Džozef E Stiglic - Protivrečnosti Globalizacije

~ ..... ;.;m ... ;' tlllIIOT[~\ :.

o to je tranzicija iz socijalistikog u kapitalistiki privredni sistem obavljana u vreme prevlasti paradigme iste tri-ne privrede i monetarizma, bitno je uticalo na njene tokove. Podruje Sti-

glicove kritike koja na ovim prostorima za-sluuje najvie panje upravo su odnosi iz-

meu tranzicije i takozvanog Vaington-skog dogovora izmeu amerike Vlade, Svetske banke i Meunarodnog monetar-nog fonda. Iako je tranzicija poela bez ja-sne slike o stvarnom privrednom i socijal-nom stanju i bez razmiljanja o socijalnim posledicama zbog promena, saveti zapad-nih ekonomista, a pogotovo finansijskih in-stitucija bazirani su na pretpostavci da e eliminisanje deformisanih netrinih institu-cija, uvoenje privatnog vlasnitva i *Iais-sez- faire* trinog mehanizma, socijalistike privrede odmah pretvoriti u drave bla-gostanja. Sasvim su prenebregnuti privred-na realnost, socijalna struktura drutva, pa i iskustva zapadnoevropskih zemalja posle Drugog svetskog rata odnosno injenica da je sadanja razvijenost evropskih zemalja proizvod modela socijalnog partnerstva u posleratnoj Evropi kao i injenica da su ne-kadanje socijalistike zemlje mnogo slinije evropskim privredama posle Drugog svetskog rata, nego sadanjim trinim pri-vredama. Ukratko, jedna ideologija zame-njena je drugom; ovog puta ideologijom tr-inog fundamentalizma . ... U euforiji iluzija koja je nakon raspada socijalizma zahvatila Istonu Evropu,

.. ' ..

mnogi su domai marksisti preko noi po-stali monetaristi, a donedavni propovedni-ci razliitih oblika socijalizma postajali su zagrieni propovednici share-holder value ideologije. Na upozorenja retkih domaih ekonomista na posledice privatizacije bez jasnih pravila, makroekonomske stabiliza-cije oslonjene na pogrene procene stanja privreda i uvoenja trita bez institucija

uzvraeno je ruganjem zbog nostalginosti i neznanja."

Prof. dr Joe Mencinger Rektor Univerze v Ljubljani

Dizajn omota i fotografija : Lisa Dynan Fotografija autora: Alisa MacNeille

ISBN 86-84325-00-1

Biblioteka Ekonomija treeg puta

Urednik Budimir Rudovi

PROTIVRENOSTI G LO BALI ZAC IJ E

Doze!E. Stiglic

SBM-x Beograd 2004

Naslov izvornika Joseph E.Stiglitz

Globalization and Its Discontents W.W. NORTON & COMPANY

New York 2002 Copyright 2002 by Joseph E.stiglitz

Copyright za srpski prevod Budimir Rudovi i SBM-x 2002 Sva prava zadrana. Nijedan deo ove knjige ne srne biti reprodukovan. u bilo kom

obliku i bilo kojim sredstvima. elektronskim ili mehanikim. ukljuujui fotokopiranje. snimanje. unoenje u bilo koje baze podataka ili sisteme za pretraivanje. bez prethod-

ne pismene saglasnosti izdavaa.

ISBN 86-84325-00-1

Drugo dopunjeno izdanje

.,.--

II ----

Preveo s engleskog Jovan Veljkovi

Redakcija prevoda Budimir Rudovi

Svojoj majci i ocu, koji su me uili' da brinem i razmiijam, kao iAnji, koja je sve to povezala i uinila jo vie

,--

SADRAJ

Predgovor 9 1. Obeanje globalnih institucija 17 2. Pogaena obeanja 37 3 Sloboda izbora? 67 4. Istonoazijska kriza: Kako su politike

MMF-a dovele svet na ivicu globalnog topljenja 101

5 Ko je izgubio Rusiju? 143 6. Nekorektno-korektni trgovinski

zakoni i druge smicalice 175 7. Bolji putevi ka tritu 189 8. Ostali program MMF-a 205

9. Put pred nama 225

Napomene 263 h~h 2n Pogovor 285 Socijalno-trina ili "ista" trina privreda Goe Mencinger) 291 Religija trinog fundamentalizma (Branko Horvat) 297 Be/eka o piscu 303

PREDGOVOR

Tokom 1993 godine napustio sam akademski rad da bih se angaovao u Veu ekonomskih savetnika predsednika Bila Klintona. Nakon godina istraivakog i nastavnog rada, to je bio moj prvi po-hod u formulisanje politike, i konkretnije, u samu politiku. Odatle sam 1997. preao u Svetsku banku, gde sam tri godine bio glavni ekonomist i vii potpredsednik, do januara 2000. Zaista, nisam mogao izabrati fasci-t1antnije vreme za odlazak na poslove formLllisanjd politike. Bio sam u Be-loj kui kada je Rusija poela svoju tranziciju iz komunizma, a radio sam u Svetskoj banci tokom finansijske krize koja je 1997. poela u Istonoj Azi-ji i konano zahvatila ceo svet. Ja sam uvek bio zainteresovan za pitanja ekonomskog razvoja, i ono to sam video, radikalno je promenilo moje po-glede kako na globalizaciju, tako i na razvoj. Napisao sam ovu knjigu zato to sam, dok sam bio na radu u Svetskoj banci, video iz prve ruke pustoe-e efekte koje globalizacija moe imati na zemlje u razvoju, i posebno na si-romane u tim zemljama. Ja inae verujem da globalizacija - tj. uklanjanje barijera slobodnoj trgovini i vroj integraciji nacionalnih ekonomija moe biti snaga za dobrobit svih u svetu, a posebno siromanih. Ali, tako-e verujem i da bi to bio sluaj, onda se o nainu na koji se globalizacijom do sada upravljalo - ukljuujui i meunarodne trgovinske ugovore koji su imali tako veliku ulogu u uklanjanju tih barijera, kao i politike koje su bile nametnute zemljama u razvoju u procesu globalizacije - mora na radikal-no drugaiji nain ponovno promisliti.

10 PROTIVRENOSTf GLOBAlIZACIJE

Kao profesor, utroio sam mnogo vremena na istraivanje i razmilja-nje o ekonomskim i socijalnim pitanjima kojima sam sa bavio tokom mo-jih sedam godina u Vaingtonu. Verujem da je vano da se problemi po-smatraju nepristrasno, da se ideologija ostavi po strani i da se gleda na i

njeninu evidenciju pre no to se donese odluka o najboljem toku akcije. Na nesreu, mada ne i iznenaenje, u vreme mog rada pri Beloj kui kao lan, a zatim i predsedavajui Vea ekonomskih savernika (to je naziv za panel sainjen od tri eksperta imenovana od strane Predsednika, kako bi se osigurali relevantni ekonomski saveti izvrnoj vlasti SAD), a i u Svetskoj banci, video sam da su odluke esto donoene zbog ideologije i politike. To je imalo za posledicu da su preduzimane mnoge pogreno usmerene akci-je, koje najee nisu reavale problem o kojem je re, ve su odgovarale in-teresima ili verovanjima ljudi na vlasti. Francuski intelektualac Pjer Burdi-je je pisao o potrebi da se politiari vie ponaaju kao akademski graani i da se angauju u naunim debatama baziranim na vrstoj injeninoj evi-denciji. Naalost, esto se deavalo sasvim suprotno, onda kada ljudi od nauke, angaovani na formulisanju preporuka u pogledu politike, postanu i sami politizovani i ponu da iskrivljuju injeninu evidenciju da bi se uklopila u ideje onih koji odluuju.

Ako me moja akademska karijera nije pripremila za sve ono sa ime sam se suoio u Vaingtonu, ona me je ipak pripremila profesionalno. Pre no to sam uao u Belu kuu, vreme provedeno na istraivanju i pisanju podelio sam izmeu apstraktne matematske ekonomije (pomaui na taj nain razvoj grane ekonomije koja se otada poela nazivati ekonomijom informacija), i pretenije primenjenih predmeta, ukljuujui i ekonomiju javnog sektora, razvoja i monetarne politike. Proveo sam vie od dvadeset pet godina piui o takvim predmetima kao to su: bankrotstvo, korpora-cijsko upravljanje, i otvorenost i pristup informacijama (tj. o onome to ekonomisti zovu tmnsparentnost). To Sl{ bila kljuna pitanja II vreme kad je glo-ballla fill a i1sijstw kriza poelei 1997. godine. Takoe sam, ve skoro dvadeset go-dina, bio ukljuen u diskusiju koja se ticala tranzicije od komunistike do trine ekonomije. Moje iskustvo u upravljanju takvom tranzicijom poelo je 1980. godine, kada sam o tim pitanjima prvo diskutovao sa liderima u Kini, im je ona poela da se kree ka trinoj ekonomiji. Ja sam bio jak zagovornik politike postepenosti usvojene od strane Kineza, odnosno, po-litike koja je pokazala svoje prednosti tokom poslednje dve decenije. Bio sam i ostao kritiar nekih od ekstremnih strategija reforme, kao to je tzv.

PREDGOVOR II

ok terapija koja je tako bedno podbacila u Rusiji i u nekim drugim zemlja-ma biveg Sovjetskog Saveza.

Moje angaovanje na razvojnim pitanjima datira ak dalje u prolost-do vremena koje sam proveo u Keniji u akademskom pozivu (1969-1971), ubrzo nakon to je stekla nezavisnost 1963. godine. Neki od mojih najva-nijih teorijskih radova bili su inspirisani onim to sam tamo video. Znao sam da su izazovi sa kojima se suoavala Kenija bili teki, ali sam se nadao da je mogue da se uini neto da se poboljaju uslovi ivota milijardi lju-di koji su u svetu iveli u ekstremnom siromatvu gotovo svugde, pa i u Keniji. Ekonomija moda izgleda kao suvoparan predmet ezoterikih po-

sveenika, ali u stvari, dobra ekonomska politika ima snagu da promeni i-vote tog siromanog sveta. Ja verujem da vlade treba i mogu da usvoje ta-kve politike koje zemljama pomau da ekonomski rastu, ali isto tako da taj rast ravnomernije rasporede. Uzmimo, kao primer, moj stav: ja verujem u privatizaciju (recimo, prodajom vladinih monopola privatnim kompanija-ma) - ali samo ako to kompanijama pomae da postanu efikasnije i snize cene za potroae. To e se verovatnije desiti ako su trita kompetitivna, to je jedan od razloga zato lino podravam politike koje sadre jake tak-

miarske elemente. I u Svetskoj banci i u Beloj kui postojala je bliska veza izmeu politi-

ka koje sam zagovarao i mog ranijeg, preteno teorijskog rada u ekonom-skoj nauci, iji je veliki deo bio posveen pitanjima nesavrenosti trita-odnosno, zato trita ne funkcioniu savreno, tj. na nain kako pretpo-stavljaju uproeni modeli koji uzimaju u obzir navodno postojanje savr-ene konkurentnosti i savrene informisanosti. Ja sam uneo u formulisa-nje politike svoj rad o ekonomici informacija, i posebno o asimetriji infor-macija - razlikama u nivou informisanosti, recimo, izmeu radnika i nje-govog poslodavca, zajmodavca i zajmoprimca, osiguravajue kompanije i osiguranika. Te asimetrije proimaju sve nacionalne ekonomije. Taj rad je obezbedio temelje za realistinije teorije rada i finansijskih trita, obja-

njavajui, na primer, zato postoji nezaposlenost i zato oni sa najveim potrebama za kreditima esto ne mogu da ih dobiju - postoji da upotrebi-mo argon ekonomista, kreditno racionisanje. Standardni modeli koje su ekonomisti generacijama koristili, zagovarali su, ili da su trita delovala savreno (neki su ak negirali postojanje stvarne nezaposlenosti) ili pak, da je jedini razlog za postojanje nezaposlenosti bilo to to su nadnice bile visoke, sugeriui jasan lek: snienje nadnica. Ekonomija informacija, sa

12 PROTIVRENOSTI GLOBAlIZACIJE

svojom boljom analizom rada, kapitala i trita proizvoda, omoguila je konstruisanje makroekonomskih modela koji su obezbedili dublje uvide u nezaposlenost, modele koji su objasnili fluktuacije, recesije i depresije: po-jave koje su obeleavale kapitalizam od njegovih poetaka. Ove teorije ima-ju jake implikacije na ekonomsku politiku: neke od njih su sasvim jasne skoro svakom ko je u dodiru sa stvarnim svetom - kao to je to da, ako po-dignete kamatne stope do prekomernog nivoa, onda firme koje su visoko-zaduene mogu biti prinuene na bankrot, to bi bilo loe za privredu. Dok sam ja mislio da su ovakvi recepti u ekonomskoj politici jasni, oni su ipak bili suprotni onim receptima na kojima je insistirao Meunarodni monetarni fond (MMF).

Politike MMF-a, delom zasnovane na istroenoj pretpostavci da trita sama po sebi vode ka efikasnim ishodima, podbacile su ne dozvoljavajui poeljne dravne intetvencije na tritu, tj. preduzimanje mera koje mogu voditi ekonomskom rastu i dovesti sve u bolji poloaj. Stoga, ono to je bi-lo u pitanju u sluaju mnogih nesuglasica koje opisujem na stranicama koje slede, jeste pitanje ideja i koncepcija o ulozi vlade koje proizlaze iz njih.

Mada su takve ideje do sada imale znaajnu ulogu u oblikovanju rece-pata ekonomske politike - u oblasti razvoja, upravljanju kriznim situacija-ma i u tranziciji - one su takoe sutinske u mom razmiljanju o reforrni-sanju meunarodnih institucija koje bi trebalo da vode poslove ekonom-skog razvoja, upravljanja kriznim situacijama i olakavanja ekonomske tranzicije. Moje istraivanje u oblasti informacija uinilo je da posebnu pa-nju posvetim posledicama nedostatka informacija. Ja sam bio zadovoljan to tokom globalne finansijske krize 1997-1998. vidim pridavanje nagla-ska pitanju transparentnosti; ali i oaloen liceme*m da su institucije, kao MMF i Trezor SAD (Ministarstvo finansija SAD - prim. prev.) - a to je naroito bilo naglaeno u Istonoj Aziji - bile meu najmanje transpa-rentnim koje sam susreo u javnom ivotu. Zbog toga u diskusiji o reforma-ma naglaavam potrebu za poveanom transparentnou, za poboljanjem informisanosti koju graani imaju o tome ime se te institucije bave kao i da se onima koji su pogoeni nekim politikama obezbedi uee u njiho-vom formulisanju. Analiza uloge informisanja u politikim institucijama razvila se, sasvim prirodno, iz mog ranijeg rada na ulozi informisanja u oblasti ekonomije.

Jedan od uzbudljivih aspekata mog dolaska u Vaington bila je mo-gunost ne samo da steknem bolje razumevanje rada vlade, ve i da izne-

PREDGOVOR 13

sem neke od perspektiva ka kojima je moj rad vodio. Na primer, kao pred-sedavajui Klintonovog Vea ekonomskih savetnika, pokuao sam da us-postavim ekonomsku politiku i filozofiju koje su kao komplementarnu videle vezu izmeu vlade i trita, pri emu bi obe strane radile partnerski,

prihvatajui da. dok su trita u centru privrede. postoji jedna znaajna. iako ograniena uloga koju vlada treba da odigra. Ja sam analizirao podba-aje kako na strani trita tako i vlade i nisam bio tako naivan da pomislim da vlada moe izleiti svaki podbaaj trita. Nisam bio ni toliko blesav da poverujem da trita sama po sebi mogu izleiti svaki drutveni problem. Nejednakost, nezaposlenost, zagaenje ivotne sredine; to su pitanja u kojima vlada mora da odigra znaajnu ulogu. Radio sam na inicijativi za "ponovno pronalaenje vlade" - tj. da se vlada uini efikasnijom i sprem-nijom za reagovanje; video sam situacije kada vlada nije bila ni jedno ni drugo; video sam kako je teko uvoenje reformi; ali sam takoe video i da su poboljanja, ma kako bila skromna, bila mogua. Kada sam preao u Svetsku banku, nadao sam se da u moi preneti takav uravnoteeni stav i lekcije koje sam nauio na mnogo tee probleme sa kojima se suoava svet u razvoju.

Unutar Klintonove administracije, uivao sam u politikim debatama, neke od njih dobijajui, a druge gubei. Kao lan predsednikovog kabineta, bio sam dobro pozicioniran ne samo da pratim debate i vidim kako se raz-reavaju. ve i da uestvujem u njima naroito u oblastima koje se dodiruju sa ekonomijom. Znao sam da su ideje vane, ali i politika, i jedan od mojih poslova je bio da ubedim ostale da je ono to sam ja zagovarao bila, ne sa-mo dobra ekonomija, ve i dobra politika. No kada sam se naao u meunarodnoj areni, uverio sam se da ni tu nije dominiralo formulisanje politi-ke, posebno u Meunarodnom monetarnom fondu. Odluke su bile dono-ene na bazi neega to je izgledalo kao udna meavina ideologije i loe ekonomije, tj. dogme koja, ponekad se inilo. jedva da prikriva specijalne interese. Kada je dolazilo do kriznih udara, MMF je propisivao zastarela, neadekvatna, ali "standardna" reenja. bez sagledavanja efekata koja e ona imati na ljude u zemljama kojima je reeno da slede takve politike. Retko sam video predvianja o tome kako e se politike odraziti na problem siro-matva. Retko sam video i umnije diskusije i analize posledica alternativnih politika. Postojao je samo jedan recept. Alternativna miljenja nisu traena. Otvorena, iskrena diskusija je bila obeshrabrena - nije bilo mesta za nju,


nego za samo ideologijom voeni recept o politici i od zemalja se oekivalo da slede uputstva MMF-a, bez komentara.

Takvi stavovi su me prenerazili. Ne samo da su esto davali loe rezul-tate, ve su bili antidemokratski. U naim linim ivotima mi ne bismo ni-kad slepo sledili ideje bez traenja alternativnog saveta. Pa ipak, zemlje i-rom sveta su dobile instrukciju da upravo to ine. Problemi sa kojima se suoavaju zemlje u razvoju su teki, i MMF je esto pozvan da pomogne u najgoroj od svih situacija, kada se zemlja suoava sa krizom. Ali lekovi MMF-a podbacili su esto, ak ee nego to su bili uspeni. MMF-ove politike strukturnog prilagoavanja odnosno, politike dizajnirane da po-mognu zemlji da se prilagodi krizama, kao i na trajnije debalanse, vodile su gladi i neredima u mnogim zemljama pa i kad rezultati nisu toliko porazni,

ak i onda kada su uspevali da namaknu privremeno i neki rast, esto su beneficije bile dis proporcionalno u prilog onih dobrostojeih, uz one na dnu, suoene sa jo veim siromatvom. Meutim, ono to me je zaprepa-stilo, bilo je da te politike nisu bile preispitivane od strane mnogih monika u MMF-u, tj. onih koji su donosili kritine odluke. Njih su ljudi iz ze-malja u razvoju esto dovodili u pitanje, ali mnogi od njih su bili toliko za-plaeni od gubitka finansijske podrke MMF-a, a time i podrke iz drugih izvora, da su - ako su uopte smeli - artikulisali svoje sumnje na najopre-zniji nain, a i tada samo privatno. No, iako niko nije bio srean zbog pat-nji koje su esto pratile programe podrke MMF-a, unutar MMF-a se pro-sto pretpostavljalo da, ma do kakvih patnji dolo, to je bio neophodni deo bola koji pogoene zemlje moraju da osete na putu ka uspenoj trinoj ekonomiji, te da e preduzete mere u stvari umanjiti bol koji bi zemlja ina-

e morala da iskusi na dui rok. Bez sumnje, nekakav bol je bio neophodan, ali po mom prosuivanju,

nivo bola u zemljama u razvoju stvoren u procesu globalizacije i razvoja ka-kav je bio voen od strane MMF-a i drugih meunarodnih ekonomskih or-ganizacija, bio je daleko vei nego to je bilo neophodno. Protivudarac glo-balizaciji crpi svoju snagu ne samo iz shvatanja tete uinjene zemljama u razvoju ideoloki motivisanim politikama, ve i iz nejednakosti u global-nom trgovinskom sistemu. Danas malo njih - osim onih sa povlaenim interesima, koji imaju koristi od spreavanja pristupa dobara proizvedenih u zemljama u razvoju - brani licemerje pretenzija da pomau zemljama u razvoju primoravajui ih da otvore svoja trita za robu iz razvijenih indu-strijskih zemalja, a istovremeno tite svoja sopstvena trita, tj. onih koji

PREDGOVOR 15

vode ili zagovaraju politike koje bogate ine bogatijima, a siromane jo si-romanijima i ogorenijima.

Varvarski napadi od ll. septembra 2001. godine, doneli su velikom snagom svest o tome da svi mi delirno jednu planetu. Mi smo globalna za-jednica, i kao sve zajednice moramo slediti neka pravila tako da moemo iveti zajedno. Ta pravila moraju biti fer i pravedna ci moraju biti shvaena kao takva), moraju pokloniti dunu panju siromanima kao i monima, moraju odraavati bazino oseanje pristojnosti i socijalne pravde. U dana-njem svetu do tih pravila se mora stii demokratskim procesima; ta su pravila po kojima administracija i zvaninici moraju da osiguraju da e imati obzira i reagovati na elje i potrebe svih koji su pogoeni politikama i odlukama doneti m na dalekim mestima.

OVA KNJIGA je zasnovana na mojim iskustvima. U njoj nema ni priblino toliko fusnota i citata koliko bi bilo u jednom akademskom tekstu. Ume-sto toga, pokuao sam da opiem dogaaje kojima sam bio svedok, i da ka-em neke od pria koje sam uo. Ovde nema nepobitnih dokaza o bilo ijoj krivici. Neete nai ni vrste dokaze o stranoj zaveri od strane Volstrita i MMF-a da ovladaju svetom. Ne verujem da takva zavera postoji. Istina je suptilnija. esto je to ton glasa, ili sastanak iza zatvorenih vrata, ili papir koji opredeljuje ishod diskusije. Mnogi ljudi koje kritikujem e rei da sam ih pogreno razumeo; oni ak mogu pruiti dokaze koji protivree mojim pogledima, a ja mogu ponuditi samo svoju interpretaciju o onome to sam video.

Kada sam se pridruio Svetskoj banci, nameravao sam da najvei deo svog vremena provedem na pitanjima razvoja i problemima zemalja, koje pokuavaju da naine tranziciju ka trinoj ekonomiji; ali globalna finan-sijska kriza i debate o reformisanju meunarodne ekonomske arhitekture (sistema upravljanja meunarodnim ekonomskim i finansijskim instituci-jama) - kako bi se globalizacija uinila humanijom, efektivnijom i ravno-pravnijom - okupirali su znaajan deo mog vremena. Posetio sam deseti-ne zemalja irom sveta i razgovarao sa hiljadama vladinih zvaninika, mi-nistara finansija, guvernera centralnih banaka, akademika, razvojnih rad-nika, ljudi iz nevladinih organizacija, bankara, poslovnih ljudi, studenata,

politikih aktivista i farmera. Posetio sam i Islamske gerilce na Mindanao (Filipinsko ostrvo koje je ve dugo u stanju pobune), polako se kretao kroz

16 PROTIVRENOSTI GLOBALIZACIJE

Himalaje da vidim udaljene kole u Butanu, ili seosko navodnjavanje u Ne-palu, video sam efekte seoskih kreditnih shema i programa za radno anga-ovanje ena u Bangladeu, i bio svedok efekata programa da se smanji si-romatvo u selima u nekim od najsiromanijih planinskih delova Kine. Vi-deo sam istoriju koja se stvarala i nauio sam mnogo. Pokuao sam da pre-

istim sutinu onoga to sam video i nauio, i da iznesem to u ovoj knjizi. Nadam se da e moja knjiga otvoriti debaru, i to takvu koja se nee od-

vijati iza zatvorenih vrata vladinih i meunarodnih organizacija, ili ak sa-mo u otvorenijoj atmosferi na univerzitetima. Oni na ije ivote e uricati odluke kako se upravlja globalizacijom imaju pravo da uestvuju u toj de-bati, a imaju i pravo da znaju kako su takve odluke bile donoene u prolo-sti. U najmanju ruku, ova knjiga treba da obezbedi vie informacija o do-

gaajima kojih su se ticale debate u protekloj deceniji. Vie informacija e sigurno voditi boljim politikama, a ove e voditi boljim rezultatima. Ako se to desi, ja u oseati da sam dao svoj doprinos.

1. POG LAVLJE

OBEANJE GLOBALNIH INSTITUCIJA

M EUNARODNI BIROKRATI - bezlini simboli svetskog ekonom-skog poretka - svugde su objekat napadanja. Ranije dosadni sa-stanci bezbojnih tehnokrata koji diskutuju svetska pitanja, kao to su konces ioni zajmovi i trgovinske kvote, sada su postali povod za scene razbesnelih ulinih bitaka i velikih demonstracija. Ptotesti povodom sastanka Svetske trgovinske organizacije u Sijetlu 1999. godine predsta-vljali su ok. Otada, pokret je ojaao i bes se proirio. Praktino, svaki sa-stanak Meunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke ili Svetske trgo-vinske organizacije je sada povod za scene konflikata i uzbune. Smrt jed-nog uesnika protesta uenovi 2001. godine bio je samo poetak onoga to moe znaiti mnogo rtava u ratu protiv globalizacije.

Neredi i protesti protiv politike i poteza uinjenih od strane instituci-ja globalizacije, teko da predstavljaju novost. Ve decenijama su ljudi u svetu u razvoju izazivali nerede kada bi se otri programi tednje, prime-njeni u njihovim zemljama, pokazali kao suvie teki, ali se njihovi prote-sti uglavnom nisu uli na Zapadu. Ono to je novo jeste talas protesta u razvijenim zemljama.

Ranije su takva pitanja kao to su zajmovi za strukturno prilagoavanje (programi razraeni tako da bi se zemljama pomoglo da se prilagode i izvuku iz kriza), ili tzv. banana-kvote (ogranienja koja su pojedine evrop-ske zemlje nametale u pogledu uvoza banana onim zemljama koje nisu bi-le njihove bive kolonije) bila predmet interesovanja samo malog broja


ljudi. Sada, esnaestogodinja deca iz predgraa imaju otro izraena mi-ljenja o takvim ezoterinim ugovorima kao to je Opti dogovor o tarifa-ma i trgovini (GATT) ili Severnoameriko Podruje Slobodne Trgovine (NAFTA, tj. ugovor potpisan 1992. godine izmeu Meksika, SAD i Kana-de koji omoguuje slobodnije kretanje dobara, usluga i investicija izmeu te tri zemlje). Protesti u Sijetlu veoma su pokolebali monike u njihovoj viziji globalizacije. ak i konzervativni politiari, kao to je predsednik Francuske ak irak, izraavaju zabrinutost zbog toga to globalizacija ne ini ivot boljim onima kojima su njeni obeani pozitivni efekti najpo-trebniji. l Gotovo svakome je jasno da je neto tu krenulo uasno pogre-nim smerom. Skoro preko noi, globalizacija je postala pitanje naegvre-mena koje najvie pritiska, neto o emu se debatuje u konferencijskim salama, urednikim uvodnicima i u kolama irom sveta.

ZATO JE GLOBALIZACIJA - sila koja je donela toliko dobra - postala tako kontroverzna? Otvaranje prema meunarodnoj trgovini pomoglo je mno-gim zemljama da ostvare mnogo bri rast nego to bi one inae postigle.

Meunarodna trgovina pomae ekonomski razvoj onda kada izvoz zemlje predvodi njen ekonomski rast. Rast predvoen izvozom je bio kljuni in-strument industrijske politike koja je obogatila veliki deo Azije i dovela mi-lione ljudi u tim zemljama do daleko boljeg ivota nego ranije. Zahvaljuju-i globalizaciji mnogo ljudi u svetu danas ivi due i njihov ivotni stan-dard je daleko bolji. Ljudi na Zapadu mogu smatrati niskoplaeni posao kod "Najk" -a kao eksploataciju, ali za mnoge u zemljama u razvoju, raditi u fabrici je daleko bolje reenje nego ostati na farmi i gajiti pirina.

Globalizacija je smanjila oseanje izolovanosti koje je bilo zahvatilo veliki deo sveta u razvoju i dala mnogim ljudima u tim zemljama pristup znanju daleko iznad nivoa i najbogatijih u bilo kojoj zemlji u svetu jedan vek ranije. Antiglobalistiki protesti sami po sebi su rezultat te povezano-sti. Veze izmeu aktivista u razliitim delovima sveta, pogotovo one ostva-rene putem internet-komunikacije, dovele su do pritisaka koji su rezultira-li zakljuenjem Meunarodnog ugovora o nagaznim minama - uprkos protivljenju mnogih monih vlada. Potpisan od strane 121 zemlje, taj ugo-vor je, poev od 1997. godine smanjio verovatnou da e deca ili nevini ljudi biti rtve osakaenosti nagaznim minama. Slian, dobro orkestrirani javni pritisak primorao je meunarodnu zajednicu da oprosti dugove ne-kima meu najsiromanijim zemljama sveta. ak i tamo gde postoje nega-

OBEANJE GLOBALNIH INSTITUCIJA 19

tivne strane globalizacije, postoje esto i koristi. Otvaranje trita mleka na Jamajci za uvoz iz SAD je moda otetilo lokalne farmere koji su se bavili mlekarstvom, ali je isto tako znailo da siromana deca mogu jeftinije do-biti mleko. Nove strane firme mogu otetiti zatiena preduzea u drav-nom vlasnitvu, ali one takoe mogu dovesti do uvoenja novih tehnolo-gija, pristupa novim tritima i stvaranja novih industrija.

Jedan drugi aspekt globalizovanog sveta - inostrana pomo - i pored svih svojih nedostataka, ipak je donela koristi milion i ma ljudi, esto na na-

ine koji su ostali skoro nezapaeni: gerilcima na Filipinima, nakon to su poloili oruje, obezbeena su zaposlenja preko projekta finansiranog od strane Svetske banke; projekti navodnjavanja su vie nego udvostruili do-hotke onih farmera koji su imali sree da dobiju vodu; obrazovni projekti su doneli pismenost u seoska podruja; u nekoliko zemalja, projekti borbe protiv AIDS-a pomogli su da se zaustavi irenje ove smrtonosne bolesti.

Oni koji ocrnjuju globalizaciju, suvie esto previaju koristi od nje. Zagovornici globalizacije, ukoliko su uopte imali, imali su u jo veoj meri neizbalansiran pristup. Za njih, globalizacija (to je tipino vezano za pri-hvatanje trijumfalnog kapitalizma amerikog stila) - jeste progres, kOji ze-mlje u razvoju moraju da prihvate ako ele da se uz vidne efekte razvijaju i bore protiv siromatva. Naalost, za mnoge u zemljama u razvoju globali-zacija nije donela obeane ekonomske koristi.

Rastua podela na one koji imaju i one koji nemaju, poveala je u Tre-em svetu broj strano siromanih - koji su za ivot imali manje od jednog dolara dnevno. Uprkos obeanju o smanjenju siromatva ponavljanom to-kom poslednje decenije 20. veka, stvarni broj ljudi koji ive u siromatvu je u tom periodu porastao za skoro 100 miliona.2 To se desilo istovreme-no sa prosenim godinjim rastom svetskog dohotka od oko 2.5%.

U Africi, visoke ambicije koje su javile nakon sticanja nezavisnosti od kolonijalnog statusa, u velikoj meri su ostale neostvarene. Umesto toga, taj kontinent zaranja dublje u bedu, budui da dohoci padaju i ivotni standard se smanjuje. Teko steeni napreci u duini oekivanog ivotnog veka do kojih je dolo tokom poslednjih nekoliko decenija, poeli su da se

preokreu. Dok je prokletstvo AIDS-a svakako glavni razlog za to, siroma-tvo je takoe ubica. ak i zemlje koje su napustile afriki socijalizam i uspele da uspostave relativno potene vlade, izbalansirale svoje budete i drale inflaciju na niskom nivou, dole su do zakljuka da ne mogu privu-


i privatne investitore. Bez tih investicija one ne mogu postii odrivi napredak.

Ako globalizacija nije uspela da smanji siromatvo, ona nije uspela da osigura ni stabilnost. Krize u Aziji i Latinskoj Americi ugrozile su privredu i stabilnost svih zemalja u razvoju. Postoje strahovi od irenja finansijske zaraze po celom svetu, da e krah jedne nastajue trine valute znaiti da e i ostale pasti. Jedno vreme, tokom 1997. i 1998. godine, izgledalo je da e se azijska kriza pokazati kao pretnja itavoj svetskoj privredi.

Globalizacija i uvoenje trine ekonomije u Rusiji, kao ni u najveem broju drugih ekonomija koje su bile u tranziciji od komunizma ka tritu, nije donelo obeane rezultate. Te zemlje je Zapad uveravao da e im novi ekonomski sistem doneti neuporedivi prosperitet. Umesto obeanog, pro-mene su im donele siromatvo bez presedana: u mnogo aspekata, za naj-vei deo stanovnitva, trina ekonomija se pokazala kao mnogo gora ne-go to su komunistiki lideri predviali. Kontrast izmeu tranzicije u Ru-siji, kako je ona zamiljena i izvedena od strane meunarodnih ekonom-skih institucija, i one u Kini, osmiljene i sprovedene domaim snagama, nije mogao biti vei: dok je u 1990. godini bruto domai proizvod (BDP) Kine iznosio 60% od onoga u Rusiji, do kraja iste decenije te vrednosti su se preokrenule. Rusija je u tom periodu iskusila porast siromatva bez pre-sedana, a Kina je doivela nevieni pad siromatva.

Kritiari globalizacije optuuju zapadne zemlje zbog licemerja, i ti kri-tiari su u pravu. Zapadne zemlje su pritiskale siromane zemlje da elimini-u trgovinske barijere, ali su zadrale svoje sopstvene, spreavajui tako si-romane zemlje da izvoze svoje poljoprivredne proizvode, i time ih liavaju-i oajniki potrebnog izvoznog dohotka. Sjedinjene Amerike Drave su svakako jedan od prvih krivaca, i to me je veoma pogodilo. Kada sam bio predsedavajui Vea ekonomskih savetnika predsednika SAD, ja sam se otro borio protiv tog licemerja. Ono nije otetilo samo zemlje u razvoju: to je takoe kotalo i Amerikance, kako kao potroae koji su morali da plaaju vie cene tako i kao poreske obveznike prinuene da finansiraju ogromne subvencije, koje se mere milijardama dolara. Moja zalaganja i borba bili su isuvie esto bezuspeni. Specijalni komercijalni i finansijski interesi su preovlaivali - tako da sam nakon prelaska u Svetsku banku bio u prilici da suvie jasno vidim posledice takve politike po zemlje u razvoju.

No, i u sluajevima kada ne snosi krivicu za hipokriziju, Zapad je spro-vodio ciljeve globalizacije obezbeujui za sebe akumulaciju disproporcio-

-

OBEANJE GLOBAlNIH INSTITUCIJA 21

nalno velike koristi na raun sveta u razvoju. Ne samo da su industrijski razvijenije zemlje izbegle da otvore svoja trita dobrima iz zemalja u raz-voju zadravajui svoje uvozne kvote za mnotvo proizvoda od tekstila do

eera, istovremeno insistirajui da zemlje u razvoju otvore svoja trita za robu iz bogatijih zemalja; i ne samo da su razvijenije zemlje nastavile da subvencioniu poljoprivredu, oteavajui zemljama u razvoju da u toj obla-sti budu konkurentne - ve su istovremeno insistirale da zemlje u razvoju ukinu svoje subvencije za industrijske proizvode. Posmatrajui "uslove tr-govine" - tj. cene koje su razvijenije i manje razvijene zemlje dobijale za dobra koja su proizvodile za svetsko trite - nakon poslednjeg trgovin-skog sporazuma iz 1995. godine (osmi) neto efekat je bio snienje cena dobara nekih od najsiromanijih zemalja u svetu u odnosu na ono to su platile za svoj uvoz.* Rezultat je bio da su neke od najsiromanijih zemalja u svetu u stvari dole u jo gori poloaj.

Zapadne banke su imale koristi od slabljenja kontrole na tritu ka-pitala u Latinskoj Americi i Aziji, dok su ti regioni trpeli tetu kada se pri-liv pekulativnog "vrueg novca" (novca koji ulazi i izlazi iz zemlje, "pre-ko noi", najee zahvaljujui kockanju oko toga da li e valuta revalvira-ti ili devalvirati) - iznenada pretvorio u od liv. Strmoglavi odliv novca ostavljao je za sobom sasvim posrnulu domau valutu i oslabljene ban-karske sisteme. Urugvajska runda je takoe ojaala prava na intelektual-nu svojinu. Farmaceutske kompanije Amerike i drugih razvijenih zemalja Zapada su sada mogle da zaustave farmaceutske kompanije u Indiji i Bra-zilu u "krai" njihove intelektualne svojine. Kompanije u zemljama u raz-voju su proizvodile lekove koji su spasavali ivote graana po cena ma ko-je su inile tek manji deo cena po kojima su te lekove prodavale zapadne farmaceutske kompanije. Stoga su postojale dve strane odluka donetih u sklopu Urugvajske runde. S jedne strane, profiti zapadnih farmaceutskih

* Ovaj Osmi sporazum bio je rezultat pregovora zvanih Urugvajska runda zato to je proces pregovaranja zapoeo 1986. godine u mestu Puma del Este u Urugvaju. Ova runda je zakljuena uMarakeu 15. decembra 1993. godine, kojom prilikom se 117 ze-malja pridruilo postignutom Sporazumu o liberalizaciji trgovine. Sporazum je konano za Sjedinjene Drave potpisao predsednik Klimon 8. decembra 1994. godine. Svet-ska trgovinska organizacija je formalno aktivirana L januara 1995. godine, i do jula iste godine je pristupnicu potpisalo preko 100 zemalja. Jedna od odredbi tog Sporazuma precizirala je da se GATT pretvara u Svetsku trgovinsku organizaciju.


kompanija bi ili navie. Njihovi zastupnici su rekli da e to njima obez-bediti vie podsticaja za inovacije; ali ispostavilo se da su poveani profi-ti od prodaje lekova u zemljama u razvoju bili mali, poto je malo njih moglo da ih sebi priuti, te je stoga podsticajni efekt u najboljem sluaju mogao biti ogranien. S druge strane, hiljade ljudi su bili faktiki osueni na smrt, zato to vlade i pojedinci u zemljama u razvoju nisu dalje mo-gli da plaaju zahtevane visoke cene. U sluaju AIDS-a, ogorenje meunarodne javnosti je bilo tako veliko da su farmaceutske kompanije mora-le da popuste, konano prihvatajui da snize svoje cene, te da krajem 2001. godine ponu da prodaju te lekove na nivou cena trokova proiz-vodnje. Ali, problem koji je leao u osnovi svega - injenica da reim in-telektualnogvlasnitva uspostavljen Urugvajskom rundom nije bio urav-noteen, odnosno, u velikoj meri odraavao je interese i perspektive pro-izvoaa suprotstavljenih potroaima (bilo u razvijenim ili u zemljama u razvoju) ostao je nereen.

Ne samo u trgovinskoj liberalizaciji, ve i u svakom drugom aspektu globalizacije, ak i napori koji su naizgled injeni sa dobrim namerama, imali su esto suprotne efekte. Kad god bi projekti, bilo u oblasti poljopri-vrede ili infrastrukture (koji su bili predloeni od strane Zapada, projekto-vani prema savetima zapadnih savetnika i finansirani od strane Svetske banke ili drugih) podbacili - uvek se deavalo da su siromani ljudi iz sve-ta u razvoju morali da otplauju te dugove - izuzev u sluajevima kada je dolo do neke vrste oprosta duga.

Ako su, u toliko mnogo sluajeva, koristi od globalizacije bile manje nego to njeni zagovornici tvrde, ipak je plaena cena bila vea, budui da je ivotna sredina bivala unitena, da su politiki procesi bivali korumpira-ni, te da brzi tempo promena nije dao zemljama vremena za tzv. kulturnu adaptaciju. Krize koje su u svom poetku nosile masovnu nezaposlenost, bile su, s druge strane, praene dugoronim problemima socijalnog rasta-kanja - poev od urbanog nasilja u Latinskoj Americi do etnikih konflika-ta u drugim delovima sveta, na primer u Indoneziji.

Ovi problemi teko da su novi, ali rastua silovita svetska reakcija pro-tiv politika koje nose globalizaciju predstavlja znaajnu promenu. Ve de-cenijama se jauci siromanih u Africi i u zemljama u razvoju drugih delo-va sveta uveliko nisu uli na Zapadu. Oni koji su radili u zemljama u raz-voju, znali su da je neto pogreno kada su videli da finansijske krize ta-mo postaju sve vie opta stvar, te da broj siromanih upadljivo raste. Ni-


su imali naina da promene pravila ili da utiu na meunarodne finansij-ske institucije koje su ta pravila napisale. Oni koji su cenili demokratske procese videli su kako "kondicionalnost" - tj. uslovi koje meunarodni zajmodavci nameu u zamenu za njihovu pomo - potkopavaju nacional-ni suverenitet. Sve dok se nisu pojavili oni koji protestuju, bilo je malo na-de za promene i bez stvarnog razumevanja za albe. Neki od protestanata su preterivali, neki su ak zagovarali vee protekcionistike barijere protiv zemalja u razvoju, to bi poloaj tih zemalja uinilo jo teim. Ali, uprkos tim problemima, oni koji su potrebu za reformama stavili na dnevni red razvijenog sveta bili su sindikalci, studenti, borci za bolju ivotnu sredinu - dakle: obini graani koji su marirali ulicama Praga, Sijeda, Vaingto-na i enove.

Demonstranti vide globalizaciju u sasvim drugaijem svetlu nego se-kretar Trezora SAD, ili pak ministri finansija i trgovine najveeg broja dru-gih razvijenih industrijskih zemalja. Te razlike u pogledima su toliko veli-ke da se ovek zapita: da li demonstranti i oni koji kreiraju politiku govore o istim pojavama? Da li gledaju u iste podatke? Da li su vizije onih na po-zicijama moi toliko zamagljene specijalnim i posebnim interesima?

ta je u stvari taj fenomen globalizacije, koji je istovremeno postao predmetom i takve demonizacije i takvog uvaavanja? U osnovi, to je vra integracija zemalja i naroda sveta do koje se dolazi ogromnim smanji-vanjem trokova transporta i komunikacija, kao i ruenjem vetakih bari-jera za protok robe, usluga, kapitala, znanja i (u manjoj meri) ljudi preko granica. Globalizacija je do sada bivala praena stvaranjem novih instituci-ja koje su se pridruile postojeim institucijama koje se bave prekograninim poslovima. U areni meunarodnog civilnog drutva, nove grupe, kao npr. "Jubilej pokret", koje insistiraju na smanjenju dugova za najsiroma-nije zemlje, pridruile su se odavno osnovanim organizacijama, kao to je

Meunarodni crveni krst. Globalizacija je snano ostvarivana preko meunarodnih korporacija koje su prenosile, ne samo kapital i robu preko gra-nica, ve i tehnologije. Globalizacija je takoe vodila obnavljanju panje na odavno uspostavljene medunarodne meuvladine institUCije: Ujedinjene nacije - koje pokuavaju da odre mir; Meunarodnu organizaciju rada (ILO) iz-vorno osnovanu 1919. godine koja u svetu unapreuje teme iz svog delo-kruga rada pod sloganom "pristojni rad"; i Svetsku zdravstvenu organiza-ciju (WHO), koja se bavi unapreenjem zdravstvenih uslova naroito u ze-mljama u razvoju.


Mnogi, moda i najvei broj ovih aspekata globalizacije, su bivali svu-gde pozdravljeni. Niko ne eli da vidi svoje dete kako umire - kada su zna-nje i lekovi dostupni negde drugde u svetu. Dakle, to su samo neki ue de-finisani ekonomski aspekti globalizacije koji su dosada bivali predmetom kontroverzi, kao i meunarodne organizacije koje su 'napisale pravila koja daju mandat za, ili u praksi zagovaraju stvari kao to je liberalizacija trita kapitala (praktino eliminacija pravila i propisa u mnogim zemljama u raz-voju uvedenih sa ciljem da stabilizuju priliv i odliv tzv. nestaInog novca u, i iz zemlje).

Da bi se razumelo ta je krenulo naopako, vano je da se posmatraju tri glavne institucije koje upravljaju procesom globalizacije: MMF, Svetska banka i Svetska trgovinska organizacija. Uz navedene, tu je i vei broj dru-gih institucija koje igraju odreene uloge u meunarodnom ekonomskom sistemu: jedan broj regionalnih banaka, manjih i mlaih sestara Svetske banke, zatim veliki broj organizacija u sklopu sistema UN, kao to su Pro-gram za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) ili Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj (UNCTAD), i mnoge druge. Te organizacije esto imaju stanovita koja su izrazito drugaija od onih u MMF-u i Svetskoj banci. Na primer, Meunarodna organizacija rada pokree pitanje da li MMF poklanja suvie malo panje pravima radnika, dok se Azijska razvoj-na banka zalae za "takmiarski pluralizam", po kojem bi zemljama u raz-voju bile stavljene na raspolaganje razliite opcije razvojnih strategija,

ukljuujui i tzv. Azijski model u kojem vlade, mada oslanjajui se na tri-te, ipak preuzimaju aktivnu ulogu u stvaranju, oblikovanju i voenju tri-ta, ukljuujui i uvoenje i promovisanje novih tehnologija, i u kojima fir-me preuzimaju znaajnu odgovornost za drutveni standard zaposlenih. To Azijska razvojna banka vidi kao pristup izrazito razliit od amerikog modela podravanog od institucija stacioniranih u Vaingtonu (MMF i Svetska banka).

U ovoj knjizi ja sam usmerio panju na MMF i Svetsku banku, uglavnom zbog toga to su te dve institucije tokom poslednje dve deceni-je, bile u centru velikih ekonomskih pitanja sveta ukljuujui finansijske krize i tranziciju ranijih komunistikih zemalja ka trinim ekonomijama. MMF i Svetska banka potiu iz Drugog svetskog rata, i rezultat su Meunarodne monetarne i finansijske konferencije u Breton Vudsu u amerikoj dravi Nju Hempajr jula 1944. godine, kao deo zajednikih napora da se finansira obnova Evrope nakon razaranja u Drugom svetskom ratu, a i da


bi se svet mogao spasavati od buduih ekonomskih depresija. Puno ime Svetske banke: Meunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD) - odraa-va njenu izvorno zamiljenu misiju; poslednja re "razvoj" dodata je goto-vo kao naknadna primisao. U to vreme, najvei broj zemalja u razvoju su jo uvek bile kolonije, te je i ono malo krtih ekonomskih razvojnih napo-ra u njima koje je bilo mogue ili trebalo preduzeti, bilo smatrano odgovor-

nou njihovih evropskih gospodara. Tei zadatak osiguranja globalne ekonomske stabilnosti pripao je

MMF-u. Oni koji su sazvali konferenciju u Breton Vudsu, imali su na umu globalnu depresiju iz tridesetih godina 20. veka. Pre skoro tri etvrtine ve-ka, kapitalizam se suoio sa najotrijom krizom do tada. Velika depresija je tada zavladala i dovela do nezabeleenog rasta nezaposlenosti. Na vrhun-cu krize, etvrtina radne snage u Americi je bila nezaposlena. Britanski ekonomist Don Majnard Kejns, koji e kasnije biti kljuni uesnik u Bre-ton Vudsu, ponudio je jednostavno objanjenje krize i odgovarajue jedno-stavan komplet recepata za izlazak iz nje: odsustvo dovoljne agregatne tra-nje objanjava uzroke ekonomskog pada, te bi odgovarajue politike vla-da mogle pomoi da se stimulie agregatna tranja. U sluajevima kada se monetarna politika pokae kao neefektivna, vlade se oslanjaju na fiskalnu politiku, bilo putem poveanja svog troenja ili putem smanjivanja taksi. Iako su modeli koji su podupirali Kejnsovu analizu bili kritikovan i i dote-rivani, donosei dublje razumevanje zato trine snage ne rade dovoljno brzo da prilagode privredu stanju pune zaposlenosti, ipak su bazine Kej-nsove lekcije ostale validne.

Dakle, Meunarodni monetarni fond je bio zaduen da sprei pojavu jo jedne globalne depresije. To je trebalo da bude uinjeno vrenjem me-unarodnog pritiska na zemlje koje ne daju svoj adekvatni udeo u odra-vanju globalne tranje doputajui svojim privredama da idu u recesiju. Kada to bude potrebno, Fond bi obezbeivao likvidnost u vidu zajmova onim zemljama koje se suoavaju sa ekonomskim opadanjem te nisu spo-sobne da stimuliu agregatnu tranju svojim sopstvenim sredstvima.

U svom originalnom konceptu, MMF je bio zasnovan na saznanju da trita esto nisu dobro funkcionisala - te da to moe rezultirati ogrom-nom nezaposlenou i daljem podbaaju u popunjavanju fondova potreb-nih zemljama da bi ponovno uspostavile normalno stanje u svojim privre-dama. Dakle, MMF je bio osnovan s uverenjem da je potrebna kolektivna ak-cija na globalnom nivou da bi se odrala ekonomska stabilnost, upravo kao

PROTIVRENOSTI GLOBALIZACIJE

to su Ujedinjene nacije bile osnovane da sprovode kolektivnu akciju zarad obezbeenja politike stabilnosti. MMF je javna institucija, finansijski za-snovana na novcu poreskih obveznika irom sveta. To je vano da se ne za-boravi, jer MMF ne izvetava neposredno o svom radu ni graane koji ga finansiraju, a ni one na ije ivote utie. Umesto toga, MMF izvetava mi-nistarstva finansija i centralne banke drava lanica. Ove pak obezbeuju svoju kontrolu putem komplikovanog aranmana glasanja, uglavnom za-snovanog na ekonomskoj snazi zemalja na kraju Drugog svetskog rata. Otada je bilo nekih manjih prilagoavanja, ali najvanije razvijene zemlje "vode predstavu", uz samo jednu zemlju, SAD, koja ima efektivni veto. (U tom smislu, to je slino Ujedinjenim nacijama, gde istorijski anahronizam opredeljuje ko ima prava na veto - zemlje pobednice u Drugom svetskom ratu - ali je bar snaga tog veta podeljena izmeu pet zemalja lanica).

Tokom godina svog postojanja, MMF se znaajno promenio. Zasno-van na izvornom uverenju da su trita esto loe funkcionisala, MMF sa-da uz ideoloku ostraenost uzdie ideju o trinoj supremaciji. Zasnovan i na verovanju da je potreban meunarodni pritisak na zemlje da vode eks-panzivnije ekonomske politike (kao to su poveanje potronje, smanjiva-nje poreza, ili sniavanje kamatnih stopa) da bi se stimulisala privreda -danas je tipino da MMF obezbeuje fondove samo ako se zemlje angau-ju u politikama (kao to je smanjivanje deficita, poveanje poreza ili pove-

anje kamatnih stopa) koje vode suavanju prostora za ekonomsku aktiv-nost. Kejns bi se prevrnuo u grobu kada bi video ta se desilo njegovom "detetu".

Najdramatinije promene u tim institucijama desile su se tokom osamdesetih godina 20. veka, u vreme kada su Ronald Regan u SAD i Mar-garet Taer u Ujedinjenom Kraljevstvu propovedali ideologiju slobodnog trita. MMF i Svetska banka su postale nove misionarske institucije kroz koje su ove ideje gurane ka nevoljnim siromanim zemljama koje su esto bile u velikoj potrebi za zajmovima i donacijama. Ministri finansija siro-manih zemalja bili su spremni da postanu, ako treba i preobraenici, sa-mo da dobiju finansijska sredstva, mada je velika veina vladinih zvaninika i obinih ljudi u tim zemljama ostala skeptina. Tokom ranih osamde-setih dolo je do kadrovskog ienja u Svetskoj banci, i to u istraivakom departmanu koji je davao pravac razmiljanju i odluivanju u Banci. Holis

eneri, jedan od najistaknutijih amerikih razvojnih ekonomista, profesor na Harvardu koji je dao fundamentalne doprinose istraivanju ekonomije

----

OBEANJE GLOBALNIH INSTITUCIJA

razvoja, kao i u drugim oblastima, bio je Maknamarin poverenik i savetnik. Maknamara je bio imenovan za predsednika Svetske banke 1968. godine. Dirnut siromatvom koje je video svugde u tzv. Treem svetu, Maknama-ra je preusmerio napore banke ka eliminisanju siromatva, i eneri je pri-kupio grupu prvoklasnih ekonomista iz celog sveta da rade sa njim. Ali sa promenom "uvara" (tj. dolaskom Regana na vlast - prim. prev.) doao je 1981. i novi predsednik Vilijam Klausen i novi glavni ekonomista Ana Kru-ger, specijalista za meunarodnu trgovinu, najvie poznata po svom radu o "traenju rente"; o tome kako specijalni interesi koriste carine i druge mere protekcionizma da poveaju svoje dohotke na tu raun. Dok su se

eneri i njegov tim usmerili na istraivanje kako trite nije uspelo u ze-mljama u razvoju i ta bi vlade mogle da uine da unaprede trita i re-dukuju siromatvo, Ana Kruger je videla vlade kao problem. Slobodna tr-ita su postala reenje za probleme zemalja u razvoju. U uslovima tog no-vog ideolokog ara, mnogi od prvoklasnih ekonomista koje je eneri oku-pio, napustili su Svetsku banku.

Iako su proklamovane misije ove dve institucije ostale jasno razdvoje-ne, u to doba se ipak desilo da su njihove aktivnosti postale rastue ispre-pletane. Tokom osamdesetih Svetska banka je krenula dalje od pozajmica za projekte (npr. za puteve i brane) ka obezbeivanju irokozasnovane podrke u formi zajmova za stnikturno p riiagoit(lv(lnje; ali to je radila samo ka-da je MMF za to dao odobrenje - a sa tim odobrenjem su dolazili i uslovi koje je MMF nametao zemlji-korisniku. Izvorno, MMF je trebalo da se us meri na krize; ali zemljama u razvoju je stalno bila potrebna pomo, ta-ko da je MMF postao sastavni deo ivota u najveem delu sveta u razvoju.

Pad Berlinskog zida je obezbedi o novu arenu za MMF: upravljanje tranzicijom ka trinoj ekonomiji u bivem Sovjetskom Savezu i zemljama

komunistikog bloka u Evropi. Jo skorije, kako su krize narastale, i ak duboki sefovi MMF-a izgledali sve nedovoljniji, to je Svetska banka bila pozvana da obezbedi desetine milijardi dolara vanredne podrke, ali isklju-ivo kao mlai partner, sa direktivama programa nametnutim od strane MMF-a. U principu, postojala je podela rada, po kojoj je MMF trebalo da se ogranii na pitanja /iwkroekollomrje u bavljenju odreenom zemljom, tj. na vladin budetski deficit, njenu monetarnu politiku, inflaciju, trgovinski deficit i zaduivanje u inostranstvu; dok je Svetska banka trebalo da bude zaduena za struktllrna pit(lllj(l - na ta je vlada neke zemlje potroila novac, finansijske institucije zemlje, njena trita rada, trgovinske politike. No


MMF je po pitanju nadlenosti zauzeo uveliko imperijalistiki stav: poto su sva strukturna pitanja mogla da utiu na ukupne rezultate privrede, a ti-me i na vladin budet i trgovinski deficit, MMF je smatrao da gotovo sve spada u njegov domen. esto je postajao nestrpljiv sa Svetskom bankom, sa kojom je bilo estih kontroverzi o politikama koje bi bile najpogodnije za neku zemlju - ak i u godinama kada je ideologija slobodnog trita vla-dala kao neprikosnovena. MMF je imao odgovore (u osnovi iste za svaku zemlju), nije video ni potrebu za celom tom diskusijom, pa dok je Svetska banka raspravljala ta bi trebalo uiniti, MMF je zakljuio da treba da ue u taj vakuum i obezbeuje odgovore.

Ove dve institucije su mogle zemljama kojima su se bavile obezbediti alternativne perspektive za neke od izazova razvoja i tranzicije, i orijentiu-

i se na to, da ojaaju demokratske procese. Ali obe su bile voene kolek-tivnom voljom G-7 (tj. vlada sedam najvanijih razvijenih industrijskih ze-malja)* i posebno njihovih ministara finansija ili sekretara trezora - a isu-vie esto poslednja stvar koju bi ti ljudi eleli bila je ivahna demokratska debata o alternativnim strategijama.

Pola veka nakon njegovog osnivanja, postalo je jasno da MMF nije uspeo u svojoj misiji. MMF nije uinio ono zbog ega je bio osnovan - da obezbedi fondove za zemlje koje se suoavaju sa ekonomskim opadanjem, i da im pomogne da uspostave stanje blisko punoj zaposlenosti. Uprkos

injenici da je razumevanje ekonomskih procesa u ogromnoj meri poraslo tokom poslednjih pedeset godina, i uprkos naporima MMF-a tokom po-slednjih 25 godina, krize u svetu su postale ee (a sa izuzetkom Velike depresije) i dublje. Po nekim raunicama, skoro 100 zemalja je iskusilo krize} to je jo gore, mnoge od politika koje je MMF zagovarao i favori-zovao, a posebno prevremene liberalizacije trita, doprinele su globalnoj nestabilnosti. A kad se zemlja jednom nae u krizi, onda fondovi i progra-mi MMF-a ne samo da nisu uspeli da stabilizuju situaciju, ve su u mno-gim sluajevima uinili stvari gorim, naroito za siromane. MMF je pod-bacio u svojoj izvornoj misiji unapreivanja globalne stabilnosti; on nije

* To su Sjedinjene Amerike Drave, Japan, Nemaka, Kanada, Italija, Francuska i Ujedi-njeno Kraljevsrvo. Danas se G-7 tipino susree zajedno sa Rusijom (G-S). Ovih se-dam zemalja vie nisu sedam najveih privreda u svetu. lansrvo u G-7, isto kao stalno

lansrvo u Savetu bezbednosti UN, delom je srvar istorijske sluajnosti.


bio uspeniji ni u novim misijama koje je preduzimao, kao to je voenje tranzicije zemalja od komunizma do trine ekonomije.

Bretonvudski sporazum je pozivao i na uspostavljanje tree meunarodne ekonomske organizacije - Svetske trgovinske organizacije, koja bi upravljala meunarodnim trgovinskim odnosima. Trgovinske politike u stilu "komija ti prosjak" u kojoj zemlje podiu carine da bi odrale svoje ekonomije, ali na raun svojih suseda, s pravom su u velikoj meri okrivlje-ne za irenje depresije i njenu dubinu. Jedna meunarodna organizacija je bila potrebna ne samo da sprei ponavljanja depresija, ve i da ohrabri slo-bodan protok dobara i usluga. Mada je GATI uspeo da smanji carine u ogromnoj meri, bilo je teko postii konanu saglasnost. Posebno, nije se desilo pre 1995. godine (pola veka nakon zavretka Drugog svetskog rata, i dve treine veka nakon Velike depresije) da Svetska trgovinska organiza-cija (STO) postane stvarnost. Ali STO je izrazito drugaija od druge dve organizacije. Ona sama ne uspostavlja pravila, ve najpre obezbeuje fo-rum u okviru kojeg se trgovinski pregovori odvijaju i osigurava da sporazu-mi oive u praksi.

Ideje i namere iza stvaranja meunarodnih ekonomskih institucija su bile dobre, pa ipak su se, tokom godina, postepeno razvile u neto vrlo

razliito. Kejnsijanska orijentacija MMF-a, koja je naglaavala neuspehe trita i ulogu vlade u stvaranju zaposlenosti, bila je zamenjena mantrom ("sveta formula" - prim. prev.) slobodnog trita tokom osamdesetih, kao delom novog "Vaingtonskog konsenzusa" - odnosno, saglasnosti

izmeu MMF, Svetske banke i Trezora SAD oko "pravilnih" politika za zemlje u razvoju - to je signaliziralo radikalno razliit pristup ekonom-skom razvoju i stabilizaciji.

Mnoge od ideja koje su ugraene u taj konsenzus bile su razvijane kao odgovor na probleme u Latinskoj Americi, gde su vlade doputale da bu-deti izmaknu kontroli, dok su labave monetarne politike vodile u divlju inflaciju. Eksplozivni rast u nekim od zemalja tog regiona u decenijama nakon Drugog svetskog rata nije se odrao navodno zbog preterane drav-ne intervencije u privredi. Ideje koje su razvijene radi hvatanja u kotac sa problemima dokazivo specifinim za zemlje Latinske Amerike, su iste one (to u skicirati kasnije u knjizi) koje su kasnije poele da se smatraju pri-menjivim za druge zemlje irom sveta. Liberalizacija trita kapitala je bila forsirana uprkos injenici da ne postoje dokazi da to podstie ekonomski rast. U drugim sluajevima, ekonomske politike razvijene u sklopu Vaing-

30 PROTlVRENOSTI GLOBAlIZACIJE

tonskog konsenzusa koje su uvedene u zemlje u razvoju, nisu bile adekvat-ne za primenu u zemljama u ranim stupnjevima razvoja, ili u ranim faza-ma tranzicije.

Da uzmemo samo neke primere: najvei broj naprednih industrijskih zemalja - ukljuujui SAD i Japan - izgradio je svoju privredu mudrom i selektivnom zatitom nekih od svojih industrija dok nisu postale dovoljno jake da se takmie sa stranim kompanijama. Neselektivni protekcionizam

esto nije davao rezultate u zemljama koje su ga pokuale, kao ni brza tr-govinska liberalizacija. Primoravati zemlju u razvoju da se otvori za uvozne proizvode koji e konkurisati istovrsnim proizvodima nekih od domaih industrija opasno ranjivih na konkurenciju odgovarajuih industrija dru-gih zemalja - moe imati i socijalno i ekonomski katastrofalne posledice.

Postojea zaposlenost je bila sistematski razarana - jer siromani farmeri u zemljama u razvoju nisu mogli da se takmie sa visokosubvencionisanim poljoprivrednim dobrima iz Evrope i Amerike pre no to bi domai sekto-ri industrije i poljoprivrede postali sposobni da rastu i stvaraju novu zapo-slenost. to je jo gore, insistiranje MMF kod zemalja u razvoju na odra-nju vrstih monetarnih politika, vodilo je ka kamatnim stopama koje bi stvaranje novih radnih mesta i pod najboljim okolnostima uinile nemo-

guim. l poto se trgovinska liberalizacija deavala pre no to su tzv. mre-e socijalne zatite (sistemi socijalnog osiguranja - prim. prev.) bile uspo-stavljene, oni koji su izgubili zaposlenje bili su primorani na siromatvo. Zbog toga, liberalizacija vrlo esto nije praena obeanim rastom, ve po-

veanom bedom, a ak i oni koji nisu izgubili svoj posao bili su pogoeni poveanim oseanjem nesigurnosti.

Kontrole kapitala su drugi primer: evropske zemlje su zabranjivale slobodni tok kapitala sve do sedamdesetih godina 20. veka. Neki mogu

rei da nije fer insistirati da zemlje u razvoju sa jedva uspostavljenim ban-karskim sistemom rizikuju otvaranje svojih trita. Ali, ostavljajui po strani takve pojmove kao to je korektnost - to je pre svega loa ekono-mija; priliv i odliv "vrueg" novca u zemlju i iz nje, to tako esto sledi na-kon liberalizacije trita kapitala ostavlja pusto za sobom. Male zemlje u razvoju su kao mali amci. Brza liberalizacija trita kapitala u maniru favorizovanom od strane MMF-a isto je kao poslati mali amac na uzbur-kano more ak pre no to bi rupe na njegovom trupu bile popravljene, kao i pre nego to bi se kapetan uvebao za svoj posao, ili pre nego to bi po-


jasevi za spasavanje bili postavljeni. ak i pri najboljim od ovih okolno-sti, velika je verovatnoa da e se amac prevrnuti kada bude zahvaen ve-likim talasom.

Primena pogrenih ekonomskih teorija ne bi bila takav problem da kraj, prvo kolonijalizma, a zatim i komunizma nije dao MMF-u i Svetskoj banci mogunosti da u velikoj meri proire svoje odgovarajue izvorne mandate i da u ogromnoj meri produe njihov domet. Danas su te institu-cije postale dominantni igrai u svetskoj privredi. Ne samo zemlje koje tra-e njihovu pomo, ve i one koje trae njihov "peat saglasnosti" da bi pod boljim uslovima pristupile meunarodnom tritu kapitala, moraju sledi-ti njihove recepte, tj. recepte koji reflektuju njihove ideologije i teorije slo-bodnog trita.

Rezultat toga za mnoge ljude je siromatvo, i za mnoge zemlje socijal-ni i politiki haos. MMF je nainio greke u svim oblastima u koje je bio ukljuen: u razvoju, u upravljanju krizama, kao i u zemljama u tranziciji od komunizma ka kapitalizmu. Programi strukturnog prilagoavanja nisu doneli odrivi rast ak ni onim zemljama (Bolivija), koje su se pridravale njihovih ogranienja i zamerki. U mnogim zemljama preterana krutost mera ukoila je razvoj; uspeni ekonomski programi zahtevaju izuzetnu brigu u pogledu postupnosti - redosleda po kojem se reforme sprovode -i njihove dinamike. Ako su trita, na primer, prebrzo otvorena za konku-renciju, i pre no to su uspostavljene snane finansijske institucije, onda e

postojea zaposlenost biti bre unitavana nego to e nova biti stvarana. U mnogim zemljama greke u postupnosti i brzini preduzimanih mera vo-dile su rastu nezaposlenosti i poveanju siromatva.4 Posle izbijanja azij-ske krize iz 1997. godine, politike MMF-a su oteale krize u Indoneziji i Tajlandu. Reforme slobodnog trita u Latinskoj Americi su bile jedan od dva uspeha - s im u vezi je ile esto citiran - ali veliki deo ostatka kon-tinenta mora jo da nadoknauje izgubljenu deceniju rasta nakon tzv. uspenih MMF bai/out-a"" poetkom osamdesetih, zbog ega mnogi i danas imaju visoke stope nezaposlenosti: u Argentini npr. u dvocifrenim procen-tima nakon 1995. godine - ak iako je inflacija sniena. Kolaps u Argenti-ni 2001. godine je jedan u seriji neuspeha u poslednjih nekoliko godina. Imajui u vidu visoku stopu nezaposlenosti tokom poslednjih skoro se-

* Zajam MMF-a za likvidnost; uopte uzev: finansijski oporavak, spasavanje iz finan-sijskih tekoa - prim. ured.

32 PROTNRENOSTI GLOBALIZACIJE

dam godina, udo je ne to to to su tamo ljudi krenuli u uline nerede, ve to su mirno patili toliko dugo vremena. ak i one zemlje koje su iskusile neki ogranieni rast, videle su da su koristi od toga imali dobrostojei slo-jevi, i posebno, veoma dobrostojei (dakle, 10% na vrhu) - dok je udeo si-romanih ostao visok, a u nekim sluajevima je dohodak onih na dnu ak dalje padao.

U osnovi problema MMF-a i drugih meunarodnih ekonomskih insti-tucija lei problem upravljanja: ko odluuje ta oni treba da rade. Te insti-tucije nisu samo pod dominacijom najbogatijih industrijskih zemalja, ve i komercijalnih i finansijskih interesa u tim zemljama, tako da politike ovih institucija odraavaju te injenice. Izbor elnika tih institucija simbo-lizuje njihov problem i upravo je to vrlo esto doprinosilo njihovoj dis-funkcionalnosti. Dok su danas skoro sve aktivnosti MMF-a i Svetske ban-ke u zemljama u razvoju (svakako, sve njihove pozajmice), njih vode pred-stavnici industrijalizovanih nacija. (Po obiaju preutnog dogovora, prvi

ovek MMF-a je uvek Evropljanin, a Svetske banke Amerikanac). Oni se biraju iza zatvorenih vrata, i nikada se nije smatralo kao uslov da treba da imaju bilo kakvo iskustvo sa svetom u razvoju. Institucije nisu predstavni-ci naroda kojima slue.

Problemi takoe nastaju i iz toga ko govori u ime neke zemlje. U MMF-u, to su ministri finansija i guverneri centralnih banaka. U Svetskoj trgovinskoj organizaciji, to su ministri trgovine. Svaki od ovih ministara je blisko povezan sa izbornom bazom unutar svoje zemlje. Ministri trgo-vine odraavaju interese poslovne zajednice - kako izvoznika koji ele da vide otvaranje novih trita za njihove proizvode, tako i proizvoaa do-bara koji se nadmeu sa novim uvozom. Ti sektori, dabome, ele da zadr-e toliko mnogo barijera koliko mogu, i da sauvaju bilo koje subvencije za koje mogu ubediti Kongres (tj. njihov parlament) da im odobri. injenica da trgovinske barijere podiu cene koje potroai treba da plate, ili da subvencije predstavljaju namet na poreske obveznike, je od manjeg znaaja nego profiti proizvoaa - dok su pitanja ivotne sredine i radne snage od jo manjeg znaaja, izuzev kao tekoe koje treba da budu savladane. Ministri finansija i guverneri centralnih banaka su tipino blisko poveza-nih sa finansijskim krugovima u svojim zemljama; oni dolaze iz finansij-skih firmi, i posle njihovog mandata u slubi vlade, u te firme se ponovno vraaju. Robert Rubin, sekretar Trezora SAD tokom velikog dela perioda opisanog u ovoj knjizi doao je iz najvee investicione banke, Goldman


Saks (Goldman Sachs), a vratio se u firmu Sitigrup (Citigroup), koja kon-trolie najveu komercijalnu banku, Sitibanku (Citibank). Osoba broj dva u MMF-u u istom periodu, Stan Fier otiao je pravo iz MMF-a u Siti-grup. Oni, prirodno, vide svet oima finansijske zajednice.* Nije izne-

naenje da odluke bilo koje institucije, naravno, odraavaju perspektive i interese onih koji donose odluke; a to e se ponovo videti u narednim po-glavljima; politike meunarodnih ekonomskih institucija su isuvie esto

izjednaene sa komercijalnim i finansijskim interesima razvijenih indu-strijskih zemalja.

Seljaci u zemljama u razvoju naporno rade da bi otplaivali dugove nji-hovih zemalja MMF-u, a biznismeni trpe zbog viih poreza na dodatu vrednost usled insistiranja MMF-a, jer je tekui sistem koji sprovodi MMF sistem oporezivanja bez zastupanja interesa oporezovanih. Gubljenje ilu-zija o meunarodnom sistemu globalizacije pod okriljem MMF-a raste ka-ko se siromanima u Indoneziji, Maroku ili Papui Novoj Gvineji ukidaju subvencije za gorivo ili hranu; kako na Tajlandu vide da je AIDS u porastu kao rezultat kresanja trokova za zdravstvenu zatitu nametnutog od strane MMF, ili kako porodice u mnogim zemljama u razvoju ne mogu da plate trokove kolovanja (tzv. programi nadoknade trokova) i moraju da naprave bolan izbor - da vie ne alju svoje erke u kolu.

Ostavljen bez alternativa, bez naina da izrazi svoju zabrinutost, ili da prisili na promene, narod se buni na ulicama. Ulice svakako nisu mesto gde se stvari diskutuju, politike formuliu, ili podstiu kompromisi. Ali, ti protesti su primorali vladine zvaninike i ekonomiste irom sveta da razmiljaju o alternativama za politike Vaingtonskog konsenzusa kao je-dinom i stvarnom putu rasta i razvoja. Postalo je jasnije ne samo obinim

graanima, nego i kreatorima politike i to ne samo onima u zemljama li razvoju, ve i onima u razvijenom svetu, da globalizacija onako kako je do sada praktikovana nije ispunila ona oekivanja koja su njeni zagovornici obeavali, ili koja moe i treba da postigne. U mnogim sluajevima, ona

ak nije rezultirala rastom, a i kad jeste, to uopte nije donelo korisiti svi-ma; neto-efekat politika uspostavljenih Vaingtonskim konsenzusom je suvie esto bio da se obezbedi korist za manjinu na raun veine, bogatih na raun siromanih. U mnogim sluajevima komercijalni interesi i vred-

* Finansijska zajednica Zapada. Obuhvata finansijske strukture globalnog znaaja. (Berze kao Volstrit i mega banke kao Sitibanka) - prim. ured.


nosti su zamenili brigu za ivotnu sredinu, demokratiju, ljudska prava i socijalnu pravdu.

Globalizacija po sebi niti je dobra niti je loa. Ona ima snagu da done-se ogromnu dobrobit, i za zemlje Istone Azije, koje su prihvatile globali-zaciju pod svojim sopstvenim uslovima i po sopstvenoj dinamici, ona je pred-stavljala ogromnu korist, uprkos nazadovanju tokom krize iz 1997. godi-ne. Ali u velikom delu sveta ona nije donela uporedive koristi. Za mnoge, to je izgledalo blie katastrofi bez ublaavanja.

Iskustvo Sjedinjenih Amerikih Drava tokom 19. veka ini dobru pa-ralelu dananoj globalizaciji - i kontrast pomae da se ilustruju uspesi prolosti i neuspesi dananjice. U to doba, kada su transportni i komuni-kacioni trokovi pali i ranija lokalna trita proirena, nove nacionalne ekonomije su formirane, a sa tim nacionalnim privrednim granama dole su i nacionalne kompanije, koje su vodile biznis u celoj zemlji. Ali trita nisu bila ostavljena da se razvijaju htela-ne htela, sama po sebi; vlada je igrala vitalnu ulogu u oblikovanju razvoja privrede. Vlada SAD je iz-dejstvovala veliku irinu delovanja u sferi ekonomije, jer su sudovi iroko interpretirali ustavnu odredbu koja dozvoljava federalnoj vladi da regulie razmenu dobara preko granica drava u okviru SAD. Federalna vlada je po-ela da regulie finansijski sistem, uspostavila je minimalne zarade i uslo-ve rada i najzad obezbedila sistem zatite nezaposlenih i socijalne zatite da bi se izborila sa problemima koje postavlja trini sistem. Federalna vla-da je takoe unapredi la neke industrije (prva telegrafska linija je, na pri-mer, bila postavljena od strane Federalne vlade izmeu Baltimora i Vaing-tona jo 1842. godine) i podsticala druge, kao poljoprivredu, pomogavi osnivanje univerziteta koji bi vrili istraivanja, i obezbeujui dopunske usluge za obuku farmera u novim tehnologijama. Federalna vlada je igrala centralnu ulogu ne samo u unapreivanju rasta amerike privrede. ak ia-ko se nije angaovala u bilo kojoj vrsti aktivne politike preraspodele, ona je bar imala programe ije su prednosti iroko prihvaene i koriene - ne sa-mo one koje su se ticale produenog obrazovanja i poboljanja produktiv-nosti u poljoprivredi, ve isto tako i zemljinih donacija koje su obezbedi-le minimum mogunosti za sve Amerikance.

Danas, dok se nastavlja relativno opadanje trokova transporta i ko-munikacija, i smanjivanje vetakih barijera za protok roba, usluga i kapi-tala (iako ostaju barijere za slobodno kretanje radne snage), mi imamo proces "globalizacije" analogan ranijim procesima u kojima su stvorene


nacionalne ekonomije. Na nesreu, nemamo svetsku vladu, odgovornu na-rodu svake zemlje da nadgleda proces globalizacije po metodu uporedivom sa nainom na koji su nacionalne vlade vodile proces nacionalizacije. Ume-sto toga, postoji sistem koji bi mogao biti nazvan globalno upravljanje bez glo-balne vlade, tj. sistem u kojem malo institucija - Svetska banka, MMF, STO - i malo igraa - ministarstva finansija, komercijalnih poslova i trgovine-tesno povezanih sa izvesnim finansijskim i komercijalnim interesima -dominiraju scenom, ali u kojoj su mnogi koji su pogoeni njihovim odlu-kama ostavljeni skoro bez prava glasa. Vreme je da se promene neka pravi-la koja vladaju u meunarodnom ekonomskom poretku, i da se promisli jo jednom kako se odluke donose na meunarodnom nivou - i u ijem in-teresu - stavljajui pri tom manje naglasak na ideologiju, a gledajui vie ono to funkcionie. Kljuno je da uspean razvoj koji smo videli u istonoj Aziji bude postignut svugda. Nastavljanje globalne nestabilnosti pred-stavlja ogroman troak. Globalizacija moe biti preoblikovana, i ako je to propisno i na korektan nain sprovedeno (tako da sve zemlje imaju glas u odluivanju o politikama koje ih se tiu), to moe pomoi stvaranju nove globalne ekonomije u kojoj je rast ne samo odriviji i manje nestalan, ve su i njegovi plodovi ravnomernije podeljeni.

2. POGLAVLJE

POGAENA OBEANJA

K ada sam prvog dana svog rada na funkciji glavnog ekonomiste i vi-eg potpredsednika Svetske banke, 13. februara 1997. godine uao u gigantsku, sjajnu glavnu zgradu u 19. ulici u Vaingtonu, prva stvar koja mi je pala u oi, bio je na zidu ispisani moto ove institucije: Na sail je svet bez siromatva. U centru trinaestospratnog atriju ma, stoji statua

deaka koji vodi starog slepog oveka - kao memorijalni spomenik iskore-njivanju renog slepila u Africi (ollchocerciasis). Pre no to su Svetska ban-ka, Svetska zdravstvena organizacija i drugi udruili napore, hiljade ljudi je svake godine u Africi gubilo vid iako je bolest mogla da se sprei. Preko pu-ta ulice stoji drugi sjajni spomenik javnom bogatstvu, centrala Meunarodnog monetarnog fonda. Mermerni atrijum unutar te zgrade ukraen bujnom florom, slui da podseti posetioce - pre svega ministre finansija sa svih strana sveta - da MMF predstavlja centar bogatstva i moi.

Ove dve institucije, esto meusobno pomeane u svesti javnosti, predstavljaju naglaeni kontrast koji potcrtava razlike u njihovoj kulturi, stilovima i misijama. Dok obe institucije imaju timove ekonomista koji obilaze zemlje u razvoju u okviru tronedeljne misije, Svetska banka je naporno radila na tome da obezbedi da znaajan deo njenog profesional-nog osoblja ivi stalno u zemlji kojoj pokuava da pomogne; MMF uglav-nom ima u zemljama kojima pomae po jednog stalnog predstavnika ("re-sident representative") ija su ovlaenja limitirana. Programi MMF-a su standardno diktirani iz Vaingtona i uoblieni u dokument tokom kratkih

PROTlVRENOSTI GLOBAlIZACIJE

misija kada angaovano osoblje paljivo gleda brojke u ministarstvima fi-nansija i centralnim bankama i uiva u hotelima sa pet zvezdica. Postoji vi-e nego simbolika u toj razlici: neko ne moe ni da naui o nekoj zemlji, a ni da je voli, ako ne upozna njene osobenosti. Ne moe se nezaposlenost videti samo kao statistika, kao jedno ekonomsko "brojanje tela", tj. kao ne-nameravane rtve u borbi protiv inflacije, ili da bi se osiguralo da banke sa Zapada budu namirene. Nezaposleni su ljudi sa porodicama iji ivoti su

pogoeni, a ponekad opustoeni ekonomskim politikama koje stranci pre-porue, a MMF efektivno nametne. Moderni visokotehnoloki rat je dizaj-niran da izbegne fiziki kontakt: bacanje bombi sa 50.000 stopa (17.000 metara - prim. prev.) osigurava da onaj ko to ini, "ne osea" ta ini. Mo-derno ekonomsko upravljanje je slino: iz luksuznog hotela neko moe

bezoseajno nametati politike o kojima bi dvaput razmislio ako bi pozna-vao ljude ije ivote razara.

Statistika iznosi na videlo ono to oni koji putuju izvan glavnih grado-va vide u selima Afrike, u Nepalu, Mindanaou, ili u Etiopiji. Jaz izmeu si-romanih i bogatih je stalno rastao, pa je ak i broj ljudi u tzv. apsolutnom siromatvu - koji ive sa manje od jednog dolara dnevno - takoe poras-tao. ak i tamo gde je reno slepilo eliminisano, siromatvo istrajava - i to uprkos svim dobrim namerama i obeanjima datim od strane razvijenih zemalja nacijama u razvoju, od kojih je najvei broj nekad bio u kolonijal-nom posedu tih razvijenih zemalja.

Ljudska shvatanja se ne menjaju preko noi i to je istina kako u razvi-jenim, tako i u zemljama u razvoju. Davanje slobode zemljama u razvoju (obino nakon malih priprema za autonomiju) esto nije promenilo pogle-de ranijih kolonijalnih gospodara, koji su nastavili da se ponaaju kao da oni sve znaju najbolje. Kolonijalni mentalitet - to "optereenje belog oveka" i pretpostavka da on zna ta je najbolje za zemlje u razvoju - su se odr-ali. Amerika, koja je dola u poziciju da vlada globalnom ekonomskom scenom, imala je mnogo manje kolonijalnog naslea, ali je njen kredibili-tet takoe bio umrljan, ne toliko njenim ekspanzionizmom u smislu isto-rijske doktrine "Manifest destini" (o naseljavanju zapada SAD - prim. prev.), koliko hladnim ratom u kojem su principi demokratije kompromi-tovani ili ignorisani u sveobuhvatnoj borbi protiv komunizma.

U NOI PRE NO TO SAM ZAPOEO RAD U BANCI, drao sam svoju poslednju konferenciju za tampu kao predsedavajui predsednikovog Vea ekonom-

POGAENA OBEANJA 39 skih savetnika. Sa domaom ekonomijom tako dobro pod kontrolom, ja sam oseao da su najvei izazovi za mene kao ekonomistu tada leali u ra-

stuem problemu siromatva u svetu. ta bismo mogli da uradimo za 1.2 milijarde ljudi koji ive sa manje od jednog dolara dnevno, ili sa 2.8 mili-jardi ljudi koji ive sa manje od dva dolara dnevno - dakle sa 45% svetske populacije? ta bih ja mogao da uradim da pomognem da san o svetu bez siromatva postane stvarnost? Kako bih mogao da se usmerim makar na skromniji san o svetu sa manje siromatva? Video sam svoj zadatak kao trostruki: prvo, promisliti kakve bi strategije mogle biti najefektivnije u

unapreivanju privrednog rasta i smanjivanju siromatva; drugo, poraditi sa vladama zemalja u razvoju da se te strategije uvedu u praksu, i tree, da uinim sve to mogu meu razvijenim zemljama da bih unapredio intere-se i umanjio probleme zemalja u razvoju, bilo da se radilo o otvaranju nji-hovih trita za zemlje u razvoju, ili o obezbeenju njihove efektivnije po-

moi. Znao sam da su ovi zadaci teki, ali nisam ni sanjao da je jedna od najveih prepreka sa kojom su se zemlje u razvoju suoavale, bila potpuno nepotrebno isfabrikovana i leala preko puta ulice - u za nas "sestrinskoj" instituciji: MMF-u. Ja sam oekivao da nee ba svako u meunarodnim fi-nansijskim institucijama ili u vladama koje su ih podravale biti posveen eliminisanju siromatva; ali sam verovao da e postojati otvorena debata o strategijama - koje u toliko mnogo oblasti naeg angamana izgleda ne uspevaju, a naroito ne uspevaju za siromane. U pogledu tog svog oekivanja, razoarenje mi je tek predstojalo.

Etiopija i borba izmeu politike sile i siromatva

Posle etiri godine provedene u Vaingtonu, ve sam se bio navikao na udni svet birokratije i politiara. Ali da me u potpunosti preokupira zaprepa-

ujui svet politike i aritmetike MMF-a, nije se desilo pre no to sam ot-putovao u Etiopiju, jednu od najsiromanijih zemalja sveta (marta 1997, jedva mesec dana posle zaposlenja u Svetskoj banci). Godinji dohodak Etiopije po stanovniku iznosio je svega 110 dolara i zemlja je stradala od uzastopnih sua od kojih je umrlo dva miliona ljudi. Otiao sam da se sret-nem sa predsednikom vlade Melesom Zenavijem, ovekom koji je vodio 17 godina dugi gerilski rat protiv krvavog marksistikog reima Mengistu Ha-ile Mariama. Melesove snage su pobedile 1991. godine i onda je vlada ot-


poela teak posao obnove zemlje. Lekar po obrazovanju, Meles je jedno vreme studirao i ekonomiju, znajui da bi izvoenje njegove zemlje iz ve-kova siromatva zahtevalo nita manje od ekonomske transformacije. On je demonstrirao takvo znanje ekonomije i istinsku kreativnost - koji bi ga postavili na elo bilo koje od mojih univerzitetskih klasa studenata. Poka-zao je dublje razumevanje ekonomskih principa, i svakako dublje poznava-nje okolnosti koje su vladale u zemlji, nego mnogi od meunarodnih eko-nomskih birokrata sa kojima sam naredne tri godine radio.

Meles je kombinovao ta intelektualna svojstva sa linim integritetom; niko nije sumnjao u njegovo potenje i bilo je malo optubi za korupciju unutar njegove vlade. Njegovi politiki protivnici su dolazili iz dugogodi-njih dominantnih socijalnih grupa iz okoline prestonice koje su njegovim napredovanjem izgubile mo, pa su najee izraavali sumnje u njegovu privrenost demokratskim principima. Meutim, on nije bio staromodni autokrata. I on i vlada su bili posveeni procesu decentralizacije, prenosei teite vlasti blie narodu i osiguravajui da centar ne gubi kontakt sa po-

jedinanim regionima. Novi ustav je ak dao pravo svakom regionu da mo-e demokratski glasati o svom otcepljenju, osiguravajui na taj nain da

politike elite u glavnom gradu, ma kakve one bile, ne mogu rizikovati da ignoriu probleme obinih graana u svakom regionu zemlje, ali i da jedan region ne moe nametnuti svoja stanovita drugima. Vlada je stvarno spro-vodila ta svoja opredeljenja kada je Eritreja proglasila svoju nezavisnost 1993. godine. (Dogaaji koji su usledili, kao to je okupacija Univerziteta u Adis Abebi uprolee 2000. godine, uz hapenje nekih studenata i pro-fesora, pokazuje krhkost i nepouzdanost - u Etiopiji kao i svugde drugde - bazinih demokratskih prava.)

Kada sam stigao tamo 1997. godine, Meles je bio u estokoj raspravi sa MMF-om, pa je Fond suspendovao svoj program zajmova. Makroeko-nomski rezultati Etiopije, na koje je MMF morao da usredsredi panju, ni-su mogli biti bolji. Nije bilo inflacije, i u stvari, cene su padale. Proizvod-nja je stabilno rasla otkako je on uspeo da zbaci Mengistua sa vlasti.! Me-les je pokazao da uz primenu pravih politika, ak i siromana afrika ze-mlja moe obez bed i ti stabilan ekonomski rast. Posle godina rata i obnove,

meunarodna pomo je poela da se vraa u zemlju. Ali Meles je imao pro-bleme sa MMF-om. Nije u pitanju bio samo zajam MMF-a od 127 milio-na dolara koji se obezbeivao kroz tzv. ESAF program (Program uveanih sredstava za strukturno prilagoavanje, kojim se obezbeuju pozajmice po

POGAENA OBEANJA 41

visoko subvencioniranim stopama da bi se pomoglo najsiromanijim ze-mljama), ve i davanja Svetske banke.

MMF ima istaknutu ulogu u meunarodnoj pomoi. Od njega se oekuje da procenjuje makroekonomsku situaciju svake zemlje-primaoca po-

moi i da obezbedi da zemlja ivi u okvirima svojih sredstava. Ako to ne bude sluaj, neizbeno e se javiti nevolje na daljem putu. U kratkom roku, zemlja moe iveti preko mogunosti sopstvenih sredstava, ali dan obra-

una doe, i nastaje kriza. MMF posebno brine o inflaciji. Zemlje ije vla-de troe vie nego to mogu prikupiti porezima i iz strane pomoi suoavaju se sa inflacijom, posebno ako tampanjem novca finansiraju deficit. Dabome, postoje i druge dimenzije dobre makroekonomske politike osim onih koje se odnose na inflaciju. Izraz makro odnosi se na agregatno ili zbir-no ponaanje, ukupan nivo rasta, nezaposlenosti, inflacije, pa zemlja moe imati nisku inflaciju, ali ne i ekonomski rast, a uz to i visoku nezaposle-nost. Za najvei broj ekonomista, takva zemlja bi bila rangirana kao da ima katastrofalne ekonomske okvire. Za najvei broj ekonomista inflacija nije toliko cilj po sebi, koliko sredstvo za ostvarenje cilja. injenica da preko-memo visoka inflacija esto vodi niskom rastu, a nizak rast vodi visokoj ne-zaposlenosti, glavni je razlog zbog kojeg se svi mrte na inflaciju. Ali, ini se da MMF esto zamenjuje sredstva sa ciljevima, gubei uvid o emu, u krajnjoj liniji, treba brinuti. Zemlja kao Argentina moe dobiti ocenu UK,

ak i ako ima dvocifrenu stopu nezaposlenosti vie godina - sve dok bu-det izgleda izbalansiran, a inflacija pod kontrolom!

Ako zemlja ne zadovolji odreene minimalne standarde, MMF su-spenduje pomo; a tipino je da kada se to desi, to uine i drugi donatori. Razumljivo je da Svetska banka i MMF ne pozajmljuju zemljama ako one nemaju dobre makroekonomske okvire. Ako zemlje imaju ogromni deficit i uzletelu inflaciju, postoji rizik da novac nee biti dobro utroen. Za vlade koje ne uspeju da upravljaju svojom ukupnom ekonomijom, najee je ti-

pino da loe upravljaju i inostranom pomoi koju dobijaju. Ali ako su ma-kroekonomski indikatori koji se tiu inflacije i rasta solidni - kao to je to bio sluaj sa Etiopijom, sigurno je da i bazini makroekonomski okviri moraju biti dobri. Ne samo da je Etiopija imala zdrav makroekonomski okvir, ve je Svetska banka imala direktan uvid u kompetentnost vlade i njenu posveenost problemu siromatva. Etiopija je formulisala strategiju seoskog razvoja, usmeravajui panju na siromane, posebno s obzirom na injenicu da 85% stanovnitva ivi u ruralnim oblastima. Vlada je drama-

42 PROTNRENOSTI GLOBALIZACIJE

tino smanjila vojne izdatke - to je vrlo znaajno ako se ima u vidu da je u pitanju vlada koja je na vlast dola vojnim sredstvima - upravo zato to je znala da su fondovi utroen i na oruje oni isti koji ne mogu biti utroe-ni na borbu protiv siromatva. Precizno reeno, sigurno je da je upravo to bio tip vlade kojoj meunarodna zajednica treba da daje pomo. Ali MMF je suspendovao svoj program pomoi Etiopiji, uprkos dobrim makroeko-nomskim performansama, a pod izgovorom da je zabrinut oko vladine bu-detske pozicije.

Etiopska vlada je imala dva izvora budetskih prihoda, poreze i stranu pomo. Vladin budet je uravnoteen sve dok su izvori prihoda u masi jed-naki budetskoj potronji. MMF se brinuo da e se, ako ta pomo presui, Etiopija nai u nevolji. Stoga je zagovarano da etiopska budetska pozicija moe biti procenjena kao solidna samo ako se budetski trokovi ogranie na masu prikupljenih poreza.

Jasan problem sa logikom MMF-a je bio da to podrazumeva da nijed-na siromana zemlja ne moe nikada potroiti pare u one svrhe za koje ih je dobila kao pomo. Ako recimo vedska da novac Etiopiji za izgradnju kola, ova logika diktira da Etiopija stavi taj novac u rezerve. (Sve zemlje imaju ili bi trebalo da imaju, raune sa rezervnim sredstvima, koja se uvaju, poslovino reeno za crne dane. Zlato je tradicionalna rezerva, ali je u dananje vreme zamenjeno za "tvrdu valutu" i njene derivate koji nose interes. Najpoznatiji nain za dranje rezervi jeste u vrednosnim papirima Trezora SAD.) Ali to nije ono zbog ega meunarodni donatori daju po-

mo. U Etiopiji, donatori koji su radili nezavisno i nisu povezani sa MMF-om, eleli su da vide izgraene nove kole i zdravstvene centre, to je Etio-pija i inila. Meles je to izrazio jo snanijim reima: rekao mi je da se on nije borio tako uporno 17 godina da bi mu neke meunarodne birokrate davale instrukcije da ne moe graditi kole i bolnice - kad je ve ubedio do-natore da daju novac za te namene.

Stanovite MMF-a nije bilo utemeljeno u dugo zastupanoj brizi za odrivost projekata. Nekada su zemlje uzimale dolare iz pomoi da izgra-de kole ili bolnice. Kada je novac od pomoi presuio, nije bilo novca za odravanje tih objekata. Donatori su uoili taj problem i u odobrenu po-

mo posebno ugradili i sredstva za odravanje objekata, kako u Etiopiji, ta-ko i svugde drugde. Ali ono to je MMF izjavio u sluaju Etiopije ilo je da-lje od te brige. Fond je tvrdio da je meunarodna pomo bila suvie nesta-bilna da bi se moglo osloniti na nju. Za mene, takva pozicija MMF-a nije

POGAENA OBEANJA 43

imala smisla, i to ne samo zbog njenih apsurdnih implikacija. Ja sam znao da je pomo esto mnogo stabilnija nego poreski prihodi, koji mogu zna-

ajno varirati u zavisnosti od ekonomskih uslova. Kad sam se vratio u Va-ington, zatraio sam od svog osoblja da provere statistiku i oni su potvr-dili da je meunarodna pomo stabilnija od poreskih prihoda. Koristei re-zon MMF-a o stabilnim izvorima prihoda, Etiopija i druge zemlje u razvo-ju bi trebalo u svoje budete da uraunavaju stranu pomo, ali ne i da ukljuuju poreski priliv. A kada ni porezi niti strana pomo ne bi bili uklju-eni u prihodnu stranu budeta - onda bi se za svaku zemlju smatralo da se nalazi u looj situaciji.

Ali, rezonovanje MMF-a imalo je jo pukotina. Postoji itav niz pri-kladnih odgovora na problem nestabilnosti budetskih prihoda, kao to su ostavljanje po strani dodatnih rezervi, ili odravanje fleksibilnosti potro-nje. Ako prihodi iz bilo kog izvora opadaju, a nema rezervi da se iz njih to nadoknadi, onda vlada mora biti pripremljena da smanji trokove. Ali za onu vrstu pomoi koja ini tako veliki deo onoga to siromana zemlja kao Etiopija prima, postoji ugraena fleksibilnost: ako zemlja ne dobija novac za izgradnju nove kole, ona jednostavno ne gradi kolu. Zvaninici etiop-ske vlade su razumeli u emu je problem, razumeli su brigu oko toga ta bi se moglo desiti ako bilo poreski prihodi bilo inostrana pomo opadnu, i razradili su politike da se suoe sa tim neizvesnostima. Ono to oni nisu mogli da razumeju - a nisam mogao ni ja - jeste zato MMF nije bio u stanju da sagleda logiku njihove pozicije? A u pitanju su bile vrlo krupne stvari: kole i bolnice za one koji spadaju meu najsiromanije ljude na svetu.

Osim u spor po pitanju tretmana strane pomoi, odmah sam bio upe-tijan i u drugi spor izmeu I\1MF-a i etiopske vlade koji se ticao prevreme-ne otplate zajma. Etiopija je pre roka dospelosti otplatila zajam jedne amerike banke koristei svoje rezerve. Ta transakcija je imala savren eko-nomski smisao. Uprkos kvaliteta garancije (jedan avion), Etiopija je plaala daleko vee kamatne stope za taj zajam od onih koje je dobijala za svoje re-zerve. Ja bih im takoe savetovao da ga to pre otplate, pogotovo to bi u

sluaju da joj ta sredstva kasnije budu potrebna, vlada verovatno lako do-bila sredstva koristei avion kao garanciju. Sjedinjene Amerike Drave i MMF su stavile primedbe na tu ranu otplatu. Oni nisu imali zamerke na logiku koriene strategije, ve na injenicu da je Etiopija preduzela taj korak bez odobrenja MMF-a. Ali zato bi suverena zemlja traila dozvolu

44 PROTlVRENOSTI GLOBALIZACIJE

od MMF-a za svaku akciju koju preduzima? ovek bi mogao razumeti pri-medbe da je ta akcija Etiopije ugrozila ono to je ona dugovala MMF-u; ali, sasvim suprotno, poto je to bila razumna finansijska odluka, ona je

poveala sposobnost zemlje da otplauje ono to je ona duna. Godinama je malltra u tabu MMF-a u 19. ulici u Vaingtonu bila od-

govornost i prosuivanje po rezultatima. Rezultati etiopskih, uveliko sa-mostalno opredeljenih politika, trebalo je da ubedljivo pokau da je ta ze-mlja sposobni gospodar svoje sopstvene sudbine. Ali MMF je smatrao da zemlje koje primaju novac od njega imaju obavezu da izvetavaju o svemu to bi moglo biti relevantno; ne uraditi to, predstavljalo bi osnovu za su-spenziju programa, nezavisno od opravdanosti preduzete akcije. Etiopiji je ta nametljivost "mirisala" na kolonijalizam; za MMF je to bila samo stan-dardna operativna procedura.

Postojala su i druga problematina pitanja u odnosima izmeu MMF-a i Etiopije, koja su se ticala liberalizacije etiopskog finansijskog trita. Dobra finansijska trita su zatitni znak kapitalizma, ali nigde nije rasko-rak izmeu razvijenih i manje razvijenih zemalja vei nego u pogledu nji-hovih trita kapitala. Ukupan bankarski sistem Etiopije (meren, na pri-mer, veliinom raspoloivih sredstava) neto je manji nego onaj u Betesdi, Merilend, rezidencijalnom predgrau na ivici Vaingtona, sa 55.277 stanovnika. MMF je eleo ne samo da Etiopija otvori svoje finansijsko tr-ite konkurenciji sa Zapada, ve i da podeli svoju najveu banku u nekoli-ko delova. U svetu u kojem amerike megafinasijske institucije - Siti banka (Citibank) i Travelers (Travelers), ili Manufakurers Hanover (Manu-facturers Hanover) i Kemikal (Chemical) - kau da moraju da se udruu-ju da bi se efektivno nosile sa konkurencijom, banka veliine Nort Ist Be-tesda Neenal Bank (North East Bethesda National Bank) zbilja nema na-ina da se takmii protiv globalnih dinova kao to je Siti bank. Kada glo-balne finansijske institucije uu u zemlju kao to je Etiopija, one mogu sravniti sa zemljom domau konkurenciju. I poto privuku i dotadanje ulagae lokalnih banaka, mogu biti mnogo paljivije i velikodunije u da-vanju zajmova velikim multinacionalnim korporacijama, nego to bi obez-

beivale kredite za male biznise i farmere. MMF je vie nego eleo da otvori bankarski sistem stranoj konkuren-

ciji. eleo je da "ojaa" finansijski sistem stvaranjem aukcijskog trita za obveznice etiopske dravne blagajne - reforma, koja je, ma koliko mogla biti poeljna u mnogim zemljama, bila potpuno neprimerena stepenu raz-

POGAENA OBEANJA 45

voja zemlje. MMF je takoe eleo da Etiopija "liberalizuje" finansijsko tr-ite, da dozvoli da kamatne stope budu slobodno odreene dejstvom tr-inih snaga - neto to su SAD i Zapadna Evropa uinile tek nakon 1970. godine, kada su njihova trita i potrebni regulatorni aparat bili daleko raz-vijeniji. MMF je pobrkao sredstva sa ciljevima. Jedan od primarnih ciljeva dobrog bankarskog sistema je da obezbedi kredite pod dobrim uslovima za one koji e ih otplaivati. U preovlaujue ruralnoj zemlji kao to je Eti-opija, naroito je znaajno da farmeri dobiju kredite po razumnim cenama da bi kupili seme i ubriva. Zadatak obezbeenja takvog kredita nije lak;

ak i u SAD, u kritinim fazama razvoja zemlje, kada je poljoprivreda bila mnogo znaajnija, vlada je preuzimala kljunu ulogu u obezbeivanju po-trebnih kredita. Etiopski bankarski sistem je bio, bar naizgled, sasvim efi-kasan, jer je razlika izmeu kamata za uzimanje i davanje zajmova bila da-leko nia nego u nekim drugim zemljama u razvoju koje su sledile savete MMF-a. Ipak, Fond je bio nezadovoljan, jer je smatrao da kamatne stope treba da budu slobodno odreene od strane meunarodnih trin

Documents

Džozef E Stiglic - Protivrečnosti Globalizacije