudi u veću a može i pojedinac (u skladu sa zakonom)- sudska funkcija je stalna, prvi put na 3 godine- sudija ne može biti premešten bez svoje saglasnosti- sudija ne može biti pozvan na odgovornost zbog svoje odluke- sudsku odluku može prispitati samo nadležan sud

Sudske odluke donose se U IME NARODA. Svako je dužan da poštuje izvršnu sudsku odluku.Najviši sud u RS - Vrhovni kasacioni sud - odlučuje o vanrednim pravnim sredstvima, o sukobu nadležnosti, o prenošenjeu nadležnosti. Odlučuje u veću od 3 sudije.Predsednika VKS, na predlog Visokog savet sudstva bira NS na period od 5 godina.Ustavom je zabranjeno osnivanje privremenih, prekih ili vanrednih sudova.Sudovi opšte nadležnosti: osnovni, viši, apelacioni, vrhovni kasacioni sudSudovi posebne nadležnosti: Upravni, Prekršajni i Viši prekršajni, Privredni i Privredni Apelacioni

Sudska uprava: poslovi odvojeni od suđenja a služe obezbeđivanju uslova za vršenje sudska vlasti.- uređivanje unutrašnjeg poslovanja u sudu- pozivanje i raspoređivanje sudija porotnika- poslovi vezani za veštake i stalne sudske tumače- razmatranje pritužbi i predstavki, vođenje statistike i izrada izveštaja- izvršenje krivičnih i zavodskih sankcija- finansijsko i materijalno poslovanje sudaSudska uprava se detaljno uređuje Sudskim poslovnikom, koga donosi ministar pravde.

Predsednik suda: predstavlja sud, rukovodi sudskom upravom i odgovoran je za pravilan rad suda. Predsednik neposrdno višeg suda nadzire sudsku upravu nižeg suda.

Pravosudna uprava: obuhvata sprovođenje zakona u vezi sa uređenjem i radom sudova. Poslove pravosudne uprave obavljaju Visoki savet sudstva i ministarstvo

Izbor sudija i prestanak sudijske funkcijeNS, na predlog Visokog saveta sudstva (VSS) bira za sudiju lice koje se prvi put bira na sudijsku funkciju. Mandat sudija traje 3 godine. Po isteku 3 godine sudijska funkcija je stalna a sudije na stalnu sudijsku funkciju bira VSS. O premeštaju ili napredovanju sudije odlučuje VSS.Prestanak sudijske funkcije: na njegov zahtev, zakonom propisanim uslvima (penzija, trajno gubljenje sposobnosti), razrešenjem ili ako ne bude izabran na stalnu sudijsku funkciju. Odluku donosi VSS.

Visoki savet sudstvaNezavisan i samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija.Ima 11 članova: 3 po položaju (predsednik Vrhovnog kasacionog suda, Ministar i predsednik odbora NS) i 8 izabranih članova (6 sudija, 1 advokat, 1 prof. Pravnog fakulteta). Izborne članova bira NS.Mandat traje 5 godina. Predsednik VKS je predsednik VSS.Nadležnost VSS:

- bira sudije na stalnu sudijsku funkciju, bira sudije u viši ili drugi sud- odlučuje o prestanku sudijske funkcije- predlaže NS izbor sudija prilikom prvog izbora- predlaže NS izbor predsednika VKS i predsednike sudova- predlaže VKS kandidate za sudije Ustavnog suda- odlučuje o premeštaju, udaljenju- donosi etički kodeks- odlučuje o imunitetu sudija i pravnim lekovima i disciplinskom postupku

Javno tužilaštvoSamostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih dela i ulaganjem pravnih sredstava štiti ustavnost i zakonitost.Čine ga: - Republički javni tužioc (bira ga NS po mišljenjeu odbora NS, na predlog Vlade)

- Javni tužilac (stalni, bira ga NS na predlog Vlade, mandat 6 godina. Ima zamenika prvi put na 3 godine)

- Zamenici javnog tužioca - osoblje javnog tužilaštva

Odluku o prestanku funkcije javnog tužioca donosi NS. Odluku o prestanku fun. zamenika donosi Vrhovno veće tužilaca (VVT).Niži javni tužilac je podređen višem javnom tužiocu. Svaki javni tužilac je podređen Republičkom javnom tužiocu.Vrste:

- republičko javno tužilaštvo- apelaciona javna tužilaštva- viša javna tužilaštva (za područje višeg suda)- osnovna javna tužilaštva (za područje osnovnog suda)- javna tužilaštva posebne namene: Za organizovani kriminal, za ratne zločine

Državno veće tužioca

Samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje samostalnost javnih tužioca i zamenika javnih tužioca.Ima 11 članova, 3 po funkciji (Republički javni tužilac - predsednik je DVT, ministar pravde i predsednik nadležnog odbora NS) i 8 izabranih članova (6 javnih t. ili zamenika, 1 advokat i 1 prof. Pravnog fakulteta). Mandat traje 5 godina.Nadležnost DVT:

- utvrđuje listu kandidata za izbor Republičkog javnog tužioca i javnih tužioca i dostavlja Vladi

- predlaže NS kandidate za prvi izbor za zamenike- bira zamenika za trajno obavljanje funkcije - odlučuje o prestanku funkcije zamenika javnih tužioca- donosi etički kodeks

Ustavni sudSamostalan i nezavistan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode. Odluke Ustavnog suda su konačne. izvršne i opšteobavezujuće.Kontrola ustavnosti - Da li su zakoni i drugi akti u saglasnosti sa UstavomKontrola zakonitosti - da li su odredbe podzakonskih propisa i opštih akata u skladu sa odredbama odgovarajućeg zakonaNadležnost Ustavnog suda:

- saglasnost zakona i drugih opštih akata sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima- saglasnost opštprihvaćenih međunarodnih ugovora sa Ustavom- saglasnost drugih opštih akata sa zakonom- saglasnot statuta i opštih akata AP i jed. lok. samouprave sa Ustavom i zakonom- saglasnot opštih akata organizacija sa poverenim javnim ovlašćenima, polit. stranaka, udruženja

građana i kolektivnih ugovora sa Ustavom i zakonom Ustavni sud rešava sukobe nadležnosti izeđu:

- sudova i drugih državnih organa- republičkih organa i pokrajinskih organa tj. organa jed. lok. samouprave

Ustavni sud odlučuje:- o izbornim sporovima- o zabrani rada političkih stranaka, sindikata ili udruženja- o žalbama sudija i javnih tužilaca- o ustavnim žalbama

Postupak ocene ustavnosti pokreću:- državni organi- organi AP ili lokalne samouprave- najmanje 25 narodnih poslanika- sam Ustavni sud- svako pravno ili fizičko lice ima pravo na inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i

zakonitosti, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva.Zakon ili opšti akt prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u službenom glasniku.Na zahtev 1/3 poslanika, US je dužan da u roku od 7 dana izvrši ocenu ustavnosti izglasanog zakona za koji Ukaz nije potpisan.Sastav Ustavnog suda - 15 sudija koji se biraju, odnosno imenuju na 9 godina

- 5 bira NS sa liste od 10 koje predlaže predsednik RS- 5 imenuje predsednik RS sa liste od 10 koju mu predlaže NS- 5 sudija imenuje Opšta sednica VKS sa liste od 10 kandidata koje prelaže VSS i DVT(sa sve tri liste jedan od sudija mora da je iz AP) - sudije imaju imunitet kao poslanici

- najmanje 40 god. života i 15 godina iskustva u pravnoj struci, može biti 2 puta Prestanak dužnosti sudije US:

- istekom vremena na koji je izabran ili imenovan- na njegov zahtev- kad napuni uslove za penziju- razrešenjem : - član stranke, - sukob interesa, - izgubi radnu sposobnost, - osuđen na kaznu

TERITORIJALNO UREĐENJE

Ustav RS poznaje AP i jedinice lokalne samouprave. I AP i JLS imaju status pravnih lica.AP jesu jedinice teritorijalne autonomije u kojima građani ostvaruju svoje Ustavom utvrđeno pravo na teritorijalnu autonomiju.Jedinice lokalne samouprave su opštine, gradovi i grad Beograd i u njima građani ostvaruju svoje Ustavom utvrđeno pravo na lokalnu samoupravu.Ustav je položaj i ostvarivanje prava na autonomiju i lokalnu samoupravu uredio na osnovama:

- principu supsidijarnosti - u pitanjima koje nisu u nadležnosti RS nadležne su AP i JLS a zakonom se određuje koja su pitanja od republičkog, pokrajinskog i lokalnog značaja.- princip poveravanja nadležnosti - RS može zakonom poveriti AP i JLS pojedina pitanja iz

svoje nadležnosti.- princip samostalnosti - AP i JLS u skladu sa Ustavom, Statutom i Zakonom, samostalno propisuju uređenje i nadležnosti svojih organa i javnih službi.- princip skupštinskog sistema vlasti - Skupština je najviši organ vlasti AP i JLS- princip saradnje - u okviru spoljne politike RS, AP i JLS imaju pravo da sarađuju sa odgovarajućim teritorijalnim jedinicama i JLS drugih država.

Autonomne pokrajinePokrajine su autonomne teritorijalne zajednice osnovane Ustavom u kojima građani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju. Postoji određeni stepen samostalnosti poslova, koje Ustav garantuje građanima. Jedinice teritorijalne autonomije nemaju suverenu vlast. Nove AP se mogu osnivati a postojeće ukidati, po postupku utvrđenom za promenu Ustava. Teritorija AP se ne može menjati bez referenduma.Nadležnost AP:

- prostorno planiranje i razvoj- poljoprivreda, vodoprivreda, šumarstvo, lov, ribolov, turizam, ugostiteljstvo, banje i lečilišta,

zaštita životne sredine, industrija i zanatstvo, drumski, rečni i žel. saobraćaj, uređivanje puteva, sajmovi- prosveta, sport, kultura, zdravstvena i socijalna zaštita i javno informisanje na pokrajinskom nivou.- ljudska i manjinska prava- upravljanje svojom imovinom u skladu sa Zakonom- shodno Ustavu i zakonu, imaju izvorne prihode, donose budžet i završni račun

AP Vojvodina (Zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine)APV je regija u kojoj se tradicionalno neguju evropski principi i vrednosti i kao takva može biti član udruženja regiona u okviru svoje nadležnosti može osnivati predstavništva u regionima Evrope, u skladu sa Zakonom i Statutom.Teritoriju APV čine teritorije JLS u njenim geografskim oblastima (Srem, Banat i Bačka).Novi Sad je glavni administrativni centar i sedište organa APV. APV ima svojinu kao oblik javne svojine. APV ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadležnosti.Finansijska autonomija APVAPV samostalno donosi budžet i završni račun. Budžet APV iznosi najmanje 7% od budžeta RSStatut APV - najviši pravni akt, donosi Skupština APV uz predhodnu saglasnost NS.APV donosi odluke i druga pravna akta. Vlada RS može pokrenuti pred US postupak za ocenu ustavnosti odluke APV a APV ima pravu žalbe US ako se nekim aktom RS ili JLS onemogućava vršenje nadležnosti pokrajine.

Lokalna samoupravaLS je pravo građana da u okviru Ustavom zajemčenih prava učestvuju u odlučivanju o pitanjima lokalnog karaktera kojima se ostvaruju njihovi lokalni interesi. (Zakon o lokalnoj samoupravi)JLS: Opštine, gradovi i grad Beograd. Teritorija i sedište JLS utvrđuje se zakonom. O osnivanju, ukidanju i promeni teritorije JLS predhodno se održava referendum.Poslovi JLS se finansiraju iz izvornih prihoda JLS i budžeta RS, u skladu sa zakonom.

Opštine i gradovi se osnivaju i ukidaju zakonom. (Zakon o teritorijalnoj organizaciji RS).Uslov da bi deo RS bio JLS: - prirodna i geografska sredina, - ekonomski povezan prostor, - poseduje razvijenu infrastrukturu, - postoji sedište kao gravitacioni centarOpština - osnovna teritorijalna jedinica - najmanje 10.000 stanovnika.Grad - jls koja predstavlja ekonomski, administrativni, geografski i kulturni centar šireg područja i ima više od 100.000 stanovnika - u RS ima 23 grada. Statutom grada mogu da se osnivaju Gradske opštine. Grad obrazuje komunalnu policiju.Grad Beograd - posebna JLS. Položaj Beograd uređuje se Zakonom o glavnom gradu i Statutom grada Beograda.Komunalna policija (Zakon o komunalnoj policiji) - grad obrazuje kao unutrašnju organizacionu jedinicu u sastavu organa uprave, a poslovi KP su:

- održavanje komunalnog i drugog reda- kontrola nad primenom zakona i propisa iz oblasti komunalnih delatnosti- nadzor u javnom gradskom i lokalnom saobraćaju- zaštita životne sredine

Nadležnosti JLS - Prema Ustavu, opština je nadležna da (izvorni poslovi):- komunalna delatnost- građevinsko zemljište i poslovni prostor- izgradnja i održavanje lokalnih puteva i ulica- lokalni prevoz- prosveta, kultura, zdravstvena zaštita, dečija i socijalna zaštita, sport i fizička kultura- turizam, zanatstvo, ugostiteljstvo i trgovina- zaštita životne sredine i zaštita od elementarnih nepogoda, zaštita kulturnih dobara- poljoprivredno zemljište

Opština samostalno: donosi budžet, završni račun, urbanistički plan i program razvoja, utvrđuje simbole i njihovu upotrebu. Zaštita i unapređenje ljudskih i manjinskih prava i javno informisanje.Opštini mogu, u skladu sa Ustavom da povere određene nadležnosti RS i APV.

Pravni akti i organi JLSNajviši prvni akt je Statut. Donosi ga Skupština opštine. Od 19 do 75 odbornika.Nadležnosti SO:

- normativne (statut, poslovnik, budžet, urbanistički plan, plan razvoja…)- osnivačko nadzorne (osniva JP, ustanove i organizacije i vrši nadzor nad njima)- izborne - bira i razrešava Predsednika SO, Predsednika O sekretara, opštinsko veće…

SO se može raspustiti: - ne zaseda duže od 3 meseca, - ne izabere predsednika i veće u roku od mesec dana od konstituisanja ili njihovog razrešenja (ostavke), - ne donese statut ili budžet u rokuOdluku o raspuštanju donosi Vlada RS i obrazuje Privremeni organ.Organi opštine: Predsednik opštine, Opštinsko veće i opštinska uprava. Izvršne organe (PO i OV) bira SO.Organi grada Beograda: Skupština grada (110 odbor.), Gradonačelnik, Gradsko veće i gradska uprava. JLS, saglasno Ustavu ima sopstvenu svojinu.Nadzor nad radom opštine

- Vlada RS može da obustavi od izvršenja opšti akt opštine za koji smatra da nije saglasan ustavu ili zakonu i da u roku od 5 dana pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti.

- Vlada može da raspusti SO i imenuje Privremeni organZaštita prava opštine

- organ opštine, određen statutom, ima pravo žalbe Ustavnom sudu ako se nekom radnjom drugog državnog organa ili organa JLS onemogućava vršenje nadležnosti opštine- može da pokrene postupak za ocenu ustavnosti

Finansiranje LS (Zakon o finansiranju lok. sam.)- izvorni prihodi, transferi, primanja po osnovu zaduženja

Mesna samouprava - Mesne zajednice - nisu jedinice lok. samouprave - Mesne kancelarijeLokalni izboriZakon o lokalnim izborima uređuje izbor i prestanak mandata skupštine JLS.Izbore za odbornike raspisuje predsednik NS, najkasnije 30 dana pre kraja mandata. (45-90 dana)

USTAVNOST I ZAKONITOST

Hijararhija domaćih i međunarodnih opštih pravnih akataPotvrđeni međunarodni ugovori deo su pravnog poretka RS pri čemu oni ne smeju da budu u suprotnosti sa Ustavom RS. Zakoni i drugi opšti akti u RS ne smeju da budu u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Svi podzakonski opšti akti RS, akti organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, političkih stranaka, udruženja, sindikata moraju biti saglasni zakonu.

Zakoni i drugi opšti akti objavljuju se pre stupanja na snagu. Ustav, zakoni i podzakonski akti RS objavljuju se u republičkom službenom glasilu. Statuti i drugi opšti akti objavljuju se u glasilu JLS. Stupaju na snagu najranije 8 dana od dana njihovog objavljivanja. Ne mogu imati povratno dejstvo.

Jezik postupka - svako može da koristi svoj jezik

Vanredno stanje - kada javna opasnost ugrožava opstanak države NS proglašava vanredno stanje koje važi najviše 90 dana. Mogu se propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zagarantovanih ljudskih i manjinskih prava. Kada NS ne može da donese, zajedniči donose: predsednik RS, predsednik NS i predsednik VladeRatno stanje - proglašava NS ili trojka. Odstupanje od ljudskih prava nikada ne smeju dovesti do razlike po osnovu rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnost ili porekla

Promena UstavaPredlog za promenu ustava može podneti - 1/3 narodnih poslanika, predsednik RS ili 150.000 biračaOdlučuje NS a usvaja se 2/3 većinom od ukupnog broja poslanika.Akto o promeni ustava MORA na referendum ako se promena odnosi na preambulu, načela Ustava, ljudska i manjinska prava. Dovoljna je većina izašlih birača.Ustav ne može biti promenjen za vreme vanrednog ili ratnog stanja.Za sprovođenje promene Ustava donosi se Ustavni zakon (2/3 većinom).

OSNOVI SISTEMA EVROPSKE UNIJE

EU se zasniva na međunarodnim ugovorima koje su međusobno zaključile države članice i to na:- UGOVOR O EVROPSKOJ UNIJI- UGOVOR O FUNKCIONISANJU EVROPSKE UNIJEU EU je uspostavljena ekonomska, carinska i monetarna unija. Zajednička spoljna i bezbedonosna poltika i postepeno utvrđivanje zajedničke odbrambene politike.

EU je utemeljena na vrednostima poštovanja ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti, vladavine prava i poštovanja ljudskih i manjinskih prava.-----------

SAVET EVROPE - Regionalna organizacija evropskih država - Strazbur - Ostvarenje i zaštita osnovnih demokratskih prava i sloboda na evropskom kontinentuOrgani SE

- Parlamentarna skupština- Komitet ministara- Evropski sud za ljudska prava

-----------Specifičnosti EU kao međunarodne organizacije:Države članice su na EU prenele određene nadležnosti radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva

- EU ima svojstvo pravnog lica- EU je međunarodna organizacija- EU ima elemente državne organizacije jer ima širok krug

- zakonodavnih; - izvršnih i - sudskih ovlašćenja- nema klasičnih prinudnih sredstava, već države članice dobrovoljno pristaju na poštovanje takvih

odluka, odnosno primenjuju sopstvena sredstva prinude u tu svrhu- pravna akta EU postaju deo pravnog sistema država članica

Službeni jezici su jezici država članica, kao ravnopravni. Radni jezici su engleski, fra. i nemački.

Nadležnosti EU- EU deluje u okviru nadležnosti koje su joj ugovorima poverile države članice u skladu sa principima supsidijarnosti i srazmernosti

Povelja o osnovnim pravima EU ima istu pravnu snagu kao i ugovori. EU pristupa Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i sloboda.Pravo građanstva EU - njen državljanin je svako lice koje ima državljanstvo neke od država članicaGrađani EU su neposredno predstavljeni u Evropskom parlamentu.Ekonomska, carinska i monetarna unija - funkcionisanje unutrašnjeg tržišta. bez unutrašnjih granica, obezbeđen slobodan protok robe, lica, usluga i kapitala.EMU - od 1.1.2002. - evro jedino zakonsko sredstvo plaćanja. Postoje odredbe Ugovora koje se ne primenjuju na zemlje koje nisu u EMU.

Članice EU- 52' - FRA, GER, ITA, HOL, BEL, LUX- 73' - UK, IRL, DAN- 81' - GRE- 86' - ESP, POR- 95' - SWE, FIN, AUS- 2004' - POL, CS, SLK, EST, LET, LIT, SLO, HUN. CYP, MALTA- 2007' - BUL, ROMKandidati za EU: Hrvatska, Turska, Makedonija

Osnivački akti i istorijski razvoj EUSvi međunarodni ugovori kojima su osnovane evropske zajednice, pa i sama EU, osnivački su ugovori EU kao i ugovori i sporazumi kojima se menjaju i dopunjuju navedeni osnivački ugovori i svi pojedinačni ugovori o pristupanju evropskim zajednicama i EU.9. maj 1950. - Šumanova deklaracija za osnivanje posebne zajednice evropskih država - preteča EU1951' - Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik - PARISKI UGOVOR, stupio 52'.

- države vode zajedničku i usklađenu politiku u vezi uglja i čelika- zajedničke institucije: Visoka služba, Savet (ministara), Zajednička skupština i Sud- odluke Visoke službe obavezujuće za sve države članice - karakteristike nadnacionalnog

1957' - Ugovor o osnivanju EEZ i Ugovor o osniva nj u Evropske z jednice za atomsku energiju - RIMSKI UGOVORI, stupili na snagu 1958'.- formiranje i uređenje zajedničkog tržišta, carine, trgovinske i poljoprivredne politike - EEZ se zasniva na 4 slobode protoka: robe, usluga, kapitala i ljudi- Komisija umesto Visoke službe

1965' - Ugovor o spajanju - stupio na snagu 1967'- obrazovane zajedničke institucije za sve 3 evropske zajednice (ugalj i čelik, EEZ, atomska)

- jedna Komisija i jedan Savet (ministara)1986' - Jedinstven avropski akt

- inicirana je evropska monetarna i politička unija i razvoj slobodnog unutrašnjeg tržišta- regulisana spoljnopolitička saradnja- proširena nadležnost EEZ - životna sredina, istraživanja- institucionalne promene - veća uloga Evropskog parlamenta, kvalifikovana većina odlučivanja u

Savetu1992' - Ugovor o osnivanju Evropske unije (Ugovor o EU) - Mastriht, stupio na snagu 1993'

- menjaju se odredbe ranijih osnivačkih ugovora- uspostavlja se jedinstveno - unutrašnje tržište- ekonomska i monetarna unija- utvrđuje se isključiva nadležnost EU u nizu oblasti:

- konkurencija; - trgovina; - poljoprivreda; - ribarstvo1997' - Ugovor iz Amsterdma - stupio na snagu 1999'

- izmenjena i dopunjena 3 osnivačka ugovora- proširene nadležnosti u oblastim bezbednosne i odbrambene poltike

2001' - Ugovor iz Nice - stupio na snagu 2003'- izmenjeni osnivački ugovori- smanjenje broja poslanika EP- svaka država daje samo jednog člana Komisije- predviđeno da kada bude 27, da se uvede princip rotacije- proširene oblasti u kojima se odluke u Savetu (ministara) donose kvalifikovanom većinom- glasovi u Savetu zavise od broja stanovnika države članice

2004' - Ugovor u Ustavu za Evropu- predviđen Ustav EU i formalno prerastanje EU pored ekonomske u poltičku uniju- EU treba da dobije međunarodni subjektivitet, mogućnost da se donose zakoni- uvedena funkcija predsednika Evropskog saveta, umesto rotirajućeg- preciziran delokrug sopstvenog ministra spoljnih poslova- utvrđeni himna i zastava EU- Ugovor o Ustavu je trebao da ukine sve dosadašnje osnivačke ugovore (osim atomske)- FRA i HOL bile protiv na referndumu

2007' - Ugovor iz Lisabona (Lisabonski sporazum) - stupio na snagu 2009'- izmenjeni osnivački ugovori, ugovor o EZ preimenovan u Ugovor o funkcionisanju EU- EU zamenjuje i nasleđuje Evropsku zajednicu- sadrži osnovna rešenja iz Ugovora o Ustavu za Evropu, filtriranu verziju- UK, POLJ, ČEŠ dobile pravo na neka izuzeća- ne utvrđuju se simboli (zastava i himna) - akti nemaju naziv "zakoni"- odluke u Savetu (ministara) donose se većinom, prošireno na još 50tak oblasti

- policijska i pravosudna saradnja, obrazovanje...- konsenzus za: spoljna politika, bezbednost, socijalna politika, oporezivanje

- uvodi se funkcija Predsednik Evropskog saveta- mandat 2.5 godina biraju ga šefovi država ili vlada (sastav Evropskog saveta)

- visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku je ujedno i potpredsednik Komisije (Evropske komisije) - imenuje ga Evropski savet

- nacionalni parlamenti dobijaju pravo da nadgledaju rad Evropskog parlamenta- Evropski parlament, kao zakonodavni organ dobija još značajniju ulogu - 751 poslanik- EU postaje pravno lice - može da bude član i da zaključuje međunarodne ugovore- uređuje se postupak istupanja članica iz EU - ugovor o istupanju

Osnivački ugovori trenutno na snazi: Ugovor o EU; Ugovor o funkcionisanju EU; Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju.Osnivačkim ugovorima se smatraju i svi aneksi, protokoli i deklaracije.Osnivački ugovori su i svi zajednički ugovori o pristupanju u članstvo država članica.

Izmene Ugovora na kojima se zasniva EU - revizije ugovora- predloge mogu da podnesu: vlade članica, Evropski parlament i Komisija

- predlozi se dostavljaju Evropskom savetu- predlog izmena se usvaja jednoglasno - izmene ugovora stupaju na snagu tek pošto ih sve države ratifikuju

INSTITUCIJE / ORGANI EU

Sve institucije EU deluju u okviru nadležnosti koje su im poverene ugovorima. Prema Ugovoru o EU, institucije su: Evropski parlament, Evropske savet, Savet, Evropska komisija, Sud pravde EU, Evropska centralna banka i Revizorski sud (Finansijski sud).

Evropski parlament - STRAZBUR- čine ga predstavnici građana EU (od 6 do 96 poslanika po državi). Evropski savet donosi odluku

kojom određuje sastav EP-a.- mandat traje 5 godina, neposredan izbor na osnovu jednoobraznog postupka u svim državama- izbori su u svakoj od država, nezavisno od nacionalnih izbora, neposredno, tajnim glasanjem- iz svojih redova bira se predsednik EP i njegov biro- poslanici su grupisani po političkoj a ne po nacionalnoj osnovi- godišnje zasedanje - drugog utorka u martu- vanredno zasedanje: na zahtev većine poslanika, Saveta ili Komisije

Ovlašćenja EP:- zakonodavna funkcija (zajedno sa Savetom)- usvaja budžet EU (zajedno sa Savetom)- bira predsednika Komisije (može i da izglasa nepoverenje Komisiji)- bira Evropskog ombudsmana- raspravlja o godišnjem izveštaju Komisije, postavlja pitanja Komisiji- Evropski savet i Savet (ministara) može biti saslušan od strane EP- daje saglasnost na akte koje je utvrdio Savet (ugovore u pristupanju/istupanju)- odlučuje većinom glasova ako drukčije nije predviđeno

Evropski savet - BRISELČine ga šefovi država ili vlada, njegov predsednik i predsednik Komisije (ova 2 ne učestvuju u glasanju), s tim što u radu učestvuje i visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku.ES bira predsednika kvalifikovanom većinom na periodod 2.5 godine.Predsednik predsedava i rukovodi radom Evropskog saveta, priprema sednice, usklađuje stavove, podnosi izveštaje EP i predstavlja EU na spoljnom planu.Delokrug nije strogo definisan:

- utvrđuje dugoročnu strategiju za razvoj EU, utvrđuje političke smernice- nema ovlašćenja da donosi obavezujuće odluke- razmatra stanje zaposlenosti u EU- sastaje se 2 puta godišnje- odlučuje po pravilu jednoglasno; - o proceduralnim pitanjima prostom većinom

Generalni sekretarijat Saveta (ministara) pomaže u radu.

Savet (Savet EU, Savet Ministara) - BRISEL (neka zasedanja i u Luksemburgu)Čine ga predstavnici država članica koji su u rangu ministara određenog resora.Sastav Saveta se menja u zavisnosti od oblasti kojoj je posvećena sednica Saveta.Ima 9 različitih Saveta:

- Savet za spoljne (opšte) poslove - koordinira rad ostalih resornih zasedanja Saveta- priprema sastanke Evropskog saveta u saradnji sa predsednikom ES i Komisijom- predsedava visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu poltiku

- Savet za ekonomske i finansijske poslove- Savet za oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova- Savet za oblasti zapošljavanja, socijalne politike, zdravstva i pitanje potrošača- Savet za oblasti konkurencije

- Savet za oblasti transporta, telekomunikacije i energije- Savet za oblasti poljoprivrede i ribolova- Savet za oblasti zaštite sredine- Savet za oblasti obrazovanja, omladine i kulture

Predsedava svaka od država članica u periodu od 6 meseci. - ravnopravna rotacijaKomitet stalnih predstavnika - priprema Dnevni red za sednice Saveta.Donosi odluke kvalifikovanom većinom. Od 2014. 55% članova Saveta i 15 članova onih država koje imaju 65% stanovništva EUSpecifična uloga u sistemu EU:

- zakonodavnu funkciju, zajedno sa EP- učestvuje u usvajanju budžeta EU- svojim odlukama prenosi na Komisiju ovlašćenja za sprovođenje propisa koje donese

Generalni sekretarijat Saveta, generalnog sekretara imenuje Savet

Komisija (Evropska komisija) - BRISELdo 2014 - Komisija se sastoji od po jednog predstavnika svake države + Predsednik + Visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbedonosnu politiku. (Imenuje ga Evropski savet)od 2014 - Broj će biti 2/3 od broja članica, članovi će se menjati ravnopravnom rotacijom.Mandat Komisije je 5 godina. Kandidata za predsednika EP-u predlaže Evropski savet.Na predlog predsednika Komisije, Savet usvaja listu lica koja treba da budu imenovana za članove Komisije. Po izglasavanju poverenja od strane EP, Evropski Savet imenuje Komisiju.Članovi Komisije su u svom radu nezavisni i zastupaju stavove EU.Predsednik Komisije:

- utvrđuje smernice rada- postavlja potpredsednike iz redova članova - komesara- zadužuje svakog člana/komesara za neku ili više oblasti- član je dužan da podnese ostavku kada to zatraži predsednik Komisije

Sednice Komisije su jednom nedeljno u Briselu.Postoji: - generalni direktorat (slično ministarstvima)

- generalni sekretarijat- opšte i unutrašnje službe

Osnovni zadatak Komisije:- stara se o primeni ugovora i drugih akata koje donose institucije EU u državama i i organima EU

- "ČUVAR UGOVORA"- nadgleda primenu prava EU- odlučuje koje će propise predlagati na usvajnje EP i ES- po pravilu zakonodavna akta mogu biti usvojena samo na predlog Komisije- predlaže i prati izvršenje budžeta EU- predstavlja EU u međunarodnim odnosima- objavljuje izveštaj o aktivnostima EU- samostalno donosi određene pravne akte: uredbe, uputstva i odluke

Sud pravde EU - LuksemburgSastoji se od Suda pravde, Osnovnog suda i specijalizovanih sudova. Sud pravde: - po jedan sudija iz svake države (6 godina mandat, svake 3 delimična rotacija, 14 pa 13)

- sedište u Luksemburgu- predsednika Suda (na 3 godine) biraju sudije iz redova svojih članova- zaseda u sudskim većima ili Velikom veću- pomaže 8 opštih pravobranioca u radu (na 6 godina, sporazumom država)

- pravobranilac analizira nepristrasno predmete i prelaže rešenje u skladu sa pravom EU

- obrađen premet predaje sudiji Osnovni sud: - nadležan za vođenje prvostepenog postupka

- sastavljen od najmanje jednog sudije iz svake članice

- mandat na 6 godina, svake tri delimična rotacija- sudije biraju predsednika Suda- sedište u Luksemburgu

Specijalizovani sudovi: - vođenje prvostepenog postupka u posebnim oblastima- njihove odluke mogu biti predmet žalbe Osnovnom sudu

Sud pravde kontroliše zakonitost akata donesenih od organa EU. Nadležnost: - presudom odlučuje o tužbama države članice, EP, Saveta ili Komisije koje se odnose

na povredu ugovora- izriče finansijske sankcije- odlučuje o sporovima između EU i njenih službenika- svako fizičko ili pravno lice se može žaliti Sudu pravde- ukoliko je tužba opravdana, Sud proglašava ništavim osporavani akt

Države članice i EU pred sudom zastupa punomoćnik a ostale stranke advokati.

Evropska centralna bana (ECB) - FrankfurtECB i nacionalne banke čine Evropski sitem centralnih banaka (ESCB).Osnovni cilj - Održavanje politike satabilnosti cena u EU, odnosno podržavanje ekonomske politike koja se vodi u EU.

- nezavisna je u radu, pravno je lice - u zemljama EMU, OSCB vodi monetarnu poltiku - ovlašćena za emitovanje EURA - donosi uredbe (OBAVEZUJUĆE i direktno se primenjuju), odluke preporuke i

mišljenja - u zemljama koje nisu u EMU, centralne banke zadržavaju svoje nadležnosti u

monetarnoj politici - izriče novčane i finansijske kazne članicama kje ne poštuju obaveze - podnosi godišnji izveštaj EP-u, Komisiji, Evropskom savet i Savetu

Organi ECB:- Savet ECB-a - članovi IO i guverneri nacionalnih centralnih banaka- Izvršni odbor ECB-a

- Guvernera, potpredsednika i 4 člana IO imenuje Evropski savet- 8 godina taje mandat članu IO

Revizorski sud (Finansijski sud) - LuksemburgSastavljen od jednog predstavnika države članice. Savet usvaja listu članova. Mandat 6 godina.Predsednik suda na 3 godine.Nadležnost:

- vrši računovodstvenu kontrolu (provera prihoda i rashoda) svih organa EU- dostavlje EP i Savetu izveštaj o ispravnosti poslovnih knjiga- izrađuje godišnje izveštaje- daje svoje mišljenje na zahtev nekih institucija

Evropski ombudsman- bira ga EP na 5 godina, tj. za svaki mandat EP- nezavisan u vršenju svojih funkcija- ovlašćen da prima žalbe na rad organa EU, od svakog građanina ili pravnog lica- ako je žalba osnovana, obaveštava instituciju a ona je dužna da da svoje mišljenje- po dobijanju mišljenja Ombudsman dostavlja izveštaj EP, instituciji i podnosiocu- podnosi godišnji izveštaj EP o rezultatima svojih istraga

Evropska investiciona banka - LuksemburgČlanovi EIB su države članice

- doprinosi uravnoteženom i skladnom razvoju unutrašnjeg tržišta u EU- obezbeđuje neprofitne zajmove

- finansira određene projekte u privredi (npr. razvoj manje razvijenih regiona)- koristi svoja sredstva i sredstva sa tržišta kapitala

Konsultativni organi EU- Ekonomsko socijalni odbor

- predstavnici iz različitih ekonomskih i socijalnih područja civilnog društva- ima do 350 članova (na 5 godina), predsednik iz svojih redova- konsultovanje ovog odbora je obavezno u slučajevima predviđenim ugovorima

- Odbor regija- čine ga predstavnici regionalnih i lokalnih organa- do 350 članova (na 5 godina), predsednik iz svojih redova- cilj je da se uvaže posebni interesi evropskih regiona

Spoljne aktivnosti EU i zajednička spoljna i bezbednosna politikaU međunarodnim organizacijama države članice koordiniraju svoje aktivnosti i zastupaju stavove EU. Saradnju koordinira Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbedonosnu politiku.U trećim zemljama EU predstavljaju delegacije EU.Evropski savet utvrđuje strateške interese EU, određuje opšte smernice zajedničke politike.Po pravilu su odluke saveta jednoglasne.EP dva puta godišnje razmatra ostvareni napredak u sprovođenju zajedničke politike.Nacionalna bezbednost ostaje isključivo u nadležnosti članica. NATO je i dalje odbrambeni okvir.

VRSTE I OBLASTI NADLEŽNOSTI EUOblasti sa:

- isključiva nadležnost EU - samo EU donosi obavezujuća pravna akta- carinska unija- utvrđena pravila konkurencije na unutrašnjem tržištu- monetarna politika za EMU članice- očuvanje bioloških resursa u moru- zajednička trgovinska politika

- podeljena nadležnost između EU i država članica- unutrašnje tržište- socijalna politika- ekonomska, socijalna i teritorijalna kohezija

- obezbeđivanje unutrašnjeg tržišta- smanjenje razlika u stepenu razvijenosti- učestvuju evropski strukturni fondovi

- zadatke i organizaciju fondova određuje EP i ES- poljoprivreda i ribarstvo- životna sredina- zaštita potrošača- transport, transevropske mreže- energetika- osnovni pravci u oblasti ekonomske politike- oblast zapošljavanja

Akta mogu da donose i zemlje članice u podeljenoj nadležnosti.- sudska i policijska saradnja (prostor slobode, bezbednosti i pravde)

- uzajamno priznavanje sudskih odluka- nivo usaglašenosti propisa u građanskim stvarima- uređeno Ugovorom o funkcionisanju EU- EUROJUST - Hag Evropsko odeljenje za sudsku saradnju

- saradnja u vođenju postupaka, gonjenju zločinaca- sastavljeno od nacionalnih sudija, tužioca i policajaca

- EUROPOL Evropska policijska kancelarija

- aktivnosti policijskih organa- koordinacija u prevenciji i borbi protiv kriminala

POSTUPAK DONOŠENJA I PRAVNI AKTI EUOrgani EU, na osnovu obrazloženog predloga, donose:

- obavezujuće akte (uredbe, uputstva/direktive i odluke)- neobavezujuće akte (preporuke i mišljenja)

PRAVNI AKTI EU- Uredba - pravni akt koji ima opštu primenu

- važi za sve - obavezujući je u svim delovima i direktno se primenjuje u svim državama

- Uputstvo/direktiva - pravni akt koji je obavezan za sve države članice u pogledu cilja - država članica svojim propisom utvrdi način ostvarenja cilja

- Odluka - pravni akt obavezujući u celosti za države članice, za pravna i fizička lica na koje se odnosi

- Preporuke i mišljenja - nisu obavezujući akti - mogu biti upućeni svim ili pojedinim članicama - mogu biti upućeni pojedinim grupama ili pojedincima - upućuju na neko poželjno ponašanje

Uredbe i direktive objavljuju se u Službenom listu EUIako nisu zakon, pravna akta usvojena na osnovu zakonske procedure smatraju se zakonskim aktima.

Uloga stalnih tela u pripremi i sprovođenju propisa EU- Komitet stalnih predstavnika - COREPER

- sastavljen od stalnih predstavnika (ambasadori ili zamenici) država članica- rešavaju se sporna pitanja u vezi predloga, koji će ići na Savet

- Specijalizovani komiteti- Komitet za politička i bezbednosna pitanja- Stalni komitet za jačanje saradnje u oblasti unutrašnje bezbednosti- Komitet za ekonomska i finansijska pitanja- Komitet za zapošljavanje- Komitet za socijalnu zaštitu

- Odbori evropskog parlamenta- brojni su, predlažu amandmane

- Sistem posebnih tela u postupku izvršenja propisa (KOMITOLOGIJA)- posebni komitetii ustanovljeni odlukom saveta- ima ih preko 200- sastavljeni su od stručnjaka iz država članica

PRAVO EURaznovrsni pravni akti omogućavaju funkcionisanje EU i čine:"Pravni sistem EU" - komunitarno pravoIzvori prava EU mogu biti:

- primarni - osnivački ugovori- sekundarni

- pravni akti institucija/organa EU- međunarodni ugovori država članica zasnivani na pravu EU

Pravne tekovine EU - sva prava i obaveze koj su preuzele države članice EUPrimena prava EU:

- na države članice- na pravna i fizička lica (princip neposrednog dejstva)- o poštovanju prava EU stara se Sud prvde

- kroz praksu Suda uspostavljen je princip preimućstva preva EU nad pravom članiceu onim oblastima u kojima je EU nadležna za propise

Pridruživanje, kandidatura za članstvo i pristupanje EUPrema zemljama zapadnog Balkana primenjuje se postupak Stabilizacije i pridruživanjaSporazum o stabilizaciji i pridruživanju

- zaključuje se između EU i svake od država- preciziraju se opšta načela i principi na kojima se zasnivaju međunarodni odnosi(politički, ekonomski, trgovinski, osposobljavanje domaćeg tržišta, primena prava...)- period primene je u stvari period prilagođavanje pravnog i ekonomskog sistema države na obaveze koje nastaju članstvom u EU- završava se okončanjem prelaznog perioda- sporazum mora da odobri EP i da ga ratifikuju sve članice EU

Kriterijum za prijem u članstvo EUSvaka država koja poštuje vrednosti EU može da uputi zahtev za pristupanje EU.Evropski savet ustanovio je (Kopenhaške) kriterijume:

- stabilnost institucija sistema, što garantuje demokratiju, vladavinu prava i poštovanje ljudskih i manjinskih prava - politički kriterijum

- postojanje tržišne privrede koja će da izdrži konkurenciju na jedinstvenom (unutrašnjem) EU tržištu - ekonomski kriterijum

- da prihvataju tekovine EU i da su sposobne da ispune preuzete obaveze - pravni kriterijum- postojanje odgovarajućih administrativnih kapaciteta, odnosno efikasne uprave

Zaključivanje ugovora o pristupanju - zahtev za pristupanje i zahtev za ocenu usklađenosti pravnog i ekonomskog sistema daje se Savetu koji ovlašćuje Komisiju da pripremi mišljenje- Komisija daje upitnik državi- po odgovoru na upitnik Komisija daje Savetu mišljenje o spremnosti- Savet daje preporuku Komisiji da otpočne pegovore o članstvu- Kada počnu pregovori tada država dobija status kandidata- pregovore vodi Savet u saradnji sa Komisijom- po okončanju pregovora izrađuje se nacrt Ugovora o pristupanju (definisani rokovi i sve što

treba), mora da dobije saglasnost EP i mora da bude ratifikovan u svakoj od članica

Postupak istupanja iz EU- država obaveštva Evropski savet- ES daje smernice Komisiji da vodi pregovore- zaključuje se ugovor o istupanju

SISTEM DRŽAVNE UPRAVE

Vlada je nosilac izvršne vlasti u RS. - utvrđuje i vodi politiku- izvršava zakone i druge opšta akte NS- donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršavanja zakona- daje mišljenje na zakone i druga akte kada ih podnosi drugi predlagač- usmerava i usklađuje rad organa državne urtave i vrši nadzor nad njima

Državna uprava je deo izvršne vlasti RS koji vrši upravne poslove - poslove državne uprave u okviru prava i dužnosti Republike Srbije.

Sastav Vlade i položaj članova VladeČine je: Predsednik, jedan ili više potpredsednika Vlade i ministri (resorni ili bez portfelja).

Predsednik Vlade:- vodi i usmerava Vladu, saziva i vodi njene sednice- predstavlja Vladu- stara se o jedinstvu delovanja Vlade- usklađuje rad članova Vlade- može davati članovima obavezna uputstva i posebna zaduženja- donosi odluke i rešenja- određuje potpredsednika Vlade koji ga zamenjuje- određuje zaduženja ministru bez portfelja- postavlja i razrešava članove saveta predsednika Vlade

Potpredsednik Vlade:- usmerava i usklađuje rad organa državne uprave u oblastima koje odredi predsednik Vlade- može da rukovodi projektom iz delokruga više organa državne uprave

Ministar:- ima ih onoliko koliko je obrazovano Zakonom o ministarstvima- podnosi Vladi predloge za uređenje pitanja iz nadležnosti Vlade i NS- obeveštava Vladu o svemu što je bitno za vođenje politike i odlučivanje Vlade- odgovoran za sprovođenje programa i politike Vlade

Član Vlade ne može biti na drugoj javnoj funkciji.

ORGANI DRŽAVNE UPRAVE (Obrazuju se zakonom i njihov delokrug određuje se zakonom)- ministarstva- organi uprave u sastavu ministarstva

- uprave - izvršne i njima poverene poslove(Poreska uprava i Uprava carina u sastavu Ministarstva finansija)- inspektorati - inspekcijske i njima povezane stručne poslove(Inspektorat za rad u sastavu Ministarstva rada i socijalne politike)- direkcije - za stručne i njima povezane izvršne poslove(Republička direkcija za robne rezerve u sastavu Ministarstva trgovine i usluga)

Poslove iz svog delokruga organ u sastavu vrši samostalno. Ministar usmerava rad organa i donosi propise iz njegovog delokruga. Organi uprave mogu biti formirani Zakonom o ministarstvima ali i posebnim zakonom.

- posebne organizacije - za one poslove čija priroda zahteva veću samostalnost od one koje ima organ u sastavu

- sekretarijati - za stručne poslove značajne za sve organe državne uprave(Republički sekretarijat za zakonodavstvo)- zavodi - za stručne poslove koji iziskuju primenu posebnih metoda i saznanja i sa njima

povezane izvršne poslove (Republički zavod za statistiku, Rep. hidrometeorološki zavod, Rep. geodetski zavod)

Načela na kojima se zasniva rad organa državne uprave- samostalnost i odgovornost - samostalni u okviru Ustava, zakona i opštih akata- stručnost, nepristrasnost i politička neutralnost- delotvornost u ostvarivanju prava stranaka - dužni da strankama omoguće brzo i delotvorno

ostvarenje prava i pravnih interesa- srazmernosti i poštovanja stranaka - dužni da koriste ona sredstva koja su najpovoljnija za

stranku- javnost rada- odogovornost za štetu - odgovora RS- afirmativne mere - radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupa koja su u nejednakom

položaju.

Poslovi državne uprave

- učestvovanje u oblikovanju politike Vlade- praćenje stanja - prate stanje, proučavaju posledice, predlažu mere- izvršavanje zakona, drugih propisa i opštih akata- rešavanje u upravnim stvarima - rešavaju, donose upravne akte- inspekcijski nadzor - ispituju sprovođenje zakona i drugih propisa...- staranje o javnim službama - da se rad javnih službi odvija prema zakonu- razvojni poslovi- ostali stručni poslovi

Propisi koje donose organi državne upraveMinistarstva i posebne organizacije donose:

- pravilnik - razrađuju se pojedine odredbe zakona ili propisa Vlade- naredba - naređuje se ili zabranjuje neko ponašanje- uputstvo - određuje se način na koji organi ili imacoi javnih ovl. izvršavaju pojedine odredbe zakona ili drugog propisa

Pravilnici, naredbe i uputstva objavljuju se u Službenom glasniku RS.

Uređenje organa državne uprave- Ministarstvom rukovodi ministar. Odgovorna Vladi i NS za stanje u delokrugu svog ministarstva

- državni sekretar- jedan ili više- postavlja ga Vlada na predlog ministra- dužnost prestaje sa prestankom dužnosti ministra

- pomoćnik ministra - jedan ili više- postavlje ga Vlada na 5 godina, na predlog ministra- rukovodi zaokruženom oblašću za koje se obrazuje sektor

- sekretar ministarstva- postavlja ga Vlada na 5 godina, na predlog ministra

- posebni savetnik - najviše 3 savetnika- prava i obaveze utvrđuju se ugovorom

- Organ u sastavu ministarstva- direktor

- rukovodi organom- za svoj rad odgovara ministru- rešava u upravnim stvarima iz delokruga organa- odlučuje o pravima i dužnostima zaposlenih- postavlja ga Vlada na 5 godina, na predlog ministra

- pomoćnik direktora- jedan ili više- rukovodi poslovima u jednoj ili više povezanih oblasti rada organa- odgovora direktoru i ministru- postavlja ga Vlada na 5 godina, na predlog ministra

- Posebna organizacija- direktor

- za svoj rad odgovoran je Vladi- postavlja ga Vlada na 5 godina, na predlog predsednika Vlade

- zamenik direktora- za svoj rad odgovara direktoru- pomaže direktoru u okviru ovlašćenja koja mu on odredi- zamenjuje direktora kad je ovaj odsutan- postavlja ga Vlada na 5 godina, na predlog direktora

- pomoćnik direktora- jedan ili više- za svoj rad odgovara direktoru- rukovodi oblašću za koju se obrazuje sektor

- postavlja ga Vlada na 5 godina, na predlog direktora

Unutrašnje uređenje organa državne upraveVlada je donela: "Uredba o načelima za unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta u mninistarstvima, posebnim organizacijama i službama Vlade".Unutrašnje jedinice

- osnovne - SEKTOR- obrazuje se da bi vršio poslove koji predstavljaju zaokruženu oblast rada u:

- minstarstvu; - posebnoj organizaciji; - Generalnom sekretarijatu Vlade- Upravi za zajedničke poslove republičkih organa

- posebne- sekretarijat

- obrazuje se samo u ministarstvu- poslovi vezani za kadrovska, finansijska i informatička pitanja- usklađivanje rada unutrašnjih jedinica, saradnja sa drugim organima

- kabinet ministra- savetodavni, protokolarne i poslove odnosa sa javnošću- rad na određeno vreme - dok traje dužnost ministra- rukovodi šef kabineta, odgovoran je za svoj rad ministru

- uže - obrazuju se u sektoru ili sekretarijatu ili izvan njih- odeljenje

- vrši međusobno povezane poslove- najmanje 8 zaposlenih (državnih službenika ili nameštenika)- načelnik odeljenja

- odsek- međusobno srodni poslovi, koji zahtevaju neposrednu povezanost- namanje 5 zaposlenih: državnih službenika ili nameštenika- rukovodi šef odseka

- grupa- međusobno povezani poslovi- najmanje 3 zaposlena- rukovodilac grupe

Samostalni izvršilac - državni službenik ili nameštenik čije je radno mesto izvan svih unutrašnjih jedinica. Radi po uputstvu i nadzoru rukovodioca organa.

Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mestaPravilnik donosi: ministar, direktor posebne organizacije, gen.sek. Vlade, Šef kabineta, direktor uprave za zaj. poslove, načelnik upravnog okruga, uz saglasnost Vlade.Pravilnik ima 2 dela:

-Unutrašnje uređenje organa- unutrašnje jedinice, delokrug i međusobni odnosi- rukovođenje- ovlašćenja i odgovornosti rukovodioca- način saradnje organa sa drugim organima i organizacijama

- Sistematizacija radnih mesta- broj službenika na položaju- broj radnih mesta po svakom zvanju (drž službenik) i svakoj vrsti (nemeštenik)- naziv i opis radnih mesta za zvanja i vrste- potreban broj državnih službenika i nameštenika- uslovi za zaposlenje

Rukovodilac organa dostavlja Pravilnik na mišljenje Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvu finansija i Službi za upravljanje kadrovima. Ako su pozitivna mišljenja, rukovodilac dostavlja na saglasnost Vladi.

Upravni okruzi- Obrazuje se radi vršenja poslova državne uprave izvan sedišta organa državne uprave.

- podružni centar državne uprave koji obuhvata okružne podružne jedinice svih organa uprave koji su obrazovani za njegovo područje.- obrazuje ih Vlada uredbom, ima ih 29 - Načelnik upravnog okruga

- usklađuje rad okružnih područnih jedinica- odgovara ministarstvu nadležnom za poslove uprave i Vladi- sarađuje sa opštinama i gradovima- postavlja ga Vlada na 5 godina

- Stručna služba upravnog okruga- stručna i tehnička potpora načelniku- zajednički poslovi svim okružnim područnim jedinicama- rukovodi načelnik upravnog okruga

- Savet upravnog okruga- usklađuje odnose okružnih područnih jedinica i gradova i opština sa svog područja- čine ga načelnik i predsednici opština i gradonačelnici- načelnik predloge saveta prosleđuje ministru

Unutrašnji nadzor- nadzor koji organi državne uprave vrše nad drugim organima državne uprave i imaocima javnih ovlašćenja u vršenju poverenih poslova državne urpave

- nadzor nad zakonitošću rada- ispituje se sprovođenje zakona i opštih akata

- nadzor nad svrsishodnošću rada- delotvornost i ekonomičnost rada- svrsishodnost organizacije poslova

Ovlešćeni organ za vršenje nadzora:- zahteva izveštaje o radu- utvrđuje stanje izvršavanja poslova, upozori na uočene nepravilnosti, odredi mere- izdaje instrukcije- naloži preuzimanje poslova koje smatra potrebnim- pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti- neposredno izvrši neki posao- predloži Vladi da preduzme mere na koje je ovlašćena

Nadzor nad radom organa u sastavu vrši ministarstvo u čijem je sastavu organ.

Upravna inspekcijaVrši nadzor nad:

- primenom zakona i drugih propisa u državnoj upravi- kancelarijskom poslovanju- rešavanju upravnih stavri- objavljivanje imena zaposlenih koji su ovlašćeni za rešavanje u upravnim stvarima

Poslove upravne inspekcije obavlja ministarstvo nadležno za poslove državne uprave.U gradu Beogradu, obavlja organ gradske uprave. Upravni inspektor (pravni fakultet, stručni ispit, 5 godina iskustva)

- obavlja poslove iz nadležnosti upravne inspekcije- donosi rešenje kojim se nalaže ispravljanje nepravilnosti i rok do kada se to mora učiniti- protiv rešenja može se izjaviti žalba u roku od 8 dana

Inspekcijski nadzorInspekcijski nadzor vrše ministarstva preko inspektora.Pojedini poslovi inspekcijskog nadzora mogu se poveriti AP i JLSInspektor ima prava i dužnost da u vršenju inspekcijskog nadzora:

- pregleda opšte i pojedinačne akte, evidencije i druga dokumenta- sasluša i uzme izjave od odgovornih i zainteresovanih lica- pregleda poslovne prostorije, objekte, postrojenja, uređaje i robu- uzima uzorke robe i drugih predmeta radi analize i ekspertize

- naređuje merenja koja obavlja specijalizovana organizacijaInspektor je samostalan u radu u granicama svojih ovlašćenja i lično je odgovoran za svoj rad.O svakom izvršenom inspekcijskom pregledu i radnjama inspektor:

- sastavlja zapisnik koji sadrži- nalaz stanja- predložene, naložene mere- zapisnik se dostavlja ustanovi/preduzeće/organizaciji ili građaninu- ustanova/preduzeće/organizacija obaveštavaju inspektora o preduzetim merama

Inspektor u granicama svojih ovlašćenja može:- naložiti rešenjem izvršenje mera, uz utvrđivanje roka- izreći mandatnu kaznu- podneti prijavu nadležnom organu za krivično/prekršajno delo ili privredni prestup- izdati privremena naređenja/zabrane- doneti mere obezbeđenja u slučaju opasnosti za život i zdravlje- obavestiti drugi organ ako postoje razlozi- pokrenuti inicijativu kod ovlašćenog organa za obustavljanje od izvršenja, poništavanje...- preduzeti druge mere i radnje za koje je zakonom ovlašćen

Inspektor u vršenju nadzora sarađuje sa drugim inpektorima, pravosudnim organima, prekršajnim organima i drugim zainteresovanim organima i organizacijama.

Način vršenja nadzoraInspektor može o svom dolasku radi vršenja nadzora obavestiti funkcionera koji rukovodi organom.Svi su dužni da inspektoru omoguće nesmetano vršenje poslova, stave na uvid sva dokumenta i predmete i pruže drugu traženu pomoć.Inspektor je dužan da uzme u postupak prijave građana,preduzeća i drugih i da o rezultatima obavesti.Ako inspektor oceni da postoji krivično/prekršajno delo, dužan je da podnese prijavu.Ako neki opšti akt nije u saglasnosti sa zakonom inspektor će predložiti da se to ispravi u roku od 60 dana.Inspektor je dužan da čuva, kao službenu tajnu, podatke do kojih dođe tokom vršenja nadzora.Uslovi za obavljanje inspekcijski poslova

- visoka stručna sprema (izizetno viša)- položen stručni ispit- 3 godine radnog iskustva

Inspektor mora imati legitimaciju kojom dokazuje svojstvo inspektora. Obrazac legitimacije i način izdavanja propisuje ministar.Poveravanje poslova državne upravePojedini poslovi državne uprave mogu se poveriti: AP. JLS, javnim preduzećima, ustanovama, javnim agencijama i drugim organizacijama (imaocima javnih ovlašćenja).Imaoci javnih ovlašćenja imaju ista prava i dužnosti kao organi državne uprave.Sredstva za izvršenje poverenih poslova, obezbeđuju se u budžetu RS.Organ koji vrši nadzor imaoca jav. ovlašćenja određuje se zakonom - nadzorni organ državne upraveImaoci j. ovlašćenja sami odgovaraju za štetu koju nezakonitim radom prouzrokuju trećim licima.Sukob nadležnosti, rešavanje o žalbi, izuzećeSukob nadležnosti između organa državne uprave i/ili imaoca javnih ovlašćenja rešava Vlada.Sukob nadležnosti između područnih jedinica organa državne uprave rešava rukovodilac organa državne uprave.Nadležnost za rešavanje o žalbi- O žalbni na prvostepeno rešenje područne jedinice organa drž. uprave - rešava ministar/direktor organa u sastavu/direktor posebne organizacije- O žalbi na prvostepeno rešenje organa u sastavu - rešava ministar- O žalbi na prvostepeno rešenje ministarstva/posebne organizacije - rešava Vlada- O žalbi na prvostepeno rešenje imaoca ovlašćenja - rešava ministar/direktor organaRešavanje o izuzeću službenog licaO izuzeću službenog lica u ministarstvu - rešava ministarO izuzeću službenog lica u organu u sastavu/posebnoj organizaciji - rešava direktorO izuzeću direktora - rešava ministar

O izuzeću ministra/direktora pos. org. - rešava VladaO izuzeću službenog lica u imaocu javnog ovlašćenja - rešava rukovodilac

Odnos organa državne uprave sa VladomRad organa državne uprave podleže nadzoru Vlade. Vlada nadzire i usmerava rad organa.Ako organ ne donese propis, može ga doneti Vlada.Vlada može poništiti ili ukinuti propis koji je u suprotnosti sa zakonom i odrediti rok za novi.Vlada može osnovati koordinaciona tela.Ministarstva i posebne organizacije dužni su da prave godišnji plan rada i da daju izveštaje Vladi.

Uređenje VladeGeneralni sekretarijat Vlade - stručne i druge poslove za potrebe Vlade

- generalni sekretar - postavlja Vlada na predlog predsednika- odgovoran predsedniku i Vladi- vodi generalni sekretarijat- stara se o izvršenju akata Vlade- priprema sednice Vlade- mandat prestaje sa mandatom premijera, ostavkom, razrešenjem

- priprema akte kojim Vlada nadzire, usmerava i usklađuje rad ministarstva i posebnih org.- stara se o izvršenju akata Vlade kojima ona nalaže obaveze ministarstvima i pos. org.- stara se o izvršenju obaveza Vlade preme NS- obrađuje materijale za sednice Vlade i radnih tela Vlade- stara se o sredstvima kojima raspolaže Vlada

Službe VladeUredbom, Vlada osniva službe za stručne ili tehničke poslove i propisuje uređenje i delokrug.Vodi je - direktor - odogvoran predsedniku Vlade ili gen. sekretaru, postavlja Vlada na 5 godina

- ministar bez portfelja- Služba za upravljanje kadrovima; - Kancelarija za pridruživanje Evropskoj uniji; - Kancelarija za saradnju sa medijima; - Služba za ljudska i manjinska prava; - Avio-služba VladeRadna tela Vlade- Stalna radna tela

- obrazuju se poslovnikom- daju mišljenja i predloge u pitanjima iz nadležnosti Vlade- usklađuju stavove organa državne uprave pre razmatranja na sednici VladeOdbori: - Odbor za pravni sistem i državne organe - Odbor za odnose sa inostranstvom - Odbor za privredu i finansije - Odbor za javne službeKomisije: - Administrativna komisija - Kadrovska komisija - Stambena komisija - Komisija za štetu od nepogoda - Komisija za raspodelu službenih zgrada i prostorija

- Povremena radna tela- obrazuju se odlukom, kojom se utvrđuje zadatak i sastav- razmatranje pitanja iz svoje nadležnosti i davanje predloga i mišljenja

Kabinet predsednika i potpredsednika VladeVrši stručne i tehničke poslove za predsednika i potpredsednika Vlade

- mogu biti savetnici unutar kabineta- radni odnos na određeno vreme, dok traje mandat Vlade- vode ih šefovi kabineta - postavlja predsednik Vlade

- u rangu direktora službe valde

Propisi i drugi akti koje donosi Vlada

- Uredba - podrobnije razrađuje odnos uređen zakonom, u skladu sa svrhom i ciljem zakona- Poslovnik - propisuje se uređenje, način rada i odlučivanja- Odluka - osnivanje javnih preduzeća, ustanova. Preduzima mere i odlučuje o drugim stvarima- Rešenje - odlučuje o postavljenjima, imenovanjima i razrešenjima, odlučuje u upravnim

stvarima- Zaključak- Memorandum o budžetu - osnovne ciljeve javnih finansija- Strategija razvoja- Deklaracija - izražava se stav Vlade o nekom pitanju

Međusobni odnosi organa državne upraveOrgani državne uprave dužni su da sarađuju u svim pitanjima i da jedni drugim dostavljaju podatke i obaveštenja potrebna za rad.Organi državna uprave osnivaju zajednička tela i projektne grupe ako priroda posla zahtevaPoslom iz delokruga dva ili više organa upravlja onaj organ u čijem je delokrugu pretežni deo posla.Ako akt sporazumno donose dva ili više organa o sporu rešava Vlada.Vlada odlučuje o svim pitanjima kada organi sporazumno ne mogu da reše.

Odnos organa državne uprave sa državnim i drugim organimaOdnosi sa NS zasnivaju se na pravima i dužnostima određenim Ustavom i drugim opštima aktima.Ministarstva i posebne organizacije dužni su da NS i predsedniku RS preko Vlade proslede obaveštenja i podatke vezane za njihove nadležnosti.NS nadzire rad organa državne uprave preko nadzora Vlade i članova Vlade.Preko upravnog spora, sudovi nadziru zakonitost pojedinačnih akata organa, donesenih u upravnim stvarima

Javnost rad i odnosi sa građanimaOrgani državne uprave dužni su da obaveštavaju javnost o svom radu preko sredstava javnog informisanja i na drugi prikladan način.Zaposleni odgovorni za PR odgovorni su za njihovu tačnost i blagovremenost.- U prostorijama za rad sa strankama - obaveštavanje stranaka o pravima, obavezama i načinu ostvarenja prava - primanje stranaka u toku radnog vremena- Organi su dužni da omoguće građanima pritužbe na svoj rad i na nepravilan odnos zaposlenih- na zgradama i prostorijama ističu se naziv organa, grb i zastava RS- na službenu prostoriju - lična imena, funkcija/radno mesto- raspored prostorija organa na vidnom mestu

Slobodan pristup informacijama od javnog zanačajaInformacija od javnog značaja - informacija kojom rapolaže organ javne vlasti, nastala u radu ili u vezi sa radom organa, sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan ineteres da zna.Svako ima pravo:

- da mu bude sapšteno da li organ poseduje informaciju- da mu se informacija učini dostupnom na uvid- da mu se izda kopija dokumenta

Ograničenja prava na dostupnost informacijeRadi zaštite pretežnijeg interesa zasnovanog na Ustavu ili zakonu kada se može:

- ugroziti život, zdravlje sigurnost ili neko dobro- ugrozilo, omelo ili sprečilo otkrivanje krivičnog dela- ozbiljno ugrozila odbrana zemlje, nacionalna ili javna bezbednost- umanjila sposobnost države da upravlja ekonomskim procesima- državna, službena ili poslovna tajna

Ne mora se dati informacija ako je ona već objavljena ili dostupna u zemlji ili na inetrnetu.Neće se dati ako tražilac zloupotrebljava pravo na pristup informacijama od javnog značaja.Postupak traženja informacije

- tražilac podnosi pismeni zahtev organu (zahtev sadrži: ime organa, opis informacije i podatke o tražiocu)

- rok organa za odgovor - 15 dana - tad mora da stavi na uvid- ako je informacija od "životnog značaja" - rok je 48 časova- ako ne može za 15 dana organ obavšatava tražioca da će za/do 40 dana da mu da- ako se na zahtev ne odgovori u roku - tražilac može uložiti žalbu Povereniku za informacije

od javnog značaja- Rešenja i zaključci Poverenika obavezujući su.- Izvršenja rešenja i zaključaka Poverenika u slučaj upotrebe, obezbeđuje Vlada

Poverenik za informacije od javnog značajaBira ga NS na period od 7 godina. Može dva puta. Ima zamenika koga bira NS na predlog Poverenika.Poverenik je samostalan i nezavisan organ u vršenju svojih nadležnosti.Ovlašćeno lice organa vlastiOrgan vlasti određuje jedno ili više lica za postupanje po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja. Nadležno lice, prima zahteve, obrađuje ih i obaveštava tražioca. odnosno omogućuje mu uvid u dokument.Obaveza objavljivanja informatoraDržavni organ, najmanje jednom godišnje, izrađuje informator sa osnovnim podacima o svom radu. Zainteresovana lica imaju pravo na uvid u informator.

Službena upotreba jezika i pismaSrpski jezik i ćirilićno pismo je u službeno upotrebi u RS. Upotreba drugih jezika uređuje se zakonom na osnovu Ustava.Gde žive pripadnici nacionalnih manjina (15%), u službenoj upotrebi su i jezici i pisma manjina.Službena upotreba - upotreba jezika i pisma u radu državnih organa, organa AP, JLS i javnih preduzeća/ustanova/organizacija kad vrše javna ovlašćenja.Svako ima pravo da u postupku pred organom upotrebljava svoj jezik i da se u tom postupku upoznaje sa činjenicama na svom jeziku.Dok se ne utvrdi jezik postupka, vodi se na srpskom.

Javne agencije (osniva ih Vlada)Javna agencija je organizacija koja se osniva za razvojne, stručne ili regulatorne poslove od opšteg ineteresa. (zakon o javnim agencijama) Primeri: Agencija za privatizaciju, APR, Agencija za licenciranje stačajnih upravnika.Osnivaju se ako mogu delotvornije nego državni organ da vrše neki posao a finansiraju se same ili pretežno od usluga koje vrše.Vlada posebnim zakonom mora biti ovlašćena da osnuje agenciju i poveri joj neko javno ovlašćenje:

- donošenje propisa za izvršavanje zakona- rešavanje u prvom stepenu u upravnim stavrima- izdavanje javnih isprava- vođenje evidnecija

Položaj javne agencijeAgencije su: - samostalne u svom radu, ima svojstvo pravnog lica upisom u registarFinansiraju se:

- cene koju plaćaju korisnici usluga agencije- poklona (donacija), priloga pokrovitelja (sponzorstva)- budžeta RS (finansiranje poverenih poslova RS)- drugih priloga i prihoda koje ostvari prema zakonu

Primenjuju se propisi vezani za državnu upravu.Na prava, obaveze, odgovornosti i zarade direktora i zaposlenih primenjuju se opšti propisi o radu.Prava osnivača u ime RS vrši Vlada. Odluke Vlade predlaže ministar u čijem je delokrugu.Organi javne agencije- Upravni odbor

- imenuje ga osnivač na 5 godina- ima predsednika- odluke većinom glasova- usvaja godišnji plan i program- usvaja finasijski plan- izveštaji

- usmerava direktora- Direktor - Imenuje se na 5 godina

- imenuje ga osnivač, posle sprovedenog javnog konkursa, konkurs sporovodi UO- zastupa i predstavlja agenciju- rukovodi radom i poslovanjem- donosi pojedinačne akte- odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih- priprema i sprovodi odluke UO- donosi Pravilnik o unutrašnjoj sistematizaciji radnih mesta

Nadzor nad radom javne agencijeNadzor nad radom javne agencije vrši ministarstvo u čijem su delokrugu poslovi agencije.Zakonitost finansijskog poslovanja nadzire ministarstvo finansija.

Zaštitnik građana - OmbudsmanNezavisan državni organ koji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave i drugih imaoca javnih ovlašćenja. Stara se o zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih sloboda i pravaBira ga NS većinom glasova na period od 5 godina, najviše 2 puta. Ne sme biti član stranke.Ima 4 zamenika koji mu pomažu u radu. Bira ih NS, na 5 godina. Ne smeju biti članovi stranke.Nadležnost

- kontroliše poštovanje prava građana- utvrđuje povrede učinjene aktima, radnjama ili nečinjenjem organa uprave- kontroliše zakonitost i pravilnost rada organa uprave- pravo predlaganja zakona iz svoje nadležnosti- inicijativu za izmenu ili dopunu zakona- daje mišljenja na predlog zakona- pokreće postupak pred ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona i akata- javno preporučuje razrešenje funkcionera koji je odgovoran za povredu prava građana- inicira pokretanje disciplinskog postuka protiv zaposlenog u organu uprave- ako je učinjeno krivično delo pokreće nadležnom organu zahtev za pokretanje postupka

Organi uprave imaju obavezu da sarađuju sa Zaštitnikom građana.Najviši funkcioneri države, dužni su da prime Zaštitnika građana u roku od 15 dana.PostupakZaštitnik građana pokreće postupak:

- po pritužbi građana (pre pritužbe građanin je dužan da pokuša da zaštiti prava u odgovarajućem pravnom postupku)- pritužba u pisanoj formi- rok od 1 godine od učinjene povrede

- po sopstvenoj inicijativi- organ uprave je dužan da odgovori na sve zahteve Zaštitnika građana u roku od 15-60 dana- zaštitnik obaveštava podnosioca da li je osnovana tužba- ako jeste, upućuje Preporuku organu o tome kako da otkloni nedostatke- organ je dužan da u roku od 60 dana odogovri da li je postupio po preporuci- ako organ ne postupi po preporuci

- zaštitnik obaveštava javnost- obaveštava NS i Vladu- daje preporuku za odgovornost funkcionera koji rukovodi organom uprave

Zaštitnik građana podnosi NS godišnji izveštaj u kome se navode podaci o aktivnostima u predhodnoj godini, podaci o uočenim nedostacima u radu organa uprave, kao i predlozi za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave.

Organi opštine- Skupština opštine

- najviši organ koji vrši osnove funckije lokalne vlasti, utvrđene Ustavom, zakonom i Statutom opštine- Predsednik opštine (izvršni organ)

- bira ga SO iz redova odbornika, na 4 godine

- predstavlja i zastupa opštinu- usmerava rad opštine- nalogodavac je za izvršenje budžeta- donosi pojedinačna akta za koje je ovlašćen zakonom, statutom ili odlukom- predsednik je opštinskog veća, predsedava i vodi sednice- vrši i druge poslove, predviđene statutom i drugim aktima- predsednik i zamenik predsednika su na stalnom radu

- Opštinsko veće (izvršni organ)- izvršni organ opštgine- do 11 članova, utvrđuje se statutom- biraju se istovremeno sa izborom predsednika i zamenika- mogu ali ne moraju da budu na stalnom radu- predlaže statut, budžet i druge odluke i akte koje donosi skupština- neposredno izvršava i stara se o izvršavanju odluka i drugih akata skupštine- donosi odluku o privremenom finansiranju, ako skupština ne donese budžet- vrši nadzor nad radom opštinske uprave, poništava ili ukida akta- rešava u upravnom postupku u drugom stepenu o pravima i obavezama građana, preduzeća i

ustanova iz nadležnosti opštine- stara se o izvršenju poverenih nadležnosti RS ili AP- postavlja i razrešava načelnika opštinske uprave (odlučuje o izuzeću)- predlaže skupštini akt o organizaciji opštinske uprave- rešava sukob nadležnosti između opštinske uprave i drugih preduzeća/ustanova

- Opštinska uprava- priprema nacrte propisa i drugih akata koje donosi SO, predsednik ili veće- izvršava odluke i druge akte SO, predsednika ili veća- rešava u upravnom postupku u prvom stepenu- vrši nadzor nad izvršavanjem propisa i drugih opštih akata skupštine- izvršava zakone i druge propise čije je izvršavanje povereno opštini- obavlja stručne poslove koje utvrdi SO, predsednik ili veće- za manje od 50.000 stanovnika - jeinstven organ, preko, postoje uprave za pojedine oblasti.- rukovodi načelnik

RADNO ZAKONODAVSTVO

Izvori radnog pravaIzvore radnog prava čine pravni akti međunarodnog i unutršnjeg prava.Međunarodni izvori radnog prava:

- akti univerzalnog karaktera (usvajaju ih međunarodne organizacije UN, međunarodna organizacija rada - Univerzalna deklaracija o pravima čoveka

- Međ. pakt o ekonomskim, soc. i kult. pravima)- bilateralni međudržavni ugovori (određena pitanja iz oblasti rada)

Unutrašnji izvori radnog prava:- Ustav RS (odredbe o pravu na rad i pravima po osnovu rada)- Zakoni: Zakon o radu, Zakon o državnim službenicima, Zakon o radnim odnosima u državnim

organima...- podzakonski akti- kolektivni ugovori- pravilnici o radu

Zakon o radu ima karakter opšteg zakona o radnim odnosima i važi za sve zaposlene i poslodavce.

Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa uređuju se i kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, a pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu, samo kada je to Zakonom dozvoljeno.Vlada i reprezentativni sindikati zaključuju poseban kolektivni ugovor za državne službenike.Kolektivni ugovor, pravilnik o radu i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava nego ona utvrđena zakonom.

Radni odnosi u državnim organima

Specifičnost rada u državnim organimaRad u DO nije izložen delovanju načela tržišne konkurencije koja bi poboljšala njegovu konkurenciju. Državni službenici su predstavnici državne vlasti.Država je dužna da obezbedi profesionalan službenički kadar koji će postupati zakonito, po pravilima struke, nepristrasno i politički neutralno.Zbog ovih specifičnosti donet je Zakon o državnim službenicima.

Osnovna pravila o državnim službenicima Zaposleni u državnim organima su državni službenici i nameštenici.Državni službenik

- radi na poslovima koji su primereni isključivo državnim organima- poslovi iz delokruga državne uprave, sudova, javnih tužilaštva, pravobranilaštva- lica koje bira ili postavlja NS ili Vlada ili imaju status funkcionera nisu državni služ.

Nameštenik- radno mesto sastoji se od pratećih, pomoćno-tehničkih poslova u državnom organu- obavljaju poslove opšte prirode koji mogu da se rade i u privatnom sektoru

Poslodavac DS i N je RS. To obezbeđuje konitnuitet radnog odnosa pri prelasku iz jednog u drugi državni organ. Prava i dužnosti poslodavca vrši rukovodilac organa. Primena opštih propisa o radu i posebnog kolektivnog ugovoraNa prava i dužnosti DS koji nisu uređeni Zakonom o državnim službenicima primenjuju se opšti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor za državne organe.Načela delovanja državnih službenika

- dužan je da postupa u skladu sa Ustavom i zakonom, prema pravilima struke, nepristrasno i politički neutralno

- niko ne sme da vrši uticaj na DS da nešto čini ili ne čini suprotno propisima- zabranjeno je povlašćivanje ili diskriminovanje DS zbog rase, pola, vere, nacije ili političke

pripadnosti tj. nekog ličnog svojstva.- pri zapošljavanju u državni organ kandidatima su pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta

- izbor se zasniva na stručnoj osposobljenosti, znanju i veštinama.- napredovanje DS zavisi od stručnosti, rezultata rada i potreba državnog organa

Prava i dužnosti državnih službenikaPrava državnih službenika:

- na uslove rada koji mu neće ugroziti život (zaštitu od pretnji, napada...)- na platu, naknade i druga primanja- na odmore i druga odsustva, god. odmor 20-30 dana- da bude član sindikata i profesionalnih udruženja- da uloži žalbu na rešenje kojim se odlučuje o njegovim pravima i dužnostima u roku od 8 d.

Dužnosti državnih službenika- da izvršava usmeni nalog pretpostavljenog (osim ako protiv propisa ili može da

prouzorkuje štetu)- pismeno ponovljeni nalog dužan je da izvrši o tome pismeno obavesti rukovodioca- da odbije izvršenje ako ono predstavlja krivično delo (i da odmah obavesti rukovodioca)- da prihvati radno mesto u istom ili drugom državnom organu na koji je trajno ili privremeno

premešten- da po pismenom nalogu rukovodioca radi poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta, zbog povećanog obima posla ili zamene odsutnog kolege (najduže 30 dana)- da poštuje radno vreme i pravila ponašanja

- da čuva službenu ili drugu tajnu- ako je sprečen za rad da u roku od 24 časa obavesti neposredno pretpostavljenog

Sprečavanje sukoba interesaDS - ne sme da primi poklon izuzev protokolarnog niti bilo kakvu uslugu ili korist

- ne sme da koristi radno mesto da bi uticao na ostvarivanje svojih prava iii prava povezanih l- uz pismenu saglasnost može van radnog vremena da radi za drugog poslodavca ako ne stavra

mogućnost sukoba interesa ili ne utiče na nepristrasnost rada- ne sme da osnuje privredno društvo, javnu službu niti da se bavi preduzetništvom- ne sme biti direktor pravnog lica, član UO, NO ili drugog organa urpavljanja osim ako ga ne imenuje vlada ili drugi državni organ prema posebnim propisima.- primenjuju se propisi kojim se sprečava sukob interesa pri vršenju javnih funckija

Vrste radnih mesta državnih službenikaU zavisnosti od složenosti, ovlašćenja i odgovornosti radna mesta mogu biti:Položaj

- radno mesto na kome državni službenik ima ovlašćenja i odgovornosti vezane za vođenje i uskađivanje rada u državnom organu- stiče se POSTAVLJENJEM od Vlade ili drugog državnog organa ili tela(pomoćnik ministra, sekretar ministarstva, direktor organa uprave u sastavu ministarstva, direktor

posebne organizacije, zamenike i pomoćnike direktora... Republički javni pravobranilac, načelnik upravnog okruga)Izvršilačka radna mesta

- sva radna mesta koja nisu položaji, uključujući i rukovodeća mesta užih unutrašnjih jedinica u državnom organu (načelnik odeljenja, šef odseka, rukovodilac grupe)Razvrstavaju se po zvanjima:

- u zavisnosti od složenosti i dogovornosti posla- potrebnih znanja i sposobnosti i uslova za rad- zvanja se ne vezuju za ljude već za poslove radnog mestaZvanja su:- viši savetnik (najsloženiji poslovi, VSS, 7 godina iskustva.)- samostalni savetnik (VSS, 5 godina iskustva)- savetnik (VSS, 3 godina iskustva)- mlađi savetnik (VSS, pripravnički staž ili 5 godina iskustva)- saradnik (VSS, VŠS, 3 godine iskustva)- mlađi saradnik (VSS, VŠS, pripravnički staž ili 5 godina iskustva)- referent (SSS, 2 godine iskustva)- mlađi referent (SSS, pripravnički staž)

Popunjavanje slobodnih radnih mestaUslovi za zaposlenjeKao DS može da se zaposli:

- punoletan državljanin RS- ima propisanu stručnu spremu- ispunjava ostale uslove određene zakonom, propisom, pravilnikom o unutrašnjem uređenju...- ako mu ranije nije prestao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede dužnosti- ako nije osuđivan na kaznu zatvoera od najmanje 6 meseci- za rad na položaju - VSS i najmanje 9 godina iskustva

Dopuštenost i način popunjavanja radnog mestaRadna mesta, potreban broj državnih službenika na svakom mestu i uslovi za rad u državnim organima određuju se: - Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u državnom organu.Dva uslova za popunjavanje radnog mesta:

- da je radno mesto predviđeno pravilnikom- da se njegovo popunjavanje uklapa u doneseni kadrovski plan

Izvršilačko radno mesto popunjava se:

- premeštajem unutzr istog državnog organa- premeštajem po osnovu sporazuma o preuzimanju- premeštajem iz drugog državnog organa po sprovedenom internom ili javnom konkursu- zasnivanjem radnog odnosa ako je na konkursu izabran kandidat koji nije državni službenik (rukovodilac donosi Rešenje o prijemu u radni odnos)

Položaj se popunjava postavljenjem.Stupanje na rad - u roku od 8 dana od dana konačnosti rešenjaPravo na žalbu učesnika konkursa - 8 dana od dostavljanja rešenjem, može da pregleda dokumentacijuNeuspeh javnog konkursa - komisija utvrdi da ni jedan kandidat nije ispunio propisana merila

Trajanje radnog odnosaPo pravilu državni službenik zasniva radni odnos na neodređeno vreme.Radni odnos na određeno vreme:

- zamena odsutnog DS, do njegovog povratka- zbog privremeno povećanog obima posla (najduže na 6 meseci)- na radnim mestima u kabimnetu dok traje dužnost funkcionera- radi obuke pripravnika, dok traje pripravnički staž

Radni odnos na određeno vreme zasniva se bez internog ili javnog konkursa izuzev kod prijema pripravnika. Radni odnos na određeno vreme ne može da preraste na neodređeno osim kod pripravnika kada položi državni ili stručni ispit.

Probni radObavezan je za sve koji prvi put zasnivaju radni odnos a nisu pripravnici niti rade u kabinetu niti su na položaju Probni rad prati neposredno predpostavljeni, koji rukovodiocu daje pismeno mišljenje o tome da li je zadovoljio na probnom radu. Za neodređeno - traje 6 meseci.Za rad na određeno (ako je duži od 6 meseci) - traje 2 mesecaAko ne zadovolji na probnom radu - otkazuje se radni odnos, bez prava na novčanu naknadu.

Popunjavanje položajaEvropski standardi zahtevaju odsustvo političkog uticaja na izbor kandidata.Sprovodi se interni ili javni konkurs.Interni konkurs je obavezan ako položaj popunjava Vlada

- konkurs oglašava Služba za upravljanje kadrovima- sprovodi konkursna komisija- mogu da učestvuju samo državni službenici koji su u predhodne 2 godine ocenjeni "naročito se

ističe", koji su već na položaju a istekao im mandat- po završenom konkursu komisija dostavlja rukovodiocu listu od najviše 3 kandidata

Javni konkurs se sprovodi ako interni nije uspeo.Prestanak rad na položaju

- kada protekne vreme na koji je postavljen- podnese pismenu ostavku ili pismeni otkaz- ako stuipi na funkciju u državnom organu, organu AP ili JLS- ako bude ukinut položaj- navršavanjem radnog veka (panzija)- ako bude razrešen (zatvor, disciplinska kazna prestanka rada, ocenjen "ne zadovoljava")

Prestanak rada na položaju utvrđuje se Rešenjem koje donosi državni organ ili telo nadležno za postavljanje.Posledice prestanka rada na položaju

- ako je proteklo vreme, podneo ostavku ili je položaj ukinut - ima pravo da u istom državnom organu bude premešten na drugo radno mesto, a ako ono ne psotoji, postaje neraspoređen

- ako je razrešen jer "ne zadovoljava" - postaje neraspoređen- ako je položaj ukinut jer ga je preuzeo drugi organ - može da bude postavljen u tom organu

Ocenjivanje i napredovanje državnih službenika

Ocenjivanje

Cilj ocenjivanja je otkrivanje i otklanjanje nedostataka u radu državnih službenika, podsticanje na bolje rezultate i stvaranje uslova za pravilno odlučivanje o napredovanju i stručnom usavršavanju.Vrednuju se merila za ocenjivanje (kvartalno):

- postinguti rezultati; - stvaralačka sposobnost; - samostalnost; - preduzimljivost- preciznost i savesnost; - saradnja sa drugim službenicima

Državni službenik se ocenjuje jednom godišnje - do kraja februara, za predhodnu godinuNe ocenjuje se: rukovodilac organom, ako je radio manje od 6 meseci, ako je na određenoOsene: - "ne zadovoljava" Ocenu određuje rukovodilac rešenjem.

- "zadovoljava"- "dobar"- "ističe se"- "naročito se ističe"

Vanredno ocenjivanje: ako u jednom kvartalu ima "ne zadovoljava" ide na vanredno za 30 dana- ako ponovi "ne zadovoljava" - prestaje radni odnos Rešenjem- ako bude "zadovoljava" - na niže radno mesto

NapredovanjeDržavni službenik napreduje:

- premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto- postavljanjem na položaj ili viši položaj, u istom ili drugom državnom organu

Može da se napreduje prelaskom u viši platni razred, bez promene radnog mestaRukovodilac može da premesti na neposredno više radno mesto:

- ako ima 2 puta "naročito se ističe" ili ako ima 4 puta "ističe se" - ako postoji slobodno radno mesto- ako ispunjava uslove za to mesto

Državni službenik može da napreduje na svaki a na samo neposredno viši položaj.

Premeštaj državnih službenika zbog potrebe radaTrajno ili privremeno (1 godina) - premeštaj na drugo, odgovarajuće radno mesto u istom državnom organu ili privremeno u drugi državni organ (6+6 meseci).Ne treba saglasnost državnog službenika.Državni službenik na položaju ne može biti premešten.O privremenom premeštaju u drugi organ rukovodioci zaključuju pismeni sporazum.

Stručno usavršavanje i osposobljavanjeStručno usavršavanjeDržavni službenik ima pravo i dužnost da se stručno usavršava prema potrebama državnog organa.Sredstva se obezbeđuju iz budžeta.

Dodatno obrazovanjeDržavnom službeniku može da se omogući dodatno obrazovanje za državni organ.Bira se na internom konkursu a prednost ima onaj sa višim prosekom ocene u poslednje 3 godine.Troškove dodatnog obrazovanja snosi državni organ. DS ima pravo na mirovanje ako se zahteva odsustvo sa posla.DS, je nakon dodatnog obrazovanja, obavezan da ostane na radu u državnom organu, najmanje dvostruko duže od trajanja dodatnog obrazovanja, inače je dužan da jednokratno vrati sve troškove dodatnog obrazovanja.Stručni ispitDS koji je u radnom odnosu na neodređeno vreme mora da ima položen državni stručni ispit.Ko ima pravosudni, ne mora da polaže.Zakonom može da se predvidi poseban stručni ispit koji se polaže umesto državnog, za radna mesta sa posebnim dužnostima i ovlašćenjima.DS, na probnom radu polaže do okončanja probnog rada. Pripravnik do kraja pripravničkog staža.P r i p r a v n i k

- lice koje prvi put zasniva radni odnos u svojoj struci i osposobljava se za samostalan rad- ako je radio kod drugog poslodavca kraće od pripravničkog staža- zasniva radni odnos na određeno vreme posle sprovedenog javnog konkursa

- VSS - 1 godina

- VŠS - 9 meseci- SSS - 6 meseci

- rukovodilac određuje mentora koji prati rad pripravnika- mentor određuje poseban program osposobljavanja- mentor daje rukovodiocu pismeno mišljenje o sposobnosti pripravnika- ako je zadovoljio, može da zasnuje na neodređeno:

- ako postoji odgovarajuće radno mesto- ako se uklapa u doneseni kadrovski plan

Ugovor o stručnom osposobljavanju- sa nezaposlenim licem, bez naknade, radi stručnog usavršavanja, odnosno sticanja radnog iskustva i uslova za polaganje državnog ispita

Odgovornost državnih službenikaDS je disciplinski odgovoran za povrede dužnosti iz radnog odnosa.

- lakše povrede dužnosti - učestalo kašnjenje, neopravdano odsustvo- nesavesno čuvanje službenih spisa- neopravdan izostanak 1 dan- povreda kodeksa ponašanja

- teže povrede dužnosti- neizvršavanje ili nesavesno, neblagovremeno, nemarno izvršavanje poslova/naloga- nezakonit rad ili propuštanje radnji za koje je ovlašćen- zloupotreba prava iz radnog odnosa- povreda načela nepristrasnosti ili političke neutralnosti- odavanje službene ili druge tajne- korupcija- osnivanje privrednog društva ili dodatni rad- nazakonito raspolaganje sredstvima- nedolično ponašanje; alkohol, droga ...

Disciplinske kazne- lakše - kazna - do 20% od plate- teže - kazna

- od 20-30% od plate (u trajanju do 6 meseci) - naposredno niži platni razred - zabrana napredovanja 4 godine - premeštaj na niže radno mesto - prestanak radnog odnosa

Disciplinski postupakPokreće rukovodilac pismenim zaključkom koji se dostavlja državnom službeniku. Žalba nije dopuštena.Postupak vodi rukovodilac ili osniva disciplinsku komisiju od 3 člana da umesto njega pokreće i vodi postupak i odlučuje o diciplinskoj odgovornosti.

- održava se usmena rasprava, na kojoj DS ima pravo da izloži odbranu (sam, pismeno ili preko zastupnika)

- vodi se računa o stepenu odgovornosti, težini posledica i subjektivnim i objektivnim okolnostima- komisija određuje disciplinsku kaznu

- može da bude udaljenje sa posla, do okončanja postupkaZastarelost - za lakše - 1 godina

- za teže - 2 godineDisciplinska kazna izrečena konačnim rešenjem - upisuje se u kadrovsku evidenciju

- briše se iz kadrovske evidencije ako se ne ponovi (2 g. za lakšu, 4 za težu)Protiv DS na položaju

- postavila Vlada - disciplinski postupak vodi Visoki službenički savet- postavio državni organ - telo određeno njegovim aktima

Odogovornost za štetuDržavni službenik je odgovoran za štetu na radu koju namerno ili iz krajnje nepažnje prouzrokuje državnom organu.

Postojanje štete i visinu naknade određuje rukovodilac. Oslobađa se odgovornosti ako je dobio nalog pretpostavljenog a saopštio mu je da može da nastane šteta.Za štete prema trećim licima odgovora Republika Srbija.Za štetu prema državnom službeniku odgovora Republika Srbija.

Prestanak radnog odnosaDS prestaje radni odnos:

- protekom vremena na koji je zasnovan (određeno)- sporazumom (zaključuje rukovodilac i službenik - pismeno)- otkazom

- DS daje otkaz - (najmanje 15 dana pre dana kad hoće da napusti)- rukovodilac daje otkaz DS

- odbije premeštaj ili raspoređivanje- ne zadovolji na probnom radu- ne stupi na rad posle prestanka razloga za mirovanje- ne položi državni ili stručni ispit

- po sili zakona- kad navrši radni vek - penzija (65 g. i 15 g staža)- osuđen na kaznu zatvora od najmanje 6 meseci- neraspoređen a ne bude premešten, posle 2 meseca- izostane sa posla neporavdano 3 dana- ne položi državni ispit prema planu i programu

- na drugi način određen Zakonom o državnim službenicima ili posebnim zakonom

Prava državnih službenika pri promeni uređenja državnih organa- ako Pravilnik bude izmenjen i ukine se radno mesto, prekobrojni DS premeštaju se na druga odgovarajuća radna mesta a prednost imaju oni sa boljim ocenama.

- ako nema istih ide na niže radno mesto- ako nema ni nižih - postaje neraspoređen- ako ne prihvati - dobija otkaz

- ako državni organ bude ukinut a njegov delokrug preuzme drugi organ- drugi organ preuzima DS iz ukinutog organa

- ako državni organ bude ukinut a njegov delokrug ne preuzme drugi organ- DS postaju neraspoređeni

Neraspoređeni DS - naknada plate (65%) - prestaje posao ako u roku od dva meseca ne bude premešten.Odlučivanje o pravima i dužnostima državnih službenikaOdlučivanje u prvom stepenuOdlučuje rukovodilac Rešenjem. Može da ovlasti drugo lice (VSS, 5 god.) da umesto njega odlučuje.Žalbene komisijeŽalbena komisija odlučuje o žalbama DS kojima se u upravnom postupku odlučuje o njihovim pravima.

- u roku od 30 dana- protiv odluke Žalbene komisije može da se pokrene upravni spor- samostalne su komisije- rade u većima od 3 člana

Uređenje kadrovskog planaKadrovski plan

- prikaz broja DS prema mestima koji su potrebni u godina za koju se donosi- prikaz broja pripravnika čiji se prijem planira- prikaz broj DS čiji se prijem planira na određeno vreme zbog povećanog obima posla

Nacrt kadrovskog plana radi se uporedo sa pripremom budžeta.

Služba za upravljanje kadrovima - za organe državne uprave i službe Vlade- obrazuje Vlada- oglašava interne konkurse za slobodna izvršilačka mesta- oglašava interne i javne konkurse za popunu položaja

- organizuje stručno usavršavanje- savetuje organ državne uprave kako da upravljaju kadrovima- vodi centralnu kadrovsku evidenciju

Centralna kadrovska evidencija- vodi je Služba za upravljanje kadrovima- informatička baza podataka- dostupna je rukovodiocima i drugima koji odlučuju o pravima i dužnostima DS- svaki DS ima pravo na uvid u one podatke iz CKE koji se odnose na njega

Evidencija internog tržišta - podaci o slobodnim radnim mestimaVisoki službenički savet

- 11 članova, imenuje Vlada na 6 godina- donosi kodeks ponašanja DS- propisuje merila za izbor na radno mesto- odlučuje kakve stručne osposobljenosti i znanja su potrebni pri izboru kadrova- vodi disciplinski postupak protiv službenika na položaju

Posebna pravila o nameštenicima- radna mesta nameštenika, uslovi za zaposlenje - određuje se Pravilnikom- nameštenik zasniva radni odnos Ugovorom o radu- ima pravo na platu, naknade i druga primanja- ako odbije premeštaj/raspoređivanje - otkaz ugovora o radu- ako dođe do promena pa ne može biti raspoređen - otkaz

Nadležnost upravne inspekcijeSprovođenje Zakona o državnim službenicima nadzire ministarstvo preko upravne inspekcije.Upravni inspektor nadzire:

- usklađenost Pravilnika sa zakonom i drugim propisima- usklađenost popunjavanja radnih mesta sa Pravilnikom i kadrovskim planom- zakonitost sprovođenja internog i javnog konkursa- zakonitost raspoređivanja, premeštaja i napredovanja DS- blagovremenost podataka koji se upisuju u CKE

Plate DS i NZakonom o platama državnih službenika i nameštenika - uređene su plate, naknade i druga primanja.Plata se sastoji od:

- Osnovne plate - množi se koeficijnt sa osnovicom- osnovica je jedinstvena- koeficijenti su utvrđeni zakonom o platama - 13 platnih grupa DS, 6 N- u svakoj platnoj grupi za izvršilačka mesta postoji - 8 platnih razreda

- dodatak na platu- minuli rad- rad noću- prekovremeni rad- rad za praznike- za pripravnost- za dodatno opterećenje (za poslove koji nisu u opisu radnog mesta)

DS na položaju imaju samo - minuli rad

RADNI ODNOSI U ORGANIMA LOKALNE SAMOUPRAVENa radne odnose u organima lokalne samouprave još uvek se primenjuje:Zakon o radnim odnosima u državnim organima (1991')O pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih i postavljenih, odnosno izabranih lica u organu odlučuje funkcioner koji rukovodi organom.

Prijem u radni odnos - uslovi:- državljanin RS- punoletan- opšta zdravstvena sposobnost- propisana stručna sprema- nije osuđivan na kaznu od najmanje 6 meseci- da ispunjava uslove predviđene zakonom i aktom o sistematizaciji radnih mesta

Prima se u radni odnos na osnovu:- akta o izboru, postavljenju na funkciju- konačne odluke funkcionera o izboru između prijavljenih kandidata- sporazuma o preuzimanju

Radi prijema u radni odnos objavljuje se oglas.Pripravnici - isto Raspoređivanje, preuzimanje i upućivanje - isto Dužnosti zaposlenih i postavljenih lica - sličnoPlate - zaposleni i izabrana/postavljena lica u skladu sa Zakonom o platama u državnim organima i javnim službamaOdogovornost zaposlenih i postavljenih lica - sličnoPrestanak radnog odnosa - sličnoIzabrano lice po prestanku funkcije ima pravo na platu u trajanju od 6 meseci.Ostvarivanje i zaštita prava zaposlenih i postavljenih lica

- pismeno se obraćaju funkcioneru koji rukovodi organomNadležnost upravne inspekcije - slično

ZAKON O RADU - OPŠTI PROPISI O RADU

Radni odnos - odnos po osnovu rada koji se zasniva ugovorom o radu, koji zaključuju zaposleni i poslodavac

- dobrovoljan odnos zaposlenog i poslodavca- sadržinu radnog odnosa čine prava, obaveze i odgovornosti zaposlenog i poslodavca

Zaposleni - fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavcaPoslodavac - domaće / strano pravno lice ili fizičko lice koje zapošljava jedno ili više lica

Prava zaposlenih- individualna (pojedinačna)

- pravo na zaradu- bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu- pravo na zdravstvenu zaštitu- pravo na zaštitu ličnog identiteta- prava u slučaju bolesti- žene - posebna prava

- kolektivna prava- pravo na udruživanje- pravo na učešće u pregovorima za kolektivne ugovore- pravo na mirno rešavanje radnih sporova- pravo na konsultovanje, informisanje i izražavanje svojih stavova

Obaveze zaposlenih - zaposleni je dužan da:- savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi- poštuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca- obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje bi mogle da utiču na obavljanje poslova- obavesti poslodavca o svakoj vrsti opasnosti za život i zdravlje i nastanak mat. štete

Obaveze poslodavca- isplati zaradu za obavljeni rad- zaposlenom obezbedi uslove rada

- informiše zaposlenog o uslovima rada i pravilima rada- da obezbedi obavljanje poslova predviđenih ugovorom- zatraži mišljenje sindikata u slučaju predviđenim zakonom

Zajednička obaveza za poslodavca i zaposlenog jeste obaveza da se pridržavaju prava i obaveza utvrđenih zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Zabrana diskriminacijeZabranjena je neposredn i posredna diskriminacija lica koje traže posao i zaposlenih po osnovu: pola, rođenja, jezika, rase, boje kože, starosti, trudnoće, zdravstvenog stanja, nacionalne pripadnosti, veroispovesti, bračnog statusa, seksualnog opredeljenja, političkog uverenja, socijalnog porekla, članstva u sindikatu, ili nekog drugog ličnog svojstva.Diskriminacija je zabranjena u odnosu na:

- uslove zapošljavanja i izbor kandidata- uslove rada i prava iz radnog odnosa- obrazovanja, osposobljavanja i usavršavanja- napredovanja na poslu- otkaz ugovora o radu

Zabranjeno je i opšte uznemiravanje i seksualno uznemiravanje.Žrtva diskriminacije ima pravo da pred nadležnim sudom pokrene postupak za naknadu štete.

Zasnivanje radnog odnosaUslovi - radni odnos se može zasnovati sa licem koje ispunjava:

- opšti uslov - da ima najmanje 15 godina - posebni uslovi

- utvrđuju se pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova(stručna sprema, strani jezik, znanje, veštine...)

Stručna sprema - neophodan uslov, određen u pravilniku za sva radna mestaZnanje i sposobnosti - svojstva zaposlenog da uspešno obavlja određene poslove nezavisno od stručne spremeRadno iskustvo - vreme provedeno na radu na obavljanju odgovarajućih poslovaUslovi za lica mlađa od 18 godina

- pismena saglasnost roditelja, usvojioca ili staratelja- rad ne sme da ugrožava zdravlje, moral i obrazovanje- na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa da poslovi nisu štetni po zdravlje

Invalidi - na način utvrđen Zakonom o raduUslovi za strance

- ako ispunjava opšte i posebne uslove (kao domaći)- ako ima borovak u RS- dobio odobrenje za zasnivanje radnog odnosa

Način zasnivanja radnog odnosa- pregovaranje kandidata i poslodavca- zaključenje ugovora o radu - neodređeno; - određeno

- pismeno se zaključuje- elementi ugovora: podaci o poslodavcu, o zaposlenom, stepen SS, vrsta i opis posla,

zarada, rok isplate, trajanje radnog vremena- stupanje zaposlenog na rad

- prava teku danom stupanja na radRadna knjižica - javna isprava, izdaje je opština, nalazi se kod poslodavca. Poslodavac je dužan da je vrati, popunjenu, na dan prestanka radnog odnosaPosredovanje pri zapošljavanju

- nacionalna služba za zapošljavanje- povezivanje ponude i tražnje- preliminarna selekcija lica- savetovanje i obuka nezaposlenih

Vrste radnog odnosa- na neodređeno vreme- na određeno vreme

- obavljanje poslova čije je vreme unapred određeno (kraće od 12 meseci)- radi zamene odsutnog zaposlenog

- probni rad (najduže 6 meseci)- radni odnos za poslove sa povećanim rizikom (predhodno utvrđena zdravstvena sposobnost)- radni odnos sa nepunim radnim vremenom - sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu

- može kod drugog poslodavca da radi ostatak- radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca - kod kuće radi- radni odnos sa kućnim pomoćnim osobljem - do 50% u naturi, min 50% u zaradi- pripravnici - (min 80% plate)

Radno vreme- puno radno vreme

- 40 č/n, za mlađe od 18 godina - 35 č/n- može i kraće ali ne kraće od 36 č/n

- nepuno radno vreme- kraće od 40 (36)

- skraćeno radno vreme (na poslovima sa povećanim rizikom)- skraćuje se do 10 č/n- zaposleni ima sva prava kao da radi puno radno vreme

- prekovremeni rad- duže od punog radnog vremena- maksimalno 8 č/n- maksimalno 4 č/d

- Raspored radnog vremena- traje 5 radnih dana- radne dane utvrđuje poslodavac - dužan da obavesti zaposlenog o promeni- radni dan traje 8 časova- rad u smenama

- Preraspodela radnog vremena- ako poslodavac zahteva ali da na nivou od 6 meseci ne bude duže od punog radnog vremena- ne smatra se prekovremenim radom

- Noćni rad i rad u smenama- od 22č do 6č - rad noću (jedna radna nedelja) - osim uz njegovu pismenu saglasnost- rad u smenama - obaveza izmene smena

Odmori i odsustva- Odmor u toku dnevnog rada - 30 minuta, ne može na početku i kraju- Dnevni odmor - između dva dana, minimum 12 sati- Nedeljni odmor - 24č neprekidno- Godišnji odmor

- posle 6 meseci prvog rada- u dva dela: 1. deo 15 dana - drugi deo do 30. juna naredne godine- rešenje o GO - 15 dana pre korišćenja- poslodavac može da izmeni 5 dana pre- potvrda o korišćenju GO pri prestanku radnog odnosa

- Plaćeno odsustvo- 7 dana (brak, porođaj, bolest člana prodica)- 5 dana (smrt člana porodice)- 2 dana (davanje krvi)

- Neplaćeno odsustvo- odsustvo bez naknade zarade- miruju prava i obaveze iz radnog odnosa

- Mirovanje radnog odnosa

- vojni rok- rad u inostranstvu (međunarodn saradnja, diplomatija...)- privremeno upućivanje kod drugog poslodavca- izbor na funkciju kod državnog organa- izdržavanje kazne zatvora, do 6 meseci

Zaštita zaposlenihPostoje opšta (uživaju svi zaposleni) i posebna zaštita zaposlenih (posebne kategorije)Opšta zaštita

- ne može prekovremeno ako zdravstveno nije sposoban- sa potvrdom lekara ne može da radi poslove koji bi pogoršali zdravstveno stanje- na poslovima sa povećanom opasnošću samo ako ispunjava uslove za rad (zdravstveno stanje)

Zaštita omladine- mlađi od 18 godina

- ne može težak posao- izloženost zračenju- loš uticaj na zdravstveno stanje- do 35 sati- na može noću (osim kutura, umetnost, reklama)

Zaštita materinstva- za vreme trudnoće ne sme teške poslove, štetne po zdravlje- za prve 32 nedelje trudnoće ne može prekovremeno i noću ako je štetno na osnovu nalaza- poslednjih 8 nedelja i bez nalaza - ne noću, ne prekovremeno

Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta- ukupno 365 dana- najranije 45 dana pre prođaja, a obavezno 28 dana pre- porodiljsko do navršenih 3 meseca od dana porođaja- posle je odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od otpočinjanja porodiljskog- može otac umesto majke- za treće i naredno dete - 2 godine

Posebna nega deteta ili druge osobe- jedan od roditelja odsustvo - ili 1/2 radnog vremena- do navršene 5. godine deteta- naknada zarade ili pola plata - pola naknada

Neplaćeno odsustvo dok dete ne navrši tri godine- ostvaruje se bez naknade zarade- miruju prava i obaveze iz radnog odnosa

Zaštita invalida- poslodavac obavezan da mu obezbedi posao prema preostaloj sposobnosti- obezbedi drugi posao

Zaštita ličnih podataka- zaposleni ima pravo uvida u dokument koji sadrže lične podatke kod poslodavca- pravo da traži brisanje podataka koji nisu od značaja- ispravljanje netačnih podataka- podaci ne mogu da budu dostupni trećem licu

Obaveštenje o privremenoj sprečenosti za rad - u roku od 3 dana da obavesti poslodavca

Zarada, naknada i druga primanjaZarada - zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu

- zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavcaZarada sadrži poreze i doprinose koji se plaćaju iz zarade.Nije zarada: naknada prevoza, sl. put, smeštaj i hrana na terenu, otpremnina, jubilej, pokloni za decuZarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od:

- Osnovne zarade - određena pravilnikom i sistematizacijom- Radni učinak - na osnovu kvaliteta i obima posla kao i odnosa zaposlenog prema obavezama- Uvećane zarade - rad za praznik (110% od osnovice)

- rad noću i u smenama (najmanje 26%)- prekovremeni rad (najmanje 26%)- minuli rad (0.4 % po godini)

- ako je više uslova, najmanje zbir svih a može i višeZarada se isplaćuje jedanput mesečno, najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.Zarada se isplaćuje samo u novcu ako zakonom nije drugačije određeno.Minimalna zarada - utvrđuje se odlukom Socijalno-ekonomskog saveta ili VladeNaknada zarade

- prosek u zadnja 3 meseca- praznik- godišnji odmor- plaćeno odsustvo- vojna vežbe- odazivanje na poziv državnog organa

- isplaćuje poslodavac naknadu- ima pravo poslodavac na refundiranje- naknada zarade - 65% zarade za vreme bolovanja

- 100% zbog povrede na radu ili profesionane bolesti - do 60%, ne niža od minimalne - prekid rada bez krivice zaposlenog

Obračun, evidencija i zaštita zarade i naknade- poslodavac je dužan da dostavi obračun prilikom isplate- može da naplati potraživanje obustavom od zaposlenog- obustavom može najviše do 1/3 zarade - po sudskom nalogu; alimentacija i sl.

Naknada troškova- prevoz (visina karte za odlazak i dolazak)- službeni put u zemlji i inostranstvu- terenski rad (smeštaj i ishrana)- ishrana u toku rada- za regres za GO

Druga primanja- otpremnina u penziju - najmanje 3 prosečne zarade- naknada troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana prodoice- naknada štete zbog povrede na radu ili prof. oboljenja- opštim ugovorom može i: jubilarna nagrada, solidarna pomoć i dr.

Potraživanja zaposlenih u stečajnom postupku- ukoliko je bno zaposlen u trenutku (na dan) pokretanja stečajnog postupka zaposleni ima pravo na

isplatu neisplaćenih potraživanja kod poslodavca

Višak zaposlenihPoslodavac je dužan da donese program rešavanja viška zaposlenih ako utvrdi da će zbog promena (ekonomskih, tehnoloških, organizacionih) doći do prestanka potrebe za zaposlenim.Program sadrži:

- razloge prestanka- ukupan broj zaposlenih- za viškove: broj, srtrukturu (kvalifikacija, starost, staž...)- kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih- mere za zapošljavanje: premeštaj, prekvalifikacija, dokvalifikacija..- sredstva za soc-eko mere- rok u kome će biti otkazan ugovor o radu

Program mora da se dostavi reprezentativnom sindikatu, i NSZ radi mišljenja. Program donosi UO ili direktor, odnosno preduzetnik.- ne mogu trudnice, porodilje, vojnici- poslodavac dužan da isplati otpremninu

- za prvih 10 god - za svaku godinu 1/3 prosečne zarade- za ostale god - 1/4

Naknada štete

Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovao poslodavcu. Sam ili solidarno (ako je više njih).Poslodavac odlučuje o postojanju štet i visini naknade. Ako nema dogovora - odlučuje sud.Ako zaposleni pretrpi štetu, poslodavac je dužan da mu nadoknadi.Udaljenje sa radaZaposleni može privremeno biti udaljen sa rada:

- pokrenut krivični postupak- kršenje radne discipline (pripada naknada od 1/4, ako izdržava por.1/3)- udaljavanje najduže 3 meseca

Izmena ugovora o raduMože ponuditi poslodavac:

- radi premeštaja na drugi, odgovarajući posao- radi premeštaja na drugo radno mesto- radi premeštaja kod drugog poslodavca- radi primene mera rešavanja viška zaposlenih

Ponuda sadrži: razloge, rok izjašnjavanja zaposlenog - min. 8 dana, pravne posledice.Ako ne potpiše smatra se odbijanje.Premeštaj u drugo mesto rada - do 50km može bez saglasnosti (uz rešavanje prevoza)Upućivanje na rad kod drugog poslodavca - najduže na godinu dana

Prestanak radnog odnosaRadni odnos prestaje:

- istekom roka (određeno)- 65 god. i 15 god. staža- sporazumom - pismeni sporazum (poslodavac - zaposleni)

- ako je na inicijativu zaposlenog - nema pravo na naknadu za nezaposlenost- otkazom ugovora od strane poslodavca/zaposlenog

- minimum 15 dana unapred- poslodavac daje otkaz

- ne ostvaruje razultate- učini povredu radne obaveze- na poštuje disciplinu- učini krivično delo- ne vrati se na rad posle mirovanja, neplaćenog- odbije zključenje aneksa ugovora- postane višak

- na zahtev roditelja kad je mlađi od 18 god.- smrću zaposlenog

Nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca:- došlo do gubitka radne sposobnosti- odlukom suda, zabranjeno obavljanje određenih poslova- kazna zatvora ili mera bezbednosti, od minimum 6 meseci- prestanak sa radom poslodavca

Zaštićeni od otkaza: trudnoća, porodilja, nega deteta, predstavniku sindikata/članu saveta zaposlenih za vreme funkcije i 1 god. posle ako nije povredio zakon.Otkazni rok - 1-3 meseca za zaposlene ako je razlog neostvarivanje rezultata rada ili nema znanja

- može da ode i pre roka ali mu se isplađuje naknadaNezakonit prestanka radnog odnosaAko sud donese takvu odluku i presudu, može da vrati zaposlenog na posao. Poslodavac je dužan da isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade. Naknada se umanjuje za visine prihoda koje je imao po osnovu nezaposlenosti (ako je imao).Ako sud donese presudu a zaposleni ne želi da se vrati na posao poslodavac mora da isplati (do najviše 18) zarada koje bi zaposleni ostvario da je radio.

Zaštita prava zaposlenihO pravima, obavezama i odgovornosti iz radnog odnosa odlučuje

- direktor ili zaposleni koga ovlasti - pravna lica- preduzetnik ili ovlašćeni radnik - preduzetnici

Rešenje o pravima se dostavlja zaposlenom u pismenom obliku sa poukom o pravnom leku.Sporna pitanja rešava arbitar iz reda stručnjaka. Odluka arbitra je konačna za obe strane.Rok zastarelosti za novčana potraživanja - 3 godine.

Rad van radnog odnosaRad može i kad nije u radnom odnosu:

- privremeni i povremeni poslovi (setva...) - najviše 120 dana- sa nezaposlenim, zaposlenim koji radi nepuno vreme, penzionerom, omladinske zad.

- ugovor o delu - pismeni ugovor radi obavljanja poslova van delatnosti poslodavca (umetnici...)- ugovor o zastupanju ili posredovanju - pismeni ugovor- ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju

- sa nezaposlenim radi pripravničkog staža- sa licem koje želi da se usavrši u struci- može naknada ali ne mora

- dopunski rad - sa drugim poslodavcem, najviše do 1/3 radnog vremena- samozapošljavanje - fizičko lice kao preduzetnik

Sindikalno organizovanjeSamostalna, demokratska i nezavisna organizacija zaposlenih u koju se dobrovoljno udružuju radi zastupanja, unapređenja i zaštite radnih, ekonomskih, socijalnih i kolektivnih interesa.- pristupa se potpisivanjem pristupnice- može biti obavešten od poslodavca o svim značajnim pitanjimaReprezentativnost sindikata

- nezavisan od poslodavca- ako se finansira od članarine- ako ima potreban broj članova- ako je upisan u registar - stiče se svojstvo pravnog lica i mogućnost kolektivnog

pregovaranja, zaključivanja kol. ugovora, rešavanje kol. sporova- najmanje 15% zaposlenih da bude u njemu

Reprezentativnost sindikata - utvrđuje poslodavac u prisustvu predstavnika sindikata - utvrđuje ministar za rad, na predlog Odbora za utvrđivanje rep. sin.

Nadležnost inspekcije radaNadzor nad primenom zakona o radu, opštih akata i ugovora o radu, kojima se uređuju prava i obaveze zaposlenih vrši inspekcija rada.Inspektor je nadležan da Rešenjem naloži poslodavcu da u roku otkloni utvrđene povrede nekog akta.Ako je zaposleni poveo spor - rešenjem će odložiti izvršenje do odluke suda.

Ravnopravnost polovaZakon o ravnopravnosti polova.Jednaka dostupnost poslova i položaja pripadnicima oba pola.

- prilikom oglašavanja poslova- prilikom odabira kandidata- odsustvo zbog trudnoće ili roditeljstva ne sme biti smetnja za napredovanje, usavršavanje- pravo na jednako plaćanje za jednaki rad- zaštita od seksualnog uznemiravanja i ucenjivanja

Zaposlenom koji pokrene postupak zbog uznemiravanja ne sme da bude razlog za otkazPrimena afirmativnih mera. (30% manjeg pola na listama, u sindikatu...)

Socijalno osiguranjeObezbeđuje se socijalna sigurnost po osnovu rad.Tri grane socijalnog osiguranja:

- PIO- osiguranje za slučaj nezaposlenosti- zdravstveno osiguranje

PIOObuhvata obavezno i dobrovoljno pio

- Obavezno PIO (Zakon o PIO)- starost - penzija- inavaliditet- smrt- telesno oštećenje - pravo na novčanu naknadu

Visini zavisi od dužine ulaganja, Načelo solidarnosti. Lično pravo, ne može se prenositi.Obavezno osigurana lica:

- zaposleni- samostalna delatnost- poljoprivrednici

Starosna penzija- m 65 - ž 60 i najmanje 15 godina staža- 40 god. staža - muškarci - 35 god. staža - žene- kad navrši 45 godina staža

Invalidska penzija- min 5 godina staža- postoji invaliditet - povreda na radu ili prof. bolest (koja se ne može otkloniti lečenjem)

Porodična penzija- članovi porodice umrlog osiguranika (min 5 g. staža) - umrlog korisnika starosne ili invalidske penzije- ako ispunjavaju uslove (deca do 26 godine ako studiraju)

Novčana naknada za telesno oštećenje- ako su doživeli povredu na radu ili prof. bolest

Naknada pogrebnih troškova - u slučaju smrtiDobrovoljno PIO - ko ima para može

Osiguranje za slučaj nezaposlenostiNezaposleno lice 15-65 god koje se vodi na evidenciji nezaposlenih i aktivno traži zaposlenje.Obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti je deo sistema obaveznog osiguranja i time se obezbeđuje:

- novčana naknada- zdravstveno osiguranje i PIO u skladu sa Zakonom- druga prava u skladu sa zakonom

Pravo na novčanu naknadu- najmanje da radi 12 meseci neprekidno ili 18 sa prekidima- u slučaju prestanka radnog odnosa po osnovu:

- od strane poslodavca- prestanak na određeno, privremeni i povremeni poslovi- prestanak funkcije- prenos osnivačkih prava vlasnika- stečaj- premeštaj bračnog druga

Novčana naknada pripada nezaposlenom od prvog dana prestanka obaveznog osiguranja.- od 3 do 12 meseci u zavisnosti od godina staža- može jednokratno u slučaju samozapošljavanja- 50% osnovice koju čini prosečna plata u poslednjih 6 meseci- teče i pravo na PIO - uplaćuje NSZ- prestanak - ako se zaposli

- ako se na javlja u NSZ

Zdravstveno osiguranje - Zakon o zdravstvenom osiguranjuObezbeđuje ga i sporovodi Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Lično pravo.Obezbeđuje se pravo na: zdravstvenu zaštitu i na novčanu naknaduObavezno zdravstveno osiguranje obuhvata:

- osiguranje za slučaj bolesti i povrede van rada

- osiguranje za slučaj povrede na radu ili profesionalne bolestiOsigurana lica su osiguranici i članovi porodice.Prava iz obaveznog osiguranja:

- pravo na zdravstvenu zaštitu- pravo na naknadu za vreme privremene sprečenosti za rad- pravo na naknadu troškova prevoza u vezi korišćenjem zdravstvenih usluga

Dobrovoljno zdravstveno osiguranje - ko ima para može

KANCELARIJSKO POSLOVANJE

Pojam kancelarijskog poslovanjaNa osnovu stečenih iskustva utvrđen je znatan broj zajedničkih pravila zasnovanih na načelima.U užem smislu:

- primanje i pregledanje pošte, akata i predmeta, zavođenje, raspoređivanje i dostavljanje u rad akata/predmeta, administartivno-tehničko obrađivanje predmeta, otpremanje pošte, razvođenje akata/predmeta, arhiviranje i čuvanje akata/predmeta, izlučivanje bezvrednog registaraturskog materijala i predaju arhivske građe nadležnom arhivu.

U širem smislu:- u užem smislu i - sve administrativne, tehničke i manipulativne poslove sa ciljem da se organima obezbedi ekspeditivnost, zakonitost, urednost i pravilno izvršavanje osnovne funkcije (raspored radnih prostorija, organizacija prijema stranaka, upotreba telefona, biblioteka...)

Zadatak kancelarijskog poslovanja:- da obezbedi pravilno kretanje i evidentiranje akata i druge službene dokumentacije- da se obezbedi službeni saobraćaj sa drugim organima i institucijama

Kancelarisjko poslovanje mora biti:- tačno- uredno- jednostavno- pregledno- ekonomično

- ekspeditivno- racionalno

Cilj – dobra organizacija državne upraveZnačaj kancelarijskog poslovanja

- obezbeđivanje uspešnog, efikasnog i urednog poslovanja državne uprave- bez njega državni organi ne bi mogli da izvrše svoje obaveze

PROPISI KOJIMA JE REGULISANO

Zakon o državnoj upravi- definiše pojam k.p.- određeno je da se k.p. uređuje uredbom Vlade- sadrži odredbu o označavanju organa državne uprave

Uredba o kancelarijskom poslovanju organa državne upravePo uredbi k.p. obuhvata:

- primanje, pregledanje, raspoređivanje, evidentiranje, dostavljanje u rad i otpremanje pošte, administrativno-tehničko obrađivanje akata, arhiviranje i izlučivanje bezvrednog materijala, predaju arhivske građe arhivu, praćenje efikasnosti i ažurnosti rada

Uputstvo o kancelarijskom poslovanju- bliže se utvrđuju pravila

Uredba o kategorijama registraturskog materijala sa rokovima čuvanja- utvrđuju se kategorije registraturskog materijala koji je nastao u radu organa i rokovi čuvanja

Zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa- overavanje prepisa i potvrđivanje njihove autentičnosti

Uputstvo o obliku i načinu vođenja upisnika i načinu overavanja potpisa, rukopisa i prepisaZakon o republičkim administrativnim taksama

- uređuju se republičke takse

OSNOVNI POJMOVI U KANCELARIJSKOM POSLOVANJU

1. PODNESAK (obrazac) – svaki: zahtev, predlog, prijava, molba, žalba, prigovor i drugo saopštenje koji se građani/pravna lica obraćaju organima državne uprave2. AKT - svaki pisani sastav kojim se pokreće, dopunjuje, menja, prekida ili završava neka službena radnja organa državne uprave.3. PRILOG - pisani sastav (dokument, tabela, grafikon, crtež...) ili predmet koji se prilaže uz akt radi dopune, objašnjenja ili dokazivanja sadržine akta4. PREDMET - je skup svih podnesaka, akata i priloga - odnose se na isto pitanje (jedinstvena celina)5. DOSIJE - skup više predmeta koji se odnose na istu materiju ili isto fizičko/pravno lice6. FASCIKLA - skup više predmeta ili dosijea koji se posle završenog postupka čuvaju sređeni u istom omotu (kutiji i sl.)7. ROKOVNIK - mesto u pisarnici gde se drže predmeti u kojima postupak nije okončan, a na njima se ništa ne radi8. REGISTRATURSKI MATERIJAL - predmeti, akti, elektronski, fotografski, fonografskii snimci, knjige i kartoteke o evidentiranju tih spisa, zapisa i dokumenata - primljeni i nastali u radu organa državne uprave9. ARHIVSKA GRAĐA - pisani, crtani, štampan i ostali materijal od posebnog značaja za istoriju i kulturu i druge potrebe koji je nastao u radu organa državne uprave, javnih preduzeđa.. u vršenju javnih ovlašćenja, bez obzira na to kako je nastao.10. PRIJEMNA KANCELARIJA - službena prostorija (kancelarija): informisanje i pružanje stručne pomoći strankama za sastavljanje podnesaka, neposredni prijem podnesaka, elementarno obaveštavanje stranaka o stanju predmeta...

11. PISARNICA - službena prostorija (kancelarija) u kojoj se obavlja: prijem podnesaka, prijem, otvaranje, pregledanje i raspoređivanje pošte, evidentiranje predmeta. združivanje akata, dostavljanje akata unutrašnjim jedinicama, otpremanje pošte, čuvanje predmeta u rokovniku, razvođenje predmeta i njihovo arhiviranje - čuvanje.12. ARHIVA - sastavni deo pisarnice sa istim ili sličnim uslovima za rad, u kojoj se čuvaju završeni (arhivirani) predmeti, evidencije o predmetima, kao i ostali registraturski materijal, do predaje nadležnom arhivu ili do uništenja.13. ARHIVSKI DEPO - posebna prostorija u koju se prebacuju, zajedno sa odgovarajućim karticama iz pasivne datoteke, rešeni predmeti po isteku tekuće kalendarske godine14 PROPISI I DRUGI AKTI - nacrti, predlozi i usvojeni tekstovi Ustava, zakona, zaključaka, pravilnika, naredbi, uputstva, planova, deklaracija, rezolucija, preporuka, tumačenja statuta, kao i predlozi za njihovo donošenje.15 ANALITIČKI MATERIJAL - analize, studije, elaborate i izveštaje koji sadrže prikaz stanja i opšte zaključke o pitanjima iz delokruga državne uprave16 REŠENJE - označava rešenja, zaključke, dozvole, saglasnosti, mišljenja i druge akte upravnih predmeta

Predmeti: upravni i ostaliUPRAVNI PREDMETI - predmeti u kojima se vodi upravni postupak i u kojem se rešava o

pravima, obavezama i pravnim interesima građana, pravnih lica i drugih stranaka.OSTALI PREDMETI - VANUPRAVNI - u kojim se ne vodi upravni postupak

PRIMANJE, OTVARANJE I PREGLEDANJE POŠTEPrimanje poštePošta se prima u prijemnoj kancelariji (deo pisarnice) u toku trajanja radnog vremena.- neposredno primanje podnesaka

- u prijemnoj kancelariji ili određenom delu pisarnice- ako akt/podnesak sadrži nedostatke (nije potpisan, nije overen...) radnik upozorava stanku da ispravi, a ako stranka neće da ispravi, akt se prima a radnik sačinjava službenu zabelešku o upozorenju- ako organ nije nadležan - stranka se upozorava, ako insistira - službena beleška- ako stranka usmeno saopštava podnesak - sačinjava se odgovarajući zapisnik- obrasci i uputstva moraju biti vidno istaknuti kako bi se stranke snašlePotvrda o prijemu- ovlašćeni radnik pisarnice koji prima podnesak, u obavezi je da izda potvrdu o prijemuZa vanupravne podneske- potvrda - na otisku prijemnog štambilja

- datum predaje- naziv organa u čijem je sastavu pisarnica- broj pod kojim je evidentiran akt- eventualni prilozi i vrednost takse

Za podneske po kojim se rašava u upravnom postupku- potvrda - o prijemu podneska

- datum predaje- zakonski rok u kome je organ nadležan za rešavanje dužan da donese odluku- pravno sredstvo koje stranka može upotrebiti ako joj nije u propisanom roku

dostavljena odluka po zahtevu- organ kome se predaje navedeno pravno sredstvo i visina takse- organ kojem se izjavljuje pravno sredstvo

- potpisuje službeno lice koje je primilo i overava pečatom organaRokovi rešavanja u upravnom postupku određeni su Zakonom o opštem upravnom postupku.- primanje pošte od drugog organa državne uprave

- preko dostavljača (kurira)- stavlja se datum i potpis ovlašćenog lica u dostavnoj knjizi, na dostavnici, povratnici ili kopiji

akta čiji se original prima- ako radnik nije ovlašćen da otvara kovertu - upisuje datum i vreme (čas, minut) prijema akta

- primanje pošte preko PTT - Pošta normativnim aktima uređuje podizanje pošte iz poštanskog pregratka (faha)- ne sme se podići oštećena pošiljka

- zahtevati od radnika pošte da se komisijski utvrdi stanje i sadržina pošiljke

Otvaranje i pregledanje obične i preporučene poštePoštu primljenu u zatvorenim kovertama otvara ovlašćeni radnik pisarnice (ili dežurni radnik ako postoji služba dežurstva za hitnu poštu, odnosno posle radnog vremena).Ako nema ovlašćenja dežurni radnik ne otvara poštu koja je:državna, vojna ili službena tajna.- pogrešno adresirano (na drugi organ) - ne otvara se, prosleđuje se adresatu ili vraća pošti- vrednosne pošiljke - otvara ovlašćeni radnik ili radnik odgovoran za mat-fin poslovanje- pošta u vezi sa licitacijama, konkursima - ne otvara se, stavlja se na kovertu datum i vreme (čas i

minut), otvara ih komisija- pošta na određeno lice - ne otvara se, uručuje se licu preko knjige primljene pošte na ličnost

- ako je u pošti službeni akt, primalac je dužan da odmah (do 24 časa) vrati akt pisarnici radi evidentiranja - zavođenja

- uz primljeni akt obavezno se prilaže i koverat (zbog rokova, podataka sa koverte i sl.)- ako je u jednom kovertu više akata

- koverat se prilaže uz jedan akt- na ostalim aktima se upisuje broj pod kojim je akt sa priloženom kovertom

- ako je koverat oštećen i postoji sumnja da je otvaran - sačinjava se komisijski zapisnik u kome se konstatuje obim i vrsta oštećenja. Prilaže se i zapisnik sačinjen u pošti.- ostali nedostaci - kratka zabeleška uz otisak prijemnog štambilja ("nepotpisano", "bez priloga"...)- ako je u koverti pogrešno adresiran akt - upisuje se zabeleška "pogrešno dostavljen", datira se i stavlja pečat, a pisarnica ga na najpogodniji način ekspeduje- ako je uz akt novac ili neka vrednost - na aktu se stavlja zabeleška (primljen iznos, vrsta novčanica...) - novac se uplaćuje na odgovarajući račun prihoda

- ček, menice se deponuju u odeljenju finansija- ako je uz akt dostavnica - na nju se stavlja: datum, potpis, pečat i odmah se vraća pošiljaocu- TAJNE - ne otvara radnik - dostavlja rukovodiocu ili licu ovlašćenom da otvara - TAKSIRANJE - radnik koji prima dužan je da vodi računa koji akti i radnje podležu taksiranju ili postoji osnov za oslobađanje od taksi - ako je nepropisno taksirano-postupiti po propisima o taksamaPrijemni štambiljIma ga pisarnica svakog organa državne upraveObli, veličina i rubrike koje treba da sadrži utvrđeni su Uputstvom o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave.- stavlja se na svaki primljeni akt koji će biti upisan u osnovnu evidenciju- u gornji desni ugao, na prazno mesto prve strane, na poleđini (gornji levi ugao), na list čiste hartije i priložiti uz akt- Primljeno - datum Organ - oznaka organa Org jed - oznaka unutr. org. jed- Broj - klas. broj Prilog - broj priloga Vrednost - iznos taks. marki

Raspoređivanje pošte i klasifikacija predmeta po materiji- ovlašćeni radnik pisarnice otvara, pregleda i raspoređuje poštu- razvrstavanje predmeta (akata) vrši se:

- po vrsti (upravni ili obični)- po sadržini koja se obrađuje- po organima državne uprave i org.jedinicama

Predmeti se klasifikuju po materiji - 10 glavnih grupa (od 0 do 9)- 0 - organizacija i rad drž.organa- 1 - radni odnosi- 2 - lična stanja građana, državna i javna bezbednost- 3 - privreda- 4 - finansije- 5 - zdravlje i socijalna politika- 6 - prosveta, nauka, kultura

- 7 - sudstvo, tužilaštvo, pravobranilaštvo- 8 - vojni predmeti- 9 - ne spadaju u grupu od 0-8

U okviru navedene podele, dalje se vrši raščlanjivanje glavnih grupa po decimalnom sistemu na grupe (dve cifre) i podgrupe (tri cifre). Nalazi se u Uputstvu o kancelarijskom poslovanju org. dr. upr.Razvrstani predmeti obeležavaju se oznakama organa državne uprave (rimski brojevi) i njihovim organizacionim jedinicama (arapski od 01 di 99)Oznake se utvrđuju rešenjem funkcionera za narednu godinu.

Vrste evidencija o predmetimaPropisane su osnovne i pomoćne evidencije- za svaki organ vodi se osnovna evidencijaOsnovna evidnecija se vodi po sistemu:

- kartoteka- skraćeni delovodnik- putem AOP-a

- sadrže:- klasifikacioni znak (iz jedinstvene klasifikacije akta po materiji) - podatke o pošiljaocu i primaocu - podatak iz kog se vidi gde je predmet/akt u toku obrade

- kod upravnih predmeta sadrži i: - rok rešavanja (da li je rešen u roku ili nije) - ishod rešavanja (usvojen, odbije, odbačen) - uložena pravna sredstva (odbačena/odbijena/usvojena žalba, poništeno rešenje...) - da li je rešenje izvršno

Pomoćne evidencije:- popis akata - akti/predmeti iste vrste koje organ prima i po kojim se vodi isti postupak

- masovniji prijem predmeta iste vrste- dosijea - kada se združivanjem više predmeta olakšava rešavanje nekog pitanja

Kartoteka predmeta - osnovna evidencija Kartorteka se sastoji od tri vrste kartona:

- pregradni karton- razdvaja kartice različitih klasifikacionih znakova- ispisuju se klas. znaci - po materiji- za svaki klasifikacioni znak - poseban pregradni karton

- brojčani karton- određivanje rednih brojeva pod kojima su na karticama evidentirani predmeti u

jednoj kalendarskoj godini (na jednoj strani od 1 do 100, na poleđini od 101 do 200 i tako redom 201-300/301-400....)

- za svaki klasifikacioni znak - poseban brojčani karton- kartica

- služe za vođenje evidencije:1 - vanupravni predmeti - bele boje2 - prvostepeni upravni na zahtev stranke - bela sa crvenim rubom3 - prvostepeni upravni po služ. dužnosti - bela sa žutim rubom4 - drugostepeni upravni po žalbi - bela sa plavim rubom5 - drugostepeni upravni po služ. duž. - bela sa ljubičastim rubom6 - upravni po vanrednom pravnom leku - bela sa isprekidano-crvenim rubom7 - upravni po van.pra. leku kod drugostepenog org. - bela sa isprekidano-plavim rubom

Redosled ređanja pregradnih i brojčanih kartona i kartica:- pregradni karton, brojčani karton pa kartica- istobojne kartice ređaju se jedna do druge

U okviru istog klasifikacionog znaka:- vanupravni po rednom broju- po azbučnom redu (po zahtevu sranke)- prvostepeni upravni po rednom broju- prvostepeni upravni po službenoj dužnosti- upotreba vanrednog pravnog leka- drugostepeni po žalbi- drugostepeni po služ. dužnosti- upotreba vanrednog pravnog leka - drugostepeni

Vertikalne kolone karticekolona 1) mesto gde se predmet nalazi

a) 01 - unutr. org. jedb) "R" - predmet je u rokuv) "Izv" - predmet rešen izvornog) "a/a" - predmet u arhivid) "2 god", "10 god", "trajno" - rok čuvanja arhiviranog predmeta

2) datum - kada je predmet predat3) bliže opisuje podatke iz prev dve kolone

Skraćeni delovodnik - osnovna evidencijaFunkcioner organa rešenjem utvrđuje da će se u narednoj godini osnovna evidencija voditi putem skraćenog delovodnka.- vodi se na jedinstvenom obrascu formata A-4- akti se evidentiraju po hronološkom redu prijema- pored osnovnog broja (po hron. redu) akt dobija i klasifikacioni znak (jedin. klasif. po materiji)Skraćeni delovodnik - zaključuje se 31.12. službenom zabeleškom ispod poslednjeg broja (koji

pokazuje koliko je predmeta evidentirano u godini) - overava se pečatom i potpisuje

AOP - automatska obrada podataka - osnovna evidencijaEvidentiranje predmeata vrši se putem terminala (računara).Unose se podaci o stranci, vrsti i sadržini predmeta.Redni broj se po klasifikacionim znacima automatski dodeljuje.Evidentiranje-obeležavanje predmeta vrši se po vrsti:

- "O" - "beli predmet" - vanupravni predmeti- "C" - "crven predmet" - prvostepeni upravni po zahtevu stranke- "Ž" - "žuti predmet" - prvostepeni upravni po služb. duž.- "P" - "plavi predmet" - drugostepeni upravni, organ po žalbi, zahtevu, predlogu- "LJ" - "ljubičasti predmet" - drugostepeni upravni, po služb. duž.- "I" - "isprekidan crveni predmet" - upravni po upotr. vanred. prav. sr.- kod prvostepenog org.- "C" - "isprekidan crveni predmet" - upravni po upotr. vanred. prav. sr.- kod drugostep. org.

Posle evidnetiranja automatski se štampa prva strana omota spisa i potvrda o prijemu podneska.Svi podaci se redovno ažuriraju što omogućava analitiku i periodične izveštaje.Na kraju godine štampa se analitički izveštaj o svim nerešenim predmetima a svi podaci se prenose u datoteku kao početno stanje za rešavanje predmeta u narednoj godini.Predmeti se vode pod novim brojem uz zadržavanje veze sa brojem iz ranijih godina.

Popis akata - pomoćna evidencijaPopis akata je pomoćna evidencija i sastavni je deo kartoteke, odnosno skraćenog delovodnika.Vodi se u obliku tabaka ili knjige i evidentiraju se akta iste vrste ili ona koja se masovno primaju a na isti način se vodi postupak.Za sve vrste ovih akata rezervišu se kartice na početku godine (prve redne brojeve u delovodniku)- na kartici se upiše "Popis akata" kratka sadržina (za šta se odnosi)

- ako se ne vodi na pisarnici, zaključuje se do 05.01. i dostavlja pisarnici sa završenim predmetimaMože da se vodi i putem AOP-a ali se mora odštampati i dostaviti pisarnici radi razvođenja u osnovnoj evidenciji (kartoteka ili skraćeni delovodnik)

Evidencija po dosijeima - pomoćna evidencijaAko je neophodno zbog specifičnosti određenih vrsta akata, vodi se evidencija po dosijeima.U dosije se ulažu akta kojima je predmet završen i druga značajna dokumetacija.Za svaku vrstu dosijea - sastavlja se poseban spisak (r. broj, naziv, lično ime, primedba).Na dosije (kutija, omot) - upisuje se redni broj iz matične evidencije (spiska ustrojenih dosijea).Po tim brojevima ređaju se u ormarima, policama i sl.Kada se izdaje - na revers - revers se drži na mestu dosijea, a u matičnoj evidencioji stavi se zabeleška u ribrici "primedba".Kada lice o kome se vodi dosije umre ili izgubi svojstvo i prestane potreba za vođenjem dosijea, dosije se iz aktivnih dosijea premesti među pasivne, uz zabelešku u rubrici "primedba".Ako se u dosijeu nalaze upravna akta - moraju biti u posebnom, po boji odgovarajućem omotu spisa.

Evidentiranje akata koji su o dređeni kao državna, vojna ili službena tajna Za svaku vrstu tajne ustrojava se poseban skraćeni delovodnik.Svaka godina posebno se zaključuje odgovarajućom zabeleškom,- u prijemnom štambilju, ispod broja predmeta upisuje se:

"Državna tajna", "Vojna tajna", "Službena tajna"- službena tajna može biti (stepen poverljivosti):

- "Strogo poverljivo", "Poverljivo", "Interno" - i ovo se unosi u štambilj- ako neki evidentiran predmet u toku rada postane tajna - ponovo će se evidentirati uz povezivanje brojeva- ažuriranje završenih "tajnih" predmeta, vrši se po rednim brojevima skraćenog delovodnika

Postupak sa nerešenim predmetima istekom godine - prezavođenje predmetaSvi nerešeni upravni predmeti istekom godine dostavljaju se pisarnici radi evidentiranja u narednoj godini - prezavođenjeObrađivač - dužan da za ove predmete dostavi obrazloženje pretpostavljenom o razlozima nerešavanjaZdruživanje akataPre dostavljanja akata u rad organu, radnik je dužan da proveri da li primljeni akt pripada predmetu koji je već zaveden u osnovnu evidenciju. Ako jeste - pisarnica vrši združivanje novopriljenog akta sa predmetom.Ako je predmet u radu kod organa, pored prijemnog štambilja stavlja se i datum koji pokazuje od se predmet tamo nalazi. Novoprimljeni akt se zavodi pod istim brojem pod kojim je zaveden i predmet kome se akt združuje.Akt se dostavlja u rad organu putem interne dostavne knjige.Ako je predmet arhiviran, arhiviran predmet se uzme iz arhive i združuje se sa aktom kojim se ponovo pokreće, odnosno, nastavlja postupak. Arhivirana kartica se vraća iz pasivne u aktivnu kartoteku.

Omot spisaSvaki akt kojim počinje novi predmet ili dosije, treba po evidentiranju u osnovnoj evidenciji uložiti u poseban omot spisa.Gornji levi ugao omota - štambilj (oznaka organa, unutr. org. jed., klasifikacioni znak, broj, godina)

- ispod - naziv podnosica, kratak opis- upravni predmeti, na omotu imaju odgovarajuće brojeve - bele boje omot sa obojenim rubom- vanupravni predmeti - BELE boje omot

Akti istog predmeta ulaže se u omot spisa po datumima prijema - noviji su na vrhu.Spise sa starim omotom stavljaju se u novi sa odgovorajućom bojom, svaki put kada je organu predmet vraćen na ponovni postupak zato što je akt poništen, ili povodom vanrednog pravnog sredstva.

Dostavljanje akata u radAkti i predmeti dostavljaju se u rad preko interne dostavne kljige.- prvo se stave u omot spisa ako su prvi (otvaraju predmet)

- ako je već predmet u radu, dostavljaju se bez omota spisa, takve akte ulaže u omot radnik koji radi na predmetu- na početki godine se odredi za koje se org. jed. vode interne dostavne knjige- dostavljanje računa, vodi se preko knjige računa- dostavljanje pošte na ličnost - preko knjige primljene pošte na ličnost- službeni listovi, časopisi... - preko kartona za dostavu listova i časopisa

RokovnikPredmeti u kojim nije završen postupak drže se u rokovniku pisarnice kad se po njima ništa ne radi.Funkcioner organa gde je pisarnica određuje koliko dana radnik može da drži predmet u kome postupak nije okončan, odnosno posle koliko dana ga može predati u rokovnik pisarnice.- predmet se u rokovniku drži do dana koji je na omotu spisa označio radnik koji ga obrađuje (npr. Rok 25.05.)- ako predmetu u rokovniku, pre isteka roka, stigne novi akt, on se združuje i predmet se odmah dostavlja radniku, bez obzira na rok.- ako se očekuje više akata da stigne u predmet, može se uz dogovor (pisarnica-organ), sačekati da stignu svi akti pa tek onda dostaviti radniku na rad, ali ne posle isteka roka - tad se daje na rad sa onim šta je stiglo kad istekne rok.- ako je obaveza da stoji u rokovniku dok ne stignu svi odgovori/akti, odna se to stavlja kao zabeleška na unutrašnjoj strani omota spisa u rubrici "uputstvo pisarnici".- ako rok pada na neradan dan, dostavlja se u rad jedan dan ranijeRokovnik se sastoji od fascikla (pregrada i sl.) u koje se stavljaju predmeti:

- prema datumu roka iz tekućeg meseca,- složeni po klasifikacionim znacima- i brojevima iz osnovne evidencije predmeta

Razvođenje akataRazvođenje akata i predmeta u osnovnoj evidenciji (kartoteka ili skraćeni delovodnik) vrši se u skladu sa uputstvom obrađivača predmeta.Razvode se na sledeći način:

- "a/a" - sa oznakom roka čuvanja predmeta, ako je predmet potpuno završen i treba ga staviti u arhivu (npr.. "a/a - trajno")

- "R" - znači rok i datum do kad se očekuje da se po traženju postupi ili kad treba predmet ponovo uzeti u rad. (npr. R - 15.08.2011. godine)

- ako se akt ustupa unutrašnjoj org. jedinici istog dana - treba JE označiti- ako se vrši razvođenje akta koji je izvorno rešen treba staviti "Izv" datum, naziv i

sedište organa kome je predmet otpremljen- ako se razvode upravni predmeti (prvostepeni, drugostepeni i po pravnom leku) na njihovim karticama, pored poslednje kolone sa desne strane zaokružuju odgovarajući brojevi.

U brojčanom kartonu predmeti se razvode zaokruživanjem odgovarajućeg broja crvenom bojom ili se stavlja kosa crta preko broja.Posle zvršenog razvođenja predmeti koje treba otpremiti ili arhivirati predaju se radniku pisarnice.

Otpremanje pošte - ekspedovanjeOtpremanje pošte obavlja se:

- preko poštanske službe- preko dostavljača (kurira)

Vrši se u pisarnici, po pravilu, sve preuzeto do 12 časova otprema se istog dana.Predmeti i akti koji se istog dana šalju na istu adresu stavljaju se u isti koverat. Ako je jedan od predmeta preporučen - stavljaju se i drugi uz njega.Ako se na istu adresu otprema više akata ili neki drugi materijal koji ne može da stane u koverat, treba ih upakovati i ortpremiti po standardima pošte.Koverat u kom se otpremaju akti:

- gornji levi ugao - naziv i bližu adresu pošiljaoca - oznaku svih akata koji se nalaze u koverti

- adresa primaoca ispisuje se čitko / na štampačuAkti u upravnom postupku i akti označeni kao tajna (vojna/službena : poverljivo/interno):

- obavezno se otpremaju preporučeno- u zatvorenim kovertama- preko dostavne knjige za mesto ako je preko kurira.

Pošta koja je "državna tajna" i "službena tajna - strogo poverljivo"- otprema se putem specijalnih kurira

Koverti sa tajnama se "pečate"- vosak, žig...Sva pošta koja ide preko PTT razvrstava se:

- obične pošiljke- preporučene pošiljke- tim redom se upisuju u knjigu ekspedovane pošte

ArhiviranjeZavršeni predmeti (arhivirani) čuvaju se u arhivi u odgovarajućim registraturskim jedinicama (fascikla, kutija, registrator), smešteni u odgovarajuće police ili ormare u podesnim prostorijama.Na registraturskim jedinicama upisuje se:

- naziv organa- godina nastanka- klasifikaciona oznaka- broj predmeta- r. br. pod kojim je registraturska jedinica upisana u arhivsku knjigu- oznaka o roku čuvanja predmeta

Akti koji su "tajne" čuvaju se izdvojeno u čeličnim kasama.Sav registraturski materijal, zajedno sa osnovnim evidencijama upisuje se u arhivsku knjigu po godinama i klasifikacionim znacima.Arhivska knjiga vodi se kao:

- opšti inventarski pregled celokupnog arhivskog materijala iz ranijih godinaZavršeni predmeti čuvaju se u arhivi prema rednom broju iz arhivske knjige.Vrši se tekuće odabiranje i izlučivanje bezvrednog registraturskog materijala.Ne smeju se staviti u arhivu predmeti u kojima nije obrađen omot spisa (razveden i označen) a kod upravnih predmeta - ako nema odgovarajuće odluke kojom se upravni postupak okončava i dokaz o dostavljanju odgovarajućeg upravnog akta stranci.Rešeni predmeti - odlažu se u arhivu pisarnice (najduže do isteka tekuće godine)

- kartice ovih predmeta u pasivnu kartoteku predmeta.Na kraju godine predmeti i odgovarajuće kartice idu u arhivski depo.Pre arhiviranja treba proveriti da li se unutra nalaze neki dokumenti koji treba da se vrate stranci.Predmeti se iz arhive izdaju samo uz revers. Najviše do 60 dana.U arhivsku knjigu se upisuje registraturski materijal iz predhodne godine do 30. aprila. Prepis se šalje nadležnom arhivu.Izlučivanje bezvrednog metrijala vrši se svake godine uz znanje nadležnog arhiva, komisijski i vodi se zapisnik čija se kopija dostavlja nadležnom arhivu.Područne jedinice čuvaju reg. mat. 10 godina a posle se odabrana građa dostavlja njihovom sedištu.

Arhivska knjigaKolone arhivske knjige:

- redni broj - nastavljaju se kontinuirano iz godine u godinu- datum upisa - dan, mesec, godina upisa reg. materijala- godina nastanka - godina u kojem je materijal nastao (početn godina ako je trajalo duže)- sadržaj - kratka sadržina i klasifikacioni znak- količina - ukupan broj reg. jedinica istovrsnog materijala- prostorija i polica - podatak gde se nalazi- rok čuvanja - do kad se čuva- primedba - broj rešenja o primopredaji građe arhivu

Službeni akt - službena prepiskaObavezno sadrži:

- zaglavlje - gornji levi ugao, ispod grba RS

- naziv države- naziv i sedište organa- klasifikacioni znak, broj akta - prema osnovnoj evidenciji- datum akta

- naziv i sedište primaoca- pun naziv primaoca / ime i prezime- sedište primaoca / adresa

- kratka sadržina - levo, ispod adrese primaoca- predmet: šio mi ga đura…

- tekst akta- jasan, sažet i čitak

- prilog- potpis- pečat- dostavna naredba - kome se sve dostavlja

Obnavljanje predmeta - rekonstrukcijaPostupak se pokreće kad:

- izgube se spisi- oštete se da su neupotrebljivi- unište se

Postupak se pokreće na:- zahtev zainteresovane stranke- zainteresovanog organa- po službenoj dužnosti

Rešenje o obnovi predmeta donosi funkcioner koji rukovodi organom uprave.Vrši se na osnovu: prepisa, fotokopija, nestalih ili uništenih spisa koji se pribavljaju od imaoca.

Pečati i štambiljiZakon o državnom pečatu RS - uređuje se upotreba pečata RS - u 3 primerka a može i za otisakDržavni pečat RS stavlja se na:

- odluke NS o proglašenju Ustava- akte o izboru funkcionera koja NS bira na osnovu Ustava- akte koje potpisuje predsednik RS- ukaze o proglašenju zakona- ukaze o postavljenju/opozivu ambasadora- akte o dodeli odlikovanja- međunarodne ugovore koje potpiše predsednik Vlade- akte Vlade o postavljenju konzularnih predstavnika

Zakon o pečatu državnih i drugih organaUređuje se namena/sadržina/izgled i upotreba pečata kod državnih organa i imaoca javnih ovl.Pečat državnih organa služi za potvrđivanje autentičnosti javne isprave i drugih akata kojim državni organ odlučuje ili opšti sa drugim organima, pravnim licima ili građanima.

Broj primeraka pečata određuje rukovodilac organa.Svaki primerak pečata obeležava se rednim brojem.Pečat se čuva i rukuje se sa njim u službenim prostorijama organa.Rukovodilac odlučuje kome će poveriti pečat na čuvanje i upotrebu.Pre nabavke pečata - treba da se pribavi saglasnost ministarstva za poslove uprave.O komisijskom uništavanju pečata (istrošen i sl.) obaveštava se ministar.Ako pečat nestane, oglašava se nevažećim u Službenom glasniku RS.Pečat izrađuje ovlašćeni privredni subjekt - pečatoreznica.Ovlašćenje pečatoreznicama izdaje ministarstvo unutrašnjih poslova.Pečatoreznica može izraditi pečat samo ako je nadležni organ dao saglasnost na sadržinu i izgled pečata.Otiske pečata, podatke o broju primeraka i datumu početka upotrebe, organ dostavlja ministarstvu.

Žig je pečat utisnut u metalu.Štambilj je izrađen od gume i sadrži kraći tekst koji se otiskivanjem prenosi na službene spise.Državni organi vode evidenciju o pečatima, štambiljima i žigovima na propisanom orbascu.

Raspored radnih prostorijaNa zgradama u kojima su smešteni organi državne uprave istuču se:

- naziv organa- grb- zastava RS

Na odgovarajućem mestu unutar zgrade ističe se raspored prostorija organa.Na ulazu u službenu prostoriju ističu se: lična imena, funkcija ili radno mesto lica koje tu radi.

Primanje stranakaOrgani državne uprave dužni su da na primeren način, pre svega u prostorijama u kojim rade, obaveštavaju stranke o njihovim pravima....Prijem stranaka - u određeno vreme u okviru radnog vremenaStranke mogu da primaju samo oni radnici koji su na to ovlašćeni od strane funkcionera organa.Stranke se primaju po unapred utvrđenom redu.Ako u organ dolazi svakodnevno puno stranaka, može se organizovati služba za davanje obaveštenja u prijemnoj kancelariji, blizo ulaza u zgradu.Davanje obaveštenja medijima, odobrava funkcioner.

Upotreba telefonaOrgani državne uprave dužni su da pružaju informacije preko telefona i drugih sredstava veza.Razgovor telefonom - kad je to u interesu bržeg i uspešnijeg obavljanja posla.Ako ima težinu službene prepiske, stavlja se službena zabeleška na samom predmetu.Nadzor nad primenom propisa o kancelarijskom poslovanjuVrši upravna inspekcija.Upravni inspektor - Pravni fakultet, državni stručni ispit, 5 godina iskustva

Overavanje potpisa, rukopisa i prepisa- potvrđivanje njihove autentičnosti- ne potvrđuje se istinitost sadržine isprave- nadležni sud i opštinska uprava- u službenim prostorijama (izuzetno izvan, npr.: izborne radnje, venčanje...)- overavanje se uvodi u upisnik za overavanje- za dokaz istinitosti potpisa podnosilac isprave pred službenim lice svojeručno potpisuje ispravu- pre overe službeno lice utvrđuje identitet putem zvanične legitimacije- prepis koji se overava mora se poklapati sa originalom- isprave za inostranstvo overavaju se u sudu

Administrativne takseza spise i radnje u upravnim stvarima plaćaju se takse po odredbama:

- Zakona o republičkim administrativnim taksama- u iznosima propisanim tarifom koja je deo zakona

Taksena obaveza nastaje za podneske - u trenutku kada se predaju - u trenutk nastanka obaveze.Plaća se u taksenim markama ili u gotovom novcu.U rešenju ili drugoj ispravi, označava se da je taksa plaćena, iznos takse i tarifni broj.