e-mail: obelezja@yahoo 5_2008.pdf · G ospodine Predsedni~e, po{tovani mi-nistri, ekselencije, uva`eni delegati, dame i gospodo, Mi se ovde sastajemo u vreme velike tra-gedije. Dozvolite

$Page 1: e-mail: obelezja@yahoo 5_2008.pdf · G ospodine Predsedni~e, po{tovani mi-nistri, ekselencije, uvaèni delegati, dame i gospodo, Mi se ovde sastajemo u vreme velike tra-gedije. Dozvolite$
Ure|iva~ki odbor:

Predsednik:Prim. dr Ilija Tripkovi}

Glavni i odgovorni urednik:Prof. dr Predrag Dovijani}

Zamenik glavnog i odgovornog urednika:Prof. dr Mirjana Martinov-Cvejin

VLASNIK I IZDAVA^: Komora zdravstvenih ustanova Srbije – Beograd

Za izdava~a: Rajko Grgurevi}, dipl. ecc.Uredni{tvo i administracija: 11000 Beograd, Nu{i}eva 25/1

Tel/faks: (+381 11) 3615-358, 3615-371; @iro-ra~un: 205-4707-32

GODINA XXXVII

Broj 5SEPTEMBAR-OKTOBAR 2008. GODINE

ÂSOPIS ZA SOCIJALNU MEDICINU, JAVNO ZDRAVQE, ZDRAVSTVENO OSIGURAWE, EKONOMIKUI MENAXMENT U ZDRAVSTVU

^lanovi:Dr Vasilije Anti}Svetlana Vukajlovi}, dipl. pravnikRade Nikoli}, dipl. pravnikProf. dr Momir Carevi}Prim. dr sc. Tawa Kneèvi}Rajko Grgurevi}, dipl. ecc.Dr Vuko Antonijevi}Prim. dr Mirjana Velimirovi}

Sekretar:Milka Tomi}-Kari{ik

Priprema za {tampu: I.P. „Obele`ja“, Patrijarha Joanikija 20a/54, 11 000 Beograde-mail: [email protected]

Lektura/Korektura:Koviqka Dabi}

Tira`:500 primeraka

Tehni~ki urednik:Sini{a ]etkovi}

[tampa:„Seka“, Beograd

âsopis „Zdravstvena za{tita“ evidentiran je pod brojem YU ISSN 0350-3208 u Biblio-grafiji Jugoslavije, serijske publikacije. Sa ovim YU ISSN brojem na}i }e se u svetskojbazi o serijskim publikacijama (ISSN baza) sa sedi{tem u Parizu.

^lanci iz ~asopisa objavqeni su u Bibliografiji Jugoslavije. ^lanci i prilozi u se-rijskim publikacijama, Serija B.

Rezimei ~lanaka objavquju se i u SCindeksu (Srpski citatni indeks) pri Narodnoj bib-lioteci Srbije i COBISS.SR-ID

S a d r ` a j

Aktuelnosti iz sveta

Dr M. ên

Obra}awe u~esnicima 61. zasedawa Svetske zdravstvene skup{tine (19. maj 2008. godine, @eneva, [vajcarska). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1

Dr M. ên

Zavr{na re~ na 61. zasedawu Svetske zdravstvene skup{tine (24. maj 2008, @eneva, [vajcarska). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Stru~ni i nau~ni radovi

Prof. dr V. Drecun

Medicina u starom Egiptu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Prim. dr M. Babi}, prim mr sc. Q. Sokal-Jovanovi}. prim. mr M. Vu~kovi}-Kr~mar

Beograd zdravi grad do 2000. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

Dr V. Krsti}, dr Q. Crn~evi}-Radovi}

Zna~aj problema karcinoma plu}a u ènskoj populaciji Rasinskog okruga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

Dr P. Dujanovi}

Produktivnost medicinskog rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Dr J. Joci}, dr I. Joci}

U~estalost zloupotrebe alkoholnih pi}a me|u sredwo{kolcima u ]upriji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

Prim dr R. Kandi}, prim. dr B. Gruji}, prim. dr L. Buwak, prim. dr V. Bogdanovi}, prim. dr Q. Erdoglija, dr D. Todorovi}

Rezultati ispitivawa satisfakcije korisnika radom lekara Doma zdravqa Zvezdara u 2008. godini. . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

Dr D. Radovanovi}

Demografske i vitalne karakteristike stanovni{tva Pomoravskog okruga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

Mr sc. dr K. Lazarevi}, dr L. Bo{kovi}

Zastupqenost mleka i mle~nih proizvoda u dru{tvenoj ishranipred{kolske dece u Ni{kom okrugu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

ZDRAVSTVENA ZA[TITA 5/2008

Iz pro{losti zdravstva Srbije

Beogradski Stomatolo{ki fakultet najstariji u Evropi . . . . . . . . . . . . . 69

Dva veka {kolstva u Srbiji (1808-2008) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

Izjave, mi{qewa.... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

Vesti i novosti iz zdravstva i o zdravstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81

Kalendar stru~nih sastanaka (VIII−X 2008) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

Uputstvo autorima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91


Gospodine Predsedni~e, po{tovani mi-nistri, ekselencije, uvaèni delegati,dame i gospodo,

Mi se ovde sastajemo u vreme velike tra-gedije. Dozvolite mi da izrazim moje iskre-no sau~e{}e milionima qudi koji su izgu-bili svoje bli`we, svoje domove i sredstvaza ìvot posle nedavnog ciklona u Mianma-ru i zemqotresa u Kini.

U Kini su me posebno dotakle slike po-ru{ene {kole i bolnice, kao i neki od ne-verovatnih primera spasavawa u takvimuslovima. Svaka smrt je tragi~na, ali smrt|aka i pacijenata na mene ostavqa najsna-`niji utisak.

U Mianmaru Svetska zdravstvena organi-zacija ima trenutno sedamnaest timova kojidistribuiraju medicinski materijal u regi-onu delte. U ovom trenutku, najzna~ajnijizdravstveni problemi jesu: dijareja, dizente-rija, akutne respiratorne infekcije, mala-rija i Deng groznica. Uspostavqen je sistemza nadzor i kontrolu epidemija. Poja~annadzor uz brzo upozoravawe i reagovawe, po-staje izuzetno zna~ajno sa nastupawem sezo-ne monsuna.

U ovakvim krizama moè se videtiogromna velikodu{nost me|unarodne zajedni-ce. Tako|e se moè videti i vitalni zna~ajsistema za rano upozoravawe i pripremqe-nosti da se brzom reakcijom smawe rizici.

Me|u svojim raznorodnim aktivnostima,Svetska zdravstvena organizacija promovi{eizgradwu bolnica i zdravstvenih ustanovakoje mogu da izdrè udare prirodnih kata-strofa, ukqu~uju}i zemqotrese visokog in-tenziteta i tropske oluje. U ve}ini slu~a-jeva, samo neznatno pove}awe tro{kova iz-gradwe dovoqno je da omogu}i zdravstvenimustanovama da opstanu u takvim slu~ajevima

kada su wihove usluge i osobqe najpotreb-niji. Organizacija AMRO se naro~ito zau-zima za takav pristup.

Gledaju}i unapred, moramo, naàlost, dase pripremimo za sve ve}i broj humanitar-nih kriza u neposrednoj i bliòj budu}no-sti.

Dame i gospodo,Tri globalne krize se pomaqaju na hori-

zontu. Sve tri predstavqaju pretwe me|una-rodnoj bezbednosti. Dve se nalaze van nepo-sredne kontrole zdravstvenog sektora, ali usva tri slu~aja qudsko zdravqe trpe}e di-rektne posledice.

Sigurno snabdevawe hranom je u krizi.Kako nas stru~waci uveravaju, kriza nasta-je sticawem razli~itih nepovoqnih okol-nosti. Proizvodwa hrane je dovoqna da za-dovoqi potrebe cele svetske populacije.~ak postoji isuvi{e veliki broj qudi kojise preterano hrane. Mi se, me|utim, neo~e-kivano suo~avamo sa krizom naglog porastacena hrane koja najja~e poga|a siroma{ne. Totako|e ose}aju i vlade wihovih zemaqa.

Ja vi{e nemam iluzija. Kriza nas je neo-~ekivano zadesila, ali weni uzroci su sloè-ni i seù daleko u pro{lost. Posledice ovekrize prati}e nas jo{ dugo u budu}nosti.

Adekvatna ishrana je osnovni temeqzdravqa tokom celog ìvota. Procewuje seda se ~ove~anstvo ve} sada suo~ava sa ci-from od 3,5 miliona umrlih svake godine odposledica neuhrawenosti. U proseku, siro-ma{na doma}instva tro{e izme|u 50 i 75odsto svojih prihoda na hranu. Ve}a izdva-jawa za hranu zna~e mawe novca na raspola-gawu za zdravstvenu za{titu, naro~ito zamilione siroma{nih doma}instava koja ne-maju zdravstveno osigurawe.

1


Obra}awe u~esnicima 61. zasedawa Svetske zdravstveneskup{tine (19. maj 2008. godine, @eneva, [vajcarska)Dr Margaret ên, generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije

Sistem Ujediwenih nacija je veoma brzoreagovao. Svetska zdravstvena organizacija jedeo operativne grupe koja se na visokom ni-vou bavi problemima globalne krize u si-gurnom obezbe|ivawu hrane, a na ~ijem ~e-lu se nalazi Generalni sekretar Svetskezdravstvene organizacije. U naporu da upu-ti javnost i da pokrene prioritetne akci-je, Svetska zdravstvena organizacija je iden-tifikovala dvadeset jednu fokalnu ta~ku{irom sveta na kojima je ve} uo~qiv visoknivo akutne i hroni~ne neuhrawenosti.

Ova skup{tina }e se baviti drugom glo-balnom krizom koja nas je zadesila: klimat-skim promenama. Tokom celog ovog stole}aprati}e nas postepeno zagrevawe planete.Nasuprot tome, efekti ekstremnih vremen-skih doga|aja poga|a}e nas naglo i neo~eki-vano.

Siroma{ni }e i u ovom slu~aju biti pr-vi na udaru i najja~e osetiti posledice.Klimatske promene predstavqaju dodatnistres u oblastima gde se stanovni{tvo ve}od ranije nalazi na ivici egzistencije.

Posledice su nam poznate. ~e{}a pojavapoplava, su{a i tropskih oluja, {to zna~ipove}awe potreba za humanitarnom pomo}i.Ove pove}ane potrebe }e se pojaviti u vre-me kada se sve zemqe, u ve}oj ili mawoj me-ri, budu nalazile u stresnoj situaciji zbogefekata klimatskih promena.

Me|unarodna zajednica }e tako|e moratida se suo~i sa rastu}im brojem izbeglica.Ukoliko je zemqa sprèna ili suvi{e veli-kog saliniteta, ako je zemqi{te na obali ilina malim nadmorskim visinama stalno popla-vqeno, izbeglice iz ovakvih podru~ja ne mo-gu se vratiti u svoje domove. Na taj na~in onipostaju novi talas naseqenika, pogor{avaju}iu nekim slu~ajevima me|unarodne tenzije.

Pred vama se nalazi predlog rezolucijeo klimatskim promenama koja daje Svetskojzdravstvenoj organizaciji neka jasna zaduè-wa. Mi }emo u~initi sve {to je u na{ojmo}i da opravdamo va{a o~ekivawa u ovojzna~ajnoj oblasti.

Pandemija gripa je tre}a globalna krizakoja se pomaqa na horizontu. Pretwa je i


2

daqe prisutna i niukom slu~aju ne smemoda se opustimo, niti da popustimo sa mera-ma za{tite. Kao i sa klimatskim promena-ma, sve dràve }e osetiti posledice. madau ovom slu~aju daleko brè i opse`nije.

Tokom predstoje}ih dana vi }ete se bavi-ti nekima od ovih pitawa. Sre}om, ovo jeglobalna kriza u kojoj zdravstveni sektormoè direktno da uti~e na definisaweprincipa koji vode spremnosti da se efika-sno reaguje u kriznim situacijama.

Uzimaju}i u obzir mo} i potencijal ko-jim raspolaète da za{titite stanovni-{tvo, izuzetno je va`no da institucije jav-nog zdravqa nastupaju jedinstveno i koordi-nisano. Posebno vam skre}em pa`wu da ovoimate u vidu dok budete razmatrali predlogrezolucije o razmeni virusa gripa, dostup-nosti vakcina i drugo.

Ova tri kriti~na doga|aja, jasne pretweme|unarodnoj bezbednosti potencijalno mo-gu da ugroze sav te{ko postignuti napredaku oblasti javnog zdravqa. U svakoj situaci-ji dràve sa dobro postavqenom zdravstve-nom infrastrukturom i efikasnim mehani-zmima za obuhvat najugroènijih grupa sta-novni{tva bi}e u najboqoj situaciji da seizbore sa problemima.

Sa jedne strane, ovi doga|aji mogu u ve-likoj meri da ugroze napredak u smawewu si-roma{tva, gladi i u pribliàvawu posta-vqenim Milenijumskim razvojnim ciqevimakoji se odnose na zdravstvo. Sa druge stra-ne, ispuwewe Milenijumskih razvojnih ciqe-va u celom svetu bi zna~ajno pove}alo ka-pacitet za borbu sa ovim me|unarodnimpretwama.

Dame i gospodo,Mi smo dostigli drugu fazu u globalnim

naporima ka ispuwewu Milenijumskih raz-vojnih ciqeva. Centralni izazov ovih ciqe-va jeste da se postigne ravnomerna i fer di-stribucija koristi koje je donela globali-zacija. Kao {to se navodi u Milenijumskojdeklaraciji, ovo je poziv na uspostavqaweglobalne solidarnosti bazirane na princi-pima jednakosti i socijalne pravde. Ovi

principi se oslawaju na sistem vrednostikoji je privukao pa`wu svetske javnosti ka-da je pre trideset godina potpisana Dekla-racija iz Alma-Ate.

Pred vama se nalazi izve{taj o postig-nutom napredku. Kao {to svi ve} znate, jasam postavila zdravqe afri~kih naroda ièna kao apsolutne prioritete kada je pro-cena efikasnosti na{eg rada u pitawu; ito s pravom. Napredak je najmawe uo~qiv uAfrici. Najteè je posti}i napredak u pi-tawima koja se ti~u èna.

Dozvolite mi da komentari{em sveukup-ni napredak.

Krajem pro{le godine, relevantniji po-daci i statisti~ki metodi omogu}ili suSZO i UNAIDS organizaciji da sa ve}omprecizno{}u procene daqi razvojHIV/AIDS epidemije. U~estalost pojavqi-vawa HIV-a bila je na vrhuncu kasnih de-vedesetih. Prevalencija se nije mewala od2001. Zna~ajan je trend opadawa smrtnostiobolelih od AIDS-a, prime}en u posledwedve godine.

Dokazi nam dozvoqavaju da sa sigurno{}uovo smawewe broja umrlih moèmo da pri-pi{emo nedavnom drasti~no olak{anom pri-stupu antiretrovirusnim lekovima. Dostup-nost lekova za ène je ista kao i za mu-{karce. Globalno gledano, skoro tri ~etvr-tine obolelih koji primaju antiretroviru-snu terapiju nalaze se u Africi, gde je epi-demija disproporcionalno izraèna.

Ovo dokazuje da ne{to tako kompleksno,kao {to je antiretrovirusna terapija, moèbiti upotrebqeno i u slabije razvijenimsredinama. Ali mi jo{ uvek kaskamo iza oveubita~ne epidemije koja nikome ne pra{ta.Brojke su i daqe poraàvaju}e: procewuje seda postoji 33,2 miliona qudi koji ìve saHIV-om i 2,5 miliona novoinficiranih sa-mo u 2007. Jasno je da moramo da iskoristi-mo svaku {ansu koja nam se pruà za preven-ciju. To nam je jedina {ansa da sustignemoovu epidemiju i da eventualno steknemoprednost u toj borbi.

Za tuberkulozu postoji dobra dijagno-sti~ka i terapijska strategija koja je doka-

3

AKTUELNOSTI IZ SVETA

zano delotvorna. U ovom slu~aju prime}uje-mo neprekidni napredak, mada je stopa ot-krivawa novih slu~ajeva ne{to usporena uodnosu na prethodne godine.

Ogromnu zabrinutost izaziva lo{a medi-cinska praksa koja doprinosi pojavi rezi-stencije na lekove. Ranije ove godine, Svet-ska zdravstvena organizacija izdala je izve-{taj koji pokazuje da je u~estalost pojavemultirezistentne tuberkuloze ve}a negoikada ranije.

Jo{ vi{e je zabriwavaju}a neprekidnapojava sveobuhvatno rezistentne tuberkulo-ze koju je prakti~no nemogu}e le~iti. Dozvo-liti da ova forma tuberkuloze postane {i-roko rasprostrawena, imalo bi nesaglediveposledice. Za ovakve pacijente na{e tera-pijske opcije svode se na one koje poti~u izvremena pre pojave antibiotika.

Slede}eg meseca ja }u zajedno sa general-nim sekretarom Ujedniwenih nacija u~estvo-vati na prvom forumu svetskih lidera ~ijije ciq zna~ajno pove}awe aktivnosti u bor-bi sa epidemijama HIV-a i tuberkuloze.Ovo je jo{ jedan primer sve ve}eg angaò-vawa svetskih lidera u oblastima koje seti~u zdravqa.

Forum se odràva u vreme kada nekoli-ko zemaqa sa velikim brojem problema po-kazuje zna~ajan napredak u obuhvatu stanov-ni{tva integrisanim HIV/TB slu`bama.Svetski lideri, kao i Specijalni izasla-nik generalnog sekretara za Stop TB, biv-{i predsednik Portugala gospodin JorgeSampaio, ovu inicijativu mogu pogurati istepen daqe.

Po pitawu malarije, kona~no prime}uje-mo zna~ajan napredak. Naglo opadawe morta-liteta u nekim delovima Afrike pokazujekako primena preporu~enih strategija moèproizvesti dramati~ne rezultate. Ove godi-ne smo po prvi put obeleìli Svetski danmalarije, znak re{enosti da se na globalnomnivou suo~imo sa ovom bole{}u.

Tom prilikom, generalni sekretar i we-gov specijalni izaslanik, gospodin ReyChambers, pozvali su me|unarodnu zajednicuda prihvati ambiciozni plan za smawewe

broja umrlih od malarije do kraja 2010. Akou ovome uspemo, da}emo ogroman podsticajnaporima za poboq{awe zdravqa u Africi.

Pro{le godine je zabeleèn pad global-nog mortaliteta male dece na nivo ispoddeset miliona, po prvi put u posledwe vre-me. Vi }ete ovde razmatrati i izve{taj oglobalnoj strategiji imunizacije, jednoj odnajuspe{nijh pri~a u oblasti javnog zdra-vqa. @elim da se zahvalim svim partneri-ma koji su uzeli u~e{}a, Inicijativi za ma-le bogiwe i naro~ito UNICEF-u i GAVIalijansi.

Tako|e, sada se jasno moè uo~iti {i-roko rasprostraweni uticaj sistema za In-tegrisanu borbu protiv de~jih bolesti, ko-ji je prihva}en kao osnovna strategija zapreìvqavawe dece u 100 zemaqa. U 49 odwih ovim sistemom je pokriveno vi{e odpolovine oblasti u zemqi. Samo u posled-we dve godine broj zemaqa koje su dosti-gle ovaj nivo pokrivenosti se udvostru~io.êstitam ovim dràvama na naporima ko-je su uloìle.

Istraìvawa su nam donela dodatnu po-mo} u na{im naporima da smawimo smrt-nost dece. Upotreba cinka u terapiji dija-reje, kao i nova formula oralnih soli za re-hidraciju utica}e da se spasu milioni de~-jih ìvota.

Po~etkom ove godine, istraìvawe koje jekoordinisala Svetska zdravstvena organiza-cija pokazalo je da le~ewe pneumonije (pri-marni uzrok smrti male dece) u ku}nimuslovima moè biti efikasno kao i bol-ni~ko le~ewe.

Uzimaju}i u obzir moju posve}enost pri-marnoj zdravstvenoj za{titi, dokazi koji po-dràvaju ku}nu negu ili negu u okviru lo-kalne zajednice naro~ito me ~ine zadovoq-nom.

Ipak, kao {to je ~esto slu~aj u oblastijavnog zdravqa, kada jedan debeli sloj mor-biditeta i mortaliteta po~ne da se topi, is-pod wega se pojavi drugi, tako|e zna~ajanproblem. Ovo je slu~aj sa mortalitetom no-voro|en~adi. I u ovom slu~aju istraìvaweje pokazalo da jednostavno re{ewe, kao {to


4

je direktni kontakt maj~ine koè sa bebom(kao kod kengura), moè spasiti ìvot ne-dono{~eta.

Tako|e je potrebno da radimo na spasava-wu ìvota majki. Kao {to je nagla{eno uizve{taju koji se nalazi ispred vas, napre-dak u poboq{awu zdravqa èna je razo~ara-vaju}e spor. Ovo naro~ito vaì za zdravqemajki, gde mortalitet uporno ostaje na vi-sokom nivou i pored dvadeset godina napo-ra da se situacija popravi. Za mene li~no,skandalozan je ovaj izostanak bilo kakvognapretka. Da li dru{tvo vrednuje ène ta-ko nisko da su wihovi ìvoti jednostavnonebitni? Ukoliko je odgovor ne, onda apso-lutno moramo da udvostru~imo napore da za-{titimo zdravqe èna.

Jasno je da socijalne i kulturne prome-ne zahtevaju vreme. Me|utim, videla sam ne-ke studije {ema makrofinansirawa za ènekoje su dovele do veoma brzog poboq{awawihovog socijalnog statusa, u~estvovawa udono{ewu odluka u doma}instvu i odvajawunovca za zdravqe porodice. Neke studije supokazale i neo~ekivano smawewe nasiqa uporodici.

^vrsto verujemm da je neophodno razmo-triti svaku mogu}nost koja bi potencijalnomogla da uzdigne status èna, za{titi wi-hovo zdravqe i omogu}i im da spoznaju svo-je qudske potencijale i kapacitet da budupokreta~i promena.

Gospodine predsedni~e, slaèm se sa Va-{im stavom: svaka diskusija o razvoju zdrav-stva mora da ukqu~i i hroni~ne nezaraznebolesti. Kardiovaskularne bolesti i kan-cer sada se navode kao vode}i uzrok smrtiu svim delovima sveta, nezavisno od razvi-jenosti zemqe. Dijabetes i astma svuda su uporastu. âk i u siroma{nijim zemqama seprime}uje {okantno pove}awe stope gojazno-sti koje ~esto po~iwe u detiwstvu, naro~i-to u urbanim sredinama.

Akcioni plan, koji vam je predo~en, zah-teva hitno razmatrawe. Sre}om, ove bolestiimaju zajedni~ko odre|en broj faktora ri-zika vezanih za na~in ìvota, a koje svakood nas moè da promeni: pu{ewe, nepravil-

na ishrana, nedostatak fizi~ke aktivnostii zloupotreba alkohola. Prevencija moraimati apsolutni prioritet.

Kao zna~ajan korak u tom pravcu, Svet-ska zdravstvena organizacija, uz podr{kuBloomberg fondacije, u februaru je lansira-la prvi izve{taj o globalnoj duvanskoj epi-demiji. Izve{taj donosi podatke o zloupo-trebi duvana po zemqama, ali i o kori{}e-wu proverenih mera za kontrolu ovog pro-blema.

Od pomenutih mera, porez na duvan se po-kazao kao najdelotvorniji. Ne iznena|uje dase duvanska industrija èstoko protivi ovimtaksama. Ova industrija smatra Svetskuzdravstvenu organizaciju svojim najve}im ne-prijateqem. Ja sam zahvalna za svaku prili-ku da ovu reputaciju jo{ vi{e osnaìmo.

Dame i gospodo,Ranije sam pomenula da se pojavquje naj-

mawe jedna kriza nastala sticawem razli~i-tih nepovoqnih okolnosti. Verujem da kon-trola zapostavqenih tropskih bolesti pred-stavqa upravo suprotan primer – kao dugakoja se pojavi posle oluje.

Sada moèmo videti ceo spektar okolno-sti koje su se stekle na najharmoni~niji mo-gu}i na~in. Bezbedni i veoma delotvornilekovi dolaze u vidu donacija ili po veomaniskim cenama. Definisani su integrisanipristupi za borbu protiv vi{e bolestiistovremeno.

Strategija masivne preventivne hemotera-pije usmerene ka svima koji su pod rizikom,moè se porediti sa za{titom koju pruàimunizacija. Istraìvawa i daqe svedo~e onapretku u smawewu siroma{tva i pove}awuekonomske produktivnosti, kada se ove bo-lesti stave pod kontrolu. Na kraju duge za-ista se moè na}i }up zlata.

Uz relativno skromnu, kratkotrajnu fi-nansijsku podr{ku mnoge od ovih bolestimogu se na}i pod kontrolom do 2015. Nekebi ~ak mogle biti eliminisane u potpuno-sti do tog datuma. Po tom pitawu, dozvoli-te mi da izrazim zahvalnost Vladi Sjediwe-nih Ameri~kih Dràva za redovno osloba-

5


|awe sredstava namewenih zapostavqenimtropskim bolestima. Nadam se da }e i mno-ge druge zemqe pokazati sli~nu predanost.Ukoliko ove bolesti uspemo da stavimo podkontrolu, to }e predstavqati ogroman do-prinos smawewu siroma{tva u svetu.

Kao {to znate, na putu smo da potpunoiskorenimo drakunkulijazu i ve} su obezbe-|ena sredstva pomo}u kojih }e se to ostva-riti.

Polio je, naravno, tako|e na putu da bu-de iskorewen. Na{i globalni napori dove-li su do obnavqaqa me|unarodnih aktivno-sti proisteklih iz hitnih globalnih konsul-tacija svih zainteresovanih, koje sam pokre-nula po~etkom pro{le godine. Posetila samsve ~etiri preostale zemqe u Aziji iAfrici u kojima se polio endemski javqa,kako bih li~no posmatrala ogromne naporekoji se ulaù, ~esto u veoma te{kim uslo-vima. Dozvolite mi da se zahvalim predanimborcima koji se nalaze na prvoj liniji od-brane.

U Aziji, tip 1 polio – najopasniji soj vi-rusa – danas se nalazi na ivici da bude is-korewen. Me|utim, dok smo svedoci rekord-no niskog obolevawa u Aziji, u Africi jedo{lo do dramati~nog porasta ovog soja usevernim dràvama Nigerije. Istovremeno.u nekim zemqama Afrike, gde je polioprethodno bio iskorewen, bore se da zau-stave viruse koji su se ponovo pojavili previ{e od dve godine. Posao moramo da zavr-{imo do kraja. Isuvi{e smo blizu ciqa dabismo dopustili da nam uspeh isklizne izruke.

Dame i gospodo,Ve} sam pomiwala drugu fazu na{ih na-

pora da ostvarimo Milenijumske razvojneciqeve. Po pitawu zdravqa, druga faza nepredstavqa samo sredinu puta, ve} i prome-nu pristupa.

Do{lo je do zastoja u napretku i sadavidimo jedan od razloga za to. Investiraweu tehnologiju i intervencije ne}e automat-ski dovesti do boqih rezultata u zdravstvu.Moramo tako|e vi{e da investiramo u in-

stitucionalne i qudske kapacitete, zdrav-stveno informisawe i u poro|ajne sisteme.

Sre}om, ove potrebe u svojim pristupimai principima prepoznaju donatori, velikefinansijske organizacije i inicijative kao{to su Me|unarodno zdravstveno partner-stvo (International Health Partnership) osnovanopro{le godine, Global fond, GAVI alijan-sa, agencije Ujediwenih nacija koje se bavezdravqem.

Kada sam stupila na ovu poziciju po~et-kom pro{le godine, apelovala sam da sevratimo primarnoj zdravstvenoj za{titi kaona~inu da oja~amo zdravstvene sisteme. Mo-ja predanost je sada jo{ dubqa. Ukoliko è-limo da ostvarimo Ciqeve koji se odnose nazdravqe, moramo da se vratimo vrednostima,pristupima i principima primarne zdrav-stvene za{tite.

Na sre}u, Komisija o socijalnim determi-nantama zdravqa ove godine }e kasnije{tampati svoj izve{taj. Wihovi zakqu~ci }enam pomo}i da se sa ve}om precizno{}uusredsredimo na osnovne uzroke nejednakosti.

U tom pogledu, èlim da vas pohvalimza neverovatan napredak postignut na sa-stancima Me|uvladine radne grupe za javnozdravqe, inovacije i intelektualnu svojinu.Ovo je jedna od retkih prilika gde javnozdravqe moè da preuzme proaktivnu uloguu oblikovawu bar nekih faktora koji uti-~u na jednakost u zdravstvu.

Va{a diskusija je po~ela razmatrawemskoro dve stotine paragrafa glavnog pred-loènog teksta. Dokument koji je predo~enovoj Skup{tini ima svega osamnaest paragra-fa o kojima treba posti}i konsenzus. Vole-la bih da odrìmo „duh @eneve“ i fleksi-bilnost koju je pokazalo tako puno zemaqa.Na taj na~in pomo}i }ete siroma{nim po-pulacijama u svetu.

Ove godine, Svetski zdravstveni izve-{taj (World Health Report) posve}en je primar-noj zdravstvenoj za{titi. Bi}e izdat sredi-nom oktobra kako bi se poklopio sa tride-setogodi{wicom Deklaracije u Alma-Ati.Ovaj izve{taj je pro{ao dosada nevi|enu re-cenziju vrhunskih stru~waka iz svih regio-


6

na i predstavqa plod najintenzivnijih kon-sultacija posle prvog Svetskog zdravstvenogizve{taja iz 1995. Verujem da }e izve{tajkonkretizovati moju posve}enost primarnojzdravstvenoj za{titi, istovremeno pruàju-}i odgovornima realnu procenu {ta je svemogu}e posti}i i na koji na~in.

Dame i gospodo,Svetska zdravstvena organizacija je osno-

vana pre {ezdeset godina. Osniva~kim doku-mentom Svetska zdravstvena organizacija jeustanovqena kao nadzorni i koordini{u}iorgan me|unarodnih aktivnosti u oblastizdravstva. U to vreme, Organizacija se suo-~ila sa zastra{uju}im zadatkom ponovnoguspostavqawa osnovnih zdravstvenih slu`biu ratom razorenom svetu.

Slika javnog zdravqa danas je u mnogomedruga~ija. Svetska zdravstvena organizacijanije vi{e usamqena u naporima za unapre-|ewe zdravqa. Uloga lidera u ovoj oblastine dobija se na poklon, ve} se mora zaslu-ìti. Ovo je vreme kada su globalni inte-res i ulagawe u zdravqe ve}i nego ikadaranije. Istovremeno, ovo je i vreme ogrom-nih izazova.

Sve vi{e se suo~avamo sa problemimakoji se mogu efikasno re{avati jedino do-bro vo|enom i koordinisanom saradwom naglobalnom nivou. U tome se vidi jasna ulo-ga Svetske zdravstvene organizacije.

U celom svetu, na zdravqe sve vi{e uti-~u isti zna~ajni faktori. Sve vi{e, doga-|aj na jednoj strani sveta me|unarodnim si-stemom moè se brzo preneti do svakoga odnas. Sve vi{e, elektronska transparentnostu svetu poja~ava socijalna pitawa koja is-plivavaju posle katastrofalnih doga|aja,kao i socijalne i ekonomske poreme}aje na-kon izbijawa epidemija.

Kada sam se prvi put obratila Svetskojzdravstvenoj skup{tini, odmah po{to samstupila na du`nost, izrazila sam svoju na-meru da ne ispratim kompletan dijapazonaktivnosti. Ja imam du`nost da kao glavnitehni~ki rukovodilac usmerim rad ove or-ganizacije ka oblastima u kojima na{a vo-

de}a uloga donosi jedinstvene prednosti igde moè imati zna~ajan i opipqiv efekat.

Ja tako|e imam du`nost da kao glavniadministrativni rukovodilac nadgledam re-forme u administraciji i rukovo|ewu ko-je }e od Svetske zdravstvene organizacijena~initi organizaciju prilago|enu da odgo-vori na izazove koji nas o~ekuju. Moramobiti brzi, fleksibilni, neoptere}eni bi-rokratijom gde je saradwa na sva tri nivoaOrganizacije dobra i bez trzavica. Htelabih da zahvalim regionalnim direktorimaza wihov zna~ajan doprinos ostvarewu ovogciqa.

Me|u reformama koje smo uveli, Global-ni sistem upravqawa predstavqa veliki is-

7


korak u pove}awu efikasnosti i transpa-rentnosti. Svaki veliki korak pra}en jepreprekama koje }emo pomno pratiti.

Ovo su neka pitawa kojima sam li~no po-svetila pa`wu na putu Svetske zdravstveneorganizacije ka ostvarewu ciqeva i priori-teta koje nam je postavila me|unarodna za-jednica i zemqe ~lanice.

Smernice koje nam dajete veoma su zna~aj-ne kako za zdravqe, tako i za na{u kolek-tivnu bezbednost. Dobro zdravqe je osnovanapretka i stabilnosti, a to je izuzetno va-`no za svaku zemqu. Svet koji u pogleduzdravqa nije izbalansiran, ne moè biti nistabilan niti bezbedan.

Gospodine predsedni~e, po{tovani mini-stri, ekselencije, uvaèni delegati,dame i gospodo,

Kao prvo, dozvolite mi da izrazim mojuiskrenu zahvalnost za sve {to ste postigli.Kao {to sam rekla u ponedeqak, na zdrav-stvene probleme sve vi{e uti~u mo}ne silenad kojima zdravstveni sektor nema direkt-nu kontrolu. Suo~eno sa ovakvim silama,javno zdravqe mora ozbiqno da se bori ka-ko bi preuzelo proaktivnu ulogu.

Vi ste upravo iskoristili priliku da toi u~inite. Najboqi primeri za to jesu rezo-lucije kao {to je ona koja promovi{e akci-oni plan za nezarazne bolesti ili za smawe-we zloupotrebe alkohola. One predstavqajuosnovu za nacionalne i kolektivne strategij-ske akcije, a koje imaju veliki potencijal zapreventivno delovawe, mada svi znamo da putkojim idemo ne}e biti nimalo lak.

U~inili ste veliki napredak u delu ko-ji se odnosi na javno zdravqe. inovacije iintelektualnu svojinu. Zahvaquju}i tome,javno zdravqe izbija u prvi plan kada je upitawu re{avawe dve osnovne i ve} dugoprisutne potrebe: da se poboq{a dostupnostpostoje}im intervencijama i da bolesti si-roma{nih budu ukqu~ene u napore za razvi-jawe novih proizvoda.

Ovo predstavqa zna~ajan prodor za javnozdravqe i ja vam svima ~estitam na tome. Toje prodor od koga }e imati koristi milio-ni qudi narednih godina. Tako|e predstavqai doprinos pravednosti u oblasti zdravstva;ovo je proaktivno javno zdravqe u svom naj-boqem svetlu.

U drugim oblastima dali ste Svetskojzdravstvenoj organizaciji jasne zadatke i ulo-ge koje }e imati u wihovom re{avawu. Po pi-tawu klimatskih promena, zaduìli ste Sekre-

tarijat da podignu svest o ogromnom uticaju naqudsko zdravqe me|u odgovornima za defini-sawe politike i propisa u oblasti energetikei ìvotne sredine. Mnoge zemqe, a naro~ito ze-mqe u razvoju sa malih ostrva, su nam dostavi-le brojne primere dokumentovanih ozbiqnihefekata na zdravqe. Drago mi je da ste prepo-znali hitnu potrebu da se uhvatimo u ko{tacsa klimatskim promenama. Rezolucija o ovompitawu daje Svetskoj zdravstvenoj organizaci-ji i zemqama ~lanicama jasna zaduèwa.

U pozadini ovog skupa, mogli smo da pri-metimo da sna`nu podr{ku Milenijumskimrazvojnim ciqevima vezanim za zdravqe kaostimulansu za inovativne aktivnosti i me-rilu za procenu napretka.

Druga, zna~ajna tema, koja se pojavila kaopredmet mnogih diskusija, bila je prioritet-no ja~awe zdravstvenih sistema. Ja veomacenim i entuzijazam koji ste pokazali tokomtehni~kih sastanaka na temu primarnezdravstvene za{tite.

Iznad svega, na ovom 61. zasedawu Svet-ske zdravstvene skup{tine, lideri u zdrav-stvu iz celog sveta ujedinili su se i pred-stavili zajedni~ki front u borbi sa mnogimveoma velikim i te{kim problemima.

Uporno ste se trudili da postignete kon-senzus i pokazali ste veliki nivo fleksi-bilnosti u postizawu kompromisa i pored ne-kih zna~ajnih razlika. Mnogi od vas ne samo{to su radili prekovremeno, ve} i do ranihjutarwih sati. Svesna sam intenzivnih konsul-tacija iza zatvorenih vrata i ponovo vam sezahvaqujem {to ste se dràli „duha @eneve“.

Ovo su sve dobri znaci za Svetsku zdrav-stvenu organizaciju koja ulazi u sedmu dece-niju rada na unapre|ewu zdravqa, za sve qu-de u svim zemqama.

Hvala vam.

9


Zavr{na re~ na 61. zasedawu Svetske zdravstvene skup{tine(24. maj 2008, @eneva, [vajcarska)Dr Margaret ên, generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije

Saètak. U starom Egiptu, nekoliko hi-qada godina pre nove ere postojala je jednaveoma razvijena civilizacija s brojnim kul-turnim, nau~nim, umetni~kim i graditeq-skim dostignu}ima koja i danas zadivqujusvojom veli~inom i zna~ajem. U takvoj jednojzajednici bila je razvijena i medicina.

Ciq ovog saop{tewa jeste da, u svetlupodataka dobijenih primenom najnovijih teh-ni~ko-tehnolo{kih dostignu}a i metodolo-gija, ukaè na stepen razvoja medicine u jed-noj od najstarijih civilizacija na svetu. Usvim poznatim civilizacijama starog veka ule~ewu obolelih najvi{e su kori{}eni raznimagijski postupci i poku{aji da se oterajuzli demoni, a odobrovoqe dobre sile koje }eizle~iti bolesnika. U starom Egiptu ko-ri{}ene su i ove metode le~ewa, ali znat-no vi{e pa`we je poklawano poku{ajima dase postavi dijagnoza bolesti i da se tadaprimenom lekova ta bolest le~i. Jo{ tadaoni su imali lekare (specijaliste) koji su za-duèni za le~ewe razli~itih bolesti. Kon-struisali su i koristili veliki broj veomakorisnih medicinskih instrumenata me|ukojima i poro|ajna kle{ta. Poznavali su ve-oma veliki broj biqnih, ìvotiwskih i mi-neralnih lekova. Primewivali su veliki brojsloènih hirur{kih intervencija, ukqu~uju-}i i trepanaciju lobawe i operacije ileusa(spleta creva). U starom Egiptu postojalaje razvijena zakonska regulativa rada tada-{wih medicinara. Veliki broj ovih saznawai dostignu}a, na àlost, izgubqena su to-

Summary. In ancient Egypt, a few thousandyears B.C. there was a very developed civilisa-tion with a numerous of cultural, scientific, artis-tic and architectonic achivements, making peopleof 21 st century admire them all. Connected withall those achivements, medicine was also welldeveloped.

The aim of this report is to point out the de-velopment degree of medical science and practicein Egyptian civilisation, using modern scientificresources and hi-tech methodology. In all wellknown civilisations of ancient time, different kindsof magic rituals, trying to chase evil spirits awayand to applease good spirits to heal patients, wereused as well. In ancient Egypt magic rituals werepracticised as method of healing, but there werealso attempts to complete diagnosis and to heal asicknes using different kinds of drugs. Physiciansspecialised in healing of some kinds of illnes werewell known. They were able to construct very use-ful medical instruments, among others there wereobstetric pliers.

They knew how to make and to use a numberof herbal, animal and mineral - originated drugs.They also knew how to perform some complicat-ed surgical operations as trepanation of skull andoperation of illeus (entanglend bowells). Thereare some documents confirming that ancientEgyptians made a number of lows regulatingmedical practice. A waste majority of all thoseachivements were lost for centuries, and fortu-nately rediscavered again in recent time. In con-clusion, we may say that medical science andpractice in ancient Egypt were on a high level

11


1 Prof. dr Vasilije Drecun.

Medicina u starom EgiptuV. Drecun1

Medicine in Ancient EgyptV. Drecun

Na osnovu brojnih dokaza i podatakadobijenih primenom savremenih viso-kih tehnologija u ispitivawu ostata-

ka sa~uvanih iz vremena starog Egipta, moèse re}i da je tu postojala jedna od najstari-jih i veoma razvijenih kultura. Bila je to ze-mqa koja je imala veliki broj u~enih qudikoji su, verovatno prvi na svetu, svoje za-kqu~ke izvodili na osnovu pa`qivog i veo-ma pronicqivog posmatrawa prirode i pri-rodnih pojava i prvi su po~eli izvoditi eks-perimenate. Danas se zna da je i medicinastarih Egip}ana bila na visokom stepenurazvoja i da je kao takva bila izvor saznawakoja su koristile civilizacije koje su do{leznatno kasnije, kao {to je gr~ka i rimska. Otome postoje jasni podaci u delima Herodo-ta i Plinija (starogr~ki u~eni qudi). Sveovo navodi dana{we istori~are medicine nazakqu~ak da su stari Egip}ani, a ne stari Gr-ci za~etnici („o~evi“) medicine.1,2,3

Do ovih saznawa do{lo se zahvaquju}inovim arheolo{kim otkri}ima, boqem upo-znavawu egipatskog jezika i pisma i prime-nom soficistiranih metoda ispitivawaostataka drevnih Egip}ana kao {to su ispi-tivawa pomo}u radioizotopa, ispitivawadezoksiribonukleinske kiseline i prime-nom lan~ane reakcije polimerizacije u timispitivawima. Dakle, sva ova ispitivawamedicine starih Egip}ana mogu se svrstatiu tri osnovne kategorije: 1) prou~avawe me-dicinskih papirusa, 2) prou~avawe umet-ni~kih prikaza bolesti u dolini Nila, 3)prou~avawe ostataka tela mumificiranihstarih Egip}ana primenom pomenutih savre-menih tehnologija.

Prvi lekar u starom Egiptu, ~ije ime jezabeleèno (i sa~uvano do dana{wih dana)


12

jeste Imhotep. On je bio vezir kod Zosera(\oser), osniva~a Tre}e egipatske dinasti-je oko 3000. godine p.n.e. Imhotep je bioastronom, lekar i graditeq-arhitekta. Sma-tra se verovatnim da je on bio graditeq pr-ve egipatske piramide, stepenaste piramide.Zbog svojih zasluga u medicini bio je pro-gla{en prvo za heroja, a kasnije za boga me-dicine, poput Asklepiosa u staroj Gr~koj.Danas postoji verovawe da je Imhotep tvo-rac Smitovog medicinskog papirusa. Napo-miwemo da original medicinskih spisa ~i-ji je autor Imhotep nije prona|en, ali po-stoje zapisi Hipokrata (velikog gr~kog le-kara) i Galena (Grka, lekara koji se prosla-vio rade}i u Rimu) o tome da su oni vide-li i upoznali te spise. Bez obzira na to{ta je od navedenog ta~no, sa sigurno{}u semoè tvrditi da je Imhotep bio prvi veli-kan medicine u starom Egiptu.7,8

Stari Egip}ani su naslutili zna~aj li~-ne higijene i higijene ishrane, {to se mo-è zakqu~iti iz vrlo jasnih i strogih pro-pisa o kupawu verskih slu`benika (dva pu-ta dnevno), brijawu brade i kose, kao i o to-me da sveà riba i sveè meso nisu zdraviza jelo, ve} ih treba termi~ki obraditi.Meso se nije smelo koristiti u ishrani dokga prethodno nisu pregledali za to obu~enisve{tenici. Prepoznali su zna~aj adekvatnei pravilne ishrane, kao i lo{e efekte pre-teranog unosa hrane, pa su u tom smislu po-stojali propisi o obaveznom postu (odre|e-nim danima), a bili su familijarni i sprimenom sredstava za crevno ~i{}ewe, ko-je je predstavqalo ritual unutra{weg ~i-{}ewa. Postojala je obaveza svakog ìteqada na tri dana mora uzeti neko sredstvo zacrevno ~i{}ewe. Poznavali su i koristili

and their contribution to development ofmedicine in civilisations followed Egyptians’ wasof greatest importance.

kom vekova, i ponovo su otkrivana par hi-qada godina kasnije.

U zakqu~ku se moè re}i da je medicinastarih Egip}ana bila na veoma visokom ni-vou razvoja za ono doba i da je zna~ajno do-prinela razvoju medicine u civilizacijamakoje su dolazile posle egipatske.

razne klistire u terapijske svrhe, a smatra-li su da taj postupak {titi qude od mnogihbolesti. Preporu~ivali su obavezno proku-vavawe ili filtrovawe vode za pi}e. Radispre~avawa {irewa bolesti postojala jeobaveza adekvatnog uklawawa izmeta. Umr-le su mumificirali, a mumije sahrawivaliizvan naseqenih mesta. Tako|e, postojali supropisi o polnoj higijeni. O ovim meramastarali su se pre svega sve{tenici. Sve{te-nici su se bavili i le~ewem, pre svega psi-hi~kih i internisti~kih oboqewa, zbog to-ga {to u to vreme nisu bili jasni uzrociwihovog nastanka, pa se verovalo da su onaposledica dejstva zlih sila ili da su nasta-la kao kazna bogova, a kao takva jedino semogu le~iti primenom odgovaraju}ih mera(vra~awe, no{ewe talismana, molitve do-brim bogovima i sl.). Kori{}eno je ka|eweku}nih prostorija dimom od sagorevawa ta-mjana i drugih miri{qavih materija. Iz do-stupnih spisa i drugih dokaza iz periodastarog Egipta jasno je me|utim da je medi-cina koju su sprovodili {kolovani sve{te-nici-lekari bila veoma razvijena i da supostojali specijalisti za o~i, za unutra{webolesti, hirurzi, ginekolozi i lekari zastoma~ne probleme i lekari za negu i za-{titu anusa, kao i zubni lekari. Ovi leka-ri {kolovali su se u {kolama koje su bileneposredno uz hramove. Me|u wima je posto-jala slede}a hijerarhijska podela:8

swaw – mla|i lekarimy-r-swaw – lekarwr-swaw – stariji lekarsmsw-swaw – registrar shd-swaw – konsultantsekhet-n – specijalista za odre|eni organ

(npr. sekhet-n-ankh = lekar za nos)

Dokazano je tako|e da su se lekari u sta-rom Egiptu sluìli metodama fizikalnogpregleda koje se i danas koriste. Sigurno jeda su primewivali inspekciju (posmatrawe),palpaciju (pipawe) untra{wih organa i pal-paciju pulsa (poznavali su ~etrdeset vrstapulsa), a imali su neke predstave o krvoto-ku i va`nosti srca. Oni su znali da je srce

13

STRU^NI I NAU^NI RADOVI

centar krvotoka, ali su smatrali da se krozkrvne sudove kre}u krvi u vazduh (pneuma), pasu oni zapravo za~etnici pneumatske medici-ne. Smatrali su da se krv kroz krvne sudovekre}e poput porasta i opadawa nivoa (kao ureci Nilu). Vrlo je verovatno i da su pri-mewivali auskultaciju (slu{awe) sr~anih iplu}nih zvu~nih fenomena. U prepoznavawubolesti vr{ili su i pregled izlu~evina(znoja, urina i sl.), i traìli nenormalne te-lesne mirise. Vr{ili su zaustavqawe krva-rewa pomo}u termokautera, operisali su he-moroide (tako|e pomo}u termokautera), vr{i-li su obrezivawe (cirkumcizuju), koje je ima-lo karakter verskog obreda, ali i kao pre-vencija nastanka i preno{ewa polnih bole-sti. Znali su za koristi od postavqawa i ko-ri{}ewa zavoja. Bili su veoma ve{ti u re-poziciji i{~a{enih zglobova i vrlo uspe-{no su re{avali prelome kostiju. Stari egi-patski lekari razvili su veliki broj vrlokorisnih medicinskih instrumenata, o ~emusvedo~e prona|eni crteì. Smatra se da suu to vreme imali poro|ajna kle{ta, ~ija jeideja bila izgubqena tokom vekova, kao imnoge druge prakti~ne i korisne ideje, dabi ponovo bile osmi{qene i realizovane u18. ili 19. veku.6,7

Stari egipatski lekari obavqali su ra-zne vrste hirur{kih intervencija ukqu~uju-}i trepanacije lobawe. Na|eni su dokazi obolesniku kome je izvr{ena trepanacija lo-bawe koji je ìveo dve godine posle inter-vencije. Tako|e, dokazano je da su vr{iliamputacije ekstremiteta i navodi se slu~ajbolesnika koji je ìveo deset godina poslejedne takve intervencije. Vr{ili su opera-cije katarakte pod nazivom reklinacija,operacije u trbuhu i carski rez, kao i ne-ke intervencije u usnoj {upqini i na zubi-ma. Bili su ve{ti u re{avawu preloma ko-stiju i drugih povreda koje su u to vreme bi-le veoma ~este. Le~ili su qude od ujedazmija, {korpija, divqih zveri, insekata, kaoi od raznih parazitarnih oboqewa koja sutada bila vrlo ~esta.2,4,8

Oni su poznavali i primewivali velikibroj lekova biqnog, ìvotiwskog i mine-

ralnog porekla. Primena lekova imala jezadatak da le~i bolest, a ne simptome bo-lesti. Spravqali su lekove za spoqa{wu iunutra{wu primenu. Kori{}eni su lekovi zacrevno ~i{}ewe, a naro~ito su bile popu-larne klizme. Primewivani su lekovi zaizazivawe povra}awa i znojewa, kao i pu-{tawe krvi. Od lekova primewivani su jo{mast, med, kedrovo uqe, so, uqe od kamili-ce, {alitra, stipsa i neki metali. StariEgip}ani su koristili opijum u medicinskesvrhe.2

Medicinski papirusi

Najvi{e podataka o dometima i stepenurazvoja medicine u starom Egiptu dobijenoje prou~avawem medicinskih papirusa.

Do sada je otkriveno i prou~eno osam me-dicinskih papirusa. Otkriveni su uglavnomwihovi delovi, koji su dovoqni da ukaùna postojawe visoko razvijene medicine kodstarih Egip}ana. Ve}ina ovih papirusa po-ti~e iz vremena izme|u 2000 i 1090 godinapre nove ere (p.n.e.), ali je o~igledno da suu wih ugra|ena tradicija i znatno ranijasaznawa iz medicinske prakse koja su seprimewivala u dolini Nila. Me|u wimanajve}i zna~aj imaju Smitov i Ebersov pa-pirus. Oba ova papirusa otkrio je EdvinSmit (Edwin Smith), Amerikanac koji je bo-ravio u Egiptu, a bavio se izme|u ostalogotkupom i prodajom antikviteta. Smit jeprvi (Smitov) papirus kupio 1862. godineod izvesnog Mustafe Age, dok je Ebersovpapirus navodno Smit prona{ao pored jed-ne mumije u Tebi, a prodao ga je GeorguEbersu (Georg Ebers), nema~kom egiptologu,koji ga je preveo i objavio 1875. godine.Smitov papirus preveo je i objavio 1930.godine Xejms Henri Brested, poznati orijen-talista iz îkaga.

Smitov papirus je duga~ak pet metara i{irok trideset tri santimetra. On pred-stavqa kopiju starijeg teksta koji obuhvatavreme nastanka piramida, mo`da ~ak do tri-desetog veka pre nove ere. Danas dokument


14

sadrì sedamnaest kolumni na predwoj i ~e-tiri i po kolumne na zadwoj strani i pred-stavqa oko 74 odsto celog papirusa. Glavnideo ovog spisa odnosi se na hirurgiju i po-kazuje nau~ni pristup u le~ewu raznih hi-rur{kih bolesti i povreda, dok tekst nazadwoj strani sadrì recepte i razne ~aro-lije koje su primewivane u le~ewu. Ceo (na-|eni) tekst sastoji se od prikaza ~etrdesetosam slu~ajeva. êtrdeset osmi slu~aj nijekompletan, {to navodi na ideju da je izgu-bqen veliki deo ovog dokumenta. Ovde suredom opisane povrede i preporuke za le~e-we glave, vrata, ramenog pojasa i ki~me.Prikaz svakog slu~aja dat je sistemati~no ito tako {to je dat naziv slu~aja, potrebnaispitivawa, predstavqena dijagnoza i prepo-ru~eni na~in le~ewa, a na kraju tog slu~a-ja dato je obja{wewe eventualnih nejasnihpojmova upotrebqenih u prikazu slu~aja. Uzdijagnozu bolesti uvek je data jedna od sle-de}e tri konstatacije: 1) ja }u izle~iti bo-lest, 2) boriti }u se s bole{}u i 3) bolestne treba le~iti (neizle~iva bolest). Fi-nalna konstatacija u vezi s duìnom le~e-wa (kod nekih prikazanih slu~ajeva) bila jejedna od slede}e tri: 1) dok se ne oporavi,2) do isteka perioda bolesnikove povrede i3) dok ti ne postane jasno da je bolest do-stigla kriti~nu ta~ku. Dokument je s obestrane pisan istom rukom, a po stilu odgo-vara sredwem periodu razvoja starog Egip-ta. Ovaj papirus se danas ~uva u zbirkamaWujor{ke akademije nauka8.

Ebersov papirus je duga~ak 20, 23. metrai {irok trideset santimetara i predstavqanajve}i takav spis na celom svetu. Tekst jepodeqen u 108 kolumni od kojih svaka ima20 do 22 reda. Papirus sadrì 877 recepa-ta za le~ewe velikog broja bolesti i wi-hovih simptoma. Magi~ne re~i i formulekoje su se primewivale za le~ewe navede-ne su u ovom papirusu svega u dvanaest slu-~ajeva, dok u svim drugim slu~ajevima pred-loène terapije ne deluju iracionalno, ia-ko postoje pote{ko}e u razumevawu o kojimse problemima radi i koji su predloènilekovi.

Sadràj je koncipiran tako da se na jed-nom mestu nalaze svi podaci u vezi s nekimproblemom s kojim se lekar moè sresti icelokupna materija je podeqena na sedamslede}ih delova: 1) ârobne re~i koje tre-ba izgovoriti pre samog le~ewa i koje po-ja~avaju efikasnost lekova, 2) Unutra{wei o~ne bolesti, 3) Ko`ne bolesti s dodat-kom o opekotinama od sunca, 4) Bolesti eks-tremiteta gde su opisane bolesti glave-jezi-ka, zuba, nosa, uva i date neke kozmeti~kepreporuke, 5) @enske bolesti, 6) Informa-cije o anatomiji, fiziologiji i patolo{kimpromenama uz detaqna obja{wewa pojmova, i7) Hirur{ke bolesti. Danas se smatra daovaj papirus predstavqa prvi (najraniji) pi-sani dokument o le~ewu i da je nastao pretrideset {est vekova.

Kahunski ginekolo{ki papirus je stari-ji od prethodna dva medicinska papirusa ismatra se da je nastao 1825. godine pre no-ve ere. U po~etnom delu ovog papirusa op-sani su simptomi koji su vezani za repro-duktivne organe. Zatim se obra|uju pitawau vezi sa kontracepcijom, koncepcijom (za-trudwivawe) i poro|ajem, kao i odre|ivawepola ploda. Ovde je opisano kako utvrdititrudno}u kao i to kako le~iti zuboboqu utrudno}i, ali opisuju se i neke bolesti kaoveziko-vaginalna fistula. Drugi Kahunskipapirus je po sadràju bio veterinarski ikao takav, svakako ima svoj zna~aj8.

Hearstov medicinski papirus iz {esnae-stog veka pre nove ere sadrì oko 260 re-cepata za le~ewe internisti~kih bolesti,koji se uglavnom nalaze i u Ebersovom pa-pirusu. Sli~an zna~aj i sadràj imaju Ber-linski i Londonski papirusi. Najmla|i povremenu nastanka (XII vek p. n. e.) Betty-ev pa-pirus predstavqa monografiju o bolestimaanusa i na~inima wihovog le~ewa, ali sadr-ì i puno magijskih rituala koji se prepo-ru~uju uz medicinske postupke i mere. Ovajpapirus se ~uva u Berlinskom muzeju6, 7, 8.

Mogu}e i vrlo logi~no obja{wewe zaovaj visoki stepen razvoja medicine u sta-rom Egiptu leì u ~iwenici da se tamo,jo{ od praistorijskog doba, vr{i balsamo-

15


vawe tela qudi i ìvotiwa posle wihovesmrti. Pre samog ~ina balsamovawa (preli-vawe le{a odre|enom vrstom crnog bitume-na-smole koja postoji u nekim mo~varamaEgipta) vr{i se odstrawivawe svih unutra-{wih organa (mozak, plu}a, srce, jetra, sle-zina i creva). Vi{evekovno iskustvo u va-|ewu ovih organa dovelo je do toga da su sta-ri Egip}ani vrlo dobro upoznali te orga-ne, kao i wihove funkcije, tj. stekli su zna-~ajna znawa iz anatomije, a delom i iz fi-ziologije tih organa. Postoje podaci kojiukazuju na to da su staroegipatski lekari vr-{ili autopsije tela umrlih qudi, a mo`dai nekih ìvih osu|enika na smrt2, 8.

Le~ewem u starom Egiptu su se bavili{kolovani lekari, sve{tenici i magovi.Prema dostupnim podacima, u centralnimgradskim podru~jima le~ewem su se vi{e ba-vili {kolovani lekari, dok su u seoskimudaqenim podru~jima le~ewe sprovodilisve{tenici i magovi. Zna~ajno je re}i da suovi lekari sve mawe verovali u u~ewe da bo-lesti nastaju kao posledica delovawa zlihsila, demona i duhova, ve} su poku{avalida le~e bolesnika primenom lekova biqnog,ìvotiwskog i mineralnog porekla. Oni suve} tada insistirali na tome da treba le-~iti i telo i du{u4, 5, 7.

Rad lekara u starom Egiptu bio je regu-lisan odre|enim, vrlo strogim propisima.Bilo je naime propisano da lekar u le~ewumora primewivati postupke iz „starih kwi-ga“. Ukoliko bi se lekar pridràvao toga,a bolesnik umro, nije odgovarao pred zako-nom, ali ako je radio po nekom svom naho-|ewu, mimo propisa iz starih kwiga, pa bo-lesnik umro, onda je mogao biti veoma stro-go ka`wen, ~ak i smr}u8.

Postoje sigurni dokazi o tome da su ta-da{wi egipatski medicinari bili veoma ce-weni u okruèwu, tako da su slati na dvo-rove vladara tada{wih susednih zemaqa ra-di le~ewa i podu~avawa tamo{wih medici-nara.

Padom starog Egipta 525. godine p. n. e.pod vlast Persijanaca do{lo je do izrazi-te stagnacije razvoja kulture i medicine, i

{to je jo{ gore, zaboravqena su i izgubqe-na brojna i zna~ajna dostignu}a medicinestarog Egipta. Novi procvat wihove kultu-re i medicine beleì se u tre}em veku pre

Literatura

1. Stanojevi} V.: Istorija medicine, Medicinskakwiga, Beograd-Zagreb, 1962.

2. Magner LN. History of Medicine, Taylor and Francis Gro-up, London-New York-Singpore, 2005.

3. Grmek MD, Glesinger L, Pintar I. Levental Z. i Dragi? ?.:Medicinska enciklopedija, Jugoslovenski leksikografski za-vod, Zagreb, 1972.

4. ôlovi} R.: Hronika hirurgije u Srbiji, Prosveta,Beograd, 2002.

5. Davies W.V, Walter R: Biological Anthropology and theStudy of Ancient Egypt, British Museum Press, London,1993.

6. Sameh AM: Medicine in Ancient Egypt, Arab World Bo-oks, 1998-2000. (on line).

7. Ead AH: Medicine in Old Egypt, Transkripcija iz: Hysto-ry of Science, (by George Sarton), Heidelberg 1998.

8. Ancient Egyptian Medicine, 2000., Egiptology on line.


16

nove ere, u vreme vladavine AleksandraVelikog, kada je u Aleksandriji nastalajedna od najslavnijih medicinskih {kolastaroga veka.

Koncept Beograd – zdravi grad – 2000.predstavqa inicijativu da se u okvi-ru o~ekivanog burnog razvoja i pro-

speriteta Beograda o~uvaju osnovne vredno-sti humane sredine po meri o~uvawa ~ove-kovog zdravqa kao najvi{e individualnevrednosti. To je istovremeno inicijativa dase u okviru op{teg socio-ekonomskog ozdra-vqewa, nakon brutalnih i bezrazlo`nihsankcija me|unarodne zajednice, du`na pa-`wa posveti qudskom zdravqu.

Ovaj koncept bazira se na trima osnov-nim ciqevima:• O~uvawe i unapre|ewe qud-

skog zdravqa na individual-nom i kolektivnom planu;

• Otklawawe posledica an-ticivilizacijskih sankcijana zdravqe stanovni{tva;

• Uravnoteèwe daqeg socio-ekonomskog i urbanog raz-voja sa potrebama za{titei unapre|ewa qudskog zdra-vqa i ìvotne sredine.

Projekat Svetske zdrav-stvene organizacije Zdravi gradovi zasnivase na {irokom konceptu zdravqa definisa-nom u kqu~nim dokumentima kao {to su Us-tav Svetske zdravstvene organizacije, Glo-balna strategija zdravqa za sve i OttawaCharter za promociju zdravqa. Prema Svetskojzdravstvenoj organizaciji, zdravqe je deter-minisano {irokim spektrom faktora kojiprevazilaze sistem zdravstvene za{tite.

Zdravqe qudi i gradova }e sada i ubudu}ezavisiti, izme|u ostalog, od:• wihovog stepena ekonomskog razvoja i od

podjednake distribucije tog razvoja• sposobnosti okoline da podrì taj eko-

nomski razvoj• kvaliteta gra|evinske i prirodne sredine• nivoa i kvaliteta dru{tvenih slu`bi,

kao {to su obrazovawe zdravstvo i soci-jalna za{tita

• kohezivnosti i podr{ke mreà dru{tve-nog organizovawa

• li~nih sposobnosti, samopo{tovawa istilova ìvota porodice ipojedinaca.

Iz ovoga je sasvim jasno dau procesu unapre|ewa zdravqamoraju u~estvovati nacional-ne, regionalne i lokalne vla-sti, internacionalne organi-zacije, privreda, lokalneagencije i organizacije, kao ipojedinci.

Brza urbanizacija koja jekarakterisala posledwih 150

godina u industrijalizovanim zemqama sve-ta, postala je globalni fenomen. Do krajaovog veka, polovina svetske populacije }eìveti u urbanoj sredini. Prema tome,strategija „Zdravqe za sve do 2000.“ sve vi-{e postaje strategija urbanih sredina.Prema SZO, identifikovano je pet osnov-nih poqa delovawa u ciqu ostvarewa zdra-vqa za sve:

17


1 Prof. dr Mom~ilo Babi}.2 Prim. mr sc. Qiqana Sokal-Jovanovi}.3 Prim. mr Maja Vu~kovi}-Kr~mar.

* Grad Beogradr, Sekretarijat za zdravstvo.

Beograd zdravi grad do 2000. godine*M. Babi},1 Q. Sokal-Jovanovi},2 M. Vu~kovi}-Kr~mar3

• razvoj javno zdravstvenepolitike

• obezbe|ivawe podr{kesredine

• ja~awe dejstava na nivoulokalne dru{tvene zajed-nice

• razvijawe li~nih sposob-nosti

• reorijentacija zdravstve-ne slu`be.

U projekat Svetske zdrav-stvene organizacije ukqu~ilose vi{e desetina gradova Evrope, a postig-nuti rezultati u potpunosti opravdavajuuloène napore.

Koncept Beograd – zdravi grad usvojen jeu idejnom smislu sredinom 1991. godine nainicijativu Evropskog biroa Svetske zdrav-stvene organizacije, a ukqu~ivawe Beogra-da u mreù od nekoliko desetina gradova utom projektu je zastalo zbog neshvatqivog ineo~ekivanog ukqu~ivawa Svetske zdrav-stvene organizacije u socioekonomsku, kul-turnu i zdravstvenu blokadu SR Jugoslavijei wenog naroda.

Ukidawem sankcija stvaraju se uslovi zaoìvqavawe inicijativa i osmi{qavawedugoro~ne politike za{tite i unapre|ewa iza{tite zdravqa stanovni{tva dvomilion-skog grada.

Koncept zdravi gradovi po kriterijumi-ma Svetske zdravstvene organizacije podra-zumeva obezbe|ewe: urbanog planirawa pomeri o~uvawa zdravqa qudi, bezbednog vodo-snabdevawa, ~istog vazduha za disawe, bezbed-nosti i adekvatnosti ishrane, adekvatnezdravstvene za{tite stanovni{tva, {irokesocijalne eliminacije siroma{tva, prosto-ra za rekreaciju i fizi~ku aktivnost.

Realizacija Projekta Beograd – zdravigrad integrisa}e brojne aktivnosti razli~i-tih dru{tvenih subjekata, institucija i po-jedinaca na stvarawu pretpostavki za boqii humaniji ìvot u Gradu, smawivawe zdrav-stvenih rizika na podno{qiviji nivo iukqu~ivawe razli~itih sektora dru{tvenog


18

organizovawa u sveobuhvatnubrigu o individualnom i ko-lektivnom zdravqu gra|ana.

Najbitnije pretpostavke zarealizaciju koncepta „Beo-grad – zdravi grad 2000.“ stva-raju se dono{ewem Prostor-nog plana Republike Srbijekojim }e se na dràvnom pla-nu dugoro~no urediti pitaweprostorne i razvojne politike.Prostornim planovima na lo-kalnom nivou treba daqe una-pre|ivati lokalne uslove u

skladu sa potrebom o~uvawa unapre|ewazdravqa gra|ana. Neosporno je da urbani-sti~ki planovi i prostorni raspored qud-skih naseqa i sadràja neophodnih za ìvoti rad gra|ana imaju prvorazrednu ulogu uo~uvawu i unapre|ewu zdravqa. U~e{}e jav-no zdravstvenih institucija, a pre svega Za-voda za za{titu zdravqa, u dono{ewu urba-nisti~kih planova na svim nivoima trebada bude neizostavni deo wihove izrade iimplementacije.

Ekolo{ka kontrola i mere za{tite ì-votne sredine od potencijalne degradacije iugroàvawa sa {irokim spektrom mera za-{tite vazduha, vode, zemqi{ta, kao i za-{tita od buke i drugo, usmereni su na o~u-vawe prirodnih resursa, ali pre svega qud-skog zdravqa. Programima do 2000. godinestvori}e se povoqnija situacija u Beograduod postoje}e.

Za{tita hrane od zaga|ivawa u procesuproizvodwe, prerade, prometa, kao i distri-bucije, va`na pretpostavka zdravqa gra|ana,organizova}e se u skladu sa standardimaevropske mreè zdravi gradovi. Kvalitetishrane stanovni{tva zavisi}e od ekonom-skih faktora, ali }e se do 2000. godine uobjektima kolektivne ishrane, i to pre sve-ga de~jim i radni~kim, obezbediti u kvali-tativnom i kvantitativnom smislu ishranakoja ne zaostaje za evropskim standardima.Ovaj ciq }e se obezbediti realizacijomprograma koji podrazumeva speobuhvatno an-gaòvawe Dràve i Grada.

Sportsko-rekreativne aktivnosti i bora-vak u prostorima za odmor i rekreaciju rad-nika i gra|ana zna~ajno doprinose unapre|e-wu zdravqa i prevenciji bolesti. Nekretaweje izvor bolesti, radne nesposobnosti i in-validnosti. Svakodnevno fizi~ko ve`bawe ikretawe razvi}e se {irewem svesti o tomekao potrebi urbanog ~oveka. Medijske kampa-we pod geslom „svi u prirodu“ i organizaci-je velikih sportskih i rekreativnih doga|a-ja, kros-takmi~ewa sa vi{e desetina hiqadau~esnika i sli~no, primeri su dobre prakse.

Ada Ciganlija, Ko{utwak, Kalemegdan,U{}e, Top~ider i drugi parkovi posta}evikendom mesta izlazaka i okupqawa stoti-na hiqa gra|ana u rekreativnim programi-ma u prirodi.

Savsko jezero – plivali{te za pola mi-liona kupa~a u letwem periodu dobi}e ta-kvu infrastrukturu da postane u sanitarno-higijenskom smislu bezbedno, a u svakomdrugom privla~no i lako dostupno mesto zaBeogra|ane.

Pe{a~ke zone u centru grada subotom do-prinose vi{estruko stvarawe pe{a~kih navi-ka, smawewu buke i aero zaga|ewa. Treba ihneprekidno podsticati i uvoditi u praksu.

Projekat „Zdrava {kola“ koji se ve} ne-koliko godina realizuje {iri}e se na {tove}i obuhvat dece i omladine radi pravovre-mene i adekvatne obuke za zdrave stiloveìvota i rada u {kolama i na fakultetima.

Omasovqewe broja osoba sposobnih i mo-tivisanih da se brinu i staraju o sopstvenomzdravqu i wegovom unapre|ewu fundamental-ni je ciq projekta „Beograd – zdravi grad2000.“. Po definiciji Svetske zdravstveneorganizacije zdravqe nije samo odstustvo bo-lesti i onesposobqenosti, ve} stawe fizi~-kog, psihi~i~kog i socijalnog blagostawa.

Negovawe kulta zdravqa i wegovog o~u-vawa je va`na pretpostavka za pretvarawefilozofskih osnova shvatawa zdravqa u ak-cione dru{tvene programe na wegovom una-pre|ewu.

Stru~ne i nau~ne institucije, dràvniorgani i dru{tvene organizacije, svojimprogramima rada aktivno }e se ukqu~iti u

19


realizaciju projekta „Beograd – zdravi grad2000“ kao intersektorskog projekta i naosnovu shvatawa da je zdravqe i wegovo o~u-vawe naj{iri zadatak i obaveza razli~itihdru{tvenih subjekata, a ne samo zdravstve-nih institucija. Najboqi rezultati do 2000godine mogu se o~ekivati u onim oblastimau kojima se podsti~u zdravi stilovi ìvo-ta i rada s obzirom da:• Generi{u vidovitost i inicijativu na

lokalnom nivou za dono{ewe zdravstvenihprograma koji teè globalnom ciqu„Zdravqe za sve do 2000 godine“,

• Podiù zdravqe na lestvici socijalnihvrednosti jer doprinose ukupnom razvojukroz uticaj na produktivnost rada, podi-zawe reproduktivne, radne i odbrambenesposobnosti stanovni{tva,

• Olak{avaju organizacione i institucio-nalne promene koje podsti~u kooperaci-ju izme|u kqu~nih gradskih slu`bi isektora na stvarawu zdravije ìvotne iradne sredine u Beogradu.

Promenama u zdravstvenom sistemu do2000. godine treba posti}i da se kqu~nauloga dodeli subjektima koji doprinose bor-bi za o~uvawe i unapre|ewe individualnogi kolektivnog zdravqa.

U primarnoj zdravstvenoj za{titi trebaosposobiti domove zdravqa da se na op-{tinskom nivou suo~e sa izazovima unapre-|ewa i za{tite zdravqa u mesnim zajedni-cama, {kolama, ustanovama za dnevni bora-vak dece, u terenskom radu na mestu ìvqe-wa, gde se mogu identifikovati mnogizdravstveni rizici i problemi. Konceptprimarne zdravstvene za{tite u Beograduima sve {anse i performanse za realizaci-ju u najpotpunijem vidu, a pre svega u insti-tucionalnim kapacitetima koji su o~uvaniuprkos sankcijama i te{kom poloàju svihsubjekata zdravstvene za{tite.

[irewe zdravstvene kulture deo je pro-cesa op{teg socio-kulturnog ozdravqewa isanacije stawa i posledica sankcija, i op-{ti prosperitet naroda. U {irewu zdrav-stvene kulture i obrazovawa zdravstvene

institucije kao stru~ni subjekti sprovodi-}e politiku koja proizlazi iz jedinstvenogprograma zdravstvenog vaspitawa u Beogra-du kojim su dugoro~no postavqeni temeqizdravstvenog vaspitawa.

Rad na prevenciji bolesti i ranom ot-krivawu eventualnih poreme}aja, uz wihovublagovremenu sanaciju, ima veliki zna~aj zaorganizovan sistem zdravstvene za{tite. Za-to sistematski i ciqni pregledi {irokihslojeva populacije, a posebno rizi~nih gru-pacija: odoj~adi, male pred{kolske i {kol-ske dece, studentske omladine, èna u gene-rativnom periodu i radnika koji rade u po-sebnim uslovima rada, treba da ostanu neo-dvojiv deo organizacije i tehnologije radazdravstvenih institucija, a pre svega domo-va zdravqa.

Rana dijagnostika oboqewa mogu}a je uzefikasno podizawe tehnolo{kog nivoa me-dicine u specijalizovanom sektoru na nivokojim razvijenije zamqe raspolaù danasili su raspolagale prethodnih godina. Ovajrazvoj treba selektivno usmeravati kako bise visoki tro{kovi dràli pod kontrolomi ulagawa {to racionalnije sprovodila.

U oblasti zdravstvenog osigurawa trebao~uvati tekovine socijalizovane praksezdravstvene za{tite koja omogu}ava svimgra|anima da bez obzira na ekonomski i so-cijalni poloàj ostvaruju neophodna prava uzdravstvenoj za{titi. Obavezno osigurawe}e omogu}iti svima, bez izuzetaka, dostup-nost i pristupa~nost zdravstvenih uslugadefinisanih programom obaveznog osigurawa,kao i lekova sa liste najneophodnijih u ko-li~inama, shodno potrebama.

Participacije u okviru programa obave-znog zdravstvenog osigurawa mogu se uvestisamo za neke specijalizovane vidove zdrav-stvenih usluga i moraju biti limitirane namese~nom nivou od najvi{e 1/5 najniìhprimawa u Gradu.

Nemogu}a je realizacija koncepta „Beo-grad – zdravi grad do 2000.“ bez doslednerealizacija svih postulata socijalizovanemedicine, odnosno socijalizovane zdravstve-ne za{tite. Stoga u sferi normativnog i


20

prakti~nog treba inicirati promene kojimase precizno defini{e sadràj i obim pra-va koje garantuje i osigurava dràva prekoustanova i zdravstvenog osigurawa. Kada sedefini{u ove pretpostavke i parametrisprove{}e se radionalizacija mreè insti-tucija i sistema zdravstvene za{tite naekonomski prihvatqivom nivou i u okvirurazli~itih svojinskih oblika.

[irewe institucionalnih i vaninstitu-cionalnih oblika socijalne za{tite, sa po-sebnom pa`wom na za{titi dece, starih ihendikepiranih, kao i {irewe obima pravai za{tite siroma{nih dove{}e do iskore-wivawa socijalne bede i stvarawa socijal-no pravednijeg dru{tva. Do 2000. godine ni-ko ne sme da se na|e u stawu gladovawa iiznu|enog onemogu}avawa ìvotnih funkci-ja zbog siroma{tva i nemogu}nosti sticawaìvotnih dobara radom.

U tom smislu, projekat „Beograd – zdra-vi grad do 2000“ }e predstavqati model zaostale gradove Jugoslavije, ~ime }e se omo-gu}iti stvarawe nacionalne mreè. Realnaje procena da se do kraja 1996. godine moèstruktuirati osnova projekta glavnog gradana koju bi se sledstveno nadovezali drugigradovi u zemqi.

Krajem 1996. godine organizovala bi sekonferencija na kojoj bi se evaluirali rezul-tati izvedenih akcija, sa predlogom o organi-zovawu godi{wih konferencija ovog tipa nanivou mreè gradova u zemqi. Pored toga, uradu na projektu mreè zdravih gradova, po-trebno je organizovati i stalne stru~ne sa-stanke o opredeqenim tematskim celinama.

Programska dokumenta projekta

Projekat treba da se oslawa na slede}aosnovna dokumenta od dugoro~nog zna~aja:1. Prostorni plan Beograda,2. Generalni plan Beograda,3. Program za{tite i unapre|ewa ìvotne

sredine,4. Program ure|ewa grada,5. Program razvoja saobra}aja u Beogradu,

6. Program razvoja rekreativnih, sportskihi turisti~kih podru~ja u Beogradu, sa po-sebnim poglavqima o Adi Ciganliji, Sav-skom jezeru, U{}u, Ratnom ostrvu, Ko{ut-waku, Top~iderskom brdu, SC „25. maj“ idrugim parkovima od {ireg zna~aja,

7. Program zdravstvenog vaspitawa u Beo-gradu,

8. Program razvoja primarne zdravstveneza{tite u Beogradu,

9. Programi borbe protiv alkoholizma,narkomanije, pu{en.a, maloletni~ke de-linkvencije i drugih socijalno-devijant-nih pojava,

10. Program toplifikacije Grada Beograda,11. Program prevencije povreda u Beogradu,12. Program unapre|ewa ishrane stanovni-

{tva i sistematske kontrole zdravstveneispravnosti i kvaliteta namirnica u Be-ogradu,

13. Program prevencije i kontrole zaraznihbolesti,

14. Program po{umqavawa zelenih povr{ina,15. Program za{tite od buke u naseqima i

preduze}ima,16. Program za{tite zemqi{ta od zaga|iva-

wa.

Kratkoro~ii programi i inicijative

1. Program ure|ewa Ade Ciganlije,2. Program ure|ewa obala Save i Dunava,3. Program manifestacija masovne fizi~ke

kulture,4. Program takmi~ewa {kola za najboqe

ure|enu {kolsku sredinu,5. Program takmi~ewa za najboqe ure|enu

mesnu zajednicu i stambenu zagradu,6. Program borbe protiv {tetnih insekata

i glodara.

Sagledavawem ovih programskih sadràjadolazi se do zakqu~ka da pored nadle`nihdràvnih organa u pokret zdraviji Grad tre-ba da budu ukqu~eni brojni privredni, obra-zovni, subjekti lokalnog organizovawa itd.

21


Posebno mesto mogu imati sredstva javnog in-formisawa koja se mogu ukqu~iti ~ak i kaonosioci pojedinih socijalnih inicijativa.

Organizovawe u smislu realizacije pro-jekta „Beograd – zdravi grad 2000. godine“treba da se finalizuje stvarawem {irokogpokreta u kome }e participirati velika ve-}ina gra|ana Beograda, jer upravo gra|aniBeograda imaju najve}i interes da se anga-ùju na stvarawu zdravije sredine sopstve-nog ìvqewa i rada.

Evropsko iskustvo pokreta zdravi gradoviukazuje da su najboqi rezultati u ozdravqewugradova postignuti stvarawem naj{irih soci-jalnih pokreta zdravih gra|ana, kao {to jeslu~aj u Stokholmu, Geteborgu, Kopenhagenu,Ajndhenovenu, Dizeldorfu, Padovi, Patrasu,Barseloni, Monpeqeu, Renu, Glazgovu i drugimgradovima, koji su ukqu~eni u ovaj Projekt. Usvima wima su za pokretawe ove inicijativegradske vlasti dobijale zna~ajnu podr{ku naj-{ireg sloja gra|ana i konkretnu participaci-ju u ostvarivawu ciqeva Projekta.

Ciq Beograda nije samo u tome da se ak-tivno ukqu~i u evropsku mreù zdravih gra-dova, u kojoj su ve} ste~ena zna~ajna iskustvana animirawu naj{irih slojeva stanovni-{tva za unapre|ewe uslova ìvota i rada,ve} da sopstvena iskustva {to brè preno-si na druge gradove u Srbiji i SRJ i stvo-ri nacionalnu mreù gradova ukqu~enih uovaj Projekat.

Najbitnija karakteristika projekatazdravi gradovi u okviru evropske mreè je-ste da je ogroman deo aktivnosti realizovanna volonterskoj bazi i bez angaòvawa bu-xetskih sredstava, koja su po pravilu mawaod objektivnih potreba. Sredstva sponzora,donatora, participacija gra|ana i dobro-voqni rad uvek su bili primeran izvor zafinansirawe dobro osmi{qenih akcija.

Na~in implementacije

Potrebno je proglasiti pristupawe rea-lizaciji projekta „Beograd – zdravi grad2000. godine“.

Nalle`ni organi Skup{tine Grada tre-ba da preko Saveznog ministarstva za rad,zdravstvo i socijalnu politiku i SavezneVlade podnesu Evropskom birou Svetskezdravstvene organizacije aplikativni doku-ment za pristupawe Beograda evropskoj mre-ì – zdravi gradovi.

Potrebno je da organi Skup{tine Gradasa~ine Projekt „Beograd – zdravi grad 2000.godine“ kao i godi{wi program za 1996. go-dinu i 1997. godinu.

Na osnovu godi{wih programa organiSkup{tine Grada treba da sa~ine finansij-ski plan ovog projekta i obezbede izvoresredstava, ukqu~uju}i zahteve prema me|u-narodnim organizacijama i zajednicama i


22

finansijskim institucijama, polaze}i odwihove odgovornosti u sanaciji posledicasankcija po zdravqe stanovni{tva.

Bilo bi poèqno da Skup{tina Gradaimenuje politi~ki i nau~ni komitet pro-jekta „Beograd – zdravi grad 2000. godine“.Politi~ki komitet treba da predvodi jednaod najistaknutijih politi~kih li~nosti gra-da Beograda, a nau~ni komitet nau~na li~-nost: predsednik SANU, Rektor Univerzite-ta i sli~no. Skup{tna Grada bi imenovalastru~nu instituciju koja }e koordiniratiposlove na osmi{qavawu i vo|ewu projekt-nih aktivnosti i pra}ewu rezultata projek-ta (npr. Gradski zavod za za{titu zdravqa).

Saètak. Ciq ovog istraìvawa jeutvr|ivawe u~estalosti obolevawa i umi-rawa od karcinoma plu}a u ènskoj popula-ciji Rasinskog okruga u periodu od 1995. do2000. godine.

U ovom istraìvawu primewena je de-skriptivna epidemiolo{ka studija karcino-ma plu}a u ènskoj populaciji Rasinskogokruga u datom periodu.

Modeli linearnih trendova za ène Ra-sinskog okruga za sirovu i svetsku stopuincidence i mortaliteta od karcinomaplu}a ukazuju na postojawe tendencijestalnog porasta vrednosti ovih stopa upomenutoj populaciji u posmatranom peri-odu.

Sirova stopa incidence karcinoma plu-}a u ènskoj populaciji Rasinskog okrugapokazuje statisti~ki zna~ajan trend pora-sta (p je mawe od 0,01), kao i svetska sto-pa (p je mawe od 0,05).

Sirova stopa mortaliteta od karcino-ma plu}a u ovoj populaciji pokazuje stati-sti~ki zna~ajan trend porasta (p je maweod 0,05), kao i svetska stopa (p je mawe od0,01).

Kqu~ne re~i: Karcinom plu}a, ènskapopulacija.

Summary. The goal of this research is theidentification of the frequency of incidence andmortality of the lung cancer in the vvoman’s pop-ulation of the Rasinian region in the period 1995to 2000.

Descriptive epidemiology study of the lung’scancer in the womans population of the Rasini-an region in this period is applied in this re-search.

Models of the linear trends for the women ofthe Rasinian region for the crudes and world’s in-cidence and mortality rate of the lung cancershows existence of the constant, increase tenden-cy the values rates in observe population in thisperiod.

Crude’s rate of incidence of the lung cancer inthe woman’s population of the Rasinian regionshows statisticly significant increase trend (p isless than 0,001) just as vvorld’s rate (p is less than0,05).

Crude’s rate of mortality of the lung cancer inthis Populat,on shows statisticly significant increasetrend (p is less than 0,05) just as world’s rate (pis less than 0,01)..

Key words: Liung cancer, woman’s population.

23


1 Dr Vesna Krsti}, specijalista socijalne medicine, Dom zdravqa „Dr Sava Stanojevi}“, Trstenik.2 Dr Qiqana Crn~evi}-Radovi}, specijalista socijalne medicine, Institut za javno zdravqe Srbije „Dr Milan

Jovanovi}-Batut“, Beograd.

Zna~aj problema karcinoma plu}a u ènskoj populaciji Rasinskog okrugaV. Krsti},1 Q. Crn~evi}-Radovi}2

Importance of the Problem of Lung Cancer in the Woman'sPopulation of the Rasinian Region in SerbiaKrstic V., M. D., D. P. H., Lj. Crncevic-Radovic, M. D., D. P. H.

Uvod

USrbiji, danas. karcinomi su razlogsmrti 22.000 qudi godi{we, {topredstavqa drugo mesto po lokaliza-

ciji naj~e{}ih uzroka smrti, odmah izakardiovaskularnih bolesti. Novija stati-stika ukazuje na ~iwenicu da oko 35 odstogra|ana Srbije umire od malignih bolesti,ili wihovih posledica. Vode}e lokalizaci-je karcinoma jesu: plu}a kod mu{karaca,dojka i plu}a kod èna i kolorektum kodoba pola.1

Karcinom plu}a se odlikuje visokomfrekvencijom pojavqivawa i izraènom di-namikom rasta i razvoja, kao i niskim sto-pama petogodi{weg preìvaqavawa u odno-su na druge malignitete – u SAD-u je 13 od-sto, a kod nas ispod sedam odsto. Prose~-no preìvqavawe u zavisnosti od histopa-tolo{kog tipa jeste od {est meseci do dvegodine od postavqawa dijagnoze.

Karcinom plu}a ima strahovit uticaj namortalitet u SAD-u, sa registrovanih156.900 slu~ajeva u 2000. godini, me|u mu-{karcima i ènama kombinovano. Rak plu}asada u~estvuje sa 14 odsto me|u novim slu~a-jevima obolevawa od karcinoma i sa 28 od-sto me|u svim slu~ajevima smrti od karcino-ma godi{we u SAD-u. Stopa mortaliteta odraka plu}a nadma{ila je onu iz 1987. godineod raka dojke, zbog ~ega je karcinom plu}a da-nas vode}a lokalizacija me|u uzrocima smr-ti od karcinoma kod oba pola2.

Broj registrovanih novoobolelih od kar-cinoma plu}a u Srbiji 1995. godine iznosioje blizu 4.000 hiqade, a broj umrlih 3.682. U2000. godini se o~ekuje da u Srbiji umre pre-ko 4200 osoba od ovog karcinoma. Najve}i po-rast smrtnosti od raka plu}a je na podru~juCentralne Srbije i Kosova i Metohije, a naj-mawi na podru~ju Vojvodine. Najve}e standar-dizovane stope mortaliteta su na podru~juVojvodine i u industrijskim gradovima Cen-tralne Srbije (Beograd, [abac, Loznica,Bor), a Trep~a na Kosovu i Metohiji.

Prikazani epidemiolo{ki podaci ukazu-ju na to da postoji skrivena epidemija raka


24

plu}a, {to zahteva organizovanu prevencijuu borbi protiv ovog oboqewa.

Metod rada

U ovom istraìvawu primewena je de-skriptivna epidemiolo{ka studija karcino-ma plu}a u ènskoj populaciji Rasinskogokruga u periodu od 1995. do 2000. godine.

Osnovni preduslov za korektno izvedenoepidemiolo{ko-deskriptivno istraìvawebolesti jeste poznavawe wene u~estalosti irasprostrawenosti u odre|enoj, definisanojpopulaciji. To se postiè procenom parame-tara frekvencije i distribucije u~estalostibolesti, u konkretnom slu~aju stopa inci-dence karcinoma plu}a i stopa mortalite-ta od karcinoma plu}a. Izbor parametarauslovile su visoka frekvencija pojavqiva-wa, izraèna dinamika rasta i razvoja, kaoi kratko prose~no preìvqavaqe obolelihod karcinoma plu}a koje iznosi {est mese-ci do dve godine od trenutka postavqawadijagnoze.

Prema popisu stanovni{tva iz 1991. go-dine Republi~kog zavoda za statistiku, po-pulaciju Rasinskog okruga ~ini 296.690 sta-novnika i to: 146.232 mu{karaca i 150.458èna. Prema istim podacima populacijuCentralne Srbije ~ini 5.808.906 stanovnika,pri ~emu je u ovoj populaciji registrovano2.860.995 mu{karaca i 2.947.911 èna.

Izvori podataka kori{}eni u deskrip-tivnoj epidemiolo{koj studiji u okviruovog istraìvawa jesu registar vitalnihdoga|aja Republi~kog zavoda za statistikui Populacioni registar za rak Instituta zaza{titu zdravqa Srbije. Uvidom u registarvitalnih doga|aja Republi~kog zavoda zastatistiku dobijeni su podaci o mortalite-tu od karcinoma plu}a na podru~ju Rasinskogokruga i Centralne Srbije u periodu od1995. do 1999. godine, ~iju je finalnu obra-du u formi stopa mortaliteta realizovalaSlu`ba za epidemiologiju i biostatisti~kaistraìvawa Instituta za onkologiju i ra-diologiju Srbije

Uvidom u Populacioni registar za rakInstituta za za{titu zdravqa Srbije, kojise vodi od 1996. godine, dobijeni su podacio morbiditetu od karcinoma plu}a na pod-ru~ju Rasinskog okruga i Centralne Srbijeu periodu od 1996. do 2000. godine u oblikustopa incidence.

Deskriptivni epidemiolo{ki metod ukqu-~ivao je odre|ivawe pokazateqa obolevawa iumirawa od karcinoma plu}a na podru~ju Ra-sinskog okruga i Centralne Srbije u perio-du od 1995. do 2000. godine, kao i wihovepromene u funkciji vremena. Kao pokazate-qi obolevawa kori{}ene su stope inciden-ce (sirove i svetske) od karcinoma plu}a zapomenuta podru~ja. Smrtnost od karcinomaplu}a na pomenutim teritorijama predsta-vqena je stopama mortaliteta (sirova i svet-ska), kao i merom u~estalosti umirawa u po-menutim populacijama u ispitivanom perio-du. Sve nestandardizovane (sirove) stopestandardizovane su po polu, metodom direkt-ne standardizacije prema populaciji sveta,{to je omogu}ilo otklawawe uticaja razli-~ite strukture ispitivane populacije premapolu na veli~inu stope i omogu}ilo upore-|ivawe doga|aja sa drugim populacijama.

Primenom softverskog paketa SPSS 8.0,izra~unati su osnovni parametri deskrip-tivne statistike (distribucija frekvencija,mere centralne tendencije i varijabiliteta),zatim je testirana zna~ajnost razlike u di-stribuciji u~estalosti stopa primenom T-te-sta i analizom varijanse. Na osnovu vredno-sti stopa za svaku godinu, do{lo se do jed-na~ina trenda koji simuliraju wihovo kre-tawe za posmatrani period. Zna~ajnosttrenda je procewena F-testom, uz pomo}kompjuterskog programa SPSS 8.0.

Rezultati

Sirova stopa indcidence karcinom plu-}a za ène Rasinskog okruga pove}ala se za86,95 odsto u 2000. godini u onosu na 1996.godinu (sa 4,6 na 8,6 na 100.000 stanovnika),dok pove}awe svetske stope incidence za

25


ovaj karcinom iznosi 56,09 odsto (sa 4,1 na6,4 na 100.000 stanovnika).

Model linearnog trenda za sirovu stopuincidence karcinoma plu}a za ène Rasin-skog okruga glasi:

Y=3,32 + 1 h godine,a za svetsku stopu glasi:

Y=2,54 + 0,76 h godine.

Model linearnog trenda za ène Rasin-skog okruga za sirovu i svetsku stopu inci-dence karcinoma plu}a ukazuje na postojawetendencije stalnog porasta vrednosti ovihstopa, {to pokazuju grafikoni 1 i 2.

Sirova stopa mortaliteta od karcinomaplu}a za ènsku populaciju Rasinskog okrugapove}ala se za 98,9 osto u 1999. godini u od-nosu na 1995. godinu (sa 8,22 na 15,35 na100.000 stanovnika), dok pove}awe svetske sto-

8,6

7,3

5,85,3

4,6

3

4

5

6

7

8

9

1996 1997 1998 1999 2000

Sto

pa (

siro

va)

4,1

3,2

4,21

6,2 6,4

3

4

5

6

7

1996 1997 1998 1999 2000

Sto

pa (s

vets

ka)

Grafikon 1. Linearni trend sirove stope incidencekarcinoma plu}a kod èna Rasinskog okruga u peri-odu od 1996. do 2000. godine.

Grafikon 2. Linearni trend svetske stope inci-dence karcinoma plu}a kod èna Rasinskog okruga uperiodu od 1996. do 2000. godine.

pe mortaliteta za ovaj karcinom iznosi 90,61odsto (sa 4,58 na 8,73 na 100.000 stanovnika).

Model linearnog trenda za sirovu stopumortaliteta od karcinoma plu}a za èneRasinskog okruga glasi:

Y=4,329 + 2,41 h godine,a za svetsku stopu glasi:

Y=3,09 + 1,15 h godine.

Ovaj model ukazuje na postojawe tenden-cije stalnog porasta vrednosti sirove isvetske stope mortaliteta od karcinomaplu}a me|u ènskom populacijom Rasinskogokruga (grafikoni 3 i 4).


26

Diskusija

Sirova stopa incidence karcinoma plu-}a u ènskoj populaciji Rasinskog okrugapokazuje statisti~ki zna~ajan trend porastau periodu od 1996. do 2000. godine (p je ma-we od 0,01), kao i svetska stopa, kod koje jep mawe od 0,05 (tabela 1).

Sirova stopa mortaliteta od karcinomaplu}a kod èna Rasinskog okruga pokazujestatisti~ki zna~ajan trend porasta u peri-odu od 1995. do 1999. godine (p je mawe od0,05), kao i svetska stopa kod koje je p ma-we od 0,01 (tabela 2).

Zakqu~ak

1. Sirova stopa incidence karcinoma plu-}a u ènskoj populaciji Rasinskog okru-ga pokazuje statisti~ki zna~ajan trendporasta u periodu od 1996. do 2000. godi-ne (p je mawe od 0,01), kao i svetska sto-pa kod koje je p mawe od 0,05.

2. Sirova stopa mortaliteta od karcinomaplu}a u ènskoj populaciji Rasinskogokruga pokazuje statisti~ki zna~ajantrend porasta u periodu od 1995. do 1999.godine (p je mawe od 0,05), kao i svetskastopa kod koje je p mawe od 0,01.

8,22

7,05

11,29

14,916,35

6

8

10

12

14

16

18

1996 1997 1998 1999 2000

Sto

pa (s

irov

a)

4,58 4,91

6,37

8,068,72

2

4

6

8

10

1996 1997 1998 1999 2000

Sto

pa (s

irov

a)

Tabela 2. Parametri modela linearnog trenda sirovei svetske stope mortaliteta od karcinoma plu}a zaène Rasinskog okruga u periodu od 1995. do 1999. god.

Tabela 1. Parametri modela linearnog trenda sirovei svetske stope incidence karcinoma plu}a za èneRasinskog okruga u periodu od 1996. do 2000. godine

Stopa incidence R2 df F p b0 b1

Sirova 0,959 3 70,9 0,004 3,3200 1,000

Svetska 0,730 3 8,10 0,035 2,5420 0,760

Stopa incidence R2 df F p b0 b1

Sirova 0,885 3 23,13 0,017 4,329 2,4110

Svetska 0,962 3 75,18 0,003 3,095 1,1450

Grafikon 3. Linearni trend sirove stope mortal-iteta od karcinoma plu}a kod èna Rasinskog okru-ga u periodu od 1995. do 1999. godine.

Grafikon 4. Linearni trend svetske mortaliteta odkarcinoma plu}a kod èna Rasinskog okruga u peri-odu od 1995. do 1999. godine.

27


Literatura

1. \or|evi} M., Mitrovi} N.: Maligna oboqewa uSrbiji krajem XX veka, Beograd: Yugoslaviapublic,

1995

2. Fift fac tfrom the World Health Report 1998. (Global He-alth situation and trends 1995-2025.). Geneva: WH0, 1998Available from URL: http://www.who.int.

Ve} kada se govori o ekonomi~nosti irentabilnosti bolnica i drugih zdravstve-nih ustanova lekari su spremni da kaù dase ti termini ne mogu odnositi ni na jed-nu zdravstvenu ustanovu, dok se o produktiv-nosti rada do sada uop{te veoma malo go-vorilo. Ovo naro~ito zbog toga {to je ter-min „produktivnost“ do sada bio uglavnomvezan za neke vrste proizvodwe koje treba,s obzirom na uloèna sredstva, da donesuodre|eni prihod, ili boqe odre|eni vi{akprihoda nad rashodima. Me|utim, kada segovori o primeni medicinske nauke, biloto u preventivne ili u kurativne svrhe, ta-da se veoma te{ko moè misliti na neku„zaradu“, na neki „vi{ak“ prihoda. Sem to-ga, ocewivawe produktivnosti jedne zdrav-stvene ustanove dovodi i do drugih te{ko-}a, jer su veli~ine kojima bi se mogla pro-ceniti produktivnost veoma razli~ite, ne-sigurne i ovisne od mnogih veoma kompli-kovanih faktora.

U stvari, radi se o pronalaèwu mogu}-nosti da se za postizawe jednog odre|enoguspeha upotrebe najjednostavnija sredstva,najmawe rada i najmawe vremena.

U ~emu se, zapravo, sastoji produktivnostjedne bolnice, ili bilo koje druge zdrav-stvene ustanove? Da li je produktivnija onabolnica koja ostvari ve}i broj bolesni~kihdana? U tom slu~aju lekari bi morali na-stojati da im bolesni~ki kreveti uvek budupuni, a to bi dovodilo ne samo do primawa{to ve}eg broja bolesnika, bez obzira dali im je potrebno bolni~ko le~ewe, ve} ido wihovog {to duèg zadràvawa u ustano-

vi. Da li je, naprotiv, produktivna ona bol-nica koja bi i{la samo za velikim prome-tom bolesnika i u kojoj bi le~ewe trajalosamo jedan dan?

Mislim da bi se moglo re}i da se pro-duktivnost jedne zdravstvene ustanove, a stim u vezi i zdravstvenih radnika, sasto-ji u tome da se uz obezbe|ewe najboqe me-dicinske nege, skrati le~ewe na najmawetrajawe, olak{aju bolovi, produì ìvot,dovede do ozdravqewa, vrati ~ovek u dru-{tveni ìvot i spre~i pojava nekog novogoboqewa.

Pored toga ne sme se zaboraviti da pro-duktivnost zdravstvenih ustanova i u prvomredu bolnica obuhvata i izvesnu nau~no-is-traìva~ku delatnost, koja nije uvek u skla-du sa trajawem le~ewa i èqom platioca daza le~ewe plati {to je mogu}e mawe. Bol-nice su, pored toga, du`ne da rade i na{kolovawu i usavr{avawu kadrova, {to ta-ko|er moè da uti~e na produktivnost uformalnom smislu.

Profesor Creyssel smatra da se u smislupodizawa produktivnosti bolnice mora te-ìti uravnoteèwu triju faktora:• interesa bolesnika koji zahteva kvalitet-

nu negu i brzo izle~ewe sa najkra}im pre-kidom dru{tvenog i porodi~nog ìvota;

• interesa bolnice koji nalaè najracio-nalniju upotrebu svih prostorija, materi-jala i osobqa da bi se postigao èqeniuspeh uz najmawe tro{kove. Ovo se u iz-vesnoj meri moè meriti postotkom zau-zetosti posteqa, brojem bolesnika, traja-wem le~ewa itd.;

29


1 Dr Petar Dujanovi}, vi{i savetnik Sekretarijata Saveznog izvr{nog ve}a za narodno zdravqe.

* Iz: Biltena Udruèwa zdravstvenih ustanova Srbije, januar 1961. godine. Na osnovu referata koji je odrànna godi{wem sastanku Upravnog odbora Saveta bolni~kih ustanova Francuske.

Produktivnost medicinskog rada*P. Dujanovi}1

• interesa organizacija koje pla}aju za le-~ewe a koje traè da to le~ewe traje{to kra}e vreme i da cena ko{tawa bu-de {to nià, ali da se i uz te usloveobezbedi i kvalitetna nega i maksimal-no izle~ewe.

Jasno je da u svemu ovome veoma va`nuulogu igraju veli~ina zdravstvene ustanove,broj medicinskih kadrova, broj stanovnikakoji gravitiraju ustanovi, uloga ustanove unau~no-istraìva~kom radu, {kolovawu ka-drova itd.

Jasno je da produktivnost jedne bolnicezavisi i od wene kompozicije, snabdevenostipotrebnim aparatima i instrumentima i odharmonizacije medicinskog kadra sa tomkompozicijom i snabdevenosti. Naàlost~esto se doga|a da mogu}nosti medicinskogkadra prevazilaze ono {to se na osnovu ma-terijalne snabdevenosti moè posti}i. Ta-da dolazi do potrebe da se taj medicinskikadar zalaè znatno vi{e da bi postigaoodre|enu produktivnost, koju bi, ina~e, uzboqu snabdevenost postigao i znatno lak{ei znatno brè. Zato se i pored uspeha kojipostiù na{e zdravstvene ustanove jo{ uvek~uju opravdani prigovori bilo od bolesni-ka, bilo od lekara, bilo od onih koji su du-`ni da plate le~ewe.

Razvoj medicinske nauke traì daqe usa-vr{avawe tehnike, pove}awe broja odeqewai broja specijalizovanih kadrova, zahtevave}i komfor za bolesnike, raznovrsniju di-jetalnu ishranu itd., a sve to pove}ava tro-{kove, ponekad i bez vidqivog efekta naprose~no trajawe le~ewa.

Da bi se mogla boqe shvatiti produktiv-nost zdravstvenih radnika, bi}e korisnoda se nabroje i objasne neki osnovni fak-tori koji na wu uti~u. Najva`niji fakto-ri koji uti~u na produktivnost zdravstve-nih radnika svakako su u prvom redu: mo-gu}nost postavqawa dijagnoze; uslovi zanegu i le~ewe bolesnika i wihovo vra}a-we u normalan ìvot; psiholo{ki i drugiuslovi pod kojima ìve i rade zdravstve-ni radnici.


30

Postavqawe dijagnoze

Kod postavqawa dijagnoze treba razli-kovati dve etape, i to: postavqawe dijagno-ze pre prijema u bolnicu (orijentaciona di-jagnostika) i proveravawe i potvr|ivawedijagnoze u toku boravka u bolnici. Isteetape mogu se razlikovati i kod ambulant-nog i ku}nog le~ewa.

Dr Bridgman naro~ito insistira na veli-koj va`nosti prijemnog odeqewa u svakojbolnici. Svaki bolesnik koji je primqenna le~ewe i zauzme krevet izaziva veomavisoke tro{kove. Ti tro{kovi mogu da bu-du rentabilni, tj. investirani u bolesnikakojem je potrebno bolni~ko le~ewe, ili na-protiv nerentabilni, tj. uloèni u le~ewebolesnika koji bi se mogao le~iti i kodku}e na mnogo jednostavniji i jeftiniji na-~in. Prema tome, ako se èli posti}i ve}aproduktivnost jedne bolnice, neophodno jepotrebno da se prijemno odeqewe organizu-je tako da se u wemu moè veoma brzo i ve-oma ta~no postaviti orijentaciona dijagno-za i utvrditi potreba bolni~kog le~ewa. Zato su neophodni ne samo lekari specijali-sti, ve} i sva tehni~ka sredstva, kao naprimer rendgen, laboratorijum, elektrokar-diograf itd. Sve te pomo}ne slu`be trebada rade brzo i ta~no, da budu u neposrednojblizini, ili da sa prijemnim odeqewem bu-du povezane dobrim telefonskim i drugimvezama. Ne bi se smelo dogoditi da bolesnikbude primqen na le~ewe u bolnicu bez do-voqno ta~no utvr|ene dijagnoze. Ovo se na-ro~ito odnosi na one slu~ajeve koji nisuhitni i kod kojih se, zapravo, veliki deoprecizne dijagnostike moè zavr{iti preprijema u bolnicu.

Ve} je re~eno da razvoj medicinske nau-ke zahteva stalno upotpuwavawe bolni~koginventara novim aparatima i sredstvima zadijagnostiku. Nema {efa odeqewa koji neèli da obezbedi sve savremene mogu}nostikoje mu pruà medicinska tehnika. Posta-vqawe dijagnoze zasniva se sve ~e{}e na ~i-tavom nizu laboratorijskih nalaza, velikombroju rendgenskih pregleda i grafija, elek-

trokardiografiji, encefalografiji itd.Ako odeqewe ne raspolaè svim ovim sred-stvima, tada vrlo lako dolazi do produà-vawa vremena koje je potrebno za postavqa-we dijagnoze i po~etak intenzivnog le~ewa.Dovoqno je, na primer, da rendgen kabinetnema dovoqan kapacitet i da nije u stawuda svaki dan izvr{i pregled svih upu}enihbolesnika pa da se postavqawe dijagnoze od-loì za slede}i dan. Isti je slu~aj i sa la-boratorijskim pretragama, funkcionalnimeksploracijama itd. Prema tome, ni{ta namne vredi jednostrano usavr{avawe bolni~ketehnike. Razvoj svih potrebnih specijali-sti~kih odeqewa i snabdevawe bolnicesvim potrebnim dijagnosti~kim sredstvimamora da te~e paralelno.

Poznato je da kod nas po~etak intenziv-nog le~ewa u bolnicama kasni. To izazivaproduèwe le~ewa, pa ako se na kraju i po-stigne èqeni uspeh, taj uspeh ko{ta znat-no vi{e.

Jasno je da u bolnicama koje imaju svapotrebna odeqewa i sva potrebna sredstvamoè do}i do produèwa trajawa postavqa-wa dijagnoze ako rad svih slu`bi nije sin-hronizovan i dobro funkcionalno i organi-zaciono (prostorno) povezan. Neposredankontakt lekara izme|u sebe, kao i lekara salaboratorijumom, ne samo da je potreban ne-go i veoma koristan i, prema tome, produk-tivan. Jedan specijalisti~ki konzilijum mo-è da re{i veoma sloène dijagnosti~keprobleme, ~ije bi re{avawe unutar jednogodeqewa traìlo znatno vi{e vremena.Prisustvovawe ordiniraju}eg lekara rend-genskom pregledu ili nekoj laboratorijskojanalizi moè da doprinese ne samo boqemsagledavawu problema nego i u usmeravawudijagnostike.

U produktivnosti osobqa i materijalaveoma va`nu ulogu ima i arhitekturalnakompozicija bolnice. Ve} je dovoqno insi-stirano na va`nosti radnih puteva i na wi-hovom uticaju na iskori{}avawe osobqa.Nije ni malo svejedno da li lekar ili me-dicinska sestra za obavqawe jednog odre|e-nog posla, ili za upotrebu nekog aparata,

31


moraju pre}i nekoliko metara ili ~itav ki-lometar puta. A mi znamo da u na{im veli-kim bolnicama nije tako redak slu~aj da selaboratorijum ili rendgen nalaze udaqenipo nekoliko stotina metara, ba{ od onihodeqewa koja ih naj~e{}e koriste. Razume seda to dovodi i do izbegavawa da se ta ode-qewa koriste u svim slu~ajevima kada bito moglo da bude korisno. Tako se, na pri-mer, za obavqawe laboratorijskih pretraga~eka da se nakupi dovoqan broj, jer se za jed-nu analnzu „ne isplati“ i}i ~ak u labora-torijum. Jasno je da odlagawe laboratorijskeanalize moè da odloì i primenu najefi-kasnijeg le~ewa. Takvo odlagawe smawuje iproduktivnost zdravstvenih radnika i pro-duktivnost zdravstvene ustanove.

Nije redak slu~aj da se radi postizawa„u{tede“ ne obra}a dovoqna pa`wa na kva-litet aparata i drugog materijala za dijag-nostiku. Takvi aparati i takav materijalne mogu dati ta~ne rezultate, pa se moè do-goditi da ni dijagnoza postavqena na osno-vu takvih pregleda i analiza nije ta~na. To,tako|er, moè da izazove zaka{wavawe udijagnostici, a time i produèwe le~ewa iwegovo poskupqivawe, odnosno opadawe pro-duktivnosti. Materijal potreban za dijag-nostiku, kao i aparati i instrumenti, tre-ba da budu prvoklasni. Wihova prividnaskupo}a rentira}e se ne samo na osnovu wi-hovog trajawa, ve} i na osnovu uspeha u di-jagnostici i le~ewu.

Na rentabilnost opreme znatno uti~emedicinsko osobqe koje se tom opremomsluì. Ovde ne}emo govoriti o tome da tra-jawe te opreme zavisi od stru~nog osobqa,od na~ina ~uvawa, od blagovremene opravkei sli~no, ve} }emo se osvrnuti samo na is-kori{}avawe te opreme u svrhu dijagnosti-ke. Nisu retki slu~ajevi da na{e bolniceraspolaù veoma skupim i preciznim apara-tima za dijagnostiku, ali da nemaju osobqekoje tim aparatima ume da rukuje, tj. ume daih pravilno koristi. Ni najpreciznijielektrokardiograf ne}e ubrzati ni posta-vqawe dijagnoze, ni le~ewe, ako wime nerukuje lekar specijalista koji ume da ~ita

elektrokardiogram. Isti je slu~aj i sa dru-gim bilo laboratorijskim bilo dijagnosti~-kim aparatima. Wihovo kori{}ewe od stra-ne nestru~nog osobqa moè ~ak da dovede ido veoma ozbiqnih gre{aka, a to se, razumese, odraàva na dijagnozu i le~ewe.

Ali ne radi se samo o kori{}ewu apara-ta od strane nestru~nog osobqa. Pomawka-we osobqa, uop{te, moè da uti~e na pro-duktivnost bolnice, ve} i samim tim {to sebez tog stru~og osobqa ne moè zamislitipravilno postavqawe dijagnoze. Kod nas, naprimer, jo{ uvek postoje specijalisti~kaodeqewa koja nemaju dovoqan broj lekaraspecijalista i bolnica koje nemaju sva po-trebna bolni~ka odeqewa. I jedno i drugodovodi do produàvawa vremena za posta-vqawe dijagnoze. Brzo napisane anamneze,nedovoqno produèni pregledi, neravnomer-no popuwavawe dekurzusa, ni najmawe ne do-prinose pravilnoj dijagnostici. Svaki bole-snik zahteva ne samo odre|enu stru~nost ne-go i odre|eno vreme.

Razume se samo po sebi da prilikom na-bavqawa nekog medicinskog aparata trebaizra~unati i koliko }e bnti iskori{}en, sa-mo se pri tome ne sme misliti samo na pri-hod koji }e se na osnovu wega ostvariti ve}i na medicinski efekat koji }e se posti}i.Ima i takvih aparata i instrumenata kojimogu da budu upotrebqeni samo jedanput ilidva-tri puta u toku godine, a ustanova ihipak mora imati.

Do produèwa vremena za dijagnostiku~esto dolazi i usled pomawkawa sredwegmedicinskog osobqa, naro~ito u laboratori-jama i rendgen kabinetima. Ni stru~nosttoga osobqa nije uvek na dovoqnoj visini.Zbog toga se doga|a da lekari nemaju pove-rewa u laboratorijske nalaze. Ovo je naro-~ito ~est slu~aj kada se radi o laboratorij-skim nalazima poliklini~kih ustanova.Bolni~ki lekari o wima takore}i ne vodera~una, pa se te pretrage redovno ponavqa-ju, a time gubi veoma dragoceno vreme. Po-dizawe kvaliteta laboratorijskog i drugogsredweg medicinskog osobqa koje sara|ujena dijagnostici je, prema tome, u najuòj ve-


32

zi sa podizawem produktivnosti medicin-skog rada svake pa i bolni~ke ustanove.

Kod nas, na àlost, upravnici zdravstve-nih ustanova i upravni odbori jo{ uvek neuvi|aju dovoqno potrebu da se bolesnicimaobezbedi kvalitetna laboratorijska dijagno-stika. ûju se ~ak i mi{qewa da tih pregle-da ima mnogo, da se vr{e bez potrebe i dazbog wih dolazi ne samo do pove}awa tro{ko-va ve} i do produèwa le~ewa. Ako do pro-duèwa i do poskupqewa dolazi, onda za tonisu krivi laboratorijumi, ve} slaba orga-nizacija i mala iskori{}enost. Mi moramonastojati da se u na{im bolnicama, pa i udrugim zdravstvenim ustanovama, obezbedi idovoqan prostor i sva potrebna sredstva zaprimenu savremenih tehni~kih i laborato-rijskih metoda za dijagnostiku.

Samo na taj na~in, uz obezbe|ewe dovoq-nog broja stru~nog osobqa, uspe}emo da seproduktivnost bolnica podigne do granicerentabiliteta.

Sprovo|ewe le~ewa

Kada je dijagnoza postavqena treba od-mah pristupiti intenzivnom le~ewu. To nezna~i da se i za vreme prvog ili prvih da-na boravka u bolnici (ili ku}nog le~ewa),tj. za vreme dok se ustanovqava dijagnoza, neprimewuje neka korisna terapija. Odlagaweima na bolesnika i na wegovu porodicu vr-lo neprijatan utisak. Ima lekara koji zbogtoga svakom bolesniku ve} od prvog sata od-re|uju neki lek. Ali formalno propisiva-we leka, samo zato da se zadovoqi bolesnik,ili da se udovoqi internim propisima bol-ni~kog le~ewa, nema, razume se, nikakve ko-risne svrhe. I prvi lek koji se da bolesni-ku mora da bude efikasan, tj. da se odnosiako ne na samu bolest, a ono bar na osnov-ne simptome. Ukoliko postavqawe dijagno-ze te~e ravnomernije i brè, utoliko }e sebrè i ravnomernije primewivati najefika-snija terapeutska sredstva. Na àlost, vre-me koje se u na{im bolnicama utro{i na po-stavqawe precizne dijagnoze prili~no je

duga~ko i nije redak slu~aj da se pravilnaterapija primewuje tek od petog ili {estogdana, odnosno da se bolesnik (i kada nije po-trebna priprema) izvodi na operaciju teknakon nekoliko dana.

Na produktivnost medicinskog osobqakoje radi na le~ewu i nezi bolesnika uti-~e nekoliko veoma va`nih faktora. Na pr-vo mesto treba svakako staviti arhitektu-ralnu kompoziciju bolnice. Ve} smo nagla-sili duìnu radnih puteva izme|u pojedi-nih odeqewa bolnice, sada }emo insistira-ti na duìni radnih puteva unutar svakebolesni~ke jedicine. Organizaciji i funk-cionalnoj kompoziciji bolesni~ke jediniceposve}ene su kako u inostranstvu tako i kodnas veoma zna~ajne studije. Ciq je da seobezbedi maksimalna iskori{}enost osobqauz najmawu fizi~ku optere}enost. Pri tomeveoma va`nu ulogu imaju duìna i {irinahodnika, veli~ina i broj bolesni~kih soba,osvetqewe, vrsta podova, razme{taj raznihradnih, dru{tvenih i sporednih prostorija,psiholo{ka sredina itd.

Produktivnost osobqa usko je vezana zawihov broj. Za svako odeqewe, za svaku bo-lesni~ku jedinicu, za svaki laboratorijumitd. postoji optimalan broj osobqa koji nebi trebalo ni pre}i ni podbaciti. Ako oso-bqa nema dovoqno, tada se ono premori ra-de}i, ali nijedan posao ne svr{i ni na vre-me ni do kraja kako treba. Rezultat takvograda je zaka{wavawe u dijagnostici, zaka-{wavawe u terapiji, zaka{wavawe u nezi.Bolesnici postaju nezadovoqni i pored naj-ve}eg i najsavesnijeg zalagawa. Suvi{e ve-lik broj osobqa, opet, dovodi do nedovoq-ne iskori{}enosti, bez stvarne mogu}nostida se na osnovu wihovog rada ubrza le~ewei skrati boravak u bolnici. Produktivnostjednog pogona ne pove}ava se time {to seuposli ve}i broj radnika nego {to taj po-gon moè da apsorbuje. Kada ima previ{eosobqa, tada se ono zadràva po raznimsporednim prostorijama, dosa|uje se i tra-ì razonodu, umesto da boravi u bolesni~-kim sobama. Ne ~uje se ba{ tako retko mi-{qewe: „{to vi{e osobqa, tim slabije le-

33


~ewe i nega“. Mada to nije potpuno ta~no,ipak se moè sasvim sigurno tvrditi daupo{qavawe osobqa preko optimuma ne do-prinosi ni le~ewu ni produktivnosti medi-cinskog rada. Optimum je, istina, te{ko od-rediti. Postoje neke norme za osobqe, me-|utim, na{e su bolnice tako razli~ite ka-ko po svojoj arhitekturalnoj kompoziciji,tako i po veli~ini odeqewa i jedinica i pomaterijalnoj snabdevenosti, da je veoma te-{ko te norme uop{titi. Sistematizacijaradnih mesta treba da proizlazi iz dugogo-di{we studije svakog odeqewa i svake bo-lesni~ke jedinice, na kojoj treba da iskre-no sara|uju ne samo lekari odeqewa ve} iostali medicinski radnici, glavna medicin-ska sestra, upravnik bolnice i sindikalnaorganizacija.

Posebno treba naglasiti da produktiv-nost rada svake zdravstvene ustanove zavisiod kvaliteta, tj. od stru~nosti medicinskogosobqa, a u prvom redu lekara. Le~ewe bo-lesnika se ~esto produùje ba{ zato {to le-kari nisu u stawu da postave preciznu di-jagnozu, a to zavisi u prvom redu od wiho-vog poznavawa savremene medicinske naukei tehnike. Produktivnost se pove}ava stal-nim usavr{avawem medicinskih kadrova, za-to se moè slobodno re}i da se usavr{ava-we isplati.

Produktivnost osobqa zavisi i od snab-devenosti bolnice i svakog odeqewa i sva-ke bolesni~ke i druge jedinice svim po-trebnim sredstvima za rad. Mi veoma ~estodiskutujemo o tome da li je ba{ svakomodeqewu potreban priru~ni laboratorijum,kada u bolnici postoji centralni labora-torijum u kojem se mogu brzo i lako obavi-ti sve pretrage. Me|utim, postojawe pri-ru~nog laboratorijuma znatno skra}uje rad-ne puteve i lekara i medicinskih sestara.Pozajmqivawe aparata za le~ewe i negukoji su potrebni svakog dana, sa drugihodeqewa, moè samo na prvi pogled da iz-gleda rentabilno. U stvari, to pozajmqiva-we dovodi ne samo do gubitka radnog vre-mena osobqa, ve} i do produèwa le~ewa.Razume se da u tome ne treba preterivati,

pa iz ovog izvesti zakqu~ak da svakom ode-qewu treba dati sve ono {to mu u tokujedne godine moè da zatreba. Aparat i in-stumenat koji nisu dovoqno iskori{}enine rentiraju se. Bolnica svakako mora ima-ti sve ono {to joj je potrebno, jer ina~emoè do}i do nepotpunog le~ewa, {to ukrajwoj liniji smawuje produktivnost. Tonas dovodi do jedne druge konstatacije, tj.do potrebe da se bolnice bave le~ewem sa-mo onih bolesnika za ~ije su le~ewe dovoq-no ekipirane.

Produktivnost jedne bolnice u uskoj jevezi sa wenim op{tim kapacitetom, iomerom toga kapaciteta u odnosu na brojstanovnika i potrebe kraja u kojem se na-lazi. Predimenzionirana bolnica ne moèda postigne racionalnu produktivnost, jerpopuwavawe svih posteqa moè da se po-stigne samo na umetan na~in, tj. prijemomi zadràvawem takvih bolesnika kojimabolni~ko le~ewe nije potrebno ili nijevi{e potrebno. Prazni kreveti, opet, iza-zivaju tro{kove koji pove}avaju cenu ko-{tawa, a time se smawuje racionalna pro-duktivnost.

I sastav bolnice moè tako|e da uti~ena produktivnost. Postojawe zaraznog odeqe-wa u svakoj bolnici postalo je anahroni-zam, a mi ih jo{ uvek imamo i tamo gde za-ista vi{e nisu potrebna. U nekim zemqamaproduktivnost bolnica za tuberkulozu to-liko je opala da je do{lo do wihovog zatva-rawa ili do pretvarawa u drugu vrstuzdravstvenih ustanova. Jasno je da u ovakvimbolnicama dolazi do mawe iskori{}enostii osobqa i materijala, a time se i medicin-ska produktivnost bolnice znatno smawuje.Prema tome vidi se da treba stalno prati-ti iskori{}enost ne samo bolnice u celi-ni ve} i svakog odeqewa posebno i ostvari-ti mogu}nost da se jedno odeqewe pove}a nara~un drugog kad god se za to ukaè potre-ba (fleksibilnost bolni~kih odeqewa). Utu svrhu, na primer, u bolnici u Nestvedu(Danska) formirane su dve medicinske je-dinice koje retko u kojoj bolnici postoje.Jedna medicinska jedinica odre|ena je za te-


34

{ke bolesnike bez obzira kojem odeqewupripadaju. Ta jedinica snabdevena je svimsredstvima za negu i le~ewe i ima najboqeosobqe, tako da se u woj moè pruìti naj-kvalitetnija medicinska pomo}. U toj medi-cinskoj jedinici rade svi bolni~ki lekari,tj. svi oni koji tu imaju svoje bolesnike.Na taj na~in dolazi do svakodnevnog kontak-ta raznih specijalista koji se upotpuwava-ju kako pri dijagnostici tako i pri odre|i-vawu najracionalnije i najefikasnije tera-pije.

Druga medicinska jedinica odre|ena je zadopunu svim bolni~kim jedinicama kada seza to ukaè potreba. Na taj na~in obezbe-|eno je maksimalno kori{}ewe svih bole-sni~kih posteqa bez obzira na godi{we do-ba i bez obzira na frekvenciju pojedinih vr-sta bolesnika.

Trajawe le~ewa, a u vezi sa tim i pro-duktivnost medicinskog rada bolnice, uuskoj je vezi sa mogu}nostima primene svihsavremenih lekova i drugih sredstava zanegu i le~ewe. Danas se ne moè ni zami-sliti brzo i rentabilno le~ewe infektiv-nih bolesti bez antibiotika, a vitaminskaterapija zauzela je visoku vrednost kod le-~ewa takore}i svih bolesti. Ne treba na-gla{avati kakvu ulogu u le~ewu u posled-we vreme imaju razni hormonski preparati,a upotreba izotopa otvara sasvim nove per-spektive. Ta sredstva ~esto su veoma skupai mogu da poremete ravnoteù bolni~kihprihoda i rashoda. Lekari traè potpunoslobodu u terapiji. Ponekad izgleda da utome i preteruju. Jedno je jasno: ne moè seograni~avati upotreba jednog leka, bez ob-zira na wegovu cenu, ako je taj lek efika-san i ako je efikasniji i sigurniji od ne-kog drugog jeftinijeg, ali mawe sigurnogleka. Ni to ne zna~i da u svim bolnicamatreba odmah primeniti svaki lek koji sepojavi na trì{tu. Ima slu~ajeva da nam ubolni~kim apotekama leè ~itave gomilelekova koje vi{e niko i ne gleda, a kojesmo nabavili samo zato {to je nekom {e-fu odeqewa, na osnovu nedovoqno objek-tivne reklame, izgledalo da je taj lek neo-

phodan. Daqa upotreba tog leka, po{to po-stoji sigurniji i boqi, smawila bi pro-duktivnost medicinskog rada, jer bi uspehle~ewa bio slabiji, a trajawe duè. Stru~-ni kolegijum svake zdravstvene ustanovemorao bi da se pozabavi ne samo potreba-ma za nabavku aparata i instrumenata, ne-go i uvo|ewem novih lekova.

Vrlo ~esto se postavqa pitawe da li jepotrebno da se u svakoj bolnici i na svakomodeqewu obezbedi permanentna slu`ba, i ko-lika treba da bude ekipa koja dawu i no}uobezbe|uje potrebe bolesnika. Deùrstvo, ne-sumwivo, mnogo ko{ta. Rad u smenama istotoliko. Ponekad se dogodi da osobqe nijedovoqno iskori{}eno, ali se isto tako do-godi da zbog pomawkawa deùrnog osobqanismo u stawu da blagovremeno ukaèmo od-govaraju}u pomo}. Po pravilu, svako odeqe-we treba da ima u svako doba dana i no}i ce-lu deùrnu ekipu, sastavqenu od lekara, me-dicinske sestre i drugog stru~nog osobqa, asvaka bolnica mora da obezbedi rad u svimmedicinskim jedinicama, tako da se ne dogo-di da zbog toga {to je zatvoren laboratori-jum, ili rendgen, ne moè da se ukaè pomo}.

Produktivnost rada medicinskog osobqazavisi tako|e i od wihovog raspoloèwa,ili boqe re~eno od uslova koje im za rad iza ìvot obezbe|uje bolnica. Ako uslovi zarad nisu dobri, ako razme{taj i optere}e-we osobqa nisu pravilni i ravnomerni, akonagra|ivawe nije pravedno i ne odgovara za-lagawu i teìni posla, ako osobqe ne ras-polaè svim potrebnim sredstvima za rad,tada se ra|a nezadovoqstvo, a to uti~e i naradni potencijal i na produktivnost. Morase nastojati da se osobqu pruì ne samomogu}nost za rad, ve} i mogu}nost za izve-stan dru{tveni ìvot. Taj dru{tveni ìvotne odvija se samo u velikim dru{tvenimprostorijama, ve} i na radnim mestima. Ni-je svejedno da li osobqe mora sve vreme ko-je provodi na odeqewu da provede u bolesni-~im sobama i na hodnicima, ili ima i tu,na odeqewu, sobu za odmor i rekreaciju. Od-nos izme|u starijih i mla|ih ima tako|eveoma va`nu ulogu.

35


Produktivnost bolnice mogla bi da semeri uspehom le~ewa. Zapravo, produktiv-nost je rezultatna do koje se dolazi kada seuporede sva ulagawa i uspeh koji se time po-stiè. Jasno nam je da je uspeh le~ewa te-{ko meriti, jer je taj uspeh podloàn ra-znim faktorima koji proizlaze iz samog bo-lesnika, ve} i zato {to je merewe uspeha su-bjektivno i ~esto vezano sa èqom da sepodigne bilo li~ni ugled, bilo ugled ode-qewa ili bolnice.

Ipak se produktivnost ne bi mogla ta~-no oceniti ako se ne bi uzimali u obziruspesi koje je postigla zdravstvena ustano-va. Za sada, moramo priznati, to mereweuspeha nije mogu}e, a i kada je mogu}e, ret-ko kada je potpuno objektivno.

Jedno je sigurno. Dobro snabdevena i do-bro ekipirana bolnica ko{ta mnogo i tro-{i mnogi, i ukoliko se medicinska naukarazvija, bolnica postaje sve skupqa. Ona po-staje skupqa ne samo zbog toga {to prime-wuje skupa sredstva za dijagnostiku i le~e-we i {to pove}ava broj stru~nog osobqa,ve} i zbog toga {to prima na le~ewe sve ve-}i broj ba{ takvih bolesnika koji su done-davno bili neizle~ivi, a ~ije le~ewe ko-{ta znatno vi{e nego le~ewe jednostavnihslu~ajeva. Prijem takvih slu~ajeva dovodi ido produèwa prose~nog trajawa le~ewa, naprvi pogled izgleda da se uvo|ewem novihsredstava za dijagnostiku i le~ewe boravakne skra}uje ve}, naprotiv, produùje. To senaro~ito jasno uo~ava kada se uporedi tra-jawe le~ewa u na{im malim i stru~no ne-dovoqno razvijenim bolnicama i trajawele~ewa na klinikama i drugim velikim bol-nicama. Sem neopradanih slu~ajeva produ-ènog le~ewa u nekim malim bolnicama,trajawe le~ewa u velikim bolnicama i kli-nikama je znatno duè. To ni u kom slu~ajune moè da proizlazi iz lo{ijeg le~ewave} iz pravilnijeg izbora bolesnika i pri-jema takvih slu~ajeva koji se u malim bol-nicama ne mogu le~iti. Prema tome, pro-duktivnost bolnice ne moè se meriti pro-se~nim trajawem le~ewa, sem kada se upore-|uju potpuno jednake bolnice.

Prou~avawe produktivnosti medicinskograda bolnice mora se nastaviti. Ni u ino-stranstvu ni kod nas nisu jo{ dobro pozna-


36

ti ni dobro prou~eni svi faktori koji natu produktivnost uti~u te je smawuju ili,naprotiv, pove}avaju.

Saètak. Alkoholizam se defini{e kaoporeme}aj u kome ponovqena upotreba alkohol-nih pi}a ima nepovoqan efekat na zdravqeonog ko uzima alkoholna pi}a, na wegovo soci-jalno prilago|avawe i radnu sposobnost. Mla-di u periodu odrastawa u ve}om meri su pod-lo`ni razli~itim uticajima i eksperimenti-sawu, a me|u wima je i zloupotrebi alkohola.Postoji veliki rizik da }e adolescent iz fa-ze eksperimentisawa i povremene upotrebepre}i u fazu redovne upotrebe i zavisnosti.Imaju}i u vidu ove ~iwenice, sprovedeno je is-traìvawe me|u sredwo{kolcima u ]uprijisa ciqem da se odredi prevalencija korisnikaalkohola me|u de~acima i devoj~icama sredwih{kola u ]upriji. Prevalencija korisnika al-kohola tokom ìvota bila je neznatno ve}aza de~ake (96,2%), nego za devoj~ice (95,7%),ako i tokom posledwih dvanaest meseci (95,2i 94,1%). Me|utim, de~aci (83,4%) su zna~ajno~e{}e tokom posledih trideset dana konzumi-rali alkohol u odnosu na devoj~ice (76,3%).

Analiziraju}i dobijene reultate, moèse zakqu~iti da je na nivou na{e lokalnezajednice neophodno sprovoditi preventiv-ne programe, mobilisati sve lokalne re-surse, ukqu~iti roditeqe, {kolu, medije,a u ciqu smawewa zloupotrebe alkoholame|u na{im sredwo{kolcima.

Kqu~ne re~i: Alkohol, adolescenti, po-na{awe, prevalencija.

Summary. An alcoholism is defined like disor-der where repeted usage of alcoholic drinks hasnegativ effect on the helth of the person wohotakes alcohol also iti has effect on his socialadaptation and working facility. The young in thetime of growing up are much more liable on dif-ferent effects and experiments including misusageof alcohol. There is a large risk that adolescentwould pass from experiment phase and phase ofperiodical usage into the phase of regular usageand dependence on alcohol. Therefore, an investi-gation was conducted among boys and girls fromsecondary school in Cuprija with intent to deter-mine prevalece of alcohol users amogn secondary-school pupil.

Prevalence of alcohol users during their liveswas insignificant biger for boys (96,2%) then forgirls (95,7%), also and during the latest 12months (95,2 i 94,1%). However, boys (83,4%)was consuming alcohol mich more then girls(76,3%). during the latest 30 days.

By analysing this resultates we can concludethat on the level of our local community is ness-esary to take preventive programmes and mobilizeall local resources including parentes, school withintent to decrease misusage of alcohol among ourschoolboys and schoolgirls.

Key words: Alcohol, adolescent, behaviour,prevalence.

37


1 Dr Julijana Joci}, specijalista javnog zdravqa, Zavod za javno zdravqa, ]uprija.2 Dr Ivica Joci}, specijalista javnog zdravqa, Zavod za javno zdravqa, ]uprija.

* Iz: „Medicinski ~asopis PONS“ 8.maj 2008. godine.

U~estalost zloupotrebe alkoholnih pi}a me|u sredwo{kolcima u ]upriji*J. Joci},1 I. Joci}2

The Frequency of Misusage of alcohol among schoolchildren in CuprijaJ. Joci} , I. Joci}

Uvod

U20. veku upotreba alkohola predsta-vqa ne samo medicinski, ve} i dru-{tveni problem koji ugroàva biolo-

{ku egzistenciju naj{ireg sloja dru{tva.Zavisnost od neke droge ili psihoaktivnogsredstva (alkohol, psihofarmakolo{ki me-dikamenti, opijati, nikotin i drugi) podra-zumeva da pacijent zbog psiholo{kih ilifiziolo{kih razloga (psihi~ka ili fizio-lo{ka zavisnost) nije u stawu ili ne moètako lako da prekine upotrebu te droge. Bo-lest zavisnosti podrazumeva da osoba, kori-ste}i psihoaktivnu supstancu, prouzrokujezanemarivawe ostalih ìvotnih aktivnosti,razvija psihi~ku i/ili fizi~ku zavisnost io{te}ewe zdravqa na psihi~kom, somatskomi socijalnom nivou1. Najva`nije zavisnostisu: alkoholizam, narkomanija, tabletomani-ja i nikotinizam.

Alkoholizam

Alkoholizam se defini{e kao poreme}aju kome ponovqena upotreba alkoholnih pi}aima nepovoqan efekat na zdravqe onog kouzima alkoholna pi}a (telesno i psihi~kozdravqe), na wegovo socijalno prilago|ava-we i radnu sposobnost. Interesantan je evo-lutivni razvoj kod jedne osobe od takozvanoguobi~ajenog umerenog uzimawa alkohola dopojave toksikomanije. Kvalitativni skok ideu fazama: u po~etku se pije u dru{tvu na ra-znim proslavama, praznicima i sli~no.

Prvi kriti~an momenat nastupa kadaosoba oseti zadovoqstvo prilikom uno{e-wa alkohola u organizam (sluzokoà ga-strointestinalnog trakta reaguje u po~et-ku odbrambeno, usled jakog toksi~kogefekta alkohola). Onog momenta kada oso-ba postane svesna direktne veze ime|u pi-jewa i olak{awa (subjektivnog zadovoq-stva), uspostavqa se prva karika na putu zaalkoholizam. Tri ~inioca su neophodna zarazvoj alkoholizma i ona formiraju „alko-holni trougao“.


38

1. ôvek, kao prvi i glavni faktor,2. Socijalna sredina, {to daje obele`je so-

cijalne bolesti,3. Faktor alkohol, sa svojim farmakolo-

{kim osobinama.1

Prema podacima Svetske zdravstvene or-ganizacije, naj~e{}e zloupotrebqavane sup-stance u svetu su alkohol i duvan. U svetuje danas od alkohola zavisno 15 odsto mu{ka-raca i {est odsto èna. U SAD-u tri mi-liona mladih ima problem sa kozumirawemalkohola, a trista hiqada adolescenata jezavisno od alkohola. Jedna tre}ina adolesce-nata le~ena je u trauma centrima od posle-dica konzumirawa alkohola. Razlike me|upolovima polako nestaju, naro~ito u zemqa-ma Evrope i SAD-u.2

[vedski savet za informisawe o alkoho-lu i ostalim drogama 2003. godine je u 35evropskih zemaqa sproveo evropsko istraì-vawe o alkoholu i drugim drogama (EuropeanSchool Survey Project on Alcohol and Other Drugs– ESPAD studija). Rezultati ESPAD studije uka-zuju na visoku prevalenciju korisnika alko-hola, i to onih koji su alkohol konzumirali~etrdeset i vi{e puta tokom ìvota, me|udecom starom 16 godina u Austriji (48%), ê-{koj Republici (46%) i Danskoj (50%), kao ina nisku prevalenciju na Grenlandu (13%),Islandu (14%) i u Turskoj (7%).3

U {est regiona Republike Srbije uo~e-no je da je bar jedno alkoholno pi}e u ì-votu probalo 76,6% dece, a 46% je izjaviloda je bilo pijano barem jednom u ìvotu.Vi{e od 40 puta u ìvotu bilo je pijano4,4% ispitanika. U jedanaestoj godini ìvo-ta najve}i broj dece ostvaruje svoje prvo is-kustvo sa konzumirawem alkohola.4

Ciqevi istraìvawa

Odrediti prevalenciju korisnika alko-hola me|u de~acima i devoj~icama sredwih{kola u ]upriji.

Utvrditi da li postoje razlike u u~esta-losti konzumirawa alkohola izme|u de~akai devoj~ica.

Materijal i metod rada

U okviru ove studije preseka uz pomo}modifikovanog ESPAD-ovog upitnika priku-pili smo podatke o broju korisnika alkoho-la me|u sredwo{kolcima Gimnazije, Medi-cinske i Tehni~ke {kole u ]upriji.

Anketirali smo 1195 sredwo{kolaca u]upriji, koji su u periodu od 15. do 30. apri-la 2006. godine poha|ali jednu od tri sred-we {kole u ovom gradu: Gimnaziju, Medicin-sku {kolu ili Tehni~ku {kolu. Anketiraweje sprovedeno od strane jednog anketara i tona kraju posledweg ~asa izabrane radne ne-deqe. Sredwo{kolci su sami popuwavalianonimnu anketu, a sva dodatna obja{wewamogli su da dobiju od anketara. U toku po-puwavawa ankete nastavnici sredwo{kolacabili su van prostorije gde se sprovodilo an-ketirawe. Duìna trajawa popuwavawa anke-te bilo je obi~no 20 do 30 minuta.

U statisti~koj obradi podataka koristi-li smo X2 test i t-test. Od indikatorazdravstvenog stawa izra~unavali smo preva-lenciju i to za upotrebu alkoholnih pi}abilo kada tokom ìvota, tokom posledwih 12meseci, kao i tokom posledwih 30 dana.

Rezultati

Demografske karakteristike de~aka i devoj~ica sredwih {kola u ]upriji

Na tabeli 1 prikazana je distribucijade~aka i devoj~ica sredwih {kola u ]upri-

39


ji prema uzrastu. Izme|u de~aka i devoj~i-ca nije postojala statisti~ki zna~ajna raz-lika u odnosu na godine starosti.

Na tabeli 2 prikazana je distribucijade~aka i devoj~ica sredwih {kola u ]upri-ji prema ostvarenom uspehu u {koli. Devoj-~ice su imale vrlo dobar i odli~an uspehu odnosu na de~ake.

Na tabeli 3. prikazana je distribucijade~aka i devoj~ica sredwih {kola u ]upri-ji prema stepenu obrazovawa oca. Izme|ude~aka i devoj~ica nije postojala zna~ajnarazlika u odnosu na stepen obrazovawa wi-hovih o~eva. Ve}ina o~eva je imalo niìstepen obrazovawa.

Na tabeli 4. prikazana je distribucijade~aka i devoj~ica sredwih {kola u ]upri-ji prema stepenu obrazovawa majke. Izme|ude~aka i devoj~ica nije postojala zna~ajnarazlika u odnosu na stepen obrazovawa wi-hovih majki. Ve}i procenat majki imalo jeniì stepen obrazovawa.

Tabela 1. Distribucija prema uzrastu de~aka i de-voj~ica sredwih {kola u ]upriji

X2=5,334; p=0,255

UzrastDe~aci Devoj~ice Ukupno

Broj % Broj % Broj %

25 75 15,8 145 20,1 220 18,4

16 145 30,5 186 25,8 331 27,7

17 129 27,2 196 27,2 325 27,2

18 110 23,2 166 23,1 276 23,1

19 16 3,4 27 3,8 43 3,6

Ukupno 475 100,0 720 100,0 1195 100,0

Tabela 2. Distribucija de~aka i devoj~ica sredwih {kola u ]upriji prema ostvarenom uspehu na krajuprethodnog polugodi{ta

X2=44,963; p=0,0001

Uspeh na krajuprethodnog polugodi{ta

De~aci Devoj~ice Ukupno


≤3 240 50.5 241 38.5 481 40.2

4-5 235 49.5 479 64.5 714 59.8

Ukupno 475 100,0 720 100,0 1195 100,0

Na tabeli 5. prikazana je distribucijade~aka i devoj~ica sredwih {kola u ]upri-ji prema broju ~lanova porodice. Izme|ude~aka i devoj~ica nije postojala statisti-~i zna~ajna razlika u odnosu na broj ~lano-va porodice u okviru koje ìve.

Na tabeli 6 prikazana je distribucija de-~aka i devoj~ica sredwih {kola u ]uprijiprema bra~nom statusu roditeqa. De~aci su~e{}e imali roditeqe u bra~noj zajednici upore|ewu sa devoj~icama, a dobijena razlikaje bila na granici statisti~ke zna~ajnosti.


40

Tabela 4. Distribucija de~aka i devoj~ica sredwih {kola u ]upriji prema stepenu obrazovawa majke

X2=9,673; p=0,139

X2=10,726; p=0,057

Stepen obrazovawa majkeDe~aci Devoj~ice Ukupno


Bez osnovne, osnovna ili sredwa {kola 314 66,1 521 72,4 835 69,9

Vi{a {kola ili fakultet 161 33,9 199 27,6 360 30,1

Ukupno 475 100,0 720 100,0 1195 100,0

Tabela 6. Distribucija de~aka i devoj~ica sredwih {kola u ]urpiji prema bra~nom statusu roditeqa

Bra~no stawe roditeqaDe~aci Devoj~ice Ukupno


U braku 426 89,7 603 83,8 1029 86,1

Razvedeni 25 5,3 51 7,1 76 6,4

U vanbra~noj zajednici 7 1,5 23 3,2 30 2,5

@ive samo sa majkom 13 2,7 37 5,1 50 4,2

@ive samo sa ocem 4 0,8 5 0,7 9 0,8

Usvojeni 0 0,0 1 0,1 1 0,1

Ukupno 475 100,0 720 100,0 1195 100,0

Tabela 5. Distribucija de~aka i devoj~ica sredwih{kola u ]upriji prema broju ~lanova porodice

X2=6,864; p=0,334

Broj~lanovaporodice



≤ 4 279 58,7 388 53,9 667 55,8

5+ 196 41,3 332 46,1 582 44,2

Ukupno 475 100,0 720 100,0 1195 100,0

Tabela 3. Distribucija de~aka i devoj~ica sredwih {kola u ]upriji prema stepenu obrazovawa oca

X2=9,715; p=0,137

Stepen obrazovawa ocaDe~aci Devoj~ice Ukupno


Bez osnovne, osnovna ili sredwa {kola 301 63,4 508 70,6 809 67,7

Vi{a {kola ili fakultet 174 36,6 212 29,4 386 32,3

Ukupno 475 100,0 720 100,0 1195 100,0

Na tabeli 7. prikazana je distribucijade~aka i devoj~ica sredwih {kola u ]upri-ji prema socio-ekonomskim uslovima ìvota.Devoj~ice su zna~ajno ~e{}e imale sredwe ilo{ije socio-ekonomske uslove ìvota u od-nosu na de~ake.

41


Navike de~aka i devoj~ica u sredwim {kolama ]uprije po pitawu konzumirawa alkohola

Na tabeli 8 prikazana je distribucijade~aka i devoj~ica sredwih {kola u ]upri-ji prema navikama vezanim za konzumirawealkohola. Izme|u de~aka i devoj~ica nijepostojala statisti~ki zna~ajna razlika u od-nosu na konzumirawe alkohola tokom ìvo-ta, kao i u odnosu na konzumirawe alkoho-la tokom posledwih 12 meseci. Me|utim, de-~aci su statisti~ki zna~ajno ~e{}e posled-wih 30 dana konzumirali alkohol u odnosuna devoj~ice.

Na tabeli 9 data je distribucija de~a-ka i devoj~ica sredwih {kola u ]upriji uodnosu na uzrast kada su konzumirali svo-je prvo alkoholno pi}e. De~aci su zna~aj-no ~e{}e popili svoje prvo alkoholno pi-

X2=27,572; p=0,0001

Tabela 8. Distribucija de~aka i devoj~ica sredwih {kola u ]upriji prema navikama vezanim za konzumirawealkohola

Bra~no stawe roditeqaDe~aci n=475 Devoj~ice n=720 Ukupno n=1195

P vrednostBroj % Broj % Broj %

Bilo kada do sada popio neko alkoholno pi}e 457 96,2 689 95,7 1146 95,9 0,660

Popio bar jedno alkoholno pi}etokom posledwih 12 meseci 452 95,2 674 93,6 1126 94,2 0,262

Popio bar jedno alkoholno pi}etokom posledwih 30 dana 396 83,4 549 76,3 945 79,1 0,003

Tabela 7. Distribucija de~aka i devoj~ica sredwih{kola u ]urpiji prema socio-ekonomskim uslovimaìvota

Socioekonomskiuslovi



Dobri 362 76,2 534 74,3 896 75,0

Sredwi 100 21,1 160 22,3 260 21,8

Lo{i 13 2,7 25 3,4 38 3,2

Ukupno 475 100,0 719 100,0 1194 100,0

Tabela 9. Distribucija de~aka i devoj~ica sredwih {kola u ]upriji prema ostvarenom uspehu na krajuprethodnog polugodi{ta

X2=77,8904; p=0,0001

Uzrast kada je prvi put konzumiran alkohol



≤12 184 40,3 146 21,2 330 28,7

13+ 273 59,7 543 78,8 818 71,3

Ukupno 457 100,0 689 100,0 1146 100,0

}e pre 12 godine ìvota u pore|ewu sa de-voj~icama.


42

Na tabeli 10 data je distribucija de~a-ka i devoj~ica sredwih {kola u ]upriji

X2=6,0544; p=0,045

Koli~ina konzumiranog èstokog pi}a(broj ~a{a)



1−2 11 19,3 39 27,5 50 25,1

3−4 16 28,1 55 38,7 71 35,7

5+ 30 52,6 48 33,8 78 39,2

Ukupno 57 100,0 142 100,0 199 100,0

X2=29,5832; p=0,0001

Koli~ina konzumiranog piva (broj ~a{a)



1−2 21 9,5 36 31,8 57 17,1

3−4 57 25,8 31 27,4 88 26,3

5+ 143 64,7 46 40,7 189 56,6

Ukupno 221 100,0 113 100,0 334 100,0

X2=95,5970; p=0,0001

X2=136,5594; p=0,001

Tabela 11. Distribucija de~aka i devoj~ica sredwih {kola u ]upriji prema koli~ini konzumiranog alkoholnogpi}a pri specijalnim okolnostima.

Koli~ina konzumiranog vina (broj ~a{a)



1−2 22 13,4 170 40,4 203 33,7

3−4 35 20,5 150 35,6 185 30,7

5+ 113 66,1 101 24,0 214 35,6

Ukupno 171 100,0 421 100,0 602 100,0

Tabela 10. Distribucija de~aka i devoj~ica sredwih {kola u ]upriji prema vrsti konzumiranog alkholnog pi}apri specijalnim okolnostima

Alkoholno pi}e koje naj~e{}e konzu-miraju



Pivo 221 49,2 113 16,7 334 29,7

Vino 171 38,1 421 62,3 592 52,6

@estoka pi}a (vodka, viwak, kowak, rakija)

57 12,7 142 21,0 199 17,7

Ukupno 449 100 676 100 1125 100

prema vrsti konzumiranog alkoholnog pi}apri specijalnim okolnostima. De~aci suzna~ajno ~e{}e konzumirali pivo u pore|e-wu sa devoj~icama.

Na tabeli 11 prikazana je distribucijade~aka i devoj~ica sredwih {kola u ]upri-ji prema koli~ini konzumiranog alkoholnogpi}a pri specijalnim okolnostima. Pri spe-cijalnim okolnostima devoj~ice su zna~ajno~e{}e konzumirale mawu koli~inu vina (do~etiri ~a{e) i piva (do ~etiri ~a{e) u od-nosu na de~ake. De~aci su zna~ajno ~e{}e


konzumirali ve}e koli~ine èstokih pi}a(tri i vi{e ~a{ica) u pore|ewu sa devoj~i-cama.

Na tabeli 12 prikazana je distribucijade~aka i devoj~ica sredwih {kola u ]upri-ji prema tome da li neko u porodici konzu-mira alkohol. De~aci i devoj~ice nisu sestatisti~ki zna~ajno razlikovali u odnosuna konzumirawe alkohola wihovih ~lanovaporodice.

Na tabeli 13 data je distribucija de~a-ka i devoj~ica sredwih {kola u ]upriji na

X2=2,140; p=0,143

X2=5,3165; p=0,071

Tabela 12. Distribucija de~aka i devoj~ica sredwih {kola u ]upriji prema tome da li neko u wihovoj porod-ici konzumira alkohol

Konzumirawe alkohola u porodiciDe~aci Devoj~ice Ukupno


Ne 161 33,9 274 38,1 435 36,4

Da 314 66,1 446 61,9 760 63,6

Ukupno 400 100,0 314 100,0 481 100,0

Tabela 14. Distribucija de~aka i devoj~ica sredwih {kola u ]upriji prema uzroku konzumirawa alkohola.

Uzrok konzumirawa alkoholaDe~aci Devoj~ice Ukupno


Iz zadovoqstva 334 75,6 491 74,4 825 74,9

Zato {to je ''in'' 36 8,1 61 9,2 97 8,8

Zato {to vas dru{tvo tako vi{e ceni 16 3,6 11 1,7 27 2,4

Iz dosade 56 12,7 97 14,7 153 13,9

Ukupno 442 100,0 660 100,0 1102 100

Tabela 13. Distribucija de~aka i devoj~ica sredwih {kola u ]upriji na osnovu toga ko u wihovoj porodicikonzumira alkohol.

43

Ko u porodici konzumira alkoholDe~aci n=475 Devoj~ice n=720 Ukupno n=1195

P vrednostBroj % Broj % Broj %

Otac 223 49,1 284 39,4 517 43,3 0,001

Majka 9 1,9 23 3,2 32 2,7 0,173

Oba roditeqa 58 12,2 125 17,4 183 15,3 0,016

Najboqi prijateqi 252 53,1 373 51,8 625 52,3 0,673

Baba 21 4,4 32 4,4 53 4,4 0,991

Deda 140 29,5 205 28,5 345 28,9 0,709

osnovu toga ko u wihovoj porodici konzumi-ra alkohol. De~aci su statisti~ki zna~ajno~e{}e imali o~eve koji konzumiraju alkoholu odnosu na devoj~ice. Devoj~ice su, u odno-su na de~ake, zna~ajno ~e{}e imale oba ro-diteqa koja su konzumirala alkohol. Izme-|u de~aka i devoj~ica nije postojala zna~aj-na razlika u odnosu na konzumirawe alko-hola od strane majke, najboqih prijateqa,babe i dede.

Na tabeli 14 data je distribucija de~a-ka i devoj~ica sredwih {kola u ]uprijiprema uzroku konzumirawa alkoholnih pi}a.De~aci i devoj~ice nisu se zna~ajno razliko-vali prema uzroku konzumirawa alkohola.

Diskusija

Prema podacima Svetske zdravstvene or-ganizacije alkohol i duvan su naj~e{}e zlo-upotrebqavane supstance. Danas u svetu oko10 do 20 odsto mladih uzrasta tri do sedam-naest godina koristi alkohol. Devoj~ice re-|e konzumiraju alkohol u odnosu na de~ake.Pivo je najpopularnije pi}e me|u mladimaovog uzrasta.3

Rezultati istraìvawa, sprovedenog uSrbiji 2005. godine, o zloupotrebi alkoho-la i drugih droga me|u mladima uzrasta {e-snaest godina pokazuju da je velika ve}inau~enika (93 odsto) konzumiralo alkohol to-kom ìvota, od ~ega 92 odsto devoj~ica i 94odsto de~aka. Zna~ajne razlike u pogledupolova mogu se primetiti u vezi sa u~esta-lo{}u konzumirawa alkohola. Skoro polo-vina de~aka (48 odsto) konzumiralo je alko-hol 40 i vi{e puta u pore|ewu sa samo 19odsto devoj~ica.

U~estalo konzumirawe alkohola tokomposledwih 12 meseci, ~etrdeset i vi{e pu-ta, zabeleèno je kod 15,5 odsto u~enika. Upogledu polova, de~aci su ~e{}e konzumira-li alkohol od devoj~ica.

Prevalencija korisnika alkohola tokomposledwih trideset dana bila je 65,1 odstoi to za devoj~ice 58 odsto a za de~ake 72 od-sto.5


44

Skoro polovina u~enika pila je pivo, od~ega 63 odsto de~aka i 30 odsto devoj~ica.

Pribli`no jedna tre}ina u~enika pilaje vino, od ~ega 37 odsto devoj~ica i 39 od-sto de~aka. Ne mali broj u~enika je konzu-mirao i èstoka pi}a u istom periodu, odovog broja 38 odsto devoj~ica i 45 odsto de-~aka.5

Prema rezultatima istraìvawa Zavodaza bolesti zavisnosti (2001) 91 odsto u~eni-ka uzrasta 15 do 16 godina probalo je alko-hol makar jednom tokom ìvota. Oko 18,6odsto u~enika prvi put je probalo alkoholpre desete godine, vi{e od 25 odsto je tou~inilo do dvanaeste godine i vi{e od 50odsto pre ~etrnaeste godine ìvota. Tre-nutnih korisnika alkohola je bilo: oko 60odsto. Pivo je bilo najpopularnije pi}e me-|u u~enicima.6

U {est ruralnih regiona Srbije preva-lencija korisnika alkohola tokom ìvotabila je 80 odsto, i to 75,3 odsto za devoj~i-ce i 81,7 odsto za de~ake. Prose~ni uzrastprvog konzumirawa piva je 12,7 godina, i to13 za devoj~ice i 13,3 za de~ake.7

U studiji Dimitrijevi}a i saradnika(2004), prevalencija korisnika alkohola to-kom ìvota bila je 81,7 odsto, i to 82,5 od-sto kod devoj~ica i 80,9 odsto kod de~aka.Prose~ni uzrast prvog konzumirawa piva je12,35 godina kod uzorka iz Beograda (2004),i to 12 godina za devoj~ice i 12 godina zade~ake.8

Rezultati na{e studije, sprovedene u]upriji nad sredwo{kolcima uzrasta 15 do19 godina, pokazuju sli~no prethodno nave-denim studijama, da su de~aci neznatno ~e-{}e koristili alkohol kako tokom ìvota(96,2 odsto), tako i tokom posledwih 12 me-seci (95,2 odsto), u pore|ewu sa devoj~ica-ma (95,7 odsto, odnosno 94.2 odsto), ali overazlike nisu bile zna~ajne.

Rezultati ESPAD studije iz 2003. godi-ne tako|e pokazuju da je prevalencija ko-risnika alkohola tokom ìvota visoka i daje ona oko 90 odsto za skoro ve}inu drà-va3. U na{oj su studiji de~aci (83,4 odsto)zna~ajno ~e{}e tokom posledwih trideset

dana konzumirali alkohol u odnosu na de-voj~ice (76,3 odsto). Prevalencija korisni-ka alkohola tokom posledwih trideset da-na ve}a je u ]upriji nego u susednim ze-mqama u Evropi.3

De~aci (40,3 odsto) su svoje prvo alko-holno pi}e zna~ajno ~e{}e konzumirali iz-me|u sedme i dvanaeste godine ìvota u po-re|ewu sa devoj~icama (21 odsto), {to jemnogo ranije u odnosu na druge zemqeEvrope.3

U na{oj studiji, kao i u brojnim drugimstudijama,5,8 de~aci su naj~e{}e konzumiralipivo i to u zna~ajno ve}im koli~inama oddevoj~ica.

Kao naj~e{}i razlog konzumirawa alko-hola kod dece navodi se postojawe alkoho-li~ara u porodici9. U na{oj studiji de~a-ci su zna~ajno ~e{}e imali o~eve koji sukonzumirali alkohol u odnosu na devoj~i-ce. De~aci i devoj~ice nisu se zna~ajnorazlikovali prema uzroku konzumirawa al-kohola.

U na{oj studiji, ispituju}i razlike u ko-ri{}ewu alkohola izme|u u~enika Gimnazi-je, Tehni~ke i Medicinske {kole uo~eno jeda je prevalencija korisnika alkohola tokomìvota, kao i tokom posledwih dvanaest me-seci sli~na.

Me|utim, prevalencija korisnika alko-hola tokom posledwih trideset dana bilaje zna~ajno ve}a za sredwo{kolce Medicin-ske (83,4 odsto) i Tehni~ke (84,1 odsto){kole nego Gimnazije (70,0 odsto). U Tehni~-koj {koli u~enici su zna~ajno ~e{}e alko-hol konzumirali pre ~etrnaeste godine ì-vota, a naj~e{}e konzumirano pi}e bilo jepivo u odnosu na druge dve {kole. Sve vr-ste pi}a mnogo ~e{}e su konzumirali u~e-nici Tehni~ke {kole nego u~enici ostalih{kola.

U~enici Tehni~ke {kole su zna~ajno~e{}e imali o~eve i prijateqe koji kon-zumiraju alkohol, dok su u~enici Medicin-ske {kole kao korisnike alkohola imalioba roditeqa i najboqe prijateqe. Najva-`niji razlog konzumirawa alkohola odstrane sredwo{kolaca Tehni~ke {kole je-

45


ste dosada, a sredwo{kolaca Gimnazije iMedicinske {kole zadovoqstvo u konzumi-rawu alkohola.

Ovakve razlike jednim delom mogu se ob-jasniti ~iwenicom da su sredwo{kolci Teh-ni~ke {kole imali lo{iji uspeh u {koli,bili nièg socio-ekonomskog statusa, ima-li roditewe nièg stepena obrazovawa, ~e-{}e su mewali mesto boravka i ponavqalirazrede. Tako|e su ~e{}e imali najboqeprijateqe koji konzumiraju alkohol, kao io~eve zavisne od alkohola.

Mnogi autori isti~u da se ~ak u 82 od-sto slu~aja konzumirawe alkohola od stra-ne roditeqa prenosi na wihovu decu tako dai ona, tako|e, postaju zavisna od alkohola9.

Rezultati na{ih istraìvawa, kao idrugih studija, ukazuju na visoku prevalen-ciju korisnika alkohola. Edukativni pri-stupi su neophodni u ciqu redukcije brojakorisnika ove supstance. U tom ciqu {ko-le treba da osiguraju odgovaraju}u sredinuza kontinuirano promovisawe zdravqa iprograma za prevenciju bolesti zavisnosti.Procenat mladih u Srbiji koji se bavesportom ~esto/redovno iznosi 65 odsto. Uisto vreme, sportske aktivnosti su se po-kazale uspe{nim za prevenciju bolesti za-visnosti. Ciqevi prevencije treba da buduusmereni na pove}awe u~e{}a motivacijemladih da se bave razli~itim sportskimaktivnostima5.

[kola mora da postane centar dru{tve-nog ìvota mladih koji se brine za sve vi-dove aktivnosti dece.10

Ukqu~ivawe roditeqa u preventivneaktivnosti na razne na~ine od kqu~nog jezna~aja. Pre svega treba posvetiti pa`wuna funkciju roditeqa kao uzora mladimai zna~aj efekata wihovih sopstvenih navi-ka. Roditeqi mogu doprineti prevencijikori{}ewa alkohola svojim pona{awem ibavqewem ovom problematikom. Roditeqimogu pruìti najboqu pomo} pri razvija-wu i promovisawu zdravih stilova ìvo-ta time {to }e ih sami upra`wavati kodku}e i u svakodnevnom kontaktu sa svojomdecom.5

Zakqu~ak

Prevalencija korisnika alkohola tokomìvota bila je neznatno ve}a za de~ake (96,2odsto) nego za devoj~ice (95,7 odsto), kao itokom posledwih dvanaest meseci (95,2 i94,2 odsto). Me|utim, de~aci (83,4 odsto)zna~ajno su ~e{}e tokom posledwih tride-set dana konzumirali alkohol u odnosu nadevoj~ice (76,3 odsto).

De~aci su prvo alkoholno pi}e zna~ajno~e{}e konzumirali izme|u sedme i dvanaestegodine ìvota u pore|ewu sa devoj~icama.


46

Naj~e{}e konzumirano alkoholno pi}ekoje su konzumirali de~aci bilo je pivo, adevoj~ice su naj~e{}e konzumirale vino ièstoka pi}a.

De~aci su zna~ajno ~e{}e imali o~evekoji su konzumirali alkohol, u odnosu nadevoj~ice.

De~aci i devoj~ice nisu se zna~ajno raz-likovali prema uzroku konzumirawa alko-hola.

Literatura

1. Mari}, J.: Klini~ka psihijatrija. Megraf, Beograd,2001.

2. Kaplan H. I., Sadock B.S.: Synopsis of psychiatru: Beha-vioral Sciences / clinical Psychiatry Adolescent substanceabuse, 25 th Anniversary edn. Philadelphia: Lipincal Wil-liams & Wilkins, 1998; 50: 1257-1260.

3. CAN / Pompidou Group (Hibell B, Andersson B, Bjarnas-son T. et ai (2004). ESPAD: Izve{taj za 2003. Upotre-ba alkohola i drugih droga me|u u~enicima 35evropskih zemaqa, Stokholm, objavqen od strane[vedske Vlade i [vedskog Nacionalnog Zavoda zaza{titu zdravqa.

4. Dimitrijevi} I. i sar.: Upotreba supstanci me|uu~enicima osnovnih i sredwih {kola u RepubliciSrbiji, pilot studija Komisije za prevenciju bole-sti zavisnosti me|u omladinom, Vlada RepublikeSrbije, Beograd, 2002.

5. Manzoni JM, Bjegovi} V, ]iri}-Jankovi} S, Prepe-liczay S.: Istraìvawe o zloupotrebi alkohola idrugih droga u Srbiji, 2005. Ministarstvo zdravqaRepublike Srbije, Beograd, 2006-

6. Zavod za bolesti zavisnosti (]iri}-Jankovi} S,Dragan-Saveqi} J, Jovanovi}-ûpi} V); 2002; Pre-vencija zloupotrebe psihoaktivnih supstanci(PAS) u lokalnoj zajednici – analiza rezultata is-traìvawa, Beograd: Zavod za bolesti zavisnosti.

7. Ekspertski tim Instituta za neuropsihijatnju „La-za Lazarevi}“, Dimitrijevi} I. (2002): Pilot stu-dija: Zloupotreba supstanci me|u u~enicima osnov-nih i sredwih {kola u {est regiona Srbije (Jago-dina, Leskovac, Pirot, [abac, Zaje~ar, BajinaBa{ta).

8. Dimitrijevi} I, Pavlovi} Z (2004): ESPAD studi-ja sprovedena u Beogradu.

9. Cengel Kultur SE, Unal MF, Ozusta S.: Psychopathologyin children of alcoholic father. Tutk Psihiyatri Dreg. 2006Spring; 17 (1): 3-11.

10. Bojanin S.: Razvojna neuropsihologija i reeduka-tivni metod, ZUNS, Beograd, 1985.

Saètak. Ciq rada je bio da se procenizadovoqstvo korisnika radom lekara u slu-`bama op{te medicine, medicine rada, pedi-jatrije, ginekologije, stomatologije i inter-ne medicine Doma zdravqa Zvezdara. Prema„Metodolo{kom uputstvu za postupak izve-{tavawa zdravstvenih ustanova o pokazate-qima kvaliteta rada“, pomo}u specijalnokonstruisanih upitnika, sprovedeno je ispi-tivawe zadovoqstva korisnika u jednom rad-nom danu novembra 2007. godine. Rezultatiispitivawa su pokazali da je oko 60 odsto vr-lo zadovoqno, 30 odsto zadovoqno, tri odstoneodlu~no, odnosno vrlo nezadovoqno, i svegajedan odsto nezadovoqno, ~ime je ispuwen je-dan od bitnih preduslova za ostvarivawe po-zitivnih efekata kvalitetne zdravstveneza{tite - aktivno u~estvovawe pojedinca usvim etapama ~uvawa i za{tite zdravqa.

Uvod

Uintegrativnom i multidimenzionalnompristupu re{avawa pitawa zdravqa,

Summary. The aim of this paper was to esti-mate the level of users satisfaction with generalpractice, peditric, gynaecologic, dental and cardi-ologic service in Health Center Zvezdara. The ex-amination on the level of users satisfaction hasbeen performed through specially designed ques-tionnaires referring to ‘’Methodology guidelinesfor health care insitutions reporting precedures onwork quality indicators’’. The results showed thatapproximatelly 60% investigate patientes were verysatisfied, 30% satisfied, 3% undiceded, only 1%were very unsatisfied and 5% unsatisfied with thatservice, so an essential condition – active partic-ipation of citizens as an integral part of healthcare system quality id realised.

47


1 Prim. dr Radmila Kandi}, Dom zdravqa „Zvezdara“.2 Prim. dr Branko Gruji}, Dom zdravqa „Zvezdara“.3 Prim. dr Leposava Buwak, Dom zdravqa „Zvezdara“.1 Prim. dr Vesna Bogdanovi}, Dom zdravqa „Zvezdara“.1 Prim. dr Qubomir Erdoglija, Dom zdravqa „Zvezdara“.1 Dr Dragana Todorovi}, Dom zdravqa „Zvezdara“.

Rezultati ispitivawa satisfakcije korisnika radom lekaraDoma zdravqa Zvezdara u 2008. godiniR. Kandi},1 B. Gruji},2 L. Buwak,3 V. Bogdanovi},4 Q. Erdoglija,5 D. Todorovi}6

The Results of Users Satisfaction with Health Center Zvezdara in 2008.R. Kandic, M.D., D. P. H.; B. Grujic, M. D., D. GP., V. Bogdanovic, M. D., D. med., Lj. Erdoglija, D. Stom.; D. Todorovic, M. D., D. P. H.

procena kvaliteta zdravstvene za{tite po-staje jedna od zna~ajnijih sfera interesova-wa, ne samo profesionalnih krugova, ve} i{ire javnosti i svakog pojedinca koji ima

pravo na za{titu zdravqa, odnosno na naj-boqu mogu}u za{titu.

Posle nekada{weg prili~no izolovanogtradicionalnog modela, prema kojem medi-cinska profesija implicitno garantuje kva-litet samim tim {to postoji, a lekaruobezbe|uje dominantnu poziciju, danas smosuo~eni sa sloènim sistemom za procenukvaliteta, u kojem korisnik ima sve va`ni-ju ulogu.

Kao sastavni deo menaxmenta, brojne ak-tivnosti koje se preduzimaju u ciqu evalu-acije i unapre|ewa kvaliteta imaju zapravovi{estruki ekonomski, edukativni i eti~kizna~aj: redukciju nepotrebnih procedura, ra-cionalno kori{}ewe visoke skupocene teh-nologije, preispitivawe vlastitih znawaodnosno kompetentnosti i najzad, ose}awezadovoqstva u me|usobnoj interakciji dava-lac—korisnik usluga, kao kqu~ni aspektkvaliteta, posebno na nivou primarnezdravstvene za{tite.

Ciq rada

Ciq ispitivawa je bio da se proceni ko-liko su na{i pacijenti zadovoqni radomlekara u navedenim slu`bama primarnezdravstvene za{tite, kako bi se na osnovudobijenih rezultata predloìle adekvatnemere za unapre|ewe kvaliteta wihovog da-qeg rada.


48

Metod rada

Prema „Metodolo{kom uputstvu za postu-pak izve{tavawa zdravstvenih ustanova o poka-zateqima kvaliteta rada, listama ~ekawa, za-dovoqstvu pacijenata i obuci zaposlenih“, uDomu zdravqa Zvezdara je sprovedeno ispitiva-we zadovoqstva korisnika koji su se u jednomdanu, odnosno 26. novembra 2007. godine od 7 do19 ~asova, obra}ali lekarima u slu`bama op-{te medicine, medicine rada, pedijatrije, gi-nekologije, stomatologije i interne medicineu centralnom objektu doma zdravqa.

Kao instrument istraìvawa kori{}enje set specijalno konstruisanih anketnihupitnika. Uz napomenu da je anketa anonim-na, upitnike su pacijentima uru~ivale pret-hodno obu~ene medicinske sestre i to posleobavqene posete lekaru. sa molbom da anket-ni upitnik pa`qivo pro~itaju, popune iostave u posebno pripremqene kutije izlo-ène na vidnom mestu u ~ekaonicama nave-denih slu`bi.

Ukupan broj pacijenata koji su se 26. no-vembra 2007. godine obra}ali posmatranimslu`bama Doma zdravqa Zvezdara iznosio je1612. Od 1266 podeqenih upitnika vra}enoje 1176 popuwenih (93 odsto), dok je 115 (okosedam odsto) pacijenata/roditeqa iz raznihrazloga odbilo da u~estvuje u anketirawutog dana (tabela 1).

Prema metodolo{kom uputstvu svi dobi-jeni odgovori iz upitnika uneti su u bazu

Tabela 1.

Oblast zdravstveneza{tite

Broj pacijenatana dan 26.11.2007.

Broj podeqenihupitnika

Broj vra}enih(popuwenih)

upitnika

Broj pacijenata (odbilida u~estvuju u anketi)

Op{ta medicina 573 573 570 3

Medicina rada 67 67 67 0

Zdravstvena za{tita dece 587 255 199 82

Zdravstvena za{tita èna 220 211 193 12

Stomatologija 104 104 93 11

SKS - interno 61 56 54 7

Ukupno 1612 1266 1176 115

podataka „primarna“ i poddadoteke: „op{tamedicina/medicina rada, zdravstvena za-{tita dece, zdravstvena za{tita èna, sto-matologija, specijalisti“ i do predvi|enogroka poslati Gradskom zavodu za javnozdravqe - Beograd na daqu obradu. Za na-{e interne potebe u statisti~koj obradikori{}ena je prosta distribucija podataka,koji su tabelarno i grafi~ki predstavqe-ni i analizirani pojedina~no po oblasti-ma zdravstvene za{tite. kao i zbirno nanivou ustanove.

Rezultati rada

Zadovoqstvo korisnika radom lekara op{te medicine

Analiza upitnika pokazuje da me|u 570anketiranih korisnika u slu`bi op{te me-dicine sa 54,8 odsto dominiraju pacijentiènskog pola. U starosnoj strukturi tre}i-nu ~ine stariji od 60 godina, a oko petinasu odrasli pacijenti 40 do 59 godina. Struk-tura bra~nog statusa pokazuje da je pribli-`no polovina oèwenih/udatih, dok su uobrazovnoj 52,8 odsto sa zavr{enom sredwomi 37,5 odsto sa vi{om/visokom {kolom. Oko41,8 odsto anketiranih materijalni poloàjwihove porodice ocenilo je kao osredwi, a32,8 odsto kao dobar.

âk 517 (90,7 odsto) anketiranih u slu-`bi op{te medicine Doma zdravqa Zvezda-ra izjasnilo se da ima svog stalnog lekara,kojeg je oko jedna ~etvrtina posetila u po-sledwih 12 meseci do dva puta, a 47,4 odstoanketiranih {est puta i vi{e.

Da im se dopada wihov lekar, nezavisno odwegovih stru~nih sposobnosti, misli 95,5 od-sto i skoro isto toliko da je on stru~wakkoji im prilikom posete posve}uje dovoqnovremena, 91,4 odsto smatra da im lekar dajedovoqno informacija o stawi wihovog zdra-vqa, dok je 68,1 odsto odgovorilo da duìna~ekawa na prijem u ordinaciju nije velika ikada im je lekar hitno potreban do wega 94,4odsto pacijenata moè do}i istog dana.

49


Ve}ina, odnosno 82,3 odsto, misli da wi-hov izabrani lekar uvaàva wihovo mi{qe-we i predloge u vezi sa terapijom, labora-torijskim analizama, potrebom upu}ivawaspecijalisti i sli~nim medicinskim proce-durama, i isto toliko negira da je ikadaimalo ose}aj da lekar nije ozbiqno shvatiowihov problem, dok 92,6 odsto smatra da mo-è sa svojim lekarom da razgovara i o me-dicinskim i li~nim problemima.

Analiza pokazateqa op{teg zadovoqstvakorisnika radom lekara pokazuje da je odukupno 570 anketiranih korisnika: 71,3 od-sto veoma zadovoqno; 25,3 odsto zadovoqno,2,1 odsto ni zadovoqno, ni nezadovoqno; sa-mo 0,1 odsto nezadovoqno i 1,2 odsto veomanezadovoqno radom izabranog lekara (grafi-kon 1).

Zadovoqstvo korisnika radom lekara medicine rada

Na osnovu odgovora iz 67 popuwenih upit-nika u slu`bi za zdravstvenu za{titu radni-ka utvr|eno je slede}e: pacijenti mu{kog po-la zastupqeni su sa 47,8 odsto, ne{to mawesa 44,8 odsto su ène i 7,4 odsto je bez odgo-vora, a u starosnoj strukturi 44,8 odsto u od-rasli pacijenti od 50 do 59 godina. Analizabra~nag statusa pokazuje da je 62,7 odsto oè-

Grafikon 1. Op{te zadovoqstvo korisnika radomlekara u op{toj medicini DZ Zvezdara 26.11.2007..

71,3

25,3

2,1 0,1 1,2

01020304050607080

Veo

ma

zado

voq

an

Zado

voq

an

Neo

pred

eqen

Nez

adov

oqan

Veo

ma

neza

dovo

qan

wenih/udatih; u obrazovnoj strukturi sa 62,7odsto dominiraju pacijenti sa zavr{enomsredwom {kolom; 58,2 odsto ispitanika mate-rijalni poloàj wihove porodice ocenilo jekao osredwi, 26,9 odsto kao dobar i oko 13odsto kao lo{/veoma lo{.

Svog stalnog lekara ima 85,1 odsto, po-nekad ide n kod drugog lekara 8,9 odsto, dok{est odsto nije odgovorilo. U posledwnh 12meseci pribli`no jedna ~etvrtina posetilaje svog lekara do dva puta, oko 30 odsto u~i-nilo je to tri do pet puta, a 43,3 odsto is-pitanih korisnka {est i vi{e puta.

Pribli`no 95 odsto anketiranih izjavi-lo je da im se dopada wihov lekar, nezavi-sno od wegovih stru~nih sposobnosti; oko 98odsto misli da je on stru~an i da im pri-likom posete posve}uje dovoqno vremena, a92 odsto da im uz to daje i dovoqno infor-macija o stawu wihovog zdravqa.

[to se ti~e duìne ~ekawa na prijem uordinaciju 65,7 odsto je odgovorilo da ne~eka dugo, a kada im je lekar hitno potre-ban do wega 91 odsto moè do}i istog dana.

Analizom pokazateqa op{teg zadovoq-stva korisnika radom lekara utvr|eno je daje od ukupno 67 anketiranih pacijenata 56,7odsto veoma zadovoqno; 31,4 odsto zadovoq-no; 1,5 odsto ni zadovoqno, ni nezadovoqnoi 10,4 odsto veoma nezadovoqno radom svogizabranog lekara (grafikon 2).


50

Zadovoqstvo korisnika radom pedijatara

Od ukupno 199 anketiranih rodite-qa/starateqa koji su doveli decu na pre-gled u slu`bu za zdravstvenu za{titu decei {kolske dece utvr|eno je da sa 59,3 od-sto preovla|uju ène. U starosnoj struktu-ri oko petina ima do 29 godina, a oko dvetre}ine su u sredwoj ìvotnoj dobi od 30do 49 godina. Distribucija ispitanika pre-ma stepenu obrazovawa pokazuje da je ve}i-na (58,9 odsto) sa zavr{enom sredwom {ko-lom i 30,6 odsto sa vi{om i visokom {ko-lom. Da je materijalni poloàj wihove po-rodice osredwi misli 48,2 odsto, a premabroju dece najvi{e (45,7 odsto) ih je sadvoje dece, odnosno 32,7 odsto sa jednim de-tetom.

Oko 62,3 odsto roditeqa/starateqa napregled je do{lo sa decom starosti jedne do{est godina; ukupno 123 ili 61,8 odsto is-pitanih roditeqa koji su taj dan sa dete-tom do{li na pregled izjavilo je da imajusvog stalnog pedijatra, kod koga je 38,7 od-sto u posledwih godinu dana bilo oko trido pet puta, 48,7 odsto u~inilo je to {esti vi{e puta, a 11,6 odsto do dva puta godi-{we.

Da pedijatar prilikom posete posve}ujedovoqno vremena wihovom detetu misli 74,4odsto, a 79,9 odsto da od wega dobijaju do-voqno informacija o stawu zdravqa i nezideteta. Oko 42 odsto anketiranih smatra dane ~eka dugo na prijem u ordinaciju, 89 od-sto je izjavilo da kad im je hitno potreban,do pedijatra moè do}i istog dana, dok jesvega sedam odsto roditeqa imalo ponekadose}aj da pedijatar nije ozbiqno shvatiowihov problem.

Na postavqeno pitawe: „Uzimaju}i svenavedeno u obzir, da li ste zadovoqni sa va-{im pedijatrom?“, 99 (49,7 odsto) roditeqakoji su u~estvovali u anketi veoma je zado-voqno; 39,8 odsto zadovoqno; {est odsto nizadovoqno, ni nezadovoqno; tri odsto neza-dovoqno i 1,5 odsto veoma nezadovoqno ra-dom svog pedijatra (grafikon 3).

Grafikon 2. Op{te zadovoqstvo korisnika radomlekara medicine rada DZ Zvezdara 26.11.2007.

56,7

31,4

1,5 0

10,4

0

10

20

30

40

50

60

%

Veo

ma

zado

voq

an

Zad

ovoq

an

Neo

pred

eqen

Nez

adov

oqan

Veo

ma

neza

dovo

qan

Zadovoqstvo korisnika radom ginekologa

Analiza starosne strukture pokazuje dave}ina, odnosno 70 odsto, ima 20 do 39 go-dina. [to se ti~e bra~nog statusa, 71 odstoanketiranih èna je udato, a 18,7 odsto ne-udato. Prema stepenu obrazovawa 56,5 odstoispitanica je sa sredwom {kolom i 36,3 od-sto sa vi{om i visokom {kolom. Procenompokazateqa materijalnog poloàja porodiceutvr|eno je da je ne{to vn{e od polovineispitanih èna osredweg imovinskog stawa,a 36,8 odsto dobrog imovinskog stawa.

Stalnog ginekologa ima 86,5 odsto paci-jentkiwa, oko 43 odsto je svog ginekologa uposledwih godinu dana posetila do dva pu-ta, 30,5 odsto od tri do pet puta i 24,9 od-sto èna {est i vi{e puta. Pribli`no 89odsto ispitanica izjavilo je da im se dopa-da wihov ginekolog, a 94 odsto da je onstru~an, dok 83,5 odsto mnsli da im on po-sve}uje dovoqno vremena prilikom posete, ipribli`no toliko wih smatra da od gineko-loga dobija dovoqno informacija o stawusvog zdravqa.

Kada im je hitno potreban, do lekara mo-gu do}i istog dana 82,9 odsto èna, a 20,2 od-sto misli da dugo ~ekaju na prijem u ordi-naciju; 60,1 odsto ispitanica smatra da gi-nekolog uvaàva wihovo mi{qewe i predlo-ge u vezi sa terapijom, laboratorijskim na-

51


lazima i ostalim medicinskim procedura-ma; dok samo 10,4 odsto èna smatra da je po-nekad imalo ose}aj da ginekolog nije ozbiq-no shvatio wihov problem, a 81 odsto je iz-javilo da moè sa ginekologom da razgova-ra kako o medicinskim problemima, tako io li~nim.

Analizom podataka iz 199 popuwenihupitnika na ginekologiji utvr|eno je da je48,7 èna veoma zadovoqno; 36,7 odsto zado-voqno, 8,5 odsto nije ni zadovoqno ni neza-dovoqno, a ukupno 5,5 odsto se izjasnilo daje nezadovoqno/veoma nezadovoqno radomsvog ginekologa.

Zadovoqstvo korisnika radom stomatologa

Analiza ispitivanih socio-demografskihparametara iz 93 anketna upitnika pokaza-je da u polnoj strukturi dominiraju ène sa60,2 odsto, a u starosnoj podjednako sa oko27 odsto je u dobnim grupama 50 do 59, od-nosno 60 i vi{e godina. Prema pokazateqi-ma bra~nog stawa, 55,9 odsto ispitanika jeoèweno/udato, 22,6 odsto neoèweno/neuda-to, 9,7 odsto je razvedeno i 10,7 odsto jeudovaca/udovica. U odnosu na stepen obrazo-vawa, 61,3 odsto ima zavr{enu sredwu {ko-lu, 26,9 odsto. Kada je re~ o materijalnompoloàju, 60,2 odsto anketiranih je svoj ma-

Grafikon 3. Op{te zadovoqstvo korisnika radom pedijatara u DZ Zvezdara 26.11.2007.

49,739,8

6

3

1,5

0 10 20 30 40 50

%

Veoma zadovoqan

Zadovoqan

Neopredeqen

Nezadovoqan

Veoma nezadovoqan

terijalni poloàj opisalo kao osredwi, a21,5 odsto kao dobar, i podjednako, odnosno9,3 odsto, kao dobar, odnosno lo{.

U stomatolo{koj slu`bi 70,9 odsto is-pitanih pacijenata ima svog stalnog stoma-tologa, koga je 38,7 odsto u posledwih godi-nu dana posetilo do dva puta, 35,5 odsto odtri do pet puta, 22,6 odsto vi{e od {est pu-ta, dok 3,2 odsto pacijenata nije odgovori-lo na postavqeno pitawe.

Pribli`no 93 odsto izjavilo je da im sedopada wihov stomatolog, nezavisno od we-govih stru~nih sposobnosti, kao i da jestru~an, da im posve}uje dovoqno vremenaprilikom posete i daje im dovoqno infor-macija o wihovom stawu zdravqa usta i zu-ba, pri ~emu 77,4 odsto smatra da ne ~eka du-go na prijem u ordinaciju.

Rezultati procewenog stepena op{tegzadovoqstva korisnika radom stomatologasu slede}i: 52,7 odsto su veoma zadovoqni;35,4 odsto zadovoqni; 4,3 odsto ni zado-voqni, ni nezadovoqni; 1,1 odsto nezadovo-qan i 6,5 odsto su veoma nezadovoqni (gra-fikon 4).

Zadovoqstvo korisnika radom interniste

Analiza odgovora 54 pacijenta koji suu~esvovali u anketi na internisti~kom ode-qewu slu`be specijalisti~ko-konsultativ-


52

ne delatnosti pokazuje da je 51,9 odsto is-pitanika ènskog pola, a 37 odsto mu{kog,dok 11,1 odsto nije odgovorilo. U starosnojstrukturi dominiraju starije osobe i odra-sli i to: 55,6 odsto ~ine pacijenti starijiod 60 godina, a oko tre}ina su odrasli uz-rasta 40 do 59 godina. Bra~ni status poka-zuje da je 55,6 odsto ispitanika oèwe-no/udato; 22,2 odsto su udovci; 14,85 odsto jeneoèweno i 7,4 odsto je razvedeno. Premanivou obrazovawa najvi{e ispitanika, wih59,3 odsto, ima zavr{enu sredwu {kolu, dokje svoj materijalni poloàj 48,1 odsto iska-zalo kao osredwi, 27,8 odsto kao dobar ipodjednako, sa 9,3 odsto, kao veoma dobar,odnosno lo{.

Ve}ina anketiranih (44 ili 81,5 odsto)izjasnilo se da ima svog stalnog lekara. Is-pitivawem u~estalosti posete lekaru u spe-cijalisti~ko-konsultativnoj slu`bi utv-r-|eno je da su ga posledwih godinu dana u 47,9odsto posetili do dva puta, 29,2 odsto do petputa, 18,7 odsto {est puta i vi{e i 4,1 od-sto nijednom.

Na osnovu uputa lekara op{te medicinespecijalistu interne medicine 76 odsto an-ketiranih pacijenata posetilo je na zahtevistog specijaliste 11,1 odsto, na osnovu li~-nog zahteva 7,4 odsto, upu}eno od stranedrugog specijaliste bilo je 3,7 odsto i kaohitan slu~aj primqeno je 1,8 odsto pacije-nata. Zakazanih poseta lekaru specijalistibilo je u 81,5 odsto slu~ajeva, a u 9,3 odstoslu~ajeva od dana zakazivawa pro{lo je domesec dana.

Nakon posete internisti kod 48,1 odstodat je plan terapije i vra}eni su svom le-karu, 31,5 odsto je nastavilo le~ewe kodistog specijaliste, 16,7 odsto je upu}eno koddrugog lekara specijaliste i u 3,7 odstoslu~ajeva dato je mi{qewe za upu}ivawe nabolni~ko le~ewe.

Op{te zadovoqstvo lekarima na odeqewuinterne medicine pacijenti su izrazili naslede}i na~in: 64,8 odsto je veoma zadovoq-no, 27,8 odsto zadovoqno; nijedan neoprede-qen, ni nezadovoqan, i 7,4 veoma nezadovoq-no (grafikon 5).

Grafikon 4. Op{te zadovoqstvo korisnika radomstoamtologa DZ Zvezdara 26.11.2007.

48,240,9

5,7 0,5 4,7

0

10

20

30

40

50

%

Veo

ma

zado

voq

an

Zad

ovoq

an

Neo

pred

eqen

Nez

adov

oqan

Veo

ma

neza

dovo

qan

3-D Area 1

Zakqu~ak

Na osnovu analiziranog materijala mo-èmo zakqu~iti da je ve}ina anketiranihpacijenata u visokom procentu zadovoqnakvalitetom rada lekara zaloslenih u Domu

53


zdravqa Zvezdara. Najvi{e veoma zadovoq-nih i zadovoqnih korisnika registrovanoje u op{toj medicini i specijalisti~ko-konsultativnoj delatnosti kod interniste,dok su najneodlu~niji anketirani u slu`biza zdravstvenu za{titu èna. U pore|ewusa sli~nim istraìvawima, sprovedenim uprethodne tri godine, moè se uo~iti ne-{to ve}a kriti~nost pacijenata u smislupreciznijeg ocewivawa op{teg zadovoq-stva korisnika radom lekara i samim timpove}awe kategorije zadovoqnih, odnosnonezadovoqnih, pri ~emu je ovog puta evi-dentiran zna~ajno ve}i broj veoma zado-voqnih.

Polaze}i od shvatawa da je u planirawui realizaciji zdravstvene za{tite aktivnaparticipacija gra|ana sastavni deo zdrav-stvenog sistema, posebno na nivou primar-ne zdravstvene za{tite, ovim je ujedno ispu-wen jedan od bitnih preduslova u ostvari-vawu pozitivnih efekata zdravstvene za-{tite – u~estvovawe pojedinca u svim eta-

Literatura

1. Donabedian A.: Exploration in quality Assessment and Monitoring, vol. I, Health Administration Press, 1980.

2. V. Cuci}: Teorijske osnove za procenu kvaliteta ra-da u zdravstvenoj delatnosti, Tehnologija u zdrav-stvenoj za{titi, Republi~ki SIZ zdravsteeneza{t{pe, Beograd, 1981.

3. Zakon o zdravstvenoj za{titi, Slu`beni glasnikRS, broj 17/92.

4. Pravilnik o na~inu i postupku sprovo|ewa nadzo-ra nad stru~nim radom u zdravstvenoj delatnosti,Slu`beni glasnik RS, broj 27/93.

5. Cuci} V.: Terminolo{ki re~nik kvaliteta u zdrav-stvenoj za{titi, Beograd 2000.

6. GZZZ Beograd: Kvalitet u zdravstvenoj za{titi,Dani Zavoda – 21. stru~na konferencija, Beograd,2001.

7. FON: Odnosi s javno{}u i poslovna komunikacija,Ve{tine i tehnike komunikacije zdravstvenih usta-nova, Beograd, 2005.

Grafikon 5. Op{te zadovoqstvo korisnika radominterniste DZ Zvezdara 26.11.2007.

63

33,4

1,8 0 1,8

0

10

20

30

40

50

60

70

%

Veo

ma

zado

voq

an

Zad

ovoq

an

Neo

pred

eqen

Nez

adov

oqan

Veo

ma

neza

dovo

qan

Saètak. Populaciona dinamika je u Po-moravskom okrugu multifaktorski determi-nisana i karakteri{u je specifi~nost ukretawu stanovni{tva vezana za velikibroj qudi na privremenom radu u inostran-stvu koji stalno povla~e za sobom mla|u po-pulaciju, a ostaju stara~ka doma}instva,{to je posebno karakteristi~no za op{ti-ne Despotovac i Svilajnac. Iz op{tine Re-kovac, koja spada u red nerazvijenih op{ti-na i ima uglavnom ruralno stanovni{tvo,mla|a populacija se iseqava u okolne grado-ve. Stanovni{tvo ovih op{tina spada u redvrlo starog stanovni{tva, jer se procenatstarijeg od 65 godina kre}e od 24,2 odsto do31,4 odsto, tako da se ceo okrug sa 21,2 od-sto starog stanovni{tva nalazi u poodma-kloj fazi demografskog starewa, indeks sta-rewa je tako|e vrlo visok i iznosi 1,2.

Demografski procesi se karakteri{u opa-dawem broja stanovnika izme|u dva zadwa po-pisa u proseku za 14 odsto, i za dva odsto odpopisa 2002. do 2006. godine, niskom stopom na-taliteta od 8,8 odsto i visokom stopommortaliteta od 16,9 odsto na 1000 stanov-nika, a samim tim i negativnom stopom pri-rodnog prira{taja – 7,5 odsto. Stope smrt-nosti odoj~adi, male dece i mrtvoro|enostispadaju u red niskih stopa.

Kqu~ne re~i: Stanovni{tvo, natali-tet, moralitet, prirodni prira{taj.

Summary. The dynamics of population inPomoravlje countiy is determined by variousfactors and is characterized by specific popu-lation fluctuations. This is in connection with thefact that a large number of people temporarilyworking abroad represent mostly young popula-tion, while older people remain in the house-holds – a trend that is especially characteris-tic of Despotovac and Svilajnac municipalities.In the predominantly rural and largely under-developed municipality of Rekovac, youngerpopulation migrates to nearby towns. The pop-ulation of these municipalities is caracterized asvery odl, since the percentage of people who aremore than 65 years old is from 24.2% to31.4%. The county as a whole has 21.2% of oldpopulation, which means that it is at a laterstage of demographic aging. The aging index isalso very high – 1,2.

Demographic processes are characterized by anaverage 14% decrease in population between thelast two population counts, as well as an average2% decrease from 2002 to 2006. With birhratesvery low (8,8%), and death rates high (16,9 outof 1000 citizens), the population growth rates arenegative (7.5). Death rates in infants and chil-dren, as well as stillbirth rates are low.

Key words: Population, birhrates, death rates,populatin growth rates.

55


1Dr Dragana Radovanovi}, Zavod za javno zdravqe ]uprija „Pomoravqe“ u ]upriji.

*Iz: „Medicinski ~asopis PONS“, 8. maj 2008.

Demografske i vitalne karakteristike stanovni{tva Pomoravskog okruga*D. Radovanovi}1

Demographic an Vital Characteristics of inhabitants of Pomoravlje County D. Radovanovi}

Uvod

Podaci o broju i strukturi stanovni-{tva dobijaju se metodom popisa stanovni-{tva u odre|enom kriti~nom momentu. Pre-ma me|unarodnim dogovorima, popis stanov-ni{tva vr{i se svake desete godine. Broj-no stawe stanovni{tva na odre|enom podru~-ju je pokazateq neophodan kao osnova za iz-ra~unavwe odre|enih zdravstvenih indika-tora, a tako|e ima zna~aja i pri dono{ewuodre|enih programa zdravstvene za{tite iplanirawa mreè i kapaciteta zdravstvenihustanova. Kako vrednost ovog parametra mo-è zna~ajno da varira izme|u dva popisa, sobzirom na uslove ìvota u savremenom sve-tu i nepredvidive doga|aje koji bitno uti-~u na demografska kretawa, to se za razdo-bqe izme|u wih pribegava dono{ewu odre-|enih procena. Analizirawe kretawa brojastanovnika ukazuje na intenzitet promena ubroju stanovnika, tendenciju izmena veli~i-ne populacije u gradskim i seoskim podru~-jima itd.

Teorija okruga, brojno stawe i gustina naseqenosti

Pomoravski okrug se prostire na povr{i-ni od 2615 kilometara kvadratnih, sa 190naseqa, 227435 stanovnika po popisu iz2002. godine i prose~nom gustinom naseqe-


56

nosti od 87 stanovnika po kvadratnom kilo-metru. Pomoravskom okrugu pripada {estop{tina: Despotovac, Jagodina, Para}in,Rekovac, Svilajnac i ]uprija. Najve}u povr-{inu ima op{tina Despotovac, a najve}ibroj stanovnika op{tina Jagodina, koja imai najve}i broj naseqa, najve}u gustinu nase-qenosti i sedi{te je Okruga (tabela 1).

U periodu izme|u dva popisa (tabela 2),stanovni{tvo Pomoravskog okruga broj~anoje smaweno za 36673 lica, odnosno za 13,9 od-sto. Dakle, na teritoriji okruga postojitendencija depopulacije koja je najvi{e iz-raèna u op{tinama Despotovac za 24,4 od-sto i Svilajnac za 23 odsto, koje imaju ve-liku migraciju stanovni{tva u inostran-stvo, i Rekovac za 20,3 odsto, gde dominirastaro stanovni{tvo, a najmawe u Jagodini 8,2odsto. U strukturi stanovni{tva zastupqe-nije je seosko stanovni{tvo sa 57,1 odsto,ali se moè primetiti u odnosu na prethod-ni popis smawewe seoskog stanovni{tva za~etiri odsto, a pove}awe gradskog zbog sveve}e migracije stanovni{tva iz sela u gra-dove. Jedino je u o{{tini ]uprija znatnovi{e stanovni{tva 61,3 odsto u gradu negona selu, dok je u op{tini Rekovac komplet-no seosko stanovni{tvo.

Proceweni broj stanovnika u 2006. godini,prema podacima Republi~kog zavoda za stati-stiku, ukazuje na daqi pad broj stanovnikana celom podru~ju okruga za dva odsto za pro-tekle ~etiri godine od posledweg popisa.

Tabela 1. Op{tine Pomoravskog okruga sa brojem naseqa i gustinom naseqenosti po popisu 2002. godine

Red. br. Op{tine Br. naseqa Br. stanovnika Povr{ina u km2 Prose~na gustina naseqenosti

1. Despotovac 33 25611 623 41,1

2. Jagodina 52 79894 470 150,8

3. Para}in 35 58301 542 107,6

4 Rekovac 32 13551 366 37,0

5. Svijalnac 22 25511 326 78,3

6. ]uprija 16 33567 288 116,6

Pomoravski okrug 190 227435 2615 87,0

Biolo{ki sastav stanovni{ta

Struktura stanovni{tvaprema polu

Polna struktura, odnosno odnos broja mu-{karaca i èna, odre|en je biolo{kim i

57


socijalnim faktorima, tj. zavisi od polnestrukture ìvoro|enih i umrlih, migracio-nih kretawa i dejstva nekih spoqnih fak-tora (ratova), kao i od razvijenosti i ko-ri{}ewa zdravstvene slu`be, posebno jedi-nica za zdravstvenu za{titu èna.

Tabela 2. Stanovni{tvo Pomoravskog okruga u op{tinama prema popisu iz 1991. i 2002. godine

Red. br. Op{tine Godina Ukupno % Gradsko % Seosko %

1. Despotovac1991. 33869 100 6683 20,3 27006 79,7

2002. 25611 100 6728 26,3 18883 73,7

2. Jagodina1991. 77226 100 37560 48,6 39666 51,4

2002. 70894 100 35589 50,2 35305 49,8

3. Para}in1991. 64119 100 25567 39,9 38552 60,1

2002. 58301 100 25292 43,4 33009 56,6

4 Rekovac1991. 17011 100 1916 11,3 15095 88,7

2002. 13551 100 0 0 13551 100,0

5. Svijalnac1991. 33136 100 9622 29,0 23514 71,0

2002. 25511 100 9395 36,8 16116 63,2

6. ]uprija1991. 38747 100 21367 55,1 17380 44,9

2002. 33567 100 20585 61,3 12982 38,7

Pomoravski okrug.1991. 264108 100 102895 38,9 161213 61,1

2002. 227435 100 97589 42,9 129846 57,1

Tabela 3. Proceweni broj stanovnika Pomoravskog okruga u 2006. godini u odnosu na popis iz 2002. godine

Godina Despotovac Jagodina Para}in Rekovac Svilajnac ]uprija Okrug

2002. 25611 70894 58301 13551 25511 33567 227435

2006. 24999 70566 57926 12941 25314 33128 224874

Indeks 06/02 0,97 0,99 0,99 0,95 0,99 0,98 0,98

Grafikon 1. Stanovni{tvo Pomoravskog okruga po popisima 1991. i 2002. godine i proceni za 2006. godinu.

0

50

100

150

200

250

300

Despotovac Jagodina Para}in Rekovac Svilajnac ]uprija Okrug

u hiqadama2006

2002

1991


58

Polna struktura nema direktnog zna~ajaza zdravstveno stawe stanovni{tva, ali jezna~ajna za izra~unavawe nekih stopa i zaodre|ivawe specifi~nog morbiditeta imortaliteta.

Iz tabele 4 se vidi da je po popisu iz2002. godine udeo stanovnika ènskog polane{to ve}i 51,5 odsto, {to je karakteristi-ka razvijenih zemaqa, odnosno pokazateqboqe socioekonomske razvijenosti i nivoazdravstvene za{tite èna. Od ukupnog bro-ja stanovni{tva ènskog pola 43,5 odsto jeèna fertilnog perioda koje predstavqajubiolo{ki potencijal stanovni{tva na osno-vu koga se planira populaciona politika.

Tabela 4. Stanovni{tvo Pomoravskog okruga prema polu, po popisu iz 2002. godine

Op{tineMu{karci @ene @ene fertilnog perioda


Despotovac 12561 49,0 13050 51,0 5243 40,2

Jagodina 34368 48,5 36526 51,5 16641 45,6

Para}in 28375 48,7 29926 51,3 13526 45,2

Rekovac 6591 48,6 6960 51,4 2322 33,4

Svijalnac 12138 47,6 13375 52,4 5525 41,3

]uprija 16163 48,2 17404 51,8 7730 44,4

Pomoravski okrug 110196 48,5 117239 51,5 50987 43,5

Grafikon 2. Procentualna struktura pojedinih kat-egorija stanovni{tva u 2002. godini.

14,7%6,4%

21,2%57,7%

0-6 god. 7-19 god. 20-64 god. 65 i vi{e god.

Tabela 5. Broj i procentualno u~e{}e pojedinih kategorija stanovnika Pomoravskog okruga u 2002. godini

Red

. b

r.

Kategorijestanovni{tva

Op{tina

Despotovac Jagodina Para}in Rekovac Svilajnac ]uprija Okrug

Broj % Broj % Broj % Broj % Broj % Broj % Broj %

1. Pred{kolskadeca 0-6 god.

1670 6,5 4506 6,4 3861 6,6 641 4,7 1740 6,8 2042 6,1 14460 6,4

2. Pred{kolskadeca i omla-dina 7-19 god.

3609 14,7 10475 14,8 9023 15,5 1620 12,0 3646 14,3 5110 15,2 33483 14,7

3. Radno aktivnostanovni{tvo20-64 god.

14149 55,2 42574 60,1 34156 58,6 7032 51,9 13800 54,1 19579 58,3 131290 57,7

4. Starije genera-cije stanovni-{tvo 65 i vi{e

6183 24,1 13339 18,8 11261 19,3 4258 31,4 6325 24,8 6836 20,4 48202 21,2

Ukupno 25611 100 70894 100 58301 100 13551 100 25511 100 33567 100 227435 100

Struktura stanovni{tva prema starosti

Na starosnu strukturu stanovni{tva uti-~e prirodno kretawe (ra|awe i umirawe),ali i mehani~ko kretawe stanovni{tva, mi-gracije. Poznavwe starosne strukture sta-novni{tva daje nam sliku starosti popula-cije u celini na osnovu koje se odre|ujuprioritetni zdravstveni problemi i plani-ra zdravstvena za{tita.

Iz navedenih podataka o starosnojstrukturi stanovni{tva moè se uo~iti dastanovni{tvo Pomoravskog okruga pripa-da, po Sundbergu, takozvanom regresivnombiolo{kom tipu stanovni{tva, a po zre-losti spada u grupu vrlo starog stanovni-{tva, s obzirom da je udeo stanovnika sta-rijih od 65 godina 21,2 odsto. Taj udeo jenajmawi u op{tini Jagodina 18,8 odsto, anajve}i u op{tini Rekovac, ~ak 31,4 odsto,koji spada u red nerazvijenih, ruralna op-{tina sa najve}im brojem stara~kih doma-}instava, zbog migracije mladih u okolne

59


gradove. Op{tine Svilajnac i Despotovactako|e imaju veliki uedo stanovnika pre-ko 65 godina, 24,8 odsto, odnosno 24,1 od-sto. Za ove op{tine je karakteristi~namigracija velikog dela stanovni{tva uinostranstvo, koji stalno povla~e za so-bom mla|u populaciju, a ostaju stara~kadoma}instva. Indeks starewa stanovni{tvaokruga je tako|e visok, 1,2, {to pokazuje dapostoji proces izraènog starewa stanov-ni{tva, jer se smatra da je starewe stanov-ni{tva po~elo kada je vrednost ovog poka-zateqa ve}a od 0,4. Indeks starewa pred-stavqa odnos procentualnog udela stanov-ni{tva preko 60 godina i stanovni{tva do19 godina.

Vitalne karakteristike stanovni{tva Pomoravskog okruga

Stanovni{tvo, kao dinami~na pojavastalno se mewa, kre}e. Prirodno kretawestanovni{tva podrazumeva promene u ukup-nom broju stanovnika kao posledica ra|awa

Tabela 6. Pokazateqi starosti stanovni{tva okruga prema popisu 2002. godine

Pokazateq starosti Despotovac Jagodina Para}in Rekovac Svilajnac ]uprija Okrug

Zrelost stanovni{tva (%) 24,0 18,6 18,9 31,1 24,5 20,1 20,7

Indeks starewa. 1,5 1,1 1,1 2,3 1,4 1,2 1,2

Tabela 7. Vitalni pokazateqi stanovni{tva Pomoravskog okruga u 2005. godini

Red

. b

r.

Op{tine

@IVORO\ENI

UMRLI

Stopa smrtnostiodoj~adi

Stopaprirodnogprira{taja

MRTVO-RO\ENIUkupno Odoj~ad

Deca 1-6god.

BrojStopa

mortaliteta BrojStopa

mortalitetaBroj % Broj % Broj %

1. Despotovac 184 7,2 466 18,2 1 0,21 1 0,2 5,4 -11,0

2. Jagodina 721 10,2 1097 15,5 5 0,46 1 0,1 6,9 -5,3 6 8,3

3. Para}in 538 9,2 930 15,9 6 0,65 11,2 -6,8 3 5,6

4. Rekovac 82 6,0 294 21,7 -15,6

5. Svijalnac 211 8,3 488 19,1 2 0,41 9,5 -10,9

6. ]uprija 279 8,3 559 16,6 1 0,18 1 0,2 3,6 -8,3

Pomoravskiokrug

2013 8,8 3834 16,9 15 0,39 3 0,1 7,5 -8,0 9 4,5

(natalitet) i umirawa (mortalitet). Brojro|enih je pozitivna a broj umrlih negativ-na komponenta kretawa stanovni{tva. Nadinamiku prirodnog kretawa stanovni{tvauti~e niz faktora: nasledni, socijalno-eko-nomski, dinamika obolevawa, sklapawa irazvoda brakova i dr. Posledwi zvani~noobjavqeni vitalni pokazateqi za teritori-ju Pomoravskog okruga, od strane Republi~-kog zavoda za statistiku, su za 2005. godinu.

Natalitet, ra|awe, jeste pozitivan fe-nomen u prirodnom kretawu stanovni{tvakoji dovodi do wegovog pove}awa. Na visi-nu stope nataliteta uti~e struktura stanov-ni{tva prema starosti, polu, socijalno-eko-nomske prilike, tradicija, kultura, religi-ja, psiholo{ki ~inioci i dr. U razvijenimzemqama stope nataliteta su u laganom opa-dawu, a u na{oj zemqi su izuzetno niske od-nosno nepovoqne.

Broj ìvoro|enih u Pomoravskom okruguje u stalnom padu, kako u apsolutnim vredno-stima tako i u stopama, u svim op{tinama.Prema SZO faza nepovoqnog nataliteta jestopa ispod 12%o. U 2005. godini stopa na-taliteta za okrug je 8,8 pri ~emu je najniàu Rekovcu 6,0, a najvi{a u Jagodini 10,2.

Mortalitet, umirawe, jeste negativna vi-talna komponenta i od velikog je zna~aja uoceni zdravstvenog stawa stanovni{tva. Op-{ta stopa mortaliteta, odnosno ukupan brojumrlih u Pomoravskom okrugu je visok i ustalnom je porastu, vezano za sve izraèni-je starewe stanovni{tva. Prose~na stopa zaOkrug je 16.9, a najvi{u stopu ima op{tinaRekovac jer je to op{tina sa najstarijompopulacijom.

Mortalitet odoj~adi je jedan od najbitni-jih indikatora socioekonomskih prilika ifunkcionisawa zdravstvene za{tite èna idece. Stope smrtnosti odoj~adi su niske ve}duì vremenski period u Okrugu; za 2005. go-dinu je stopa 7,5 a tolerantna granica zaEvropu je 20. Najvi{u stopu smrtnosti odoj-~adi u okrugu ima op{tina Para}in 11,2.

Stopa mrtvoro|enih, odnosno mortinata-liteta u Okrugu je tako|e niska 4,5, jer po-stoji odgovaraju}a i dobro razvijena zdrav-


60

stvena za{tita trudnica, dok se kompliko-vane trudno}e tretiraju u visoko specijali-zovanim ustanovama tercijalnog nivoazdravstvene za{tite.

Proporcionalna smrtnost dece do pet go-dina se odnosi na procentualno u~e{}e uukupnoj smrtnosti i iznosti 0,1 odsto, {toje niska stopa (niska stopa ispod dva odsto)i pokazateq je dobrog zdravstvenog stawa izdravstvene za{tite male dece.

Prirodni prira{taj predstavqa razlikuizme|u apsolutnog broja ìvoro|enih iumrlih na jednoj teritoriji. Izraàva sestopom na 1000 stanovnika i za teritorijuOkruga za 2005. godinu iznosi -7,5, pa se mo-è govoriti o velikoj biolo{koj regresijistanovni{tva, jer jo{ od sredine osamdese-tih godina prirodni prira{taj ima negativ-nu vrednost.

Zakqu~ak

Demografska situacija Pomoravskogokruga je zabriwavaju}a {to zahteva sveobu-hvatno sagledavawe problema s obzirom nakompleksnu osnovu reproduktivnog pona{a-wa u savremenom dru{tvu vezanog za porastproporcije aktivnog ènskog stanovni{tva,vi{i nivo obrazovawa, promenu poloàja

Grafikon 3. Trend kretawa stope nataliteta i mor-taliteta u periodu 2002 - 2005. godina.

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

2002. 2003. 2004. 2005.

Natalitet Mortalitet

ène u dru{tvu i porodici, planirawe po-rodice, smawewe raznih uticaja tradicije.kasnije stupawe u brak, mogu}nost ostvari-vawa vi{eg standarda ìvota i sl. Proce-si ndustrijalizacije i urbanizacije uticalisu na prelazak seoskog stanovni{tva u gra-dove i na prelazak neaktivnog ènskog sta-novni{tva u aktivno.

Najva`niji ciqevi razvoja stanovni{tvajesu suzbijawe postoje}ih negativnih pojavai postizawe stabilizacije rasta stanovni-{tva do nivoa potrebnog za obnavqawe sta-novni{tva, zatim poboq{awe zdravstvenog

Literatura

1. Ba{i} S., Jovi} S.: Merewe zdravstvenog stawa sta-novni{tva, Ni{.1995.

2. \oki} D.: Zdravstveno stawe stanovni{tva Srbije1986-1996, analiti~ka studija, Beograd 1998.

3. Radovanovi} D.: Analiza zdravstvenog stawa stanov-nika Pomoravskog okruga u 2005 ]uprija, 2006.

4. Zavod za za{titu zdravqa „Pomoravqe“ ]uprija:Statisti~ki prikaz zdravstvene delatnosti na te-ritoriji Pomoravskog okruga i pojedinih pokazate-qa zdravstvenog stawa u 2004., ]uprija, 2005.

5. Zavod za javno zdravqe „Pomoravqe“ ]uprija: Sta-tisti~ki prikaz zdravstvene delatnosti na terito-riji Pomoravskog okruga i pojedinh pokazateqazdravstvenog stawa u 2005., ]uprija, 2006.

6. Republi~ki zavod za statistiku: Vitalni pokazate-qi stanovni{tva Pomoravskog okruga za 2002–2003godinu, Kragujevac, 2005.

7. Republi~ki zavod za statistiku: Popis stanovni-{tva Srbije 1991, Kragujevad, 1992.

8. Republi~ki zavod za statistiku: Popis stanovni-{tva Srbije 2002, Kragujevac 2003.

9. Republi~ki zavod za slatistiku: Procena broja sta-novnika Pomoravskog okruga u 2006, Kragujevac.2007.

10. Institut za zdravstvenu za{titu majke i detetaSrbije: Obnavqawe stanovni{tva i za{tita repro-duktivnog zdravqa, Beograd, 1999.

11. Jevtovi} I.: Metodologija nau~nog istraìvawa umedicini, Kragujevac. 2005.

61


stawa i smawewe smrtnosti, racionalni te-ritorijalni razvoj i smawewe iseqavawastanovni{tva.

Navedeni ciqevi razvoja stanovni{tvamogu se ostvariti integralnim ekonom-skim i socijalnim razvojem i pored op-{tih mera treba utvrditi i konkretnekratkoro~ne mere populacione politike idugoro~ne mere za razvoj stanovni{tva na~ijem bi se sprovo|ewu, uz dràvne orga-ne, angaòvali i drugi relevantni dru-{tveni ~inioci.

Saètak. Ciq ovog istraìvawa bio je dase utvrdi zastupqenost i vrste mleka imle~nih proizvoda u obrocima pred{kolskihustanova. Dobijeni rezultati su tuma~eni uskladu sa Pravilnikom i savremenim preporu-kama. Istraìvawe je sprovedeno tokom 2007.godine u pet pred{kolskih kuhiwa Ni{kogokruga. Uzorkovano je 40 obroka kojima je od-re|ivana energetska vrednost i merena koli-~ina mleka i mle~nih proizvoda u obroku. Za-stupqenost mleka i mle~nih proizvoda u de~-jem obroku bila je nià od predvi|ene Pravil-nikom (prose~no 17.2% ukupnog energetskogunosa), naro~ito u toku toplijeg dela godi-ne (13,6%). Deca su u vrti}u prose~no unosi-la 1,21 porciju mleka i mle~nih proizvoda(preporuke su dve porcije/dnevno). Najve}u za-stupqenost me|u ovom grupom namirnicaimali su jogurt i kiselo mleko (40,8%) imleko (33,6%). a najmawu sir (9,6%).

Mleko i mle~ni proizvodi bi u de~jemobroku trebali biti ~e{}e zastupqeni.Neophodno je sprovesti anketu ishrane dabi se utvrdilo u kojoj meri se ovaj nedosta-tak koriguje u ishrani kod ku}e.

Kqu~ne re~i: Mleko i mle~ni proizvodi,pred{kolske ustanove, obroci.

Summary. The purpose of this research was toestablish the frequency and type of milk and milkproducts in meals pf pre-school establishments. Theresults were interpreted in accordance with the Reg-ulations and contemporary recommendations. Theresearch was conducted during 2007, in 5 pre-school kitchens of the Nis District. Samples weretaken from 40 meals in order to determine energeticvalues and the amount of milk and milk productsin them. The part of milk and milk products inmeals for children was lower than the level re-quired by the Regulations (averagely 17.2% from to-tal energy intake), especially during the warm partof the year (13.6%). Children in kindergartens av-eragely ingested 1.21 rations of milk and milkproducts (the recommended quantity is 2 rationsper day). The greatest frequency in this category be-longed to yogurt and curdled milk (40.8%) andmilk (33.6%) and the least to cheese (9.6%).

Milk and milk products in children’s mealsought to be more frequent. It is necessary to con-duct a survey of nutrition in order to determinewhether this lack is corrected in nutrition at home.

Key words: Milk and milk products, preschoolcentres, meals.

63


1 Mr sc. dr Konstansa Lazarevi}, Institut za javno zdravqe Ni{.2 Dr Lazar Bo{kovi}, Institut za javno zdravqe Ni{.

Zastupqenost mleka i mle~nih proizvoda u dru{tvenojishrani pred{kolske dece u Ni{kom okruguK. Lazarevi},1 L. Bo{kovi}2

Frequency of Milk and Dery Producs in Meals of pre-school children of Nis DistrictKonstansa Lazarevic, M. D., B sc, D. P. H.; Lazar Boškovic, M.D.

ni koje usvojimo u tom periodu ìvota~esto mogu biti i prisutne u odraslomdobu.1, 2

Uvod

Namirnice koje koristimo u ishraniu detiwstvu, kao i lo{e navike u ishra-

Mleko i mle~ni proizvodi predstavqajuvaàn deo ishrane dece i odraslih kao iz-vor energije, proteina, masti, vitamina iminerala.

Odgovaraju}i unos mleka i mle~nih pro-izvoda kod dece neophodan je za normalanrast i razvoj zahvaquju}i visokom sadràjukalcijuma i proteina kao i insulinu sli~-nog rastu}eg faktora 1.3, 4 Nutrijenati pri-sutni u mleku i mle~nim proizvodima u od-raslom dobu protektivno uti~u na nastanakgojaznosti, hipertenzije, dijabetesa tip 2,osteoporoze, kamena u bubregu i nekih kar-cinoma.5

Ciq ovog rada jeste da ispita zastupqe-nost mleka i mle~nih proizvoda u ishranidece u skladu sa pozitivnim zakonskim pro-pisima i svetskim preporukama.

Metod rada

Istraìvawe je sprovedeno u toku 2007.godine u pet centralnih kuhiwa (Ni{, Me-ro{ina, Gaxin Han, Svrqig i Raàw) Ni-{kog okruga. Iz kuhiwa je metodom slu~aj-nog uzorka, u nenajavqene dane, uzorkovano40 celodnevnih obroka (doru~ak, ru~ak idve uìne), po deset obroka u svakom kvar-talu. Obroci su bili identi~ni obroku ko-ji su dobijala deca.

Energetska vrednost obroka odre|ivanaje standardnim hemijskim metodama u labo-ratoriji Centra za higijenu i humanu eko-logiju Instituta za javno zdravqe Ni{. Ko-li~ina mleka i mle~nih proizvoda (u grami-ma) merena je na elektronskoj vagi i izra-èna preko porcija. Udeo mleka i mle~nih


64

proizvoda u obrocima u kojima su kori{}e-ni za pripremu izra~unavan je na osnovu re-cepture.

Rezultati su tuma~eni prema preporuka-ma svetskih agencija,6,7,8 a koji su preporu-ke za unos mleka i mle~nih proizvoda izra-àvali brojem porcija (tabela 1).

RezultatiProse~ne eneretske vrednosti i broj

porcija mleka i mle~nih proizvoda u anali-ziranim obrocima (kvartalno) prikazane suna tabeli 2.

U toku 2007. godine prose~na energetskavrednost obroka nije se u odnosu na kvarta-le zna~ajno razlikovala, i bila je ne{tonià od preporu~ene. U periodu april–junzabeleèno je zna~ajno mawe u~e{}e mlekai mle~nih proizvoda u ukupnoj energetskojvrednosti pred{kolskog obroka.

Koli~ine namirnica u dnevnom obrokupokazivale su velike varijacije; deca su

Tabela 1. Preporuke za unos mleka i mle~nihproizvoda kod pred{kolske dece

1 porcija - mleko - 244 g; jogurt - 245 g; sir - 50 g;puding 245 g

AgencijaUzrast(god.)

Preporuke(porcija)

My Pyramid (6)2-3 2

4-8 2

American Heart Association (7)1-3 2

4-8 2

Institute of Medicine/NationalAcademy of Science (8)

2-5 2

Tabela 2. Prose~na energetska vrednost, broj porcija mleka i mle~nih proizvoda u obroku i u~e{}e u ukup-noj energetskoj vrednosti obroka.

Sezona Energetska vrednost (kcal) Porcija U~e{}e (%)

Januar−mart 967,6 1,55 17,8

April−jun 1099,2 0,91 13,6

Jul−septembar 1083,6 1,16 19,4

Oktobar−decembar 1060,4 1,38 18,2

Ukupno 1052,7 1,21 17,2

prose~no unosila 1,21 porciju mleka imle~nih proizvoda (tabela 3).

Vi{e od jedne tre}ine analiziranihobroka sadràlo je mawe od jedne porcijemleka i mle~nih proizvoda (tabela 4).

Najzastupqeniji mle~ni proizvodi u de~-jem obroku (grafikon 1) bili su kiselo-mle~ni proizvodi kao {to su jogurti, kise-lo mleko (40,8%) i mleko: obi~no mleko(18,4%) i zasla|eno mleko (bela kafa, ka-ramel i ~okoladno mleko 15,2%). Zna~ajan

65


deo mleka deca su unosila preko poslasti-ca sa mlekom (16%).

Diskusija

Prose~na energetska vrednost i u~e{}emleka i mle~nih proizvoda u energetskojvrednosti obroka u na{oj studiji su ne{toniì od preporu~enih vaè}im Pravilni-kom9. Zastupqenost ove grupe namirnica bi-la je dosta nià u periodu april-jun (samo13,6% od preporu~enih 20%). Mleko i mle~-ni proizvodi predstavqaju epidemiolo{kirizi~ne namirnice10 i najverovatnije se iztog razloga mawe ukqu~uju u obrok u tokutoplih meseci.

Vi{e od jedne tre}ine analiziranihobroka u na{oj studiji imala je u sastavumawe od jedne porcije mleka i mle~nih pro-izvoda. Nedovoqna zastupqenost ovih proiz-voda zapaèna je i u dru{tvenoj ishranipred{kolske dece u Zagrebu (Hrvatska).11

Pre bilo kakve korekcije sastava pred-{kolskog obroka trebalo bi sprovesti an-ketu koja bi imala za ciq da utvrdi koje sunamirnice iz grupe mleko i mle~ni proiz-vodi omiqene u ishrani dece, i da li i ko-liko ~esto roditeqi ukqu~uju ovu grupu na-mirnica u sastav de~jeg obroka (u toku ve-~ere i u obrocima tokom vikenda).

Istraìvawe sprovedeno u Hrvatskoj jepokazalo da su mle~nn proizvodi koje decavole sve vrste hladnog mleka i krem sire-vi, nasuprot jogurtu i tvrdim sirevima.12 ada je prose~an dnevni unos mleka u obroci-ma dece i adolescenata mawi od 0,3 litra.

Ne postoje dokazi da se zamenom punoma-snih i delimi~no obranih mleka i proizvo-da od mleka i mle~nih proizvoda sa proiz-vodima sa niskim procentom masti moèprevenirati nastanak gojaznosti kod dece,13

te je dozvoqena i wihova umerena upotrebau ishrani dece.

U Srbiji se primewuje dobrovoqna for-tifikacija mleka vitaminima A i D. Defi-citi vitamina A jo{ uvek su prisutni u Sr-biji.14 Ovi proizvodm trebaju se povremeno

Tabela 3. Koli~ina mleka i mle~nih proizvoda uanaliziranim celodnevnim obrocima

NamirnicaPorcija (broj)

SV±SD Min−max

Mleko 0,43±0,63 0,66−1,04

Kiselo-mle~ni proizvodi 0,50±0,44 0,21−1,63

Sir 0,19±0,41 0,5−1,47

Mle~ne poslastice 0,19±0,40 0,44−1,65

Ukupno 1,21±0,56 0,5−5,3

Tabela 4. Broj porcija mleka i mle~nih proizvodau analiziranim celodnevnim obrocima

Porcija (broj) Obroci (broj)

< 1 14 (35%)

≥ 1 26 (65%)

Grafikon 1. U~e{}e pojedinih namirnica u ukupnomdnevnom unosu mleka i mle~nih proizvoda.

16,0%

9,6%

40,8%

15,2%

18,4%

Slatki mle~ni obroci)sugli, puding, griz(

Sir

Kiselo-mle~ni obroci)jogurt, kiselo mleko(

,Mleko (~okoladno)karamel, bela kafa

Mleko

Mleko (~okoladno,karamel, bela kafa)

Kiselo-mle~ni obroci(jogurt, kiselo mleko)

Slatki mle~ni obroci(sugli, puding, griz)

ukqu~ivati u obrok u ciqu prevencije de-ficita.

U na{oj studiji u obroku su od mle~nihproizvoda najzastupqeniji bili kiselo-mle~ni proizvodi, kao {to su kiselo mle-ko i jogurt. Wihova upotreba u ishrani de-ce preporu~uje se zbog probiotskog dejstvaovih namirnica, a mogu ih koristiti i de-ca intolerantna na laktozu.15, 16 Prirodnoaromatizovana mleka, ~okoladna mleka, be-la kafa, i sli~no, tako|e se preporu~uje uishrani dece i adolescenata, jer je prime-}eno da deca koja ih vi{e konzumiraju, ma-we koriste mikronutijentima siroma{nabezalkoholnih pi}a.17, 18 Meta analiza dosadsprovedenih studija je dokazala da koli~i-na kofeina prisutna u ovakvim napicima(npr. bela kafa i ~okoladno mleko) ne uti-~e na pona{awe dece, kako se ranije misli-lo.19

Rezultati studija na ìvotiwama i in vi-tro studija ne samo da dokazaju ve} i obja-{wavaju protektivno dejstvo unosa sira unastanku karijesa.20 Imaju}i u vidu malu za-stupqenost sira u dru{tvenoj ishrani pred-


66

{kolske dece, wegovo u~e{}e treba pove}a-ti. Preporu~uqivo je da se pripremaju jelakoja sadrè termi~ki obra|en sir, kako bise smawio epidemiolo{ki rizik. O~iglednoje da i u pogledu izbora mleka i mle~nih na-mirnica one moraju biti raznoliko zastu-pqene u de~jem obroku.

Zakqu~ak

Unos mleka i mle~nih proizvoda u dru-{tvenoj ishrann pred{kolske dece Ni{av-skog okruga je nedovoqan, naro~ito u tokuletwih meseci. To potvr|uje wihovo u~e{}eukupnoj energetskoj vrednosti obroka (pro-se~no 17,2%). Koli~ina ovih namirica upred{kolskom obroku zadovoqava samo 60%preporu~enih dnevnih potreba (dve porcijednevno). Neophodno je da se deci u pred-{kolskoj ustanovi obezbedi najmawe 1,5porcija mleka i mle~nih proizvoda. Ta~nukoli~inu i vrste namnrnica u pred{kol-skom obroku trebalo bi odrediti nakonsprovedene ankete ishrane ove dece.

Literatura

1. Koivisto Hursti U-K: Factors influencing children’s foodchoice. Ann Med 1999;31(Supp l):26-32.

2. Birch LL: Development of food preferences. Annu RevNutr 1999; 19:41-62.

3. Wiley AS. Does milk make children grow? Relationshipsbetween milk consumption and height in NHANES 1999-2002. Am J Hum Biol 2005; 17:425-41.

4. Huncharek M, Muscat J, Kupelnick B. Impact of dairyproducts and dietary calcium on bone-mineral content inchildren: Results of a meta-analysis. Bone 2008;43(2):312-21.

5. McCarron DA, Heaney RP. Estimated Healthcare SavingsAssociated With Adequate Dairy Food Intake. AmericanJournal of Hypertension 2004; 17:88-97.

6. United States Department of Agriculture, Human NutritionInformation Service. MyPyramid. Washington, DC: UnitedStates Department of Agriculture: 2005.

7. Gidding SS, Dennison BA, Birch LL, Daniels SR, GilmanMW, Lichtenstein AH. et al. Dietary recommendations forchildren and adolescents: a guide for practitioners. Consen-sus statement from the American Heart Association. Circu-lation 2005; 112:2061-75.

8. Institute of Medicine/National Academy of Science. WICFood Packages: Time for a Change. Washington, DC: Na-tional Academy Press; 2005.

9. Pravilnik o normativu društvene ishrane dece u ustanova-ma za decu (SL. glasnik RS. br 50/94).

10. Lazarevi} K., Nikoli} M., Stojanovi} D.: Jedan os-vrt na mikrobiolo{ku ispravnost mleka i proiz-voda od mleka, EKO-konferencija 2004, Novi Sad.Zbornik radova 2/2:163-7.

11. Coli} Bari} I., Mirjana Ble~i} M.: Frequency of dairy pro-ducts in preschool centers’ meals with regard to seasons.Mljekarstvo 2001; 51 (4): 287-99.

12. Coli} Bari} I.: A comparison of nutrition knowledge, atti-tudes and dairy consumption of school children accordingto age and gender. Mljekarstvo 2001; 51: 3-14.

13. Kranz S, Lin P, Wastgaf D. Children s dairy intake in theUnited States: Too little, too fat? J Pediatr 2007; 151:642-6.

14. Kristiforovi} Ili} M. Mikronutrijentne malnu-tricije. 15 kongres lekara Srbije. Zbornik saèta-ka 20,Vrwa~ka Bawa 2005.

15. Sieber R, Stransky M, de Vrese M Lactose intolerance andconsumption of milk and milk products. Z Ernahrungswiss1997;36(4):375-93.

16. Sanders ME. Use of probiotics and yogurts in maintenan-ce of health. J Clin Gastroenterol 2008;42Suppl 2:71-4.

17. Marshall TA, Eichenberger Gilmore JM, Broffitt B, Stumbo PJ.Levy SM. Diet quality in young children is influenced by be-verage consumption. J Am Coll Nutr 2005;24(l):65-75.

18. Johnson RK, Frary C, Wang MQ. The nutritiona conse-quences of flavored-milk consumption by school-aged

67


children and adolescents in United States. J Am Diet As-soc 2002; 102:853-6.

19. Stein MA, Krasowski M, Leventhal BL. Phillips W, Ben-der BG. Beavioral and cognitive effects of methylxanthi-nes. A meta-analysis of theophylline and caffeine . ArchPediatr Adolesc Med 1996; 150:284-8.

20. Kashket S, DePaola DP. Cheese consumption and the de-velopment and progression of dental caries. Nutr Rev 200260(4):97-103.

Na dan 27. juna 2008. „Politika“ je nastr. 23 objavila noticu o slavqu na Stoma-tolo{kom fakultetu, najstarijem na Balka-nu. Tako|e, 28. juna, na Vidovdan 2008. poja-vio se ~lanak na str. 23. u kome se tvrdi daje Stomatolo{ki fakultet najstarija viso-ko{kolska ustanova ovog tipa na prostorubiv{e Jugoslavije. Me|utim, radi pune isti-ne, moram da istaknem da je taj fakultet inajstariji u Evropi. Naime, raniji sistem{kolovawa za ovu struku bio je takav da suposle zavr{enog medicinskog fakulteta le-kari odlazili u inostranstvo na specijali-zaciju za bolesti usta i zuba. Pored toga, po-stojale su i {kole za zvawe zubara-dentiste.

Pre {ezdeset godina osnovan je u Beogra-du prvi stomatolo{ki fakultet u Evropi,po ugledu na ameri~ki sistem, a po idejiprofesora Qubomira \okovi}a, koji je bioi prvi dekan. Kao ameri~ki |ak, profesor\okovi} je uo~io prakti~nu stranu osamo-staqewa stomatologije iz okvira medicine,

s obzirom na to da su studenti u toku {esto-godi{we nastave ve} od prvog semestra upu-}ivani u program stomatologije, ne zaposta-vqaju}i pri tom op{tu medicinu, budu}i daje program za prva ~etiri semestra potpunoidenti~an i uzajamno priznat na oba fakul-teta. U preostalih osam semestara zastupqe-ni su svi predmeti op{te medicine, izuzevginekologije i pedijatrije, naravno sa akcen-tom na predmete stomatolo{ke struke.

Ubrzo su i sve zemqe Evrope, kao iostatak sveta, prihvatile ovaj sistem kaosvrsishodniji. Kao relativno mlada nauka,stomatologija se iz dana u dan sve vi{e{iri i produbquje tako da je nastala po-treba za specijalistima iz raznih oblasti.Danas ve} imamo desetak specijalizacija uovoj nauci. Utoliko pre izgleda besmisle-no skra}ivawe nastave na Medicinskom iStomatolo{kom fakultetu sa dvanaest nadeset semestara tokom sedamdesetih godi-na, {to je posebna tema.

Prim. dr Zoran Marinkovi}, Beograd

69


* Iz: „Politika“ 2. jul 2008.

Beogradski Stomatolo{ki fakultet najstariji u Evropi*

Jednu od kqu~nih uloga u osnivawu Veli-ke {kole imao je Dositej Obradovi}. Jedinise on, na poziv Kara|or|a, vratio iz ino-stranstva u Srbiju da svojim znawem i isku-stvom pomogne ustanak. Pro{le godine, 28.maja, emitovana je prigodna marka povodompovratka Dositeja Obradozi}a u otaxbinu.On je zajedno sa Ivanom Jugovi}em, koji je uto vreme bio verovatno najobrazovaniji Sr-bin koji je ìveo iradio u domovini,napravio prosvetniplan. Prema VukuKaraxi}u zamisao oosnivawu Velike{kole pripada upra-vo Ivanu Jugovi}u.

Dan uo~i sve~anogotvarawa Velike{kole, 30. avgusta1808. godine, Kara-|or|e je rekao daSrbija ima dovoqnovojnika ali ima maloobrazovanih qudi ida to mora da sepromeni. [kola je po~ela sa radom 1. sep-tembra 1808. godine. U prvu generaciju u~e-nika upisali su se Vuk Stefanovi} Karaxi},istori~ar Lazar Arsenijevi}, najstariji Ka-ra|or|ev sin Aleksa i drugi. Uslov za upisu {kolu bio je da u~enici ve} znaju da ~i-taju, pi{u i ra~unaju.

Zgrada u kojoj su dràna predavawa bilaje mala da primi sve u~enike, pa se ve} sle-

de}e godine promenila. U novoj zgradi odr-àvana je nastava sve do kraja Prvog srpskogustanka 1813. godine, kada je i {kola pre-stala sa radom. Ova zgrada sa~uvana je do da-nas i u woj se nalazi Muzej Vuka i Dosite-ja. [kola je trajala tri godine, a nastava jebila razredna, {to zna~i da je sve predmeejednom razredu predavao isti profesor. Ux-benika nije bilo, pa su |aci zapisivali

predavawa, dok suprofesori, koji suuglavnom bili obra-zovani Srbi iz Voj-vodine, koristilistrane kwige.

Zbog ponovnog pa-da u tursko ropstvoiz ove {kole nijeneosredno nastalanijedna prosvetnainstitucija. Prvavi{a {kola u Srbi-ji (Licej) osnovanaje u Kragujevcu, 1.jula 1838. godine.Licej je preseqen u

Beogrfad 1841. gdoine, a 1863. godine pre-rasta u Veliku {kolu koju su ~inila trifakulteta: Filozofski, Pravni i Tehni~-ki. Godine 1905. donet je u Srbiji prvi za-kon iz oblasti visokog obrazovawa pri ~e-mu Velika {kola prerasta u Beogradskiuniverzitet.

B. S.

71


* Iz: „Politika“ 12. jul 2008.

Dva veka {kolstva u Srbiji (1808-2008)*

Prigodna po{tanska marka i koverat Prvog dana.

Lako}a sa kojom zapo~iwemo nove poslove i te{ko}e da zapo~eto i zavr{imo pokazateqsu na{e vitalnosti, idejnosti i inicijativnosti, ali i odststvo voqe da se one usmere kaostvarewu zadatog ciqa. Na{u realnost karakteri{e obiqe zapo~etih, a malo dovr{enihradova. U takvim okolnostima mnogo je èqa i inicijativa, ali malo snage, htewa i istraj-nosti da se èqeno i ostvari. Takvom stawu pogoduje neizgra|en kulturni obrazac, odno-sno postojawe odgovaraju}ih institucija utemeqenih na stvarnim vrednostima kao nosioci-ma obrazovnog i vaspitnog sistema, pa pojedinci koji bi trebalo da rade jedno obuzeti sudrugim a po~nu da se bave ne~im tre}im. U toj difuziji se i te`we ka velikom dobru pre-tvaraju u svoju suprotnost za~iwenu egoizmom i sitnim pakostima.

Odoma}enom turskom re~i java{luk ozna~avamo to negativno socio-psiholo{ko stawe ukojem se otpor prema po{tovawu zakonom ugvr|enih pravila iskazuje sklono{}u da se sva-ki pojedinac shodno svojim interesima i potrebama pona{a kako èli. Uzrok takvom pona-{awu je u sporosti, prezirawu vremena i obaveza prema efikasnosti i ta~nosti. Sporostkoja dovodi do zaka{wewa je zapravo rodno mesto na{eg java{luka, koji je od sinonima zapolagani rad (od tur. yavas u zna~ewu sporo, polagano) dobio i zna~ewe pomenutog stawa~ije preovladavawe u odre|enoj sredini upu}uje i na odlike mentaliteta wenih ìteqa. Izwihove sporosti i zaka{wewa proisti~e neodgovoran, nemaran i aqkav odnos prema radu.

Aqkavost ozna~ava zapu{tenost i prqav{tinu, stawe u kojem stvari nisu na svom mestu ve}tamo gde ne bi trebalo da budu. U tom smislu aqkavim se smatra onaj koji ne rade}i kako tre-ba pravi gre{ke i ostavqa za sobom prepoznatqive zamrqane tragove. Wegove brqotine se ne~iste i ne ispravqaju jer simbolizuju okolnu saglasnost da se i tako moè. Suprotno vlada-vini pravila, reda i standarda, java{luk omogu|uje pojedincima da se shodno svojoj mo}i takoi pona{aju jer znaju da ne postoje mehanizmi koji bi ih primorali da ~ine druga~ije.

Ovakvo pona{awe je zavisno prvenstveno od socio-kulturne realnosti i saznawa o nepo-stojawu odgovaraju}ih mehanizama za sprovo|ewe postoje}ih zakona. Takav obrazac pona{a-wa nije, dakle, genetski prenosiva mentalna odlika jer se pojedinci odrasli u ambijentu ukojem se pre}utno toleri{e nepo{tovawe i kr{ewe postoje}ih pravnih normi potpuno dru-ga~ije pona{aju u sredini u kojoj se po{tuje javni red i sprovode postoje}i zakoni.

Ukoliko i pored èqe da se pona{amo shodno postavqenom standardu ne radimo ono {toho}emo ve} ono {to ne}emo, onda sile koje nas spre~avaju da ostvarimo èqeni ciq ukazuju nasvoju mo}. One su nekad predstavqane kao demoni, negativne vile, poput one koja je ometalagra|ewe Skadra. Ru{e}i ve} izgra|eno, one spre~avaju na{e samoizgra|ivawe, odnosno na{e do-laèwe do ciqa. Danas te demone moèmo prona}i u nama samima, u onom delu na{eg bi}a nadkojim nemamo potrebnu kontrolu i koje umesto da mi nad wim vladamo, ono ima vlast nad na-ma. Ono se ogleda u sadràju na{eg dru{tvenog i kulturnog nesvesnog koje svojom haoti~no{}uvlada nama spre~avaju}i nas da racionalno organizujemo i uredimo kolektivni ìvot.

Bojan Jovanovi}Iz: „Politika“, 22. jul 2008.

73

Izjave, mi{qewa....

Mo} java{luka


74

— Na rehabilitaciju nam stiù sve mla|i qudi povre|eni u saobra}ajnim nesre}ama, alii prilikom nesmotrenog skakawa u plitku vodu. U posledwe vreme so~avamo se sa „popla-vom“ ovih nesre}nih slu~ajeva. Me|utim, ovde su na rehabilitaciji i stariji pacijenti, po-sle {logova, tako da je prose~na duìna leàwa u posledwih godinu dana pove}ana sa 48na 54 dana. Sve posteqe, a 300 ih je ugovoreno sa Fondom zdravstvenog osigurawa, gotovostalno su popuwene. Godi{we ovde na rehabilitaciji bude oko 2.000 pacijenata, dok 15.000le~imo ambulantno.

Klinici nedostaje bar deset sestara, tri doktora, pet fizioterapeuta, logoped, defek-tolog, pa ~ak i bibliotekar.

Prof. dr Stevan Jovi}, direktor Klinike za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotovi}“, Beograd.

Iz: „Politika“, 17. jul 2008.

Zahvaqujem gospodinu Milosavu Rexi}u na predlogu da se, pored fizi~kog, muzi~kog, li-kovnog, gra|aiskog i drugog vaspitawa, u osnovne {kole uvede i zdravstveno vaspitawe, kao„najboqi i najsigurniji oblik preventive u zdravstvu“, kako kaè uvaèni gospodin.

Ministarstvo zdravqa je od 2002. godine pokrenulo i sprovelo desetine edukativnihkampawa, koje su imale za ciq promociju zdravih stilova ìvota i ukazivawe na pona{a-we koje predstavqa faktore rizika za sve masovne nezarazne bolesti, kao {to su rak plu-}a, dojke, grli}a materice, debelog creva... Naàlost, ne moè se promeniti svest qudi,kao ni pona{awe ili promena ìvotnog stila ako na tome radi samo jedan sektor dru{tva,bez adekvatne medijske podr{ke i bez dovoqno buxetskih sredstava.

Kao ministar zdravqa uporno se trudim da objasnim gra|anima, a posebno politi~ari-ma, da je ulagawe u zdravqe ulagawe u odrìv ekonomski razvoj i da nema stabilne pri-vrede i ekonomije bez zdravih qudi. Me|utim, pre~esto u svakodnevnom pona{awu, jure}ineke „vi{e“ ciqeve, zaboravqamo {ta nam je zapravo najva`nije. Ne hranimo se zdravo,pu{imo, ne hodamo, prebrzo vozimo.

Najporaznije saznawe jeste u tome da se ve}ina bolesti prouzrokovanih nezdravim sti-lovima ìvota moè spre~itili ili bar odloìti. a da se kvalitet i duìna ìvota, akose bolest na vreme otkrije, mogu zna~ajno pobo{qati m produìti.

Podseti}u vas da zdravqe po definiciji nije samo odsustvo bolesti, ve} stawe potpunogfizi~kog, mentaliog i socijalnog blagostawa, {to svakako ne moè biti samo posledicapona{anwa pojedinaca, ve} i socijalnih, ekonomskih i drugih faktora, kao i da javno zdra-vqe podrazumeva organizovane napore dru{tva da poboq{a zdravqe svog stanovni{tva.

Va`no je da politi~ari shvate koja je dugoro~na dobrobit od javnog zdravqa i da javnozdravqe bude sastavni deo politike svih sektora dru{tva. Prema re~ima Marka Danzonza,regionalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije za evropski region, „poznato je daprimena resursa na na~in koji obezbe|uje zdravqe i blagostawe vra}a socijalnu i ekonom-sku dobrobit dru{tva u celini...“

Javno zdravqe treba da bude sastavni deo politike svih sektora dru{tva „Zdravstveno vaspitawe kao preventiva“, 21.7.

Klinika za rehabilicaciju „Dr Miroslav Zotovi}“

Jedan od bitnih poteza na{eg dru{tva ka unapre|ewu javnog zdravqa nesumwivo bi biouvo|ewe zdravstvene kulture ili zdravstvenog vaspitawa. Ovom prilikom javno podràvaminicijativu i obe}avam da }e Ministarstvo zdravqa uraditi sve potrebne korake da se onarazmotri na najvi{em nivou Vlade Srbije i Mimistarstva prosvete.

Prof. dr Tomica Milosavqevi}, ministarIz: „Politika“, 22. jul 2008.

Putem javnih glasila skoro svakodnevno saznajemo poraàvaju}e podatke da smo kao dr-àva prvi ili me|u prvima u svetu ili Evropi po broju obolelih od neke opasne bolesti.

U {kolama, pored osnovnih nauka kao {to su jezik, matematika, fizika, biologija, he-mija i sli~no, imamo telesno vaspitawe, muzi~ko vaspitawe, gra|ansko vaspitawe, ali ne-mamo tako|e osnovnu nauku - zdravstveno vaspitawe. Ova ~iwenica umnogome podse}a na ne-{to neverovatno, jer {ta nam vredi sve ostalo ako ne brinemo o zdravqu. U stvari, bri-nemo ali samo na re~ima, {to potvr|uju podaci o brojnim bolestima i wihovom intenzite-tu kod na{eg stanovni{tva.

êsto ~ujemo predloge o neophodnosti preventive kao jedne od zna~ajnih disciplina zdrav-stvene nauke u celini. Nema dileme da su svi oni koji preventivu stavqaju u prvi plan naci-onalnog zdravstvenog kartona potpuno u pravu. Ako je tako, a tako je, zar zdravstveno vaspita-we koje bi trebalo uvesti u {kolski program nije najboqi i najsigurniji oblik preventive uzdravstvu. Za{to da u~enici, po~ev od petog do osmog razreda osnovne {kole i u~enici sred-wih {kola, ne u~e i nau~e koje sve bolesti postoje, kakve su im karakteristike i kako se odwih za{tititi. Za{to da ~ovek bude skoro potpuno neobrazovan u oblasti koja ìvot zna~i?

Naravno, bi}e i onih koji smatraju da su u~enici ve} znatno optere}eni brojnim naukama.Slaèm se u potpunosti sa takvim shvatawima, ali je i neosporno da je svaka nauka suvi{naako nemate zdravqe. Sigurno je da je mnogo razumnije u~iti i znati sve o bolestima, o bubre-zima, opasnostima kojima su izloèni srce i krvni sudovi, o karcinomima, dijabetesu, paroden-tozi, o optimalnom na~inu ishrane, korisnoj i {tetnoj hrani i sli~no, nego u~iti i znati du-bine jezera i mora, visine planina, kada i gde je bio neki rat, ko je u sredwem veku vladao uEngleskoj, koliko stanovnika ima Zambija ili koliko ovaca ima u Australiji, itd, itd.

Zbog toga, ako èlimo da imamo zdravo stanovni{tvo Srbije i ne èlimo da budemo usamom vrhu po broju obolelih od opasnih bolesti, posvetimo vi{e pa`we preventivi u ko-joj svakako najzna~ajnije mesto ima obrazovanost po pitawu zdravqa, koja se najefikasnijei najjednostavnije moè posti}i uvo|ewem obaveznog {kolskog predmeta – zdravstveno obra-zovawe u svim na{im razredima osnovne i bar u dva razreda sredwe {kole.

Milosav S. Rexi}, KragujevacIz: „Politika“, 21. jul 2008.

Kao dugogodi{wi redovni ~italac „Politike“, moram priznati da sam bio neprijatno iz-nena|en objavqivawem poluistinite informacije u ~etvrtak 17. 7. 2008. u rubrici „Beograd-ska hronika“ o otvarawu prve stomatolo{ke ordinacije za osobe sa posebnim potrebama, uokviru Doma zdravqa Novi Beograd u Ulici Goce Del~eva. Navedeno je da je ova novootvo-

75

IZJAVE, MI[QEWA....

Zdravstveno vaspitawe kao preventiva

Nije metodolo{ka novina

rena ordinacija prva te vrste u Srbiji. Pozdravqam otvarawe ove stomatolo{ke ambulan-te, kao i èqu da ih ima mnogo vi{e, ali moram napomenuti da ona nije jedinstvena na ovimprostorima, kako je u ~lanku nazna~eno.

U okviru eminentne ustanove – Zavoda zz psihofiziolo{ke poreme}aje i govornu, pato-logiju „Prof. dr Cvetko Brajovi}“, koja postoji vi{e od 35 godina, nalazi se stomatolo-{ko odeqewe gde se pruàju stomatolo{ke usluge deci i odraslima; sa posebnim potreba-ma, zahvaquju}i posebnom pristupu. Temeqi tom posebnom pristupu i metodama rada dati sujo{ pre vi{e od 35 godina, u Beogradu, zahvaquju}i ~uvenom, svetski priznatom utemeqiva-~u savremene defektologije na ovim prostorima i {ire, prof. dr Cvetku Brajovi}u, po ko-jem ovaj zavod i nosi ime.

Danas, pojedine zdravstvene ustanove, domovi zdravqa, kao i Stomatolo{ki fakultet, uciqu samoreklamirawa poku{avaju da ove ustanovqene i prizante postulate rada predsta-ve kao sopstveni izum i metodolo{ku novinu.

Dr Miladin \ur|evi}, BeogradIz: „Politika“, 21. jul 2008.

Zahvaquju}i politici decentralizacije zdravstva, Srbija danas ima u 15 mesta magnetnurezonancu, a u 64 skenere. Toliki broj najmodernijih i najskupqih dijagnosti~kih sredsta-va bio je do nedavno nezamisliv.

Prof. dr Tomica Milosavqevi}, ministar zdravqaIz: „White“, april 2008.

U prethodnoj godini pokrenuta je inicijativa za smawewe vi{egodi{wih lista ~ekawau kardiohirurgiji, oftalmologiji, ortopediji i dijagnostici. Danas su liste ~ekawa skra-}ene za nekoliko meseci, na primer za ve{ta~ki kuk ili stentove, a u nekim oblastima ipotpuno ukinute, na primer za pejsmejkere.

Svetlana Vukajlovi}, direktor RZZOIz: „White“, april 2008.

Evropa beleì razli~ita iskustva, jer u pojedinim zemqama terapeuti alternativne me-dicine mogu biti qudi i iz nemedicinske struke, ali bi sa takvim stavom kod nas u sada-{wem trenutku bilo vi{e {tete nego koristi. Verujem u kombinovawe postupaka, odnosnou komplementarnu medicinu, jer mora postojati integrativni pristup bolesti i zdravqu.

Prof. dr Tomica Milosavqevi}, ministar zdravqaIz: „White“, april 2008.

Borba protiv narkomanije je kontinuirani multisektorski rad, i to na boqem informisa-wu, decentralizaciji i pove}awu dostupnosti specifi~nih programa i na razvijawu etike i pro-fesionalizma bez predrasuda, na za{titi prava svih zavisnika i wihovoj destigmatizaciji.

Doc. dr Nevena Karanovi}, dràvni sekretar u Ministarstvu zdravqaIz: „White“, april 2008.


76

Smrtnost od akutnog infarkta miokarda je zna~ajno smawena i ponosni smo zbog toga. Toje postignuto jednim ozbiqnim pristupom u radu, po svetskoj metodologiji. Ali ono {to nasbrine je ~iwenica da le~imo sve mla|e pacijente i sve komplikovanije slu~ajeva.

Prof. dr Sini{a Pavlovi}, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti KC Srbije.

Iz: „White“, april 2008.

Veoma me raduje i ohrabruje ~iwenica da dràva preduzima konkretne poteze. Wena bri-ga ogleda se na vi{e na~ina. Prvi put u na{oj zemqi, 2006. godine, uvedeno je pla}awe van-telesne oplodwe. I od tada je u okviru Nacionalnog programa iz tog prvog ciklusa ro|e-no oko 150 dece, a to su rezultati u okvirima evropskih rezultata uspe{nosti. Kada smopo~eli da sprovodimo Nacionalni program, u oktobru iste godine, imali smo redve ~eka-wa, liste pacijenata koje su se merile u hiqadama. Osim toga, zbog op{te dràvne va`no-sti ovog problema, briga o potomstvu je prepoznata kao realan problem na kome se ozbiq-no radi, a dràva je bila spremna da plati i vi{e nego {to je moglo da se uradi u ova triklini~ka centra. Tako da je Fond za zdravstveno osigurawe raspisao konkurs i za privat-ne ustanove u kojima }e se obavqati vantelesna oplodwa.

Profesor dr Aleksandar Qubi}, predsednik Republi~ke komisije za vantelesnu oplod-wu i pomo}nik direktora Instituta za ginekologiju i aku{erstvo KCS-a.

Iz: „Politika“, 23. jun 2008.

B. Bakovi}: Kako obja{wavte ~iwenicu da su se ~etiri vlade promenile od 2000. godi-ne i da ste Vi prakt~no jedina konstanta?

U normalnim zemqama to se smatra uspehom i posledicom nekih dobrih rezultatga. Radi seo jednom sticaju razli~itih okolnosti. Ovo }e mi biti peto polagawe zakletve, a ja imam tekjedan pun mandat na mestu ministra zdravqa. Ono {to je dobro nije {to sam ja na tom mestuu kontinuitetu, nego je pre svega dobro za kontinuitet rada Ministarstva zdravqa, za nepre-kinutost nekih zapo~etih stvari koje su se ovih nekoliko godina radile bez prekida.

Posle svih ovih godina mogu da kaèm da su u mnogo ~emu pomerene stvari naboqe.[to ne zna~i da je sve idealno, ali je ~etiri puta ve}a plata nego {to je bila, u zdrav-stvenom sistemu glavna tema vi{e nije, nema kanalizacije, vode, ma{ina, licence, pre-vencija, ~uvawe zdravqa....

Prof. dr Tomica Milosavqevi}, ministar zdravqaIz: „Politika“, 9. jul 2008.

Istorija nije slu{kiwa politike

Ose}am profesionalnu du`nost da vam se obratim povodom teksta sa naslovne strane „Po-litike“ od 26. jula 2008. godine, u kojoj prenosite reagovawa visokog funkcionera Srpskeradikalne stranke na politi~ka zbivawa u zemqi. U tekstu se u negativnoj konotaciji, iz-van opsega nau~ne istine, pomiwe dinastija Obrenovi}. Wen nestanak sa istorijske pozor-nice predstavqa se kao bo`ja kazna, u kontekstu da su Obrenovi}i zasluìli kraj po sce-nariju Majskog prevrata 1903. godine.

77

IZJAVE, MI[QEWA....

Bilo bi dobro da se istorija, ne samo ~ita, ve} i da se razume. Obrenovi}i su vla-dali Kneèvinom i Kraqevinom Srbijom 72 godine (1815-1842; 1858-1903). Dali su srp-skom narodu pet vladara, kneève Milo{a, Milana i Mihaila i kraqeve Milana iAleksandra.

Za wihove vladavine Srbija je na dràvnom planu ostvarila veliki napredak – postalaje autonomna dràva (1830), nezavisna (1878), Kraqevina (1882). Knez Milo{ je ukinuo fe-udalizam u Srbiji 1835, {to predstavqa najzna~ajniji dru{tveno-ekonomski doga|aj 19.veka.Obrenovi}i su udvostru~ili dràvnu teritoriju sa 247000 kilometara kvadratnih (Beogr-adski pa{aluk) na 48.300 kilometara kvadratnih.

Zahvaquju}i ume{nosti kneza Milo{a Srbija je stekla mnoge autonomne povlastice u od-nosu na suverenu Tursku, pa je mogla da izgra|uje dràvne institucije, dobila je crkvenuautonomiju, uredila lokalnu upravu, a vidni uspesi su postignuti na poqima obrazovawa ikulture. Srbija se, naro~ito od sticawa nezavisnosti 1878, modernizovala u svim pogledi-ma, te se iz patrijarhalno-orijentalne do kraja 19. veka preobrazila u modernu evropsku drà-vu. Za vladavine Obrenovi}a doneti su svi ustavi: 1835, 1838, 1869, 1888, 1901. Ustav iz 1888.uveo je parlamentarnu vladavinu i bio jedan od najnaprednijih u Evropi.

îwenice da su dolazili mladi na presto (knez i kraq Milan sa 14, a kraq Aleksandarsa 13 godina) i da su ~inili gre{ke u politici, ne umawuju wihovu darovitost i inteli-genciju. Kraq Aleksandar nije bio vladar velikih uspeha kao wegov otac ili pradeda knezMilo{, ali ne moè mu se sporiti politi~ka ve{tina i darovitost.

Na ~itaocima je da prosude i ocene zna~aj Obrenovi}a za srpsku dràvu i narod.

Dr Suzana Raji}, istori~ar, BeogradIz: „Politika“, 31. jul 2008.

Obeleèn Dan sanitetske slu`be

Dan sanitetske slu`be Ministarstva odbrane i Vojske Srbije obeleèn je ju~e prvi putu istoriji saniteta. Ovaj dan ustanovqen je jo{ pre tri decenije. Datum 30. jul odabran jejer na taj dan 1839. godine prvi put je postavqen lekar za na~elnika saniteta u srpskoj voj-sci. Prvi lekar koji je postavqen za na~elnika saniteta u srpskoj vojsci, na osnovu Usta-va kneèvine Srbije, bio je Emerih Lindenmajer. Te 1849. godine su postavqeni temeqi sa-nitetske slu`be, a ove godiie prvi put obeleèn je taj dan u ~ast svih lekara, medicinskihtehni~ara i bolni~ara koji su bili u prvim borbennm redovima spremni da pomognu povre-|enima i bolesnima u svim borbama koje je vodila srpska vojska – pri~a Veqko Todorovi},na~elnik Uprave za zdrav-stvo Ministarstva odbrane.

Prioriteti sanitetskeslu`be su unapre|ewe slu-`be le~ewa, reforma i re-organizacija, ukqu~uju}i iintegraciju u zdravstvenisistem Srbije, ali i u~e-{}e u mirovnim i humani-tarnim misijama.

U novembru ove godine uBujanovcu, odrà}e se bi-lateralna ve`ba sa sani-


78

tetskom slu`bom oruànih snaga Kraqevine Norve{ke „Siguran put 2008“, a u septembruidu}e godine multilateralna vojnomedicinska ve`ba „Medceur 2009“ u Ni{u kada }e u~e-stvovati petnaest zemaqa ~lanica „Partnerstvo za mir“ i NATO. Ovo su dva teì{na za-datka sanitetske slu`be. Na ju~era{woj sve~anosti prisustvovali su: Zdravko Pono{, na-~elnik General{taba Vojske Srbije, Miodrag Jevti}, na~elnnk Vojnomedicinske akademije,ministri odbrane i zdravqa, Dragan [utanovac i Tomica Milosavqevi}.

M. L.Iz. „Politika“, 31. jul 2008.

Darovno podmi}ivaweOdre|ena nezakonitim sticawem neposredne dobiti od lica kojima se ~ini usluga kr{e-

wem postoje}ih zakona i pravila, korupcija se u {irem zna~ewu moè prikrivati i imatirazne vidove. Ona se moè vr{iti svesno i nesveno, ~initi aktivno i pasivno. Budu}i dase vr{i tajno, u ~etiri oka, retko izlazi na videlo i te{ko se dokazuje. Iako najuo~qivi-ja u podmi}ivawu vlasti, korupcija se ogleda i u pojavama potkupqivawa vla{}u i te`wa-ma vlasti da potkupi one od kojih joj zavisi opstanak.

Podleù}i isku{ewima podmi}ivawa, danas se suo~avamo sa ovom pojavom kao velikim dru-{tvenim zlom. Kada je nedavno objavqena vest da su stanovi u novogradwi u Beogradu skupqiza trideset procenaata od realne cene zbog korupcije op{tinskih slu`benika koji izdaju po-trebne dozvole za gradwu, to nije zabrinulo vlast niti pokrenulo preispitivawe odgovorno-sti i utvr|ivawe krivice za takvo stawe. Ono je posledica neozbiqno shva}enih i ignorisa-nih prethodnih upozorewa o ponovqenom porastu korupcije u nas, a skandalozne presude ko-jima se osloba|aju ili simboli~no ka`wavaju akteri korupciona{kih pojava pokazuju neodgo-varaju}i odnos prema zloupotrebama u vr{ewu vlasti i obavqawu javnih poslova.

Za podmi}ivawa javnih slu`benika obi~no se traì olak{avaju}a okolnost i alibi u pri-mqenom poklonu. Me|utim, davawe i primawe odre|enog poklona koji podrazumeva uzdarjenije podmi}ivawe, ali se darom ~esto korumpira. Mito je tada wegovo nali~je jer se poka-zuje u uzdarju o~ekivane usluge koji bi primalac poklona trebalo da u~ini. Podmi}eni, na-ravno, moè da ~ini tako {to ne uradi ono za {ta je pla}en, da bi ovaj koji ga je potku-pio za takvo pona{awe imao neposrednu korist od toga.

Davawe poklona, pe{ke{a, slu`benicima od kojih se ~ekuje da izvr{e odre|enu uslugubilo je uobi~ajeno u tursko vreme. Takvo pona{awe, svojstveno i drugim apsolutnim monar-hijama, uslovqeno je ~iwenicom da dràva nije mogla da finansira pojednne oblasti svojeuprave, pa su usluge wenih slu`benika na ovaj na~in pla}ali weni neporedni korisnici. Utom smislu ti pokloni nisu imali karakter korupcije niti su bili izraz mentaliteta kva-rewa dru{tva, jer o korupcijn moèmo govoriti kada su dràvni slu`benici redovno pla-}eni, a dodatnim poklonima ostvaruju vi{ak zarade.

Za definisawe i razgrani~ewe mita od poklona, kao vrsta ~asti za u~iwenu uslugu, va-àn je trenutak kada se vrednost daje. U podmi}ivawu se daje da bi se dobilo, a u dariva-wu iz po{tovawa i ~asti nakon izvr{ene usluge. Zato, kada javni slu`benik korektno oba-vi svoj posao, onda se poklonom on samo nagra|uje za izvr{enu uslugu. U tom smislu se ibak{i{em, odnosno napojnicom datom kao ~ast za neki dobro izvr{en rad, ne vr{i podmi-}ivawe. Ali, ukoliko je ona uobi~ajena i u izvesnom smislu obaveza kao izraz lepog pona-{awa za svaku uslugu, onda onaj koji prekr{i te norme dovodi sebe u situaciju da ubudu}ene bude adekvatno usluèn.

U korupciona{kom mentalitetu o~ekivana nagrada za u~iwenu uslugu postaje i neka vr-sta obaveze, pa zato i dar nakon izvr{ene usluge ima zna~ewe mita. Prelaze}i tu granicu,

79

IZJAVE, MI[QEWA....

dar dobija karakter korupcije i postaje ~inilac kvarewa i propadawa dru{tva. Pod okri-qem darivawa, primawa ili davawa poklona privikava se na ìvot po pravilima podmi}i-vawa koja stvaraju sklonost ka ovoj vrsti kompromisa i pogodbe. Tamo gde se uspeva samozahvaquju}i podmi}ivawu, uspeva prvenstveno korupcija koja formira i odgovaraju}i men-talitet qudi takve sredine. Pokazateq tog stawa je odnos prema korupciji kao ne~em uo-bi~ajenom i normalnom, poput psovke u verbalnoj komunikaciji za koju se zna da je nepri-merena i ru`na, ali koja se koristi kao uzre~ica i po{tapalica. înovnici poretka pri-maju mito da oni koji daju ne bi pomislili da su u~inili neki propust, prekr{ili vaè-}e pravilo koje pokazuje stepen dru{tvene korumpiranosti. U takvim okolnostima ne radise vi{e o kr{ewu zakona protiv korupcije, ve} o po{tovawu pravila podmi}ivawa.

Bojan Jovanovi}Iz: „Politika“, 31. jul 2008.


80

Prva transplantacija jetre u KCS

U Klini~kom centru Srbije pro{le sedmice obavqena je prva transplantacija jetre i~etiri transplantacije bubrega, saop{tilo je ju~e Ministarstvo zdravqa. Ministarstvozdravqa je izrazilo duboku zahvalnost porodicama koje su u najteìm trenucima imale raz-umevawa da, kada wihovim najbliìma nije bilo spasa, omogu}e da transplantacijom organadrugim te{ko obolelim osobama spasu i produè ìvot.

U saop{tewu je ukazano da je svih pet intervencija obavqeno sa preminulih osoba, a re-sorni ministar Tomica Milosavqevi} ~estitao je timu profesora dr Miroslava Mili}e-vi}a na prvoj uspe{noj transplantaciji jetre u Klini~kom centru Srbije i timovima pro-fesora dr Draga Milutinovi}a i profesora dr Radmile Blagojevi} na izuzetnom uspehu udaqem unapre|ewu programa transplantacije bubrega. „Samopregor, entuzijazam, visoka si-gurnost i sposobnost su garancija da u Srbiji program transplantacije organa ima pravubudu}nost“, istaknuto je u sop{tewu.

TanjugIz: „Politika“, 14. avgust 2008.

Zdravstvenim radnicima odobreno 1.000 stambenih kredita

Ministarstvo zdravqa objavilo je na svojoj interntet-stranici listu od 1.000 zdravstve-nih radnika kojima je odobreno dugoro~no stambeno kreditirawe za koje je predvi|eno 550miliona dinara iz buxeta Srbije. Imena kandidata objavqena su po okruzima i za grad Be-ograd, u kome je najvi{e kandidata dobilo taj kredit, odnosno 301 osoba. U Ju`noba~komokrugu kredit je dobilo wih 94, a u Ni{kom 77. Najmawe kredita, po jedan, odobreni su zdrav-stvenim radnicima iz P~iwskog i Kosovskomitrova~kog okruga. Spisak je iza{ao pre ~e-tiri dana, a kandidati su prijave za taj kredit podnosili do 1. juna. Pravo na to imali suzdravstveni radnici mla|i od 45 godina koji su stalno zaposleni i zara|uju mese~no maweod 100.000 dinara. Rok za otplatu je najduè 30 godina, odnosno do 70. godine ìvota kori-snika. Maksimalan iznos kredita je 40.000 evra, od ~ega korisnici moraju da obezbede petodsto, 20 odsto se obezbe|uje iz buxeta Srbije, a preostalih 75 poslovna banka. Jedan oduslova bio je da korisnici i wihovi bra~ni drugovi nemaju nepokretnu imovinu u vlasni-{tvu ili ukoliko je imaju odobravao bi im se kredit u visini razlike stare i nove ne-kretnine. Ministarstvo zdravqa }e spisak kandidata dostaviti Nacionalnoj korporaciji zaosigurawe stambenih kredita, a stambeno pitawe }e se re{avti kupovinom, odnosno izgrad-wom stanova.

Beta.Iz: „Politika“, 18. jul 2008.

81

Vesti i novosti iz zdravstva i o zdravstvu

Novi ~lanovi Predsedni{tva Srpske akademije nauka i umetnosti

Skup{tina je potvrdila izbor akademika Vladana \or|evi}a i Miodraga Ostoji}a za no-ve ~lanove Predsedni{tva. Izabrani su i akademik Veselinka [u{i} za sekretara, i do-pisni ~lan Dragan Mici} za zamenika sekretara Odeqewa medicinskih nauka. Za sekreta-ra odeqewa dru{tvenih nauka Skup{tina je potvrdila izbor akademika Mihaila ]uri}a,dok je dopisni ~lan Vojislav Stanov~i} postavqen za zamenika sekretara tog Odeqewa.

Skup{tina je odabrala i nove ~lanove Upravnog odbora Fonda SANU za nau~na istra-ìvawa. Novi ~lanovi su akademici Drago{ Cvetkovi} i Vladimir Kosti}, kao i dopisni~lan Zoran Popovi}.

Skup{tini su, pored ~lanova Akademije, prisustvovali i ministar kulture Vojislav Bra-jovi}, rektor Beogradskog univerziteta Branko Kova~evi}, rektor Pri{tinskog univerzi-teta Zdravko Vito{evi}, predsednik Krunskog saveta Dragoqub Acovi} i predsednica Ko-misije za saradwu sa Uneskom Zorica Tomi}.

S. Kora}Iz: „Politika“, 6. jun 2007.

Novi centar u KBC „Beànijska kosa“

Gastroenterolo{ki i endoskopski pregledi, ultrazvuk trbuha i intervencije sada seobavqaju u savremeno ure|enim prostorijama.

Savremeni Gastroenterolo{ki dijagnosti~ko-terapijski centar u Klini~ko-bolni~komcentru „Beànijska kosa“ po~eo je da radi ovih dana, dok je sve~ano otvarawe preure|enihprostorija planirano za septembar, najavio je prof. dr Nikola Milini}, direktor ovezdravstvene ustanove. On je za „Politiku“ objasnio da je renovirawe podrumskih prostori-ja, gde je sada sme{ten ovaj centar, finansirala bolnica iz sopstvenih sredstava, a da }eza preglede biti potreban samo uput lekara op{te prakse iz doma zdravqa. Pregledi iz ga-stroenterologije i endoskopije, ultrazvuk trbuha i razli~ite vrste intervencija u ovoj ku-}i dosad su se obavqali u dvema malim prostorijama, a broj pacijenata koji su zbog zdrav-stvenih problema ovde dolazili bio je veliki, tako da je odluka o osnivawu ovakvog cen-tra, kako smatra dr Milini}, bila neophodna. Osim dijagnosti~kih procedura, lekari }e pa-cijentima na ovom mestu mo}i da rade i biopsije tkiva, zaustavqawe krvarewa, skidawe po-lipa, kao i male hirur{ke intervencije kroz usta i rektum, gde se na savremen na~in sekuizrasline, a obavqa}e se i takozvane pehomerije i monometrije.

— Mi radimo ubedqivo najve}i broj ovih intervencija u zemqi, posle Klini~kog cen-tra Srbije. Dnevno se ovde obavi izme|u 15 i 20 procedura gorwe endoskopije, 10 pre-gleda dowe endoskopije i ogroman broj ultrazvu~nih pregleda. O~ekujemo da sada pro-tok pacienata bude ve}i, a, iako nije zavr{eno kompletno ure|ewe, primamo pacijentei obavqamo preglede, Osim ovoga, u bolnici se ra~unarska mreà postavqa na svim ode-qewima, tako da }e sve slu`be uskoro da budu umreène — istakao je dr Nikola Mi-lini}.

U okviru Centra nalaze se kabinet za endoskopski ultrazvuk, kabinet za funkcio-nalno ispitivawe, kabinet za gorwu endoskopiju i kabinet za ultrazvuk. Tu je i speci-jalna soba za oporavak, gde }e pacijenti mo}i da odmaraju posle teìh intervencija. Na-me{taj u ordinacijama je iz Italije, a u toaletu se nalazi posebna prostorija za od-liv materija, recimo sadràja èluca. Dr Milini} kaè da je tu novinu uveo po ugle-du na sli~ne prostorije u japanskim bolnicama i tako ne{to nema kod nas nijednazdravstvena ustanova.


82

Svaka prostorija nma klima-ure|aje, a u celoj zgradi je postavqena centralna ventila-cija. Da bi pacijentima bio olak{an boravak u ~ekaonicama, pu{ta}e se lagana muzika, aza ulazak u ordinaciju bi}e pozivani putem razglasa.

— Kada pacijentu treba da se daje anestezija, ne moraju da se „vuku“ boce sa kiseonikom,jer sada za to postoje prikqu~ci u svakoj sobi. Vodili smo ra~una i o tome da se kabine-ti razlikuju i zato se u svakom nalaze detaqi u razli~itim bojama. Postoji i posebna so-ba za prawe instrumenata sa ma{inama ura|enim po najvi{im standardima i ne postoji mo-gu}nost da se prenese neka bolest, poput hepatitisa, jer se svi instrumenti savr{eno ste-rili{u. Mislili smo i na obla~ewe, pa }e tako pacijenti dobijati specijalne {ortseve saprorezima da bi se intervencija lak{e uradila, a do kabineta }e stizati u bade-mantili-ma — objasnio je na{ sagovornik.

Ceo sistem }e opti~kim kablovima biti povezan i sa amfiteatrom bolnice, tako da }estru~waci koji dolaze na stru~ne skupove u ovu ku}u mo}i da „komuniciraju“ sa lekarimakoji u tom trenutku obavqaju intervencije u operacionim salama. Prava prilika za ispro-bavawe ove novine bi}e skup o endoskopskoj mikroskopiji koji }e biti odràn u aprilu, ana kome je planirano da se na{i medicinari upoznaju sa novom metodom „otkrivawa“ vrstetumora. Naime, na skupu }e biti predstavqena metoda kojom ne}e do}i do secirawa tkivai slawa na analizu patolozima, ve} }e se prilikom pregleda praviti specijalne fotogra-fije na osnovu kojih }e patolozi mo}i odmah da kaù o kojoj vrsti tumora je re~.

D. Davidov-KesarIz: „Politika“, 38, jul 2008.

Medicinske sestre na proveri

Komora medicinskih sestara i tehni~ara organizovala je ju~e u „Sava centru“ okruglisto i javnu raspravu o predlogu Pravilnika o posredovawu, radu disciplinskog tuìoca ivo|ewu postupka pred wim, kao i o radu sudova ~asti.

Na skupu je istaknuto da je usvajawe pravilnika zakazano za 23. jun i da }e wime na ne-ki na~in biti regulisan odnos sestara prema pacijentima.

— Za razliku od drugih medicinskih komora, imamo disciplinskog tuìoca i {est za-menika, kojima }e se prakti~io podnositi zahtevi za pokretawe postupaka pred sudovima ~a-sti.

Medicinske sestre i tehni~ari se mogu tuìti zbog povrede profesionalne du`nosti, ilieti~kog kodeksa, ali i onda kada postupaju u suprotnosti sa odredbama zakona o zdravstve-noj za{titi i osigurawu — objasnili su stru~waci komore.

Pravnik Dejan Babi}, zastupnik ove komore, objasnio je najva`nije odredbe pravilnika, ~i-jim }e usvajawem postojati standardizovan odnos izme|u medicinskih radnika i pacijenata.

D. D. K.Iz: „Politika“, 7. jun 2008.

Jubilej Stomatolo{kog fakulteta

Stomatolo{ki fakultet u Beogradu obeleìo je ju~e 60 godina rada sve~anom akademi-jom i stru~nim skupom u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu u Beogradu, ~iji je pokrovi-teq bio predsednik Srbije Boris Tadi}. Dekan Stomatolo{kog fakulteta prof. dr Drago-slav Stamenkovi}, izme|u ostalog, rekao je da je ta visoko{kolska ustanova nedavno dobi-la akreditaciju za sva ~etiri studijska programa. On je dodao da }e fakultet od oktobra

83

VESTI I NOVOSTI IZ ZDRAVSTVA I O ZDRAVSTVU

po~eti da primewuje Bolowsku deklaraciju u punom kapacitetu, odnosno ovogodi{qa gene-racija bruco{a bi}e prva za koju }e studije trajati {est, umesto pet godina i oni }e ima-ti tri ispitna roka, umesto dosada{wih pet.

(Tanjug)Iz: „Politika“, 27. jun 2008.

Osnovan Klub prijateqa Stomatolo{kog fakulteta

Na nau~nom skupu stomatologa koji je odràn ju~e u „Sava centru“ osnovan je klub „Alum-ni i prijateqi Stomatolo{kog fakulteta“. Skup na kojem je bilo oko 1.000 u~esnika i vi-{e od deset predava~a iz inostranstva, organizovan je u sklopu proslave 60 godina posto-jawa Stomatolo{kog fakulteta, najstarije visoko{kolske ustanova ovog tipa na prostorubiv{e Jugoslavije.

— @elimo da u klubu okupimo biv{e studente na{eg fakulteta, ali i sve one kojise bave stomatolo{kom strukom. Ciq nam je da se boqe poveèmo, razmewujemo iskustva,pomaèmo jedni drugima u profesionalnom i nau~nom radu, ali i da se vi{e druìmo— rekao je za na{ list prof. dr Dragoslav Stamenkovi}, dekan Stomatolo{kog fakul-teta.

Godi{wicu do~ekuju „nikad mla|i i nikad spremniji“, obja{wava prof. dr Stamenkovi}.Prosek godina nastavnika i saradnika je tek oko 40 godina, a za budu}e izazove zaposlenii studenti su nikad spremniji jer su jedini fakultet ove vrste koji ima dva va`na serti-fikata: onaj o nacionalnoj akreditaciji i me|unarodni ISO 9001:2000 koji je priznat u 37zemaqa Evrope. Jedan su od {est fakulteta Beogradskog univerziteta koji je dobio akredi-taciju u prvom krugu prijavqivawa.

— Pripremali smo se vi{e od godinu dana i sada uìvamo u plodovima toga rada — ka-è prof. dr Stamenkovi}.

Jedno od merila uspe{nosti i popularnosti ovog fakulteta jeste i podatak o broju pri-javqenih kandidata koji èle da upi{u stomatologiju. Za 160 slobodnihm mesta ove godi-ne prijavilo se ~ak 418 svr{enih sredwo{kolaca {to je 161 odsto vi{e od predvi|enogbroja za upis.

J. B.Iz: „Politika“, 28. jun 2008.

Nacionalna konferencija o drogama i alkoholu

U „Centru Sava“, 11. aprila je odràna Nacionalna konferencija o prevenciji zloupo-trebe psihoaktivnih supstanci - droga i alkohola, na kojoj su prikazani dosada{wi rezul-tati i prezentovan Nacrt startegije za borbu protiv droga.

U radu konferencije u~e{}e su uzeli ministar zdravqa, koji je odrào uvodnu re~, drS. Stevanovi}, gradski sekretar za zdravqe, koja je prikazala ciqeve i aktivnosti kampa-we „Prema sebi dobar“ u Beogradu, prof. dr Du{ica Le~i}-To{evski, predsednik Nacio-nalne komisije za mentalno zdravqe i drugi.

Istaknuto je da su u buxetu za 2008. godinu predvi|ena zna~ajna sredstva od 23 milionadinara za finansirawa aktivnosti na unapre|ewu organizacije i stru~nog rada zdravstve-nih ustanova u ovoj oblasti. U~esnicima su podeqene bro{ure i priru~nici o prevencijidroga namewene mladima, roditeqima, lekarima i drugim socijalnim radnicima.


84

Prof. dr Nikola Vu~kovi}, iz Klinike za psihijatriju Klini~kog centra Vojvodine izamenik predsednika Komisije za prevenciju zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, izlo-ìo je Nacrt strategije za borbu protiv droga. Po wegovim re~ima, dobar nacionalni pro-gram trebalo bi da ,,drì“ oko 60 odsto narkomana pod nadzorom, u nekim slu~ajevima iprotiv wihove voqe.

Predlog programa je preduzimawe takvih sveobuhvatnih mera od strane svih ~inilaca dru-{tva, koji bi rezultirali u slede}im ciframa: 25 odsto zavisnika trebalo bi da apstini-ra na vanbolni~kom le~ewu; 35 odsto da se uzdràva od kori{}ewa heroina uz supstituci-onu terapiju, 15 odsto da se rehabilituje u komunama, a ostali da se le~e i ~uvaju u zatvo-rima i specijalnim bolnicama.

Droga je u na{oj zemqi jeftina i pristupa~na, pa broj narkomana raste. Taj broj je ~aktrostruko ve}i nego {to se ranije pretpostavqalo, a otkriven je {irewem mreè saveto-vali{ta i centara za le~ewe zavisnosti. Ovo je ogroman dru{tveni problem, jer poredostalih zala koje izaziva, ~ak 75 odsto razbojni{tava po~ine upravo zavisnici.

Prim. dr \ur|a Kisin iz Instituta za javno zdravqe Srbije govorila je o promociji zdra-vqa i primarnoj prevenciji bolesti zavisnosti, a Spomenka ]iri}-Jankovi}, nacionalni ko-ordinator Evropskog {kolskog istraìvawa o upotrebi alkohola i drugih droga me|u mla-dima, iznela je podatke da je 16 odsto de~aka i 10 odsto devoj~ica izjavilo da je probalokanabis, alkohol i kanabis devet odsto de~aka, a ekstazi tri odsto.

Dr Vasa Petrovi}, direktor Doma zdravqa In|ija, izneo je iskustva u borbi protiv dro-ga, a Ivana Todorovi} iz Uprave za obrazovawe, kulturu i sport, odsek za prevenciju bo-lesti grada Ni{a govorila je o preventivnim programima u lokalnoj zajednici. Jasmina Za-abi, koordinator nacionalne mreè nevladinih organizacija za borbu protiv droga, najavi-la je da }e 26. maja zajedno sa Ministarstvom zdravqa zapo~eti kampawu ,,Da li droga upra-vqa tvojim ìvotom“.

U~esnicima Konferencije je prikazan promotivni TV spot Ministarstva zdravqa za budu-}u kampawu u kome momak iz zabave po~iwe da se drogira, ali posle nekog vremena umire.


Kardiologika 2008

Me|unarodni simpozijum kardiologa, posve}en metaboli~kom sindromu, odràn je 14. i15. marta u Kongresnoj dvorani Sportskog centra Milenijum u Vr{cu.

Upoznavawe lekara op{te prakse, internista, endokrinologa i kardiologa sa savremenimmogu}nostima dijagnoze i le~ewa metaboli~kog sindroma omogu}ava ranu prevenciju razvo-ja kardiovaskularnih bolesti i wihovih komplikacija. Nau~ni program ovog simpozijuma od-razio je potrebu za multidisciplinarnim i sveobuhvatnim pristupom bolesniku sa metabo-ti~kim sindromom, od molekularnog nivoa preko preventivnih mera do najsloènijih tera-pijskih pristupa. Akcenat simpozijuma bio je na detaqnom razmatrawu va`nih klini~ki spe-cifi~nih problema, kao i razmatrawu kontraverznih i prakti~no zna~ajnih pitawa koja semogu sresti kod ovakvih bolesnika.

Uvodno predavawe o insulinskoj rezistenciji i metaboli~kom sindromu odrào je Filip Caosa Univerziteta Stanford, SAD. Predavawe o abdominalnoj gojaznosti i dislipidemijama odr-àli su prof dr Miroslava Zamaklar, prof. Filip Cao i dr sc. med. Ivanar Burazor, O hiperten-ziji i hiperglikemiji u metaboli~kom sindromu govorili su prof. dr Biqana Obrenovi}-Kir-}anski, prof. dr Neboj{a Lali} i doc. dr Svetlana Jeli}. Drugog dana simpozijuma bilo jere~i o sr~anoj insuficijenciji i dijatetes melitusu (prof. dr Petar Seferovi}, prof. Vja-~eslav Marejev iz Rusije i ass. dr Arsen Risti}) i terapiji metaboli~kog sindroma (prof. Vja-

85


~eslav Marejev, akademik prof. dr Miodrag Ostoji}, prof. drMilica Prostran i ass. dr Katarina Lali}).

Prof. Cao je izjavio novinarima da mu je drago {to mo-è na{oj javnosti da pribliì problem metaboti~kog sin-droma od samog po~etka wegovog nastanka do danas, jer on imaveliku va`nost u svakodnevnom radu sa pacijentima i moèda doprinese redukciji nastanka kardiovaskularnih oboqewai dijabetes melitusa. Tako|e je izrazio nestrpqewe da sara-|uje sa kolegama iz isto~ne Evrope kako bi do{lo do kori-sne razmene mi{qewa.

Prof. dr Petar Seferovi}, kao jedan od nau~nih direkto-ra simpozijuma, uputio je kompaniji Hemofarm pohvalu zainovativni duh koji je pokazala organizuju}i jedan ovakav sim-pozijum, koji predstavqa osnovu kontinuirane medicinskeedukacije {irokog broja lekara i podiè svest op{te javno-sti o prevenciji.

Prof. dr Miodrag Ostoji}, predsednik Udruèwa kardio-loga Srbije naveo je zanimqiv podatak da je Evropsko udru-èwe kardiologa sebi postavilo za ciq da do 2050. godine ni-ko mla|i od 65 godina ne oboli od srca i {loga. Pored toga,Evropsko udruèwe kardiologa je pokrenulo akciju promoci-je ..magi~nog“ broja zdravqa: 0-3-4-140-5-3-0, koji simboli~nopredstavqa preporuke za zdravqe – da nema pu{ewa, da treba{etati barem tri kilometra dnevno i uzimati pet obroka vo-}e i povr}a dnevno, da gorwi pritisak treba spustiti ispod140mm/Hg, zatim sniziti holesterol i boriti se protiv goja-znosti. Akciju je podràla Svetska zdravstvena organizacija.


Novo ruho Urgentnog centra Klini~kog centra Srbije

Kompanija „Zorka kolor“ kre~ewem holova ukqu~ila se ovih dana, drugi put, u akciju pre-ure|ewa Urgentnog centra Klini~kog centra Srbije. Dr Milena Jaukovi}, pomo}nica direk-tora Urgentnog centra i na~elnica konsultativne slu`be, kaè da je donacija veoma zna-~ajna. Dr Jaukovi} ve} vi{e od dve godine sprovodi projekat „Oplemewivawe prostora ipodizawe dostojanstva bolesnika“, pa ova ustanova sada izgleda ure|enije, hodnici su okre-~eni, veliki broj soba ima klima-ure|aje i televizore, na zidovima se nalaze umetni~ke sli-ke, a na krevetima novi du{eci i posteqina.

— Dnevno se u ambulanti Urgentnog centra pregleda oko 800 qudi, a oko 60 pacijenatabude primqeno na le~ewe. Definitivno samo najprometnija bolnica u zemqi i zbog toga~inim sve da i osobqe i bolesnici mogu da borave u lepo ure|enim prostorijama — ista-kla je dr Jaukovi}.

Ona kaè da se drì tri va`na principa, a to su da se nikada ne obra}a pacijentimasa molbama za donacije, da ne traì novac i da traì uvek malo zato {to je svesna da ni-ko osim dràve nije duàn da ulaè u zdravstvo.

— Do sada se akciji odazvalo vi{e od 100 donatora. Va`no je {to smo nabavili dostaname{taja, {to smo u nekim delovima promenili prozore, vrata i podove — naglasila jedr Jaukovi} i najavila da planiraju preure|ewe Odeqewa hirurgije Urgentnog centra.

D. D. K.Iz: „Politika’, 7. oktobar 2008.


86

Prof. dr Miodrag Osto-ji}, direktor Klinike zakardiologiju Klini~kogcentra Srbije

− Poseban kuriozitet pro-teklog êtvrtog beograd-skog samita interventnihkardiologa je bilo otvara-we totalnih okluzija me-todom retrogradnog pri-stupa. To je vrlo kompli-kovana intervenzija i pr-vi put se izvodi kod nas.

Novi funkcioneri u zdravstvu

Ministrastvo zdravqa Republike Srbije

Ministar: Prof. dr Tomica Milosavqevi}

Dràvni sekretari: Dr Nevena Kneèvi}Dr Tomislav Panti}Dr @eqko Milo{evi}

Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo

Ministar: Dr Atila êngeri

Pomo}nici: Dr Radmila Latinovi}Boris Kopilovi}, dipl. ek.

Sekretarijat za zdravstvo - Grad Beograd

^lan IV Skup{tine grada zaduèn za zdravstvo: Dr Vladan [ubarevi}

Sekretar: Prof. dr Dragana Jovanovi}

Zamenik sekretara: Dr Boìca Novakovi}

87


8. Simpozijum urgentne medicine9−12. oktobar 2008.

Kongres urgentne medicine Srbije9−12. oktobar 2008.

12. Kongres Evropske federacije neurolo{kih udruèwa23−26. avgust, Madrid, [panija.

6. Evropska konferencija i infektivnimbolestima u obstetriciji i ginekologiji28 31. avgust, Luven (Leuven), Belgija

24. Konferencija Evropskog udruèwa specijalista komparativne endokrinologije2−6 septembar, \enova, Italija

21. Evropski kongres perinatalne medicine10−13. septembar, Istanbul, Turska

14. Kongres Evropskog udruèwaonkolo{kih hirurga10−13. septembar, Hag, Holandija

33. Kongres Evropskog dru{tva zamedicinsku onkologiju12−16. septembar, Stokholm, [vedska

Godi{wi sastanak Udruèwa kardiovasku-larnih i interventnih radiologa Evrope13−17. septembar, Kopenhagen, Danska

17. Me|unarodna konferencija o AIDS-u3−8. avgust, Meksiko Siti, Meksiko

22. Me|unarodni kongres Udruèwa transplantologa10−14. avgust, Sidnej, Australija

11. Me|unarodni simpozijum o urolitijazi2−5. septembar, Nica, Francuska

6. Me|unarodni kongres o autoimunitetu3−7. septembar, Porto, Portugal

12. Svetski kongres o bolu17−22. avgust, Glazgov, {kotska

Svetski kongres o raku27−31. avgust, @eneva, [vajcarska

11. Svetski kongres Udruèwa za bolesti ezofagusa10−13. septembar, Budimpe{ta, Ma|arska

14. Kongres o psihijatriji20−25. septembar, Prag, ê{ka

14. Svetski kongres o psihofiziologiji8 13. septembar, Sankt Petersburg, Rusija

17. Kongres Evropske akademije za dermatologiju17−21. septembar, Pariz, Francuska

Evropski kongres o hirurgiji ramena18−21. septembar, Bri`, Belgija

47. Sastanak Udruèwa de~je endokrinologije20−23. septembar, Instanbul, Turska

89

Kalendar stru~nih sastanaka (VIII−X 2008)

U ~asopisu „Zdravstvena za{tita“ obja-vquju se originalni nau~ni radovi, pret-hodna saop{tewa, pregledi i stru~ni rado-vi, iz socijalne medicine, iz istorije me-dicine i zdravstvene slu`be, zdravstvenogosigurawa, ekonomike u zdravstvu, infor-matike i menaxmenta.

Uz rukopis ~lanka treba priloìti iz-javu s potpisima svih autora da ~lanak ni-je objavqivan. Svi prispeli radovi upu}ujuse na recenziju. Radovi se ne honori{u. Ru-kopisi se ne vra}aju. Rukopis rada u dvaprimerka i eventualno disketu sa oznakomprograma (tekst procesora) slati na adresu:Ure|iva~ki odbor ~asopisa „Zdravstvenaza{tita“, Komora zdravstvenih ustanova Sr-bije, 11000 Beograd, Nu{i}eva 25.

Op{ta pravilaRukopis ~lanka pisati duplim proredom

sa marginama od 2,5 cm, na papiru forma-ta A4 i to samo sa jedne strane. Grafit-nom olovkom na margini teksta ozna~itimesta za tabele, slike, {eme i grafikone.Literaturni podaci u tekstu ozna~avaju searapskim brojevima u zagradama, redosle-dom kojim se pojavquju u tekstu. Po{to se~asopis {tampa }irilicom, crvenom olov-kom podvu}i re~i koje treba {tampati la-tinicom.

Na posebnoj stranici (u jednom primer-ku) navesti naslov ~lanka bez skra}enica,zatim puna imena i prezimena autora i wi-hove stru~ne titule i nazive ustanova i me-sta u kojima rade. Imena autora povezati sanazivima ustanova indeksiranim arapskimbrojkama. Na dnu stranice otkucati ime iprezime autora sa kojim }e se obavqati ko-

respodencija, wegovu adresu, broj telefonai eventualno e-mail adresu.

Tekst ~lanka pisati kratko i jasno nasrpskom jeziku. Skra}enice koristiti izu-zetno i to samo za veoma duga~ne nazive he-mijskih supstancija, ali i za nazive koji supoznati kao skra}enice (npr. AIDS, RIAitd.).

Obim rukopisaObima rukopisa (ne ra~unaju}i kratak

sadràj i spisak literature) za preglednirad moè iznositi najvi{e {esnaest stra-na, za originalan rad deset strana, zastru~ni rad osam strana, prethodno saop-{tewe ~etiri strane, a za izve{taj, prikazkwige i pismo dve strane.

Kratak sadràjUz originalni nau~ni rad, saop{tewe,

pregledni i stru~ni rad treba priloìti naposebnoj stranici kratak sadràj do 200 re-~i na engleskom i srpskom jeziku. U wemuse navode bitne ~iwenice, odnosno kratakprikaz problema, ciqevi i metod rada,glavni rezultati i osnovni zakqu~ci rada,i 3-4 kqu~ne re~i na srpskom i engleskom.

Uz sve vrste ~lanaka za koje je potrebankratak sadràj, otkucati na posebnoj stra-nici naslov rada, rezime i inicijale ime-na i prezimena autora, nazive ustanova.

TabeleSvaka tabela se kuca na posebnoj strani-

ci. Tabele se ozna~avaju arapskim brojkamapo redosledu navo|ewa u tekstu. Naslov

91

Uputstvo autorima

tabele koji se kuca iznad tabele prikazujewen sadràj. Kori{}ewe skra}enice u tabe-li obavezno objasniti u legendi tabele.

Slike (fotografije)Priloìti samo kvalitetno ura|ene fo-

tografije i to u originalu. Na pole|inisvake slike napisati prezime prvog autora,skra}eni naziv ~lanka, redni broj slike, avrh slike ozna~iti vertikalno usmerenomstrelicom. Naslov slike napisati na po-sebnom listu.

Crteì ({eme, grafikoni)Primaju se samo pregledno ura|eni crte-

ì na beloj hartiji.


92

Spisak literature

Kuca se na posebnoj strani, dvostrukimproredom, a trostrukim izme|u pojedinihreferenci, s arapskim brojevima prema re-dosledu navo|ewa u tekstu. broj referenciu spisku ne treba da prelazi 20, osim zapregledni rad. Stil navo|ewa referenci jepo ugledu na „Index Medicus“.

NAPOMENA: Ovo uputstvo je sa~iwenoprema Uniform requirements for manuscriptssubmited to biomedical journals, koji je obja-vio „International committee of medical jour-nal editors“ u N. Eng. J. Med. 1997;336;309−15.

Errata − Ispravka

U ~asopisu broj 4/2008, na strani 99 u potpisu autora teksta stoji: prim.dr Nada Kova~evi}, a treba: prof. dr Nada Kova~evi}).

Izviwavamo se ~itaocima i uvaènoj prof. dr Nadi Kova~evi} zbog u~iwene {tamparske gre{ke

CIP − Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

614

ZDRAVSTVENA ZA[TITA : âsopis zasocijalnu medicinu, javno zdravqe,zdravstveno osigurawe, ekonomiku i menaxment u zdravstvu / glavni i odgovorni urednik Predrag Dovijani}. −God. 1, br. 1 (1972) − . − Beograd (Nu{i}eva25) : Komora zdravstvenih ustanova Srbije,1972 − (Beograd : Obele`ja). − 27 cm.

Dvomese~no. ISSN 1451−5253 = Zdravstvena za{titaCOBISS.SR-ID 3033858

Documents

e-mail: obelezja@yahoo 5_2008.pdf · G ospodine Predsedni~e, po{tovani mi-nistri, ekselencije, uva`eni delegati, dame i gospodo, Mi se ovde sastajemo u vreme velike tra-gedije. Dozvolite