FAKULTET ZA MENADMENT VALJEVO
Seminarski rad iz predmeta Menadment informacioni sistemi
Tema:
ELEKTRONSKO POSLOVANJE
Profesor: Doc. Dr Zoran ivkoviSreko VuieviValjevo,
20.12.2010.godineF4017/10SADRZAJ:
1. POJAM ELEKTRONSKOG POSLOVANJA..32. PODRUCJE PRIMENE
ELEKTRONSKOG POSLOVANJA..52.1. ON LINE PRODAJA SOPSTVENIH PROIZVODA
I USLUGA.53. ELEKTRONSKO BANKARSTVO...73.1. ON LINE
BANKARSTVO.73.2. INTERNET BANKARSTVO..84. ELETRONSKA TRGOVINA.94.1.
RAZVOJ ELEKTRONSKE TRGOVINE...94.2. DEFINISANJE ELEKTRONSKE
TRGOVINE.104.3. NACINI PLACANJA PRI ON LINE TRGOVINI.105. DIZAJN
WEB SAJTA PORTALA115.1. STRUKTURA SAJTA, SADRZAJ EKRANA...125.2.
PREDLOG RASPOREDA NA EKRANU.126. ZAKLJUCAK...157. LITERATURA.16
UVOD
1. POJAM ELEKTRONSKOG POSLOVANJA
Poslovni svet se na pocetku novog milenijuma suocava sa velikim
mogucnostima savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija,
koje menjaju sve elemente i procese poslovnih aktivnosti, ali i
opsti nacin zivota i rada Ijudi. U toj novoj digitalnoj eri,
mogucnosti koje nudi e-poslovanje cine znacajan potencijal koji
treba firme da iskoristite na najbolji i najefikasniji nacin.
E-poslovanje se pojavilo jos pocetkom 70-ih godina proslog veka,
ali je ubrzani razvoj dozivelo u poslednjih deset godina. Masovni
razvoj i primena Internetauticali su na motivaciju sve veceg broja
korisnika da, u potrazi za ekonomicnijim i efikasnijim radom,
koriste i mogucnosti koje pruza e-poslovanje. Ne postoji
univerzalna definicija e-poslovanja koja bi mogla pokriti sve
segmente jedne tako kompleksne oblasti, i zato cemo navesti vise
definicija,koje su dali razliciti autori. Jednu od prvih definicija
e-poslovanja dala je kompanija IBM (International Business
MacMachine Corporation): ,,E-poslovanje je transformacija kljucnih
poslovnih procesa upotrebom Internet tehnologija"
(http://www.ibm.com). ,,E-poslovanje je razmena informacija
elektronskim putem u okviru organizacije, kao i izmedu organizadje
i eksternih stejkholdera u cilju podrzavanja kompletnog opsega
poslovnih procesa" (Chaffey, 2004). ,,E-poslovanje je koriscenje
Interneta i drugih informacionih tehnologija da bi se pospesila
trgovina i poboljsale performanse organizacije (McKay, Marshall,
2004). E-poslovanje se moze definisati kao obavljanje poslovnih
operacija primenom savremenih informacionih i komunikacionih
tehnologija. Na zapadu u poslednjih nekoliko godina popularno je
koristiti termine koji pocinju sa slovom e (electronic -
elektronsko), i koji oznacavaju razlicite nove tehnike i
tehnologije poslovanja na Internetu, ukljucujuci i termin
e-poslovanje. Glavni cilj uvodenja e-poslovanjaje poboljsanje
konkurentnosti organizacije pomocu pravovremenih i inovativnih
informacija i savremenih komunikacionih tehnologija u samoj
organizaciji, ali i u vezama izmedu organizacije I njenih poslovnih
partnera i potrosaca. E-poslovanje ne znaci samo koriscenje
komunikacionih i informacionih tehnologija u automatizaciji
postojecih poslovnih procesa, vec i upotrebu savremenih tehnologija
da bi se promenili poslovni procesi i povecala njihova efikasnost.
Da bi se upravljanje e-poslovanjem u organizaciji moglo
okarakterisati kao uspesno, neophodno je siroko znanje o svim
poslovnim procesima i aktivnostima organizacije u lancu vrednosti
od marketinga, preko prodaje, do razvoja proizvoda.
Bitne tendencije u e-poslovanju su: povecana brzina promene u
poslovanju, smanjenje znacaja udaljenosti kao parametra u
poslovanju, smanjenje vremenskih disproporcija, globalno trziste,
vestina upravljanja, znacajne promene odnosa od prodavca ka kupcu,
globalizacija trzista, otvorenost sistema, inter-disciplinarnost i
zastita intelektualne svojine. O ovim tendencijama bice vise reci u
nastavku teksta. Jedna od tendencijaje i povecanje brzina promene u
poslovanju. Koncepti u e-poslovanju koji su pokazali uspeh veoma
brzo se implementiraju na ostalim Web lokacijama. Na primer,
ukoliko eBay uvede online aukcije, vrlo brzo ce ih uvesti i Dell. U
poslovanju je smanjen znacaj udaljenosti kao parametra u
poslovanju, sto znaci da on nije opterecujuci faktor u
uspostavljanju poslovnih odnosa, poslovanju sa krajnjim
korisnicima, stvaranju partnerskih odnosa sa udaljenim dobavljacima
sirovina ili stvaranju slicnih odnosa. Takodje, ni vreme vise nije
ogranicavajuci faktor u poslovanju i saradnji partnera u poslovnom
procesu. Do smanjenja vremenskih disproporcija u poslovanju dolazi
zahvaljujuci koriscenju Interneta i drugih online mreza koje
omogucavaju kontinuiranu komunikaciju.Vestina upravljanja je kljuc
uspeha u digitalnom svetu. Znacajni faktori uspesnih odluka su
informisanost i pravovremeno raspolaganje podacima. Od velike
koristi prilikom donosenja odluka u firmama, maze biti baza
podataka o kupcima, ali i o snabdevacima, dobavljacima, poslovnim
partnerima, konkurenciji i sl. U savremenom poslovanju doslo je do
znacajne promene odnosa izmedju prodavca i kupca. Odnos se znacajno
promenio u gotovo svakom pogledu. Kupac je u mogucnosti da promeni
lokaciju na Internetu i time bude blize ill dalje od prodavceve
elektronske prodavnice; dovoljan je jedan klik pa da se ,,napusti"
prodavnica, tj. nekoliko sekundi da se odustane od kupovine.
Globalizacijom trzista, u uslovima kada se do informacija relativno
lako dolazi, trziste poprima drugacije oblike. Na primer,
tradicionaini kupac ce prilikom kupovine stana posetiti posrednika
u prodaji, bankara, radi provere uslova za dobijanje kredita,
pogledati odgovarjuci stan I uporediti ponude na trzistu
nekretnina.
Elektronsko poslovanje predstavlja poslovnu transformaciju
zasnovanu na: udruivanju preduzea (integracija) procesu saradnje
(kolaboracija) globalnom mrenom povezivanju korienjem Interneta kao
medija
Meu najvanijim procesima e-poslovanja se istiu: prikupljanje
podataka i informacija marketing (4P marketing miks): promocija,
podrka kupcima, uvoenje novog proizvoda,... onlajn prodaja
(proizvoda i usluga) komunikacija
2. PODRUCJA PRIMENE ELEKTRONSKOG POSLOVANJA
Elektronsko poslovanje primenjivo je u svim poslovnim
delatnostima, u manjem ili visem stepenu, u zavisnosti od karaktera
poslovanja. U nekim delatnostima moguce je organizovati potpuno on
line poslovanje, kao sto je na primer podrucje usluga, dok u nekim
drugim delatnostima sve poslovne aktivnosti nije moguce ,,pokriti"
on line transakcijama, kao sto je slucaj s materijalnim dobrima. U
slucaju prodaje materijalnih dobara, informacije o predmetu,
uslovima prodaje i kupoprodajne transakcije obavljaju se
elektronski, dok se distribucija robe obavlja na tradicionalni,
fizicki nacin. Do sada je najvise razvijeno elektronsko poslovanje
u sledeceim delatnostima: On line prodaja sopstvenih proizvoda i
usluga, elektronsko bankastvo i on line finansijske transakcije,
elektronska trgovina, on line zabava i rekreacija elektronsko
izdavastvo i elekronske publikacije.
Navedena podrucja primene koncepta elektronskog poslovanja
razmatramo sa stanovista osnovnih obelezja i karakteristika koje
omogucavaju siri ili uzi obuhvat elektronskim poslovanjem.
2.1. ON LINE PRODAJA SOPSTVENIH PROIZVODA I USLUGA
Prodaja dobara i usluga preko Interneta hronoloski se odvijala u
sLedecem redosledu: prodaja tzv. nematerijalnih (mekih,
intelektualnih) dobara (Soft Goods, Software), prodaja materijalnih
(tvrdih) dobara (Hard Goods, Hardware), prodaja usluga.
Za navedene oblike on line prodaje karaktensticne su sledece
dodirne tacke: prodaje se odvijaju preko sopstvenih Web sajtova
uporedo sa svakom od navedenih prodaja razvijao se i on line
marketing, kupoprodajne odnose ovih oblika prodaje pratio je i on
line system placanja i naplate, informacije o predmetu prodaje
razdvajaju se od samog predmeta prodaje, tako da se u formalnom
smislu prodaju informacije o predmetu, a predmet prodaje se
isporucuje kupcu.
Za prodaju preko Inteneta najpogodniji su informacijama bogati
proizvodi, softwer, usluge i druga nematerijalna dobra. Kod ove
vrste proizvoda moguce je obavljati sve poslovne aktivnosti u on
line postupku digitalno, ukljucujuci I isporuku kupcu. Osnovni
problem ovog oblika on line prodaje je zastita intelektalne svojine
od raznih vrsta zloupotreba. On line prodaja materijalnih dobara
obuhvata poslovne aktivnosti koje se odnose na kupoprodajne
transakcije, dok se isporuka robe obavlja na tradicionalni, fizicki
nacin. I pored ovih ogranicenja primetno je povecanje on line
prodaje ove vrste proizvoda, kao sto je slucaj sa kompjuterima i
njihovim komponentama. Prema izjavi direktora Intela, Krejg
Baret-a, prodaja cipova preko njihovog Web sajta dostize skoro 50%.
Prodaja preko Intemeta sve vise potiskuje klasicnu katalosku
prodaju roba, zbog mogucnosti davanja detaljnijih informacija o
proizvodima potencijalnim kupcima i mogucnosti kreiranja
interaktivnog sajta, koji pruza niz dodatnih informacija kako
prodavcu, tako i kupcu. Usko grlo ovog oblika prodaje je faza
isporuke robe koja se mora obaviti fizickom dostavom. Inretnetski
direktorijum Yahoo i istrazivacka kompanija ACNielsen, u svom
istrazivanju on line potrosaca (saopsteno na sajtu
http://www.digitrendsjiet) dosli su do rang liste motiva i prepreka
on line kupovine, koja sadrzi sledece konstatacije: Motivacija za
on line kupovinu: olaksano prikupljanje informacija o proizvodima i
uslugama, mogucnost uporedivanja cena, mogucnost izbora proizvoda i
usluga, elegantno i konforo poslovanje. Prepereke on line
kupovanja: nedovoljan konfor kod placanja kreditnom karticom,
nedovoljna zastita licnih informacija, znatno veca podrska
prodavcima nego kupcima, neblagovremena isporuka robe.
Ova anketa skrece paznju najmanje na dve cinjenice o kojima
treba voditi racuna i u vezi kojih treba preduzeti potrebne mere da
se navedene prepreke kod on line kupovine, ako vec ne mogu da se
potpuno izbegnu, a ono bar ublaze. Lako problemi u vezi placanja
kreditnim karticama i zastita licnih informacija, istaknuti kao
prva grupa problema koji u izvesnon smislu stoje kao prepreka on
line kupovini, nisu u iskljucivoj nadleznosti prodavca, nesporno je
da prodavci mogu, a svoje strane, preduzeti organizacione mere da
se odredeni problemi ove vrste prevazidju.
3. ELEKTRONSKO BANKARSTVO
Razvoj informacione i telekomunikacione tehnologije srvorio je
uslove za globalizaciju poslovanja. Glavni cilj je postao da se bez
obzira na geografske distance sto brze i efikasnije povezu klijenti
i tokovi informacija. U uslovima vrio jake konkurencije gde
postepeno nestaju razlike izmedu banaka, investicionih banaka,
brokerskih firmi i osiguravajucih kompanija, finansijske
organizacije su pod stalnim pritiskom da zadrze korisnike svojih
usluga, smanje troskove, upravljaju rizikom i koriste tehnologiju
kao izvor konkurentske prednosti. Model globalne organizacije i
jake konkurencije zahteva novu koncepciju pristupa banaka u
njihovom poslovanju, o cemu svedoce sve vec'a ulaganja u
specijalizovanu i prema klijentu orijentisanu tenologiju. Internet
je jedna od tih tehnologija. Publika koju pokriva Internet je ceo
svet. Internet je dinamicki medij i omogucava stalno azuriranje
informacija. Konacno, Internet pruza velike moguc'nosti za
interaktivnu komunikaciju sa publikom. Komunikacija putem Intemeta
je masovna, brza i jeftina. Mnogobrojni servisi na Intemetu
omogucuju da poruka veoma brzo stigne na drugi kraj sveta. Upravo
te osobine Intemeta kao medija pruzaju realne i gotovo nesluc'ene
mogucnosti za po;,lovne aktivnosti. Internet je danas najpopulamiji
i najperspektivniji medij za komunikaciju i prenos informacija.
Napredak tehnologije, pri cemu se misli na povecanje snage racunara
i brzine prenosa podataka, omogucice postavljanje novih granica u
koriscenju Inteneta.
3.1. ON LINE BANKARSTVO
On-line bankarstvo predstavlja obavljanje bankarskih transakcija
direktnom vezom klijenta i banke uz pomoc specijalizovanog
softvera. Dakle, potreban je poseban softver instaliran na
klijentovom racunaru sa kog se jedino i mogu obavljati transakcije
i na kome ce se nalaziti podaci o izvrsenim promenama. Pri
obavljanju bankarskih transakcija u on-line bankarstvu: potreban je
specijalan softver (Microsoft Money, Manage Your Money...) koji se
ugraduje u racunar klijenta; klijent je ogranicen na obavljanje
transakcija sa sopstvenog racunara; klijent posluje sa dve strane:
sa bankom I softverskom kompanijom koja instalira i odrzava
softver; klijentovi podaci o bankarskim transakcijama ostaju na
hard disku i nisu otporni na eventualne napade iz okruzenja
(mogucnost pljacke, ubacivanje kompjuterskih virusa...); potreban
je novac za kupovinu softvera; potrebno je vreme za instaliranje
softvera, kao i vreme za ovladavanje programima.
Jedna od banaka koja nudi usluge on-line bankarstva fizickim
licima je britanska Nat West banka. Usluge koje su 24 sata dnevno
dostupne su: pristup stanju na tekucem racunu i kreditnim
karticama; placanje racuna; planirano i zakazano placanje za
odredeni termin koje ce se izvrsiti automatski; prenos novca sa
racuna na racun; i usluge vodenja finansija za sta je potreban
dodatni softver.
Nedostaci on-line bankarstva, poput ogranicenja za obavljanje
transakcija sa samo onog racunara na kome j'e instaliran skup
softver, potrebno vreme za obuku za rad, kao i nezastic'enost
podataka na hard disku korisnika na napade iz okruzenja, okrenuli
su veliki broj korisnika Internet bankarstvu.
3.2. INTERNET BANKARSTVO
Internet sve znacajnije utice na nacin savremenog poslovanja i
donosi nove izazove pred danasnje banke. Postoji veliki broj
zahteva koje treba ispuniti u cilju postizanja uspesnog poslovanja
na Intemetu, kao na primer, lakoca koriscenja aplikacija, sigumost
licnih informacija, integracija sa postojecim sistemima,
prihvatanje standarda otvorenih sitema itd. Internet bankarstvo ili
sajber bankarstvo (Cyber Banking) predstavlja obavljanje bankarskog
poslovanja direktno iz kuce, posredstvom Inteneta. Pri obavljanju
bankarskih transakcija u Internet bankarstvu: nije potreban
specijalan softver i ne postoje podaci uskladisteni na klijentovom
hard disku, paje veca sigumost pri obavljanju transakcija; pristup
banci i racunu je moguc sa bilo kog rnesta na svetu, pod uslovom da
na torn mestu postoji racunar prikljucen na Internet; banka brine o
odrzavanju sopstvenog hardverskog i softverskog sistema zastite;
moguce je i obavljanje on-line transakcija.
Internet nudi bankama veoma mnogo mogucnosti. Predvidanja su da
ce se ovaj vid bankarstva razvijati velikom brzinom. Internet
bankarstvo je najjeftniji oblik bankarskih usluga, dostupan 24 sata
dnevno, prakticno bez prostorne ogranicenosti. GIavni
ogranifcavajuci faktori, koji uslovljavaju pristanak potrosaca na
ovu vrstu tehnologije, su sigunost i privatnost. Sa tehnicke tacke
gledista, ovaj problem su neke banke vec resile, ali ostaje
cinjenica da je ponasanje potrosaca vodeno pre potrosackom
percepcijom nego tehnickim cinjenicama. Neprihvatanje da se
bankarske transakcije obavljaju preko Interneta postoji pre svega
iz straha da kljucne finansijske informacije mogu da budu
otkrivene. Jasno su vidljive razlike izmedu Internet bankarstva i
on-line I, bankarstva. Osnovna razlika je u ugradnji specijalnog
softvera, koji ogranicava korisnika na obavljanje usluga iskljucivo
sa racunarom u koji je ugraden taj softver. Razlike su i u stepenu
sigurnosti pri obavljanju transakcija, zatim u novcu potrebnom za
kupovinu i ugradnju softvera i vremenu potrebnom za obuku
korisnika. Pomenuti razlozi jasno ukazuju da je Internet bankarstvo
prakticniji, ekonomicniji i bezbedniji nacin obavljanja bankarskog
poslovanja direktno iz kuce.
4. ELEKTRONSKA TRGOVINA (e-commerce)
4.1. RAZVOJ ELEKTRONSKE TRGOVINE
Znaenje izraza e-trgovina se menjalo tokom vremena. Prvobitno,
oznaavao je olakavanje poslovnih transakcija elektronski, korienjem
tehnologije kao to je Elektronska Razmena Podataka (EDI, koji se
pojavio krajem 70-tih godina), u cilju slanja poslovnih dokumenata
kao narudbenica i faktura elektronski. Kasnije, ukljuene su i
aktivnosti zajedniki nazvane Mrena trgovina, kupovina i prodaja
robe i usluga putem Mree (World Wide Web) preko sigurnih servera
(kao HTTPS, specijalni serverski protokol koji kriptuje poverljive
podatke radi zatite potroaa) putem elektronskih servisa plaanja,
kao to su kreditne kartice.
Kada je Mrea postala mnogo poznatija meu irom publikom 1994,
mnogi eksperti su predviali da e e-trgovina ubrzo postati vodei
ekonomski sektor. Meutim, trebalo je nekoliko godina da sigurnosni
protokoli (kao HTTPS) postanu dovoljno razvijeni iroko
rasprostranjeni. Kao posledica, izmeu 1998. i 2000. godine, veliki
broj kompanija u SAD-u i Evropi su razvile samo osnovne
sajtove.
Nakon 2005. godine, e-trgovina se veoma afirmisala u svim veim
gradovima irom Severne Amerike, Zapadne Evrope, i odreenih istono
azijskih drava. Takoe, e-trgovina se i dalje sporo razvija u nekim
industrijalizovanim dravama, a praktino ne postoji u zemljama treeg
sveta. Pa ipak e-trgovina ima neogranieni potencijal kako za
razvijene tako i nerazvijene zemlje, nudei velike koristi u veoma
neregulisanom okruenju.
4.2. DEFINISANJE ELEKTRONSKE TRGOVINE
E-trgovina je skup komercijalnih aktivnosti koje se vode preko
elektronskih mrea (najee preko Interneta), a koje imaju za krajnji
cilj prodaju ili nabavku proizvoda ili usluga. E trgovina trgovina
obuhvata kako maloprodajne (B2C e-commerce) tako i veleprodajne
(B2B e-commerce) transakcije. (Milanovi, Tadi, Misita, 2005).
Elektronska trgovina (ili e-trgovina) primarno se sastoji od
distribuiranja, kupovine, prodaje, marketinga, i servisiranja
proizvoda i usluga putem elektronskih sistema kao to je Internet i
druge kompjuterske mree. Takoe ukljuuje i elektronski transfer
novca, upravljanje lancem snabdevanja, e-marketing, elektronsku
razmenu podataka, i automatske sisteme za sakupljanje podataka. U
ispunjavanju svojih zadataka koristi elektronske komunikacione
tehnologije kao Internet, ekstranet, elektronska pota, e-knjige,
baze podataka, i mobilne telefone (www.wikipedia.org).
4.3. NACINI PLACANJA PRI ON LINE TRGOVINI
Poslednjih godina, razvojem Interneta i kriptografije, poinju se
pojavljivati razni predlozi za standard tehnologije novanih
transakcija preko Interneta. Jedni koriste kreditne kartice, drugi
ekove, trei obraunavaju kupovinu preko telefonskog rauna kupca.
Ali, budunost lei u korienju virtuelnog novca.
Osnovni sistemi plaanja i digitalnog novaca su
(www.e-trgovina.co.rs):
CyberCash poeo je sa radom 1995. godine i predstavljao je platni
sistem zasnovan na progarmu, digitalni novanik (Cyber Cash Wallet),
koji kupci moraju koristiti prilikom kupovine.
FirstVirtual bio je jedan od prvih platnih sistema na Internetu,
a sa radom je otpoeo oktobra 1994. Glavni cilj kompanije First
Virtual Holdings bio je da se stvori jedan platni sistem na
Internetu koji ce biti jednostavan za upotrebu.
E-Cash je anonimni digitalni novac ija se ispravnost proverava
on-line, od strane odgovarajue finansijske institucije. E-Cash
razvila je kompanija DigiCash osnovana 1994. godine.
NetCash metoda je razvijena na Univerzitetu Juna Kalifornija
(University of Southern California). Znaajna karakteristika ovog
projekta jeste upotreba ve postojeih raunovodstvenih sistema i
procedura u finansijskim institucijama, sto bi trebalo da utie na
smanjenje poetnih investicija.
Mondex sistem digitalnog novca razvija firma Mondex U.K. koja je
nakon kupovine kontrolnog paketa akcija od strane MasterCard-a
postala deo kompanije MasterCard.
VisaCash je projekat kompanije Visa. Ovim sistemom Visa pokuava
da parira projektu MasterCard Mondex projektu. Ovaj sistem
funkcionie na bazi sertifikata koji glasi na donosioca, a zasnovan
je na karticama sa mikroipom.
5. DIZAJN WEB SAJTA PORTALA
Portal je usmeren ka korisnicima usluga Norma 1 kompanije, pa u
tom cilju, svako od njih ima pristup bazi podataka putem
registracije. To znai da putem lozinke i korisnikog imena
pristupaju sadrajima koji su sakriveni od redovnih posetilaca
portala i Web prezentacije. Kako je portal otvoren za razmenu
informacija, svi posetiosi mogu postati Web korisnici, kako bi se
uverili u jainu i snagu firme. Na taj nain se kreira baza podataka
potencijalnih korisnika raunovodstvenih odnosno knjigovodstvenih
usuluga. Putem masovnih e-mailova, svi se obavetavaju o zakonskim
promenama, propisima i novim ponudama ulsuga Norme 1. Takoe se
prate savremene tendencije u svetu i okruenju. Dizajn sajta je
otvoren, minimalistiki i funkcionalan, bez mnogo vizuelnog uma i
ometanja. Prostor za reklamiranje je strogo definisan i nije
agresivan. Dokumenti (zakoni, propisi) su postavljeni u
dokumentacionom centru a pored toga, formiran je FORUM, gde si mogu
slobodno i besplatno da komuniciraju po temama iz oblasti. Dizajn
je odabran na sledeem sajtu: http://www.joomla-templates.com, jer
je portal postavljen u CMS-u koji je razvijen kao alat za lako
upravljanje Web portalima i prezentacjama.
5.1. STRUKTURA SAJTA, SADRZAJ EKRANA
Portal e imati nekoliko menija (osnovni, funkcionalni, pomoni i
eksterni). Postojae polja za registraciju, pretragu, documentacin
centar, najitanije sadraje, kategorije i sekcije, spisak vanih
linkova na Internetu (dravne institucije, preduzea partneri,
prezentacije komintenata korisnika i njihova iskustva sa Normom 1.
Deo sadraja e imati mogunost postavke komentara od strane
registrovanih Web korisnika portala, koji e sluiti kao feed back sa
trita. Paket Joomla postavke portala omoguuje i RSS feed
povezivanje korisnika odnosno njihovo automatsko obavetavanje o
novim sadrajima. Posebna stranica portala je namenjena poslovnim
partnerima, gde e se oni, potpuno sigurno logovati i moi da:
pristupe svim podacima poslovanja svojih firmi, dobijati izvetaje
koje zahtevaju, da puste naloge za plaanja, knjienje Kompletan Web
portal, u njegovom radu, moe da podrava jedan Web administrador
koji e da: prati njegov rad, postavlja sadraje, pie tesktove,
odrava bazu podataka
5.2. PREDLOG RASPOREDA NA EKRANU
Za predlog vizuelnog i funkcionalnog rasporeda na ekranu e se
uzeti reenje portala koji ve funkcionie na istom sistemu (Joomla) i
koji je u vlasnitvu Norme 1, a to je: www.cnc-srbijaportal.net
(slika br.1).Ovo je prikaz funkcionalnog reenja ali se dizajn
reenje razmatra na osnovu jo dva predloga (slike 2 i 3).
Slika 1: Predlog strukture portala na osnovu
www.cnc-srijaportal.net
Slika 2: Predlog strukture i dizajna portala na osnovu
ponude
Slika 3: Predlog strukture i dizajna portala na osnovu
ponude
6. ZAKLJUCAK
Fenomenoloki gledano, ovo je razvoj komunikacije na elektronskom
nivou odnosno u virtuelnom okruenju koju je doneo Internet i svi
njegovi servisi.Beskonana svetska mrea je pomerila granice, uninula
cenzuru, oslobodila informacije Mora se rei da je najbitnija
funkcija visok protok infromacija koje su pohranjene na Internetu.
Ovako je Internet postao baza podataka ljudskog znanja, umetnosti i
kulture. Svuda je oko nas i kree se ka nesluenim razmerama i
novnama.Poslovni svet je ubrzo, po pokretanju Word Wide Web-a,
odmah uoio prilike koje su se stvorile i neki od njih su sada jedni
od najbogatijih ljudi na svetu. Elektrosnsko poslovanje je nunost i
obaveza svih pravnih subjekata u jednoj ekonomiji. Danas je
nezamislivo biti elektronski nepismen. Sada je proces selidbe
komletnih poslovnih procesa na Internet i elektronski nivo.
Budunost je zamisliva u tehnikom smislu ali se kraj inovacija i
mogunosti ne nazire. Definitivno e 21. vek biti era elektronske
komunikacije.7. LITERATURA
1. Vujovic Slavko, Elektronsko poslovanje i poslovna
inteligencija, Beograd BK Univerzitet 20052. Novakovic Jasmina,
Elektronsko polovanje, Beograd Megatrend 20053. Dr A. Zivkovic, Dr
R Stankic, Dr B. Krstic, Bankarsko poslovanje i platni promet,
Ekonomski fakultet Beograd 20094. www.wikipedia.com5.
www.halcom.rs6. www.kamatica.com7. www.cnc-srijaportal.net8.
www.joomla-templates.com8
