Biblioteka:TUMAČENJE KNJIŽEVNOSTIKnjiga 4

Glavni i odgovorni urednik;VOJISLAV MITIĆ

Urednik:PETAR PIJANOVIĆ

Recenzent:DUŠAN JOVIĆ

RankoBugarskiLingvistikau primeniLingvističke disciplinePrimene lingvistikePrimen/ena lingvistika u svetu i kod nasTerminologijaKontrastivna analizaTeorija prevođenjaNastava jezikaJezik i kultura

SADRŽAJ

Predgovor — — — — — — — — — — — — — 9

I OPŠTI DEO

1. Lingvistika i njene discipline — — — — — — — — 152. Pojam i značaj primenjene lingvistike — — — — — 243. Primenjena lingvistika u svetu i kod nas — — — — — 424. Primenjena lingvistika kao lingvistika u primeni — — — 58

II TERMINOLOGIJA

5. Lingvistika, leksikografija i terminologija — — — — — 676. Kontrastivna analiza terminologije i terminologija kontrastivne

analize — — — — — — — — — — — —• — 767. Kriterijumi izgrađivanja lingvističke terminologije — — — 848. Terminologija generativne gramatike — — — — — — 939. Terminologija u primenjenoj lingvistici — — — — — — 101

III PREVOĐENJE

10. Međukulturno prevođenje — — — — — — — — — 11111. 0 prirodi teorije prevođenja — — — — — — — — 11912. Teorija prevođenja kao naučna disciplina — — — — — 130

IV NASTAVA JEZIKA

13. Jezik i kultura sa sociolingvističkog stanovišta — — —• 14714. Sociolingvistika i nastava jezika — — — — — — — 15415. Norme, kontekst i nastava jezika — — — — — — — 161

Bibliografska beleška — — — — — — — — — — — 170

Literatura _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 172

Registar imena — — — — — — — — — — — — 187

Registar pojmova — — — — — — — — — — — — 191

Ranko Bugarski, doktor lingvističkih nauka i redovni profesorFilološkog fakulteta u Beogradu, bavi se anglistikom, opštomi iprimenjenom lingvistikom i sociolingvistikom. Iz ovih ob-lasti objavio je u zemlji i inostranstvu veliki broj radova,među njima knjige Predlozi over, under, above, below /beneath u savremenom engleskom jeziku, 1969; Jezik i ling-vistika, 1972. (Nolitova nagrada; I! izd. 1984); Lingvistika očoveku, 1975. (II izd. 1983); i Jezik u društvu, 1986. Priredioje nekoliko knjiga (Čomskog, Sapira, Vorfa) i tematskih bro-jeva časopisa (iz sociolingvistike, psiholingvistike i prime-njene lingvistike). Član je i funkcioner nekoliko jugosloven-skih i međunarodnih naučnih i stručnih društava. Ova knjiganastala je iz njegove višegodišnje istraživačke i predavačkedelatnosti na polju primenjene lingvistike, čijem je organizo-vanju u Jugoslaviji (i uklapanju u aktuelne svetske tokove)doprineo, između ostalog, obavljajući funkcije prvog predsed-nika Saveza društava za primenjenu lingvistiku Jugoslavije,organizatora prvog kongresa ovog Saveza i urednika njegovogGodišnjaka, te potpredsednika Međunarodnog udruženja zaprimenjenu lingvistiku (AILA).

Predgovor

Predmet razmatranja u ovoj iknjizi jeste široka i heterogena,a naučno i društveno izrazito aktuelna, oblast primenjenelingvistilke. U njeinih tpetnaest ipoglavlja, tematski grupisanihu četini dela, obrađuje se niz teortjskih i praiktionih pitanjau vezi sa onim segmentima ovog kompleksa kojima se autorposebno bavio, a koji su mogli da se uklope u knjigu ovogobitma i namene. Razume se da pod ovim okolnostima svapodnučja primenj&ne lingviistiike nisu mogla biti ravnopravnozastupljena; ali i ona kojima nisu posvećeni posebni odeljcibar su registrovana u opštem pregledu koji čini prvi i naj-obimniji deo knjige. U tom bloku, posle uvodnog tekstakoji sadrži orijentacionu klasifikaciju discipli'na nauke o je-ziku, ispituje se, sa teorijskog i pragmatičkog stanovišta,sam pojam primenjene lingvistike; zaključak da bi ovoj ob-lasti pre odgovarao maziv lingvistiike u iprimeni odražava sei iu naslovu knjige. Preostala tri dela posvećena sw proble-matici iz domena terminologije, prevođenja i nastave jezika— pri čemu su u nekiim slučajevima, zbog same prirode is-pitivane materije, izvršene podele samo usllovne.

Knjiga je izrasla iz autorove istraživačke, predavačke iorganizacione delatnosti na polju primenjene lingvistike to-kom posilednje deceniije. U toiim razdoblju njegovo nauono ipedagoško interesovamje za probleme iiz ovog ikruga bilo jepodstakrouto i fuokcijama koje je obavljao u jugoslovensikimi međunarodnim udruženjima za primenjenu lingvistiku. Kakose ovaj penod podudara sa osnivanjem i potonjim razgrana-tim aktivnostima Saveza društava za primenjenu lingvistikuJugoslavije, u ovoj 'kmjizi — a naročito u njenoim prvom te-matskom bloku — biće vidljivo nastojamje da se pojam pri-menjene lingvistike razradi u opšteteorijskom smislu, ali ipostavi na osnove koje će u najvećoj meri odgovarati potre-bama <i mogućnostiima naše zemlje w ovom domenu. Knjigase tako ukiapa u šira nastojanja oiko nauonog fundiramja,institucionalnog organizovanja i društvenog afirmisanja ipri-menjene lingvistiike u Jugoslaviji.

10

Gotovo sva poglavlja vode poreklo od referata podnetihna domaćim i inostranim naučnim i stručnim skupovima,uktjučujući tri poslednja svetska kongresa za primenjenulingvistiku, tri dosad održana jugoslovenska kongresa u ovojdisciplini, kao i više simpozijuma specifičnijeg karaktera;neka poglavlja delimično potiču i iz predavanja održanih ustručnim društvima. Najveći broj ovih aktivnosti pada uposlednjih pet—šest godina. Skoro svi ovako nastali prilozi unekom su obliiku ranije objavljemi na srpskohrvatsikom iliengleskom jeziku, mahom u kongresnim publikacijama ili ustručnoj periodici; podaci o ovome dati su u zasebnoj biblio-grafskoj belešci pri kraju knjige. Autor se nada da će oni,osveženi i okupljeni u koricama jedne knjige, moći još boljeda ispunjavaju ulogu koja im je delimično već pripa'la u de-finisanju i aiktuelizovanju oblasti kao što su prirnemjena ling-vistika, teorija prevođenja ili terminološka istraživanja, zakoje kod nas poslednjih godina s razlogom raste intereso-vanje — kao, uostalom, i drugde u svetu.

Za ovu prili'ku svi ranije objavljeni prilozi su prilagođeni ibibliografski ažurirani, te jezički, stilski, terminološki i teh-ničiki ujednačeni; neki su i sadržmski bitno prošireni, a neki,opet, kombimovani tako da daju novu celinu. Kod srodneprob'lematike po pravilu su uklanjana nepotrebna panavljanja,ali je u ređim slučajevima integritet svakog poglavlja one-mogućio da se ona sasvimn izbegnu. Neki delovi teksta ovdese prvi put objavljuju, bilo uopšte ili pak na srpskohrvat-skom jeziku. !z ovog sledi da je knjiga, na već uveliko po-stojećoj bibliografekoj osmovi, iznova napisana kao celina;taj posao obavljen je tokom poslednje godiine.

Poreklo knjige iz vremenski ograničenih usmenih saopšte-nja na naučnim i drugim javnim skupovima ipalk je u nekiimdelovima moralo ostaviti traga u obimu i načinu izlaganja,pa neka naznačena pitanja nisu mogla da budu dublje zah-vaćena i sistematski prosleđena, što znači da je u takvimslučajevima ekstenzivni pristup mužno prevagnuo nad imtem-zivnim. Međutim, tekst je time verovatno dobio na čitljivosti,a obimna literatura na koju se upućuje u beleškama, ii kojaje objedinjena u neuobičajeno dugačak ali ipak u suštiniselektivan spisak od blizu 240 naslova na kraju knjige, sva-kako će čitaocima zainteresovanim za pojedine oblasti olak-šati dalje traganje po putanjama koje su u teksitu obeleže-ne. Ovako komponovan spisak odabrane literature na meko-

11

liiko jezika ima neka obeležja početne tematske bibliografije,a time, možda, i određenu meru samostalne vrednosti. Re-gistri imena i pojmova upotpunjuju naučni aparat knjige,omogućujući da se ona koristi i kao priručni'k.

Airtor se nada da bi publikacija ovakvog sadržaja, i pri-stupa koji teorijsku podllogu kombinuje sa pitanjima jezičkeprđkse, mogla da bude inter&santna ne samo lingvistima,termiinolozima, prevodiocimna, nastavnicima matennjeg jezikai stranih jezi'ka te drugiima profesionalno upućenim ina je-zičku problematiku, nego i studentima jezičkih grupa, kao iširoj publici koja želi da se obavesti o interdisciplinamimistraživačkim zahvatima u neke akituelne problemske kom-plekse u vezi s upotrebom jezika u društvu.

Beograd, marta 1986. R. B.

Opšti deo

Lingvistika i njene discipline

1. Uvod. Fitanje mogućih podela unutar celokupnog pod-ručja nauke o jeziku, koje je sa istorijskim izrastanjem po-jedinih lingviističkih disciplina povremeno dolazilo ma dnevnired, danas se postavllja u još aktuelnijem obliku mego ranije— naročito zahvaljujući savremenim multidisciplinarnim kre-tainjima i razvoju, pored fundamentalnih, i primenjeinih ob-lasti naučnog istraživanja. U ovom tekstu, čiji pristup nećebiti problemski nego čisto taksonomski, razmotrićemo topitanje na jedan uprošćen uvodni način, krećući se najvećimdelom u okvirima šire prihvaćenih i manje-više očigilednihpodela, s mogućim izuzetkom poneke sporne definicije ilikalkvog diskutabiLnog razgraničenja. No oije lako dati ni ikla-sififkaciju isa ovako ograničenLm preteinzijama, ijer se *u pre-pliću različiti kriterijumi podele (prema predmetu, pristupu,metodama ili ciljeviima), a i terminollogija je često meujedna-čena, naročito u interdisciplinarnim domenima koji se i ina-če opiru jednostranom razvrstavanju. Stoga se ikrajmje sažetaodređenja koja siede nude samo uslovno i provizorno, unadi da i takva mogu da budu od n^ke koristi.

2. Lingvistika i filologija. Najikraće i najobuhvatnije određe-na kao nauka o jeziku, lingvistika proučava priirodu i razvojjezika kao opšteljtidskog obeiležja, nanočito njegovu istnutourui njegove funkcije, uz opisivanje i klasifikovanje svih jezikasveta kao razlićitih pojaviniih obliika čovekove moći govora.U tu svrhu ona inastoji da izgradi skup teorijsikih priincipa,deskriptivnih kategorija i analitičkih postupaka uz čiju jepomoć u principu moguce defiinisati Ijudski jeziik 'kao pojaviu,opisati sličnosti i razlrke među jeziciima i objasmiti prostor-ne, vremenske i društvene varijacije u njihovoj upotrebi ujeziokiim zajednicama.1

1 U neznatno modifikovanom obliku, ova definicija javlja se i u 4.poglavlju ove knjige, priiikom podrobnijeg razmatranja pojma primenjeneiingvistike u odnosu prema lingvistici u celini; upor. mesto na kojeupućuje beleška 1 tamo.

16

Po predmetu i ciljevima lingvistika se razlikuje od filolo-gije, sa kojom se metodološki ponegde prožima. U širem istarijem smislu, filologijom se naziva istorijski usmerenoproučavanje jezika, usmene i pisane književnosti i duhovnekutture pojedinih naroda. U užem i novijem smislu, filologijaje studij vrednih starijih pisanih tekstova u kulturnoistorij-ske svrhe. U oba smisla ona se razlikuje od lingvistike.Upućena na odabrane pojedinačne kulture, filologija nemaonog opšteg dela koji čini središnju oblast lingvistike u zna-čenju opšte nauke o jeziku, u principu zainteresovane zasve jezike sveta — stare i savremene, pisane i nepisane;a u primeni na pojedine jezike ili grupe jezika, filologija jeu prvom značenju šira a u drugom uža od lingvistike. Uz tosu ovi jezicl za filologiju samo sredstvo za rasvetljavanjeistorijskih i kulturnih, dakle vanjezičkih podataka, dok zalingvistiku mogu da predstavljaju samostalan i dovoljanpredmet naučnog istraživanja. Najzad, ove dve nauke služese delimično drukčiijiim metodama i oslanjaju se na drugesusedne discipline. Otuda ih je najbolje sagledati kao za-sebne iako srodne široke oblasti, koje se mestimično pre-pliću ali se na drugim stranama potpuno razilaze. Ovo sedanas mahom prihvata u obe stnuke, mada raste svest očinjenici da je za neke vrste lingvističkih istraživanja filo-loška potka neophodna, kao što su i lingvistički principi ne-zaobilazni u savremeno orijentisanim filološkim izučavanji-ma. Izvan ovih struka, u nekim sredinama se pod titicajemtradicije povremeno još uvek govori o filologiji i tamo gdese radi o lingvističkoj materiji — najviše stoga što je filo-logija, i kao oblast a pogotovo kao termin, starija od ling-vhstike.

U nekim kulturama, naročito istočnim, razlika između ling-vistike i filologije tradicionalno je mnogo manje jasna negodanas u Evropi; a i ovde je donekle poseban položaj klasič-ne filologije, gde se čisto lingvistička proučavanja, izdvoje-na iz frlološke matrice, ređe obavljaju. Osim toga, u aka-demskim kontekstima i dalje se posvuda govori o nacional-nim i regionalnim filologijama, definisanim jezičkim i kul-turnim područjima na koja se odnose (npr. rusistika,jugoslavistika, slavistika, anglistika, germanistika, albanolo-gija, hungarologija, balkanologija, arabistika, sinologija, ori-jentalistika itd.), pri čemu već i sami nazivi ukazuju naznačajne razlike u obuhvatu. Isti termini mogu se upotreblja-

17

vati i u užem smislu, ograničenom na lingvističke segmeratedatih disciplina, tako da npr. anglistiika (uz mogući atnibutlingvistička) označava istraživanje samog engleskog jezika,a me i istorije, književmosti i 'kulture naroda koji njime go-vore. Sve ovo upućuje na izvesnu istorijski i praktično >us-lovljenu relativnost razlikovanja lingvistike i filologije u ne-kim razdobljima i kanitekstiina; međutim, već opisana mačel-na razlika izmedu njih izgleda dovolj'no jasna.

3. Podele lingvistike. Razuđeno područje lingvistike možese deliti prema raznim merilima. Sažetom prikazu uobi-čajenih podela možemo pristupiti ukazivanjem na tri dimen-zije diferencirainja jezifike maferije. Prvo, valja razliikovatimikrolingvističku orijentaciju, ograničenu na same jezičkepodatke u užem smislliu, t j . na pitanja strmkture jezičkih sis-tema, od makrolingvističkog usmerenja, 'koje uključiije i ko-munikacijske, sociološke, psihološke i druge vanjezičke ko-relate jezičke strukture. Drugo, jezičke činjenice mogu sepotsmatrati sinhronijski, t j . u jednom vremenskoim tpreseku,ili pak dijahronijski, t j . u vremenskom toku; u prvom slu-čaju dobija se slika istrukture ispitivanih sistema, iu dru-gom prikaz njihovih promena kroz vreme. I treće, jezičkojpiroblematicii može se prilaziti teorijski, sa ciljem jzgrađiva-nja teorije jezika, ili sa naglaskom na primenjenim istraži-vanjima, u svrhu korišćenja lingvističkih saznanja izvan do-mena same nauke o jeziku. Ove razlike, često samo uslovne,sto'je u određeniim međuisobnim odnosiima, a uz to se prov-lače kroz različite podelle lingvistiike koje ćeimo navesti udaljem izlaganju.

Po obuhvatu, najšira lingvistioka disciplima jeste opštalingvistika, koja listražuje temeljina obeležja Ijudskog jezikau celiriii i ikoja je programski i termiinološki neretko sinomim-na sa naukom o jeziku. U njen delokrug spadaju pitanja de-finicije prirodnog jezika, t j . onih kriterijalnih obeležja kojaga konstituišu kao svojevirstan fenomem, odelit kako od ®is-tema životinjske komunikacije tako i od drugih simboličkihsistema koijiima se služi čovek; zatim pitainja odnosa jezikaprema stvarnosti i prema mišlljeinju, njegove uloge u životučoveka kao biološke vrste, kao pripadnika društvenih zajed-nica i kao pojedinca, te pitanja filogenetskog i ontogenet-skog jeziokog razvoja, gubljenja jezičke sposobnosti usledbolesti u' druga — pri čemu pojediini od ovih aspekata jezika

18

daju povoda i za izrastanje interdisciplinarnih obllasti kojeće kasmije biti ipomenute. Važno mesto u opštelingvistiokimistraživanjima priipada jezičkim univerzalijama — zajednič-kim, iako različito ispoljenim, svojstvima svih jezika. Ovaopšta obeležja otkrivaju se i formulišu uz metodološku po-moć lingvističke tipologije, koja proučavanjem struktura je-ziiokog sadržaja i izraza iuspostavlja varijabilne tipolloške kon-figuracije na podlozi onoga što se pokaže kao (konstantno.Teorijskim aspektima opštelingvističke problematike, a po-sebno modeliiranjem jez'nka, bavi se lingvistička teorija —sistem iprimcipa i postulata koji teži da opiše i objasmi opštuformu jezika kao funkcionalnog sistema. U ovom smislu,iingvistioka teoriija ima bitnih dodirnih tačalka sa filozofijomjezika, koja mporedljiv red pitanja o suštini jezika postaviljaiz prevashodno filozofskog ugla, pa se otuda nekada smatragranom filozofije pre nego lingvistike; u jednoj još dalekojidealnoj projekciji, damašinja živa saradnja lingvistike i filo-zofije mogla bi da urodi jednom lingvističkom teorijom kojabi ujedno bila i fiilozofija jezika.

Posebnim jezicima, uzetim pojedimačno ili u grupama, oavese: deskriptivna ili sinhronijska lingvistika, sa sfanovištasirthronijske stru'kture; istorijska ili dijahronijska lingvistika.iz perspektive dijahronijskog razvoja; i uporedna ili kompa-rativna liingvistika, u cilju poređenja i klasifiikovaoja jezilkai jezičkih grupa, bilo genetskog, tipološkog ili arealnog. Zakorriibinovaini pnstuip komparativnim proučavanjima kroz isto-rijsku evoluciju odomaćen je termin istorijsko-uporedna lin-gvistika. Uporedno iapitivanje sličnosti i razli'ka u stnukturidvaju ili više jeziika danas se naziva kontrastivnom lingvisti-kom. Za istraživanje jezika u kontaktu, sa pratećim pojavamavišejezičnosti, pozajmljivanja, mterferencije i jezič'kih meša-vina, ponegde je u upotrebi nov tenmiin kontaktna liingvistika.Opiisivanjem i uipoređivanjeim dijalekata bavi se dijalektolo-gija, tradicioinalno ograničena na regiomalne razlike ali od-skora nadograđena sistematskim proučavanjem društveno us-lovljenih varijacija, u okviru tzv. socijalne ili urbane dijalek-tologije. Teritorijalna distribucija dijallekatskih crta, povezanasa dijaleikatskim rasiloijavanjem jeziokih sistema, predmet jelingvističke geografije, doik se za srodna pitanja prostoitnograsporeda dijalekata ili jezika u pojedinim arealima i širomsveta upotrebljavaju i nazivi arealna lingvistika i geolingvi-stika.

19

Jezički sist&mi, bilo da društveno fumkcionišu ikao jeziciiii kao dijalekti, i posmatrani bilo sinhronijski ili dijahro-nijski, opisuju se na različitim planovima strukture, pa seprema ovom kriterijmmu izdvaja sledeći niz liingvističkih dis-ciplina. Fonetika izučava mehanizme proizvođenja i primanjagovornih glasova j daje injihovu klasifikaciju prema fiziološ-kim i akustiokim parametrima, bez obzira na njihovo ftiimkcio-nisanje u glasovnim sistemima pojedinih jezika; ovo drugočini predmet fonologije, koja glasove prenosi iz fizičke ravnifonetike u funkcionalnu ravan fonema kao distinktivnih jedi-nica glasovne stru'kture. Morfologija se bavi sastavom rečii njihovih oblika, te njihovim građenjem od morfema kao naj-manjih značenjskih jedinica jezioke forme. (Za proučavanjefonološkog sastava morfema, naročito s obzirom na altema-cije u govornom 'lanou, mekada se uspostavlja zaseban me-đunivo morfofonologije.) Kombinovanje reči u konstrukcije,pre svega sintagme i rečenice, predimet je sintakse. Morfo-iogija i sintaksa zajedno čine gramatiku u užem smislu; unekim pristupjima gramatika uz njnh obuhvata .i fonologiju, pai semamtiku. Doik se u gramatici reči javljaju u lulozi siintak-sičkih jedinica, svojstva reči kao jedinica rečnika datogjeziika, t j . leksema, proučavaju se pod zaglavljeim leksikolo-gije. Najzad, zmačenje reči i njihovih ikombinacija ispitujesemantika, na čiijem se planu kao miniimalne jedimice nekadapostuliraju sememe.

Kroz ovaj spetktar discipilina teži se raziMnevanju mačina makoji se, kombinovanjem funkcionalnih jedinica na različitimplanovima jezičikog ustrojstva, u ijeziiku kao hijerarhijsiki ure-denoj i pravilima regulisanoj strukturi ostvaruje veza izmeđuzvuka i značenja. Unekoliko po strani od ovog spektra, ali uuskoj vezi s pojedinim njegovim segmentima, raspoređenesu i neike druge liingvistioke discipline, starije i novije. Delo-vima leksikologije u širem smislu mogu se smatrati etimo-iogija, inaiuika o istorijskom razvitku pojedinih reči i grupasrodmih reči u jednom jeziku ili više jeziika, počev od mji-hovog korena i najranijim posvedočenim ili rekonstruisanimoblicima, i onomastika, mauka o vlastitim iimenima (geograf-skih lokacija, naseljenih mesta, reka, planina, Ijudi itd.). Dokse sintaksa doskora mahom ograničavala na pitanja sastavarečenice, u poslednje vreme se pod firmom nove discipline,tekstualne lingvistike, proučava i struiktura jezičkih i 'komu-nikacijskih celina izmad nivoa rečenice, t j . većih tekstova;

20

slična istraživanja, sa težištem na strukturi govornih inter-akcija, nazivaju se i analizom diskursa. A pod zaglavljemlingvističke pragmatike, takođe nove i danas aktuelne obla-sti, pogled na strukturu jeziika dopunjuje se proučavanjemnjegove upotrebe u komunikaciji, sa posebnim obzirom nasvrhe koje korisnici jezika postižu svojhn isikazima u okvirurazličitih govornih čimova.

Pojedinim vidovima jezika bave se i druge discipline. Takoglotogonija izučava poreklo i evoluciju jezika, kao zasebnopodručje opštelimgvističkih istraživanja. Sa pojavom prvihpisama otvara se prostor i za gramatologiju — nauku o vr-stama pisama, njihovom nastanku i razvoju. Ovu oblast trebarazlikovati od grafemike ili grafologije, koja kao pandan fo-nologije u grafičkom mediijumu proučava lingvističku struk-turu različitih sistema pisanja, t j . njihovu podešenost gla-sovnim sistemima pojedinih jezika.

Pomenute podele prema užem predmetu proučavamja pre-secaju se sa podelama prema teorijisko-metodološkom ipri-stupu pojedinih lingvističkih škoia, kao što su razne verzijestrukturalne, funkcionalne ili generativne lingvistike, pa setako nipr. govori o strukturalnoij nasuprot generativmoj fono-logiji, gramatici ili dijalektologiji.

4. Lingvistika i druge discipline. U svom središnjem delu,usredsređenom na ispitivanje strukture jezika, t j . u domenugramatike u širem smislu, lingvistika je u osnovi autonom-na nauka, i ona je u modernom periodu upravo ovde i po-stigla najveće teorijske i metodološke domete. Zbog toga jedoskora pretezala sklonost, ponegde ijoš uvelk izrazita, da seu mitkroIimgvistici traži suština svekolike nauike o jeziku. Unajnovije vreme, međutim, u žiižu naučnog interesovanja sveviše ulazi makroilingvistička problematika, koja traži inter-disciplinami pristuip. Ovo važi i za neke od već pomenutihgrana lingvistike, ali nelke od danas najaktuelmijih tek sadaćemo da navedemo, prellazeći sa užeg područja jezičke nau-ke na šire prostore u kojima se ona sve življe prepliće sasusedmim nauoniim oblastima. Uopšte iuzev, može se reći danasuprot svakom od više lica jezika, obeleženih netkitm mje-govim kardinalnim svojstvom koje je kao takvo u pnincipuod interesa i za opštu lingvistiku, nalazimo odgovarajućenauke, dok se u međuprostorima ubrzano razvijaju interdis-ciplinanne oblasti lingvističikih istraživanja.

Društveini tontekst jezika prirodno je nametnuo saradmju

21

sa sociologijom, socijalnom psihologijom, socijalnom antro-polog'ijom i srodnkn naukama, koja je urodila nekoMikim dis-cipilinama. U delokrugu sociolingvistike, kao grane nauke ojeziku sa tendencijom prerastanja u opštu kritičku metodo-logiju savremene lingvistike, su društveno uslovljene jezičkepojave (npr. varijacije u jezičkoj stmkturi koje prate dnu-štveno raslojavarrje jezika). Ona se samo uslovno može raz-graničiti od sociologije jezika, kao perspektivne grane naukeo društvu koja se bavi jezički ispoljenim društvenim pojava-ma (npr. jezičkim pokazateljiima širih društvenih procesa).Kraće rečeno, sociolingvistika proučava jezik u odnosu pre-ma dnuštvu, a socio'logija jezika — društvo u odnosu premajeziku. Ovim oblastima bliska je etnolingvistika, iposvećenaodnosu između pojedinih jeziika i u njima izraženih kultura;naročito kada su u pitanju nepisaini jezici pritmitivniih zajed-nica, ali opet bez jasnih granica, u upotrebi je i terminantropološka lingvistika.

Psihdlošku ulogu jezika sisteunatski istražuje psiholingvi-stika kao savremena verzija ranije psihologije jezika, daklekao područje saradnje lingvistike i psihologije u osvetljava-nju međusobnih uslovljenosti jezičkih i psihičkih struktura iprocesa. Dodinnu oblast predstavlja neurolingvistika, gde seuz pomoć neurologije i neuropsihologije ispituje neurološkaosnova jeziika, t j . posebno odnos između jeziika i Ijudsikogmozga kao njegovog sedišta.

Znakovni karakter jeznka uipućuje na opštu nauku o zna-cima — semiotiku ili semiologiiju, a prenošenje iinformaciijatokom znakovne komunikacije zadire u teoriju komunikacijasa teorijom informacija i u kibernetiku. Na ovom razmeđuizrasle su, pod zajedničkim imeinoim matematičke lingvistike,nekvantitativna i'li elgebarska lingvistika, u okviru ikoje sejezička stmiktura modelira uz poimoć pojmovnog aparata ma-temati'ke i simboličke logike, \ kvantitativna ili statističkalingvistika, čije se metode koriste u ispitivanju statistiokestrukture teikstova i u obradi veliikih korpusa jezičkih poda-laika. Tamo gde se ovakve operacije obavljaju uz pomoć ma-šina, govori se o računarskoj lingvistici. Prema tome, mate-matička i naročito računarska lingvistika, za razliku od dru-gih navedenih disciplina, u principu nisu određene predmet-no nego metodološki. Matematičke metode danas se upotre-bljavaju, u kombinaciji sa analitičkom aparaturom tradicio-nalne i moderne gramatiike, stilistiike i retorike, u proučava-

22

nju informacione i stilske strukture različitih tekstova, po-sebno književnih, a pod zagilavljem lingvističke stilistike.

Neke od upravo pomenutih oblasti, uz veći broj drugih,ispoljavaju i izrazito primenjene aspekte, pa se često svrsta-vaju među grane primenjene lingvistike, kao širo'ke i hete-rogene oblasti koja obuhvata raznovrsne praktičme problemešto proističu iz upotrebe jezika u društvu. Ovde spadaju iproblemi jezičke standardizacije, gde se, neutralnom opisudeskriptivne lingvistiike suprotstavlja vrednosno obojeni pri-stup normativne lingvistike, posebno izrazit u nastavi jezikai negovanju jezičke kulture; sa ovim su u vezi i druga pita-nja jezičkog plaroranja i jezičke politike, naročito u višejezič-nim zajednicama. Nastava stranih jezika takođe je važnaoblast primene lingvističkih znanja, a teorijska podloga na-stave jezika u celini danas češće ide pod imenom glotodi-daktike. Lingvistički pojmovi i postupci u velikoj meri sekoriiste pri sastavljanju rečnika, što spada u leksikografiju,u proučavanju i normiranju terminologije i stručnih jezika, uispitivanju funkcionisanja sredstava masovnog informisanja,zatiim u leč&nju poremećaja govora i sluha i u mnogim dru-gim oblastima života. Izrazito interdisciplinarnog karaktera,aili na lingvistiokim osnovama, jeste teorija prevočenja, kojateži izgrađivanju opšteg teorijskog okvira za istraživanje raz-ličitih aspekata lljudskog i mašinskog prevođenja. A pokušajirna prevazilažen'ja jezičkih razliika putem konstruisainja po-moćnih međunarodnih jezika, od planskih jezika tipa espe-ranta do matematičkih i logičkih jezika-posrednika, povreme-no se daje naziv interlingvistika.

5. Zaključak. Različite jez'ičke i kuilturne sredine, raznovrsnetradicije i teorije, udružene sa dinamizmom savremenih in-terdisoiplinarnih istraživanja jezika, uveliko relativizojiu svakipokušaj razvrstavanja lingvističkih disciplina, ali se od neče-ga ipaik mora poći. Naš letimičini pregled, iz koga su nužnoizostale brojne detaljnije podele unutar pomenutih disciplinai mnoge terminološke alternative, težio je, koliko je to bilomogiuće, jed'nom ob'jektivnom i teorijsiki neutrailnom pritkazu,polazeoi od onoga što se može uzeti kao šire prihvaćeno.Tamo gde ima većih teškoća oko definicije ili razgraničenjapojedinih oblasti, to se nastojalo nagovestiti odgovarajućimformulacijama. Samo u onim retkim slučajevima kada u ne-kom bitnom pitanju nemna praktičmo niikakve stručne saglas-

23

nosti jer prava debata tek predstoji, kao što je priroda odnosaizmeđu lingvističke teorije i filozofije jezika, jznete ocene uvećoj meri izražavaju preliminamo lično viđenje autora ovoguvodnog teksta. Smešten u kontekst ove knjige, sam tajtekst ima pak kao glavni zadatak orijentaciono situiranjeprimenjene lingvistike u celini i njenih pojedinih delova naširokom području nauke o jeziku, što treba da olaikša praće-nje specifičnijih razmatranja u poglavljima koja slede.2

2 Našem čitaocu sada su lako dostupna brojna domaća i prevedenadela sa područja lingvistike, u kojima se mogu potražiti dalja obave-štenja Ovom priiikom možemo da uputimo na tri knjige koje se koris-no dopunjuju: Škiljan (1980) kao širi pregled iingvističkih disciplina,Skola i pojmova, te podataka o jezicima i pismima; Ivić (1975) kaopregled razvoja lingvistike kroz istoriju i njenih savremenih pravaca; iBugarski (1984) kao teorijsko i istorijsko razmatranje nekoliko funda-mentalnih problema nauke o jeziku — sve sa daljom literaturom.

2.

Pojam i značaj primenjene lingvistike

Delatnosti koje se odvijaju pod imenom primenjene lingvisti-ke danas su u punom procvatu, i njihov opšti stručni i dru-štveni značaj nije ni u kojem smislu sporan. Može se, me-đutim, postaviti pitanje identiteta same ovako nazvane ob-lasti, naročito s obzirom na lingvistiku. Da li je ovo jednainterdisciplinarna aktivnost sa zadatkom rešavanja praktič-nih jeziokih problema, posebna grana nauke o jeziku, ilimožda u suštini ništa drugo do sama lingvistika? Štaviše, dali iz načina na koji se ova oblast poima uopšte proističuneke ozbiljmije praktične posledice? Malo kad obuhvatnijepretresaoa, ovakva pitanja još uvek nisu dobila apšteprihva-ćene odgovore. Svrha ovog priloga jeste da skrene pažnjustnučne javnosti na njihovu važnost i da izloži autorovo ličnoviđenje ove problematiike.

Pojam primenjene lingvisttke nudi se kritičkom razmalra-nju u dva povezana ali relativno nezavisna smislla — prag-matičkom i teorijskom. Pragmatički smisao je spoljni, t j.vanlingvistički i u osinovi društveni, i odnosi se na sve onošto je empirijski nasleđeno kao primenjena lingvistika, štoje kao takvo dmštveno prihvaćeno i što se danas praktikujepod tim imenom. Teorijski smisao je unutrašnji, t j . lingvistič-ki i time naučni, i tiče se prirode i statusa primenjene ling-vistike kao naučne discipline. U ovom izlaganju najpre ćebiti ukratko razmotren pragmatički a zatim teorijski aspektprimenjene lingvistike, da bi oni potom bili dovedeni u me-đusobnu vezu u jednom poikušaju sinteze — pri čemu ćemostalno imati na umu veliki društveni značaj ove oblasti.

Do primenjenih istraživanja na različitim područjima popravilu dolazi ne toliko zbog zahteva internog razvoja sameosnovne nauke, koliko usled potreba srodnih naučnih oblastii, još više, društvenog života u celini. U slučaju lingvistike,rano je primećeno da je jezik od tako kapitalne važnosti zaživot čoveka i društva da bi nauka o njemu morala moći dapruža saznanja i rezultate široko upotrebljive i izvan nje sa-me. 1 pored razložne skepse u nekim slučajevima, pa i po-

25

vremenih razočaranja, ovo uverenje se u celini pokazailo op-ravdanim. A komunikacijski problemi savremenih društava icelog čovečanstva takvi su da već i sama predstava o jednojprimenjenoj lingvistici poseduje određenu privlačnost i iza-ziva dosta interesovanja na raznim stranama. Dobriim delomzahvaljujući ovoj činjenici, u svetu danas postoji razgranataaktivnost koja se široko naziva primenjenom lingvistikom.Nju su izazvale društvene potrebe, pa se može reći da jesama gemeza ove oblasti uveliko pragmatičke prirode.

Kako se društvene potrebe u raznim dmštvima i vremeni-ma značajno razlikuju, moglo bi se očekivati da će, kao re-zultat izložene situacije, pojam primenjene lingvistike naovom pilanu da se razlikuje od jedne sredine do druge —bar u stvarnom težištu aiko ne u potencijailnom rasponu,Upravo takvo stanje i nalazinno. lako je sam termin »prime-njena limgvistika« u širolko'j međunarodnoj uipotrebi, pojamkoji mu u praksi odgovara uslovljen je lokalnim istorijskimi društvemm okolnostima: priroda praktičnih problema u ve-zi s upotrebom jezika koji su u određenoj sredini najaktuel-niji spontano definiše u njoj preovlađujuću predstavu prime-njene lingvistike za neki dati period. Tako se danas u neikimzemljama time često misli gotovo isključivo na nastavu stra-nih jezika (npr. Velika Britanija, doskora i SAD), u drugimpretežno na pitanja u vezj s bilingvizmom (npr. Kainada ineke južnoameričke zemlje), u trećim na mašinsko prevo-đenje i druge račumarske operacije (npr. SSSR), u nekimopet na izradu sistema pisanja (mnoge primitivnije zajedni-ce), itd. U Jugoslaviji se nijedna od ovakvih pojedinaonihoblasti ne izdvaja toliko od drugih da bi bilo unapred jasnošta bi se — bar konvencionalno gledano — imalo smatratiprimenjenom lingvistikom u našim prilikama. Stoga je ovojedna od sredina gde se, zbog širokog raspona aktuelnihpraktičnih problema jezičkog karaktera (višejezičnost, stan-dardizacija, nastava stranih jezika i drugo), može već na či-sto pragmatičkom planu legitimno postaviti pitanje pojmaprimenjene lingvisti'ke.

Na tam planu, kod nas kao i drugde, odgovor na ovo pi-tanje u principu kumulativno pro'ističe iz same prakse: pri-menjena lingvistika je sva delatnost koja se odvija pod timzaglavljem, bez obzira na različite stručne i društvene profileučesnika u njoj. To je jedno zajedničko probiemski orijenti-sano nastojanje koje uključuje ne samo različite grane lingvi-

26

stike (naročito sociolingvistiku i psiholingvistiku) nego i so-cicllogiju, pedagogiju, neurologiju, antropologiju i mnoge drugediscipline. Koliko god čovek mogao da bude opravdano re-zervisan prema prilično nereprezentativnom i otuda nepri-kladnom imenovanju ovog kompleksa, ovde nsma mesta zaindividualnu definiciju i ličnu arbitražu: ako se neka aktiv-nost planira, organizuje, izvodi i finansira kao primenjenaImgvistika, onda bi bilo neumesno bilo čije privatno insist'-ranje da to zapravo nije primenjena lingvistika nego neštodrugo. U našem konkretnom slučaju, statuti jugoslovenskihdruštava za primenjenu lingvistiku i njihovog Saveza ne pro-pisuju šta jeste a šta ni'je primenjena lingvistika, a bogate iraznovrsne organizovane delatnosti njihovih članova dovoljnosvedoče o širini obuhvata, o odsustvu uskosti i jednostra-nosti u tumačenju ovog pojma. Može se tvrditi, bez imalopatriots'ke pristrasnosti, da je ovakav obuhvat preporuoljivijiod uskih određenja koja dominiraju u nekim drugirn sredi-namo. Jer ako se primenjena lingvistika negde svodi na,recimo, na>stavu strarah jezika, to neće biti stoga što u tojzajednici nema i drugih praktičnih problema delimično jezič-ke prirode, nego pre zato što takvi problemi, a naročitomogući doprinos lingvistike njihovom preciznijem formulisa-nju, nisu još dovoljno uočeni. Otuda je bolje početi sa jednešire baze.

U svemu dosad rečenom verovatno nema mnogo spornog,a veliki društven: značaj primenjene lingvistike u njenompragmatičkom aspektu ne dovodi se u pitanje ni u daljemrazmatranju. Međutim, problem karaktera i domena prime-njene lingvistike mora se, u jednoj drugoj ravni, rešavati iteorijski, dakle bez obzira na lokalne empirijske posebnastii istonijske slučainosti. A na ovom planu nastaju ne mailetešikoće, koje lako postaju predmet sporenja među struč-njacima. Za razliku od malopre razmotrenog plan-a, ovcTedolazi u obzir mogućnost da pojedine lingvističke škole iličak pojedinci ponude svoje određenje obuhvata i predmetaprimenjene lingvistike kao naučne discipline — da kažu, da-kie, koja vrsta problematike u nju ulazi i na koji način, akoja pak ne. Ali svako ko je proveo neko vreme razmišlja-jući o ovakvim pitanjima imaće razumevanja za činjenicuda se sami lingvisti nisu često koristili pomenutom moguć-nošću, da se oni do danas ugliavnom nisu određeno izjasmilio tome šta je za njih primenjena lingvistika, da li joj uopšte

27

pripada posebno mesto u akademskoj sistematici, i akopripada, koje je to mesto. Skoro bi se moglo reći da surađanje i razvoj primenjene lingvistiike proš'li gotovo nezapa-ženo što se tiče »čiste« lingvistike. Stoga u samoj lingvistič-koj profesiji uglavnom nema ni načelne saglasnosti oko pi-tanja identiteta i statusa primenjene lingvistike, a neka iolesamostalna ili celovita teorija ove obiasti do danas ne po-stoji.

Otuda se na naučnim skupovima često javljaju nedoiimiceu ovom pogledu, Taiko jedan plenarni referat sa međunarod-nog kongresa lingvista u Bukureštu 1967. godine počinjesledećom rečenicom: »Jedan od glavnih problema primenje-ne lingvistike je pridevskog karaktera, utoliko što ne postojimeđunarodni konsenzus o značenju 'primenjenog'« (Roberts1969:175), a uskoro potom govori se o odsu^stvu zadovolja-vajuće definicije primenjene lingvistike, te o potrebi da se utakvim uslovima oslonac potraži bar u radnim definicijamaneke vrste (Nicke! 1972:12). Jedan prikaz publikacije sa kon-gresa primeinjene lingvistike u Kembridžu 1969. godine za-vršava se konstatacijom da je nemoguće utvrditi šta je pri-menjena lingvistika [HuMen 1974:360). Jedan prikazivač slič-ne publikacije sa sledećeg kongresa, u Kopeinhagenu 1972.godine, na samom početku upozorava da smo »možda daljenego ikad od jedne sistematske strukture oblasti primenjenelingvistnke« (Kuhlvvein 1976:282). A jedan naš učesnik zak-Ijučuje svoje utiske sa narednog kongresa ove discipline, uŠtutgartu 1975. godine, ocenom da tek treba saznati šta pri-menjena lingvistika jeste a šta nije (Vilke 1977:85). Naposlednjem dosad održanom kongresu u ovoj oblasti, u Bri-selu 1984. godine, održan je zaseban okrugli sto o pitanjimaidentiteta primenjeme l'ingvistike i njenog odnosa prema lin-gvistici.

Lako bi se mogli navesti i drugi priimeri; dovoljno su ka-rakteristični već i sami naslovi publikacija kao što su Back(1970), Pap (1972), Fraser (1974), Brovvn (1976) iii neki uzborniku Kaplana (1980). Čak i u statutima Međunarodnogudruženja za priimenjemu lingvistiku (Association internatio-nale de linguistique appliquee, skraćeno AILA) i srodnihdruštava, kao i u drugim relevantnim dokumentima, pojamprimenjene lingvistike obično se više podrazumeva nego štose definiše. Premda je definisanje na ovom polju veoma te-

28

žak zadatak, valja svesndno podržati sledeću uvodnu napo-menu priređivača jednog zbornika: »Treba se nadati da će-mo u budućnosti, kako AILA bude napredovala, dospeti dojedne sveobuhvatne a u isti mah precizne definicije termina'primenjena lingvistika'« (Nickel 1976, lll:5). Taj zadatak,dakako, još uvek predstoji.

O razlozima ovakvog stanja ovde ne možemo detaljnijegovoriti, n'iti možeimo ulaziti u složeno opšte pitanje odnosaizmeđu fundamentalnih i primenjenih istraživanja, čiji je ovospecifičan slučaj. Možemo, ipak, pokušati da bar nagovesti-mo neke od teškoća koje prate svaiki pokušaj osmatranjapojma primenjene lingvistike lingvističkim očima i podvrga-vanja toga pojma teorijskoj elaboraciji.1 Ovde se pre svegamora ispitati odnos između primenjene i »neiprimen'jene«lingvistike, mogući predmet iprve i identitet druge. Nekomese može udiiniti da su ovakva razmišljanja neizbežno postfestum, jer primenj&na lingvisti'ka nije nešto o čemu se tekdanas počinje govoriti, nego oblast koja već ima izvesnuistoriju a uz to i veoma razgranatu institucionalnu infrastruk-turu (čime misliimo na katedre, udruženja, kongrese, projeik-ie, časopise i druge načine akademskog orgamizovanja jednediscipline). No ovaj utisak je varljiv, jer je pomenuta nesi-guiinost oiko prave prirode ove oblasti vidljiva uz sav njennesumnjiv institucionalni i internacionalni status.2 Naime,ako pogledamo šta sve ulazi u programe rada nacionalrrihdruštava za priimenjenu lingvistiku iili AILA-e, koj.a su svetematska područja zastupljena na kongresima i drugim nauč-niitn i struonim skupovima, šta se predaje na odgovarajućimodsecima ili istražuje u institutima, ili šta objavljuju časo-pisi ovog irsmerenja — videćemo sigurne znaike izvesne kri-ze identiteta. Ima tu dosta difuznosti, nesistematičnosti, kaoi preklapanja sa drugim disciplinama, naročito opštom ling-vistikom, sociolingvistikom i psiholingvistikom. Upadljivo od-sustvo predmetnih razgraničenja ovih oblasti samo se deli-

1 Retki pokušaji teorijskog zasnivanja primenjene lingvistike mahomne prelaze granice skice; upor. naročito Gottvvald (1977), Spillner (1977),Kaplan (1979) i Kiihlvvein (1980b). O statusu teorije u primenjenojlingvistici biće još reči u nastavku ovog priloga, a šire i u IV poglavljuove knjige.

2 Osnovni podaci o razvoju i organizaciji primenjene lingvistike usvetu i u našoj zemlji biće dati u sledećem poglavlju.

29

mično može objasniti njihovom iroterdisciplinarnom priro-doim.3

Razmišljajući o mogućem predmetu primerfjene lingvistike,možemo jednostavno da nabrojimo — ne pretendujući na is-crpnost i bez nekog naročitog redosleda — bar sledeća pod-ručja na kojima su rezulltati lingvističkih istraživanja našlisvoju primenu:

— nastava stranih jezika, ukljuoujući nastavne materijalei metodologiju, tzv. primenjenu kontrastivnu lingvistiku,analizu grešaka, testiranje, programiranu nastavu itd.;

— usvajanje prvog i drugog jezika;— nastava matemjeg jezika i uloga jezika u opštem obra-

zovamju;— nastava jezika dnuštvene sredine u uslovima višeje-

zičnostl;— jezička politika i jezičko planiranje, uključujući stan-

dardizaciju (stvaramje sistema pisanja i izgrađivanjestandardnih idioma), pismenost, jezičku kulturu, me-đunarodne jezike itid.;

— stručni jezioi, terminologija i leksikografija;— prevođenje (Ijudsko i mašinsko];— teorija književnosti, književna kritika, retorika i stili-

stika;— oštećenja govora i sluha, logopedija, defektologiija;— neurollogija i neuropsihologija;— Minič'ka psihologija i psihijatrija;— komunikacije, masovni mediji, informatika;— pirogramiranje računara i veštačka inteligencija;— etnologija, sociologija i dnuge društvene nauke;— analitička filozofija i logika;— semiotika sa svim njenim granama, metodološki uveliko

zasnovana na lingvističkim modeli'ma i utoliko svoje-vrsina, najobuhvatn'iija pnimenjena lingvistika.4

3 Uverljiva svedočanstva o opsegu i heterogenosti empirijski tuma-čene primenjene lingvistike pružaju, pnmera radi, programi poslednjihsvetskih kongresa za pnmenjenu lingvistiku i pozamašni dosad izašlitomovi nedavno pokrenutog tematsko-bibliografskog priručnika AnnualReview of Applied Linguistics.

4 Sličan spisak daje Pap (1972), čije su dileme bile jedan od pod-sticaja za ovaj naš pregled. Upor. s ovim u vezi i Back (1970) •— zna-čajnu raniju raspravu na istu opštu temu koja dolazi do sličnih zaklju-čaka u mnogim pitanjima.

30

Za ovaj, teorijski deo razmatranja nije od značaja empi-rijska (ili, u smislu naše distinkcije, pragmatička) okolnostda sve oblasti sa ovog spiska nisu podjednako aktuelne usvim sredinama, nego činjeraca da sve one jesu oblasti ukojima se lingvistička znanja ponegde primenjuju. Očiglednoje da je i ovaj nepotpuni spisak, koji obuhvata didaktičke,sociopolitičke, terapeutske, tehnološke, modelske i druge as-pekte, toliko dugačak i raznorodan d.a teško može da poslužikao predmetna definicija primenjene lingvistike: bilo bi ap-surdno tvrditi da je primenjena lingvistika skup svih oblasiisadržanih u jednom ovakvom spisku. Pokušaji sužavanja nje-nog domena time što bi se ona po definiciji sveia na pod-ručja na kojima je jezik centralna komponenta datog kom-pleksa, a ine samo jedna između više njih (v. npr. Corder1972:5) su neophodni ali i nedovoljni, jer ovakve liste poka-zuju da je i takvih područja mnogo.5 Ako bismo pak hteli daizdvojimo ono što je zajedničko svim tim raznim oblastima,utvrdili bismo da je to neki vid jezika — bilo kao materijaili kao model, Slažući taiko izdvojene delove u celinu, uprincipu bismo kao zbirni predmet dobili, manje-više, samjezik. A jedna nauka sa upravo tim predmetom istraživanjaveć postoji, i zove se prosto — lingvistika. Idući ovim pu-tem, teško je izbeći zaključak da primenjena lingvistika ilinema svog predmeta, ili ga ima ali je on identičan predmetusame lingvistike.6

Pokušamo li da problemu priđemno iz drugog piravca, pita-jući se da li postoji neki deo lingvistike koji je specifično>-primenjen«, nećemo doći do driikčijeg rešenja, jer su pri-menjivanju načelno podložni svi delovi lingvistike — dakaiko,u raznim oblastima. Tako se, primera radi i govoreći sasvimuopšteno. deskriptivna lingvistika pr'imenjuje u nastavi je-

5 One takođe mogu da posluže kao delimična eksplikacija praktičnihdefinicija primenjene Imgvistike kao što je ona iz statuta Američkogudruženja za primenjenu lingvistiku, gde se, po ugledu na ranije osno-vano odgovarajuće Britansko udruženje, ova oblast određuje kroz »mul-tidisciplinarne pnstupe jezičkim problemima i pitanjima«.

6 U ovom pravcu ide, kako se čini, i sledeća ocena izneta 1977god:ne na jednom skupu u SAD, posvecenom već karakterističnoj temi»Šta je primenjena lingvistika?«: »Uvidi koje stičemo proučavajući iing-vistiku mogu se konsno primeniti u veoma raznorodmm oblastima. Alireći da neko proučava pnmenienu lingvistiku samu po sebi, dakle bezobzira na polja primene, isto je što i reći, naprosto, da on proučavaImgvistiku« (v sada E. M. Anthony u Kaplan 1980:5).

31

zika, sociolingvistika u jezičkom planiranju, matematička istatistička lingvistika u informatici i računarskoj tehnologiji,lingvistička teorij,a u semiotici, zatim fonetika u defektolo-giji, leksikologija i semantika u izradi rečnika, itd.7

Najzad, sa metodološkog stanovišta g'ledano, mora se opetreći da još uvek ne postoji neki skup zasebnih metoda pri-menjene lingvistike, bar u jednom izgrađenijem vidu, negose mahom metode inače razvijene u Iingvistici i drugimnaukama koriste, uz potrebna pnilagođenja, u skladu sa obe-ležjima i potrebama oblasti u kojoj se primenjuju lingvistfičkasaznanja. Poslednjih godina ponegde se ulažu napori u prav-ou usavršavanja srazmerno autonomne metodologije u poje-dinim segmentima primenjene iingvistike, ali upravo izre-čeni opšti sud još uvek stoji.

Iz izloženog bi, dakle, sledio pomalo neprijatan zaključakda u simisilu tradicionalne, pozitivističke sistematike prime-njena lingvistika ne postoji kao zasebna naučna disciplina,nemajući svog odelitog i koherentnog predmeta niti svojespecifične metodologije. Naravno, može se dodati da ovakvizahtevi u dobroj meri gube svoju važnost u današnjem inter-disciplinarnom svetu, gde se pojedine nauke mogu definisatii na neki savremeniji način — recimo, kao skupovi istraži-vačkih ciljeva.8 Nešto drukčije rečeno, mogla bi se napravitirazlika između objekta jedne discipline i njenog predmeta,lako što bi se prvi odnosio na neki dati fenomen a drugisamo na neke njegove aspekte koji su izdvojeni kao rele-vantni, bilo sami po sebi ili u neku posebnu svrhu. Tada bijezik služio kao opšti objekt svih »jeziokih nauika«, dok bisvaka od njih kao svoj predmet imala neki odelit vid jezika.Pri ovakvoj šemi, predimet — ili cilj — primenjene lingvisti-ke mogila bi da bude spoljna primena znanja o jeziku steče-nih unutar lingvistike, a možda i drugih oblasti (o čemu v.niže). No i tada bi se moralo konstatovati da je primenjenalingvistika u velikoj meri lišena autonomne unutrašnje struk-ture, u smislu relativno nezavisne teorije i objedinjenog is-traživačkog programa.

7 Tačnije, u okviru važne distinkcije koju uvodi Spolsky (1969), naovim područjima delatne su kako aplikacije tako i implikacije lingvistič-kih istraž:vanja — po svoj prihci u složenoj interakciji

8 Tako npr Kiihlvvein (1980a-761) ističe da se pnmenjena lingvistikapre može definisati kroz njene ciljeve nego polazeći od pitanja pred-meta ili metodologije.

32

Pa šta je, onda, primenjeTia lingvistika? Iz dosadašnjeg raz-matranja sledilo bi da se ona zapravo ne može smatrati po-dručjem delatnosti koje se služi dostignućima lingvistikeali samo nije deo ove naiuke, pa čak ni interdisciplinarnimpoljem koje kombinuje lingvistiku sa drugim disciplinama —jer je »podmčje« ili »polje« u ovom slučaju tako ogromno iheterogeno da pozivanje na njega ne bi imalo nikakvog kri-terijalnog smisla. Strogo govoreći, ona se ne može posma-trati ni kao deo lingvistike, odelit od ostatka ove nauke.Dodatan argument protiv takvog shvatanja bila bi potreba dase u tom slučaju utvrdi i šta bi upravo bila »neprknenjena«lingvistika, kao neobeleženi član implicirane terminološkeopozicije. Za razliku od matematike, u slučaju lingvistike kaonauke koja se bavi jednim tako »nečistim« fenomenom kaošto je prirodni Ijudski jezik, atribut »čista« nema jasnogsmisla.9 Činjenica je, uostalom, da »najčistije« verzije ling-vistike (kao glosematika, ili neke varijante generativne gra-matike) uz sve svoje formalne vrednosti nisu bile od naro-čite koristi empinijski.

Uobičajeni kontrast između »primenjene« i »teorijske« ling-vistike takođe se po blližem ispitivanju pokazuje problematič-nim, i to iz bar dva razloga. Prvo, takva podela na izvestannački izostavlja iz razmairanja jedan bitan sektor jezičkenauke — deskripitivnu lingvistiku, koja sama po sebi izvesnonije ni »teorijska« ni »primenjena«, iako nužno podrazumevaodređenu teorijsiku podlogu a često i mogućnosti prknene.Ništa se ne bi dobilo shvatanjem deskriptivne lingvistike kaopodručja neposredne primene lingvističke teorije na opisiva-nje jeziika i time kao svojevrsne »primenjene« lingvistike:ovaikvim tumačenjem lingvistika bi se neopravdano izjedna-čila sa lingvističkom teorijom, a iz drugog ugla gledano ra-dilo bi se o primem unutar domena nauke o jeziku, dokpojam primenjene lingvistike može da ima smisla jedinoako je reč o primenama izvan tog domena. A drugo, pome-nuta podela je neizbežno relativna i tako samo pitanje fo-kusa; piri bilo kojoj razumnoj interpretaciji, primenjena ling-vistika je i sama jedna naučna oblast, koja kao takva morada počiva na sopstvenoj teoriji — dakle, da bude i teorijska.

9 Kako ističu tri britanska autora, »osim možda u matematici, dis-tinkcija između 'čistog' i 'primenjenog' teško se može napraviti, a ikada se napravi, od nje nema neke veće koristi« (Halliday/Mclntosh//Strevens 1964:5).

33

Alternativno, primenjena lingvistika možda bi se moglasuprotstaviti opštoj lingvistici, s tim što bi se reMo da seobe bave jezičkim komuniciranjem, ali da ona prva deluje nasvoj predmet dok ga ova druga uzima k,ao zadat.10 No aiko seopšta lingvistika kontrastira najpre sa deskriptivnom ling-vistikom, na relaciji jezik uopšte—pojedinačni jezici (kako seto najčešće čini), ovakva podela mogla bi da vodi neugod-nim dvosmislenostima. Uistinu, ako čovek mora da se privolinekoj prostoj opoziciji, verovatno je najbolje da se uspostavikontrast između »primenjenog« i »fundamentalnog« — pre>m-da se i ova distinkcija zapravo ruši pred našim očima doklingvistiika u celini prihvata jednu širu i dalju spoljnti svrhu.11

No ovakve dileme zapravo su nepotrebne, i one vellikimdelom iščezavaju ako se primenjena lingvistika odredi najedan sasvim drukčiji način, koji nam teorijski izgleda kaobolje rešenje u poređenju sa već razmotrenim alternativama.To je pogled koji u terminu »primenjena lingvistika« vidi na-znaku jedne opšte orijentacije u samoj lingvistici, i za kojise ovo određ&nje, prema tome, uopšte ne odnosi na nekiodelit predmet nego na jedan karakterističan pristup. Ovakoviđena, primenjena lingvistika nije ništa drugo do lingvistikakoja je primenjena, t j . lingvistika koja se primenjuje izvansvog domena. To je, prosto, okrenutost lingvistike prema ši-rokom spektru oblasti gde se u stvarnosti nalaze ili analoškisaglledaju jezički asp&kti koji dopuštaju i traže primenu re-zultata, metoda i modela nauke o jeziku. Pri tom ove oblastinisu deo same lingvistike. Neke od njih su od izrazitog dru-štvenog značaja, pa se u tom smislu primenjena limgvistikamože označiti kao sinteza jezioke nauke i društvene prakse.Prema tome, umesto povlačenja uveliko veštačkih i u sva-kom slučaju već prevaziđenih linija razgraničenja u samomtkivu lingvistike, bolje je, pogleda upravljenog ka budućnosti,sagledati ovu nauku kao jedinstven sikup znanja i delatnostikoji se, d.a tako kažemo, može u posebne svrhe orijentisatiu nekom specifičnom pravcu.12

10 Ovakvu mogućnost nagoveštava npr. Rondeau (1978:1).11 Za jednu koncepciju odnosa između primenjenog i furtdamental-

nog u jezičkim istraživanjima v. Slama-Cazacu (1980].12 Samo po sebi, shvatanje po kome je primenjena lingvistika u su-

štini »eksternalizovana« lingvistika nije neko naročito otkriće, i njegovitragovi mogu se povremeno pronaći u literaturi. Tako jedan autor na-pominje: »Domen primenjene lingvistike jeste naprosto primena ling-

34

Pri stanovištu po kome je primenjena lingvistika shva-tanje lingvistike a ne grana ove nauke, biilo bi dosledno dase termin »primenjena lingvistika«, koji na neki način im-plicira deo lingvistike, zameni terminom »primene ling-vistike«. Ova potonja oznaka više bi bila u skladu sa ose-ćanjem da postoji samo jedna lingvistika, koja sama po sebinije ni »čista« ni »primenjena«, nego se samo može različitopraktikovati s obzirom na razlioite konkretne istraživačkeciljeve. A ima znakova da ovakvo osećanje raste. Ono, pri-mera radi, prožima uvodnik prvog broja jednog časopisa zalingvističku pragmatiku: »Strogo uzev, nema razlike između'primenjene' i 'čiste' lingvistike. 'Priimenjena' lingvisti'ka i'čista' lingvistika jesu jedno te isto, to jest lingvistika: pn-menjena lingvistika nije drugo do 'čista' lingvistika prime-njena na određene probleme. .. Ne postoje, niti mogu posto-jati, dvevrste lingvistike... Postojaće samojedna lingvistika,ili je neće uopšte b'iti« (Haberland/Mey 1977:4). Slično tome,izveštaj sa jednog seminara Britansskog udmženja za prime-njenu lingvistiku ukazuje na »jedno globalno pomeranje te-žišta koje čini prirodnim (izvan institucionalizovanih kontek-sta) da se govori o lingvistici i njenim primenama, um&stoda se razdvajaju dve discipline« (VVilles 1978:34). Sama dis-tinkcija, razume se, nikada nije kako valja ni izvedena; pri-mećeno je kako su se »napori oko razdvajanja lingvistike ipriimenjene lingvistike mahom pokazali bespllodnim, proisti-čući iz tvrdoglave upornosti više nego iz istinske obavešte-nosti« (Brovvn 1976:1); da je takvo razdvajanje u krajnjojliniji besplodno ističe i Back (1970:34).'3

U principu, svaka adekvatna lingvistička teorija i svakivaljan lingvistički opis jesu potencijalno primenljivi, bilo

vistike u određenoj oblasti« (Culioli 1967:62). Back (1970:24, 41) čaktvrdi da je tumačenje primenjene lingvistike kao »praksi okrenutelingvistike« (praxisgerichtete Sprachvvissenschaft) ne samo dovoljno lo-gično nego i najraširenije, ali ovo drugo danas neće biti tačno. Nokako god to bilo, važno je uočiti i razviti šire implikacije ovog shva-tanja.

13 U ovom smislu indikativno je da se, pored već tradicionalnog ter-mina »primenjena lingvistika« (koji i dalje odražava implicitno pragma-,tičko sužavanje na neku posebnu oblast), poslednjih godina i sintagma»primene lingvistike« češće javlja u naslovima rasprava i antologija,naročito onih koje svedoče o jednoj široj koncepciji); upor., među deli-lma koja i inače citiramo u ovom tekstu, Maimberg (1971), Perren/Trim [(1971) i Ferguson (1975).

35

unutar same lingvistike ili izvan nje; a o primenama lingvi-stike trebalo bi govoriti samo kada se istraživanja preduzi-maju — ili već postojeći rezultati koriste — sa svesnim, eks-plicitnim ciljem praktične primene izvan lingvistike. Rele-vantna granica nije, dakle, toliko između ne'ke »čiste« i »pri-menjene« lingvistike koliko između istraživanja koja spadajuu lingvistiku, na bilo koji način shvaćenu, i praktičnih aktiv-nosti koje tu uopšte ne spadaju. Primera radi, ako se nekaopšta teorija o strukturi ijudskog jezika uzme kao polazištepnlikom opisivanja neikog posebnog jezika, to još nije priime-na lingvistike, jer ova obuhvata i naučno opisivanje jezika.Ali ako se na osnovu ovakvog opisa izradi jedan prilagođenpotrebama nastave toga jezika, to je onda već primena ling-vistike. Međutim, ovaj pedagošiki opis i na njemu zasnovanenastavne materijale treba na drugoj strani razlikovati i odtehničke aparature koja ih danas često prati, kao, uostalom,i od samog nastavnog procesa — jer nijedmo od ovoga nečini deo bilo kakve hngvistike.14

Nešto drukčije rečeno, pojam primene ne sme da zamaglibitnu razliku između lingvističkih i nelingvističkih delatnosti.Izgleda da je sam termin »primenjena Iingvistika« naveomnoge na poimisao kaiko je tu posredi nešto suštinski dnuk-čije od same lingvistike, pa tako možda i nešto što zapravoi nije nauka nego niz praktičnih problema. A upravo ovotreba po svaku cenu izbeći, jer lingvistika i kada se prime-njuje ostaje pre svega lingvistika — što znači naoka. Pri-menjena lingvistika mora da se zadrži u krugu naučnih is-traživanja, pružajući lingvističke temelje za zajednički dru-štveni zadatak rešavanja praktičnih jezičkih problema, ali nepretendujući da samostalno raspolaže gotovim rešenjima. Iako se pravi razlika između lingvistike i primenjene Iingvisti-ke, ona nipošto nije analogna razlici između nauke i tehno-logije.15

14 O opštoj »pnmenljivosti« lingvistike v Halliday/Mclntosh/Strevens(1964-138) U ovom kontekstu zanimljivo je da je, upravo u vreme kadaje jedna ranija verzija ovog teksta pripremana za štampanje, poznatiImgvist Bertil Malmberg u jednom osvrtu pomenuo »ogromno polje pri-menjene — ili, kako bih je sada radije nazvao, primenljive — lingvi-stike« (Malmberg 1978:184), Čini se da ova opaska jezgrovito izražavajedno stanovište potpuno u skladu sa onim koje se ovde izlaže.

15 Naučni karakter pnmenjene lingvistike s pravotn se često nagla-šava; v npr. Back (1970.24), Zabrocki (1970.38), Malmberg (1971:3),Ferguson (1975:65), Kaplan (1980:18), a kod nas Mihailović (1970:5)

36

Ovakvi nesporazumi, mogući aiko se nepažljivo i bez pri-hvaćenog tumačenja ovoga pojma govori o primenjenoj ling-vistici, nestali bi kada bi se umesto toga govorilo o prime-nama lingvistike, jer je sasvim jasno da je lingvistika nauka,a ne polje prim&ne neke nauke. Lingvistika može imati spolj-ne cilljeve, tnože biti okrenuta ka društvenoj praksi u celomjednom rasponu oblasti, i tada se mogu razmatrati njenepraktične primeme a da se ove pri tom ne brkaju sa n'jenimnaučnim identitetom. Osim toga, ovakva koncepcija jače na-glašava evidentnu činjenicu da lingvistika u celosti — daklebez nužnog »primenjenog« predznaka — sve više postajeotvorena nauka sa izraženoim spoljnom orijentacijom, od zma-čaja kako za druge nauke tako i za život društva. Neke oddanas najaktuelnijih oblasti u teorijskoj lingvistici — kao uteoriji varijacija, pragmatici, psiholingvistici, sociolingvistici— imaju tako neposrednih i očiglednih praktičnih aspekatada pred njima pomenuti predznak gubi distinktivnu isnagukoj'ii ije mogao imati u vreme lansiranja termina »primenjenalingvistika«, kada su i lingvistika i obim njenih primena iz-gledali mnogo drukčije nego danas. Taj termin nosi prizvukscijentizma jednog perioda kada se lingvistika, toar u neikimsredinama, upinjala da što više liči na egzđktne nauke, zakoje se smatralo prirodnim da mogu imati svoje »primenje-ne« pannjake. No takvo podvajanje >ne odgovara prirodi lingvi-stiike i stoga je u ovom islučaju u ve'likoj meri veštaSko. Onoje biilo imoguće samo u 'iislovima jedne privremeno opravda-ne i ubrzo prevaziđene uske koncepcije lingvistike kao for-malnog proučavanja jezičke strukture. Ali pre tog razdobljanauka o jeziku je kroz celu svoju istoriju zapravo bila dobrimdelom i primenjena -nauika, što će se samo još više potvrditiodmah posle njega, sa izrastanjem oblasti kao što su psiho-iingvistika i socioiingvistika.

Naročito ova dva područja don&la su sobom shvatanje dalingvistika mora uz langue da u svoj delokrug ozbiljnijeuklljuči i parole, dakle da bar u načelu, a sve više i u praksi,prihvata langage kao svoj ikonačni domen. Ovo gledište pri-rodno inkorporira psiholingvistiku i sociolingvistiku kao gra-ne lingvistike, definisane njihovim srazmerno odelitim pred-

Kako sažeto konstatuje Grucza (1975-128], »primenjena lingvistika n'jeskup praktičnih recepata; ona je, prvenstveno, formulacija njihove teo-rijske baze«. Ovaj bitan zahtev istaknut je i na osnivačkoj skupštiniDruštva za primenjenu lingvistiku Jugoslavije; v. Mikeš (1973:231].

37

metima istraživanja. Ali primenjena lingvistika nije u istompoložaju, jer primena, kao nešto što se tiče pristupa, jestejedan sasvim drukčiji pojam. Upravo kao što je ceo spektarnaučnog izučavanja jezika i jezika podložan teorijskoj elabo-raciji, tako se isti taj spektar nudi i praktičnim primenamau jednom ili u drugom obliku. Štaviše, sve je teže ovo dvojerazdvajati; 'kako smo već videli, podela je samo relativna, jerje bar deo teorije bez teškoća primenljiv, dok primenijeneaktivnosti rnoraju da se temelje na nekoj svojoj teoriji. Nataj način, ova dva pristupa imaju samo dellimično različitaobeležja, što čini bitm zahtev za uzajamnim oplođenjemjoš prirodnijim. Možemo ovde da podsetimo da Pit Korder,koji je ranije primenjenog lingvistu označavao kao konzu-menta teorija a ne njihovog stvaraoca, sada veruje kako se»u krajnjoj liniji jedina razlika između teorijskog i primenje-nog lingvističkog istraživanja tiče motivacije, a ne metoda,strogosti ili objektivnosti« (Corder 1978:40; »motivacija« jeovde ekvivalentna našem »pristupu«). Ovo je, daikako, pot-puno u skladu sa intelektualnim tokovima na drugim područ-jima; tako socijalni psiholog Kurt Levin beleži da »ništa nijetako praktično kao dobra teorija«, a Žan Pijaže primećujeka'ko »pouzdan znak teorijske zrelosti ijedne nauke jeste nje-na sposobnost da bude primenjena u praksi«.16

No termin »primenjena lingvistika« nije samo pretesan zadanašnje bogatstvo svojih mogućih sadržaja, i time u istimah pomalo anahron i redundantan. On je i ozbiljno jednostran na pragmatičkom planu, kako stno već videli, jer suprojekti na kakve se njime obično upućuje nužno interdisci-plinarni, pa se u njima istovremeno primenjuju i druge nau-ke, a ne samo lingvistika.17 Dobro je poznato, na primer, da

16 Za prvi navod v Fishman (1978 201), a za drugi Piaget (1955:20).Upor. i Back (1970:23) o nameri kao jedinoj razlici između čiste i pri-menjene nauke uopšte. — O širenju istraživačkih horizonata u pravculangage v Bugarski (1978), a o odnosu primenjene lingvistike premapsiholingvistici i sociolingvistici Bugarski (1976:265—6).

17 Na ulogu drugih nauka ukazuju kod nas npr. Dimitrijević (1975:306)i Vilke (1977-83). Nedavno je iznet zaključak da primenjena lingvistika,ako ovaj pojam treba da ima neko značenje, mora da krene u pravcu•ograničavanja sfere svojih delatnosti na oblasti u kojima se samalingvistika pnmenjuje na neki teorijski problem i!i aktivnost usmerenuna rešavanje problema« (Courchene 1984:81). Upotrebljivost ovog teo-njski elegantnog rešenja očigledno zavisi od mogućnosti identifikovanjatakvih oblasti na neki koherentan način — što zasad ne izgleda ostva-livo.

38

teorija nastave jezika uključuje, pored lingvističke, još dvevitalne komponerrte, ipsihološku i pedagošku; a teorijske os-novejezičkog planiranja veoma izrazito obuhvataju sociološkei političke komponente uz lingvističku. Stoga praksa naziva-nja ovakvih kompleksnih polja rada pnmenjenom lingvisti-kom, samo zato što su u njih uključeni jezički aspekti, inemateorijskog opravdanja. Dve pomenute oblasti zaslužuju — au stvannosti već i dobijaju — zasebna imena, kao što suglotodidaktika, odnosno teorija jezičkog planiranja. Na ovajnačin lakše je govoriti, terminološki precizno i bez neumes-nih pretenzija, i o primenama lingvistike u tim oblastima.

Ovakva šema mogla bi se u principu primeniti na svepojedinačne sektore pragmatioki shvaćene »primenjene ling-vistike« (upor. ranije dati spisak), u punoj meri uzimajućiu obzir stvarne multidisciplinarne napore, i uz realniju pro-cenu odgovornosti same lingvistiike — čija se angažovanost,primera radi, veoma razlikuje, kvalitativno ali i prosto kvanti-tativno, idući od nastave jezika ili defektologije do leksiko-grafije ili kontrastivne analize. Podrazumevajući da se većodvija iproces postepenog izvlačenja specifičnih i relativnosamosvojnih oblasti ispod terminološkog kišobrana prime-njene lingvistike, te njihovog izrazitijeg oblikovanja — a imaznaikova da se upravo ovo dešava — biće zammljivo videtišta će da čini preostali, i valjda autentični, sadržaj pojmaprimenjene lingvistike. Sa priličnom sigurnošću može sepretpostaviti da će ono što ostane b'ti upravo ono što je tuu glavnini i bilo, ili trebalo da bude, sve vreme — naime,jedna društveno osetljiva lingvistika.

Najzad, ako bi se govorilo o priimenama lingvistike, čimebi se implicitno minimalizovala razlika između hngvistike iprimenjene lingvistike, to bi uveliko olakšalo premošćivanjedobro ipoznatog i krajnje štetnog psihološkog jaza između»limgvista« i »primenjenih lingvista«. Na jednoj strani možese videti kako lingvistika pretenduje da se uzdigne iznad»puike prakse«, iako u stvannosti dobar deo injeme »fundamen-talne« teorije zavisi i od »pnmenjenih« istraživanja. Na dru-goj pak strani, izvestan postranični, odbranaški stav prime-njene lingvistike n.a koji se povremeno nailazi čudno odu-dara od ponosne pretenzije, implicitne u samam ovom nazi-vu, da je to upravo ona prava lingvistika, ona koja se po-duhvata sa činjenicama života i otuda istinski zaslužuje dru-štvenu podršku. Nije čudo što je ovaj neobični prizor pro-

39

izveo pnličnu zbrku! Ali ako teorija nije neprimenljiva, i akoprimena nije ateorijska, trebalo bi logično da sledi da prime-njeni lingvist nije ništa manje lingvist nego njegov kolegasa izrazitije teorijskim interesovanjiima. Ovde vredi navestiKorderovo pravovremeno upozorenje: »U dovoljnoj sam meripurist da bih verovao da 'primenjena lingvistika' podrazu-meva 'lingvistiku'; da čovek ne može da primemjuje neštošto ne poseduje« (Corder 1973:7, i slično 1972:5). Jedandrugi autor, za 'koga — kao, verovatno, i za većinu 'ljudi ovestruke — primenjena lingvistika predstavlja zasebnu 'naučirudisciplinu, ipak ističe da »nikakva primenjena lingvistika nemože da postoji bez opšte lingvistike« (Rondeau 1978:4).

Ovakva tvrđenja nekome mogu da zvuče ikao pompeznoponavljanje očiglednih istina, ali sa obrazovnog stanovištaona nipošto nisu trivijalna, s obzirom jna aktuelnu ekspanzijupnmenjene lingvistike i na broj njenih predstavnika koji, ka-ko se čini, insistiraju na razlici između samih sebe i »ling-vista«. Uistinu. moglo bi se pitati šta je primenjeni lingvistako nije lingvist, i zašto bi jedan nastavnik jezika ili jedansociolog ili psiholog koji rad' na problemima u vezi s jezi-kom morao da bude identifikovan kao pnmenjeni lingvist.Idealno bi bilo, naravno, da primenjeni lingvist podjednakotemeljito poznaje i lingvistiku i oblast njene primene kojanjega mteresuje, ali se ne može odstupiti od njegove valja-ne upućenosti u hngvistiiku kao iminimalnog zahteva. Da bibila istinski korisna, lingvistika koja se primenjuje mora utennelju biti dobra lingvistika; nema dobre primene loše ling-vistike. Ovo je bitan uslov u iprimeni lingvističke nauke napraktične probleme u vezi s jezikom — inače će ta naokačiniti društvu rđave usluge. 0 visini ciljeva primenjene ling-vistike, kao i odgovarajućih merila profesionallne opremlje-nosti njenih predstavnika, valjalo bi da ipovedu računa onikoji rado nagiašavaju kako zapravo nisu lingvisti nego su»samo pnmenjeni lingvisti«.

Sumirajući, na spoljnom ili pragmatičkom planu konstato-vali smo raširenost i popularnost pojma i termina »prime-njena hngvistika«, pod čijim se zaglavljem odvija niz razno-rodnih i veoma korisnih programa i projekata, uz neospornoemipirijsko šarenilo oblasti ma koje se ovaj naziv primenjuije.Na unutrašnjem ili teorijskom planu naišli smo na određeneteškoće u utvrđivanju identiteta primenjene lingvistike i došlido zaključka da ona, viđena lingvističkim očima, zapravo

40

rrije drugo do sama lingvistika, samo usmerena izvan svojihokvira, te da bi bolje odgovaralo da se umesto o primenje-noj lingvistici govori o primenama lingvistike.

Kako pomiriti ova dva nalaza? Zadatak je svakako težak,jer se celo pitanje svodi na svojevrstan paradoks po komesu lingvistika i primenjena lingvistika institucionalno ode-liite, bar delimično, dok su teorijski jedno te isto. Ako jeprethodna analiza tačna, jedino realno rešenje bilo bi, kakose čini, da se ostane pri terminu »primenjena lingvistika«Ibar zasad, i u ne'ke svrhe), uz puno uvažavanje i podsti-canje svega što uz njega ide na pragmatičkom planu, a dase odgovarajući pojam istovremeno preispita iz teorijskogugla, vodeći računa o pravoj prirodi i potencijalnom rasponuonoga što je mjime obuhvaćeno. Naime, sam termin, kolikogod ne mogao da izdrži kritičku analizu, toliko je raširen (ai povoljno asocijativan kada su u pitanju izvori finansijskepomoći) da bi bilo zaludno zagovarati njegovo službeno za-menjivanje nekim adekvatnijim mazivom.18 Osim toga, pro-blem u ovoj fazi i nije samo terminološki, jer već postojebrojne institucije posvećene unapređivanju me lingvistike,nego specifično primenjene lingvistike — u kontekstu na-stave jezika, ali i mnogih drugih oblasti.19

Ali ostajanje pri terminu ne mora da znači i bezuslovnoprihvatanje njegovih konvencionalnih sadržaja. Još uvek semože naglasiti da se on, nasuprot praksi u neikim sredinama,ne odnosi toliko na neki odelit deo lingvistike, niti na kakvoposebno polje primene ove nauke, koliko na njenu spoljnuorijentaciju kao celine. Posebno treba razumeti da eventual-no služenje ovim nazivom nikako ne podrazumeva prihvata-nje neke oštre podele na »čistu« i »primenjenu« lingvistiku.

18 Slično konstatuje Dimitrijević, loc. cit. Inače, na neadekvatnost sa-mog termina osvrću se mnogi autori; v. npr. Spolsky (1969:145 i1978:1—2) i Spillner (1977:154—5). Back (1970:38, 42—3, 51) nalazi daje on prihvatljiv jedino u epistemološkoj ravni, ali upozorava da se nebi smeo nekritički i neprikladno upotrebljavati kao pomodan naziv napraktičnijim nivoima, naročito ako se time pokriva samo neznatan deonjegovog potencijalnog raspona. Mala antologija koju je sačinio Kaplan(1980) takođe sadrži kritičke opaske.

19 Kntički osvrt na istorijsku ulogu koju su pojam i termin »prime-njena Mngvistika« odigrali u nastavi jezika daje Courchene (1981), Ovajpregled završava se ocenom da posle iskustva ne naročito srećnogbraka između nastave jezika i primenjene lingvistike, ova potonja morada dobije radikalno novu definiciju ili da prestane da postoji kao nau-ka sposobna za život.

41

Izgleda da bi ovakav stav — i pored izvesnih unutrašnjihkontradikcija, možda neizbežnih s obzirom na upravo pome-nuti paradoks — na optimalan način kombinovao ono štoje nasleđeno i što se danas praktikuje kao primenjena ling-vistika sa znatno širim perspektivama koje nudi neposrednabudućnost. Ovde se već ocrtava vizija svekolike lingvistikekao nauke koja ima svrhu i izvan sebe same i koija je kadrada se upu'Sti u stvarne probleme što proističu iz upotrebejezika u Ijudskim društvima. Mnogo vrednog potencijala bilobi izgubljeno ako bi se primenjena lingvistika definitivnoučvrstila kao samo još jedan »fah« unutar nauke o jeziku,kao srazmerno izolovan specijalistički dom&n, uz sve štoovakav status podrazumeva. Ako lingvistika treba da na ne-ki dosledan način odgovorj izazovu veoma realnih društve-nih problema sa kojima se suočavaju — ili će se tek suočiti— današnje i sutrašnje generacije, ona mora i dalje da sepodvrgava suštinskim unutrašnjim proimenama 'koje zahva-taju celo njeno biće, umesto da tek jednu svoju granu dele-gira da vodi brigu o stvarnim potrebama čovečanstva. I akonaša analiza nije bitno pogrešna, već uveliko sporni atributu sintagmi »primenjena lingvistika» postajaće sve suvišnijikako se pred našim očima bude oblikovala Hingvistika su-trašnjice.

3.Primenjena lingvistika u svetu i kod nas

izrastanje i istorijski razvoj svekolike nauke o jeziku u svimnjenim glavnim tradicijama, u svim podnebijima i epohama,značajnim de!om bili su motivisani različitim praktičnim po-Irebama u vezi s upotrebom jezika i sudbinom u mjemuuobličenih i pohranjenih kulturnih vrednosti. U tom smislubi se pojam primenjene lingvistike, sasvim slobodno upo-trebljen, mogao retrospektivno protegnuti tako da, prebacu-jući mnoge vekove, dopre do samih korena jezioke nauke —recimo, do dvojezičnih tekstova na sumerskim glinenim plo-čicama, ili do drevnih kineskih fonetsikih tabela, rimarija iglosara. Međutim, primenjena lingvistika u modernom smi-slu, kao institucionalizovana i zasebno imenovana oblast sapretenzijom da bude samostalna naučna disciplina, skorašnjegje datuma. U ovom obliku i pod tim imenom ona se začinjetokom !l svetskog rata, nastaiući u okviru vojnih i potommirnodooskih potreba za hitnim obučavanjem personala uvećem broju stranih jezika, i to najpre u SAD. Tako su raz-vijene metode za intenzivno učenje uz pomoć tehničke opre-me, i oni u čijoj svesti pojam primenjene lingvistike refleks-no izaziva sliku jezičke llaboratorije imaju bar ovo istorijskoopravdanje.

No uskoro se ipokazalo da je metodika nastave stranih je-zika, uz sav svoj značaj, isuviše uzak sadržaj z-a jedan takoširok i pretenciozan termin kao što je »primenjena lingvi-stika«, oa su pod isto opšte zaglavlje počele da se smeštajui razne druge delatnosti iezičkog karaktera. Jedan od značaj-nih datuma predstavlja osnivanje Centra za primenjenu ling-vistiku (Center for Applied Linguistics) u Vašingtonu 1959.aodine. Svrha ove od samog početka pa sve do danas veomaaktivne ustanove određuje se kao »primenjivanje lingvistič'kenauke na praktične jezičke probleme«, što je očigledno većznatno šire od proste identifikacije sa nastavam i učenjemjezika.1 Tokom narednih decenija osnovana su mnoga nacio-

1 Cifirana formulacija godmama je stajala u zaglavlju publikacije TheLmguistic Reporter, koju je doskora izdavao Centar. Kasnije je ona za-

43

nalna udruženja, a već 1964. godine, na kongresu u Nansiju,dolazi do osnivanja Međunarodnog udruženja za primenjenulingvistiku (Association internationale de linguistique appli-quee, skraćeno AILA). Ovom prilikom biie su zastupljenedve velike oblasti, nastava jezika i računarska lingvistika, dabi se tematsika područja naglo širila na sledećim kongresimaAILA-e, u Kembridžu 1969, Kopenhagenu 1972, Štutgartu 1975,Montrealu 1978, Lundu 1981. i Briselu 1984; kako već dolazido značajnog stepena podudarnosti u tematici programa me-đunarodnih kongresa za primenjenu lingvistiku i onih zaiingvistiku, biće zanimljivo videti šta će u tom pogledu do-neti budući kongresi AILA-e, počev od narednog u Sidneju1987. godine.

Uporedo sa ovim, u istom periodu se na univerzitetiimaotvaraju katedre za primenjenu lingvistiku, osnivaju se insti-tuti, pokreću se specijalizovani časopisi (kao npr. Interna-liona! Review of Applied Linguistics ili IRAL, potom AppliedUnguistics i mnogi drugi), niču razni nacionalni i interna-cionalni projekti, kratkoročni i dugoročni, održavaju se broj-ni stručni skupovi, seminari i slično. Uopšte uzev, u celomovom razdoblju primenjena lingvistika se uspešno organizuje,lepo razvija, stiče dosta široku popul.arnost i obezbeđujefinansijsku i širu društvenu podršku.

Istina, kao što je već napomenuto, primenjena lingvistikaza sve to vreme nije došla do nekog čvršćeg unmtrašnjegidentiteta, niti je uspela da se definiše prema drugim oblas-tima. Teorijski gledano, moglo bi se reći da su potonje ge-neracije' stručnjaka, primivši u nasleđe jedan već ustoličeni atra'ktivan iako neadekvatan naziv, došle u položaj da traženove sadržaje koji bi mu se mogli pridružiti, te da u ovomslucaju, donekle paradoksalno, termin ide ispred pojma.Ovakvih sadržaja, razume se, bilo je mnoštvo na svakom ko-raku, što je otežalo i praktično onemogućilo predmetnu defi-niciju primenjene lingvistike, bar u ozbiljnom razmatranju.Ali ovo se najčešće nije doživljavalo kao poseban problem,jer su se stručnjaci, manje zainteresovani za akademskedistinkcije nego za konkretne problernske komplekse, ma-hom zadovoljavali takozvaniim »operacionalnim« definicijamaEkstreman slučaj ovakvog određenja predstavlja pozdravna reč

mcniena nešto širim ali ne bitno drukčijim određenjem o »primeni rezultata Imgvističke nauke u rešavanju obrazovmh i društvemh problema«.

44

jednog iskusnog britanskog kolege na inauguraciji Američkogudruženja za primenjenu lingvistiku 1977. godine. On je, na-ime, napolla u šali proglasio da »u Velikoj Britaniji, 'prime-njena lingvistika' jeste ono što rade primenjeni lingvisti; a'primenjeni lingvisti' su oni koje kao takve priznaju drugiprimemjeni lingvisti«. Probijajući potom ovaj ne naročito ko-risni začarani krug, on je britansko tumačenje primenjenelingvistike sumirao kao »multidisciplinaran pristup rešavanjuproblema čija je osnova u jeziku«, na taj način ponavljajućijedno široko određenje koje je u raznim varijantama postalodosta rašireno.2

Jasno je da primenjena lingvistika, ukoliko ozbiljno pre-tenduje na naučni status, u budućnosti neće moći da sezadovoljava ovakvim operacionalnim definicijama, već ćemorati da nastavi potragu za svojim istinskim idenfitetom.U tom nastojanju ona će, međutim, imati pouzdan oslonac uveć osvojenim prostorima nauonog i društvenog dellovanja,čijem prikazu — daka'ko, samo u glavnim crtama — sadapristupamo. Kako smo već videli, pod imenom primenjenelingvistike danas se u svetu obavljaju tako mnogobrojne iraznorodne delatnosti, da bi samo njihovo nabrajanje — i 'ka-da bi čoveku bili dostup-ni svi relevantni izvori informacija— tražilo više prostora nego što ga ima u ovom poglavlju,Stoga ćemo se u ovom kratkom i nužno selektivnom pre-gledu ograničiti na polja rada koja su danas bar donekllezastupljena u aktivnostima pod okriljem Međunarodnog ud-ruženja za primenjenu lingvistiku — uz napomenu da u svetuima dosta primenjene nau'ke o ijeziku i izvan akvira ove aso-cijacije.3

Već na svom osnivaokom kongresu AILA je utemeljenakao asocijacija nacionalnih udruženja, u koju može da seučlani po jedna već postojeća organizacija u oblasti prime-njene lingvistike iz svake zermlje; ovo znači da su članovinacionalmh udruženja učlanjenih u AILA-u na taj način i čla-

2 V. Peter Strevens u Kaplan (1980:29, 34); slične empirijske defin,-cije daju se ili citiraju i drugde u istom zborniku. Pod zaglavljem »ope-racionalnog identiteta primenjene lingvistike« srodna pitanja podrobnijerazmatra Crystal (1981), uključujući i važno ali često zanemarivano pi-tanje ko je taj koji definiše probleme u čijem rešavanju primenjenalingvistika treba da učestvuje.

3 Za širi uvid potrebno je konsultovati literaturu navedenu u ovompoglavlju i u poglavljima koja ga neposredno okružuju.

45

novi Međunarodnog udruženja. Neposredno individualno član-stvo moguće je za pojedince iz zemalja u kojima ne postojiorganizacija učlanjena u AILA-u. U prvom periodu svog po-stojanja ograničena na manji broj evropskih zemalja, AILAje uspela da tokom godina bitno proširi svoje članstvo, takoda danas obuhvata oko 35 zemalja-članica iz zapadne I istofi-ne Evrope, Seveme i Južne Amerike, Afrike, Azije i Austra-lije, uz još nekoliko kandidata za skoro učlanjenje — zasadu statusu posmatrača •— iz raznih krajeva sveta. No jošuvek je koncentracija daleko najgušća u Evropi, pa se valjanadati da će svetska reprezentativnost AILA-e biti povećanau godinama koje dolaze.

Pored organizovanja svetskih kongresa svake tri godine,AILA se javlja kao organizator, suorganizator ili pokroviteljvećeg broja regionalnih naučnih skupova, seminara, letnjihškola i drugih sličnih aktivnosti. U njenoj izdavačkoj delat-nosii, pored učešća u publikovanju akata sa svakog kongresa,najvažnije mesto zauzima bilten pod naslovom AILA Bul-letin (nedavno zamenjen naučnim časopisom AILA RevievvlRevue de I'AILA). Međutim, AILA ima još jednu veoma važ-nu oblast aktivnosti, koijom se u pogledu prihvaćenih form;rada suštinski razlikuje od međunarodnih organizacija inačesličnog tipa; to su međunarodne naučne komisije za poje-dine oblasti primenjene lingvistike. Postojanje dvadesetakovakvih tematsiki određenih komisija, bez obzira na nonmal-ne razlike u razgranatosti, stepenu aktivnosti ili tempu rada,predstavlja u naše vreme značajan činilac u međunarodnomorganizovanju primenjene lingvistike, od još većeg potenci-jalnog značaja u budućnosti.

Članstvo u ovim komisijama, čijim radom rukovode Ijudiod međunarodnog ugleda u datim oblastima, u principu jeotvoreno za sve članove AILA-e, i svaka od njih okuplja iz-vestan broj stručnjaka i saradnika iz raznih zemalja, zainte-resovanih za problematiku kojoj je posvećena. Neposrednimtimskim istraživačkim radom komisije se zasad bave samo uređim siučajevima, iako se to u perspektivi predviđa. U sa-dašnjoj fazi rad se najvećim delom svodi na prikupljanje irazmenu podataka o relevantnim aktivnostima u pojedinimzemljama ili širim regionima, uz uspostavljanje kanala zaredovno međusobno informisanje i saradnju. Komisije deli-mično učestvuju i u pripremi pojedinih tematskih sekcija nasvetskim kongresima, prilikom kojih se i s-astaju, a neke od

46

njih priređuju i samostalne naučne konferencije, seminare idruge sikupove u među'kongresnim periodima; neke izdajuzasebne biltene i druge publikacije. Rad svih komisija koor-diniraju za to zaduženi članovi Izvršnog odbora A!LA-e. Naj-uspešnije komisije mogu da prerastu u samostalna među-narodna udruženja, što se poslednjih godina desilo u oblas-tima terminologije i pnmerijene psiholingvistike.

Ciij ovog dela izlaganja jeste da se kroz aktivnost ovihkomisija u celini pokuša dati kakav-takav sumaran pregledaktuelnih delatnosti u primenjenoj lingvistici pod okriljemAILA-e. Prethodne opšte napomene o karakteru, istoriji istrukturi ove organizacije bile su sanno neophodna podlogaza ovakav pregled; sada ćemo da kažemo po nekoliko re-čenica o glavnim oblastima naučnoistraživaokog rada, onakokako se one ocrtavaju prema komisijama (za ovu prili'kuslobodno grupisanim prema srodstvu).

Za veliki broj Ijudi i danas se ipojam primenjene lingvistiikenajpre vezuje za nastavu jezika — posebno za nastavu stra-nih jezika. Ova tradicionaina veza pnznaje se kako u struk-luri kongresa AILA-e tako i u delovanju njenih naučnih ko-misija. Ne manje od pet ovih bavi se pretežno ili isključivoproblematikom iz oblasti nastave stranih jezika; to su komi-sije za obrazovnu tehnologiju i učenje jezika, za jezičke te-stove i testiranje, za nastavu jezika odraslima, za stručnejeziike, i za obrazovanje nastavni'ka jezika. Pitanjima ulogedomaćeg jezika u obrazovanju posvećena je Komisija za na-

• stavu maternjeg jezika. U ovom krugu valja primetiti da sepažnja ne ipoklanja samo tradicionalnkn problemima nastavejezika na školskom uzrastu, nego, u znatnoj meri, i nastavijezika •— posebno strukovno izdiferenciranog stranog jezika— za odrasle sllušaoce. Time je i u AILA-i na adekvatannačin zastupljeno jedno područje koje iz dana u dan postajesve aktuelnije širom sveta.

Inače, kada je reč o odnosu između primenjene lingvistikei nastave jezika, >uz sve što je uipravo rečeno treba imati uvidu i činjenicu da se u poslednje vreme širi svest o tomeda ova dva pojma nipošto nisu podudarna — iako još imasredina gde se takva podudarnost često iimplicira. Postaje,naime, sve jasnije da primenjena lingvistika obuhvata jošmnogo toga osim nastave jezika — što se, između ostalog,može videti i iz nastavka ovog našeg pregleda naučnih ko-misija Međunarodnog udruženja za primenjenu lingvistiku.

47

Ako se danas sme uzeti kao očigledno da sama nastavnapraksa nije nikakva primenjena nauka nego osobena pedagoš-ka delatnost, onda se postavlja pitanje teorije koja leži uosnovi te prakse. Može se, naravno, prihvatiti da teorijanastave jezika čini deo primenjene lingvistike u uobičajenomširokom smislu ovog pojma, ali ipak treba reći da se pome-nuta nag'iašeno interdisciplinarna oblast već u dovoljnoj merispecijalizovala, stičući skup sopstvenih distinktivnih obeležja,da bi zasluživala naziv odgovarajućeg reda specifičnosti —za razliku od veoma nespecifičnog naziva »primenjena ling-vistika«. Nekoliko termina u stvari je već ušlo — ili počinjeda ulazi — u širu upotrebu, kao npr. »glotodidaktika«, »jezič-ka didaktika« i l i, u nešto širem smislu, »obrazovna lingvisti-ka«.4 Sve ovo, naravno, ne znači da se predlaže isključenjeteorijskih aspekata jezičke nastave iz domena kome oni većdugo na određen način pripadaju; jedino treba zadržati smi-sao za proporcije. Neka u primenjenoj lingvistici i dallje cve-ta hiljadu cvetova, ali neka niko ne očekuje da baš sve naj-lepše među njima vidi u istoj školskoj bašti, pod brižnimnadzorom nastavnika stranih jezika!

Drugu širu grupaciju čini šest komisija koje su takođe ubližoj ili daljoj vezi sa problemiima nastave jezika, ali kojeimaju sopstveni identitet i izvan te veze, a koje su uz topovezane i sa više drugih praktičnih i teorijskih domena.Grupa se po bližem srodstvu može uslovno podeliti na fripodgrupe, predstavljene po jednim parom komisija: komisijeza kontrastivnu lingvistiku i za prevođenje; komisije za leksi-kografiju i leksikologiju i za terminologiju; i komisije za ana-lizu diskursa j za retoriku i stilistiku. Lako je videti da ovekomisije, uzete zajedno, opet pokrivaju jednu istraživačkuteritoriju koja je danas u punom zamahu.

Ima više dobrih razloga — tipoloških i didaktičkih, ling-vističkih i vanlingvističkih — za organizovan rad na kontra-stiranju jezičlkih sistema. Stoga nije nimalo slučajno to štoveć godinama ipostoji i aktivno radi, sa zapaženim i širomsveta poznatim rezultatima, čitav niz projekata u oblasti kon-trastivne analize; među ovima istaknuto mesto od početkapripada Jugoslovenskom iprojektu za kontrastivnu analizu srp-

4 Prva dva pomenuta termina javljaju se u raznim sredinama i jezicima; prvi od njih kod nas se pojavljuje npr. u naslovu jedne značajnenovije publikacije u ovoj oblasti. Prebeg-Vilke (1977) Treći termin uvodii obrazlaže Spolsky (1978).

48

skohrvatskog i engleskog jezika, pod rukovodstvom prof.Rudolfa Filipovića u Zagrebu, kome su se poslednjih godinapridružili i drugi jugoslovenski projekti, u vezi sa drugim je-zicima. Ovako valjano postavljene osnove odrazile su se i uuspešnom radu Komisije za kontrastivnu lingvistiku. Rad nakontrastivnoj lingvistici usko je povezan sa pitanjima prevo-đenja, kao aktivnosti u teorijskom pogledu veoma složenei interesantne, a sa praktične strane izuzetno značajne unašem jezički iscepkanom svetu. Oba ova aspekta zastup-Ijena su u radu Komisije za iprevođenje.

Leksikološkoleksikografska i terminološka pitanja takođesu utkana u ovaj krug pojava i zaipravo se ne mogu oštroodvajati od drugih problema koje on obuhvata. I ona su iz-raz urgentnih potreba savremene epohe u razvoju čovečan-stva, pa ako su u naučnom smislu doskora uglavnom osta-jala izvan matice teorijskih istraživanja u lingvistici, situa-cija se sada osetno menja. Opšte je poznato da je sastavlja-nje rečnika i terminoloških spiskova jedna od najstarijihpraktičnih delatnosti lingvističkog karaktera, ali se u naševreme širi interesovanje i za opštu leksikografsku i termino-lošku teoriju, i to kako u čisto naučne svrhe tako i s obzi-rom na nagao porast svakodnevnih potreba u ovom domenu.

Komisije za analizu diskursa i za retoriku i stilistiku tako-đe obeležavaju jedno veoma blisko područje — i, još jed-nom, izrazito aktuelno. Ovde su u središtu pažnje principiorganizovanja tekstova, govornih ili pisanih, uz poseban os-vrt na njihovo dejstvo u različitim komunikacijskim situaci-jama. Reč je, dakle, ne toliko o probllematici klasično shva-ćene retorike i književne stilistike, koliko o postupcima ko-jima pribegavamo — u svakoj upotrebi jezika — da foismouobličili delotvoran iskaz ili vodilli razgovor bilo koje vrste,poštujući pri tom zakonitosti verbalne interakcije koje intui-tivno osećamo.

Ovim je već naznačen prelaz ka sociolingvističkoj tematici,i sledeću grupu čine komisiije u ovoj široj oblasti — za so-ciolingvistiku, za jezičko planiranje, za dvojezičko obrazova-nje, za jezičke probleme imigranata, te za jezik i pol. Prvo-pomenuta Komisija za sociolingvistiku potencijalno zahvatanajširi domen, i ona svoje polje rada definiše u koordinacijisa dnugim pomenutim komisijama. Što se ovih tiče, jezičkoplaniranje je već uhodano i dobro poznato područje, koje uovom tumačenju obuhvata razne aspekte jezičke standardi-

49

zacije i jezičke politike širom sveta, dok se kod dvojezičkogobrazovanja, kao i kod jezičke situacije stranih radnika urazvijenim zemJjama, radi o nešto specifičnijoj problematicinovijeg datuma. Očekuje se da će upravo u ovoj drugoj ob-lasti — čiji problemi zasad pogađaju samo jedan broj zema-Ija, ali zato s rastućim intenzitetom — koordinirani istraži-vački napori (između ostalog i kroz pomenute komisijeAILA-e) moći da donesu dragocene nove uvide u današnjujezičku stvarnost, uz eventualne preporuke za preduzimanjeodređenih društvenih .mera.

U psiholinqvističkom domenu postoiie komisije za psiho-lingvistiku i za dečji govor, čija je opšta tematika dovoljnopoznata, pa se na njoj ne moramo ovde zadržavati. Na kra-ju, donekle poseban položaj zauzima Komisija za primenjenuračunarsku lingvistiku, utoliko što polje njenog rada nije od-ređeno predmetom proučavanja nego specifičnim istraživač-kim sredstvima, koja se mogu iprimeniti — i sve se višeprimenjuju — u raznorodnim oblastima Iingvističkog istraži-vanja. Povoljna je oko'lnost, inače, što ova komisija imatehnološku bazu u nekim dobro opremljenim računarskim cen-trima u Evropi i SAD.

Iz upravo obavljenog pregleda može se zaključiti da se ko-misije međusobno dosta razlikuju po obuhvatu, jer je delo-krug nekih srazmerno usko određen (npr. jezičko testiranjeili terminologija], dok je kod drugih potencijalno znatno širi(npr. sociollingvistika ili psiholingvistika). Ima izvesnih raz-lika i u orijentaciji, t j . u srazmeri između teorijskih istraži-vanja i neposrednog društvenog angažovanja. Veoma je uoč-Ijivo, takođe, da u većem broju slučajeva dolazi do temat-skog preklapanja. Ovo poslednje govori o potrebi međusob-ne saradnje pojedinih komisija; a i njihova saradnja sa srod-nim stručnim telima i organizacijama izvan AILA-e namećese kao prirodan zadatak.

Sada bismo mogli da se zapitamo u kojoj je meri AILAuspela da svojom mrežom obuhvati nesumnjivo veoma širokipotencijalni domen primenjene lingvistike — drugim rečima,da pogledamo ima li značajnih oblasti koje nisu zastupljeneu izloženom spisku komisija.5 Izgleda da ih ima, iako možda

5 Ovaj spisak odražava stanje u vreme kongresa u Lundu 1981. godi-ne. Otada nije bilo bitnijih promena, osim što su se komisije za dvo-jezičko obrazovanje i jezičke probleme imigranata stopile u Komisijuza jezik i obrazovanje u višejezičnim sredinama, i što je osnovana novaKomisija za usvajanje drugog jezika.

50

ne mnogo. Pada u oči, na primer, odsustvo jedne komisijeza neurolingvistiku, uključujući patologiju govora kao pod-ručja autentičnih praktičnih problema. Razlog ovome nije niu kakvom odbijanju AlLA-e da ovu oblast prihvati kao legi-timan deo primenjene lingvistike; na svetskim kongresima suprimana saopštenja iz neurolingvistike, a na jednom odnjih je pastojala i cela odgovarajuća sekcija.6 Pre će biti dase dosad jednostavno nije javila dovoljno jaka inicijativa zapokretanje jedne takve komisije. Još jedna moguća prazninabila bi u oblasti komunikacijskih potreba u savremenim dru-štvi'ma i u svetu kao celini, s posebnkn obzirom na ulogumasovnih mediija. Spisak nepokrivenih područja ovim sigurnonije iscrpen, ali možda ipak ne bi ibio preteran zaključak dalista naučnih komisija AILA-e (eventualno uz pomenute do-datke] pruža dosta zaokruženu sliku glavnih polja aktuelnograda pod širim zaglavljem primenjene lingvistike.

Time bi ujedno bilo, u opštim crtama i na pragmatičkcMnplanu, odgovoreno na pitanje šta sve pokriva ipojam prime-njene lingvistike u nazivu Međunarodnog udruženja. Što setiče teorijskog statusa primenjene 'lingvistike u odnosu pre-ma drugi'm naučnim disciplinama, a posebno prema samojlingvistici — o ovom pitanju takođe se povremeno rasprav-l}a poslednjih godina, ali se dolazi do različitih za'ključaka,pa jednog apšteprihvaćenog gledišta još nema na pomollu.

Organizovane diskusije o pitanju »Šta je primenjena ling-vistika?« vođene su, primera radi, na kongresu AILA-e uŠtutgantu 1975. godine, na godišnjem skupu nastavnika en-gleskog kao stranog jezika (TESOL) u Majami Biču 1977.godine, na godišnjem skupu Britanskog udruženja za prime-njenu lingvistiku (BAAL) u Mančesteru 1979. godine, te naposlednjem kongresu AILA-e u Briselu 1984. godine. U timprilikama ponuđeno je više različitih odgovora.7 No bilo tokako bilo, prosperitet AILA-e ne zavisi od teorijskog stavaprema pitanju identiteta primenjene lingvistike. Za Međuna-rodno udruženje, kao i za širu svetsku javnost, primenjena

6 0 važnosti primenjenih aspekata neurolingvi-stike v. kod nas Dimi-trijević (1976).

7 Materijale sa ovih skupova ili najvažnije podatke o njima daju,redom kojim su pomenuti, Nickel (1976, 1), Kaplan (1980) i Morrovv(1979). Ovde relevantni deo materijala sa briselskog kongresa još nijeobjavljen. O teorijskim pitanjima šire se govori u prethodnom i nared-nom poglavlju ove knjige.

51

lingvistika jeste sve drf&^Ste^e na stručnom i organizacio-nom planu radi pod tim imenom. A u svetu se pod tim ime-nom — kako je možda, u granicama mogućnosti, nagovestioi ovaj kratki pregled — radi zaista mnogo toga od znatnenaučne vrednosti i društvene koristi.

U odgovarajućoj srazmeri, slično se svakako može reći iza Jugoslaviju. I u našoij zemlji imaju dugu tradiciju poje-dine oblasti rada koje bi danas išle pod ovo zaglavlje, alise o primenjenoj lingvistici u jednom organizovanom smisluovde može govoriti tek tokom poslednjih desetak godina.Korenite promene kroz koje je jugoslovensko dmštvo pro-šlo poslednjih decenija stvorile su i uslove za razmah pri-menjenih istraživanja jezičke problematike. Novi ekonomskii politički odnosi, industrijalizacija, migracije i mešanje sta-novništva u uslovima nagle urbanizacije, razvijena višejezič-nost, širenje komunikacija i obrazovanja, masovni mediji, in-tenzivnije učenje stranih jezika u procesu otvaranja premasvetu — sve ovo i još mnogo toga učinilo je od naše zem-ije potenci}alni mikrokozam sociolingvističikih i primenjeno--lingvističkih istraživanja, postavljajući raznovrsne i čestohitne probleme jezičke prirode. Ovakve probleme društvomora da rešava kako najbolje zna, u okviru jedne siste-matske jezičke politike čiji su načelni temelji utvrđeniali koju u pojedinim sferama treba kontinuirano razra-đivati i dosledno provoditi u delo. LJ ovom odgovornom po-slu, koji pretpostavlja koordinirano učešće mnogih činilaca,svoje mesto n.alaze i saznanja do kojih se došlo naučnimradom u domenu lingvistike, a koja mogu da stvore osnovuza predlaganje teorijski utemeljenih programskih polazišta,podložnih praktičnoj proveri i društvenoj verifikaciji.

U ovom pogledu presudnu ulogu je odigrala pojava novihgeneracija stručnjaka koji su, ipolazeći od domaćih uslova itradicija, uspeli i da uspostave trajan produktivan kontakt samodernim pristupima jeziokim proučavanjima na međunarod-nom nivou. Nove ideje i inicijative tako su počele da sešire iz različitih univerzitetskih centara, jezičkih instituta istručnih društava u svim našim sociokulturnim sredinama.Ovo je vodilo zasnivanju brojnih istraživačkih projekata, odkojih mnogi sarađuju sa srodnim inostranim institucijama,razmeni stručnjaka i publikacija i drugim oblicima aktivnosti.Zahvaljujući svemu tome, savremena teorijska i metodološikadostignuća danas su zastupljena u tradicionalnim disciplina-

52

ma jezičkih proučavanja, a uz to postoji razgranata deiatnostna područjima kao što su višejezičnost, jezička standardiza-cija, usvajanje i učenje jezika, metodika nastave stranih je-zika, kontrastivna lingvistika, prevođenje i mnoga druga.

U organizacionom smislu, od najvećeg značaja bilo jeosnivanje Društva za primenjenu lingvistiku Jugoslavije, 1973.godine u Novom Sadu, koje je od početka razvilo zapaženuaktivnost. Tokom 1976. godine dolazi do reorganizacije: po-stojeća regionalna jezgra izrastaju u samostalna republličkai pokrajinska društva sa sopstvenim statutima i programimarada, ko'ja se udružuju u Savez društava za primenjenu ling-vistiku Jugoslavije. Prvo sedište Saveza je u Beogradu, a po-tom se u dvogodišnjem ritmu premešta u Zagreb, Skoplje,Sarajevo, Titograd. .. Osnovni zadatak Saveza jeste organizo-vanje primenjene lingvistike kao društveno angažovane na-učne discipline na jugoslovenskom planu. lako su neki odnajvažnijih projekata u pojedinim oblastima stariji od Savezai još uvek se odvijaju izvan njegovih okvira, dok na spe-cifičnijim područjima postoje druga stručna društva (naprimer, za pojedine jezike koji se govore u Jugoslaviji, zastrane jezike, za prevođenje), Savez je jedina asocijacijačiji deloikrug obuhvata cellokupnu teritoriju primenjene ling-vistike — bar u načelu, ako još ne i u praksi. Okupljajuciviše stotina članova različitih stručnih profila iz svih kraje-va naše zemlje, Savez ipostaje prvo opštejugoslovensko ud-ruženje u oblasti lingvistike, uistinu reprezentativno kako uprofesionalnom tako i u dmštvenom pogledu. Pored koordi-nacije rada svojih društava i pomoći u održavanju veza iz-među njih, pokroviteljstva nad raznim naučnim i stmčnimskupovima koje ona organizuju, te uspostavljanja kontakta isaradnje sa drugim srodnim udruženjima u Jugoslaviji, Sa-vez je, na pravcima koije je označilo ranije Društvo, razviobogatu aiktivnost u tri glavne oblasti: (a) organizovanje na-učnih skupova na jugosllovenskom nivou, (b) izdavačka de-latnost i (c] saradnja sa inostranstvom.

(a) Prvi korak ovde je predstavljala konferencija »Jeziki društvo«, održana 1975. godine u Beogradu, u organizacijiDruštva za primenjenu Hingvistiku Jugoslavije. Njene sekcijebile su posvećene sociolingvistici kao naučnoj disciplini, je-zičkoj standardizaciji i komunikaciji, koegzistenciji jezika uvišejezičnim sredinama, uticaiju sredine na razvoj govora, tedruštvenoj motivaciji učenja stranih jezika. Od svog osniva-

53

nja, Savez ustanovljuje trogodišnji ritam održavanja svojihkongresa, pa se prvi drži 1977. u Beogradu, drugi 1980. uZagrebu, treći 1983. u Sarajevu, a četvrti se planira za 1986.u Herceg Novom. Tematiku ovih dobro posećenih i uspeš-nih kongresa čine pitanja teorije i metodologije primenjenelingvistike, njenog istorijskog razvoja i aktuelnog stanja usvetu i u našoj zemlji, zatim problemi višejezičnosti, jezič-kog raslojavanja i standardizacije, usvajanja i učenja jezika,nastave stranih jezika, kontrastivne analize i prevođenja. Uzsaradnju Društva za primenjenu lingvistiku Maikedonije, 1982.godine u Ohridu je organizovana savezna konferencija »Je-zički kontakti u jugoslovenskoj zajednici«, usredsređena naprobleme interakcije i diferenciranja jezičkih kodova u kon-taktu u našim uslovima, te na sociolingvističke aspekteusvaijanja i učenja jezika, uključujući i jezički razvoj jugosllo-venske dece izvan Jugoslavije.8

(b) Glavnu publikaciju čini Godišnjak Saveza društavaza primenjenu lingvistiku Jugoslavije, čija se Redakcija, Sa-vet i sedište menjaju svake tri godine; prva tri broja izašlasu u Beogradu, sledeća tri u Zagrebu, a naredna dva u Sara-jevu. Ova reprezentativna periodična publikacija, pored ob-javljivanja akata sa dosad održanih kongresa Saveza, donosireferate i sa drugih skupova u oblasti primenjene lingvisti-ke, kao i pojedinačne radove članova; prilozi se objavljujuna svim jezicima naroda i narodnosti Jugoslavije, sa rezi-meom na nekom svetskom jeziku. Pored Godišnjaka, Savezpovremeno štampa informativni Bilten, a učestvuje i u iz-davanju nekih publikacija zajedno sa svojim društvima-člla-

8 Radovi sa ovih skupova objavljeni su u zasebnim publikacijama, ka-ko sledi. Konferencija »Jezik i društvo«: Bugarski/lvir/Mikeš (1976);kongresi Saveza u njegovorn Godišnjaku, i to I kongres u br. 3, II ubr. 4—5 i III u br. 7—8; konferencija o jezičkim kontaktima: MišeskaTomić (1984).

9 Brojeve Godišnjaka 1 (1977), 2 (1978) i 3 (1979) uredio je R. Bu-garski, brojeve 4—5 (1980—81) i 6 (1982) V. Ivir, a dvobroj 7—8(1983—84) M. Riđanović. Ove publikacije daju najbolji presek kroz te-kuće aktivnosti članova jugoslovenskih društava za primenjenu lingvistiku. Zasebne publikacije povremeno potiču i sa skupova koje organizujuili suorganizuju pojedina društva; v. npr. Žiletić (1983), Đukanović(1984), Nećak-Luk/Štrukelj (1984). Referati sa ovakvih skupova nekadase štampaju i u serijskim izdanjima kao što su Živi jezici (Beograd),Strani jezici (Zagreb), Književni jezik (Sarajevo) ili Zbornik radova In-stituta za stiane jezike i književnosti (Novi Sad).

54

(c) Savez fumkcioniše kao koordinator međunarodne aktiv-nosti svojih članova na više načina. Odmah >po svom osniva-nju, Društvo za primenjenu hngvistiku Jugoslavije učlanjenoje u AILA-u, a Savez je to članstvo obnovio čim se konsti-tuisao na novim osnovama, tako da je on sada kolektivančlan Međunarodnog udruženja — iz čega proističe da je sva-ki član nekog od naših republičkih i pokrajinskih društavasamim tim uključen i u delatnost AILA-e. Srazmerno godiš-njoj članarini koju Savez uplaćuje AILA-i, naša društva dobi-jaju određen broj primera'ka ranije pomenutog Biltena (od-nosno, sada, naučnog časopisa) ove asocijacije; tim putemse naši članovi uključuju u aktuelne svetske tokove u pri-menjenoj Oingvistici, dok se s druge strane, putem povreme-nih izveštaja i drugih dopisa, međunarodna javnost upoznajesa aktivnostima u Jugoslaviji. Osim toga, jugoslovenskimstručnjacima je otvoren put za učestvovanje na svetskimkongresima i drugim naučnim skupovitna u organizaciji Al-LA-e, kao i za rad u njenim naučnim komisijama. Zapaženoučešće naših predstavnika u ovim aktivnostima tokom pro-tekle decenije dalo je određene podsticaje za dalji rad uzemlji, doprinoseći uz to međunarodnoj afirmaciji naše pri-menjene nairke o jeziku. U ovom sklopu treba posmatrati iaktivnost jugoslovenskih predstavnika u upravnim telimaAILA-e, Međunarodnom komitetu i Izvršnom odboru, kao iu raznim njenim stalnim i privremenim radnim telima, gdesu oni povremeno birani na odgovorne funkcije.10

Iz datih okvirnih podataka lako se može videti koliko seširoko kod nas u praksi shvata pojam primenjene lingvistike.Još od prvih dana Društva, odnosno Saveza, pod primenje-nom Iingvistikom podrazumeva se svojevrsno prožimanje na-uke o jeziku i društvene prakse, pri čemu se u samoj naucine prihvata nikaikva oštra podela na »čistu« i »primenjenu«iingvistiku (što je istaknuto i u redakcijskom uvodniku 1.broja Godišnjaka — v. str. 7 tamo). Ovim se omogućujeuzajamno oplođivanje teorijskih i primenjenih istraživanjaumesto njihovog veštačkog razdvajanja; po pravMu se polaziod pragmatičkog aspekta primenjene lingvistike kao prirodnoprimarnog, ali se i njen teorijski vid ozbiljno uzima u obzir.Drukčije bi teško moglo i da bude pri deklarisanoim stano-

10 Za nešto šire podatke o nastanku i radu Saveza v. Janković (1978b)Mišeska Tomić (1983).

55

vištu po kome se primenjena lingvistika razume kao primenanaučnog lingvističkog znanja na probleme što proističu izupotrebe jezika u društvu, koja obuhvata, kako smo naijvećimdelom već videli, višejezičnost, jezičko planiranje i jezičkustandardizaciju, usvajanje jezika, nastavu maternjeg jezika,jezika sredine i stranih jezika, kontrastivnu lingvistiku, le'k-sikografiju, terminologiju i stručne jezike, jezik u masovnimmedijima, Ijudsko i mašinsko prevođenje, informatiku, pato-logiju govora i sluha, i drugo. Kako smo već napomenuli,samo neki delovi ovog raspona dosad su u organizacionomsmistlu u većoj meri uključeni u delatnost Saveza kao naj-obuhvatnije stručne asocijacije, dok je na nekim drugim seik-torima od ranije postojeća i često veoma zapažena istraži-vačka delatnost više vezana — što je i prirodno — za orga-nizacije i institucije uže namene. Osim toga, dok su nekaopštija područja (kao učenje i nastava jezika) posvuda zas-tupljena, u drugim oblastima težišta su različito raspore-đena, odražavajući regionalne specifičnosti (npr. višejezič-nost u Vojvodini, terminološka standardizacija u Bosni i Her-cegovini.11

Već rečenom treba dodati sledeće. Rezerve koje se moguopravdano izneti u pogledu neikih dosta uobičajenih shvata-nja primenjene lingvistike, kao ni moguće predložene korek-cije, ni'kako ne treba shvatiti kao osporavanje veliikog stvar-nog — i još većeg potencijalnog — značaj,a delatnostT naovom području. Ako je teorijski status primenjene lingvistikekao autonomne naučne discipline podložan sumnji, ne možese sumnjati u naučni kvalitet i društvenu opravdanost veli-kog broja projekata i publikacija iz mnogih pojedinačnih ob-lasti tradicionalno obuhvaćenih tim imenom. Kratko rečeno,Ijudski život je ponegde bogatiji zahvaljujući primenama lin-gvističkih saznanja i rezultata. Ovu činjenicu ne bi smeo daprenebregne nijedan lingvist, ma koliko sam mogao biti teo-

11 Pojedmi sektori pnmenjene lingvistike imaju i svoje vlastite publikacije (npr, projekti kontrastivne analize ili proučavanja govornog raz-voja, višejezičnosti i drugih tematskih oblasti). Šireg raspona su npr.zbornici pod Benć i dr. (1980) i Mikeš (1983) na području kontrastivnihistraživanja. Najvećim brojem publ'kacija raspolažu podruoja kao što sunastava i negovanje matemjih jezika i metodika nastave stranih jezika.0 svemu ovome ovde se ne mogu dati ni osnovni podaci, ali v, i lite-taturu koja će biti navedena u ostalim, tematski užim delovima oveknjige Sistematska bibliografska obavestenja pruža sada Dimitrijević(1984b).

56

rijski opredeljen i lično neangažovan u bilo kakvim prime-nama. Što je još važnije, širi društveni krugovi — a posebnooni koji na raznim nivoima imaju udela u procesu odlučivanja obrojnim praktičnim pitanjima koja nameće društvena upotre-ba jezika — morali bi takođe da u punoj meri budu svesniovoga. Pošto se ovde značajnim delom radi o relativno no-vim stvarima, potrebno je da tim širim krugovima neko pre-doči perspektive koje nudi primenjena lingvistika i stručnupomoć koja se od nje može razložno očekivati u rešavanjuniza društvenih problema sa važnom jezičkom komponentomjedne ili druge vrste. Ova posrednička uloga između naučnihtekovina i društvene akcije prirodno pripada samim lingvisti-ma i njihovim kolegama iz susednih struka, sa kojima sara-đuju na projektima iz primenjene lingvistike.12 U svom nauč-nom i stručnom radu svaki čovek se može osećati manje iliviše teorijski ili praktično usmerenim, ali je van svake sum-nje da je on takođe član svoje društvene zajednice, čijiproblemi su i njegovi.

Čini se da je način na koji je primenjena lingvistika shva-ćena i utemeljena u našoj zemlji načelno pogodan za širenjeovakvih pogleda, ma koliko same konkretne prilike u pojedi-nim sredinama ili u jugosllovenskoj zajednici kao celini mo-gle biti manje ili više povoljne u nekom datom društvenomtrenutku. Izvesno je da, i pored već postignutih rezultata navaljano postavljenim temeljima, još veoma mnogo toga osta-je da se uradi — gledano institucionalno, programski, orga-nizaciono i kadrovski. Primera radi, Lako se predmeti kaokontrastivna anailiza, teorija prevođenja i metodika nastavestranih jezika sada mogu studirati na dodiplomskom ili post-diplomsikom nivou na nekim našim fakultetima, naši univer-ziteti još uvek mahom ne dodeljuju doktorate iz primenjeneImgvistike pod tim imenom, niti ima odseka ili instituta spe-cifično i naslovno posvećenih negovanju ove discipline kaozasebne akademske celine. Ovde ne treba ni govoriti o većpoznatim, da ne kažeimo hroničnim opštijim slabostima, vid-Ijivim i na ovom području, koje proističu iz teritorijalne i ad-ministrativne rascepkanosti, nedovoljne sistematičnosti i ko-ordinacije, nezadovolljavajuće kadrovske baze i oskudice ti-nansijskih sredstava.

12 Završni pasus uvodnog referata na kongresu AILA-e u Kembndžupredstavlja elokventan pledoaje u ovom smislu; v. Malmberg (1971:17—8]

57

Pa ipak je od znatnog principijelnog domašaja duh stvara-lačke integracije pojedinačnih i grupnih napora koji prove-java današnjim aktivnostima u primenjenoj lingvistici kodnas. Dva bitna obeležja ovih stremljenja jesu njihova temat-ska raznovrsnost i njihov opštejugoslovenski karakter. Na-značenim širokim shvatanjem pojma primenjene lingvistikeza potrebe našeg vremena i naše sredine od početka je one-mogućeno sužavanje na uži krug poslenika samo jedne ob-lasti (na primer, nastave stranih jezika). A neprihvatanje ne-kih oštrih podela unutar same Lngvistike, koje su ponegdedonele dosta nepotrebnih nesporazuma na liniji veštačkistvorene opozicije između poslova »višeg« i poslova »nižeg«reda, između kreativnosti i reproduiktivnosti, doprinelo jestvaranju uslova za prevazilaženje ove naučno i društvenoštetne psihološke barijere. Ovako je lakše osetiti i drugimapokazati da svi koji su uključeni u ove delatnosti rade ko-risne poslove, samo poslove donekle drukčije, i korisne narazličite načine. Bilo da su lingvisti, pedagozi, psiholozi, so-ciolozi i'li pripadnici neke druge struke, okuplljeni na zajed-ničkim poslovima i na jugoslovenskom planu oni mogu da da-ju kolektivan doprinos od stvarnog značaja. Time do najve-ćeg izražaja dolazi ono što ih ipovezuje, kako međusobnotako i sa neposrednim i dugoročnim interesima šire društve-ne zajednice kojoj pripadaju kao stručnjaci i kao Ijudi.

Jednom rečju, napravljen je dobar početak u stručnom idruštvenom smislu, pažnja javnosti skrenuta je na mnoštvoproblema čijem rešavanju nauka o jeziku može da doprine-se, i trasiran je put kojim dalje treba ići u profesionalnomizgrađivanju i dmštvenom afirmisanju primenjene lingvistike.Za rad koji u organizacionom, a delom i u istraživačkompravcu uokviruju granice jedne decenije, ovo nisu mala do-stignuća.

4.Primenjena lingvistika kao lingvistikau primeni

Teorijsko razmatranje u 2. poglavlju ove knjige dovelo nasje do zaključka da se ne mogu pronaći ubedljivi kriterijumirazlikovanja primenjene lingvistike od lingvistike na osnovupredmeta ili metodologije, u savremenim uslovima u kojimase proučavanje jezika u celini sve više odlikuje interdiscipli-narnošću i društvenom osetljivošću. Razlika se možda možeustanoviti jedino polazeći od ciljeva, tako što bi se reikloda je opšti cilj lingvistike razumevanje Ijudskog jezika, aprimenjene lingvistike — da doprinese rešavanju probllerriiado kojih dolazi u upotrebi jezika u društvenim zajednicama;ali i ovo je danas problematično, s obzirom na aktuelni ka-rakter same lingvistike. Otuda je primenjenu lingvistiku naj-bolje posmatrati ne kao granu lingvistike niti kao konglo-merat naučnih disciplina, još manje kao skup praktičnih pro-blema, nego kao spoljnu orijentaciju jezičkih proučavanja —drugim rečima, kao naziv jedne motivacije, a ne nekog zaseb-nog polja istraživanja. Teorijski, dakle, »primenjena lingvi-stika« ne bi bila drugo do »primenljiva lingvistika«, ili ling-vistika u primeni izvan sopstvenog domena. Stoga je oprav-danije govoriti o lingvistici i njenim primenama (dakako, za-jedno sa broijnim drugim naukama) nego podrazumevati, ne-obrazloženom upotrebom popularnog termina »primenjenalingvistika«, postojanje jednog odelitog identiteta koji seonda mora potvrđivati insistiranjem na distinkcijama koje sudo danas izložene ozbiljnoj sumnji.

Imajući na umu argumente izložene u prilog ovoj koncep-ciji, u ovom poglavlju zadržaćemo se na nekim, prevashodnoteorijskim, aspektima primenjene Iingvistike kao lingvistikeu primeni. Pre svega, jasno je da svako određenje pojmaprimenjene lingvistike i njenog odnosa prema lingvistici u ce-lini 'bitno zavisi od poimanja same lingvistike. Stoga se imože, u sporenju između stručnjaka, povremeno naići nastav koji se da ovako sažeti: ako hoćeš da ti kažem šta jeprimenjena lingvistika, najpre ti meni reci šta je lingvistika.Naše stanovište očigledno podrazumeva jednu veoma široku

59

koncepciju lingvistike kao nauke o jeziku. Jedna implikacijaovog sasvim uobičajenog određenja — koje ipak, kako sečini, nije bez izuzetka prihvaćeno — jeste da postoji samojedna takva nauka; druge, implicirane povremeno upotreb-Ijavanim terminom »jezičke nauke« (npr. engl. language sci-ences), malo se kad strogo definišu s obzirom na lingvisti-ku, pa ovde nećemo postavljati pitanje njihovih mogućihprofila. Nadalje, lingvistika u ovom smislu ne svodi se naMngvističku teoriju, kako to biva kod nekih teoretičara; ovaodredba je suštinska za naše viđenje statusa primenjene lin-gvistike. Najzad, ovako shvaćena lingvistika uključuje operi-sanje podacima filološkog karaktera, j to ne samo u opisi-vanju pojedinih jezika nego i u konstruisanju opštih teorija.

Prema ovakvoj koncepciji, zadatak lingvistike mogao bise sažeto odrediti kao izgrađivanje jedinstvenog skupa teo-rijskih principa, deskriptivnih kategorija i analitičkih postu-paka koji bi u principu bio kadar da definiše Ijudski jezik kaopojavu, opiše specifična obeležja pojedinih jezika i obrazložisinhronijske varijacije i dijahronijske promene u upotrebiovih jezika od strane pojedinaca u društvenim zajednicama.'iz ovog sledi da, gledano prema predmetu istraživanja, pojamlingvistike obuhvata kako opštu lingvistiku (jezik] tako i de-skriptivnu lingvistiku (jezici). Ne ulazeći u razne druge ling-vističke discipline užeg predmeta i specifičnijeg karaktera,u rasponu od neurolingvistike do etnolingvistike, ovde ćemosamo da naglasimo da se opšta lingvistika može produktivnosagledati kao disciplina koja sadrži tri osnovne komponente,saglasno trima temeljnim aspektima jezika: semiolingvistič-ku (kodni aspekt), psiholingvističku (psihički aspekt] i socio-iingvističku (društveni aspekt). Ono što je ovde nazvanoanaloški motivisanim neologizmom »semiolingvistika«, a štose u odsustvu podesnog i opšteprihvaćenog tenmina nazivalingvistikom u užem smislu, mikrolingvistikom ili struktural-nom lingvistikom, neretko se poistovećuje sa lingvistikom ucelini. Ovo mešanje nivoa posmatranja vodilo je mnogimnesporazumima i zabunama oko pitanja statusa i uzajamnogodnosa lingvističkih disciplina.2

1 Ova definicija predstavlja proširenje one koju daje Crystal (1973:14). Upor. i 1. poglavlje (beleška 1).

2 Koliko nam je poznato, termin »semiolingvistika« je prvi put ovakoupotrebljen u radu: Bugarski (1978). Na isti način utemeljenu, ali širurazradu odnosa izmedu lingvističkih disciplina daje Bugarski (1976).

60

Ovaj nužno uprošceni prikaz strukture središnjeg područ-ja lingvistike, budući predmetno određen, ne ostavlja prostorza razlikovanje »neprimenjene« i »primenjene« lingvistike,što je pitanje pristupa. Fundamentalna ili teorijska lingvisti-ka nema predmeta drukčijeg od onog kojim se bavi 'lingvisti-ka u celini, i ona predstavlja samo način opisivanja i objaš-njavanja toga zajedničkog i mnogolikog predmeta. Analog-no, primenjena lingvistika pod ovim uglom prestaje da po-stoji kao podruoje odelito od lingvistike u celini, jer su svinjeni delovi podložni primeni. Ove principijelne odnose neugrožava okolnost da su iz strukturalnih ili istorijskih razlo-ga različiti segmenti sveukupne lingvističke teritorije do da-nas ostali neujednačeno razvijeni, u pogledu teorije kao iprimena. Nasuprot institucionalnim podelama i praktičnimpotrebama stoji vizija jedne integrisane nauke o jeziku kojaiznutra razvija različite pristupe, sarađuje sa drugim nauka-ma na uzajamno korisne načine, i biva zajedno s njima di-ferencijalno primenjena na zasebno identifikovana i imenova-na problemska područja. Ovo je verovatno najbolji odgovorna aktuelne dileme koje nameće pojam primenjene lingvi-stike.

Pošto smo o pragmatičkoj strani ovih pitanja dovoljno go-vorili u prethodnom poglavlju, ostaje nam da ovde učinimojoš ne'koliko napomena teorijs'kog karaktera i da tiime zaokru-žimo ova razmatranja. Kako je ranije već nagovešteno, neizgleda umesno govoriti o prisustvu teorije u nekim delo-vima ili verzijama lingvistike a njenom odsustvu u drugim:sve što zaslužuje naziv lingvistike zasigurno mora, bar uprincipu, da počiva na teorijskim osnovama neke vrste.Otuda je adekvatnije napraviti distinkciju, koliko god provi-zorno i šematski, između različitih vrsta teorije, asociranihsa raznim tipovima Iingvističkih istraživanja. Grubo uzev,etiketa opšte teorije mogla bi se pripisati područjima kojase uobičajeno svrstavaju pod opštu ili teorijsku llingvistiku,a etiketa primenjene teorije onima za koje se obično uzimada pripadaju primenjenoj llingvistici. I ako se primenjena ling-vistika odista shvati kao primenljiva lingvistika, u skladu sastanovištem koje ovde zastupamo, primenjena teorija ana-logno nije drugo do primenljiva teorija, sa približnim znače-njem »teorija primena 'lingvistike« ili možda »teorija lingvi-stike kao primenljive discipline«.

Sada izgleda dovolljno jasno da je izgrađivanje neke vrste

61

primenjene teorije neophodno ako primenjena lingvistika, bi-lo kako definisana, treba da i sama po sebi uistinu dođe doreči, umesto da u ovom pogledu i dalje ostane podređenateorijskoj lingvistici (slično konstatuje i Kaplan 1979:330).Zasad se može sa>mo nagađati kakvu bi konkretniju formutakva teorija mogla da dobije, i ka'ko bl mogao da izgledanjen konačni opseg. Sa negativne strane, sa sigurnošću semože predvideti da se ona neće svesti na mehanioki zbirzasebnih teorija specifičnih oblasti koje se pragmatički ilioperacionalno etiketiraju kao »primenjena Iingvistika« (uče-nje jezika, nastava jezika, jezičko planiranje, terapija govorai sluha, prevođenje itd.). Jer ako su ove oblasti, kako smoveć isticali, isuviše brojne i raznorodne da bi obrazovallejedno koherentno područje naučnog istraživanja, iz njih nemože da izraste ni jedna odgovarajuća jedinstvena teorija.

Pozitivna strana, međutim, predstavlja teži slučaj. Sve štou ovom trenutku možemo da kažemo jeste da bi jedna pri-menljiva teorija one vrste koju ovde imarno na umu premorala da se razvije unutar same lingvistike, u procesu nje-nih primena i kao njihova rezultanta, možda u obliku onogašto je nedavno označeno, daikako takođe sasvim uopšteno,kao »teorija jeziika odražena u principima primene«.3 Takvateorija mogla bi da ima opšti deo, koji bi vredeo za sva pod-ručja primene, i specijalne delove, koji bi pokriva'li ove po-naosob. Ti specijalni delovi bi s jedne strane pripadali ling-vistici (npr. teorija lingvistike u primeni na nastavu jezika,na prevođenje itd.), dok bi s druge strane činili komponentezasebnih međudisciplinarnih teorija svakog od ovih područja(npr. teorija nastave jezika, teorija prevođenja itd.). Malo setoga zasad može reći o odnosu između »primenljive« teo-rije u celini i »opšte« teorije, u smislu malopre napravijenedistinkcije, izuzev da ove treba sagledati u opštoj perspek-tivi konvergencije, a ne dalje divergencije.

U cilju objašnjenja ove poslednje ocene treba podsetitina nesumnjivu činjenicu da je ona vrsta teorije koju smonazvali opštom do danas ostala neuporedivo razvijenija odone nazvane primenjenom, ili primenljivom; ova potonja jezapravo još uvek u velikoj meri nešto što se tek priželjkuje.

3 V. Malmberg (1981:7). Izgleda da je ovome sličan duh u kome Ka-plan (1980:10), krećući se u okviru nešto drukčije koncepcije, vidi pri-menjenu lingvistiku kao »tačku u kojoj se svekoliko proučavanje jezikasjedinjuje i aktualizuje«.

62

Ovo je uglavnom posledica tradicionalno snažne identifika-cije teorijskih aspiracija sa opštim ili fundamentalnim istra-živanjima, a s druge strane insistiranja na praktičnim cilje-vima primenjene lingvistike. Ali jedna istinski primenljivateorija takođe se mora izgrađivati u godinama koje dolaze,učestvujući, kako je rečeno, u specifičnim teorijama različi-tih oblasti primene, i u isti mah obogaćujući sadržaj samelingvistike u celosti. Prema tome, u idealnoj projekciji dveprovizorno razdvojene vrste lingvističke teorije trebalo bi dase spajaju kako lingvistika bude postajala sve primenljivija,a njene primene sve prefinjenije i naučno zahtevnije.

Iz izloženog proizlazi da ni primenljivu lingvistiku niti njojodgovarajuću teoriju ne treba uzimati zdravo za gotovo, kaoprirodne produkte rutinskih lingvističkih istraživanja. Suprot-no tome, one su nešto što se mora razvijati svesnim i usme-renim naporima posebne vrste, uz korišćenje različitih izvo-rišta kako unutar tako i izvan nauke o jeziku. Aplikacije ovdenose snažne implikacije teorijske i metodološke povratnesprege, kao i širenja domena i izoštravanja instrumenatalingvističkih proučavanja. Na taj način lingvistika postaje pri-menljiva svesnom namerom a ne pukim sticajem okolnosti.i potencijalno u znatno većem obimu od onog koji podrazu-mevalju konvencionalnije predstave o jednoj zasebnoj prime-njenoj lingvistici. Osim toga, upravo kroz ovaj »primenljivi«pristup lingvistika kao celina najbolje sarađuje sa drugimnaukama i ispoljava svoj moderni interdisciplinarni karak-ter.4

Prema tome, nasllovom ovog teksta nipošto se ne želi su-gerisati da lingvistika u primeni ostaje ista lingvistika, ali sehoće reći da ona još uvek ostaje lingvistika. Drugim rečima,sistematski napori da se ona učini pnmenljivom izvan svogdomena modifikuju njenu prirodu ali je ne preobracaju unešto što više nije lingvistika. Same te modifikacije moguipak biti srazmerno dalekosežne, tako da pojam primene do-bija novo i bogato značenje. Tako, na primer, jedna opšte-lingvistička teorija o fonološkoj ili sintaksičkoj strukturi pri-rodnih jezika, ili o usvajanju jezika, ne mora biti — i naj-češce nije — nigde neposredno primenljiva u tom obliku,

4 Suštinsku ulogu uzajamnog delovanja naglašava i Shuy (1984:101 ——2), koji se zalaže za zamenjivanje uobičajenog linearnog modela odteorije ka primeni rekurzivnim trougaonim modelom koji uključuje do-življajni svet, teoriju i primenu.

63

ali se ona može daljim i drukčijim naporima ipriilagođavati ipreformulisati tako da se može produktivno primeniti, recimo,u defektologiji, odnosno računarskim operacijama ili nastavijezika.

U ovom svetlu možemo se sada osvrnuti na dosta česta,lako mahom neobrazložena, tvrđenja da primenjenu lingvisti-ku upravo ne treba poistovećivati sa primenama lingvistike.5

Ako ovo treba da znači samo to da lingvistika po pravilunema gotovih odgovora na praktične probleme upotrebe je-zika, i da se delovi njenog aparata ne mogu prosto presa-đivati u druge prostore znanja ili delatnosti ne rizikujućiozbiljne manjkavosti i deformacije, nije teško složiti se stim upozorenjem. Neshvatanje da su modeli i metode ra-zvijeni u lingvistici primereni njenom jedinstvenom predme-tu, Ijudskom jeziku, i da kao takvi nisu direktno prenosivina predmete i poduhvate drukčije prirode, izazvalo je mnogenesporazume i prilično nezadovoljstvo rezultatima »prime-,ne« lingvističkih pojmova i postupaka u jezičkoj nastavi, teo-riji književnosti, filozofiji, antropologiji i drugde. U stvari,kod većeg broja ovakvih bezbrižnih transfera bilo bi oprav-danije govoriti o zloupotrebi lingvistike nego o njenoj upo-trebi.

Ali ako se pomenutim tvrđenjem želi nagovestiti da seprimena upravo na ovo i svodi, da sam ovaj pojam nužnoisključuje kreativne svrhovite modifikacije onoga što će dabude primenjeno, ono se mora odbaciti. Pri stanovištu kojemi ovde zastupamo, nema ničega »pukog« u primenjivanjulingvistike, pošto ovaj proces uklljučuje vitalnu komponentunastojanja da se ona učini istinski i korisno primenljivom —to jest, u druikčijoj terminologiji, upravo »prakti'kovanja pri-menjene lingvistike«. Ovo je sasvim očigledno ako se pođeod toga da primenjena lingvistika nije samo kanal za trans-misiju drugde postignutih naučnih rezultata i već pripremlje-nih obrazaca na razinu aktuelne problematike svakodnevnogživota, već upravo naučno područje na kome se oblikujutakvi praktično primenljivi rezultati i obrasci. A ono, kaiko

5 Ovo tvrdi, primera radi, nekoliko autora u zborniku Kaplana (1980);tako sam Kaplan afirmisanje nezavisnosti primenjene lingvistike pove-zuje sa »spremnošću da se praktikuje primenjena lingvistika umestopukog primenjivanja lingvistike« (1980:65). Kako ćemo odmah videti, vaIjanost ove efektno sročene opozicije zavisi od tumačenja njenih čla-nova.

64

smo već videli, može da pruži značajan doprinos kako op-štoj teoriji jezika, skrećući pažnju na neke njegove praktič-ne komunikacijske vidove koji su često ostajali van vido-kruga »čiste« nauke o jeziku, tako i jezičkoj praksi, pružajućinaučno zasnovane i interdisciplinarno proverene uvide usuštinska obeležja te prakse.

Treba na kraju reći da ovde ponuđena koncepcija, koja težida primenjenu lingvistiku sagleda kao lingvistiku u primeni,sa svim implikacijama koje prate ovo viđenje, i time kaonešto potencijalno daleko značajnije nego što b\ to ikadamogla da bude, sama po sebi, jedna dodatna grana nauke ojeziku, po svemu sudeći predstavllja manjinsko gledište. Na-ime, iako ono može da bude prihvatljivo, pa i sasvim prirod-no„ mnogima koji sebe smatraju prosto lingvistima, nije ve-rovatno da bi ga spremno prigrlio veliki broj onih koji bi seiz institucionalnih ili idejnih razloga radije samoidentifikovalispecifično kao primenjeni lingvisti. Tako za budućnost ostajei razrešenje ovog svojevrsnog nesklada između teorije i em-pirije.

Ali šta se god dogodilo sa terminom »primenjena lingvisti-ka«, koji će se u institucionalnom smislu verovatno i daljeupotrebljavati iako ima — kako smo videli — dobrih teorij-skih razloga za njegovo napuštanje, znatno je važnije šta ćese desiti sa lingvistikom u njenoj sveukupnosti — da li cese ona, i kako, dalje transformisati iznutra da bi odgovoriilaizazovima izmenjenih svetova znanja i društvenog života.Zalažući se za jednu integrisanu primenljivu lingvistiku, ovajtekst, zajedno sa prethodnima u ovoj knjizi, predstavlja retro-spektivan i prospektivan pledoaje za pomeranje »primemje-nog« predznaka u samo živo središte nauke o jeziku, bar napojmovnom planu, jer je ovo bilo i ostaje jedino njegovo pra-vo mesto. Ovaj poziv izrasta iz uverenja da najbolji dugoroč-ni odgovor na pomenute izazove nije toliko u razvijanju dvejudivergentnih vrsta lingvistike, i lingvista, koliko u postepe-nom izgrađivanju jedne nove koncepcije predmeta, metodo-logije i ciljeva lingvističkih istraživanja.

/ /

Jerminologija

5.Lingvistika, leksikografija i terminologija

Cilj ovog priloga jeste da u opštim crtama ukaže na karaktermeđusobnih odnosa lingvistike, leksikografije i terminologije.Ako u ovu svrhu nije potrebno posebno definisati samu Uing-vistiku, treba bar široko naznačiti određenja leksikografije iterminologije koja ćemo imati na umu, jer se u upotrebi ovihtermina može naići na značajne razlike. Tako, dok se leksi-kografija ponegde još izjednačuje sa samim pisanjem rečni-ka, dakle sa jednom isključivo praktičnom delatnošću kojase u tom viđenju sagleda kao neka vrsta primemjene leksi-kologije, mi ćemo prihvatiti savremenije i svakako adekvat-nije tumačenje po kome leksikografija, obuhvatajući teorijui praksu izrade rečnika, sadrži i jednu temelljnu i samosvojnuteorijsku komponentu. Slično ovome, terminologija se odnosina skupove termina pojedinih stručnih oblasti, ali i na prin-cipe obrazovanja i upotrebe terminoloških sistema i njihovnaučni opis, što znači da i terminologija ima kako praktičnutako i teorijsku stranu.

Kako se u oba ova slučaja, i kod leksikografije i kod ter-minologije, radi o opisivanju i grupisanju jezičkih jedinica(odrednica, odnosno termina), sasvim je očigledno da lingvi-stika kao nauka o jeziku mora imati, i ima, dosta toga dadoprinese konstituisanju i daljem izgrađivanju ovih discipli-na. Ovo vredi kako za njihove teorijske osnove, gde uz do-prinos drugih naučnih oblasti značajnu pomoć može da pružiopštelingvistička teorija, tako i za njihove praktične aspekte,kod kojih se s razlogom govori, između ostalog, i o primenimetodologije nauke o jeziku. Utolliko ima izvesnog opravda-nja činjenica da se Ieksikografija i terminologija, koje sveviše izrastaju u samostalne interdisciplinarne oblasti naučnogistraživanja i praktične delatnosti, u organizacionom pogledučesto globalno tretiraju kao grane primenjene lingvistike.1

1 Otuda mnoga nacionalna udruženja za primenjenu lingvistiku uklju-čuju ove oblasti u domen svog rada, a Međunarodno udruženje za pn-menjenu lingvistiku (AILA) nalazi za njih mesta u radu svojih kongresai naučnih komisija (kako je već navedeno u 3. poglavlju ove knjige).

68

Povratni uticaj leksikografije i terminologije kao užih ob-lasti na lingvistiku kao širu oblast možda je u izvesnomsmislu manje očigledan, zbog specifičnijih uglova gledanja— kao i na drugim područjima koja pokazuju uporedljiverazlike u obuhvatu. No takav uticaj izvesno postoji, i mi će-mo u dafljem selektivnom izlaganju interakcija koje razmat-ramo upravo njemu, kao srazmerno teže uočljivom, poklonitiposebnu pažnju.

Pogledajmo najpre odnos između lingvistike i Ieksikografi-je, koji se najneposrednije očituje na leksičko-semantičkomnivou jezičke strukture, a uz uključivanje relevantnih grama-tičkih pojava. Može se reći da lingvistika ovde nudi osnovnekategorije i principe kao polazni aparat, ali se ovaj provera-va u primeni na deskriptivne problleme pomenutog nivoa.Tako leksikografija pod prinudom sasvim određenih zadatakaizoštrava pogled na datu problematiku u celini, unapređujućiiime opšta leksikološka i semantioka proučavanja.

Na ovaj način jednojezički Ieksikografski opis može, dakle,da doprinese proveri i eventualnoj reviziji prethodno uspo-stavljenih leksičkih i gramatičkih klasa i podklasa, kao i nji-hovih međusobnih odnosa. Ovde možemo da damo samonekoliko primera, uzetih nadohvat. Pojave kao što su prelaz-nost glagola ili brojivost imenica, koje se u čisto gramatič-kom opisu obično tretiraju kao temelljna i nespoma obeležjaodgovarajućih Ieksičkih klasa, svoju pravu složenost ispolja-vaju tek pri potpunijem leksikografskom opisu. Ovakav radmože jasnije da osvetli suštinsku kontinualnost u pozadiniprostih konvencionalnih dihotomija — da pokaže, na primer,kako se u datom jeziku prelaznost različito manifestuje kodrazličitih glagola, odnosno kod različitih značenja istog gla-gola, ili kako brojivost zapravo nije inherentno obeležje sa-mih imenica nego pre potencijailno obeležje na nivou ime-ničkih fraza (zbog čega se mnoge imenice mogu upotreblja-vati bilo kao brojive bilo kao nebrojive, i bez čega bi seteško moglo objasniti ponašanje imenica kao engl, cake'kolač'). Čak se može reći da glavni izvor potpunijih oba-veštenja ove vrste čine upravo temeljita proučavanja suštin-ski leksikografskog karaktera, gde se pojedina obeležja nuž-no provlače kroz ceo relevantni segment rečnika datog je-zika.

lli, da damo jedan primer druge vrste, mnoga složena pi-tanja denotacije u pravom svetlu se pokazuju tek u

69

leksikografskog postupka. Ovo važi čak i za najobičnije reci,uzete pojedinačno ili u leksičkim porodicama. Tako svi kojigovore srpskohrvatski odlično znaju šta je pas, ali bi samoprofesionalni leksikograf mogao da sačini valjanu definicijuodrednice pas, pa i on s mukom, Prema jednoj poznatoj do-setki, koja se nekada vezuje za istaknutog danskog anglistuOta Jespersena, pas bi se zapravo mog.ao najprostije defini-sati kao četvoronožni sisar koga drugi pripadnik iste vrsteprepoznaje kao psa! Ne može se sumnjati u bezizuzetnu em-pirijsku valjanost ovakvih defmicija, ali je pitanje koliko bione unapredMe leksikografiju — što je, razume se, poentasamog ovog duhovitog obrta. Mi iz toga nećemo zaključitikako bi čovek, da bi znao šta je upravo pas, morao i sam dapripada psećem rodu, ali možemo da zaključiimo kako se na-učni opis, ovde kao ni drugde, ne sme poistovećivati sazdravorazumskim znanjem.

Slično stoji, na primer, sa svakodnevnim predmetima kaošto su stolovi i stolice: koje uslove u pogledu građe, oblikaili upotrebe treba neki predmet da zadovolji da bi se isprav-no imenovao kao sto, odnosno stolica (npr. u pogledu po-stojanja i broj.a nogu, zatim naslona ili gornje površine itd.)?Gde su tačne granice između slola i katedre, stolice i fo-telje — ili, dalje, između kreveta, kauča, otomana, kana-beta itd.? Zatim, kada upravo čaša prelazi u šolju a šolja uzdelu, i ako su sve ovo posude, koje su od njih uz to ičinije? (Možemo u zagradi da konstatujemo kako modernidizajn i savremena tehnologija nimalo ne olakšavaju razgrani-čenja u ovakvim slučajevima. Danas ima soba čija gotovocela donja površina služi kao krevet, pa se valjda može takoi nazvati, a papirna posuda određene veličine može se, kakoizgleda, prihvatljivo imenovati kao čaša ako se u njoj služisok a kao šolja ako služi za kafu). Jasno je da ovde trebarazlikovati leksikografske podatke o rečima i enciklopedij-ske podatke o stvarima, ali upravo dosledna Ieksikografskaobrada pomaže utvrđivanju ove ne uvek jasne granice.

Naijzad, kao poslednji primer u ovoj kategoriji možemo dapostavimo pitanje značenja reči dobar, imajući u vidu okolnostda se ovaj atribut normalno upotreblljava uz veoma različite kla-se imenica (npr. čovek, sudija, protivnik, ratnik, kasapin, nož,film, pokušaj, rezultat, izgovor, deo itd.). Odgovor bi semogao potražiti izdvajanjem pojedinih semema, kao minimal-nih jedinica semantičke strukture ispitivane lekseme, uz os-

70

Ionac na sinonime, antonime, kolokacije, frazeološke sklopo-ve, idiomatski potencijal i drugo, posle čega bi preostao te-žak zadatak utvrđivanja zajedničkih obeležja svih izdvojenihsemema (možda putem tzv. komponentne analize značenja),a time i zajedničkog semantičkog jezgra lekseme dobar. Nokako god to bilo, sigurno je da ovakav poduhvat daleko pre-vazilazi mogućnosti proste introspekcije nad dekontekstuali-zovanom leksičkom jedinicom, zahtevajući upravo potpunuleksikografsku obradu.2

Situacija koju smo opisali mogla bi, ako bi se naše intere-sovanje i raspoloženje kretalo u tom pravcu, da nas odvedeu dublj-a razmatranja prirode Ijudskog znanja. No to, srećom,nije naš posao, ipa ćemo se ovde samo prisetiti jednog dav-našnjeg iskaza Svetog Avgustina, kome kao sažetom viđenjučovekove sudbine u jednom suštinskom epistemološkom pi-tanju prohujali vekovi nisu mnogo oduzeli: »Dok me ne pi-taš, znam; kad me upitaš, ne znam«. 1 vratićemo se, posleove rekordno kratke filozofske digresije, leksikografskoj pro-blematici.

Pošto smo u prethodnim pasusima govorili o jednojezič-kim leksikografskim opisima, treba bar da pomenemo takođeznačajan mogući doprinos višejezičke leksikografije. Ova ob-last podrazumeva kontrastivnu analizu leksikona, tokom ko-je se utvrđuju međujezičke sličnosti i razlike u pokrivanjuplana sadržaja. Ostajući u granicama već datih primera, sa-mo ćemo napomenuti kako bi ponešto od važnosti za razu-mevanje semantike prirodnih jezika moglo da se zaključi naosnovu uporedne analize već ilustrovanih (i njima sličnih)Ieksičkih skupova u raznim jezicima. Na primer, upoređiva-njem našeg niza čaša-šolja-zdela-činija... sa engleskim nizomglass-cup-bowl-mug... , gde bi detaljnije posmatranje pokaza-Io da granice nisu nužno »na istim mestima« u ova dva jezika.3

Uključivanje većeg broja jezika, posebno u sferama još inte-resantnijim od onih, srazmerno banalnih, iz kojih smo mi na-merno uzima'li primere, razumljivo vodi još dubljim uvidima.

2 U ovo se lako možemo uveriti ako pogledamo definicije ove odred-nice, kao i drugih navedenih i njima sličnih reči, u rečnicima srpsko-hrvatskog jezika — ili pak njihovih ekvivalenata u rečnicima drugih je-zika. Zavirivanje u rečnike uopšte može da bude poučno u kontekstuovakvih razmišljanja.

3 Primere druge vrste, u okviru kontrastivne analize engleskog i srp-skohrvatskog leksikona, detaljnije razmatra Ivir (1978a), naročito str.109—42.

71

Bez obzira da li je reč o jednojezičkoj ili višejezičkoj leksi-kografiji, opštoj ili stručnoj, iz same mase deskriptivnogposla koji tu mora da se obavi izbijaju pojedinosti, a povre-meno i opšti principi, od interesa za lingvistiku, i to u raz-nim oblastima strukture i upotrebe jezika. Pored već pome-nutog, možemo da navedemo opšte pitanje načina na kojijezik utiskuje svoje kvalitativne kategorije u kvantitativnekontinuume iskustvenog sveta, kao i takođe opšti problemkombinovanja semantičkih obeležja u okviru leksičkih jedi-nica i skupova.4 Tu su, zatim, pitanja idiomatičnosti, figura-tivnog jezika, devijantnosti i mnoga druga u kojima leksiko-grafija obilato pomaže razvoj deskriptivne semantike, a timei lingvistike u celini. Ni ključno teorijsko pitanje odnosa sin-takse i semantike u jezičkoj strukturi ne leži sasvim izvanovih razmatranja.5

Najzad, leksikografija čini moguće područje lingvističkerazrade i provere pojmova i teorija u vezi s jezikom, ali po-niklih izvan nauke o jeziku. Dobar primer za ovo pruža kon-cepcija prototipa u okvim tzv. prirodnih kategorija. Ona po-lazi od pretpostavke da Ijudi klasifikuju predmete na osnovu»porodičnih« sličnosti, pri čemu se unutar tako određenihklasa po svom značaju izdvajaju tipični nosioci njihovih oso-bina, kojima onda pripada uloga prirodnih prototipova. Takopostoje žarišne boje nasuprot prelaznim nijansama, jabukase doživljava kao bolji predstavnik kategorije voća nego lu-benica, na primer, a slavuj ili crvendać imaju u popularnojpredstavi više »ptičjeg« u sebi nego ćurka ili noj, iako se iove druge prepoznaju kao pripadnici iste klase (samo mno-go manje tipični). Prototipska teorija kategorizacije, čiji jeautor savremeni američki psihoilog Elinor Roš, izvorno jezaokupljena pitanjima prirode Ijudskog opažanja i saznanja,ali je očigledno u uskoj vezi sa problemima imenovanja i

4 Za komponentnu analizu putem semantičkih obeležja v. npr. Bendix(1966) i Nida (I975), naročito pogl. 3.

5 Ugao gledanja na moguće doprinose leksikografije lingvističkomopisu koji je u prethodnom izlaganju naznačen najviše duguje radu ame-ričkog lingviste Junela Vajnrajha i njegovih saradnika, iz koga su pre-uzeti i neki od datih primera — razume se, u prilagođenom obliku. Re-levantne rasprave ovog rano premmulog autora sada su prikupljene uknjizi- VVeinreich (1980). V. i Labov (1973, 1978), čije primere sa zde-lama podrobnije razmatra i Nikitin (1983), naročito str. 32—3. Neštodiukčiju teonjsku orijentaciju ilustruje Fillmore (1978).

72

upotrebe jezika uopšte, pa se poslednjih nekoliko godinaintenzivno ispituju njene implikacije u raznim oblastima je-zičkih istraživanja, uključujući naročito semantiku, pragmati-ku i usvajanje jezika. Posebno je za našu temu relevantnasemantika, jer se kao alternativa analizi leksičkog značenjakroz skupove semantičkih obeležja javlja mogućnost analizeputem prototipskih predstavnika kao stožernih članova ispi-tivanog pojmovnog kompleksa. Tako bi se u vezi s ranijedatim primerima moglo govoriti o prototipskim krevetima,čašama i drugom, prema kojima bi se onda određivale i dife-rencijalne karakteristike manje tipičnih članova istih katego-rija. Ovaj posao, međutim, teško bi se mogao valjano oba-viti bez pomoći le'ksikografije.6

Izloženo daje povoda zaključku da je definitivno prošlovreme — bar u krugovima koji svetsku nauku vuku napred— kada je leksikografija faMa čisto praktična aktivnost, neve-zana uz bilo kakvu teoriju, dok je semantika smatrana teo-rijskom disciplinom i tako dobrim delom praktikovana izvanneke razrađemje empirije. Ako su ranije leksikografi moglida obrađuju hiljade reči bez ikakvog teorijskog interesovanjaza njihove granice ili odnose među njima, a semantičari dasvoje teorije zasnivaju na minimalnom broju izolovanih pri-mera, sada je nastupilo vreme intenzivnog prožimanja teorijei empirije u oba domena, i njih međusobno. Time se otvarajuneki novi putevi za lingvistiku u celini, a posredno i za od-govarajuće segmente jezičke i društvene prakse.7

Prelazeći sada na terminologiju, treba najpre da skrenemopažnju na okolnost da je sama reč terminologija izrazitovišeznačna, jer se danas, kako izgleda, upotrebljava u barpet značenja: 1. skup termina koji reprezentuju sistem poj-mova neke oblasti; 2. sistematski opis obrazovanja i upo-trebe ovog skupa termina; 3. publikacija u kojoj je sistempojmova neke oblasti reprezentovan terminima; 4. speci-

6 Za teoriju prototipa i prirodnih kategorija v. Rosch (1978)7 Uz već navedenu literaturu, među teorijski značajne radove o pri

rodi leksikografije spadaju i Householder/Saporta (1962), Zgusta (1971),Ouemada (1972), Hartmann (1983), VVierzbicka (1985) Originalan primermoderno urađenog rečnika na sistematskim semantičkim osnovama pred-slavlja Mel'chuk (1984). Obimna literatura o nekim drugim aspektimaleksikografije ostala je izvan tematskog vidokruga našeg izlaganja, pazato ovde na nju i ne upućujemo. Uvid u aktuelne domaće preokupaci-je pružaju dva skorašnja zbornika pod naslovom Leksikografiia i leksi-kologija (Ćupić 1982, Jerković 1984).

73

jalna teorija terminologije za pojedine oblasti ili jezike; 5.opšta teorija terminologije s Prva tri značenja pretežno pokri-vaju praktično-deskriptivne aspekte termina; ako se u timdomenima misli samo na spiskove naziva objekata a ne i nanjihovu naučnu sistematizaciju, često se upotrebljavaju itermini nomenklatura i nazivlje. Druga dva značenja odnosese na izrazitije teorijske vidove terminološ'kih istraživanja.0 kojima ćemo u nastavku reći nekoliko reči.

Kao polje naučnog istraživanja, terminologija počinje da serazvija oko 1930. godine. Za rodonačelnika terminološke teo-rije, austrijskog naučnika Eugena Vistera, terminologija kaonaučna disciplina jeste svojevrstan sklop relevantnih kom-ponenti lingvistike, logike, ontologije, informatike i stručnihoblasti čiji se terminološki sistemi izgrađuju ili ispituju.9

Slična shvatanja o nužnoj interdisciplinarnosti i delimičnojautonomnosti terminoloških proučavanja održala su se dodanas. U naše vreme ovakva istraživanja, kao i praktične iorganizacione terminološke delatnosti, beleže u svetu zna-ča'jan porast, naročito u naučno i tehnološki razvijenim sredi-nama, ali i u drugim zemljama, uključujući — srazmemonašim mogućnostima — i Jugoslaviju. Najveći deo ovih ak-tivnosti odvija se kroz institucionalizovani rad nacionalnih iinternacionalnih organizacija, počev od raznih centara, agen-cija i komisija pa do veiikih objedinjujućih tela kakva suMeđunarodni informacioni centar za terminologiju u Beču(INFOTERM) i Međunarodna organizacija za standardizacijuu Ženevi (ISO). Među ogranke ovog rada spadaju dokumen-tacija, uključujući naročito banke terminoloških podataka, za-tim publikacije (bibliografije, priručnici, terminološki rečniciizrađeni uz pomoć metoda konvencionalne ili računarske ter-minološke leksikografije), koordinacija i planiranje termino-loških delatnosti, klasifikaclja, normiranje, standardizacija1 međunarodna unifikacija terminologija, posebno naučnih,usavršavanje opšte i specijalnih teorija terminologije, obukakadrova i drugo.10

8 Sličan spisak daje Felber [1982:12).9 V. sada VViister (1979).10 Najpotpunije podatke o terminološkim institucijama i delatnostima

širom sveta pruža sada Krommer-Benz (1984) Ažuran pregled termino-logije kao naučne oblasti daje Rondeau (1984); v. |oš Rondeau (1979)i Sager/Johnson (1978), a za pojedine aspekte i Drozd/Seibicke (1973)i Sager (1980). Posebno o naučnoj i tehničkoj terminologiji v. Stober-

74

Što se tiče odnosa između lingvistike i terminologije, do-bar deo onoga što je rečeno u vezi s leksikografijom važi iza terminologiju. Stoga ćemo se zadovoljiti konstatacijomda terminologija, proučavajući obrazovanje i upotrebu termi-noloških sistema u različitim stručnim oblastima, pruža spe-cifične uvide u šire procese strukturiranja pojedinih leksičkihsfera, i to u jednoj oblasti u kojoj se na osoben način ukrš-taju semantičke, pragmatičke i sociolingvističke komponente.Sa određenog stanovišta, u ovom kontekstu posebno mestopripada terminologiji same lingvistike, kao svojevrsnom dru-gostepenom metajeziku; stoga će ovo biti predmet širihrazmatranja u preostalim poglavljima ovog dela knjige.

Na kraju, u pogledu međusobnog odnosa leksikografije iterminologije može se kratko reći da prva od ovih oblastidelimično obuhvata drugu, utoliko što stručna leksikografijauključuje popis i opis termina pojedinih disciplina, ali ne injihovu sistematizaciju niti pitanja upotrebe ovih sistema.Sa svoje strane, terminologija doprinosi izoštravanju leksiko-grafskih metoda i kriterijuma, jer termini u svakom jezikucine zasebnu, tesno strukturiranu kategoriju leksema. Jednavažna razlika, u čije implikacije ovde ne možemo ulaziti, je-ste u polaznoj jedinici analize i opisa: dok leksikografskipostupak polazi od reči i navodi njena značenja, terminolo-gija u principu postupa obrnuto, polazeći od pojma i gleda-jući kako je on terminološki predstavljen u okviru datogpojmovno-terminološkog sistema. Prirodi leksikografije otudaodgovara alfabetski redosled rečnika, a prirodi terminologijesistematski raspored tezaura. lako iz ove komplementarno-sti nekada proističu ne tnale teškoće za terminollošku leksi-kografiju, obe discipline, uzete u celini, tnogu iz nje daizvuku određene koristi.11

U ovom izlaganju mogli smo da ukažemo samo na nekeodabrane aspekte uzajamnih odnosa u posmatranom krugudisciplina, pri čemu smo, uz davanje nekih osnovnih infor-macija i definicija, naglasak stavili na pitanja naučnog opisa.izvan okvira našeg osvrta ostali su neki drugi problemi teo-rijskog karaktera, kao i pitanja neposrednije vezana za pri-

ski (1975), Antologiju tekstova o terminologiji daju Rondeau/Felber(1981). Za prilog Imgvističkoj teoriji terminologije v. Kocourek (1981).

11 O tretmanu termina u različitim rečnicima v. npr. Barhudarov i dr.(1976), a o klasifikaciji terminoloških rečnika Fišer-Popović (1984). ^ u n J

75

menu naučnih rezultata u različitim oblastima života u ko-jima leksikografska i terminološka problematika igra značaj-nu ulogu.12

12 Jedna važna oblast primenjene terminološke problematike jestemesto terminologije u školskoj nastavi; v. npr. Minović (1975) i Šipka(1979). O drugoj takvoj oblasti, terminološkim problemima u prevođenju.hiće reči u II! delu ove knjige. — Terminologije pojedinih struka izlazeiz okvira naših opštih razmatranja.

6.Kontrastivna analiza terminologijei terminologija kontrostivne analize

Kontrastivna analiza počela je kao uporedno proučavanjegramatičkih, a potom i fonoloških sistema pojedinih parovajezika u pedagoške svrhe. Kontrastiranje leksičkih sistemadolazi kasnije i u manjem obimu, tako da ni do danas nijesasvim uhvatilo korak sa kontrastivnim proučavanjima u do-menima gramatike i fonologije. Da stvari stoje ovako, lakose može utvrditi, između ostalog, pregledanjem serijskihpublikacija velikih projekata kakav je u našoj zemlji, na pri-mer, projekt za kontrastivno proučavanje srpskohrvatskog iengleskog jezika pod rukovodstvom prof. Rudolfa Filipovićau Zagrebu, A terminologiji, kao specifičnom delu leksikona,sa kontrastivnog stanovišta se tek ponegde oprezno prilazi,pa se može reći da je u tom pogledu ova oblast leksike ifrazeologije u posebnom zaostatku.

Koji su razlozi ovog zaostajanja? Između većeg broja mogućih uzroka izdvojićemo samo dva koja nam se čine po-sebno važnim. Prvo, pedagoško poreklo kontrastivne analizeu celini uslovilo je da se pažnja od početka usredsredi napitamja gramatičkih struktura i izgovora, dok je terminološkideo leksike mahom ostajao potpuno izvan ovih okvira. Adrugo, intemacionalizacija stručnih terminologija kao da jesama po sebi stvarala utisak da tu zapravo i nema mnogošta da se kontrastira. Ovakav utisak, ukoliko je odista po-stojao, morao je, međutim, biti varljiv, i to iz više razloga:zbog činjenice da se procesi terminološke internacionalizaci-je ne odvijaju jedinstveno na svetskom planu, nego po je-zioko-kiilturnim zonama, kojih u svetu ima nekoliko; zbogdinamike koja terminološke sisteme čini podložnim sinhro-nijskim varijacijama i dijahronijskim promenama; zbog na-petosti koja proističe iz dvostrukog života mnogih terminakao leksema opšteg jezika i članova terminoloških sistema;itd.1

No bilo to kako bilo, treba pozdraviti okolnost da posled-njih godina raste interesovanje za kontrastivnu analizu ter-

1 V. Akulenko (1977) i Janković (1980—81).

77

minologije, kako u svetu tako i u našoj zemlji — značajnimdelom u okviru rada naših društava za primenjenu lingvistiku.Kod nas je posebnu pažnju s razlogom privuklo kontrastira-nje i prevođenje društveno-političke terminologije u širemsmisllu.2 I termini iz drugih životnih i stručnih oblasti povre-meno se proučavaju u ovom duhu.3 Posebno se može ukazatina sve žMju aktivnost na polju Hngvistioke terminologije,koja će nas u ovom priiogu najviše interesovati.4

Uopšte uzev, izgleda da problemi naučne terminoilogijenisu uvek istovrsni, nego da se u ponečemu značajno razli-kuju u prirodnim, tehničkim i društvenim naukama, pri čemuposebno mesto zauzima upravo lingvistika. Lingvistika je uosnovi društvena nauka, ali sa pojedinim elementima eg-zaktnih nauka; njena izuzetnost u ovom kontekstu leži unjenoj metajezičkoj ulozi, kao jedine discipline koja vlastituterminologiju crpe iz svog sopstvenog predmeta istraživanja.U tom smislu su pra'ktične teškoće izgrađivanja terminolo-gije možda najmanje u slučaju lingvistike, utoliko što istalica u principu ispunjavaju obe glavne uloge u normiranjustručnih terminologija — ulogu stručnjaka za predmet i ulo-gu stručnjaka za jezik. Međutim, čini se da sa jednog ključ-nog stanovišta teškoće rastu idući od prirodnih i tehničkihnauka preko društvenih nauka do lingvistike u njenom poseb-nom položaju. To stanovište simbolizuje tertium comparati-onis — treći elemenat poređenja, t j . ona zajednička seman-tička ili formallna osnova koja potrebnom merom sličnostidaje smisao svakom kontrastiranju, sprečavajući da se, re-čeno narodski (ali ne i fonološki!) kontrastiraju babe i žabe.

Pokušajmo najpre da ovom problemu priđemo izdaleka, iuz pomoć jednog grubog poređenja. Genetičari celog sveta

2 Uz Mteraturu datu u vezi s prevođenjem u 10. poglavlju, v. još uodnosu prema različitim jezicima npr. Vlahović (1979), Jocić (1980),Turčan (1980), Bjelica (1983), Musić/Meloncelli-Milak (1983).

3 V. npr. Vuković (1980) u oblasti srodstva, ili Pervan/Štambuk/Pilko-vić (1983) u elektronici.

4 V. naročito Mikeš (1983); takode, pored radova posebno citiranihu ovom poglavlju i narednima, Katičić (1971, pogl. 2), Bibović (1979) iĐorđević (1983), a u kontekstu nastave stranih jezika npr. Vlahović(1984). Dobar uvid u složenost celokupne oblasti lingvističke terminolo-Sije u različitim jezicima omogućuje detaljnije razgledanje rečnika lingvističkih termina — kod nas Simeona (1969), a upor. i Polovina (1982).— Za istonju gramatičke terminologije na našem području v. sada Ka-radža (1983), sa daljim uputama.

78

dogovorno su odiučili da, u cilju ponovljivosti eksperimenatai uporedljivosti rezultata, određene vrste opita obavljajuuvek na jednom istom sićušnom organizmu, birajući u tesvrhe, između ogromnog broja manje ili više sličnih mikro-organizama, bakteriju nazvanu Escherichia coli. Oni otudatačno znaju o čemu upravo govore, i da svi govore o istojstvari. Ali ako je ovo moguće sa čedima prirode, proizvodikuilture opiru se takvom postupku. Među potonjima je i jezik,koji ima tolliko lica da je mnogo teže, a često i nemoguće,pretpostaviti da svi lingvisti govore o istom; čak i kada bisvi proučavali samo jedan od posebnih jezika, njegove vari-jacije i promene otežale bi upoređivanje različitih nalaza. Uovom pogledu polložaj genetičara znatno je, dakle, povoljnijiod položaja lingvista.

A sada nešto bliže i konkretnije. U tehničkim disciplina-ma, na primer, stručnjaci često mogu bez ikakvog dvoum-Ijenja da identifikuju tertium comparationis naziva za istustvar u raznim jezicima — nekada čak putem ostenzivnedefinicije, t j . pokazivanjem samog predmeta, recimo kakvogzavrtnja, u slučajevima podudamosti tertium comparationisasa jasnim vanjezičkim referentom (v. sl. 1; simboli Li i L2

označavaju prvi, odnosno drugi jezik]. Drukčije je, međutim,u društvenim naukama, uključujući ovde i lingvistiku, gde sena mestu tertium comparationisa tipično nalaze apstraktniji

Sl. 1. Sl. 2. J

79

pojmovi, koji su samom svojom prirodom u mnogim slučaje-vima donekle zavisni od posebnih jezika u kojima su izra-ženi, pa je njihova veza sa vanjezičkim referentima utolikodelikatnija (v. sl. 2). Uz mnoga neophodna uprošćenja, mo-žejmo da kažemo da u prvom slučaju imamo posla pretežnosa predmetnim, konkretnim, individualnim i nomenklaturnim,a u drugom sa pojmovnim, apstraktnim, sistematskim i izra-zitije terminoioškim redom pojava.

Još određenije u domenu same lingvistike, ovde je rele-vantna razlika između teorijske i primenjene kontrastivnelingvistike. Prema shvatanju nekih danas uticajnih škola miš-Ijenja, teorijski pristup kontrastiranju polazi od univerzalnih(trebalo bi opreznije reći: opštijih) jezičkih obeležja i gledakako se neko dato obeležje X manifestuje u jeziku A, akako u jeziku B (v. sl. 3). Nasuprot tome, prilikom primenekontrastivne lingvistike u pedagoške svrhe kategorijalni nivose zaobilazi u korist linearnog pristupa koji proističe iz us-merenja: polazi se od neke date jedinice u jednom jeziku(mahom onom koji se uči kao strani, pa je sa stanovištaučenika drugi jezik) i traže se njeni ekvivalenti u nekom dru-gom [obično učenikovom prvom) jeziku, koji se potom po-vratno proveravaju (v. sl. 4] .5

Sl. 3. Sl. 4.

Daćemo primere. Pri teorijski usmerenom gramatičkomkontrastiranju moglo bi se poći od obeležja instrumentalno-sti i ustanoviti da se ono u nekim jezicima manifestuje pu-

5 Za ilustraciju teorijskog pristupa upor. Fisiak (1981:2); o odnosuteorijske i primenjene koptrastivne lingvistike slično i Đorđević (1982:109—12).

80

tem površinskog padeža instrumentala, u drugima putempredloške konstrukcije ili na neki treći način; ako dva kon-trastirana jezika pripadaju prvoj pomenutoj grupi, onda bise dalje gledalo kojim je nastavcima izražen instrumenta!u njima, i slično. Analogno, u kontrastiranju leksike polaznutačku predstavljalo bi utvrđivanje pojmovne organizacije seg-menta vanjezičkog sveta koji diferencijalno pokrivaju sku-povi ispitivanih leksema, recimo u sferi grupnog konstituisa-nja i ponašanja jedinki određene vrste. Nasuprot tome, pripedagoški orijentisanom kontrastiranju, gde se opštije kate-gorije ne sagleda'ju kao neposredno ili nužno relevantne,postupak bi bio drukčiji. Tu bi se u prvom slučaju pošllodirektno od, na primer, srpskohrvatskog instrumenta'Ia (kaou obliku perom) i utvrdilo da njemu u engleskom najčešćeodgovara predloška konstrukcija (kao u with a pen). A udrugom slučaju uzela bi se, recimo, eng'leska imenica herd iza nju bi se direktnim putem dvojezičkog leksičkog upoređi-vanja (dakle, bez prethodnog definisanja odgovarajućeg sem-antičkog polja) dobilo šest snpskohrvatskih korespondent-nih jedinica (krdo, stado, čopor, gomila, rulja, pastir), čijepovratno prevođenje daje, uz herd i flock, celu lepezu en-glleskih leksičkih jedinica.6

Ako se razlika između teorijske i primenjene kontrastivnelingvistike ovako sagleda, onda je jasno da su za ozbiljnijepoduhvatanje sa pitanjem tertium comparationisa neophodnielementi teorijskog pristupa, i to u oblasti terminologijeviše nego u neterminološkoj leksici — zbog poznatih ter-minoloških deziderata kao što su jasnoća, preciznost, jedno-značnost, sistemnost i drugo. (Nešto šire o ovakvim obe-ležjima termina govorićemo u narednom poglavlju). Ali saovim su vezani određeni problemi, koje ovom prilikom može-mo samo da nagovestimo navođenjem nekolikih na dohvatuzetih primera sa širokog i razuđenog područja lingvističketerminologije.

Kao prvi primer uzećemo već klasičnu de Sosirovu podelulangage na langue i parole. Poznato je da se na drugim je-zicima na kojima se piše 'Hngvistička literatura po praviluovde nalaze samo po dve lekseme koje se mogu zgodnotenminologizovati (sh. jezik i govor, nem. Sprache i Rede,

6 Leksički primer preuzet je iz Ivira (1978a:109—13); šire i Ivir(1976).

81

engi]. language i speech, itd.). Nepodudarnost između tročla-nog i dvočlanog sistema nije samo matematički, pa ni samoterminološki problem: to je u izvesnoj meri i konceptualniprobllem, i to na način relevantan za ovo razmatranje. Jeršta je, na primer, tertium comparationis za fr. termin languei sh. termin jezik, ako se ne zna koji sh. termin treba dastojiprema fr. langage? l l i, pitanje da li će se langage ili pakparole terminologizovati kao govor nipošto nije obična dile-ma nomenklaturnog karaktera, nego je nešto što zadire usamo razumevanje sosirovske lingvističke teorije.7 U ovojnevelikoj ali za nauku o jeziku bitnoj leksičkoj sferi, za fran-cuski jezik termin je (bar potencijalno, u vidu raspoloživelekseme opšteg jezika) na neiki način postojao pre lingvistič-kog pojma, dok je za druge jezike pojam došao pre termina.Otuda možda nije preterana ocena da bi razvojni put teo-rijske lingvistike u XX veku bio unekoliko drukčiji da se upomenutoj sferi francuskog rečnika u datom trenutku nisunašle pri ruci tri navedene lekseme.

Ova'kve i slične neujednačenosti među jezicima postavlja-ju pitanje terminologije kontrastivne analize — to jest, uovom slučaju, pitanje metajezika kontrastivne analize termi-nologije. Ovde nećemo govoriti o poznatim teškoćama defini-sanja osnovnih lingvističkih kategorija kao što su reč, reče-nica, padež, rod, aspekt, vreme i druge na takav način daimaju isti ili približno isti smisao u primeni na jezike veomarazličite po tipu strukture. Umesto toga, podsetićemo da sei unutar jednog jezika osnovni gramatički termini često upo-trebljavaju nedosledno, što se odražava i u traženju nji-hovih ekvivalenata u nekom drugom jeziku.

Čest, ali ne i jedini izvor ovakvih varijacija jesu razlike uupotrebi istih termina od strane predstavnika različitih ling-vističkih škola (upor. npr. termine kao fraza ili derivacija utradicionalnoj i transformaciono-generativnoj gramatici). Timputem može se doći i do ekstremnih slučajeva neujednače-nosti, kakav predstavlja okollnost da kategorija internacio-nalno simbolizovana kao NP (od engl. noun phrase) možeu srpskohrvatskom imati čak desetak terminoloških ekviva-lenata (o čemu v. u sledećem poglavlju]. Idući povratno kadrugim jezicima, ustanovićemo da se kognate naših termina

7 Pojava srpskohrvatskog prevoda de Sosira izazvala je raspru oovim pitanjima; v. naročito Sosir (1969/1977) i Janković (1972).

82

negde javljaju veoma retko ili uz određena ograničenja (kaoengl. syntagm prema sh. sintagma) — što, kao i drugi pri-meri koje ovde navodimo, ima implikacija i za nastavu stra-nih jezika. Zanim'ljivo je, međutim, da je sama kategorijaNP dovoljno jasna, bez obzira na terminološke varijacije.Obrnut slučaj, gde se pri istom terminu tnože misliti naznačajno raz'ličite sadržaje, imamo npr. kod termina klauza,u srpskohrvatskom još ne sasvim odomaćenog, koji se (kaoni njegov engleski izvornik clause) ne upotrebljava uvek naisti način. Slično je i sa terminom predikat, koji se, u logicioponiran argumentu a u gramatici subjektu, gramatički upo-trebljava i u užem značenju (isključujuci npr. objekt, dakleu smislu predikatora ili prosto glagola) i u širem značenju(uključujuci najčešće sve osim subjekta). U sastavu predi-kata u širem smislu, verovatno najširi spektar značenja imatermin dopuna, koji, između ostalog, može da obuhvata ili neobuhvata objekte i imenske predikate.6

Kako siične neujednačenosti postoje i u upotrebi ekviva-lentnih gramatičkih termina u drugim jezicima, može se po-staviti pitanje šta je u ovakvim primerima zapravo tertiumcomparationis. Opšti odgovor mogao bi biti da je to manjeilli više određen, ili pa'k maglovit, pojam o datoj sintaksičkojkategoriji ili funkciji, Sadržaj ovog pojma može se fiksiratinjegovim vezivanjem za neki konkretni termin u nekom jezi-ku, ali retko kad tako da sistematski i nedvosmisleno zadr-žava svoju vrednost i unutarjezički i međujezič'ki, putemstalnih ekvivalenata. Ako je reč o upoređivanju dvaju jezika,razlike u analitičkoj termmologiji mogu da izazovu nezane-marljive razlike u nalazima; drugim rečima, upotrebljeni ter-mini utiču na rezultat kontrastiranja. Simpatičriia avet Ben-džamina Lija Vorfa kao da llebdi i nad prostorima gramatičketerminoiogije!9

Iz ovoga sledi da kontrastivna analiza terminologije pod-razumeva terminologiju kontrastivne analize, jer se bez njene može obavljati; ali i terminologija kontrastivne analize naodređen način podrazumeva kontrastivnu analizu terminolo-gije, makar i nesistematsku i samo intuitivnu, jer bez toga

8 Za kontrastivnu raspravu o ovom pojmu, uz istorijski pregled rele-vantne termmološke problematike, v. Terić (1980),

9 O Vorfovim shvatanjima uopšte v. Vorf (1979) sa daljom literatu-rom, a o vezi između jezičke relativnosti i kontrastivnih istraživanjaMikeš (1977).

83

nema garancije (naročito u lingvistici) da se kontrastirajuuistinu uporedljive stvari. Ako se iz ovog kruga uzajamnogpodrazumevanja može videti izlaz, on će najpre biti u siste-matskom izgrađivanju metajezika kontrastivne analize, i totakvog koji će u najvećoj mogućoj meri biti internacionalan.Prema tome, iako za mnoge praktične svrhe (posebno izvanlingvistike) primenjeni pristup kontrastiranju leksike možeda bude dovoljan, valjano kontrastiranje lingvističke ternni-nologije zahteva usredsređen napor sa elementima teorij-skog pristupa. Ovaj zadatak ostaje na dnevnom redu i poredsvih normalnih i poznatih razlika u jezičkim strukturama, so-ciokulturnim činiocima i školama lingvističkog opisa i istra-živanja. U protivnom će tertium comparationis ostati zloduhkontrastivne analize, podjednako neuhvatljiv u svakom odsvojih mnogih obličja.10

10 lzgleda da pojam tertium comparationisa, čiji je značaj u kontras-tivmm istraživanjima ranije uglavnom uopšteno istican, najzad dobijaozbiljniju teorijsku elaboraciju u radovima najnovijeg datuma kao štosu Krzeszovvski (1984) i, u kontrastivnoj sociolingvistici kao disciplinikoja se tek rađa, Janicki (1985); kod nas v. sada Đorđević (1984).

7.Kriterijumi izgrađivanja lingvističketerminologije

U procesu izgrađivanja, sistematizovanja, standardizovanja iprihvatanja lingvističkih termina, i naučnih termina uopšte,do izražaja dolazi veliki broj kriterijuma koji se uslovno mogupodeliti na četiri gmpe, kako sledi.

a. formalni — dužina; lakoća izgovora i pisanja; derivacionipotencijal; uklapanje u terminološki sistem. . .

b. semantički — pojmovna adekvatnost; motivisanost i pro-zirnost; mogućnost definicije; preciznost; izražajnost; jed-noznačnost/višeznačnost; konotacije; sinonimi i homoni-mi; prisustvo i značenje istih leksema u drugim termino-logijama i u opštem jeziku; mogućnost razlikovanja ter-minološke od opštejezičke upotrebe. ..

c. pragmatički — prihvatljivost jezičkom osećanju; ekono-mičnost; stabilnost/varijabilnost; krug korisnika; stepenodomaćenosti; ekvivalenti u drugim jezicima (internacio-n.alnost/idiosinkratičnost); mogućnost međujezičke ili me-đuvarijantne unifikacije; kod preuzimanja iz drugih jezika,još i adekvatnost i raširenost izvorne terminologije...

d. sociolingvistički — jezici i varijante sa stanovišta sistem-skih mogućnosti i preferencija (leksika, derivacija, fraze-ologija) ali i vrednosti koje kolektivi za njih vezuju; tra-dicije sociokulturnih sredina (naročito u pogledu puriz-ma/internacionalizma) koje utiču na vrednovanje iporeklatermina; stepen zastupljenosti date struke ili stručne ori-jentacije, izvorno i u prevodu, u nauci i nastavi; audito-rijum (obrazovni nivo i potrebe korisnika — stručnjaka,čitalaca/slušalaca) ...

Kriterijumi koji su ovde samo nabrojani biće selektivnoilustrovani tokom daljeg izlaganja o lingvističkoj terminolo-giji u ovom i sledećim pogllavljima. U nastavku ovog tekstatežište će biti na poslednjoj pomenutoj grupi kriterijuma, jersu sociolingvistički aspekti standardizovanja terminologije, ipored svoje nesumnjive važnosti, do danas uglavnom ređe

85

razmatrani od čisto lingvističkih, dakle formalnih i seman-tičkih.

Terminološka standardizacija je veoma složena delatnost,naročito u zajednicama — kakva je jugoslovenska — kojeispoljavaju znatnu meru nacionalne, jezičke i sociokulturneraznolikosti. Razvoj nauke i tehnologije i kod nas je, razum-Ijivo, izneo na dnevni red probleme standardizovanja termi-nologija pojedinih stručnih obllasti, a u tim okvirima bilo je ipokušaja unifikacije na područjima obeleženim najizrazitijimlerminološkim šarenilom.1 Međutim, koordinirana aktivnostmodernog tipa. kakva se ponegde u svetu već uveliko obav-Ija, ovde tek započinje — i to, čini se, još uvek više uprogramsko-deklarativnom nego u stvarnom istraživač'komsmislu. U nauci o jeziku, nesistematska, povremeno proiz-voljna i čak haotična upotreba termina nipošto ne daje struč-njacima povoda za samozadovoljstvo. Same lingviste ovakvostanje stvari možda pre nervira nego što ih uistinu zbunjuje,ali ono može ozbiljno da ugrozi komunikaciju sa predstav-nicima drugih disciplina i sa širom javnošću.

lako ćemo se mi ograničiti na srpskohrvatski jezik, netreba gubiti iz vida činjenicu da slični — a u nekim slluča-jevima verovatno još i veći — problemi postoje u utvrđiva-nju i upotrebi lingvističke terminologije u drugim jugosloven-skim jezicima.2 Naš cilj ovde će biti da izlučimo i kratkoprokomentarišemo glavne dimenzije terminoloških varijacijašire sociolingvističke prirode, služeći se primerima iz tra-dicionalne deskriptivne gramatike i moderne teorijske ling-vistike.

1. Jednu važnu dimenziju varijacije predstavlja sociokul-tuma tradicija date regije, uključujući istorijski izrasle sta-vove o pitanjima upotrebe jezika. Najdalekosežnije pojedi-načno pitanje ovde se tiče purizma, odnosno internaciona-lizma. Usled razlika u istorijskom i kulturnom razvoju, jednopodručje će u celini da ispoljava izrazite puristič'ke sklonosti,dok će se neko drugo u mnogo manjoj meri odupirati inter-

1 Izveštaj i literaturu o ovakvim pokušajima na polju gramatičke ter-minologije sadrži Stančić (1982).

2 Uz ranije citirane novije izvore, za srpskohrvatski, slovenački i ma-kedonski v. priloge P. Ivića, D. Brozovića, R. Kolariča i T. Dimitrovskogu zborniku Slavjanska lingvistična terminologija (1962); za makedonskijoš llić (1968), a za mađarski prilog L. Molnar Čikoša u bloku pod Mi-keš (1983).

86

nacionalizaciji terminologije — iako su u igri i drugi činioci,od kojih će neki biti pomenuti u nastavku izlaganja. Uopšteuzev, načelna naklonost prema domaćoj terminologiji nešto jeveća na zapadnom nego na istočnom delu teritorije srpsko-hrvatskog jezika, premda domaći i pozajmljeni oblici čestokoegzistiraju na oba područja — u nekim slučajevima na za-nimljiv način. Tako se ista naprava mahom naziva kompjutorna zapadu ali kompjuter na istoku, što pokazuje različitekulturno uslovlljene derivacione preferencije za latinski, od-nosno engleski obrazac. No tu su i dva domaća oblika, ra-čunalo i računar, koji odražavaju različite sklonosti u pogleduderivacije unutar samog srpskohrvatskog. Ovo nam za istustvar daje ukupno četiri naziva u tekućoj upotrebi.

U vezi s ovim treba istaći jedno značajno opšte ograni-čenje. Dok se manje-više prihvatljive domaće alternative če-sto mogu pronaći za neki internacionalni termin u njegovomosnovnom obliku, neretko je teško ili čak nemoguće izvestiiz njih druge neoiphodne oblike, jer se osnova pokazuje prak-tično neproduktivnom. Na primer, termin preoblika mogaobi sam po sebi da bude i prihvaćen kao kalk za engl. trans-formation, bar od onih koji ne veruju u internacionalizacijuterminologije; ali ova osnova jednostavno ne omogućujeizvedene oblike koji bi odgovarali derivacijama transformaci-oni, transformacionalist i sličnim, a koje, kako vidimo, adapti-rani intemacionalni oblik transformacija proizvodi bez ikak-vih teškoća. Slično tome, ako bi neko ozbiljno zagovaraozamenjivanje termina struktura domaćom reči sklop, trebalobi odmah pitati kako bi glasile alternative za strukturalizamili strukturalist, jer bi oblici kao sklopništvo, sklopovnjak islični bili naprosto smešni zbog odsustva motivacije i po-grešnih asocijacija! (Dosta raširene pogrešne oblike struktu-irati, struktuiran umesto strukturirati, strukturiran još uvekje Iakše ispravljati nego što bi bilo zameniti ih sa, recimo,usklopiti, usklopljen). lli, ako kontekst treba da bude okru-ženje — da ništa ne kažemo o nasilnoj purističkoj prevede-nici saštivol — da li kontekstualan valja da glasi okružni?3

Ovu čisto lingvističku činjenicu, koja tako očigledno podri-3 Slični primeri lako bi se mogli naći i u drugim terminološkim sfe-

rama. Tako je teorija recepcije već uveden termin za jedno i kod nasuveliko poznato književnoteorijsko usmerenje; ako bi neko još i pn-hvatio alternativu teorija prijema (što je u najmanju ruku sumnjivo), i<a-ko bi se zamenili oblici recepcionizam, recepcionistički i slični?

87

va stanovište ekstremnog purizma, pokazujući da se sve nemože »prevesti« oak ni uz pretpostavku da za takav poduhvatuopšte postoje valjani razlozi, izgleda da uglavnom nisu pri-metili čuvari našeg jezika na celom njegovom zemljištu —kao, uostalom, ni njihovi istomišljenici na drugim stranama.I ovakvi previdi mogući su pri upomom odbijanju da se po-štuje poseban status termina. Naime, dok težnje ka unutraš-njoj integraciji mogu da budu opravdane na nivou bilo kojegdatog jezičkog varijeteta u celini, iposebno ako je reč o standar-dnim oblicima nacionalnih jezika, naučna terminologija je ne-što drugo: da bi bila uistinu funkcionalna za sve potrebe,ona mora da teži spoljnoj integraciji — drugim rečima, dabude u velikoj meri internacionalna.4

2. Druga važna dimenzija varijacije, tesno povezana saprethodnom utoliko što predstavlja njenu delimičnu jezičkukristalizaciju, tiče se varijanti policentrično standardizovanihjezika. U slučaju srpskohrvatskog, leksička i morfološka pola-rizacija unutar dijasistema može da prouzrokuje potpadanjeizvesnih skupova lingvističkih tenmina, pored ostalih, podrazličite derivacione obrasce u zapadnoj i istočnoj varijanti.Tako dominantno zapadni niz fonem, morfem, leksem, sememkontrastira sa na istoku običnijim nizom fonema, morfema,ieksema, semema (pri čemu valja primetiti da alofon, alo-morf nemaju odgovarajućih oblika na -a). Grubo uzev, sličnadistribucija važi za termine kao lingvist/lingvista, struktura-list/strukturalista i slične. Tako su polarizovana i pridevskaobrazovanja tipa transformacijski/transformacioni. Interesant-an je primer para jezični/jezički, koji se komplikuje prekomere proste varijantne distribucije u daljim izvođenjima kaošto su dvojezični/dvojezički, gde izbor, kako se čini, možeda zavisi i od sledeće imenice: u istočnoj varijanti, koju ina-če karakterizuju obllci ria -ki, dvojezični govornik može senaći naspram dvojezički rečnik, uz slične primere nestabili-zovane upotrebe; dvojezičnost, međutim, glasi samo tako.Izgleda da su izričaj i iskaz već varijantno polarizovani. Unekim slučajevima internacionalni termin, koji se može ređejaviti u obe varijante, dobija u njima različite domaće ekvi-valente, pa se uz komplement i dopunu sada na zapadu uč-

4 O internacionalizaciji naučne terminologije uopšte v. npr. Balabuha(1980) i kod nas Perić (1982); posebno o značaju grčko-latinskih osno-va lingvističke terminologije u prilozima M. Karadže Garić, I. Klajna iD. Tanaskovića u bloku pod Mikeš (1983).

88

vršćuje i proširak. Na varijantno nepolarizovanim područjima,dubleti drugde oponirani po pravilu koegzistiraju, što tu um-nožava i inače velike terminološke razlike.

3. Mera varijacija takođe stoji u značajnoj korelaciji samerom konsolidacije date naučne oblasti. Stoga ne iznena-đuje okolnost da su tradicionalna deskriptivna lingvistika inormativna gramatika u celini standardizovane u većem ste-penu nego savremena lingvistička teorija. Terminologijatransformaciono-generativne gramatike, na primer, još je uranim fazama izgradnje, pa su tu brojni naporedni oblici kojisu nekada varijantno oponirani ali često ispoljavaju i kon-trast na relaciji pozajmljenica-domaći izraz. Otuda npr. kom-petencija i sposobnost, performansa i delatnost (za višeprimera v. naredno poglavlje). Slično je sa ekvivalentimagovorni akt i govorni čin. Paralelni oblici komunikativni/ko-munikacijski/komunikacioni, sa prilično nedoslednom distri-bucijom bilo na varijantnom planu ili u smislu mogućegsemantičkog diferenciranja, zadržavaju internacionalnu osno-vu ali sa različitim nastavcima. Neke gramatičke klase do-puštaju alternative tipa generirati/generisati ili padežna/pa-deška gramatika (slično je i sa sasvim tradicionalnim ipride-vom sintaktički/sintaksički). Neustaljena je i upotreba nazivakao izvorni govornik/govorni predstavnik, i mnogih drugih.

Pod uticajem modemijih pristupa dolazi i do preispitivanjanekih tradicionalnih pojmova, ponekad sa primetnim termi-nološkim posledicama. Tako se u našoj gramatičkoj tradicijine razlučuju pojmovi klauze i rečenice, pa se kaže, na pri-mer, da se neka složena rečenica sastoji od glavne i zavis-ne rečenice. A kada je ponegde uveden termin klauza, premaengl. clause, odmah je predložena alternativa klauzula, odlat. clausuia, uz argumentaciju da na latinskom zasnovanepoza}mljenice treba preuzimati u njihovim etimološki izvor-nim a ne angliciziranim ili kakvim drugim modernijim verzi-jama, zanemarujući time ulogu jezika-posrednika u procesuterminološke primopredaje.5 Ali možda najupečatljiviji rezul-tat ove revitalizacije postojećih pojmova nalazimo kod sin-taksičkih grupa imeničke funkcije (engl. noun phrase i'li NP),gde ukrštanje triju prideva sa četiri imenice daje dvanaestmogućnosti (imenska/imenička/nominalna fraza/grupa/sin-

5 Upor. Katičić (1971:79). Na sličnu situaciju već stno naišli kod parakompjuter/kompjutor.

89

tagma, imenski/imenički/nominalni izraz), pri čemu se za bez-malo svaku od njih lako mogu naći potvrde u literaturi!Ovom apsolutnom rekorderu približava se glagolska strana,sa »svega« osam alternativa (glagolska/verbalna fraza/grupa/sintagma, glagolski/verbalni izraz), a s njom, analogno, i gru-pe određene drugim vrstama reči. Dopuštajući odveć velikbroj »izbora po srodstvu«, ovakvo izobilje svakako je pre-terano.

4. Siedeći parametar na koji treba ukazati u ovom raz-matranju jeste publika sa kojom se računa, jer se može bra-niti stanovište da izbor između postojećih terminoloških al-ternativa može da zavisi i od toga da li je neki tekst name-njen objavljivanju u specijalističkom časopisu, književnoj re-viji ili novinama; poseban slučaj predstavljaju udžbenici razlli-čitih nivoa. Jedno tipično ipitanje u ovoj kategoriji jeste da lije dozvoljeno prevoditi međunarodne simbole kao S, NP, VP i,Slične. Ima mišljenja po kojima bi ovo trebalo izbegavati bezobzira na pretpostavljeni auditorijum, dok se po drugima po-pularna izlaganja ideja iz novih oblasti kakva je generativnagramatika, često po sebi složenih u tehničkom smislu, možeolakšati uvođenjem domaćih simbola, eventualno uz upotre-bu poznatije termino'Iogije ako takva već postoji.

5. Određenu ulogu igraju i pripadnost pojedinim lingvistič-kim školama i disciplinama, te generacijske i lične sklonostisamih lingvista. Primera radi, veoma rašireni termin sistem(uz koji se u zapadnoj varijanti upotrebljava i sustav) spo-radično se javlja i u obliku za ženski rod, kao sjstema; iakoderivaciono neprikosnovena — upor. slične primere date pod2 — ova alternativa danas se oseća kao izrazit rusizam koji|e u našu nauku uveo Aleksandar Belić, i na koji se sadamože eventualno naići uglavnom u radovima njegovih uče-nika. Tako je na terminološkom planu ovaj obilik postaosvojevrstan zaštitni znak Belićeve škole. Varijacije kod nekihdrugih ustaljenih termina, kao subjekat/subjekt, objekat/ob-jekt, drukčije su motivisane ali verovatno ipak spadaju uovu kategoriju. Osim toga, stručnjaci za razne jezike (npr.engleski, nemački, ruski) u izvesnoj meri se razlikuju u svo-Jim terminološkim navikama, koje ih delimično razdvajaju imeđusobno i od serbokroatista. Ove razlike po pravilu su finijenijansirane i samo statističke naravi, ali se povremeno mogunaći i dosta oštra razgraničenja. Tako, na primer, iako svidrugi uopštavaju naziv kontrastivna gramatika, mnogi rusisti

90

insistiraju na terminu konfrontativna gramatika, sledeći jed-nu, kako se čini, sumnjivu terminološku distinkciju, inačedosta raširenu u slavističkom svetu.6

6. Na kraju, ne treba izgubiti iz vida ne ma'li uticaj mode.Ponekad se izvesni termini, ili čak celi terminološki sistemi,upotreblijavaiju ne zbog bilo kakve njihove objektivne nad-moći nego prosto zato što oni treba da pokažu koliko je čovekkoji se njima služi »u toku«. Uopšte uzev, nekontrolisanoširenje pomodnog terminološkog žargona može da izazovenegodovanje, kako lingvista različitih ubeđenja tako i neling-vista. lma tekstova, kod nas kao i drugde, u kojima nepri-mereno ali utoliko agresivnije isticanje udarnih termina mo-derne lingvističke teorije demonstrira samo visokoparnu ne-doučenost. Ovde nema mogućnosti za analizu primera. Me-đutim, biće na mestu reč upozorenja u vezi s jednom poja-vom, daleko manje drastičnom ali ipak ovde relevantnom,koja je takođs uzela maha. To je navika da se rašireni inter-nacionalni termini upotrebljavaju na isti način kao, recimo, uengleskom ili francuskom, pri čemu se zamagljuju važnesemantičke distinkcije koje se u srpskohrvatskom, za razli-ku od ovih jezika, lako mogu formalno eksplicirati čim seproblem uoči. Na primer, sasvim je jednostavno i zgodno sistematski razhkovati pridevske oblike strukturni (koji se od-nosi na strukturu, kao u strukturna promena) i strukturalni(koji se odnosi na struktur.alizam, kao u strukturalna lingvi-stika). Pa ipak se ovaj potonji oblik često nepromišljenouopštava tako da pokriva oba značenja, i to, kako izgleda,samo zato što je ovo obično slučaj u pomenutim stranimjezicima. Slično tome, za razliku između atributa jezički/je-zični (koji se odnosi na jezik) i lingvistički (koji se odnosina lingvistiku) ne može se reći da se redovno poštuje, jer seovaj drugi neretko generalizuje —• opet u skladu sa uobiča-jenom praksom u jezicima kao što su engleski i francuski.7

6 Ipak, Menac (1973:250) ocenjuje ovo udvajanje kao nepotrebnoBrozović (1977:29) upotrebljava termin konfrontaciono pmučavanje, a!iuz napome.iu da se ne vidi kako bi se ono razlikovalo od kontrastivnog.

7 Po is om obrascu onda nalazimo i oblik ekstralingvistički, nepotre-ban i zbunjujući kada se njime — kako je najčešće slučaj — zapravohoće reci vaniezički. — U engleskom se, istina, može reći lingual na-suprot linguistic, ali se mogućnost ovog sistematskog kontrasta gotovomkada ne koristi, jer se prvopomenuti naziv vrlo retko upotrebljava.O ovom i sličnim problemima raspravlja Pap (1976); za širu raspravu orazličitim aspektima lingvističke terminologije v. i Hartmann (1974).

91

Isto važi i za oblike stilski i stilistički, gde se ponovo, na-uštrb jasnog stila, drugi atribut često upotreblljava ne samokada je reč o stilistici nego i o stilu.

Prethodni spisak dimenzija varijacije nije, dakako, iscrpan.Nadalje, ima dosta preklapanja kako među različitim socio-lingvističkim činiocima tako i između njih, uzetih u celini, ičisto lingvističkih alternativa koje dopušta jezički sistem; sveje ovo ilustrovano datim primerima. Međutim, ono glavno štose ovim navođenjem htelo reći jeste da se varijacije kojesmo široko nazvali sociolingvističkim moraju uzeti u obzirpri svakom ozbiljnom terminološkom poduhvatu, ma ko-liko one nadilazile uobičajene formalno-semantičke zahteveizgrađivanja jedne teorijski idealne terminologije na strogohngvističkim osnovama. Ovaj važan metodološki uslov imaopšti karakter, jer je vrlo verovatno da će jezič'ka praksa usvakoj zemlji da ispoljava neku meru neujednačenosti kaoodraz interakcije — ili čak sukoba — kulturnih i jeziBkihobrazaca i principa.

U ovim okvirima može se javiti ipotreba za razlikovanjemstandardizacije i unifikacije, koje otvara mogućnost napo-rednog postojanja dvaju ili više interno objedinjenih i deli-mično preklopljenih standarda. U našoj zemlji, na primer,cčigledno je da se terminoiogija niti može niti sme nasilnounificirati preko granica različitih sociokulturnih tradicija ilivarijanti standardnog jezika. Ali ako se na nivou jezika u celinimoraju priznati takve ukorenjene i strukturirane razlike, nemanaročitog opravdamja za brojne nedoslednosti koje ne prois-tiču iz regionalnih normi niti iz ustaljene prakse (setimo se,primera radi, čak i unutarvarijantnog šarenila naziva zaimeničke ili glagolske fraze). Prema tome, ima dosta prosto-la za unifikaciju na finije nijansiranim nivoima sociolekta,»profesiolekta« i idiolekta unutar svakog od delimično diver-gentnih standarda. Sledeći korak mogao bi da bude u pravcusporazumnog međusobnog približavanja samih ovih standar-da, postepenim uklanjanjem nepotrebnih (to jest, jezički ilikulturno nemotivisanih) razlika, a vodeći računa o važnomkriterijumu internacionalizacije kao garantu potpune upotreb-Ijivosti terminologije unutar i izvan domaćih jezičkih granica.Ovakav program mogao bi da dovede u razumnu ravnotežudiferencijaciju i integraciju kao dva temeljna i konrvplemen-

92

tarna aspekta u životu jezika uopšte i u razvoju terminolo-gije posebno.8

Po sebi se razume da je sve ovo samo jedan deo složenihposlova koje podrazumevaju napori usmereni ka izgrađivanju,konsolidovanju i širenju takve terminologije koja bi jedno-vremeno bila lingvistički valjana, socioflingvistički prihvat-Ijiva, i primerena potrebama kako naučnog i stručnog razvojatako i nacionalne, međunacionalne i internacionalne komu-nikacije. U ovom slučaju odgovornost lingvista je dvostruka,jer se oni nalaze u obema ključnim ulogama koje se nor-malno povezuju sa terminološkom standardizacijom — ulo-gama jezičkih savetnika i predmetnih stručnjaka. Pored toga,njihova aktivnost na ovom području ima značajnih pedagoš-kih i širih društvenih implikacija. Sledeći primer mnogih dru-gih zemalja, i jugoslovenski lingvisti u poslednje vreme is-poljavaju veće interesovanje za terminološku problematiku,zasad najviše u sopstvenoj kući. Kao i kod drugih uipored-Ijivih poduhvata, počeci su skromni, ali su perspektive ve-like. A na putu ka ovim novim vidicima, sociolingvističkaprojekcija ulazi u osnovnu opremu: ako je lingvistici potre-ban sociolog, mi bismo rekii da terminologija traži socio-lingvistu.9

8 Na ove procese u terminološkom kontekstu skreće pažnju Stober-ski (1978).

9 Poslednja rečenica sadrži aluziju na naslov poglavlja »Zašto je ling-vistici potreban sociolog« u knjizi Hajmza (1980). Za saradnju izmeđuterminologa i sociolingvista pledira i Riggs (1980), dajući podatke omogućim institucionalnim kanalima koji bi olakšali ovakvo udruživanjesnaga.

8.Terminologija generotivne gramatike

!. Termino'logija generativne gramatike transformacionog tipapočela je da prodire u jugoslovensku nauku o jeziku uporedosa upoznavanjem naše sredine sa lingvističkom teorijom No-ama Čomskog i njegovih sledbenika. Kako je u pitanju biojedan potpuno nov analitički i terminološki aparat, bila je tou izvesnom smislu prilika da se i u našim jezicima ab ovoizgrade racionalni i koherentni terminološki sistemi, nespu-tani nasleđem i slobodni od diktata ranije prakse. Nemamodovoljno materijala za određenije zaključke o situaciji u dru-gim jezicima na kojima se u našoj zemlji piše lingvističkaiiteratura, ali se za srpskohrvatski može reći da je ta prilikaiskorišćena onoliko koliko se moglo realno očekivati — tojest, samo delimično. Naime, i ovde od početka deluju ra-zličiti, nekad i oprečni principi — počev od varijantnih raz-l.'ka, preko napetosti između adaptiranja internacionalnih ter-mina, kalkiranja i traženja izvorno domaćih rešenja, do na-vika pojedinih sociokulturnih sredina i akademskih krugova,pa i ličnih sklonosti pojedinačnih poslenika. Pored toga,uočljiva mera komocije i nepreciznosti u upotrebi termina.poznata u ovim prostorima i od ranije, kao da se prosto pre-nela i na ovo novo područje.

Detaljnije proučavanje procesa izgrađivanja i prihvatanjaterminologije generativne gramatike kod nas zahtevallo bi si-stematsko praćenje hronologije prodiranja ove lingvističke teo-rije na srps'kohrvatsko govorno područje, kao i potpunijiuvid u stepen i modaiitet njene ovdašnje disperzije. Zainte-resovanima za ovakva istraživanja stoje rca raspolaganju triglavne vrste izvora. Prvo, prevodi radova samog Čomskog,a u manjoj meri i drugih predstavnika ove opšte orijentacije,kao i prevodi publikacija o njima. Drugo, propratni ili neza-visni tekstovi domaćih autora u ulozi tumača i popu'larizatoraovog pravca. I treće, radovi naših lingvista o bilo kojem je-ziku, ili o opštelingvistickoj problematici, pisani u duhu ide-ja i metodologije generativne gramatike.'

1 V. naročito Čomski (1979, 1984), Lajons (1974), Katičić (1974—1975),Bugarski (1983a, pogl. VI—IX), Penć (1983). Svi ovi izvori sadrže dalje

94

Ovako nešto ne može da bude zadatak ovog kratkog pri-ioga. Sve što u ovoj prilici možemo da preduzmemo jesteda krajnje sažeto — i zapravo samo ilustrativno, bez pre-tenzija na iscrpnost analize u bilo kojem smislu — razmot-rimo neke od najpoznatijih termina generativne gramatičketeorije u njihovim srpskohrvatskim verzijama. Pri tom neće-mo ići nekim naročitim redom, osim što će osnovni terminibiti zastupljeni na početku spiska. Pošto terminološka delat-nost, kao ni sociolingvistička, ne može sebi dozvolliti uzdr-žavanje od utemeljenih vrednosnih sudova, jer tu postoje irazlozi i potreba da se jedna terminološka alternativa ocenikao bolja od neke druge, takve ocene biće davane u tekstukoji sledi. Razume se da njih ne smatramo neprikosnovenim;naprotiv, polazna pretpostavka ovog ogleda i jeste da će bitii drukčijih mišljenja, pa se on pre svega nudi kao lično miš-Ijenje autora i osnova za diskusijti u stručnoj javnosti.2

M. Primeri izvornih (engl.) i prevodnih (sh.) termina:— generate — generirati (sistemski i asocijativno bolje ne-

go generisati)— generative — generativna (bolje nego proizvodna ili tvor-

bena zbog internacionalnog statusa, odomaćenosti, izve-denica itd.)

— transformation — transformacija (bolje nego preoblika,razlozi kao pod generative)

— transformational —transformaciona/transformacijska (bo-Ije nego preoblikovna ili sl., razlozi isti)

— grammaticality — gramatičnost, prema (un)grammatical— (ne)gramatičan (ekonomičnije nego gramatička is-pravnost; ov(j)erenost je duhovito prevodno rešenje, alise čini da asocijativno ukida razliku između nivoa »com-petence« i »performance«, odnosno između grammatica-Hty i acceptability, t j . gramatičnosti i prihvatljiivosti)

upute na relevantnu domaću i prevodnu Mteraturu. Termini iz ovogkruga mogu se, naravno, naći i u novijim knjigama i drugim radovimanaših lingvista sa opštijom tematikom, ali se o tome ovde ne mogudavati podaci.

2 Ima i manji broj radova eksplicitno posvećenih razmatranju termi-nologije generativne gramatike kod nas; v. Bugarski (1969), Mihajlović(1982), Melvinger (1982), Riđanović (1982), te prilog W. Brovvnea ubloku pod Mikeš (1983). Neki od ovih termina koriste se i u psiho-lingvistici, čijom terminologijom se bavd prilog S. Savić u istom bloku,sa daljom literaturom.

95

competence/performance — jezička sposobnost/govomadelatnost, odn. jezična sposobnost/govoma djelatnost (ni-je idealno, ali još uvek izgleda bolje od alternativa saterminima kompetencija i performansa — zbog pogrešnihasocijacija u prevodu, kao i zbog sumnjive vrednosli idel/mične nestabilnosti samih izvornih termina; no toostaje za dalju diskusiju, s obzirom i na mogućnosti kaoznanje/ispoljavanje ili poznavanje/upotreba, nomenklaturnomožda adekvatne ali slabije sistemski, kontekstualno iderivacijski)deep/surface structure — dubinska/površinska struktura(ne duboka, jer u sh. nema razloga za asimetriju kojuu engl. diktira fonotaktika (teškoća izgovora depth struc-ture, a prema duboka valjda bi išlo plitka!)component — komponenta (bolje nego sastavnica illiod(j)eljak najviše zbog jednoznačnosti, jer se npr. sastav-nica javlja i za constituent)interpretative — interpretativna (i kad bi bilo potrebe zadom.aćirn terminom, teško bi išlo tumačenjska ili sl.)representation — predstava (bolje nego prikaz; svakakone reprezentacija zbog drukčijih a ustaljenih netermino-loških značenja, što pokazuje da mogu postojati valjanirazlozi za odstupanje od principa internacionalizacije)S, NP, VP... simboli su u naučnoj literaturi neprikosnove-ni i ne prevode se, ali je možda dozvoljeno da se u po-pularnom izllagan'ju neupućenima »prevedu« u R, IF, GFili sl.rewrite rules — prepisivačka pravila ili praviia preispi-sivanja (ovo drugo je tačnije ali pomalo nezgrapno)phrase structure rules — pravila frazne strukture (riaj-bolje ako se uopšte prihvati fraza sa izvedenicama, o čemuv. i niže; inače umesto frazne eventualno sintagmatske,do'k bi rečenične bi'lo netačno a grupne nezgodno)phrase marker — frazni označivač/označitelj (možda sin-tagmatski, a može i marker)branching (tree) diagram — račvasti dijagram ili deri-vaciono/derivacijsko stablo; branch n/v — grana/granatise

• node — čvorstructural description — strukturni opis (bolje negostrukturalni, a deskripcija je ovde nezgodno i nepotrebno)

96

— initial/terminal string — početni/završni niz (zgodnije ne-go inicijalni/terminalni, a niska je asocijativno loše)

— input/output — ulaz/izlaz (nekad eventualno ulazni/izlaznimaterijal)

— underlying — ovo je stalan iproblem; najtačnije, ali ne-zgrapno, jeste koji leži u osnovi; osnovni, bazni i bazičkije dvosmisleno ili netačno, a ade'kvatna kovanica podležniteško da bi bila prihvaćena

— kernel/derived sentence — jezgrena/izvedena rečenica (u jovom sklopu zgodnije nego derivirana, premda za deri-vation u smislu generativne gramatike, koji uključuje ka-1

ko procesualni tako i rezultativni aspekt, dolazi u obzirsamo derivacija, a ne i izvodenje)

— matrix (higher) sentence — matična (viša) rečen/ca (bo-Ije nego gornja zbog slučajeva sukcesivnog uklapanja)

— embedded (lower) sentence — uklopljena (niža) rečenica(uklopljena je asocijativno bolje nego ugradena, usadenaili uložena a umetnuta ima drugo značenje u tradicional-noj gramatici; niža je bolje nego donja zbog sukcesivnosti,v. prethodni termin)

— noun phrase — ovde valja birati između nekih dvanaestmogućnosti: imenska/imenička/nominalna fraza/grupa/sin-tagma, imenski/imenički/nominalni izraz; pri izboru trebamisliti na doslednost, s obzirom na druge vrste phrasesi na izraze kao phrase structure, phrase marker itd., za-tim na manju raširenost termina sintagma, te na parale-lizam noun-noun phrase (odn. imenica-imenički premanomen-nominalni i dalje kroz ceo niz); npr. nominalnasintagma je po sebi prihvatlljivo ali se slabije uklapa usistem, vukući za sobom adjektivalna/adverbijalna/prepo-zicionalna sintagma umesto zgodnijeg pridevska/priloška/predloška fraza; grupa je samo za sebe opetdobro ali na-meće ovde neodgovarajući atribut grupni; izraz takođene daje dobar atribut, a uz to je semantički odveć difuz-no; stoga izgleda najbolje imenička fraza, čije frazeološkekonotacije, kad se sve sabere, možda ipak predstavljajunaijmanje zlo

— verb phrase — glagolska fraza i po tom obrascu dalje (izrazloga navedenih pod prethodnim terminom)

— relativization, reflexivization, (pro)nominalization — rela-tivizacija, refleksivizacija, (pro)nominalizacija (po pravilutreba zadrzati internacionailne nazive transformacija, od

97

kojih se mnogi ne bi ni mogli prevesti; ali npr. za deletionjedino je adekvatno brisanje, a kod complementation juzkoje ide i complementizer, a oboje prema complement/bolje je dopunjavanie, dopunjivač, dopuna nego nezgrapnokomplementacija, komplementizator, komplement)topicalization — topikalizacija (jasnije nego npr. temati-zacija, što ima i šire značenje)extraposition — ekstrapozidja (ne vidi se kako bi moglodrukčije — osim možda premeštanje, ali ovo nije dovoljnoprecizno)(pseudo) cleft sentence — (prividno) rasc(ij)epljena re-čenicaconjoining (conjunction) — vezivanje (dobar terminološ-ki par sa embedding — uklapanje, a izbegava se i dvos-misleno konjunkcija)constraint — zapreka (u odsustvu odgovarajućeg interna-cionalizma ovo izgleda sistemski i asocijativno bolje negostega /npr. za constrained bi u nekim kontekstima jošnekako i išlo zaprečen, svakako pre nego stegnut/, a og-raničenje bi trebalo sačuvati za restriction); global con-straint — globalna zapreka (neki drugi atribut ne bi od-govarao)lexicon, lexicalization. . . — leksikon, leksikalizacija... (nedolaze u obzir zamene sa r(j)ečnik itd.)lexica! insertion — ieksičko unošenje ili umetanje (boljenego inserdja); lexical entry — leksički unosak ili ume-tak (nije najsrećnije, ali jedinica je pogrešno denotativno/jer se termin prvenstveno odnosi na skupove obeležja/a odrednica konotativno /jer nije reč o konvencionalnojleksikografiji/)distinctive features — distinktivna obeležja/ obilježja (ilirazlikovna, afli nema posebnih razloga za odstupanje odinternacionalizma)markedness — markiranost (može i obeleženost/obilježe-nost); (un)marked — (ne)markiran ili (ne)obeleženfobi-Iježenuniversals — univerzalije; umversal grammar — univer-zalna gramatikatrace theory —teorija tragagovernment and binding theory — teorija rekcije i vezi-vanja (jedina nezgoda ovog prirodnog prevoda jeste štose vezivanje javlja i za conjoining; eventualna zabuna /ko-

98

ja zbog specifičnosti ove sintagme kao naziva najnovijeteorije Čomskog nije verovatna/ mogla bi se izbeći prevo-đenjem conjoining kao povezivanje)3

III, Navedeni spisak primera, kolliko god nepotpun, ipak ilu-struje većinu formalnih, semantičkih, pa donekle i pragma-tičkih činilaca ipomenutih na početku prethodnog poglavljakao važnih u izgrađivanju naučnih terminologija. (Kako jepreostala, sociolingvistička grupa faktora nešto podrobnijeosvetljena u nastavku tog teksta, ova dv.a poglavlja su u tomsmislu komplementarna).

Izloženo daje povoda za sledeće opštije zaključke. Termino-logija transformaciono-generativne gramatike, 'kod nas još upočetnim fazama izgrađivanja, prilično je neujednačena i ne-sistematična. internacionalizacija naučne terminologije i ovdeje neophodan opšti princip, ali ne i automatski odgovor nasve teškoće. Na delu je ceo splet različitih lingvističkih isociokulturnih činilaca, koji čak i kada je reč o tehničkimterminima jedne apstraktne teorije gramatike u užem smislluzahteva elemente složenog sociolingvističkog pristupa. U tomkompleksu, kako se valjda može videti proučavanjem iznetihprimera, nijedan kriterijum uzet sam za sebe nema apsolutnuvrednost, nego se samo racionalnim ukrštavanjem i odmera-vanjem različitih kriterijuma može doći do rešenja koja, akoi nisu teorijski idealna, jesu bar u konkretnoj situaciji naj-prihvatlljivija.

Tako, na primer, naprosto nije dovdljno reći da je jedantermin bolji od nekog drugog samo zato što je internacio-nalan (ili, zavisno od opredeljenja, samo zato što je domaći).Prema shvatanju koje mi ovde zastupamo, internacionalna al-ternativa ima nesumnjivu prednost, ali samo ako su ostaliuslovi pribiižno jednaki; ako oni to nisu — što je čest slu-čaj — onda treba pažljivo vagati prednosti i nedostatke. Pritome ne valja ocenjivati adekvatnost termina kao puke izo-lovane nominacije, nego se mora uzimati u obzir njegovasistemnost, a naročito njegov derivacioni potencijal 'koji od-ređuje meru produktivnosti; ovaj kriterijum naročito smo is-takli zato što je uistinu bitan, a često se ne uzima dovoljnou razmatranje, ili se čak potpuno previđa.

3 U naše ilustrativne svrhe nisu uzimani u obzir koloritniji termini uvezi s transformacijama, kao S-pruning, Affix hopping, Pied piping idmgi, koji predstavljaju poseban problem.

99

Ovakvo gledanje otvara, bar teorijski, mogućnost sistemat-skog vrednovanja pojedinih termina i terminoloških sistemaputem matrica, eventualno hijerarhijski uređenih, koje bi sa-državale različite pomenute kriterijume, formulisane tako dapredstavljaju terminološki poželjne polove datih obeležja(npr. kratkoća, produktivnost, sistemnost, motivisanost, pre-ciznost, jednoznačnost, odsustvo sinonima i homonima, sta-bilnost, odomaćenost, internacionalnost, podudarnost sa dru-gim varijantama ili jezicima itd.). Svaki razmatrani terminmogao bi da dobije znak » + « ako neku osobinu poseduje uvećoj meri, znak »—« .ako je ne poseduje, a znak »0« ako jeu tom pogledu neutralan. Terminološ'ke alternative za istepojmove ili grupe pojmova — na primer, jedna internacionalnaa druga domaća, ili jedna tradicionalna a druga savremena— tada bi se rangirale prema zbiru pozitivnih znakova, mož-da uzimajući u obzir i neku hijerarhiju kriterijuma, čime bise došlo do eksplicitne i razrađene osnove za davanje ipred-nosti nekim terminima nad njihovim mogućim ekvivalentima.Tako bi, recimo, par jezička sposobnost/govorna delatnostispao bolji od alternative kompetencija/performansa po obe-ležjima sistemnosti, motivisanosti, jednoznačnosti, stabilnostii možda odomaćenosti, iako slabiji u pogledu kratkoće i in-ternacionalnosti, pa tako ukupno ipak bolji.

Primer je dat satno za grubu orijentaciju, jer ovde nemamesta za šira izvođenja; zainteresovani čitalac tnogao bi dase zabavi — nadamo se, na poučan način! — izradom sop-stvenih matrica za neke druge termine. Jasno je da ova za-misao, ovako u skici izložena, ostavlja dosta prostora zarazne nedoumice, pa i subjektivne ocene, naročito usled ne-dovoljne dokumentacije za neke parametre (npr. odomaće-nost, raširenost i sl.). Bilo bi i tehničkih problema oko kvan-tifikacije i moguće hijerarhizacije. Pa ipak nam se čini da bijedan ovako formalizovan postupak mogao da unese neštoviše neophodnog reda u terminološ'ko vrednovanje, kome sejoš uvek često prilazi isuviše jednostrano — dakako, samopod uslovom da se on usavrši i valjano operacionalizuje uokviru raspoloživih metodoloških sredstava.

Ako ova vrsta normiranja i ujednačavanja na nivou svakogpojedinog jezičkog varijeteta bar načelno leži u domenu so-ciolingvistički osetlljive lingvističke ekspertize, za eventu-alnu standardizaciju i unifikaciju na stepenu celih varijantnoraslojenih jezika kakav je srpskohrvatski, kao i različitih je-

100

zika u višejezičnoj zajednici kakva je naša, potrebni su i bit-ni dodatni uslovi šire društvene prirode. Tu se pored jezičkihmogu očekivati i značajne kulturne razlike, pa svaki pokušajsvođenja terminološke šarolikosti na razumniju meru mora daračuna i sa velikom političkom osetljivošću ovakvih zahvata.To je osobito slučaj ako u široj zajednic1 postoje različitagledanja na samu njihovu poželjnost, i ako komunikacijskiprestiž jednog od zastupljenih jezika čini da njegovi obrasciu izvesnoj meri već i spontano utiču na oblikovanje termino-iogija u drugima.Stoga u principu treba težiti kodifikaciji zasvaki jezik (odnosno svaku varijantu) zasebno, pa onda gle-dati šta je zajedničko i kako bi se taj deo mogao na opšte-prihvatljiv način uvećati — razume se, ukoliko postoji do-voljna mera načelne saglasnosti o potrebi za takvim podu-hvatom.

I

Terminologija ct^fvenjenoj lingvistici

Odnos između terminologije i lingvistike, uključujući i pita-nje termina kojima se koristi sama nauka o jeziku, kod nasje- odskora aktuelizovan u okviru širih terminoloških razma-tranja, o čemu svedoče brojni naučni skupovi i publikacfjekoje su sa njih poteikle.1 Snažnih potencijalnih veza sa termi-nologijom u svim značenjima ovog višeznačnog termina imanaročito primenjena lingvistika. Nas će ovde, međutim, zani-mati neka pitanja upotrebe termina u samoj primenjenoj ling-vistici, i to u najširem smislu ovog pojma — smislu koji za-lazi i u druge interdisciplinarne domene jezičke nauke.

Za početak možemo da konstatujemo da se sve tri ključnereči u naslovu ovog teksta odlikuju većim brojem značenja,odnosno semantičkom neodređenošću. Iz ranijih razmatranjau ovoj knjizi već nam je poznato koja sve značenja ima rečterminologija, a isto tako i da nije unapred jasno na štase sve može odnositi naziv primenjena lingvistjka [pri če-mu pitanje nije samo u tome šta se i gde primenjuje, nego iu značenju, užem ili širem, koje se pridaje reči lingvistjka).Kako se sve ove tri reči ovde upotrefoljavaju kao termini, pri-siljeni smo da već na prvom koraku konstatujemo, u samimnazivima oblasti koje razmatramo, terminološki posebno ne-poželjne crte kakve su višeznačnost i nepreciznost. Ovde se,međutim, malo šta može uraditi, jer se ne vide prihvatljivei realne terminološke alternative, pa se s tom situacijom va-Ija pomiriti — razume se, uz punu svest o konvencijamakoje ona podrazumeva, što je već neka pomoć. (Prema na-šem stanovištu, obrazloženom u I delu ove knjige, deo pro-blema mogao bi se izbeći ako bi se utnesto o primenjenoj

1 Osnovne bibliografske upute date su u prethodnim poglavljima ovogdela knjige. Ovima treba dodati da raznovrstan materijal od interesa zaterminološka proučavanja donose i glasila naših stručnih udruženja —u Beogradu naročito Prevodilac (časopis Udruženja naučnih i stručnihPrevodilaca SR Srbije). Posebno u oblasti lingvističke terminologije, naj-važniji skupovi održani su u okviru dvaju simpozijuma o kontrastivnimjezičkim istraživanjima u Novom Sadu (1982. i 1985). Za materijale saprvog v. Mikeš (1983), dok oni sa drugog još nisu objavljeni.

102

lingvistici govorilo o lingvistici u primeni; ali ovo je ipaksamo predlog, a preovlađujuća terminološka praksa je, ka-ko znamo, drukčija).

Jedna druga potencijalna slabost jeste nesputana prolife-racija termina na bazi postojećih obrazaca. Ovde ne mislimona obilje neologizama koje obično prati rađanje novih pristupaili škola lingvističkog mišljenja — na pojavu koja je, inače,izazvala mnogo kritičkih osvrta, sporova, pa i konfrontacija.Na umu nam je opštiji običaj imenovanja specifičnih inter--disciplinarnih oblasti naučnog proučavanja jezičkih pojavaprotezanjem postojećih modela na način koji bez prave po-irebe vređa osetljivije uši. Ako bi danas malo ko prigovorionazivima kao što su psiholingvistika, sociolingvistika ili neu-rolingvistika, to još ne znači da jezioko osećanje svih nasspremno prihvata kovanice kakve su antropolingvistika, pra-gmalingvistika ili logikolingvistika — da i ne govorimo o poli-tolingvistici ili seksolingvistici ili pak o kompjutolingvistici,i'Ii, možda, računolingvistici. A ako se ponegde već uveliko go-vori o pedolingvistici i patolingvistici, da li u narednoj fazi pri-rodno sledi gerontolingvistika, i da li će potom iz zagrobnogmraka da nas zaskoči i nekakva nekrolingvistika, nudeći lingvi-stima nove mogućnosti rada čak i pošto su njihovi infor-matori napustili blagodeti ovog sveta? Ovo već počinje da li-či na ružan san; stoga treba reći da je većina navedenih neo-bičnih naziva već negde upotrebljena, ako još ne kod nas aono u Iingvistički najuticajnijim jezicima, pa valja biti spre-man na sve!2

L) nekim slučajevima koji idu pod ovaj derivacioni obra-zac postoje varijacije; ta'ko se kod nas uz lingvistiku tekstaili tekstualnu lingvistiku javlja i tekst-lingvistika (što samopo sebi ne deluje osobito ubedljivo, ali zato daje prikladanatribut tekstlingvistički). Čini se da ovaj obrazac prodirepod uticajem germanskih jezika, posebno nemačkog, čijimtvorbenim mogućnostima ponajbolje odgovara. Jedan drugirelevantan model, ovog puta ruskog porekla, manje je pro-duktivan ali je takođe kod nas zastupljen: lingvostilistika jeveć donekle odomaćena, iingvokulturologija se nedavno po-javila uz prigušene proteste ali bez podesne alternative, dok

2 Tendencije na koje je ukazano nnogu se lako uočiti prostim pregle-danjem programa skorašnjih svetskih kongresa za lingvistiku i pnmenje-nu lingvistiku, pri čemu treba obratiti pažnju na nazive sekcija, okrug-lih stolova i drugih oblika rada.

103

lingvosociologija nije ni počela da ugrožava sociologiju jezi-ka (iako bi atribut lingvosociološki omogućio koristan kon-irast sa atributom sociolingvistički, u kontekstima u kojimase pravi razlika između sociologije jezika i sociolingvistike).Primetimo usput da je lingvodidaktika naišla na mesto većmanje-više zauzeto glotodidaklikom, građenom po istom ob-rascu iako u delimično drukčijem leksičkom ruhu, a preuze-tom, kako izgleda, uglavnom iz romanskog kulturnog kruga.U ovom spletu sporadično se javlja i termin didaktolingvisti-ka, pretenciozan kohko i nepotreban.3

Kad smo već stigli do glotodidaktike, ili teorije nastavejezika, možemo da kažemo da u terminologiji ove oblasti,kao i mnogih drugih, ima izvesnih neujednačenosti, pa i ne-jasnoća. Tako uz sam termin nastava jezika — naročito uspregu sa sintagmom učenje jezika — postoje altern.ativepodučavanje jezika i predavanje jezika; ovde dolazi do odre-đenog semantičkog diferenciranja koje u nekim kontekstimamože da bude rellevantno, pa otuda nema 'jedinstvenog iopšteprihvaćenog rešenja u meri u kojoj ono postoji, recitno,u stabilnoj engleskoj sintagmi language learning and teaching.Izgleda da se metodika ne razlikuje uvek dosledno od meto-dologije, kao ni nastavni plan od nastavnog programa. Uz-gred, za ovu oblast specifični su i neki engleski termini kojise kod nas obično ne prevode, kao ajtem i dril; neki drugiengleski termini javljaju se i ovde i drugde, kao input iautput (za koje se, sudeći po nekim znacima, odomaćujualternative ulaz i izlaz).

Na graničnom području između grotodidaktike i psiholing-vistike uglavnom se stabilizovala opozicija između učenjajezika i usvajanja jezika, bar onoliko koliko to omogućujusadašnje stanje teorije u ovom domenu i pretežna praksa udrugim jezicima; razvoj jezika ređe se javlja, bar u smislupreciznijeg terminološkog određenja, iako se u razvojnoj psi-holingvistici govori o jezičkom razvoju dece. No ako želimoda usvajanje više vežemo za Li a učenje za L2, tu se većsukobljavamo sa pitanjem kako u kojoj oblasti treba »čitati«nesumnjivo elegantne ali zapravo opet obilato višeznačneinternacionalne simbole Li i L2. U glotodidaktici to su običnomaternji odnosno strani jezik, a u psiholingvistici prvi od-

3 Upor. i mesto u 3. poglavlju ove knjige na koje upućuje beleška4 tamo.

104

nosno drugi jezik, pri čemu prvi ne mora da bude maternji,niti drugi mora da bude strani, u nekom smislu koji bi biorelevantan u okviru prve pomenute opozicije. Osim toga,drugi jezik ne mora da bude drugi samo po redosledu uče-nja, nego može da bude to i po stepenu ovladavanja, štoočigledno nije nužno podudarno. (U teoriji prevođenja, gdesu isti simboli takođe u upotrebi, L se kod nas naziva iz-vorni, ishodišni ili polazni jezik, ili pak jezik izvornika ilioriginala, a L2 je najčešće prevodni jezik, jezik-cilj ili jezikprevoda).

U sociolingvističkim kontekstima, pomenuti termini deli-mično dobijaju drukčija značenja, a uz njih se u tom sklopujavljaju i neki drugi. Ovde je karakteristična tročlana podelana maternji jezik, jezik sredine i strani jezik, pri čemu je-zik sredine (ili jezik društvene sredine), termin tipičan zavišejezične i višenacionalne zaijednice, figurira kao član kojise ovde naziva još i nematernji jezik, a drugde mahom drugijezik (ah sada u jednom ponovo drukčijem, sociološkomsmislu). Lingvistički možda nedovoljno jasan, ovaj relacionitermin dobija svoje puno značenje u sociolingvističkom i dru-štveno-političkom ambijentu sredine u kojoj se upotrebljava.4

Pomenuti odnosi dalje se komplikuju među radnicima mi-grantima, gde povremeno nije jasno šta je upravo L, (da li jeto maternji i'ii »faternji« jezik, jezik sredine ili nek:drugi, ili čak neka mešavina); ovakva situacija može ondada utiče na fizionomiju i usvajanje L2. Zanimljivo je da istra-živači ove problematike u Švedskoj L, često nazivaju kućni,domaći ili porodični jezik, iako identitet ovog idioma nekadaostaje pod znakom pitanja.5 S druge strane, zavičajni jezikiseljenika nekada se, kao u SAD i Kanadi, službeno nazivaetnički ili nacionalni \ez\k, pri čemu opet, samo iz drugih raz-loga, nije lako utvrditi odnos Lr.L2. Čak bi se moglo reći dai sami pojmovi na koje se odnosi ovaj zgodan i priručan paretiketa nisu nužno operativni u svim empirijskim situacija-ma; a i tamo gde jesu, odgovarajući termini, a naročito pre-opterećeni termin drugi jezik, mogu da postanu višeznačnido stepena koji ih čini praktično neupotrebljivim izvan kon-

4 Ovaj krug termina, pretežno u kontekstu nastave stranih jezika, po-drobnije razmatra Dimitrijević (1984a, pogl. III).

5 V. npr. Čurovič (1983:7), a šire o jezičkom razvoju naše dece izvanJugoslavije, uključujući i upotrebu termina kao maternji, prvi i drugi je-zik u tom kontekstu, u odgovarajućem tematskom bloku zbornika podMišeska Tomić (1984).

105

teksta, s tim što im ni u kontekstu nije uvek lako dati pre-ciznije tumačenje.

Neke grupe govornika, naročito ako su dislocirane na up-ravo pomenute načine, nalaze se pred izborom između osta-janja pri svom jeziku i prihvatanja jezika nove sredine. Ovealternative, u literaturi na engleskom jeziku terminologizo-vane kao language maintenance odnosno language shift, kodnas se nekada izražavaju terminima kao jezičko održavanjeodnosno jezička promena i sličnim, koji nisu najpogodnijizbog neodgovarajućih konotacija ili pak višeznačnosti; činise da bi ovde najbolje bilo zadržavanje jezika prema zamenajezika.

Pošto smo već na terenu bilingvizma (dvojezičnosti), od-nosno multilingvizma (višejezičnosti), da u prolazu samo pri-metimo kako nema besprekornog naziva za osobu koja ispo-ijava ove osobine. Bilingv/multilingv se povremeno nalaziali je fonotaktički nezgrapno; rašireniji oblici bilingval/multi-lingval takođe nisu prikladni u svakom kontekstu; bilingvist/multilingvist se sporadično nalazi, ali bi ovo valjda pre tre-balo da označava nekakve dvostruke ili višestruke lingviste,u čije se postojanje može razložno sumnjati; najzad, još biteže bili prihvaćeni »domaći« oblici kao dvojezičar/višejezi-čar, ili dvojezičnjak/višejezičnjak. S druge strane, termindiglosija je potpuno prihvaćen, ali atributska upotreba variraizmeđu diglosični, diglosjjski i diglosijalni. Ako nam ne sme-ta kolebanje između (izvornog) govornika i govornog pred-stavnika nekog idioma (prema engl. native speaker), ne iz-gleda najsrećnije govoriti i o njegovim korisnicima (premaengl. user) — iako je jasno da upotrebljivači ne dolaze uobzir!

U domenu jezičke standardizacije, dobro je poznat sporoko kijučnih termina standardni jezik i književni jezik, kojise ne može rešiti prostim uvođenjem novog termina, jezikknjiževnosti, sa zadatkom da putem određenih semantičkihpomeranja istisne noviji termin standardni jezik; ovaj »uljez«se, naime, već toliko odomaćio, i sa dobrim razlozima, da sene može govoriti o njegovom napuštanju, nego samo o na-činima i meri njegovog diferenciranja od tradicionalnog knji-ževnog jezika.6 Slični problemi postoje i drugde, pri čemu

6 Ovo pitanje dotiče se sada i u zborniku Jezik u savremenoj komu-nikaciji, na više mesta u referatima i u diskusiji; v. naročito str. 34—6i 208—15.

106

različita kulturna zaleđa i društveni stavovi takođe uvelikoodređuju terminološku praksu. Glavna teškoća nije toliko upostojanju više termina za isti pojam, koliko u nemogućnost;da se uvek dosledno utvrdi da li se ti različiti nazivi uistinuodnose na identične, ili pak samo na varljivo slične nocije;a ova situacija je potencijalan izvor beskrajnih nesporazuma,upravo kao i kada se istom terminu pridaju različita znače-nja. Ima, dakle, raznih mogućnosti za nepodudaranje terminai pojma, i sve mogu da budu izrazito štetne ne samo za ko-munikaciju nego i za društvenu akciju.7

Izgleda da terminološki, a ni pojmovno, još nisu dovoljnorazgraničeni jezičko planiranje i jezička politika, iako os-novne mogućnosti za to posloje.8 Tako neki program koji biu jednoj zemlji išao pod jezičko planiranje može u nekojdrugoj da se smatra pitanjem jezičke politike; no mnogo jeozbiljniji slučaj kada se u istoj sredini ovim terminima baratakao da su sinonimni, što dovodi do zabune oko prave pri-rcde pojedinih poduhvata i raspodele nadležnosti i odgovor-nosti između lingvističkih i političkih činilaca. Termin vari-janta je prihvaćen, premda je u našim specifičnim uslovimajoš uvek nedovoljno teorijski razrađen pojam koji mu odgo-vara; slično se može reći i za terminološko-sistemsku vred-nost reči izraz u sintagmi standardnojezički izraz.9 U ovajkrug liazi i opšte pitanje socijalne stratifikacije jezika, ili nje-govog društvenog raslojavanja; zanimljivo je da ovaj potonjitermin nekada izbegavaju i oni koji bi inače radije upotrebilidomaći naziv nego strani — možda zato što pojam rasloja-vanja vidljivije nosi potencijalnu negativnu konotaciju razbi-

7 Da pornenemo samo jedan drastičan ali nipošto izuzetan primer,jedan istraživač navodi da danas u Africi termin nacionalni jezik po-knva čak četiri odel'ta pojma, što veoma otežava razumevanje aktuelnesituacije na ovom kontinentu, pa tako i neophodno jezičko planiranje[v Brann 1984) S druge strane, uvođenje novog termina ne mora da^nači samo novi naziv za stari »proizvod«, iako se nekada olako tako;jmači, nego može da oznaćava nova istraživačka polja ili nova vi-đenja tradicionalnih obidsti naučnog interesovanja; takav je npr. slučajsa terminom obrazovna lingvistika (Spolsky 1978).

8 DetaljT je o ovome v. Baotić (1978).9 Za razgraničenje varijante i izraza v. sada Janković (1982), a upor.

i Janković (1978a). Nove osvrte na standardnojezičku i varijantnu pro-blematiku, uključujući i neka terminološka pitanja, sadrži zbornik podŠipka (1984).

107

janja nečega što se implicitno doživljava kao prirodna ce-lina.

Unutar područja stručne i društvene brige o jeziku nala-zimo termine kultura govora/govorna kultura i jezička kultura,sa mogućnostima semantičkog diferenciranja koje se ne ko-riste sistematski; ovde bi termin jezička kultura valjalo uzetikao nadređen, tako da odgovarajući pojam obuhvata, uz dru-ge važne komponente, i ono na šta se u uobičajenoj upotrebiodnose drugi pomenuti termini. LJ okviru veštački pojedno-stavljene opozicije između domaćih i stranih elemenata uleksici (leksikonu, rečniku) nailazimo na niz termina kojimanje govore o različitim pojmovima a više o različitim vred-nosnim opredeljenjima prema istoj pojavi. Tako bi, pri jed-nom savremenijem shvatanju, termin strana reč trebalo za-meniti terminom reč stranog porekla, pozajmljenici bi valja-lo dati prednost nad tudicom, a varvarizam, kao emociona'lnonabijen izraz ekstremne purističke agresivnosti, verovatno jeveć i sam na putu 'ka davno zasluženom odmoru. Kao po-slednji primer terminološke nestabilnosti pomenućemo či-njenicu da za pojam suprotstavljen pojmu opšteg jezika (da-kle onaj koji je u nemačkom, na primer, jedinstveno i stabiilnoterminologizovan kao Fachsprache) mi imamo nazive stručnijezik, strukovni jezik, jezik struke i jezik u funkciji struke,pri čemu se još u nekim slučajevima upravna reč javlja i uobliku množine: jezici.

Široka oblast na koju upućuje naslov ovog priloga ovdenije mogla da bude sistematski izložena, nego samo ilu-strativno načeta. Cilj naše male terminološke šetnje, tokomkoje je kroz primere ukazano na neke od mnogih problemagrađenja i upotrebe termina, bio je da letimičnim pregledomnagovestj opšti karakter problematike o kojoj je reč, višenego da pruži određene odgovore na pojedina konkretnapitanja. Pri tom valja primetiti kako izbor termina pomenutihovom prilikom pokazuje da se sad.a ne skreće pažnja na vari-jantne razlike, nego na leksičke i derivacione alternative kojepo pravilu nisu varijantno markirane. U tom smislu ovaj tekstje komplementaran sa prethodnim poglavljima, gde su raz-motreni i izrazitije sociolingvistički aspekti lingvističke ter-minologije, uključujući i varijantne razlike.

lako je ovde bilo govora samo o terminima u srpskohrvat-skom jeziku, stručnjacima je dobro poznato da i u drugimjezicima ima problema sa lingvističkom terminologijom. Šire

108

govoreći, standardizacija i unifikacija naučne terminologijeostaje na dnevnom redu kao krupan zadatak, u lingvistici kaoi u mnogim drugim oblastima. U nauci o jeziku on je jošupečatljiviji nego drugde, jer ako lingvisti treba da pomognustručnjacima u drugim disciplinama u sređivanju njihovihterminologija, razložno je očekivati da će oni posebnu pažnjuda poklone daljem usavršavanju osnovnog terminološkog apa-rata svoje sopstvene nauke,

Što se pak nas tiče, ovo izlaganje ne treba shvatiti kaopoziv na obaveznu i neodložnu unifikaciju svih terminološkihvišestru'kosti; tako pojednostavljen pledoaje bio bi, dakako,u direktnom sukobu sa složenošću i delikatnošću situacijeprikazane u ovom i prethodnim poglavljima. Želeli smo samoda ukažemo na postojanje terminoloških neujednačenosti narazmatranom području, čije sistematsko registrovanje i pro-učavanje čini neophodan preduslov svakog daljeg rada naizgrađivanju terminologije u pojedinim oblastima primenjenelingvistike. A ovaj rad morao bi, verujemo, da uđe u dugo-ročni program aktivnosti naših republičkih i pokrajinskih dru-štava i Saveza društava za primenjenu lingvistiku Jugosla-vije.10

10 Nešto razrađeniji predlozi u ovom smislu mogu se sada naći ubloku pod Mikeš (1983), gde treba naročito videti rezime diskusije kojije dao D. Skiljan.

Prevođenje

10.MeĆukulturno prevoćenje

Dobro je poznato da u pogledu elemenata kulture i kulturnihsistema — u rasponu od hrane, odeće, rada, dokoilice i spor-ta do mitologije, religije, folklora, privrede, politike, prava ifilozofije — često ne postoji podudarnost između bilo kojedve kulture, ovaploćene u njihovim zasebnim jezicima. Pritom se kulturne razlike kreću od srazmerno finije nijansiranihi teže uočljivih do veoma izrazitih i sasvim očiglednih, zavis-no od stepena kulturne udaljenosti upoređivanih zajednica.Sve ove specifičnosti registrovane su i u jeziku. Povremenose mogu čuti opravdana upozorenja da semantika svakog je-zika na određen način obuhvata i etnografiju zajednice kojase njime s'Iuži, da svaki jezik izražava jednu svojevrsnu kul-luru, te da istinski dobro vladanje nekim jezikom podrazu-meva i temeljito poznavanje kulture njegovih izvornih govor-nika. Ovo vodi znatnim problemima u oblasti prevođenja, isigurno nije preterano tvrđenje da prevođenje nije samomeđujezička nego i međukulturna operacija. Da je to tako,jasno se vidi naročito ako se prevođenje shvati kao, u osno-vi, oblik komunikacije između kultura — dakle, onako kakobi ga predstavila jedna sociolingvistička teorija prevođenjakakva do danas postoji samo u začetku.1

Daćemo, za početak, nekoliko elementarnih primera. U slu-čaju međusobno veoma udaljenih kultura, poučno je iskustvoprevodilaca Biblije na jezike primitivnih naroda, čije kul-turne osobenosti nameću simboliku bitno drukčiju od ju-deo4irišćanske. Tako se u jeziku Eskima jagnje pretvara umladunče foke; a srce kao sedište lljubavnog osećanja u ve-iikoj meri se relativizuje, jer se pokazuje da ne vole svisrcem: primera radi, u većini majanskih jezika LatinskeAmerike voli se trbuhom, u jeziku domorodaca Maršalskihostrva grlom, a u nekim afričkim jezicima — jetrom; s timu vezi, prilikom prevođenja na kikuju, jedan od jezika Kenije,Sveti duh se mora prekrstiti u belu džigericu da bi postao

] Neke elemente takve teorije sažeto izlaže Nida (1977). Neki odPrimera u sledećem pasusu uzeti su \z ovog rada.

112

razumljiv i prihvatljiv. No i kada je reč o prizemnijim stva-rima kao što je vatra, mora se voditi računa o verovatnoćida će pakleni oganj imati sasvim različite konotacije međustanovnicima Grenlanda i ekvatorijalne Afrike.

Na drugom kraju pomenutog raspona, dve uveliko sličneali u nekim sferama raziličite kulture mogu se čak služitiistim jezikom, pa da se ipak prilikom prevođenja sa njegana neki drugi jezik, i!i obrnuto, pažnja mora pokloniti vari-jantno obeleženim vrednostima. Ako se pojmu profita, naprimer, pridaju različite i mestimično čak suprotne vrednostiu kapitalističkim i socijalističkim zemljama, onda prevodiociodgovarajućih tekstova moraju to da imaju na umu — uklju-čujući i osobenu situaciju »zapadne« i »istočne« varijantedanašnjeg nemačkog jezika. A i opštije uzev, da proširimoovaj poslednji primer, prevođenje ekonomskih i političkihtekstova između nemačkog i ruskog (u slučaju Nemačke De-mokratske Republike) u mnogo čemu je lakše nego prevođe-nje između ove varijante nemačkog i engleskog, iako su ucelini nemački i engleski međusobno znatno bliži nego ne-mački i ruski.

Naglašene kulturne razlike dosad su mnogo puta izazvale,i još uvek izazivaju, ne male prevodilačke probleme kada suu pitanju pravni, filozofski i drugi misaoni tekstovi, a spo-razumevanje ili nesporazumevanje kultura savremenog Istokai Zapada, na primer, u dobroj meri zavisi od mogućnostiistinskog razumevanja onog drugog umesto podlegan'ja navicida se kategorije sopstvene kulture prosto »učitaju« u svakudrugu. Ovde naročita iskušenja očekuju upravo prevodioce,na kojima leži velika odgovornost nepristrasnog tumačenjadrukčijih ustanova i običaja, drugih načina života.

Ne zalazeći dalje u ova pitanja, i izbegavajući pomenutekrajnosti, daćemo neko'liko primera iz svakodnevnog života.Nazivi pojedinih obroka uslovljeni su njihovim brojem, ra-sporedom i sadržinom, pa se npr. četvoročlani engleski si-stem breakfast-lunch-dinner-supper ne može lako preslikati unaš tročlani sistem doručak-ručak-večera. Nije ništa lakše nisa nazivima javnih mesta gde se jede i pije, ukoliko su onakulturno obeležena; restorana ima posvuda, ali su bosanskakafana ili dalmatinska konoba nešto posebno, kao i francuskibistro ili britanski »pab«. Upravo stoga se nazivi ovih poto-njih često i ne prevode nego se prosto preuzimaju uz mini-malnu adaptaciju i eventualne navodnike, kako pokazuju i

113

naši primeri. Ali s ovim u vezi treba zapaziti da prevođenjenije jedini problem, jer se postavlja zahtev šireg poznavanjanečega što bi se, nasuprot izvornoj kulturi, moglo nazvatiprevodnom kulturom (po analogiji sa parom izvorni jezik/prevodni jezik). Naime, može se pronaći približan prevodniekvivalent za englesku reč pub, makar i u već citiranoj adap-taciji »pab«, ukoliko bi se moguće alternative kao pivnica ilibirtija ocenile kao odveć nespecifične, odnosno asocijativnopogrešne. Takođe se može pretpostaviti da će svaki jezik ukoji bi se takva leksička jedinica uopšte unosila imati i reču značenju »pivo«. Međutim, još uvek je potrebno, povrh to-ga, kulturno znanje da se u britanskom »pabu« nikada netraži pivo bez precizir.anja željene vrste, kako bi se to mo-glo normalno učiniti u mnogim grubo ana'lognim ustanovamau drugim kulturama.

Kulturnih teškoća može, dakako, da bude i unutar jednešire zajednice, samo su one tada obično zamagljene pripad-nošću »istom« jeziku i »istoj« kulturi. Tako bi poneki našIjubitelj čaja mogao u rođenoj zemlji da doživi neprijatnoiznenađenje ako ne bi znao da šumadijski čaj nije vrsta čaja(ništa više nego što je morski pas vrsta psa). Srbijanac kojivoli burek sa sirom razočaraće se ako u Bosni zatraži svojeomiljeno jelo, jer tamo burek može da bude samo s mesom.Rakija je u Bosni najčešće meka ako se ne naglasi daseželiIjuta, dakle obrnuto od Srbije. Slično tome, u nekim delovi-ma zemlje nemarkirani član opozicije je belo a u drugimacrno vino, jer će negde porudžbina vina bez bližeg određenjauroditi belim vinom, dok se crno mora tako i specifikovati,a drugde je obrnuto. (Ove distinkcije tradicionalne kulturedonekle se neutrališu u preovlađujućoj jednoobraznosti mo-dernog urbanog životaj.

No sasvim je prirodno da su ovakve teškoće po praviluznatno veće kada je reč o različitim jezicima. Stoga ćemoda se vratimo prevođenju. Da putevi kulturnog pozajmljivanjapreko jezika mogu da budu krivudavi, pa ponekad i čudni, po-kazaće nam sledeći primeri. Obično se naziv preuzima izstranog jezika zajedno sa predmetom 'koji označava. Takohamburger i hot dog nisu potisnuli domaću pljeskavicu iviršlu ili hrenovku; ovi nazivi pojavili su se, i odomaćili,lek kad su artikli koje imenuju stigli do nas u svojimautentičnim američkim varijantama, dovoljno različitim odbliskih domaćih srodnika. S druge stranp u Jugoslaviji ni-

114

kada nije postojao ekvivalent prodavnice različitih artikalakakva se u SAD naziva drugstore, i ne bi se očekivalo daće ovaj naziv ikada biti uvezen bez ustanove na koju seodnosi. Pa ipak, kada je svojevremeno u Beogradu otvorenaprva samoposluga za hranu koja je radila bez prekida da-nju i noću, ona je iz nekog tajanstvenog razloga spontanonazvana upravo dragstor — iako distinktivno obeležje ame-ričke prodavnice tog imena uopšte nije njeno radno vre-me, nego kombinacija raznih artika'la (lekova, kozmetike,hrane, knjiga itd.) koji se u njaj mogu dobiti. I ovaj naziv,za koji je teško naći racionalno opravdanje, vrlo brzo seodomaćio i raširio: danas se tako nazivaju sve prodavnicesličnog tipa — a pomenuti beogradski prvenac nije pro-menio ime ni kada je prešao na manje-više konvencionallnoradno vreme. i ne samo to: danas se ova reč može naći i ukombinacijama kao dragstor zabavne muzike, gde se nje-no značenje toliko rasplinulo da ga je nemoguće utvrditi!

U nekim oblastima slična kulturna nepredvidljivost nijesporadična nego karakteristična — recimo, kod poslovica idrugih izreka. U engleskom, na primer, postoji izraz car-rying coals to Nevvcastle (doslovno: nošenje uglja u Nju-kasl), za čiije razumevanje treba znati da je pomenuti gradvažan rudarski centar, gde uglja ima napretek. Kod nas seu analognoj situaciji nekada govori o slpanju soli u more.Ekvivalentan izraz za ovakav suvišan trud može a ne morada postoji u bilo kojoj datoj kulturi — a ako postoji, nemože se nikako pretpostaviti kako bi on mogao da glasi svedok se to empirijski ne utvrdi. Ovaj aspekt jezičke i kultur-ne raznolikosti isuviše je dobro poznat da bismo ga ovdemorali dalje ilustrovati.2

Međukulturna priroda prevođenja možda je najlakše uoč-Ijiva na području terminologije, u širokom smislu koji obu-hvata ceo niz leksičko-frazeoloških domena karakterističnihza specifične oblasti organizovanog života jedne zajednice.Među ovakve oblasti spadaju društveno-politička organizaci-ja, privreda, obrazovanje i mnoge druge. Uz mogući izuze-tak savremene nauke i tehnologije, gde su kulturne poseb-nosti po prirodi stvari manje izrazite, u ovakvim oblastimanalazimo najgušću koncentraciju kulturnih i posebno insti-

2 Više o teškoćama prevođenja poslovica i drugih ustaljenih izraza,sa brojnim primerima, v. kod Ivira (1978a:136—9).

115

tucionalnih pojmova, izraženih domaćim terminima koji če-sto nemaju zgodnih — ili čak bilo kakvih — ekvivalenatau jezicima drugih kultura. Štaviše, u ovim domenima čak itzv. internacionalni termini neretko dobijaju različite kono-tacije u raznim kulturama.

Obilje primera pruža terminologija svojstvena mnogim ob-lastima života u našoj zemlji danas. Prevođenje n.a drugejezike nekih od termina iz oblasti obrazovanja, privrede, ad-ministracije i politike pokazalo se teškim zbog odsustvakulturnih ekvivalenata. Ispostavilo se, na primer, da jezičkikorektni prevodi nekada znače vrlo malo strancu koji nijeupoznat sa datim domaćim pojmom ili ilustracijom. S drugestrane, upotreba naziva uobičajenih u jeziku na koji se pre-vodi može da pruži iskrivljenu sliku stvarnosti, stvarajućiprivid suštinske identičnosti i tamo gde se označene re-alije u dvema kulturama zapravo značajno razlikuju. U os-tatku ovog teksta navešćemo nekoliko primera iz pomenutihoblasti, uz minimum komentara.

Počinjući od sfere obrazovanja, odmah se suočavamo sačinjenicom da je već sam ovaj pojam težak sa stanovištaprevodioca. Ono što se u engleskom naziva education, a iu drugim jezicima odgovarajućom jednom reči, u srpskohr-vatskom se zvanično uvek označava sintagmom vaspitanjei obrazovanje; pri tom, grubo uzev, prva imenica upućuje maformiranje ponašanja i stavova, a druga na usvajanje zna-nja. Otuda nije nimalo lako prevoditi službene tekstove izove oblasti bilo sa srpskohrvatskog ili na ovaj jezik, ijer seu drugim jezicima ova razlika mahom ne pravi.3 Za sraz-merno nov sistem na koji se odnosi termin usmereno obra-zovanje još se, kako izgleda, nisu stabilizovali nazivi na dru-gim jezicima, pa se npr. u prevodima na engleski nalazidirected, oriented, guided ili streamed education. U višemobrazovanju, sam osnovni pojam ponovo je osoben, utolli'košto ovde više zapravo znači niže u poređenju sa visoko(upor. visoka i viša škola i s l . ] . Nije teško zaključiti daovde treba naročito paziti pri prevođenju, jer npr. američka»visoka škola« (high school) u stvarnosti nije visoka, čakni viša, nego za nas tek srednja. Uz to, visokoškolski ap-solventi problem su za sebe; ovaj naziv ne može se pre-

0 ovome v. Mikeš/Vlahović (1980) i Vlahović (1980—81).

116

vesti jer ovakav status drugde nije ni u kojoj meri institu-cionalizovan, pa se značenje termina mora objašnjavati.

Prelazeći na privredu, nalazimo da je fundamentalni po-jam samoupravljanja do danas postao dovoljno poznat podimenom self-management u engieskom, odnosno kroz od-govarajuće prevedenice u drugim jezicima. Međutim, nekidrugi važni pojmovi ostaju znatno manje prozirni u prevodu.Ovo naročito važi za pojam OOUR-a: naziv osnovna orga-nizacija udruženog rada može se prevesti reč po reč, ali ćeznačenje celine neizbežno izmaći svakome ko nije upoznatsa ovim sistemom, pa se stoga pribegava slobodnijim a'inešto razumljivijim prevodnim alternativama. Čak i za nastako obična reč kao što je preduzeće može za prevodiocada bude nezgodna. U engleskom je njoj donekle bliska rečenterprise, ali u ovom kontekstu ona zvuči sasvim neidio-matično, a upotreba prirodnijih engieskih alternativa (kaofirm, company, business i sličnih) pogrešno bi sugerisalaća je privredni sistem u Jugoslaviji u suštini isti kao i uzemljama engleskog jezika. U ovom slučaju kao i u mnogimdrugim, nije prijatan izbor između pribegavanja veštačkimkonstrukcijama u engleskom i izneveravanja pravog stanjastvari o kojima je reč.

U administrativnom i po^itičkom životu ovakvih teškoćamožda ima još i ponajviše. Nazivi institucija i funkcija (ukojima figuriraju, na različitim nivoima od opštine do fede-racije i u raznim užim kontekstima, reči kao skupština,veće, savez, predsednik i druge) najčešće se ne mogu pro-sto unificirati na stranim jezicima, jer traže drukčija re-šenja od slučaja do silučaja. Povremeno se moraju pri pre-vođenju izbegavati i naizgled sasvim naivni internacionaliz-mi kao forum ili funkcioner, koji u engleskom, na primer,imaju neodgovarajuće konotacije. U unutrašnjoj politici, me-đu prevodilačkim problemima je upotreba termina nacionai-nost u dva odelita značenja (»pripadnost naciji« i »nacio-nalna manjina«), koja se uz to još pridaju i alternativinarodnost. Ovakva političkim razlozima motivisana retermi-nologizacija, koja sa čisto terminološkog stanovišta nije naj-srećnije rešenje ni u srpskohrvatskom, može da stvori pri-ličnu zbrku kod prevođenja na jezike u kojima se dva po-menuta značenja po tradiciji različito leksikalizuju. Tako binaša ustaljena sintagma narodi i narodnosti Jugoslavije, do-

117

slovno prevedena na neki strani jezik, izazvala ozbiljnu za-bunu kod onih koji ne bi prethodno bili upoznati s njenimpravim sadržajem.4 I da poslednji primer uzmemo iz spoljnepolitike, tu je fundamentalni princip izražen terminom ne-svrstanost već postao dovoljno poznat, u vezi s Jugoslavi-jom kao i sa drugim zemljama, pa su se posle izvesnogpočetnog kolebanja (kao non-engagement prema ranijem isvakako manje adekvatnom neangažovanost) učvrstili ek-vivalenti tipa non-alignment, sa anaiogijama u drugim jezi-cima.

lako su iz praktičnih razloga svi naši primeri bili uzeti izsrpskohrvatskog i engleskog, samo se po sebi razume dasličnih problema ima u prevođenju društveno-političke ter-minologije u širem smislu ovog pojma sa bilo kojeg jezikakoji se upotrebljava u Jugoslaviji na bilo koji strani jezik.Pored toga, jezici naših narodnosti u ovoj terminološkojsferi prirodno ispoljavaju određene specifičnosti u poređe-nju sa istim jezicima u njihovim matičnim zemljama. Ovodrugo izlazi, doduše, iz okvira prevođenja, ali se postavljakao problem izgrađivanja kulturno specifične terminologijei njene ispravne interpretacije u drugim zemljama u kojimaje u upotrebi isti jezik.

Sistematsko razmatranje opsega mogućnosti kojima u iz-loženoj situaciji raspolaže prevodilac leži izvan granica ovogilustrativnog priloga. Reći ćemo samo da izbor između ovihmogućnosti u svakom pojedinom slučaju zavisi od kriteri-juma adekvatnosti u vezi sa auditorijumom, svrhom, medi-jumom, stilom itd.5

Zaključićemo napomenom da bi uporedno proučavanjekulturno specifične terminologije moglo značajno da dopri-nese kontrastivnom istraživanju jezika kao nosilaca u njimaizraženih kultura — jednoj oblasti čije su obrise poodavnosagledali pojedini pioniri naučne misii, a!i kojoj su još uvek

4 Šire o terminologiji međunacionalnih odnosa v. u radu Mikeš i dr.(1983).

5 Ovu materiju sistematski izlaže Ivir (1978a, VIII pogl., a o prevodi-lačkim postupcima posebno i 1984). Mnoštvo srpskohrvatskih naziva injihovih engleskih ekvivalenata sadrži i Ivir (1978b). Veći broj primeraPomenutih u našem tekstu detaljnije je izložen u ovim publikacijama.Upor. i drugu literaturu o prevođenju naše društveno-političke termino-'ogije, datu u belešci 2 u 6. poglavlju.

118

neophodna podrobna empirijska ispitivanja.6 A idući još da-'lje od toga, brižljivo i kulturno osetljivo prevođenje naovom području moglo bi da bude od pomoći u svođenju namanju meru nehotičnog nametanja sopstvenih vrednosti inačina mišljenja pojmovima svojstvenim drugim kulturama,što u krajnjem izvodu znači — i u unapređivanju međuna-rodnog razumevanja.

6 Uticajan rani poslenik na ovom polju bio je Robert Lado; v. Lado(1957), a sada i zbornik u njegovu čast: Jankowsky (1985), gde je zanašu temu naročito relevantan prilog Neuberta (1985).

0 prirodi teorije prevoćenja

Poslednjih godina smo svedoci rastuće popularnosti teorijeprevođenja, kako u svetu tako i kod nas. Potencijalni teorijskiznačaj ove discipline sve se jasnije sagledava u aktuelnomprožimanju jezičkih i posebno međujezičkih proučavanja. Sdruge strane, veliko je interesovanje za njen mogući praktič-ni doprinos, naročito u vezi s razvojem sistema usmerenogobrazovanja i sa školovanjem prevodilaca u okviru tog si-stema.

U ovoj situacijj valjalo bi posvetiti pažnju nekim os-novnim pitanjima koja se nužno postavlijaju kada je rečo teoriji prevođenja, a koja se kod nas mallo kad eksplli-citno razmatraju — bilo zbog još uvek nedovoljno razvi-jene svesti o relevantnosti takvih pitanj.a, ili pak stogašto se prećutno uzima da su odgovori na njih već una-pred dati i po sebi jasni. Evo samo nekih među njima:— Šta je zapravo teorija prevođenja, kakvi su njeni cilje-vi i koje joj mesto pripada u krugu naučnih disciplina?Postoji li uopšte jedna teorija prevođenja sveopšteg obu-hvata, ili ima samo različitih teorija za pojedine oblike ivrste prevođenja, ili čak za pojedine parove jezika kojiulaze u prevodni odnos? Ako se govori, na primer, o teo-riji književnog prevođenja, može li se ova uistinu dovestiu opoziciju prema nečemu što se ponekad naziva lingvi-stičkom teorijom prevođenja? Kakav je odnos teorije pre-vođenija, bilo kako shvaćene, prema prevodilačkoj praksi?

Pokušaćemo, u granicama mogućnosti koje pruža jedanovakav osvrt, da bar naznačimo relacije u kojima bi treba-lo tražiti detalljnije odgovore na ovakva pitanja, uz neop-hodnu napomenu da se pri današnjem stanju teorije pre-vođenja u svetskim razmerima čak i ovakve opšte naznakemoraju nuditi sa izvesnom rezervom i sa punom svešću osloženosti razmatrane problematike.

Kako bismo ovom ispitivanju obezbedili potrebnu merukoherentnosti, treba da za početak prihvatimo neku radnudefiniciju samog prevođenja kao fenomena koji disciplina

120

0 kojoj govorimo treba da opiše i objasni. Od svih jezgro-vitih definicija koje su ponuđene u teorijskoj 'iiteraturi ve-rovatno |e najprihvatljivija sledeća: prevoćenje je oblikkomunikacije kod koga se neki vanjezički sadržaj, prethod-no izražen u jednom jeziku, prenosi u neki drugi jezik.] Skre-nućemo pažnju na ključne tačke ove definicije, u kojimaleže njene glavne vrednosti — uz, kako ćemo odmah videti,1 neke neizbežne slabosti.

Najpre valja uočiti da se prevođenje predstavlja kao oblikkomunikacije, što je produktivnije od mogućih alternativnihpristupa ako se ima u vidu okolnost, svakako ne slučajna.da se u modernoj lingvistici glavni naglasak stavlja upravona jezik kao sredstvo komunikacije među Ijudima. Ovo obe-ležje jezika toliko }e poznato da se na njemu ne moramoovde zadržavati.

Specifičnijeg je karaktera odredba da se kod prevođenjaradi o prenošenju vanjezičkih sadržaja, što je posebno zna-čajno s obzirom na ranije uobičajene postavke o prevođenjukao procesu prenošenja jezičkih jedinica ili tekstova iz jed-nog jezika u drugi. Pokazalo se, naime, da je delotvornijegovoriti o prekodiranju informacija u porukama (dakle, ukrajnjoj liniji, vanjezičkih sadržaja], i to najviše zbog toga štobi glavno merilo jedinične ili tekstualne ekvivalentno-sti — u onoj nužno ograničenoj meri u kojoj se takva ekvi-valentnost uopšte može postići između genetski, tipološkii kulturno manje ili više različitih jezika — bila upravo po-dudarnost izraženih značenja.2 No tu ipak nailazimo i na od-ređene teškoće, utoliko što se kod jedne veoma značajnevrste prevođenja — književnog, i posebno poetskog prevo-đenja — često u velikoj meri radi upravo i o prevođenjujezičkih sadržaja. Originalne umetničke tvorevine u mediju-mu jezika po svojoj su prirodi tako sačinjene da značajandeo njihovog ukupnog dejstva neposredno počiva na osobe

1 Ovakva definicija izražava suštinu tzv. komunikacijskog pristupa pre-vođenju. Njen navedeni oblik preuzet je iz knjige Vladimira lvira(1978a), koja je — iako pisana kao udžbenik — prva kod nas stvorilaosnovu za sistematsko razmatranje nekih opštih i suštinskih pitanjateorije prevođenja. Naše izlaganje u velikoj rneri polazi od osnovnihkoncepcija ove knjige. Teorijska razmatranja relevantna za našu temusadrže i knjige Miodraga Sibinovića (1979, II deo i 1983, II deo), kao ineki prilozi u zborniku pod Rajić (1981).

2 Detaljnije argumente i ilustracije u prilog ovog stava daje lvir(1978a, passim).

121

noj upotrebi čisto jezičkih sredstava, pa sam jezik tu činivažan deo sadržaja. Prema tome, ovde se postavlja teorij-ski relevantno pitanje odnosa između jezičkog i vanjezičkogsadržaja, ili između jezičkog značenja i vanjezičkih informa-cija. U ovaj semantički problem ne možemo na ovom me-stu ulaziti; samo ćemo da napomenemo da bi iz navedenograzloga bilo uputno preispitati ovaj deo definicije i eventu-alno izraz »vanjezički sadržaj« zameniti izrazom »vanjezičkiili jezićki sadržaj« ili nekim sličnim (što, međutim, nije takojednostavno kako može da izgleda na prvi pogled, jer sveodredbe ove vrste, ako se uzmu dovo'ljno ozbiljno, imajudalekosežnih teorijskih implikacija).

Najzad, treće važno mesto u definiciji — i verovatno naj-manje uočljivo kao izvor mogućih problema — jeste onogde se govori o prenošenju određenih sadržaja iz jednogjezika u neki drugi jezik. Glavnu smetnju ovde ne predstav-Ija činjenica da se ovakvo određenje donekle kosi sa ne-kim drugim mogućim shvatanjima pojma prevođenja, kao upoznatoj Jakobsonovoj trostrukoj podeli na intersemiotičko,mterlingvalno i intralingvalno prevođenje (najzad, i kod ovogautora je sasvim jasno da se upravo interlingvalno ili me-đujezičko prevođenje smatra »pravim« prevođenjem).3 Spe-cifičniji probiem u ovom opštem okviru izvire iz odsustvaoštre granice između međujezičkog i unutarjezičkog prevo-đenja, što odražava empirijsku okolnost da nije uvek una-pred jasno šta je jedan jezik, t j . gde prestaju razlike izme-đu pojedinih kodova »istog« jezika (dijalekti u sinhronijskojravni ili na osi dijahronije, sociolekti, funkcionalni stilovi iliregistri) a gde počinju razlike između odelitih jezika, Ovoje pitanje za sociolingvističku i opštelingvističku teoriju vi-še nego za teoriju prevođenja samu po sebi, a ovde ga po-minjemo samo zato da bismo konstatovali kako svojevrs-nog prevođenja itekako ima i u granicama entiteta koji seu lingvističkom, istorijskom i sociokulturnom smislu sma-traju jednim jezikom i nose jedno ime. Osim toga, ako bi-smo produžili da razmišljamo u ovom pravcu lako bismoustanovili da nas pojam prevođenja ne napušta sasvim niunutar istog podjezika illi koda, utoliko što pri normalnojupotrebi jezika često ne izražavamo upravo ono što mislimo

3 V. Jakobson (1959); u srpskohrvatskom prevodu, u Babić (1979:133—9).

122

(granični slučaj čini svesna laž], ,ali naši sagovornici ipakbez teškoća razumeju »šta smo hteli da kažemo«.

Ovim bismo se, dakako, veoma udaljili od uobičajenogshvatanja prevođenja, jer se čitanje mis'li manje ili višeprikrivenih divergentnim verbalnim iskazima obično ne sma-tra prevodilačkim postupkom. Prirodna posledica ovakvog ko-raka bilo bi uviđanje da je prevođenje u jednom illi u dru-gom smislu komponenta svake jezičke komunikacije, kakoizmeđu tako i unutar pojedinih jezika — razume se, uz od-govarajuće varijacije u vrsti i stepenu. Mi ćemo ovaj teo-rijski zanimljiv teren ostaviti s napomenom da je on većbio predmet pronicljivih proučavanja, ovog puta sa stano-višta koja su u ponečemu bliža filozofiji jezika nego kon-vencionalnim predstavama o prirodi prevođenja.4

Pošto smo donekle razmotrili ponuđenu opštu definicijuprevođenja, sada smo u mogućnosti da teoriju prevođenjaodredimo kao teoriju procesa prevođenja u naznačenom smi-slu — dakle, kao teoriju procesa (prenošenja jezički obliko-vanih sadržaja iz jednog jezika u neki drugi jezik (zanema-rujući pomenute teškoće teorijskih razgraničenja, koje nisuneposredno relevantne za našu dalju analizu s obzirom nanjen nužno pojednostavljen i uopšten karakter). Ovako shva-ćena, teorija prevođenja nam se ukazuje pred očima kao ob-last naučnog istraživanja među čija glavna obeležja spadajusledeća: (1) opštost obuhvata, (2) lingvistička zasnovanost,13) komunikacijsko usmerenje, i (4] interdisciplinarnost.Reći ćemo po nekoliko reči o svakom od ovih obeležja.

(1) Pošto je sedište procesa prevođenja Ijudski mozak,teorija prevođenja je u svojim temeljima — dakle, u ravniopštih principa, fundamentalnih pojmova, te osnovnog kate-gorijalnog i analitičkog aparata — jedna za sve jezike svetai za sve oblike i vrste prevođenja. Upravo po tome, u najve-ćoj meri, ona i jeste teorija, to jest nešto više od registro-vanja i opisivanja pojedinačnih činjenica. Samo na nižimnivoima apstrakcije dolazi do delimičnog diferenciranja, ko-je dozvoijava da se govori o tzv. posebnim teorijama pre-vođenja, i!i tačnije o slojevitom grananju opšte teorije sobzirom na prirodu prevodioca, medijum u kome se odvijaprevođenje, vrstu tekstova koji se prevode i slično. U tomsmislu teorija prevođenja može se, uprošćeno govoreći, po-

V. naročito Steiner (1975).

123

deliti na teoriju Ijudskog prevođenja i teoriju mašinskogprevođenja, a prva od njih dalje na teoriju usmenog prevo-denja i teoriju pismenog prevođenja; prvu od ove dve mo-žemo dalje da delimo na teoriju simultanog i teoriju kon-sekutivnog prevođenja, a drugu npr. na teoriju stručnog iteoriju književnog prevođenja; ovu potonju, pak, još daljena teoriju proznog, teoriju poetskog i teoriju dramskog pre-vođenja; i tako dalje, ili na neki sličan način. Ono što jeovde bitno jeste da ovakve posebne teorije, ma kako bilemeđusobno razgraničene i pojedinačno formulisane, nisu ne-zavisne od hijerarhijskog poretka kakav 'je ovde upravo ocr-tan. One se mogu plodotvomo posmatrati jedino kao po-sebni slučajevi sukcesivno viših teorijskih nivoa — odnos-no, u krajnjem izvodu, opšte teorije prevođenja, u čijimokvirima one jedino i tnogu da u punoj meri i u pravomsmislu reči ostvare svoje pretenzije na teorijski status, ičijem izgrađivanju i same doprinose svojim specifičnim re-zultatima.

(2) Teorija prevođenja je nužno lingvistički zasnovanadisciplina, i to u dva odelita iako međusobno povezana smi-sla: prvo, prevođenje je jezička operacija. na čijem počet-ku i kraju nalazimo poruke sačinjene prema pravilima uk-Ijučenih jezičkih kodova; i drugo, teorija prevođenja kaosavremena naučna oblast najvećim delom je izrasla u ned-rima moderne lingvistike, od koje pozajmljuje glavninu svogpojmovnog i metodološkog aparata.

(3) Gledajući u svom predmetu naročit oblik komunika-cije, teorija prevođenja po svojoj prirodi poseduje komuni-kacijsko usmerenje, odnosno spada u krug disciplina kojese bave temeljnim fenomenom međuljudskog opštenja. Saovog stanovišta, predmet njenog proučavanja može se odre-diti i kao komuniciranje značenja preko jezičkih granica.

(4) Uz svu svoju lingvističku utemeljenost i komunika-cijsku orijentaciju, teorija prevođenja je izrazito interdisci-plinarna oblast istraživanja, u stvaralačkom prožimanju savećim brojem nauka o čoveku i društvu (u rasponu od neu-ropsihologije do etnologije), zatim se teorijom komunikacijai teorijom informacija, teorijom književnosti i komparativ-nom stilistikom, itd. Među lingvističkim disciplinama, onaje upućena na najtešnju saradnju sa deskriptivnom i kon-trastivnom lingvistikom (posebno na semantičkom planu),

124

sa opštom lingvistikom (naročito u vezi sa pitanjima ling-vističke tipologije i jezičkih univerzalija), te sa psiholingvi-stikom, sociolingvistikom i primenjenom lingvistikom.5

Pošto smo na naznačeni način odredili opšti karakter teo-rije prevođenja kao interdisciplinarnog polja proučavanja nalingvističkim i komunikacijskim osnovama, biće uputno dase osvrnemo na neke logične pos'ledice ovakvog pristupaispitivanom predmetu — imajući u vidu neke stavove kojise povremeno nekritički zauzimaju o pojedinim pitanjima izovog kruga, bez prethodnog uspostavljanja bilo kakvog ši-reg teorijskog okvira.

Najpre ćemo da posvetimo nekoliko trenutaka statusu ob-lasti koja se obično naziva teorijom književnog prevođenja.S obzirom na istaknuto mesto koje u prevodilačkoj praksipripada književnom prevodu, razumljivo je interesovanje ko-.je u određenim krugovima vlada upravo za ovu oblast. Te-že je, međutim, razumeti to što je ovo interesovanje ne-retko praćeno implicitnim i!i čak eksplicitnim zanemariva-njem — da ne kažemo omalovažavanjem — drugih vrstaprevođenja kao, navodno, teorijski neinteresantnih domenaprevodilačkog zanatstva. Izgleda da se ovde teorija prevođe-nja brka sa subjektivnim vrednovanjem prevodilačke prakse;jasno je, naime, da teorija prevođenja mora da obuhvati svevidove prevodilačke delatnosti (dakle, uz »umetničku« i onu»zanatsku«) — upravo kao što teoriju jezika interesuju svemanifestacije Ijudskog govora (dakle, ne samo »elitni« negoi »egzotični« jezici]. Iz našeg prethodnog izlaganja proističeda teorija književnog prevođenja ne može da bude ništadrugo do poseban slučaj teorije prevođenja u opštem smi-slu, od nje diferenciran otprilike u meri u kojoj književnakomunikacija predstavlja poseban slučaj jezičke komunika-cije. A iz činjenice da se književnoj komunikaciji često pri-daje naročita važnost nikako ne treba izvlačiti zaključak daće samim tim i teorija književnog prevođenja nužno biti naj-važniji il> najrazvijeniji deo teorije prevođenja — još ma-

5 0 nekima od ovih veza, s obzirom na karakter komunikacijski us-merene teorije prevođenja, šire govori lvir (1978a, naročito pogl. 6—7).

125

nje, da se deo može delotvorno izgrađivati izvan okvira ce-line. Najzad, istorijska je činjenica (i, kako smo maločasvideli, nimalo slučajna) da je teorija prevođenja u moder-nom smislu izrasla na terenu lingvistike, a ne, na primer,teorije književnosti; iz književnoteorijskih krugova dosad suuglavnom stizale manje ili više opravdane parcijalne kritikepojedinih lingvističkih pristupa teoriji prevođenja, gl\\ ne ikoherentni samostalni teorijski modeli.6

Razjašnjenju ove situacije možda će doprineti jedna malalerminološka vežba. U nekim naučnim krugovima govori seo tzv. lingvističkoj teoriji prevođenja, pri čemu ovaj atributmo2e da odražava samo upotrebljenu 'lingvističku aparaturu,bez impliciranog kontrasta sa alternativnim pristupima (štoje slučaj npr. kod Katforda),7 ili se on pak naglašava kaodistinktivno obeležje u poređenju sa nekim zamišljenim druk-čije fundiranim teorijama, po pravilu književnog porekla (kaokod nekih sovjetskih autora).8 Za nas je relevantan samoovaj drugi slučaj, jer se takvim postupkom »književna teo-rija prevođenja« nastoji uspostaviti kao paralelna »Iingvistič-koj teoriii prevođenja«. Ovo se, međutim, ne može prihva-tit i , jer nema nikakve »opšte« teorije prevođenja koja bi sedelila na jednu »lingvističku« i drugu »književnu« kompo-nentu. Mi smo već videli da je opšta teorija prevođenjaistovremeno i lingvistička, što i sam naziv »lingvistička teo-rija prevođenja« čini u dobroj meri pleonastičnim. Drugiupravo pomenuti naziv, »književna teorija prevođenja«, sa-svim je neadekvatan, jer bi upućivao na nekakvu teorijusvekolikog prevođenja koja bi bila književno zasnovana, amogućnost postojanja nečeg ovakvog teško je zamisliti. Ve-rovatno se zato ovaj termin rede i javlja, pa se obično upo-Irebljava termin »teorija književnog prevođenja«, koji ije pot-puno umesan jer se odnosi na teorijske osnove jedne odpostojećih vrsta prevođenja. Ali »pandani« ovako skloplje-nog termina na »drugoj«, lingvističkoj strani glasili bi »teo-rija jezičkog prevođenja« (što je već krajnje pleonastično),

6 Ovde, razume se, ne uzimamo u obzir dela koja se tematski ogra-ničavaju na poetiku književnog prevoda, ne ulazeći u sistematsku di-skusiju o odnosu te problematike prema opštim pitanjima teorije pre-vođenja. Izgleda da ima samo delimičnih izuzetaka od iznetog opštegsuda; jedan od njih jeste Popovič (1980).

7 V. Catford (1965).8 Na ovu literatum detaljnije upućuju Sibinović (1979) i Stojnić (1980).

126

ili možda »teorija Hingvističkog prevođenja« (što je besmi-sleno).

Već i ove terminološke asimetrije ukazuju na neodrživostimplicitnog postulata po kome se »književno« predstavljakao paralelno »lingvističkom« — kako se čini, mahom zatoda bi se »lingvističke« teorije mogle polemički prikazati ujednoj ogoljenoj verziji i njima potom suprotstaviti »knji-ževne« teorije kao jedine koje su kadre da se ponesu sasvime što nadilazi običnu informativnu upotrebu jezika, štoje jezički bogato, slojevito i stilski obeleženo — jednomrečju, sa »pravim« problemima prevođenja.

Ovde, međutim, treba imati na umu tri stvari. Prvo, mno-gi nepotrebni nesporazumi, pa i protivrečnosti ovako pos-tavljenih razmatranja proističu iz nedovoljnog razlikovanjaravni materijala (jezičko/književno) od ravni nauke (lingvisti-čko/književnoteorijsko), što dovodi do zbunjujućih dvosmi-slenosti (npr. »lingvističko« u primeni čas na nauku o jezi-ku, čas na sam jezik!) i asimetrija (npr. lingvističko/knji-ževno). Drugo, čak i kada se ovi odnosi ispravno postave,valjalo bi prethodno objasniti šta će se smatrati lingvistič-kim pristupom a šta književnoteorijskim, i zašto bi se filo-loška potka llingvističkih istraživanja danas smatrala nečimu što nauka o jeziku nema pristupa. I treće, metodološki jeneopravdano deliti »dokle« može sama lingvistika, a »odak-ie« je potrebno nešto drugo. lako nauka o jeziku čini glavnideo osnove teorije prevođenja u celini, ona ne imože samada objasni nijednu vrstu prevođenja, upravo kao što ni samanauka o književnosti, poetika ili stilistika ne može da ob-jasni književno prevođenje. Interdisciplinarna saradnja nalingvističkim osnovama ipotrebna je u svim slučajevima, uzmanji lii veći udeo pojedinih disciplina zavisno od osobe-nosti svakog od njih. Prevođenje 'književnih te'kstova, makoliko bilo s razlogom visoko vrednovano, samo je podvrstaprevođenja (jezičkih) tekstova, pa je tako i teorija književ-nog prevođenja samo jedna grana (lingvističke) teorije pre-vođenja. U teoriji prevođenja, kao ni bilo gde, književno sene može suprotstavljati jezičkom jer je i samo — jezičko,iako posebne vrste; a granicu između tzv. književnih i tzv.neknjiževnih tekstova i inače je u teorijskom smislu mnogoteže odrediti nego što se to često pretpostavlja. I uopšteuzev, odnos dela i celine nikada se ne bi smeo predstavljatikao odnos ravnopravnih delova.

127

Iz ovih razloga teorija književnog prevođenja ne može dapostoji osim kao deo jedne obuhvatnije discipline, kojunazivamo prosto — teorija prevođenja (podrazumevajući za-pravo redundantne atribute »opšta« i »lingvistička«). Noovakav kategorijalni odnos, koji isključuje neopravdano svo-đenje lingvističkog doprinosa na pretežno šematsko mani-pulisanje uprošćenim teorijskim modelima i uspostavljanjeparalelizma na toj osnovi, ne znači, razume se, i jedno-smeran saobraćaj. Počivajući na opštim postulatima teorijeprevođenja, teorija književnog prevođenja iste te postulateneprekidno obogaćuje svojim specifičnim doprinosima, ste-čenim kroz uvid u probllematiku prevođenja književnih tek-stova, i na taj način stvaralački učestvuje u razvoju oblastičiji deo sačinjava.9

U pogledu glavnih teorijskih problema teorije prevođenja,koji takođe proističu iz načina na koji je ona ovde postav-Ijena, možemo da kažemo samo to da i oni odražavaju na-značenu hijerarhiju, postojeći — i imajući svoju neospornuvažnost — na različitim nivoima apstrakcije. Tako je, pri-mera radi, tradicionalno pitanje da li je dopušteno stihoveprevoditi u prozi autentičan problem teorije književnog pre-vođenja, ali na višim nivoima problemi nisu više filološkogili nekog sličnog posebnog karaktera nego idu u daleko op-štije sfere lingvistike, teorije komunikacija, pa čak i neuro-psihollogije: stožerni problem teorije prevođenja verovatnoje pitanje šta se dešava u mozgu prevodioca dok prevodi.Zbog toga je modeliranje procesa prevođenja podjednakovažno za teoriju prevođenja kao što je za lingvistiku znaćaj-na izrada modela čovekove verbalne aktivnosti. A okolnostda se savremena nauka možda još nije ni približila odgovoruna najkmpnija teorijska pitanja ne bi smela da stvori utisakda takva pitanja i ne postoje, ili da nemaju značaja — barkada je reč o teoriji prevođenja!

Pošto smo se dotakli teorijskih problema razmatrane ob-lasti, valjalo bi se osvrnuti i na njene teorijske pojmove.Pomenućemo samo središnje mesto koje među ovima pri-pada pojmu adekvatnog prevoda. Za razliku od pojmova lepog i

9 Problemu odnosa između lingvističkog i književnoteorijskog u teo-nji prevođenja analitički pristupa i Sibinović (1979), sa unekoliko druk-čijih polazišta i sa zaključcima koji se otuda samo delimično poduda-raju sa našima. Istog problema mestimično se dotiču, u literaturi nasrpskohrvatskom jeziku, Stojnić (1980), Popovič (1980) i Levi (1982).

128

tačnog prevoda, kojima se često'operiše, pojam adekvatnogprevoda (inače ovima hijerarhijski nadređen) ima u punoj meriteorijski status u okviru teorije prevođenja. Prevođenje jemnogo više nego dov na lepu reč, čak i kada se radi oumetničkom prevodu; a tačnost, i onda kada se može je-dinstveno utvrditi, nije nužno i najveća vrlina svakog pre-voda. Međutim, adekvatnost — koja se danas najčešće od-ređuje kao funkcionalna ekvivalentnost u datom jezičkom ikulturnom kontekstu — jeste ovde ključni pojam, čijem ćerazrađivanju teorija prevođenja morati u budućnosti da po-klanja naročitu pažnju.lc Vekovne debate oko pitanja da ti jeprevođenje zanat ili umetnost, ili pitanja da li je bolji doslo-van ili slobodan prevod, nisu urodile nekim većim plodovima— kao, uostalom, ni nešto savremeniji teorijski spor o mo-gućnosti ili nemogućnosti prevođenja. »Koiliko se prevoditine može, toliko se opet prevoditi mora« — jezgrovito kon-statuje povodom ove poslednje dileme Radoslav Katičić.11 Ibiće dobro ako se u duhu ove jednostavne praktične mudro-sti napuste besplodni pseudo-probllemi, kao i subjektivne glo-rifikatorske ili negatorske ocene pojedinih oblika ili vrstaprevođenja, kako bi se glavni napori mogli složno posvetitionome što uistinu ulazi u okvire i problematiku teorije pre-vođenja, a o čemu smo i mi ovde pokušali da kažemo nekureč.

Iz svega rečenog proističe da teoriju prevođenja kao celo-vitu naučnu discipllinu skorašnjeg nastanka treba jasno razli-kovati od fragmentarnih uvida u pojedine teorijske problemeprevodilaštva, koliko god povremeno dubokih i dragocenih,koje 'Su tokom vekova ostavili ljudi od pera — a pogotovo jetreba razlikovati od same prevodilačke prakse. Imajući sop-stvene probleme i ciljeve intelektualnog reda, teorija prevo-đenja ne sme da se shvati kao prevodilački servis bilo kojevrste; njen primarni zadatak je da objasni proces prevođenja,a ne da omogući dobro prevođenje. No ovo ne znači da vezeizmeđu teorije i prakse nisu mnogostruke i u ovom domenu,da praksa ne može da obezbedi od teorije nikakvu pomoć,

10 Pojam ekvivalentnosti na teorijski dosledan način razraduje Ivir(1978a i posebno 1978c). Pitanje adekvatnosti, s naročitim obzirom naknjiževni prevod, razmatra se i u literaturi navedenoj u prethodnojbelešci.

11 Katičić (1972:3).

129

niti da teorija može da postoji bez prakse koju treba darasvetli.

S ovim u vezi treba ukazati i na neophodnu distinkciju (ko-ja se takođe mahom previđa] između teorije prevođenja itehnike prevođenja — pri čemu dosta toga što se ponekadneobavezno svrstava u teoriju zapravo pripada tehnici. Dadamo samo jedan primer, kvantitativno i kvalitativno različiteteškoće do kojih dolazi u prevođenju između genetski, tipo-loški i kulturno različito udaljenih jezika iziskuje i različiteprevodilačke tehnike (razume se, često i sa određenim im-plikacijama za teoriju prevođenja), ali se zbog ovoga ne mo-raju postulirati različite teorije prevođenja za pojedine pa-rove jezika. Samo pri nebrižljivoj i proizvoljnoj upotrebi os-novhe terminologije može se govoriti, kako se to nekadačini, o posebnim teorijama iprevođenja u slučaju, recimo, srp-skohrvatskog i ruskog, odnosno srpskohrvatskog i arapskogjezika; ako bi se ovakav postupak dosledno primenjivao, brojmogućih »teorija prevođenja« — s obzirom na broj jezika usvetu — brzo bi dostigao astronomsku vrednost, a pojamteorije bio bi lišen svakog smisLa.

U zaključku ćemo reći samo ovo: viđena na način koji jeovde izložen u glavnim crtama, teorija prevođenja zajednosa krugom srodnih disciplina krči puteve ka boljem razume-vanju nekih fundamentailnih pitanja funkcionisanja Ijudskogjezika, pored toga što i sa praktične strane može da doprine-se unapređenju komunikacije između različitih jezičkih i kul-turnih grupa rasutih u prostorno-vremenskom kontinuumu na-še planete.

12.Teorija prevođenja kao naučna disciplina

1. Uvod. Kao veoma aktuelna naučna disciplina koja je teku početnoj fazi razvoja, teorija prevođenja izaziva sve većupažnju u mnogim sredinama, uključujući i našu. Međutim,ovo interesovanje prate — a na određen način i podstiču— različita shvatanja u vezi ne samo sa pojedinostlma, ne-go ponekad i sa osnovnim pretpostavkama oblasti o kojojje reč, Povremeno se čak izražava sumnja u samu moguć-nost postojanja teorije prevođenja, ali za ovako ekstremnuskepsu nema pravog opravdanja. Trebalo bi da bude dovolj-no očigledno da postoji jedan skup teorijskih znanja i hipo-teza o procesu prevođenja i rezultatima toga procesa, i daje — primera radi — upravo to predmet razmatranja u broj-nim publikacijama sa ovog područja.1

No ako nema razloga da se dovodi u sumnju postojanjejedne oblasti istraživanja koja se s pravom može nazivatiteorijom prevođenja, valja priznati da ima raznih mišljenjao naučnom statusu takve jedne discipline — naročito sobzirom na njen predmet, njene ciljeve i njen stvarni ilipotencijallni domet. Sistematski prikaz ove materije lako biispunio celu jednu knjigu, pa ovaj pristupni ogled ne možeda ima takvih pretenzija. U njemu će biti u najkraćim cr-tama izloženo autorovo lično viđenje glavnih uporišnih ta-čaka ove problematike, zasnovano na aktuelnim lingvistič-kim i komunikacijskim pristupima fenomenu prevođenja. Zaovu priiiku prihvatićemo poznatu definiciju prevođenja kaooblika komunikacije pri kome se neki vanjezički sadržaji,prethodno izraženi u jednom jeziku, prenose u neki drugijezik.2 Teorija prevođenja jeste teorija ovog procesa. Kakva

1 Neke od ovih publikacija navode se u prethodnom i ovom poglavlju.Pored onih posebno citiranih, među važnija dela inostrane literatureubrajaju se npr. Mounin (1963), Revzin/Rozencvejg (1964), Ljudskanov(1969), Komissarov (1980) i Nevvmark (1981). Nešto širi spisak naslovana nekoliko jezika daje Sibinović (1983:107—10).

2 Osvrt na neke teškoće ovakve jedne opšte definicije dat je u pret-hodnom poglavlju. Tematska podudarnost ovih poglavlja izazvaće u da-Ijem tekstu i neka neizbežna ponavljanja.

131

obeležja ove teorije proističu iz prirode empirijske pojavekoja čini predmet njenog ispitivanja?

Izvesno odsustvo sklonostj da se u ovom slučaju uopšteozbiljnije govori o nekakvoj teoriji, koje se povremeno mo-že primetiti naročito među proučavaocima književnog pre-voda, po svemu sudeći ima trojak izvor. Prvo, pojam prevo-đenja se implicitno sužava i izjednačava sa književnim pre-vođenjem. Drugo, tako shvaceno prevođenje doživljava sekao delatnost isuviše složena i kreativna da bi se moglaobuhvatiti čvrstim teorijskim šemama i obrascima. I treće,sam pojam teorije shvata se na način koji ovom domenu neodgovara, pa se onda već intuitivno odbacuje.

Međutim, sve tri faze ovog postupka podložne su kritič-kom preispitivanju. Najpre, sasvim je evidentno da jednsteorija procesa prevođenja mora da obuhvati sve oblike ivrste prevođenja. Zatim, ako se teorijsko bavljenje feno-menom prevođenja priznaje kao moguća i celishodna inte-lektualna delatnost, onda se iz nje ne može unapred izuzi-mati nijedan vid prevođenja; može se samo govoriti o de-limičnom diferenciranju i prilagođavanju teorijskog okvira.(0 ova dva pitanja biće više reči niže). Najzad, što se tičesamog pojma teorije, ovde je Vladimir Ivir ukazao na dvaosnovna smisla u kojima se upotrebljava reč »teorija« i napotrebu njihovog razlikovanja. U strogom i tehničkom snru-slu, koji najbolje odgovara egzaktnim naukama, teorija.jekoherentan i precizno definisan sistem znanja o nekoj po-javi (npr. kvantna teorija, teorija relativnosti, teorija skupova isL). U slobodnijem smislu, primerenijem humanističkim disci-plinama, teorija je manje ili više difuzan skup saznanja ilimisli o datoj pojavi, dakile naprosto teorijsko razmišljanjekoje stoji nasuprot praktičnoj delatnosti u odgovarajućemdomenu.3 Teorija prevođenja je teorija u ovom drugom smi-slu — iako, kao i druge teorije u toj kategoriji, normalnoteži razvijanju atributa koji bi je mogli približiti teorijamaiz prve pomenute grupe. Imajući u vidu ovakvo razlikovanje,kao i činjenicu da se malo ko protivi, na primer, pojmovimateorije jezika ili teorije književnosti, odista je teško videtišta bi se moglo zameriti samoj koncepciji jedne teorijeprevođenja. Međutim, ono što je ne samo moguće negoi neophodno jeste da se u vidokrugu ipak sadrži mera teo-

Nešto više o ovome v. kod Ivira (1978a:53—4).

132

rijskih obeležja koja odgovara ovoj oblasti, i koja namećeodređene obaveze svakom ozbiljnom razgovoru o pitanjimaiz njenog delokruga. Teorija prevođenja nije nikakav mate-rnatički bauk od koga bi trebalo zazirati u odbrani lepih ve-ština; ali ona, s druge strane, ne dopušta ni one krajnje re-toričke i terminološke slobode koje bi pojmu teorije, makako shvaćenom, oduzele svaki smisao.

2. Predmet teorije pievočenja. Ako se naziv »teorija prevo-đenja« odnosi na teorijsko razmišljanje o prevođenju kaosvojevrsnom fenomenu, onda domen ove oblasti u načeluobuhvata s jedne strane sve oblike i vrste prevođenja, a sdruge strane sve jezike sveta. U ravni temeljnih pojmova iprincipa, kao i osnovnog kategonjalnog i analitičkog apara-ta, ona se odlikuje jednom opštošću koja joj, pre svega os-talog, upravo i garantuje status teorije, omogućujući darazmatranja problema prevođenja prevaziđu deskriptivni nivoregistrovanja i opisivanja pojedinačnih činjenica i da seuzdignu do pokušaja objašnjenja suštine samog procesa kojileži u osnovi svekolikog prevodilaštva.

Tek na nižim nivoima apstrakcije dolazi do diferenciranja,pa i tada samo delimičnog — utoliko što se opšta teorijaprevođenja unekoliko konkretizuje s obzirom na prirodu pre-vodioca, medijum prevođenja ili vrstu tekstova koji se pre-vode. Tako se, uprošćeno uzeto, iz opšte teorije prevođenjana sledećem nižem nivou izvode teorija ljudskog prevođe-nja i teorija mašinskog prevođenja; na sledećem nivou te-orija Ijudskog prevođenja konkretizuje se kao teorija usme-nog i teorija pismenog prevođenja; na sledećem nivou prvase još dalje specifikuje kao teorija simultanog i teorija kon-sekutivnog prevođenja, a druga kao teorija stručnog i teori-ja književnog prevođenja; ova posledn}a se na još nižemnivou detaljizuje kao teorija proznog, teorija ipoetskog i teo-rija dramskog prevođenja — ili sve ovo na neki drugi ali usuštini sličan način.

No ovakve posebne teorije, ma kako ih međusobno raz-graničili, ostaju bitno zavisne od upravo naznačenog hije-rarhijskog poretka: one nisu drugo do posebni slučajevisukcesivno viših teorijskih nivoa — to jest, u krajnjem iz-vodu, opšte teorije prevođenja. Ne bi bi'lo mnogo koristi,recimo, od jedne teorije konsekutivnog prevođenja koja se.delom suprotstavljena teoriji simultanog prevođenja, ne bi

133

stalno pozivalla i na zajedničke više kategorije, obuhvaćeneteorijom usmenog prevođenja, a preko njih i na one jošopštije. Slično tome, intelektualni sadržaj teorije mašinskogprevođenja (koji sa ovog stanovišta treba odvojiti od prak-tičnih tehnoloških pogodnosti) dobija svoje puno značenjejedino kroz svetlo koje baca na Ijudsko prevođenje, dopri-noseći time razvoju opšte teorije prevođenja. lli opet, teo-rjja dramskog prevođenja mora da se odredi s jedne straneprema teoriji proznog i teoriji poetskog prevođenja, akose uztne da su ove tri u istoj ravni, a s druge da se ne-prekidno poziva na teoriju književnog prevođenja kao obu-hvatniju instancu i, preko nje, na druge više kategorije. Nataj način, posebne teorije prevođenja dobijaju svoje mestou odnosu prema drugim teorijama u istoj ravni i prema hi-jerarhijski nadređenim teorijama; mera njihovog samostal-nog života određena je ovim okvirom. Time se ujedno po-drazumeva i uzajamna zavisnost posebnih teorija i opšteteorije — utoliko što one prve ostvaruju svoje pretenzije nateorijski status upravo stalnim pozivanjem na kategorije iprincipe ove druge, dok sa svoje strane svojim specifičnimrezultatima doprinose njihovom daljem izgrađivanju.

Pošto smo na naznačeni način odredili nivoe opšteg iposebnog, može se postaviti pitanje opravdanosti uvođenjanivoa pojedinačnog, a uz to i pitanje mogućeg sadržaja jed-nog takvog nivoa. Ovaj metodološki korak ponegde je izve-den u stručnoj literaturi, uglavnom tako što su postuliranepojedinačne teorije prevođenja za svaki par jezika koji ulazeu prevodni odnos. No ovakav potez nije opravdan — barako ne smetnemo s uma da još uvek govorimo o teorijiprevođenja. Empirijski gledano, sigurno je da prevođenjeizmeđu jezika koji su strukturno, genetski i kulturno razli-čito udaljeni postavlja donekle različite probleme: ako, naprimer, srpskohrvatski jednom dovedemo u prevodni odnossa slovenačkim, drugi put sa francuskim a treći put sa ki-neskim, to izvesno nije ista stvar. No ovo još ne znači dazbog toga treba govoriti o zasebnim teorijama prevođenjaza svaki par jezika; s obzirom na broj jezika u svetu, ovak-vo sparivanje urodilo bi ogromnim brojem »teorija prevo-denja«, pri čemu bi sam pojam teorije izgubio svako znače-nje — što bi bio jedan ekstreman slučaj terminoloških (atime, u ovom slučaju, i pojmovnih) neobaveznosti na kojesmo ranije aludirali. Kontrastiranje jezika u parovima sa

134

prevodnog stanovišta jeste bitan deo posla, ali ne pod za-gllavljem pojedinačnih teorija za svaki par; kako ćemo vide-ti kasnije, ovo pripada deskriptivnom planu proučavanja.

Iz dosadašnjeg izlaganja sledi da teorija prevođenja po-red opšteg nivoa sadrži i posebne nivoe, definisane (barjednim delom) vrstom tekstova koji se prevode — dakle,specifičnostima ispitivanog predmeta. U ovom slučaju neizgleda celishodno deliti teoriju prevođenja i prema užempristupu, iako se u literaturi često govori npr. o denotativ-noj, ili semantičkoj, illi transformacionoj teoriji prevođenjaitd. I ovo je terminološki odveć slobodno, jer se ovde unajboljem s!lučaju radi o pojedinim lingvističkim modelimau službi iste šire teorije, modelima koji se i sami mogusamo uslovno razgraničiti, od kojih nijedan nije sam po sebidovoljan, ] koji se daju racionalno koristiti jedino u različi-tim kombinacijama s obzirom na konkretne potrebe.

3. Lingvistička i komunikacijska osnova teorije prevodenja.Ako se ovakav stav zauzme u pogledu užeg pristupa, štase može reći za širi pristup — to jest, za veoma čestoupotrebljavane pojmove kao što su »lingvistička teorija pre-vođenja« ili »komunikacijska teorija prevođenja«? Ova dvaodređenja ukazuju nam se kao u velikoj meri redundantna— izuzev, naravno, ako se namerno upotrebljavaju tako dabi se mogla suprotstaviti nekim drugim određenjima, što urazmišljanje o ovakvim pitanjima često unosi više zabunenego reda. Teorija prevođenja kao celina jeste lingvističkizasnovana disciplina, pre svega zato što je prevođenje je-zička operacija, na čijem početku i kraju nalazimo tekstovesačinjene prema pravilima jezičkih sistema. Osim toga, i uvezi s prethodnim, upravo je lingvistika odigralla ključnuulogu u rađanju i razvoju teorije prevođenja kao moclernenaučne discipline, pozajmljujući joj najveći deo njenog poj-movnog i metodološkog aparata. S druge strane, naglašava-jući — zajedno sa lingvistikom — komunikacijsku ulogujezika, i gledajući u prevođenju prevashodno specifičan ob-lik verbalne komunikacije, teorija prevođenja već sama posebi poseduje određeno komunikacijsko usmerenje. Pred-met njenog proučavanja upravo se može i odrediti kao sa-opštavanje značenja preko jezičkih prepreka, pa se ona takopridružuje krugu disciplina koje se bave procesima među-Ijudskog opštenja. Ovo već jasno ukazuje i na njen inter-

135

disciplinarnl karakter. Stoga je teorija prevođenja po samojprirodi svojih preokupacija interdisciplinarno polje prouča-vanja na Imgvističkim i komunikacijskim osnovama.

Ovako shvaćena, teorija prevođenja ne bi se mogla dellitina, recimo, »lingvističku« i »književnu« teoriju prevođenja— kako se to ponekad čini kad se ovi odnosi posmatrajuizvan jednog obuhvatnog teorijskog okvira. Postoje, naime,tendencije u jednom delu literature (naročito sovjetske, ne-mačke, a sada i naše) da se pojam »lingvistička teorijaprevođenja« odredi veoma usko, kao pristup ograničen is-ključivo na šematsko baratanje jednim brojem proizvoljnoodabranih lingvističkih modela i obrazaca, da bi se ovomesuprotstavio pojam jedne »književne teorije prevođenja« (il i,tačnije, teorije književnog prevođenja, odnosno poetike knji-ževnog prevoda) kao, po prirodi stvari, nečega daleko raz-rađenijeg i bogatijeg. Pošto se izvrši ovakva podela, običnose dokazuje — manje ili više uverljivo, pod usiovom da seprihvate početne premise — kako Iingvistički pristup možezbog svoje svedenosti da bude dovoljan samo ako je reč ostručnim tekstovima, dok je za poduhvatanje sa problemimaknjiževnog prevođenja potrebno nešto više — to jest, knji-ževnoteorijski pristup.

Ovakvom rezonovanju, koje se na prvi pogled može uči-niti prihvatljivim, moraju se ipak uputiti izvesne suštinskezamerke. Pre svega, granica između stručnih i književnihtekstova ne može se lako utvrditi: sve vrste tekstova stil-ski su obeležene, i to tako da se može govoriti o razlikamau koncentracij; pre nego u vrsti upotrebljenih stilskih sred-stava — zbog čega je i pristup prevođenju u osnovi ipakisti. Zatim, nema opravdanja za ovako veštačko sužavanjepojma lingvističke teorije prevođenja; kako smo već videli,svekolika teorija prevođenja sama po sebi je dobrim delomi lingvistička. I na kraju, ipogrešan je način razmišiljanja kojinastoji da odredi »dokle« može da dobaci sama lingvistika,a »odakle« je potrebno nešto drugo. Sama lingvistika nemože da objasni ni stručno prevođenje, upravo kao što niteorija književnosti ne može sama da objasni književno pre-vođenje. Prevođenje je složen postupak, <pa je svaka teorijaprevođenja nužno interdiscipllinarna — iz čega jasno sledida je za obe pomenute vrste prevođenja potrebno još dostatoga.

Razume se da se ovim ne negiraju specifičnosti bilo struč-

136

nog bilo književnog prevođenja, niti se pak u bilo čemu os-porava teorija književnog prevođenja; jedino se stvari po-kušavaju sagledati u odgovarajućim proporcijama. Mi smoranije već naznačili mesto teorije književnog prevođenja uokviru teorije prevođenja, a ovde samo ukazujemo da tomesto nije u istoj ravni sa nekakvom usko »lingvističkom«teorijom prevođenja. Teorija književnog prevođenja samo jeposeban slučaj teorije prevođenja (koja je u isti mah, videlismo, lingvistička i komunikacijska), od nje diferenciran pri-bližno u meri u kojoj književna komunikacija predstavljaposeban s'lučaj jezičke komunikacije. lako se prevođenjeknjiževnih tekstova s razlogom visoko vrednuje, ono je ipaksamo podvrsta prevođenja (jezičkih) tekstova; otuda je iteorija književnog prevođenja samo jedan oblik (lingvistič-ke) teorije prevođenja. Ovde je, dakle, u pitanju odnos de-la i celine, a ne odnos ravnopravnih dellova. A ranije smoveć videli i to da ovakav odnos nipošto ne znači jednosme-ran saobraćaj- ako teorija književnog prevođenja u tnnogoćemu zavisi od one obuhvatnije oblasti koju nazivamo samoteorijom prevođenja (podrazumevajući atribute »opšta«,»lingvistička« i »komunikacijska«), ona tu istu oblast i una-pređuje svojim posebnim uvidima i rezultatima.4

Da bi nam se, međutim, ove relacije prikazale u adekvat-nijem svetlu, potrebno je da se unesu izvesne korekcije uneka dosta uvrežena mišljenja. A iznad svega, čini se, va-Ijalo bi obuzdati sklonosti ka nipodaštavanju stručnog pre-vođenja i fetišiziranju književnog prevođenja. Stručno pre-vođenje takođe je u principu veoma interesantno sa teorij-ske strane, a i književno prevođenje, uz svu svoju osobe-nost i slojevitost, može i mora da bude predmet strogonaučnog istraživanja. Ciljajući na neke ekstremne stavoveo konačnoj »nedodirljivosti« književnog dela, jedan savre-meni teoretičar prevođenja kaže sledeće: »Da li, međutim,možemo i smemo da prevođenje književnih tekstova kaoknjiževnu operaciju uistinu uzdižemo u metafizičke visinekao kakav mysterium tremendum et fascinosum, gde vladajoš samo čista estetska subjektivnost koja nije podložnakontroli niti ispitivanju — ovo je pitanje čije postavljanjemora biti dopušteno jednom lingvisti.. .« (Koller 1979:104).

4 Ovaj odnos već je nešto detaljnije razmotren u prethodnom poglavIju; upor. i literaturu u belešci 9 tamo.

137

4. Osnovni problemi teorije prevodenja. Ako je teorija pre-vođenja pokušaj objašnjenja procesa prevođenja, onda njenstožerni teorijski problem jeste pitanje šta se dešava umozgu prevodioca dok prevodi. Problem je, znači, takvogkaraktera da se prvenstveno jaVlja u psiholingvističkoj i ne-uropsihološkoj ravni, pa mu se zasad može pristupati jedi-no uz pomoć modeliranja. No činjenica da se o ovome vrlomalo zna, i da to uglavnom ostaje za buduća interdiscipli-narna istraživanja, ne znači da problem ne postoji, niti dase može tek tako skinuti sa dnevnog reda kao nerealan. Sdruge strane, očigledno je i to da postoje mnogobrojni kon-kretniji problemi čije rešavanje ne može da čeka da se naj-pre pronađe detaljan odgovor na najopštije teorijsko pitanje.

Nešto je određenije prirode, ali još uvek teško rešiv, je-dan ključni problem koji se u teorijskom smislu predstavljakao pravi paradoks. Naime, sama mogućnost prevođenjapočiva na pretpostavci da se značenja (t j. informacije sadr-žane u jezičkim porukama) mogu očuvati netaknuta prilikomprenošenja iz jednog jezika u neki drugi jezik. Ali kako jeovo moguće kada se zna da se svi jezici međusobno razli-kuju, i to kako u pogledu samih svojih struktura tako i sobzirom na kulture koje se u njima izražavaju? Drugim re-čima, kako se može postići jednakost u različitosti, t j . pre-neti isti sadržaj iz jednog jezičkog ruha u drugo, kad jeneosporno da između forme i sadržaja u jeziku postoji tes-na veza, i da su mnogi jezički oblikovani sadržaji uz to joši izrazito kulturno uslovljeni? Nešto konkretnije, za bilokoja dva jezika ustanovićemo da u ravni sistema jednog idrugog po pravilu nema prave podudarnosti tipa 1:1 izmeđunjihovih znakova, dok se u procesu prekodiranja, dakle uravni tekstova, mora u principu postići upravo takva podu-darnost elemenata oba jezika na planu sadržaja. Otkrivanjesistemskih odnosa koji ipak omogućuju uspostavljanje teks-tualnih ekvivalentnosti prevashodno je zadatak deskriptiv-nog karaktera, koji se rešava uz pomoć kontrastivne analizeparova jezika, pri čemu se proučava odnos između formalnihkorespondenata (na planu jezičkih sistema) i prevodnih ek-vivalenata (na planu komunikacijskih situacija]. Što se tičeteorijske strane ovog opšteg problema, zasad jedino reše-nje jeste da se ne traži previše. U odsustvu jedne razra-đene univerzalne teorije semantičkog transfera, pojam »is-ti sadržaj« vallja shvatati nešto elastičnije, uz prihvatanje

138

činjenice da apsolutnih ekvivallenata između različitih jezikanema i ne može biti (baš kao ni apsolutnih sinonima unutaristog jezika), te da se treba zadovoljiti pronalaženjem ono-ga što Najda naziva najbližim prirodnim ekvivalentom (Nida1964; Nida/Taber 1969).

Ovim smo se dotakli i pitanja adekvatnosti prevoda, štoje jedan od središnjih pojmova celokupne teorije prevođenja.U praktičnom prevodilačkom poslu često se kao ideal ističelep prevod (naročito kod književnog prevođenja) ili paktačan prevod (posebno u stručnom prevođenju); ističe se,takođe, da dobar prevod treba da bude i tečan i tačan. Me-đutim, ovi pojmovi su isuviše subjektivni, odnosno relativ-ni — lepo za koga? tačno na kojem planu? — da bi pred-stavljali teorijske koncepte. Za razliku od njih, adekvatanprevod jeste teorijska kategorija, njima hijerarhijski nadre-đena, i jedan od važnih predstojećih zadataka teorije pre-vođenja jeste dalje razrađivanje ovog pojma, uz specifikacijukomponenti i kriterijuma adekvatnosti. Dobru osnovu za ovopruža aktuelno opšte shvatanje adekvatnosti kao funkciona!-ne ekvivalentnosti u datom jezičkom i situacionom kon-tekstu.5

Pomenuti problemi i pojmovi, koje smo naveli samo kaoprimer, jesu visokog kategorijalnog reda i imaju opštu vred-nost. Posebne teorije (kao teorija mašinskog prevođenja,teorija usmenog prevođenja, teorija književnog prevođenjaitd.) imaju, razume se, i niz svojih specijalnih problema —u koje se, međutim, ovde ne može ulaziti.

5. Ciljevi teorije prevodenja. Glavni ciijevi teorije prevođe-nja već su naznačeni tokom razmatranja njenog predmetai njenih osnovnih problema i pojmova. Treba ipak još uka-zati na razliku između teorijskih i praktičnih ciljeva u ovomdomenu, kako bi se izbegli mogući nesporazumi. Pre svegatreba teoriju prevođenja odvojiti od same prevodilačke pra'k-se. Bar u nekim vidovima, prevođenje kao praktična delat-nost kontinuirano postoji još od preistonjskih vremena, dabi se kroz istonjski period — a naročito tokom poslednjadva stoleća — intenzivno razvijaio i širilo, kako s obzirom

5 Više o ovim pitanjima, sa primerima, v kod Ivira (1978a, c j , unekim radovima u zbornicima Babića (1979) i Rajića (1981) i u drugojveć citiranoj domaćoj literaturi.

139

na raznolikost prevođenih tekstova tako i u pogledu brojaobuhvaćenih jezika. Ovo je predmet istorije prevođenja.6

Uporedo sa praksom, i u tesnoj vezi s njom, nastaju ipočeci teorijskog razmišljanja o prevodilačkim problemima

a'li skup nepovezanih (ma koliko ponekad dubokih) uvidau prirodu pojedinačnih problema još nije teorija prevođenja,iako čini deo osnove na kojoj će ova da izraste. 0 teoriiiprevođenja zapravo se može govoriti tek sa pojavom (ma-kar u obrisima) prvih koherentnih teorijskih sistema, kojinajavljuju konstituisanje jedne naučne discipline sui gene-ris. Teoriju prevođenja u ovom smislu ne bi trebalo brkatisa tehnikom prevođenja, koja se takođe užurbano razvija.Ovo, naravno, ne znači da su teorija i praksa nepovezane.Jasno je da praksa čini empirijsku građu teorije i predmetnjenog objašnjenja; takođe je jasno da teorija može na od~ređene — iako mahom indirektne — načine da doprineseunapređivanju same te prakse (na primer, putem teorijskogškolovanja prevodilaca, ili kroz iznalaženje kriterijuma zaobjektivno vrednovanje prevoda). Ipak ne treba izgubiti izvida činjenicu da osnovni zadatak teorije prevođenja jesteda objasni proces prevođenja, a ne da poboljša kvalitetprevodilačkog posla.7 Prema tome, iako naučno proučavanjeprevođenja ima i svojih primenjenih aspekata, teorija pre-vođenja kao celina pre ide u red fundamentalnih nego pri-menjenih disciplina.

6. Naučni status teorije prevodenja. Kao naučna disciplinasa samostalnim i jasno definisanim predmetom proučavanjai sa sopstvenim ciljevima, teorija prevođenja — kako smoupravo nagovestili — postoji tek odskora, tačnije nekih dva-deset godina. Povoljnu kllimu za njeno nastajanje stvorio jeskllop okolnosti, među kojima je glavnu ulogu odigrao s jed-ne strane razmah prevodilaštva, praćen institucionalnim or-ganizovanjem ove struke, a s druge strane brz savremenirazvoj relevantnih naučnih disciplina — pre svega lingvisti-ke, teorije komunikacija i teorije informacija; značajnogudela (posebno u smislu lingvističkog usmeravanja teorije

6 Konstan pregled istonje prevodilaštva i teonjskog razmišljanja cproblemima prevođenja daje Sibinović (1979, I deo).

7 Nekoliko uopštenih ali dobro odmerenih uvodnih napomena o odno-su teonje i prakse u prevođenju sadrži Popovič (1980.457—8).

140

prevođenja) imalo je i rađanje mašinskog prevođenja.8 Me-đu lingvističkim disciplinama, teorija prevođenja i danasnajživlje sarađuje sa opštelingvističkom teorijom, deskrip-tivnom, tipdloškom i kontrastivnom lingvistikom, zatim sasociolingvistikom i psiholingvistikom, te sa nekim oblasti-ma primenjene Dingvistike.

Ovde treba istaći da se radi o istinskoj saradnji a ne.ojednostranom preuzimanju, jer ako se teorija prevođenjaobilato služi lingvističkim modelima i metodama, ona za uz-vrat obogaćuje nauku o jeziku, nudeći joj svoja specifičnaviđenja nekih temeljnih lingvističkih problema, naročito udomenu semantike. (Setimo se, na primer, pitanja među-jezičkog prenošenja semantičkih sadržaja — što je samo je-dan vid povezanosti forme i značenja u jeziku kao central-nog teorijskog problema lingvistike.) Međutim, naporedosa širim prihvatanjem implikacija činjenice da prevođenjekao oblik komunikacije nije samo međujezički postupak ne-go i društveni čin, teorija prevođenja je dobijalla i sve izra-zitiji interdisciplinarni karakter. Tako je došlo do njenogdelimičnog predmetnog i metodološkog presecanja sa ni-zom drugih disciplina sa kojima danas takođe sarađuje —od filozofije jezika, preko psihologije, etnologije i sociolo-gije, do teorije književnosti, estetike i komparativne stili-stike.

Ne mogavši da za tako kratko vreme u nekoj većoj merirazvije svoje potencijale, teorija prevođenja je još uvek ufazi nastajanja, pa se od nje ne bi smelo tražiti više negošto je ona u ovom trenutku kadra da pruži. Deo nedoumicaoko njenog identiteta i statusa svakako se može pripisatinjenim dečjim bolestima. No čini se da je, ukupno uzev,ona ipak na pravom putu da se razvije u punopravnog članazajednice savremenih nauka, koji ispunjava opšte zahtevekao što su mogućnost formalizacije, primenljivost objektiv-nih merila, empirijska proverljivost hipoteza itd.

7. Teorija prevođenja i nauka o prevodenju. Povezivanje poj-mova teorije i nauke u prethodnom oddljku dovodi nas, naj-zad, do jednog dopunskog osvrta kojim ćemo da zaključimo

8 Detaljniji podaci koji govore o bliskosti veze između teorije prevođenja i lingvistike mogu se naći u već citiranim delima nekih domaćihautora; sistematski istorijski pregled, uz navođenje glavne literature,daje Vojvoda (1973).

141

ovaj naš nužno uopšteni i selektivni preglled. Naime, u stra-noj literaturi koja se bavi ovim krugom pitanja vrlo je čestopšti naziv »teorija prevođenja« (v. npr. Catford 1965, Ni-da/Taber 1969, Barhudarov 1975, Fedorov 1983), ali se ne-retko kao osnovni termin javlja i »nauka o prevođenju« (v.npr. Nida 1964, Neubert 1968, Wilss 1977, Koller 1979). Udomaćoj literaturi terminološku vrednost ima samo prva al-ternativa, pa se sistematski govori samo o teoriji prevođe-nja (v. npr. Ivir 1978a, Sibinović 1979, Babić 1979, Rajić1981 i naslove prethodnog i ovog poglavlja ove knjige), dokse pojam nauke o prevođenju javlja samo sporadično (v.npr. Sibinović 1983:77-8). Reklo bi se da ovde nije u pita-nju samo terminološka razlika, jer se ovi nazivi mogu ma-nje ili više dosledno vezati za sadržaje različitog obuhvata,a delom i kvaliteta — kao što se to nastoji učiniti u nekimaod upravo citiranih dela, naročito iz nemačke literature.

Ako se želi ići ka ovakvim pojmovno-terminološkim raz-graničenjima, onda izgleda sasvim prirodno da se celokupnaoblast nazove naukom o prevođenju, a da se termin »teorijaprevođenja« rezerviše za opšteteorijski deo ove nauke (štobi bio odnos približno analogan onome između lingvistike i'iingvističke teorije, ili između nauke o književnosti i teori-je književnosti). Pri ovoj podeli, teorija prevođenja činilabi onaj hipotetičko-deduktivni i modeliranju podložni fondopštih principa, kategorija i pojmova koji uključuje moguć-nosti, granice, usiove, činioce i zakonitosti prevođenja, ana koji obično upućuje naziv »opšta teorija prevođenja«;na ovo je težište bilo stavljeno i u našem prikazu. Tu bi ula-zili i opštiji delovi onoga što smo nazvali posebnim, t j .hijerarhijski nižim teorijama prevođenja, određenim premaobliku ili vrsti prevođenja, kao i opšteteorijske implikacijeproučavanja pojedinih parova jezika u prevodnom odnosu.Međutim, samo ovo prevodno sparivanje pojedinih jezika ucelini ne bi išlo u teoriju prevođenja nego u fundamentallnideskriptivni sloj nauke o prevođenju, gde bi se uz oslonacna opštu teoriju i uz metodološku pomoć kontrastivne Iing-vistike istraživali specifični problemi odnosa ekvivalentnostiza svaki par jezika, i to na svim nivoima strukture — fono-loško-grafološkom, gramatičkom, leksičko-frazeološkom i sti-lističkom. U tom smislu bi se moglo reći da teorija prevo-đenja nije zavisna od izbora konkretnih jezičkih parova i daupravo stoga i jeste opšta, dok deskriptivna komponenta

142

nauke o prevođenju jeste ovim uslovljena i po tome imapojedinačno-opisni karakter.

Pored teorijskog i deskriptivnog de'Ia, nauka o prevođenjuimala bi i primenjeni deo (gde bi spadale oblasti kao štosu tehnika prevođenja, kritika prevoda, prevodilačka didak-tika i pisanje priručnika za prevodioce), kao i istorijski deo(koji bi obuhvatao istorijski razvoj prevodilaštva i same na-uke o prevođenju). Ovako zaokruženo viđenje domena naukeo prevodenju i njenih glavnih podela pojednostavljeno jegrafički prikazano shkom 1. na kraju ovog teksta.

Iznete podele samo su okvirnog karaktera i ostaju pod-ložne modifikacijama i preciziranju u svetlu budućih sazna-nja i konkretnih potreba. Ipak se već sada može reći da binaznačeno diferenciranje između nauke o prevođenju kaošireg područja koje obuhvata sve oblasti i sve vidove na-učnog proučavanja prevođenja, i teorije prevođenja kao užegteorijskog de!a ove nauke, moglo da doprinese boljem razu-mevanju različitih zadataka koji proističu iz ove materije, atime i postepenom uklanjanju nekih nesporazuma koji nor-mallno prate razvoj jedne nove naučne discipline.

N A U K A O P R E V O Đ E N J U

TEORIJA PREVOĐENJA(»opšta«, »llngvistička«)

sorijajdskogevođenja

smenog'evođenja

Teorijamašinskogpievođenja

DESKRIPTIVNAI

ieškoćeprevodilačkogkontrastlranjajezika uparovima

iorijamultanogevođenja

Teorljakonsekutivnogprevođenja

Teorijastručnogprevodenja

TeorijaJ<njiževnogprevođenja

PRIMENJENA

tehnikaprevođenja

kntikaprevoda

prevodilafikadidaktika

priručnlcl

ISTORIJSKA

istorijaprevodilaštvainaukeo prevođenju

Teorijaproznogprevođenja

Teorljapoetskogprevođenja

Teorijadramskogorevođenia

Sl. 1.

IVNastava jezika

13.

Jezik i kultura sa sociolingvističkogstanovišta

Tema ovog kratkog i nužno uopštenog izlaganja podrazume-va relevantnost sociolingvističkih uvida i rezultata za kul-turno osetljivu nastavu stranih jezika. Da bi se takva tezamogla raščlaniti i bar donekle operacionalizovati, neophodanje osvrt na ključne termine sadržane u naslovu. Drugim re-čima, valja utvrditi šta ćemo za potrebe ovog priloga, ukontekstu o kome je reč, smatrati jezikom, šta kulturom,a šta socioiingvističkim stanovištem.

1. Jezik. Kao što to dobro znaju nastavnici stranih jezika,u ovoj obllasti dugo je bila ustaljena pedagoška fikcija ojednom monolitnom, unapred datom modelu stranog jezikakoji je trebalo samo preneti učenicima. Problem izbora uokviru toga jezika pri tom se nije postavljao, a dobro po-znati rezultat ovakvog postupka bio je da su učenici čestoimali velikih teškoća oko usklađivanja stečenih znanja isvojih stvarnih komunikacijskih potreba. Ovakva iskustva,kombinovana sa saznanjima do kojih su došle sociolingvisti-ka, primenjena lingvistika i srodne discipline, u novije vre-me su učvrstila i popularizovala gledište po kome se po-jam »savremeni strani jezik« ne sme prihvatati kao a prioridefinisana kategorija koja se na neki način sama po sebirazume, nego se, naprotiv, mora prethodno analizirati zapotrebe nastave. Takva analiza ukazuje na različite dimen-zije izbora unutar datog jezika. Tako se, na primer, možepredavati bilo opšti jezik bilo jezik neke posebne struke,pri čemu težište može da bude na različitim registrima ilifunkcionalnim stilovima, na govorenom ili pisanom jeziku,i slično. Kod policentrično standardizovanih jezika postavlljase uz to i pitanje izbora standardne varijante; primera radi,kod engleskog jezika ovo znači biranje između britanske,američke ili neke treće nacionalne ili pak internacionalnevarijante, a kod španskog između kastiljske i latinskoame-ričke varijante. (Možemo uzgred da konstatujemo kako sesvojevrsni problemi ovog reda javljaju i u nastavi srpsko-

148

hrvatskog kao stranog jezika.)1 Izbori po pomenutim dimen-zijama diktirani su ciljevima nastave, uzrastom i potrebamaučenika, zatim geopolitičkim položajem i tradiciona'lnim op-redeljenjima zajednice u kojoj se dati jezik izučava, i takodalje.2

2. Kultura. Pojam kulture ovde treba shvatiti u širem an-tropološkom smislu, koji obuhvata materijalna i duhovna do-bra određene jezičke zajednice, njene institucije i obrasceponašanja, sisteme vrednosti, kao i njen sveukupni pogledna svet i način života.3 Ovde treba voditi računa ne samoo različitosti jezika i kultura, nego i o odsustvu brojčanepodudarnosti i simetrične raspodele ovih kategorija — od-sustvu koje je najupadljivije upravo kod jezika koji se naj-više izučavaju kao strani. Poznato je, naime, da se jednakulturna i državna zajednica često služi većim brojem je-zika (npr. Belgija, Švajcarska, Kanada itd.), i obrnuto, dase jedan jezik upotrebljava u više zajednica (npr. engleski,španski, nemački, francuski i t d j . Sa stanovišta nastavestranih jezika prva pomenuta situacija nije od većeg zna-čaja, jer ta nastava po pravilu nije usmerena ka administra-tivno-političkim nego ka jezičko-kulturnim entitetima, ali dru-ga pomenuta situacija jeste u ovom poglledu relevantna.zato što upotreba istog jezika u različitim kulturama možes jedne strane da prikrije značajne kulturne razlike, a s dru-ge da selekciji elemenata kulture koji će se predavati uzdati jezik pridoda još jednu važnu dimenziju. Tako, na pri-mer, ako je reč o evropskom kulturnom krugu, na odgova-rajućim stepenima nastave nemačkog jezika ne sme se izgu-biti iz vida određeno (i u nekim oblastima života dosta iz-razito) kulturno diferenciranje između Savezne RepublikeNemačke, Nemačke Demokratske Republike, Austrije i Švaj-carske. A izlazeći iz pomenutog kruga, valja imati na umuda se francuski osim u Evropi govori i u Kanadi, španski iu Latinskoj Americi, a engleski u više zemallja širom sveta.

' O ovoj nastavi v. sada Vučković (1984).2 Nešto šire o nekima od ovde pomenutih problema v. u sledećem

poglavlju.3 Različite pristupe pojmu kulture uopšte, i posebno u nastavi stra-

nih jezika, izlaže Đorđević (1975), sa uputama na dalju literaturu. Kri-tički pregled različitih shvatanja opšteg pojma kulture daju Kroeber//Kluckhohn (1963), a pionirsko delo na području lingvističkog kontras-tiranja kultura predstavlja Lado (1957). Za neke novije pristupe v. sadaBakingem (1982).

149

lako to samo marginalno zalazi u temu koju razmatramo,na ovom mestu želimo da pomenemo značaj jednog osobe-nog vida kulture — upotrebljavajući ovaj termin sada udrukčijem i specifičnijem značenju. Reč je o nečemu štobismo nazvali jezičkom kulturom pojedinaca i društvenihkolektiva, podrazumevajući pod tim nešto znatno više odonoga što se kod nas obično naziva kulturom govora. Ovajposllednji termin, kao i slični nazivi u povremenoj nesiste-matskoj upotrebi, trebalo bi da obuhvati sve komponentekultivisanog govora (i pisanja), ali se njegovo značenje upraksi Cesto svođi na ortoepske i ortografske pojedinostikao što su razlikovanje pojedinih glasova, akcenata i duži-na, pisanje velikih slova, interpunkcija i slično. Manja paž-nja poklanja se, na primer, razvijanju sposobnosti koherent-nog i logičnog izlaganja, sažimanja i proširivanja tekstova, iuopšte ekonomičnog i svrsishodnog a uvek do kraja jasnogizražavanja. Koncepcija jezičke kulture kakvu imamo na umuuključuje sve pomenute veštine, i to kako u maternjem je-ziku tako i u stranim jezicima koji se uče, .ali uz to i zna-nja o različitim jezicima i njihovim kulturama, te stavoveprema nosiocima jezičkih varijeteta (ovo poslednje je odnaročite važnosti u višejezičnim zajednicama). Negovanjejezičke kulture u ovom širokom smislu, koji obuhvata od-ređena znanja, sposobnosti i stavove u vezi s jezikom i je-zicima, ne bi samo širilo vidike pojedincima i doprinosilorazvoju ličnosti, nego bi bilo i od ne malog društvenog zna-čaja u borbi protiv svakovrsnih predrasuda, jezičke i nacio-nalne isključivosti, etnocentrizma, kulturnog imperijalizma islličnih pojava koje u današnjem svetu truju odnose međuIjudima i narodima. Ispravno postavljena i kulturno usme-rena nastava stranih jezika mogla bi mnogo toga da priložiovim naporima — koji, razume se, idu među najvažnije op-šte ciljeve obrazovanja i vaspitanja u celini.4

3. Sociolingvističko stanovište. Sociolingvistika proučavajezik u njegovom društvenom kontekstu. Kako između jezi-ka i društva postoji složen splet odnosa, ovo široko i inter-disciplinarno polje proučavanja može se uslovno isparceli-sati — s obzirom na specifičnije predmete, metode i poseb-no ciljeve istraživanja — na nekoliko oblasti obelleženih

4 Nešto šire obrazloženje ove koncepcije jezičke kulture sadrži Bu-garski (1986, pogl. III).

150

karakterističniim dvočlanim ili tročlanim nazivima. Pored solciolingvistike u užem smislu, svog udela ovde itnaju disciJpline kao što su antropološka lingvistika, etnolingvistika, solciologija jezika, socijalna psihologija jezika, te psiholingviJstika. Pitanje razgraničenja ovih područja izlazilo bi iz okvijra naše teme.5 Ovde treba samo da konstatujemo da sveove naučne oblasti imaju, pored teorijskih, i svoje prime-lnjene aspekte, i to u mnogim obllastima života. Što se ticelnastave stranih jezika, ona nesumnjivo može da se una-[predi ako se u njenom vidokrugu nađu — razume se, većlprema realnim mogućnostima — sociolingvistički pristup iz-lboru jezičkih varijeteta, etnolingvistički obrasci ponašanjalsociopsihološki stavovi prema jeziku, psiholingvistički pro-lcesi usvajanja drugih jezika, i drugo što inače spada ulovaj multidisciplinarni kompleks.6 U nekim sredinama najovom terenu se začinje, kao čisto primenjena oMast, dlsci-lplina koju sovjetski autori nazivaju lingvostranovedenie, a|koja se kod nas (iz nužde, i terminološki ne najsrećnije)ponekad naziva lingvokulturologijom: to je proučavanje ilpedagoško prezentiranje sociokulturnih činilaca koji utiču naučenje nekog jezika kao stranog, dakle neka vrsta primenje-|ne etnolingvistike u jednom značenju ovog termina.7

Sve što je navedeno u prethodnom odeljku može se — sa [naučne strane možda nedovoljno precizno, ali iz pedagoškeperspektive uglavnom opravdano — svrstati pod socioling-lvističko stanovište. Ono, znači, obuhvata svest o fenomeno-loškoj raznolikosti jezičkih sredstava, o kognitivnim i kul-turnim vidovima te raznolikosti, o različitim društvenim funk-

5 Na srpskohrvatskom jeziku danas ima više publikacija domaćih istranih autora posvećenih različitim vidovima problematike jezika i dru-štva. V. naročito Bugarski (1974, 1986), Bugarski/lvir/Mikeš (1976), Hol(1976), Fishman (1978), Radovanović (1979), Vorf (1979), Hajmz (1980),Sapir (1984).

6 Obaveštenja o aktuelnim istraživanjima u ovim oblastima, a sa sta-novišta učenja i nastave jezika, pruža Pride (1979). — Kod nas je, po-red već pomenutog sintetičkog rada Radmile Đorđević, objavljeno višekraćih radova o pojedinim pitanjima nastave kulture, kao Riđanović(1965), Kolka (1976) i Krstulović (1976), dok iz produkcije poslednjihgodina treba naročito videti zbornik pod Stojnić (1982), sa referatimakoji obrađuju neka od pitanja pomenutih u našem tekstu.

7 Upor. Vereščagin/Kostomarov (1983) i kod nas Nikolić (1979). Po-sebno mesto kultura zauzima i u nastavi drugog jezika; v. npr. Jukić(1979) u kontekstu nastave srpskohrvatskog kao jezika društvene sre-dine učenicima mađarskog maternjeg jezika.

1 5 1

cijama datog jezika, o komunikacijskom potencijalu njego-vih govornika, o diferenciranim načinima njegove upotrebes obzirom na učesnike u komunikaciji, na predmet i ciljkomunikacije, na vanjezički ili situacioni kontekst, itd. Ova-kva svest bi u načelu trebalo da prožima sve etape nastav-nog procesa: od izbora jezika i varijeteta koji će se preda-vati (gde su od naročite pomoći sociologija jezika, odnosnosociollingvistika), preko selekcije materijala (uz posebnu po-moć etnolingvistike sa lingvokulturologijom, kao i socijalnepsihologije jezika), do gradiranja i prezentacije u udžbeni-cima (ipri cemu treba računati i sa psiholingvistikom). Posebi se razume da uloga ovih novijih osvetljenja nije dazasene nego da dopune i izoštre doprinos koji jezičkoj na-stavi pružaju njeni tradicionallni oslonci kao što su psiho-logija, pedagogija i metodika. Između ostalog, ovim se ot-vara put ka udžbenicima koji će biti — kao i programi nakojima se temelje — istinski savremeni, odgovarajući ka-ko psihofizičkim mogućnostima učenika tako i njihovimstvarnim potrebama i interesovanjima, a uz to služeći i ne-kim širim društvenim ciljevima koje smo ranije pomenuli.

Iz spleta međusobno povezanih pristupa jeziku u kulturii društvu, u ovoj iprilici ćemo da izdvojimo jedan koji jepočeo da se izrazitije razvija tokom poslednje decenije akoji kod nas još nije šire poznat, pa ćemo o njemu da ka-žemo nekoliko reči. U krilu socijalne psihologije, kao naukekoja proučava interakcije individualnog ponašanja i njego-vog društvenog konteksta, počela je da izrasta socijalna psi-hologija jezika, koja jezičku aktivnost pojedinaca posmatrai tumači sa gledišta njihovih društveno uslovljenih stavova,motivacija, namera, očekivanja itd. Ovaj ugao gledanja omo-gućuje i bolje sagledanje problema koji nastaju kada dvajezika i dve kulture dođu u kontakt putem nastavnog proce-sa. Tako se, na primer, lakše uočava da se nastava stra-nih jezika jednim svojim važnim obeležjem bitno razlikujeod svih drugih školskih predmeta, sa kojima se u sistemuobrazovanja stavlja u isti red. Naime, dok se drugi pred-meti zasnivaju na kulturi učenika (što u određenoj meri

152

važi i za tehničke i prirodne nauke, iako se najjasnije vidikod humanističkih disciplina), jedino strani jezici nužnouvode perspektivu druge kulture, koja nije učenikova i čijeelemente on otuda tek treba da usvoji. Za razliku od drugihpredmeta, ovde se ne radi o savlađivanju novih informacijakoje su deo vlastite kulture, nego o usvajanju simboličkihsistema i referentnih okvira jedne drukčije etnojezičke za-jednice. Dakle, ne uči se o nečemu što je već na neki na-čin »svoje«, nego se ovladava nečim »tuđim«.

Ovo je već na iskustvenom planu dovoljno jasno; najzad,čovek ne uči strani jezik da bi ostao u granicama sopstvenekulture — naprotiv! Međutim, ovakva situacija može da imadalekosežnih implikacija. Pre svega, tim putem dolazi dodelom ekspl'icitnog a delom imiplicitnog kontrastiranja dve-ju kultura koje dolaze u dodir u nastavi, pri čemu treba vo-diti računa o činjenici da slika kulture stranog jezika done-kle zavisi od obeležja kulture domaćeg jezika, pa valja na-stojati da se izbegne efekat krivog ogledala. Osim toga, raz-ličiti vidovi kulture, kako jedne tako i druge, mogu u odre-đene svrhe da budu istaknuti u prvi plan u nastavi jezika,uz zanemarivanje drugih, u životu date zajednice ne manjevažnih. Tako je, na primer, naročito u nekim periodima, uudžbenicima izvesnih jezika za strance važno mesto dobija-la ideološka komponenta kulture, a sličnih akcenata može dabude i u nastavnim programima stranih jezika za domaćuupotrebu. U svakom slučaju, ova materija je po svojoj pri-rodi dosta delikatna, pa joj treba poklanjati dužnu pažnju.

Kao ilustracija sociopsihološke perspektive u razmatra-nom domenu može da posluži opšti model usvajanja drugihi stranih jezika koji je nedavno predložio kanadski psihologGardner.3 Prema ovom modelu, društvena sredina određujeskup kulturnih verovanja date zajednice Cuključujući i sta-vove prema drugim jezicima i kulturama). Ovaj skup utičena način i stepen manifestovanja pojedinih relevantnih kom-ponenti ličnosti — inteligencije, sposobnosti za učenje je-zika, motivacije itd. — u procesu usvajanja stranog jezika.Ovakve individualne razilike se neposredno ili posredno od-ražavaju kako u formalnoj nastavi stranog jezika tako i usticanju neformalnih iskustava s tim jezikom, pri čemu oba

8 V. Gardner (1979). U uvodnom delu ovog rada istaknuta je i oso-benost nastave stranog jezika sa kultumog gledišta na koju smo malo-pre ukazali.

153

načina usvajanja jezika daju svoje lingvističke i nelingvistič-ke (tj- kulturne) rezultate. Na taj način, društveni stavovirašireni u zajednici u kojoj se strani jezik uči snažno utičuna motivaciju, i tim putem (a ne direktno!) deluju na us-peh, dakle" na usvajanje jezičkih i kulturnih znanja. Sa svo-je strane, usvojena znanja povratno deluju na iste ove sta-vove, što model čini dinamičnim. U širim okvirima, empi-rijsku potvrdu ovog dejstva nalazimo u dobro poznatoj či-njenici da se kultura domaćeg jezika u ponečemu menjapod uticajem kulture stranog jezika. Ukratko, istraživanjana kojima se zasniva pomenuti model pokazuju da društve-ni kontekst utiče čak i na odnos između individualnih razli-ka i uspeha u učenju; ovo daje poseban značaj pristupu izugla socijalne psihologije.'

U zaključku, ima mnogo osnova za uverenje da bi stano-vište koje smo široko nazvali sociolingvističkirn, a kojeuključuje između ostalog i specifičniju perspektivu na kojusmo posebno ukazali, moglo — i moralo — značajno dadoprinese uspešnosti jedne savremeno postavljene i kul-turno usmerene nastave stranih jezika. Pri tom treba stalnodržati u vidokrugu one potencijale — za sadržajan i stvara-lački život, za delotvornu komunikaciju — koje svaki jeziknudi svojim nosiocima i koji za njih ostaju u njemu ova-ploćeni; a ovi potencijali upravo se i ostvaruju društvenomupotrebom jezičkih sistema u raznovrsnoj govornoj delat-nosti.

9 Navedeni rad Gardnera nastavlja se na ranije radove u istoj tra-diciji, kakvi su Gardner/Lambert (1972) i — sada dostupan u prevodu— Lambert (1980). Kao primer istraživanja stavova i motivacija našihstudenata navodimo rad- Dimitrijević/Đorđević (1975). V. i odeljak »Dru-štvena motivacija učenja stranih jezika« u zborniku Bugarski/lvir/Mikeš(1976). Opštije osvrte na socijalnu psihologiju jezika sadrži, na višemesta i uz dalju literaturu, Bugarski (1986).

14.Sociolingvistika i nastova jezika

Pojava sociolingvistike na naučnoj sceni omogućila je da seu novom svetlu sagledaju mnogi aspekti strukture, usvaja-nja i upotrebe jezika, uključujući i jezičku nastavu. Socio-lingvistika nudi okvir u kome se mogu sa više sistema negoranije pretresati problemi i diUeme odavno poznati iskus-nim nastavnicima, bar intuitivno ,ako ne sasvim i analitički,ali i pronalaziti rešenja za pitanja koja je tek savremenirazvoj događaja učinio aktuelnim. Popullarnost ove disciplinedanas je već tolika da se s razlogom može postaviti pitanjenjene zastupljenosti u nastavi jezika, naročito na univerzi-tetskom nivou. U ovom prilogu ukratko ćemo se osvrnutina nekoliko bitnih pitanja nastave jezika koja se pri tradi-cionalnim pristupima uglavnom nisu smatrala predmetomza diskusiju, jer se uzimalo da su odgovori na njih unapredpoznati, a koja jedno sociolingvističko stanovište uvelikoproblematizuje. Ovo razmatranje u principu se odnosi nanastavu kako stranih tako i maternjih jezika, dakako uz pri-iagođenja koja zahteva svaki od ova dva fundamentalnatipa jezičke nastave. U pogledu programskog okvira, teorij-ski povoljnu mogućnost predstavljalo bi uvođenje posebnogkursa iz sociolingvistike datog jezičkog područja, ali bi usadašnjim prilikama malo koja visokoškolska ustanova mo-gla sebi da dozvoli ovaj luksuz. Stoga ćemo ovde da se po-zabavimo realnijom alternativom prožimanja postojećih ob-'lika jezičke nastave sociolingvističkim uvidima i saznanjima.

Ovako glledano, pedagoška relevantnost sociolingvistikeočituje se u dve perspektive, koje ćemo uslovno nazvatispolljnom i unutrašnjom. Spoljna perspektiva obuhvata filo-loški kontekst jezičkih studija: istoriju, civilizaciju, književ-nost i kulturu naroda koji govore jezikom koji je predmetnastave. Unutrašnja perspektiva, izrazitije lingvistička, os-vetljava strukturu i upotrebu samog tog jezika kao komuni-kacijskog sistema uveliko oblikovanog interakcijom različi-tih društvenih činilaca. Podrazumevajući bez daljeg komen-tara širu valjanost prethodnog ugla posmatranja, koji je u

155

raznim oblicima i stepenima već vekovima zastupljen u na-stavi, i usredsređujući se na potonji, kao znatno noviji iotuda uopšte uzev slabije poznat u obrazovnim krugovima,pogledaćemo kako ovaj navodi na preispitivanje nekih širo-ko prihvaćenih ili pak zanemarenih stanovišta u vezi s po-jedinim pitanjima jezičke nastave.

(1) Cilj nastave, Konvencionalne predstave o ciljevima je-zičke nastave mogu se u slučaju maternjeg jezika svesti naovladavanje jezikom po uzoru na dobre pisce, a u slučajustranog jezika na što bolje poznavanje nekog njegovog va-žećeg »ispravnog« modela, idealizovanog i statički shva-ćenog. Sociolingvistika, međutim, priznajući postojanje raz-ličitih jezičkih varijeteta, stilova i normi, i svesnija razno-rodnih potrebg i uslova jezičkog opštenja, stavlja naglasakna svrsishodno i kreativno korišćenje raspoloživih jezičkihsredstava, odnosno na slobodnu komunikaciju sa različitimgrupama izvornih i neizvornih govornika pod različitim okol-nostima. Ovo ujedno zahteva i omogućuje veći stepen ela-boracije u diferenciranom korišćenju jezičkih veština — go-vorenja, razumevanja govora, pisanja i čitanja. Kod stranihjezika ovim putem se učvršćuje i svest o potrebi višestra-nog upoznavanja sa govornim repertoarima izvornih jezičkihzajednica i postizanj.a komunikativne sposo'bnosti u pove-zivanju skupova društvenih uloga sa odgovarajućim verbal-nim ponašanjem. Stoga se implicitno globalno određenje pokome cilj nastave nekog jezika jeste prosto da se taj jeziknauči, i to kao nekakva unapred zadata homogena celinačiji identitet nije ni na koji način pod znakom pitanja, po-kazuje nedopustivo naivnim sa sociolingvističkog, kao i glo-todidakiičkog stanovišta.

U nastavi stranih jezika, u vezi s ovim javlja se i pitanjeinstrumentallne ili pak integrativne motivacije, dakle cilj og-raničenog služenja jezikom u određene svrhe illi istinskekomunikacije uz učešće u kulturi toga jezika. A kod svet-skih jezika kakav je danas u najvećoj meri engleski, dvatipa motivacije mogu da se manifestuju i u svojevrsnojsintezi — na primer, kroz tzv. internacionallni engleski (ln-ternational English ili World English) kao idiom komunika-cije i kulture na nadnacionalnom planu, koji time postajei šire prihvatljiv u ovom vremenu nacionalnih osetljivosti.Naime, engleski u ovom obličju jeste potencijallni — a u

156

rastućoj meri i stvarni — medijum izvanredno razgranatogmeđunarodnog opštenja, ali i stvaralaštva u mnogim dome-nima upotrebe jezika, što pojam kulturne participacije neukida nego ga samo podiže na svetsku razinu. Uporedo saovim, prirodno slabe i asocijacije koje u današnjem uvelikoideologizovanom i politizovanom svetu često povezuju en-gleski jezik sa kolonijalizmom Britanske Imperije u prošlomveku ili politikom moći SAD u ovom. Tim putem se engle-ski, najrašireniji i najviše upotrebljavani internacionalni je-zik koji je ikada postojao, prilagođava savremenoj stvarno-sti i preporučuje za budućnost — između ostalog, i kao na-stavni cilj vrlo visokog stepena praktične upotrebljivosti, asa uvećanom merom idejne reprezentativnosti i emotivneneutralnosti. Čini se da iz ovih razloga koncept internacio-nalnog engleskog zaslužuje dalje razvijanje i primenu ukontekstu nastave stranih jezika — iako ovaj pojam nipo-što ne treba prihvatiti nekntički, jer on ipak po svojoj pri-rodi postavlja određene čisto lingvističke, sociološke i pe-dagoške probleme; pogotovo se ne sme podleći komotnojpretpostavci da bi on mogao da ukine potrebu za drugim je-zicima internacionalnog raspona.1

[2] Izbor jezičkog varijeteta. U slučaju maternjeg jezika,vanjetet koji će biti predmet nastave već je zadat samimpostojanjem standardnog ili književnog ob'lika datog jezika,a određena pitanja ove vrste mogu da se jave samo u vezisa eventualnom varijantnom raslojenošću fkao npr. kod srp-skohrvatskog). U nastavi stranih jezika, izbor varijeteta unačelu je osetljiv na promenljive civilizacijske, kulturne ipolitičke okolnosti — i ovde naročito ako se ovi ispoljava-ju u delimično različitim nacionallnim varijantama. Tako, naprimer, engleski i španski nude određene alternative u ovompogledu, a u nekim slojevima leksike i frazeologije i ne-mački — za razliku od ruskog ili italijanskog, a i francuskog{čija vanjantizacija u ovom smislu mahom nema uticaja naizbor nastavnog modela ovog jezika kao stranog). Najvećim

1 0 varijetetima engleskog jezika širom sveta i o njegovom međuna-rodnom statusu dosta se piše poslednjih godina. V. naročito Fishmanet al (1977), Smith (1981, 1983), Bailey/G6rlach (1982), Trudgill/Han-nah (1982), Brumfit (1982), Pride (1982), Kachru (1983), Greenbaum(1985) i časopis English World-Wicle; posebno u vezi s nastavom inter-nacionalnog engleskog, takođe Strevens (1980), Quirk/Widdowson (1985)i časopis World Language English.

157

rasponom izbora odlikuje se engleski, kao jezik raslojen unekoliko standardnih oblika. Sve do II svetskog rata nijebilo mnogo dilema oko modela engleskog kao stranog jezi-ka, jer je u tu svrhu po pravilu prihvatan, ne samo u Evropinego i drugde, vladajući obrazac standardnog britanskog en-gileskog u njegovom »prihvaćenom izgovoru« (ReceivedPronunciation). Sada, međutim, američki engleski predstavljaozbiljnog takmaca na raznim stranama, a ne treba gubiti izvida ni kanadsku, australijsku i druge verzije engleskog kaomaternjeg jezika. Pored toga, u mnogim zemljama u razvo-ju, gde se engleski predaje kao drugi jezik, lokalni varijetetiengleskog kao nematernjeg jezika (indijski, afrički i drugi}u stvarnosti već predstavljaju psihološki prihvatljivije nas-tavne obrasce no što bi to činili varijeteti engleskog kaomaternjeg jezika, pa se kao takvi već uveliko i koriste.

U svim ovim slučajevima, izabrani model mora da počivana zajedničkim obe'ležjima svih varijeteta jezika koji se pre-daje, dakle na zajedničkom jezičkom jezgru (common core).Za neke svrhe ovo može da posluži i kao polazište u izgra-đivanju strukturno pojednostavljenih varijeteta kakav je tzv.nuklearni engleski (Nuclear English).2 Nastava se pri tom od-vija uz moguće naglašavanje odlika pojedinih varijeteta uzavisnosti od lokalnih uslova, ali i uz registrovanje osobe-nosti nekih drugih, prema mogućnostima, a vodeći računao potrebi i željama onih koji jezik uče.

Povezujući ovo pitanje sa ranije pomenutim pitanjem ci-Ija nastave, lako ćemo utvrditi kako nas je sociolingvistikaučvrstiila u uverenju da više nije razumno, a ni moguće, te-žiti da nam učenik govori »kao Englez«, odnosno »kao Ame-rikanac« i slično, jer bi se odmah moralo pitati kao ko-ji upravo Englez ili Amerikanac, i to uzeto kako geografskitako i socijalno, ili zašto baš oni a ne neki treći, itd. Moždaje dovoljno — a to nikako nije malo dostignuće! — ako seon u tom jeziku oseti onako lagodno, neopterećeno i »in-ternacionalno« kao, recimo, Šveđanin i Holanđanin koji će.pri prvom susretu bilo gde u svetu, spontano da uspostavekomunikaciju na engleskom. Isti princip trebalo bi da važi iza druge jezike u međunarodnoj upotrebi. Ovo istovremenoznači da se moraju tolerisati i izvesna odstupanja od ideali-

2 0 zajedničkom jezgru v. npr. Quirk et al. (1972:13—4), a o nuklear-nom engleskom Quirk (1982).

158

zovanih obrazaca — rnožda naročito u sferi izgovora, a ov-de posebno akcenta i intonacije, gde je potpuno usvajanjeizvornih obrazaca najteže, a pri tom komunikacijski uglav-nom manje važno pošto se postigne određeni nivo aproksi-rnacije. Drugim rečima, autentično socio'!ingvističkom pojmu»jezik stranca« treba pokloniti dužnu pažnju, umesto da seon prosto odbacuje kao nešto što valja po svaku cenu izbe-gavati.3

(3) Funkcionalno raslojavanje unutar izabranog varijeteta.Ova tačka zapravo obuhvata kompleks pitanja, poznatijih uoperativnom smislu u nastavi stranih nego u nastavi mater-njih jezika, koja se tiču delimično različitih normi ugovoru i pisanjd, različitih registara ili funkcionalnihstilova, zatim raznih vrsta tekstova i govornih činova, i slič-ne materije. I sociolingvistika je doprinela značajne uvide uraznolikost upotrebe jezičkih sredstava u normalnoj situira-noj komunikaciji; a nastava jezika treba u ovom krugu daobezbedi diferencirane govome navike i razvijanje drugihjezičkih sposobnosti i veština — eventualno kroz neku vr-stu situacionog pristupa, ali na višem nivou od onoga kojije najčešće bio zrastupljen u ranijim programima pod ovimnazivom. Pošto je ova probllematika već srazmerno dobropoznata, bar u nastavi stranih jezika, na njoj se nećemo za-državati, ali smo je ipak pomenuli zbog njene velike važno-sti.

(4) Stavovi prema drugim varijetetima. Ako u nastavi ne-ma ni potrebe ni mogućnosti da se podjednaka pažnja po-kloni varijetetima jednog jezika koji nisu izabrani kao osnov-ni model, mogu se bar negovati ispravni stavovi prema nji-ma. Ovo znači, na primer, da se neki drugi nacionalni stan-dard, ako takav postoji, ne sme ni implicitno ocenjivati kaoinherentno inferioran. Takođe je veoma važno da se dosled-no izbegava rašireni potcenjivački ili čak rugački odnosprema regionalno obojenim dijalektima, urbanom substan-dardu i etničkim akcentima — rečju, prema govornim odli-kama onih koji možda nisu uživali prednosti formalnog ob-razovanja, a koje su neretko predmet akademskog kao i po-pularnog prezira. A kao što je do danas već i analitičkipoznato iz sociolingvistike i socijalne psihologije, iza sta-

3 Za pokušaj sistematskog pristupa pojmu sociolingvističkog odstupa-nja u jeziku stranca v. Janicki (1982).

159

vova o jezičkim varijetetima kriju se stavovi o njihovom go-vornicima, dok su predrasude prema govoru drugih slab po-četni kapital u ostvarivanju bilo kakve komunikacije s nji-ma, pa i samog Ijudskog razumevanja.4 U današnjem svetumora se naučiti živeti sa govornim kao i sa drugim razlika-ma, odnoseći se prema njima pozitivno a ne negativno; uovome je suština one sociolingvističke svesti koju trebarazvijati i kroz nastavu jezika.

Treba se odmah suprotstaviti i mogućoj elitističkoj vulga-rizaciji iznetog stanovišta, jer se njime ne pledira za produk-tivnu identifikaciju nego za jezičku i društvenu rekogniciju.Od studenta engleskog jezika, na primer, ne traži se dasada progovori kao jorkširski farmer, Pakistanac koji uprav-Ija autobusom londonskog gradskog saobraćaja ili uličnisvirač u njujorškom Harlemu, ali se očekuje da u okvirimamogućnosti prepozna neka obeležja njihovih varijeteta en-gleskog — i, još važnije, da prihvati i njihov dignitet kaoautentičnih Ijudskih idioma. Uostalom, nešto od ovoga ne-ophodno je i za potpunije razumevanje značajnih delova mo-derne književnosti na jeziku koji se izučava; tpostoji, nai-me, verovatnoća da će ona, naročito u svojim izrazitije regi-onalnim, etničkim i modernim urbanim manifestacijama, bitiprotkana obeležjima koja se obično ne povezuju sa jednomuskom koncepcijom književnog jezika. Ima, dakle, više do-brih razloga za nadilaženje dosta krutih akademskih, jezič-kih i sociopsiholoških modela u čijim se okvirima najčešćezadržavala tradicionalna nastava jezika.5

Na kraju još nešto. Svaka nastava već po svojoj prirodipodrazumeva mnoga uprošćenja i idealizacije daleko slože-nije stvarnosti u odgovarajućem domenu; u nastavi jezika,kao i nekih drugih humanističkih predmeta, ovome se popravilu pridružuju i apsolutizovane dvovailentne vrednosneorijentacije u stilu »dobro«/»loše«. Nasuprot tome, samapriroda sociolingvistike upućuje ovu na diferenciranje i fi-nije nijansiranje predmeta i pristupa; njene vrednosne ocene

4 Stavovi prema jezičkim varijetetima šire se razmatraju, uz navođenjadalje literature, u radovima: Bugarski (1982; 1986, pogl. V) i Kalogjera(1985).

5 Pojedini aspekti uloge koju sociolingvistika može da igra u nastavijezika razmatraju se i u delu literature navedene u prethodnom po-glavlju; uz to v. još Sociolingvistika i nastava jezika, te Mihajlović(1981) i Kolka (1983).

160

uvek su relativizovane s obzirom na različite komponentejezičkog i situacionog konteksta u kome dolazi do verba'lnekomunikacije. Usled ove suprotnosti u osnovnim polazišti-ma, susret nastave jezika i sociolingvistike, koji pruža po-godan okvir za sistematsko promišljanje problematike od in-teresa za obe oblasti, nije samo empirijski koristan nego jei teorijski relevantan. Stoga možemo da zaključimo, završa-vajući ovaj naš !letimični pregled, da bi svaka valjana teo-rija nastave jezika morala ozbiljno da uzme u obzir i spe-cifično sociolingvistička saznanja o usvajanju i upotrebi je-zika. S druge strane. proces nastave jezika može da olakšaispoljavanje i uočavanje pojedinih jezičkih obeležja, a po-sebno s njima povezanih društvenih vrednosti, interesant-nih za teoriju sociolingvistike. U vremenu koje dolazi, ovedve oblasti mogle bi da umnože tačke svojih stvaralačkihdodira u glavi, ali i u srcu, učenika jezika,

15.Norme, kontekst i nastava jezika

Tradicionalno poimanje jezičke norme počiva, kako izgleda,na pretpostavci da za svaki jezički kolektiv postoji uveksamo po jedna norma — pri čemu se dalje pretpostavlja dase tačno zna šta ta norma predviđa a šta isključuje, te dase pripadnici datog kolektiva uglavnom mogu deliti na onekoji normu čuvaju i one koji je ne poštuju; iponašanje ovihdrugih onda se osuđuje kao jedan od glavnih izvora neza-dovoljavajućeg stanja jezičke kulture. Ovo uprošćeno shva-tanje norme ušlo je i u temelje nastave jezika, kako mater-njeg tako i stranog.

Nasuprot ovome, slojevitost današnjeg života u uslovimaurbane civilizacije i proširenih komunikacijskih- mreža ističezahtev za znatno većom elastičnošću u pristupu jezičkoj,kao i svakoj drugoj društvenoj normativistici. Ne dovodećini na koji način u pitanje samu potrebu za jezičkom stan-dardizacijom i normiranjem jezika, mi bismo ipak morali,živeći u ovom vremenu, da preispitamo nasleđsne predstaveo jedinstvenoj i monolitnoj normi, neophodnoj i prikladnojza svakoga i u svakoj prilici. Istina, povremeno se i u ovimokvirima čuju upozorenja kako norma ne sme da bude kruta,te kako ona — naroćito na nekim nivoima jezičke strukture— treba svojom fleksibilnošću da omogućuje veću širinu uizboru jezičkih sredstava, sa posebnim obzirom na zahtevedobrog stila. Ali sva je prilika da ovo nije dovoljno, i datreba otići korak dalje u adekvatnijem modeliranju samogpojma jezičke nortne za potrebe življenja u savremenomsvetu. Na ovo upućuje i noviji naučni razvoj, naročito napodručju sociolingvistike, čija saznanja bacaju usredsređe-ne snopove svetla na procese diferenciranja unutar prihva-ćenih jezičkih normi. Kratko rečeno, životni i naučni tokoviiznose na dnevni red sledeće dalekosežno pitanje: jednanorma ili više normi? Ovo pitanje postavlja se na različitenačine u različitim zajednicama, i ne može, razume se, bitigovora o nekom opštevažećem odgovoru sa statusom aksi-oma. Da li će se govoriti o višestrukoj normi (dakle, još

162

uvek u jednini) i'li pak o delimično različitim normama (da-kle, ipak u množini) — ovo zavisi od specifične prirodesvakog konkretnog slučaja. Međutim, činjenica je da danaso ovim pitanjima mora da se govori, više i određenije negoranije, i sa izgrađenijih teorijskih polazišta.1

Množinski oblik imenice norma koji se javlja u naslovuovog priloga ima krajnje ograničen zadatak: da prosto -skre-ne pažnju na postojanje pomenute aktuelne dileme. Cilj sa-mog našeg izlaganja jeste da u najkraćim potezima ukažena neke, pretežno didaktičke, aspekte ove situacije u do-menu nastave jezika, pri čemu će biti učinjen osvrt i nasrodno pitanje kontekstualizacije. Sami po sebi, i u jednomčisto iskustvenom smislu, problemi koji će ovde biti do-taknuti nisu novi, ali njihovo posmatranje u ovakvom jed-nom okviru možda može, makar i u skromnijoj meri, da una-predi njihovo razumevanje.

Kao što je poznato, u svakom jeziku može se govoritibolje ili lošije po oceni njegovih govornih predstavnika,mogu se praviti greške illi postizati oratorski uspesi — ito sasvim nezavisno od toga da li je dati jezik standardizo-van ili nije, da li se na njemu uopšte piše ili ne. Iz ovogsledi da u svakoj zajednici, bila ona primitivna ili civilizo-vana, živi jedno spontano, intuitivno osećanje za jezičkunormu, pa je u ovom smislu normativnost prirodan vajka-dašnji sastojak upotrebe jezika, a ovaploćenje ipomenutogosećanja može se nazvati implicitnom normom. U razvije-nijim i nužno pismenim zajednicama, na ovo se može u pro-cesu standardizacije nadograditi i jedna eksplicitna norma,kao stručno uobličen i društveno propisan izbor iz raspolo-živih jezičkih sredstava namenjen javnoj upotrebi, naročitou sferarna obrazovanja i kulture.2

Kada govorimo o standardnim ili književnim jezicima ilipak o jezičkoj nastavi, mi se uvek pozivamo na ovu drugu,eksplicitnu normu. Ono što se pri tom po pravilu zanema-ruje ili prećutkuje, međutim, jeste okolnost da ovakva nor-ma, a pogotovo njena primena, sadrži i podosta implicitnihelemenata, t j . ponešto se podrazumeva što često zapravonije rečeno. Do ovoga može doći iz više razloga: usled

1 O otvaranju ovog pitanja širom sveta na svoj način govori i sko-rašnji reprezentativni zbornik: Bedard/Maurais (1983),

2 Podrobnije o ovome: Bugarski (1986, pogl. VII).

163

nedovoljne istraženosti stvarne jezičke situacije, zbog za-starele iii inače neadekvatne norme, ili pak — za našutemu najrelevantnije — zbog kolebanja izazvanog diferenci-ranjem iii čak izrazitim raslojavanjem unutar same prihva-ćene norme. No bez obzira na uzroke, posledice su, čini se,uvek iste — nesigurnost i promašaji u primeni norme. Ovusituaciju ne olakšava ni okolnost da se često od svakogaprećutno traži da normu poznaje u svim pojedinostima, iakomnoge od ovih, ako su uopšte negde i zabeležene, ostajudostupne samo užem krugu posvećenih, što stvara usloveza dalju mistifikaciju jednog pojma koji običnom čoveku ibez toga može izgledati dovoljno zagonetan i neuhvatljiv.

Pitanju norme mora se pristupati s obzirom na oba me-dijuma, govor i pisanje, uz poklanjanje pune pažnje činje-nici da se govorna i pisana norma mogu u nekim sferamameđusobno značajno diferencirati. Potom je neophodno uze-ti u obzir različite jezičke varijetete, bilo da su oni određenigeografski, društveno ili funkcionalno. U nastavku ovog tek-sta uzećemo za primer srpskohrvatskj kao maternji jezik ovesredine, a engleski kao predstavnika stranih jezika.

Na nivou varijanti standardnog jezika, postojanje policen-trične standardizacije u srpskohrvatskom, udružene sa ipita-njem izgovora i pisma, ima već dovoljno poznatih reperku-sija u nastavi ovog jezika i kao maternjeg i kao stranog, paje ovde ponajteže ponašati se kao da postoji samo jednaporma, unapred data i odraslima opštepoznata, koju samotreba preneti đacima.3 Što se engleskog tiče, pitanje izboravanjante mnogo je aktuelnije nego što bi to izgledalo prematradiciji kod nas i još ponegde, koja je priznavala samo je-dan odredeni obrazac britanskog engleskog. Danas i samovaj model izgleda drukčije, a uz bok mu stoji, kao rival unajmanju ruku ravnopravan, američki engleski, i sam ne oso-bito homogen u nastavne svrhe, uz dodatne mogućnosti iz-bora drugde u svetu, a danas uključujući i zanimljiv izlaziz ove dileme koji nagoveštava neutralni model u vidu tzv.internacionalnog engleskog, koji se, kako izgleda, uspešnopredaje i usvaja širom sveta. (0 ovome je nešto više reče-no u prethodnom poglavlju).

3 O današnjem sociolingvističkom položaju srpskohrvatskog jezika,uključujući i normativna pitanja, v. u skorašnjim publikacijama: A/asjezik danas i sutra, Aktuelna pitanja naše jezičke kulture, Jezik u sa-vremenoj komunikaciji, i Šipka (1984).

164

Nivo dijalekta po pravilu u nastavi nije zastupiljen, a ikad se on u tom kontekstu pomene, to se često čini unajboljem slučaju oprezno i dvosmisleno, čak i kada se do-stojanstvo ovog idioma deklarativno priznaje; bilo bi peda-goški korisno kada bi se bar doslednije isticalo da i dija-lekt ima svoju normu, premda samo implicitnu i utoliko raz-ličitu od norme jezičkog standarda. Pojam sociolekta u nas-tavu se tek mukotrpno probija, teorijski tu jedva priznat —osim možda kroz uobičajenu vrednosnu polarizaciju tipa »do-bro/loše«, u ovom slučaju naročito vezanu za distinkciju iz-među govora obrazovanih krugova i govora neobrazovanogsveta. Za ravan idiolekta se može reći da u nastavu delimič-no ulazi posrednim putem, npr. kroz insistiranje na »jezikudobrih pisaca« kao obrascu koji, istini za volju, teško možeda bude reprezentativan za jezik bilo kojeg kolektiva.

Najveće praznine, kako se čini, javljaju se na nivou regis-tara ili funkcionalnih stilova standardnog jezika, bar u kon-vencionalnijim oblicima jezičke nastave, pa tu ozbiljniji radtek treba da počne. Mnogima srpskohrvatski danas i ne iz-gleda izrazitije funkcionalno raslojen, ali će pre biti da jeto zapravo varka, izazvana s jedne strane tradicionalnimshvatanjima o jednoj monollitnoj normi, a s druge strane, iu neposrednoj vezi s ovim, odsustvom sistematskih istra-živanja šireg raspona. U pogledu engileskog, kao i drugihstranih jezika, inače po pravilu u većoj meri funkcionalnorazuđenih, stanje je svakako bo!je — naročito zahvaljujućiuspešnom dopunjavanju jezika književnosti u užem smislucelom lepezom stručnih jezika, čime je i na ovom planuukinut monopol jednog jedinog oblika jezika, ma koliko srazlogom cenjenog.

Među nivoima jezičke strukture, najveća uloga u diferen-ciranom pristupu nastavi prirodno pripada leksici i grama-tici. Bar načelno gledano, mesto leksike ovde je sasvimočiglledno, naročito ako se uzme da ona obuhvata stručnuterminologiju i frazeologiju. Sa gramatikom stvari stoje ne-što drukčije, pa pitanje izbora gramatičkog modela zadr-žava svoju aktuelnost. Uopšte uzev, može se reći da uz svudiferenciranost po različitim pomenutim dimenzijama gna-matika nužno počiva na jednom invarijantnom temelju, nanečemu što anglosaksonski lingvisti ponekad nazivaju com-mon core, dakle na jednom zajedničkom jezgru. (I o ovomeje bilo reči u prethodnom poglavlju.) Ovo jezgro ostaje ne-

165

ophodno u svakoj jezičkoj nastavi, ali se proširuje u raznimpravcima s obzirom na vrstu, nivo i ciljeve nastave mater-njeg ili stranog jezika, u skladu sa praktičnim potrebama,ali i sa novijim uvidima teorijskog karaktera. Tako, na pri-mer, rečenična gramatika neke date vrste može da bude do-voljna unutar pomenutog jezgra, a'li bi za dalje diferencira-nje prema medijumu, registru i stilu bilo veoma korisnopozvati u pomoć neku od verzija tekstualne gramatike, da-kako prilagođenu pedagoškim potrebama.

Iz prethodnog možemo da zaključimo da naše uobičajenepredstave o jezičkoj normi ostaju podložne preispitivanju— ne sa stanovišta potrebe za njome, koja nije sporna, ne-go u pogledu njenog pravog sadržaja i njene detaljnije fizio-nomije. Na najvišem planu apstrakcije, nekada se može govoriti o jednoj standardnojezičkoj normi kao celini, ali jepitanje koliko je taj plan blizak nekim konkretnim poslovimau vezi s jezikom. Na ovakvim poslovima mogu se pokazatimnogo bližim, i neposredno rellevantnijim, specifične normepojedinih medijuma, varijeteta, registara i stilova. Teorijskarazrada odnosa između opšte norme i njenih diferenciranihkonkretizacija, ili — zavisno od date situacije, ali i od uglagledanja — između različitih koegzistentnih normi istog je-zika, ne spada u zadatke nastavnika jezika, maternjeg ilistranog; ali upravo iz ovih krugova mogao bi da dođe jedanod važnih podsticaja za produbljeniji i plodotvorniji pristupnekim ključnim pitanjima jezičke norme.

Kroz dosadašnje izlaganje provejavalo je shvatanje daza mnoge svrhe pojam norme treba da bude u određenojmeri situiran, što podrazumeva neku vrstu kontekstuallizaci-je. Stoga neće biti suvišno da se sada mallo zadržimo napojmu konteksta. Tu, međutim, odmah nailazimo na teškoćeoko definicije, pa smo prisiljeni da pođemo od tvrđenja, unekom drugom kontekstu možda manje očekivanog ako ne iparadoksalnog, kako reč kontekst svoje puno značenje do-bija tek — u kontekstu. Naime, u 'lingvistici se kontekstmože u najopštijem smislu definisati kao skup relevantni'hmogućnosti, ograničenja i veza koje proističu iz verbalneokoline i situacione sredine jezičkih jedinica i tekstova, is-kaza i govornih činova, skup koji određuje uslove njihoverealizacije i interpretacije. Ali preciziranje ovakvog jednogopšteg pojma konteksta može da se odvija u tako velikombroju pravaca i stepena da bi i samo nabrajanje pojedinih

166

vrsta konteksta koje se pominju u lingvističkoj literaturiisuviše dugo potrajalo. Zato se u ovoj prilici moramo zado-voljiti metodološkom napomenom da za mnoge svrhe na-prosto nije dovolljno pozivati se na kontekst bez ikakvih spe-cifikacija, jer ne mora unapred da bude jasno ni na koju sevrstu konteksta misli — da se i ne govori, na primer, o pi-tanjima stepena kontekstualizacije, ili pak hijerarhije kon-tekstuallnih činilaca.

Za potrebe ovog dela našeg razmatranja biće dovoljnoda počnemo od već tradicionalne opšte podele na kontekstu jeziku i kontekst izvan jezika. Za ovu opoziciju najpriklad-nijima se čine termini jezički odnosno nejezički kontekst.Alternativan i često upotrebljavan terminološki par čine liing-vistički i situacioni kontekst, ali prvi od ovih termina (baru srpskohrvatskom, za razliku npr. od francuskog ili en-gleskog) više upućuje na metajezik analize nego na samjezik kao predmet analize, a drugi nam, iz razloga koji ćebiti navedeni, izgleda preširoko upotrebljen u ovom skllopu.Nekada se u ovom smislu pominju verbalni i neverbalnikontekst, što je po sebi prihvatljivo ali u određenim kon-tekstima može da sugeriše da se govornoj produkciji dajeprevaga nad jezičkom strukturom. Najzad, u literaturi se nai-!azi i na par mikrokontekst / makrokontekst; on je, međutim,u ovakvoj upotrebi jasno neadekvatan, jer se razlika između»mikro« i »makro« planova posmatranja, već po svojoj pri-rodi samo relativna, može podjednako ustanoviti unutar bilojezičkog bilo nejezičkog konteksta uzetih ponaosob, pa jedosta proizvoljno u njoj tražiti granicu između ovih.

Jezički kontekst dalje se deli po raznim dimenzijama, sobzirom na jezički sistem illi na govornu realizaciju, na govo-reni ili na pisani jezik, na sintagmatske iili paradigmatskeodnose, na vrstu, veličinu i distribuciju jezičkih jedinica ko-je se kontekstualizuju (od foneme/grafeme do diskursa iliteksta), itd. Prema nivou jezičke strukture, na primer, moguse razlikovati fonološko-grafološki, morfološki, sintaksički,leksički, semantički i stilistički kontekst, uz eventualne da-Ije podele ili kombinacije nekih od njih.

Nejezički kontekst takođe se može dalje deliti, mada sukategorijalne razlike ovde po prirodi stvari teže uočljive, pase elementi ovog konteksta ponekad tretiraju kontinualno inediferencirano, iako ima valjanih razloga za izrazitije dis-kriminativan pristup i na ovoj strani. Tako se često dešava

167

da se pojam situacionog konteksta proteže na svekoliki ne-jezički kontekst, kako je već pomenuto, što ne izgleda op-ravdano ako se u ovoj sferi razluče — da ne idemo dalje— samo tri osnovna piana, kako sledi.

Situacioni kontekst u užem i verovatno najprikladnijemsmislu obuhvata samo neposrednu situaciju u kojoj dolazido upotrebe jezika, sa njenim dobro poznatim ellementimakao što su pošiljalac i primalac poruke, medijum, ambijent,svrha komunikacije, i slično. Ovaj kontekst može da budeosetljiv na obeležja šireg kulturnog konteksta date jezičkezajednice, koji određuje o čemu se u nekoj sredini jezikomkomunicira, na koji način, kakve se vrednosti pridaju poje-dinim govornim činovima ili vrstama tekstova, itd. Najzad,najopštiji plan mogao bi se, u odsustvu boljeg naziva, iden-tifikovati kao svetskj kontekst, u smislu koji asocira na teo-riju mogućih svetova. Da damo jedan banalan iprimer, re-čenice »Petar je pojeo sendvič« i »Petar je popio pivo« mo-gu se pod uslovom koreferencijalnosti eliptično svesti narečenicu »Petar je pojeo sendvič i popio pivo«, ali se drugiglagol ne može brisati, pa bi rečenice kao »Petar je pojeosendvič i pivo« valjda bile, bar strogo uzev, negramatične usvakom jeziku — iz krajnje nejezičkog i zapravo neintere-santnog razioga što se u svetu u kojem mi živimo pivonigde ne jede, nego se pije. Ovo je, dakle, u ovom slučajurelevantan izvor ograničenja. Međutim, ovakve rečenice lakobi postaile sasvim gramatične u jednom svetu — u kakav bi,uostalom, i ovaj naš mogao bez problema uskoro da setransformiše — u kome bi se pivo moglo i jesti (u zgus-nutom i zamrznutom stanju, u vidu tabli i slično).

Ne treba posebno ni napominjati da se i dve osnovnevrste konteksta prepliću i prožimaju u svom međudejstvu;dovoljno je da samo podsetimo na raspon i ulogu paraling-vističkih i »kinezičkih« pojava u govornoj komunikaciji (vi-sina i modulacije tona, afektivna glasovna sredstva, izrazlica, mimika, gestovi, odnosi u prostoru itd.), u nekim slu-čajevima sa delimičnim ekvivalentima i u pisanju. Nešto jeproblematičniji status pragmatičkog konteksta, koji se najednoj strani može nadograditi na seriju u vezi s nivoim.ajezičke strukture, pomenutu pod zaglavljem jezičkog kon-teksta, afli na drugoj strani prirodno spada i pod situacioni,pa i kulturni kontekst. Da i ovde damo jedan običan primer,isti iskaz »Vrata su otvorena« može u zavisnosti od situa-

168

cije da ima celu skalu pragmatičkih dejstava (obaveštenjeo činjeničnom stanju, iznenađenje, upozorenje na promaju,poziv da se vrata zatvore, sugestija sagovorniku da se udalji,itd.); dok kulturni kontekst ovde ulazi u igru utoliko štoraspon ovakvih mogućnosti ne bi nužno bio isti u svimkulturama.

Posle ovih pojmovno-terminoloških i teorijsko-metodološkihnapomena, daćemo dva primera kontekstualno uslovljeneupotrebe stručnih termina. Najpre jedan iz šireg kulturnogživota. Pre izvesnog vremena, na sastanku u jednoj beograd-skoj instituciji koja se bavi istraživanjem kulture i kultur-nog života, pisac ovih redova na stolu je primetio jedanpoljski zbornik pod naslovom Kultura artystyczna. Tokomrazgovora koji je usledio, i koji se delimično odnosio i na tupublikaciju i na njome pokriveno područje, spontano je islobodno korišten izraz »umetnička kultura«. No kada supostle sastanka učesnici, inače Ijudi istančanog sluha zamaternji jezik, upitani kako bi izvan ovog konteksta reago-vali na navedenu srpskohrvatsku sintagmu, oni su se izjas-nili saglasno piščevom sopstvenom osećanju — naime, das njom nešto ipak nije u redu. Kod nas se normalno govori0 pozorišnoj, filmskoj ili književnoj kulturi, ali odnekud ne,1 o umetničkoj kulturi kao obuhvatnijem pojmu; ako bi sejoš i moglo za nekoga reći da poseduje zavidnu umetničkukulturu (a za neke govornike je i ovo problematično), ovajsintagma ieško bi se izvan strogo stručnog diskursa prime-jnila u ovde relevantnom smislu, t j . da označi neko poljejrada i stvaralaštva. U poljskom, kako izgleda, odgovarajućajsintagma ima već terminološku vrednost i ni po čemu nijelneobična; s druge strane, u nekim zapadnoevropskim jezi-icirna — na primer, u engleskom — ograničenja u pogledufproizvođenja ovakvih sklopova još su znatno veća nego ulsrpskohrvatskom, pa se oni uglavnom ne javljaju ni u ter-|minologizovanoj upotrebi.

Drugi primer uzećemo iz leksičko-terminološke sfere više-ljezičnosti, koja se uz razgranatost odlikuje i velikim šare-lniilom, i na koju ovom prilikom možemo da se osvrnemo!samo letimično i nesistematski. lako svaki od upotrebljava-Inih termina ima svoje značenje, ta značenja nisu uvek do-lsledno diferencirana ni u kontekstu, a kamoli izvan njegajTako višejezičnost nekad uključuje a nekad isključuje dvo-ljezičnost; bilingvizam ima različite korelate na individualf

169

nom i socijetalnom planu, jer se na prvom po pravilu su-protstavlja monolingvizmu a na drugom uz to i multilingviz-mu, a u drugom pravcu i diglosiji — prema kojoj, međutim,ne stoji nikakva monoglosija nego samo, eventualno, triglo-sija ili poliglosija. Monogloti, međutim, postoje, iako naj-češće izvan sociolingvističke literature, i tu uglavnom nisuu opoziciji sa diglotima ili triglotima nego samo sa poli-glotima — licima koja se, da bi sve bilo još lepše, u ne-terminološkoj, popularnoj engleskoj upotrebi nazivaju i lling-vistima! Ako pak ostanemo u registru lingvistike, i sa samodva jezika, kako njih da zovemo? Li i L2? Lepo, ali ovi inter-nacionalni simboli čitaju se na veoma različite načine, nesamo u raznim jezicima nego i u istom jeziku ali u raznimoblastima nauke ili prakse u vezi s jezikom: maternji/stranijezik u nastavi jezika, prvi/drugi jezik u psiholingvistici (sakomplikacijama), izvorni/prevodni jezik u teoriji prevodenja(sa više alternativa) itd., pri čemu npr. drugi jezik u socio-lingvistici znači nešto sasvim drugo nego u drugim oblasti-ma u kojima se takođe upotrebljava.4

Ovi primeri, kojima bi se lako moglo dodati mnoštvo dru-gih, ukazuju na važnost kontekstualnih činilaca u razume-vanju i prevođenju stručnih tekstova, a time, u značajnojmeri, i na višim stepenima nastave jezika. Ova nastava nemože se uspešno odvijati bez stalnog pozivanja na jezički,situacioni i kulturni kontekst, kao prostor u kome se dife-rencirano oblikuju norme jezičke komunikacije.

4 Termini iz ovog kruga nešto su šire razmotreni u 9. poglavlju oveknjige.

Bibliografska beleška

1. poglavlje čini iznova redigovan tekst pisan povodom na-učnog skupa »Lingvistika i lingvističke aktivnosti u Jugo-slaviji«, marta 1985. u Sarajevu, i objavljen u reviji Odjek,XXXVII!:7, 1985, 3—4. — 2. poglavlje nastalo je kombinova-njem i proširivanjem referata podnetih na I kongresu Save-za društava za primenjenu lingvistiku Jugođlavije, decem-bra 1977. u Beogradu (prvobitno objavljeno u GodišnjakuSDPLJ 3, 1979, 19—32) i na V međunarodnom kongresu zaprimenjenu lingvistiku, avgusta 1978. u Montrealu (objav-Ijeno na engleskom jeziku kao Bugarski 1980). — 3. poglav-Ije predstavlja znatno proširen tekst referata sa II kongresaSaveza društava za primenjenu lingvistiku Jugoslavije, maja1980. u Zagrebu, koji je u prvobitnom obliku štampan uGodišnjaku SDPLJ 4—5, 1980—81, 7—11. — 4. poglavlje jeprillagođen deo autorovog još neobjavljenog izlaganja za ok-ruglim stolom o odnosu Iingvistike i primenjene lingvistikena VII svetskom kongresu za primenjenu lingvistiku, avgu-sta 1984. u Briselu. — 5. poglavlje jeste proširena verzijareferata sa savetovanja »Leksikografija i stručni jezici«, odr-žanog aprila 1982. u Beogradu, u organizaciji Društva za pri-menjenu iingvistiku Srbije, koji je objavljen u GodišnjakuSDPLJ 6, 1982, 69—74. — 6. poglavlje čini unekoliko izme-njen i proširen referat podnet na simpozijumu »Kontrastivnaanaliza i nastava stranih jezika«, održanom novembra 1982.u Beogradu, u organizaciji Društva za primenjenu lingvistikuSrbije, i objavljen u časopisu Prevodilac, l:3, 1982, 13—18.— U osnovi 7. poglavlja je referat podnet na II kongresuSaveza društava za primenjenu lingvistiku Jugoslavije, maja1980. u Zagrebu, i (u izmenjenoj verziji) na VI međunarod-nom kongresu za primenjenu lingvistiku, avgusta 1981. uLundu, koji je prethodno objavljen samo na engleskom jezi-ku kao Bugarski (1983b). — 8. poglavlje čini izmenjen i pro-širen prilog razgovoru o lingvističkoj terminologiji održa-nom decembra 1982. u Novom Sadu, prvobitno objavljen uzborniku pod Mikeš (1983), 89—92. — 9. poglavlje nastalo

171

je na podlozi referata podnetih na III kongresu Saveza dru-štava za primenjenu lingvistiku Jugoslavije, juna 1983. uSarajevu, i na VII svetskom kongresu za primenjenu lingvi-stiku, avgusta 1984. u Briselu, od kojih je dosad objavljensamo prvi (Godišnjak SDPLJ 7—8, 1983—84, 53—59). —Osnovu 10. poglavlja čini referat saopšten na simpozijumu»Jezik u međukulturnom kontekstu«, održanom jula 1983. uDablinu, u organizaciji Irskog udruženja za primenjenu ling-vistiku, i objavljen kao Bugarski (1985); za ovu priliku, ka-da se prvi put štampa na srpskohrvatskom, tekst je prila-gođen i unekoliko izmenjen. — 11. poglavlje čini nešto do-punjen tekst predavanja održanog u Društvu za primenjenulingvistiku Vojvodine, oktobra 1980. u Novom Sadu, i ob-javljenog u Zborniku radova Instituta za strane jezike i knji-ževnosti, Filozofski fakultet, Novi Sad, 3, 1981, 79—89. —12. poglavllje je dopunjena verzija uvodnog pogllavlja speci-jalno pisanog za zbornik pod Rajić (1981), 7—26. — 13.poglavlje predstavlja prilagođen prilog pripremljen za okru-gli sto »Jezik i kultura u nastavi stranih jezika«, oktobra1981. u Zavodu za udžbenike i nastavna sredstva u Beogra-du, i prvobitno objavljen u zborniku pod Stojnić (1982),38—44. — 14. poglavlje zasniva se na dosad neobjavljenimreferatima i predavanjima održanim tokom 1984. i 1985. naraznim skupovima u Nišu, Beogradu, Pečuju i Solunu. —15. poglavlje nastallo je kombinovanjem saopštenja podnetihna simpozijumima Društva za primenjenu lingvistiku Srbije uBeogradu, novembra 1983. (»Gramatika u nastavi maternjegi stranih jezika«) i maja 1984. (»Kontekst u lingvistici irvastavi jezika«), od kojih je dosad objavljeno samo prvo, uzborniku pod Đukanović (1984), 13—19.

Literatura

Sledeći spisak sadrži podatke o svim bibliografskim jedini-cama koje su u tekstu ili u beleškama navedene samo pre-zimenom autora i godinom izdanja, eventualno još uz ozna-ke stranica na koje se posebno upućuje. Radi ekonomično-sti, zbornici su navođeni po prezimenu redaktora, a po na-slovu samo kada ovaj nije jasno naznačen. Na kraju je listaskraćenica.

Aktuelna pitanja naše jezičke kulture (1983). Beograd, Pro-svetni pregled.

Akulenko, V. V. (1977). Naučno-tehničeskaja revoljucija iproblema internacional 'noj terminologii. Naučno-tehničes-kaja revoljuclja i funkcionirovanie jazykov mira (red. I.K. Belloded i dr.), Moskva, Nauka, 73—84.

Annual Revievv of Applied Linguistics 1—3 (1980—1982),ed. R. B. Kaplan. Rowley, Mass., Newbury House.

Babić, S, red. (1979). O teoriji prevođenja i prevođenju.{-Rukovet, Subotica, XXV:3—4).

Back, 0. (1970). Was bedeutet und was bezeichnet der Aus-druck »angevvandte Sprachvvissenschaft«? Die Sprache,Wien, 16, 21—53.

Bailey, R. W./M. Gorlach, ed. (1982). English as a WorldLanguage. Ann Arbor, l)niversity of Michigan Press.

Bakingem, T. (1982). Prilog izradi taksonomije kulture zapotrebe međukulturnog komuniciranja. Zbornik radova In-stituta za strane jezike i književnosti, Novi Sad, Filozof-ski fakultet, 4, 11—22.

Balabuha, A. F., red. (1980). lnternacional'nye elementy vleksike i terminologii. Har'kov, Višča škola.

Baotić, J. (1978). Jezička politika i jezičko pianiranje. Radio--Sarajevo — Treći program, 20, 122—41.

Barhudarov, L. S. (1975). Jazyk i perevod — voprosy obščeji častnoj teorii perevoda. Moskva, Meždunarodnye otno-šenija.

Barhudarov, S. G. i dr., red. (1976). Problematika opredele-nii terminov v slovarjah raznyh tipov. Leningrad, Nauka

Bedard, E./J. Maurais. ed. (1983). La norme linguistique.Ouebec, Conseil de la langue frangaise/Paris, Le Robert.

Bendix, E. H. (1966). Componential AnalysJs of General Vo-cabulary. Bloomington, Indiana University Press/The Ha-gue, Mouton.

Berić, V. i dr., red. (1980). Kontrastivna jezička istraživanja,I simpozijum. Novi Sad, Filozofskj fakultet.

Bibović, Lj. (1979). Opšta lingvistika i lingvistička termi-nologija. SJ VIM:4, 206—16.

Bjelica, N. (1983). Neki primjeri polisemičnih riječi u ustav-noj terminologiji i njihovoj leksikografskoj obradi. ŽJvijezici, Beograd, XXV: 1—4, 26—9.

Brann, C.M.B. (1984), Four Definitions of National Langua-ges in Africa /Abstract/. AILA Brussels 84, Proceedings(ed. J. den Haese/J. Nivette), Brussels, ITO/VUB, 3,1453—4.

Brovvn, H. D. (1976). What i s Applied Linguistics? A Sur-vey of Applied Linguistics (ed. R. Wardhough/H. D.Brown), Ann Arbor, University of Michigan Press, 1—7.

Brozović, D. (1977). 0 mogućnostima i ciljevima konfron-tacionog proučavanja suvremenih s'lavenskih standardnihjezika. Suvremena lingvistika, Zagreb, 15—16, 29—33.

Brumfit, C. J., ed. (1982). English for International Com-munication. Oxford, Pergamon.

Bugarski, R. (1969). Pojmovno-terminološki osvrt na genera-tivnu gramatiku. Delo, Beograd, XV:7, 869—76. Preštam-pano u Bugarski (1983a:112—23).

Bugarski, R., red. (1974). Jezik i društvo. ( = Kultura, Beo-grad, 25).

Bugarski, R. (1976). Položaj psiholingvistike u krugu ling-vističkih disciplina. SJ V:4, 262—7.

Bugarski, R. (1978). Reflections on the Goals of Linguistics.Proceedings of the Tvvelfth International Congress of Lin-guilsts (ed. W. U. Dressler/VV. Meid), Innsbruck, Inns-brucker Beitrage zur Sprachvvissenschaft, 249—52.

Bugarski, R. (1980). Some Thoughts on the Structure andApplications of Linguistics. Models of Grammar, Descrip-tive Linguistics and PedagogicaJ Grammar — Papers fromthe 5th International Congress of Applied Linguistics (ed.G. Nickel/D. Nehls), Heidelberg, Julius Groos, 22—45.

174

Bugarski, R. (1982). 0 pojmu narodne lingvistike. Radio-Beo-grad — Treći program, 55, 159—69.

Bugarski, R. (1983a). Lingvistika o čoveku (II izd.). Beograd,Prosveta.

Bugarski, R. (1983b). Sociolinguistic Issues in StandardizingLinguistic Terminoilogy. Language in Society, London/NewYork, 12, 65—70.

Bugarski, R. (1984). Jezik i lingvistika (II izd.). Beograd,Nolit.

Bugarski, R. (1985). Translation Across Culltures: Some Pro-blems with Terminologies. Jankowsky (1985), 159—63.

Bugarski, R. (1986). Jezik u društvu. Beograd, Prosveta.Bugarski, R./V. Ivir/M. Mikeš, red. (1976). Jezik u društve-

noj sredini. Novi Sad, Društvo za primenjenu lingvistikuJugoslavije.

Catford, J. C. (1965). A Linguistic Theory of Translation.London, Oxford University Press.

Corder, P. (1972). Problems and Solutions in Applied Lin-guistics. AILA Third Congress Proceedings III (ed. J.Ovistgaard et al.), Heidelberg, Julius Groos, 3—23.

Corder, P. (1973). Introducing Applied Linguistics. Har-mondsvvorth, Penguin Books.

Corder, P. (1978). BAAL — The Next Ten Years. AILA B.1 (22), 39—41.

Courchene, R. (1981). The History of the Term »Applied« inApplied Linguistics. Actes du 5e congres de I'AILA (ed.J.—G. Savard/L. Laforge), Quebec, Universite Laval, 66——88.

Courchene, R. (1984). Applied Linguistics Revisited. Bul-letin de I'ACLA, Montreal, 6:1, 79—81.

Crystal, D. (1973). Linguistic Research in Great Britain inRelation to the Social Sciences. Sociolinguistics News-letter, Boulder, IV:2, 14—6.

Crystal, D. (1981). Directions i/n Applied Linguistics. Lon-don/New York, Academic Press.

Culioli, A. (1967). Diskusija. Linguistic Theories and Their\Application. Nancy, AIDELA, 62—3.

Čomski, N. (1979). Gramatika i um (red. R. Bugarski, IIizd.). Beograd, Nolit.

Čomski, N. (1984). Sintaksičke strukture. Novi Sad, Dnev-nik/Književna zajednica Novog Sada.

175

Ćupić, D., red. (1982). Leksikografija i leksikologija. Beo-grad/Novi Sad, SANU/Matica srpska.

Dimitrijević, N. (1975). 0 primenjenoj lingvistici. ZbornikInstituta za pedagoška istraživanja, Beograd, 8, 305—8.

Dimitrijević, N. (1976). Primenjena neurolingvistika — k o -rak bliže formulisanju modela učenja stranih jezika. SJV:4, 282—90.

Dimitrijević, N. (1984a). Zablude u nastavi stranih jezika(!l izd.). Sarajevo, Svjetlost.

Dimitrijević, N. (1984b). Lingvistika i metodika nastavestranih jezika — bibliografija radova. Beograd, Vojnoizda-vački zavod.

Dimitrijević, N./R. Đorđević (1975). A Study of the Attitu-des and Motivation of Students of English, Russian, Ger-man and French as Foreign Languages at the Universityof Belgrade. Studi Italiani di Linguistica Teorica ed Appli-cata. Padova, IV: 1, 113—49.

Drozd, L./W. Seibicke (1973). Deutsche Fach— und Wis-senschaftssprache: Bestandsaufnahme, Theorie, Geschi-chte. VViesbaden, Brandstetter.

Đorđević, R. (1975). Kultura kao faktor u nastavi engles-kog jezika kao stranog. Beograd, ICS.

Đorđević, R. (1982). Uvod u kontrastiranje jezika. Beograd,Fillološki fakultet.

Đorđević, R. (1983). Lingvistička terminologija. Prevodiilac,Beograd, 11:1, 47—52.

Đorđević, R. (1984). Tertium comparationis kao konstruktkontrastivne anallize. SJ XIII:3—4, 111—6.

Đukanovic, J., red. (1984). Gramatika u nastavi maternjegi stranih jezika Beograd, Društvo za primenjenu lingvisti-ku Srbije.

Durovič, L., red. (1983). Lingua in Diaspora: Studies in theLanguage of the Second Generation of Yugoslav Immi-grant Children in Svveden. Lund, Slaviska Institutionen vidLunds Universitet.

English World-Wide: A Journal of Varieties of English. Am-sterdam/Philadelphia, Benjamins (izlazi od 1980).

Fedorov, A. V. (1983). Osnovy obščej teorii perevoda (IVizd.). Moskva, Vysšaja škola.

Felber, H. (1982). Some Basic Issues of Terminology. TheIncorporated Linguist, London, 21, 12—24.

176

Ferguson,, C. A. (1975). Appiications of Linguistics. TheScope of American Linguistics (ed. R. Austerllitz), Lisse,Peter de Ridder, 63—75.

Fillmore, C. J. (1978). On the Organization of Semantic In-formation in the Lexicon. Papers from the Parasessionon the Lexicon, Chicago, Chicago Linguistic Society,148—73.

Fishman, J. A. (1978). Sociologija jezika. Sarajevo, Svjetilost.Fishman, J. A. et al., ed. (1977). The Spread of English: The

Sociology of English as an Additional Language. Rowley,Mass., Newbury House.

Fisiak, J., ed. (1981). Contrastive Linguistics and the Lan-guage Teacher. Oxford, Pergamon.

Fišer-Popović, A. (1984). Klasifikacija terminoloških rečni-ka. Prevodilac, Beograd, lll:2, 19—24.

Fraser, B. (1974). The State of the Applied Linguist. GURT(Ed. K. J,ankowsky), 93—101.

Gardner, R. C. (1979). Social Psyhological Aspects of SecondLanguage Acquisition. Language and Social Psychology(ed. H. Giles/R. N. StClair), Oxford, Blackvvelll, 193—220.

Gardner, R. C./W. E. Lambert (1972). Attitudes and Moti-vation in Second Language Learning. Rowley, Mass., New-bury House.

Gottvvald, K. (1977). Applicational Levels in Appllied Lin-guistics. IRAL XV: 1, 55—63.

Greenbaum, S., ed. (1985). The English Language Today.Oxford, Pergamon.

Grucza, F. (1975). Institute of Applied Linguistics, Univer-sity of Warsaw. Glottodidactica, Poznan, VII, 127—9.

Haberland, H./J. L. Mey (1977). Editorial: Linguistics andPragmatics. Journal of Pragmatics, Amsterdam, 1:1, 1—11.

Halliday, M. A. K./A. Mclntosh/P. Strevens (1964). TheLinguistic Sciences and Language Teaching. London, Long-man.

Hajmz, D. (1980). Etnografija komunikacije. Beograd, BIGZ.Hartmann, R. R. K. (1974). Linguistic Terminology: Seman-

tic, Lexicographical and Computational Aspects. Proce-edings of the Eleventh International Congress of Linguists(ed. L. Heilman), Bologna, II Mulino, I, 561—75.

Hartmann, R. R. K., ed. (1983). Lexicography: Principles andPractice. London/New York, Acadamic Press.

Hol, E. (1976). Nemi jezik. Beograd, BIGZ.

177

Householder, F. W./S. Saporta, ed. (1962). Problems in Le-xicography. Bloomington, Indiana University Press.

Hiillen, W. (1974). Prikaz zbornika Perren/Trim (1971).IRAL XII:4, 355—60.

!lić, V. (1968). Počeci stvaranja i angažovanja makedonske'lingvističke terminologije. Zbornik za filologiju i lingvisti-ku, Novi Sad, XI, 71—83.

Ivić, M. (1975). Pravci u lingvistici (III izd.). Ljubljana, Dr-žavna založba Slovenije.

Ivir, V. (1976). Contrastive Analysis at the Lexical Level.Nickel (1976), II, 151—63.

Ivir, V. (1978a). Teorija i tehnika prevođenja. Sremski Kar-lovci, Centar »Karlovačka gimnazija«.

Ivir, V. (1978b). Hrvatsko ili srpsko-engleski rječnik privred-nog nazivlja. Zagreb, Školska knjiga.

Ivir, V. (1978c). Ekvivalencija u prevođenju. Godišnjak, Beo-grad, 2, 101—9.

Ivir, V. (1984). Postupci u prevođenju jugoslavenskog dru-štveno-političkog nazivllja na strane jezike. Mišeska To-mić (1984), 45—50.

Jakobson, R. (1959). On Linguistic Aspects of Translation.On Translation (ed. R. A. Brovver), New York, OxfordUniversity Press, 232—9.

Janicki, K. (1982). The Foreigner's Language in a Socio-linguistic Perspective. Poznan, Uniwersytet Im. A. Mic-kievvicza.

Janicki, K. (1985). Tertium Comparationis in Contrastive So-ciolinguistics. Nordlyd: Tromse University Working Pa-pers on Language and Linguistics, Troms0, 10, 7—27.

Janković, S. (1972). Za adekvatno prevođenje lingvističkihtekstova. Pregled, Sarajevo, LXIi: 10, 1333—51.

Janković, S. (1978a). Prilog izučavanju fenomena standard-nojezičke varijantnosti. KJ Vll:2, 5—15.

Jankovic, S. (1978b). Primijenjena lingvistika u našoj sredini.Pregled, Sarajevo, LXVIII:5, 691—708.

Janković, S. (1980—81). Termini i prevođenje. Godišnjak,Zagreb, 4—5, 245—7.

Janković, S. (1982). Distinktivni pokazatelji standardnojezič-ke vanjantnosti. Naš jezik danas i sutra, 841—51.

Jankowsky, K. R., ed. (1985). Scientifiic and Humanistic Di-mensjons of Language: Festschrift for Robert Lado. Am-sterdam/Philadelphia, Benjamins.

178

Jerković, J., red. (1984). Leksikografija i leksikologija. No-vi Sad, Matica srpska.

Jezik u savremenoj komunikaciji (1983). Beograd, Centarza marksizam Univerziteta u Beogradu.

Jocić, M. (1980). Društveno-kulturna sredina kao faktor je-zičkog približavanja i kreativnosti u jeziku. Berić i dr.(1980), 267—76.

Jukić, Z. (1979). Elementi kulture u programima srpskohr-vatskog kao jezika društvene sredine u školama sa ma-darskim nastavnim jezikom. Godišnjak, Beograd, 3, 351 ——6.

Kachru, B. B., ed. (1983). The Other Tongue: English AcrossCultures. Oxford, Pergamon.

Kalogjera, D. (1985). Attitudes Tovvard Serbo-Croatian Lan-guage Varieties. IJSL 52, 93—109.

Kaplan, R. B. (1979). Tovvard a Theory of Applied Linguist-ics. Linguistic and Literary Studies in Honor of Archi-hald A. Hill (ed. M. A. Jazayery et al.), The Hague/Paris,Mouton, 4, 319—32.

Kaplan, R. B., ed. (1980). On the Scope of Applied Lingu-istics. Rowley, Mass., Newbury House.

Karadža, M. (1983). Izvori srpskohrvatske gramatičke termi-nologije — uloga i mjesto Vuka Karadžića u njenom ior-miranju i standardizaciji, RIJK X.

Katičić, R. (1971). Jezikoslovni ogledi. Zagreb, Školska knji-ga.

Katičić, R. (1972). Jezikoslovni zapisi o prevođenju. Knji-ževna smotra, Zagreb, IV: 12, 3—9.

Katićić, R. (1974—1975). Transformacijska gramatika. Su-vremena lingvistika, Zagreb, 9—12 (4 nastavka).

Kocourek, R. (1981), Prerequisites for an Applicable Lin-guistic Theory of Terminology. Actes du 5e congres deI'AILA (ed. J.—G. Savard/L. Laforge), Ouebec, Univer-site Laval, 216—28.

Kolka, A. (1976). Usvajanje stranih jezika i razlike u kultu-rama. SJ V:3, 200—7.

Kolka, A. (1983). Uvod u multidisciplinaran pristup nastavistranih jezika. Zagreb, Školske novine.

Koller, W. (1979). Einfuhrung in die Ubersetzungswissen-schaft. Heidelberg, Que(Ile und Meyer.

Komissarov, V. N. (1980). Lingvistika perevoda. Moskva,Meždunarodnye otnošenija.

179

Kroeber, A. L./C. Kluckhohn (1963). Culture: A CriticalRevievv of Concepts and Definitions. New York, VintageBooks.

Krommer-Benz, M„ ed. (1984). World Guide to Terminolo-gical Activities (2nd ed.). Infoterm Series, 4. Munchen,Saur.

Krstulović, A. (1976). Kultura i civilizacija u nastavi stra-nih jezika. SJ V:1—2, 80—3.

Krzeszovvski, T. P. (1984). Tertium Comiparationis. Contra-stive Linguistics: Prospects and Problems (ed. J. Fisiak),Berlin, Mouton, 301—12.

Kuhlvvein, W. (1976). Prikaz zbornika Nickel (1974). Papersand Studies \in Contrastive Linguistics, Poznan/Arlington,Va., V, 282—7.

Kii'hllvvein, W. (1980a). Angevvandte Linguistik. Lexikon dergermanistischen Linguistik (2. Aufl.; ed. H. P. Althaus et.all.), Tiibingen, Max Niemeyer, 4, 761—8.

Kuhlvvein, W. (1980b). Bausteine zur Theoriebildung derangevvandten Linguistik. Angevvandte Linguistik: Positio-nen, Wege, Perspektiven (ed. W. Kuhlwein/A. Raasch),Tiibingen, Gunter Narr, 13—27.

Labov, W. (1973). The Boundaries of VVords and Their Mean-ings. New Ways of Analyzing Variation in English (ed.C—J. N. Bailey/R. W. Shuy), VVashington, D. C, George-town University Press, 340—73.

Labov, W. (1978). Denotational Structure. Papers from theParasession on the Lexicon, Chicago, Chicago LinguisticSociety, 220—60.

Lado, R. (1957). Linguistics Across Cultures. Ann Arbor,University of Michigan Press.

Lajons, Dž. (1974). Lingvistička revolucija Noama Čom-skog. Beograd, Duga.

Lambert, V. (1980). Socijalna psihologija dvojezičnosti. Ra-dio-Beograd — Treći program, 44, 369—92.

Levi, J. (1982). Umjetnost prevođenja. Sarajevo, SvjetlostLjudskanov, A. (1969). Traduction humaine et traduction au-

tomatigue. Paris, Dunod.Malmberg, B. (1971). Applications of Linguistics. Perren/

Trim (1971), 3—18.Malmberg, B. (1978). Some VVords of Appreciation on the

Occasion of Gerhard Nickel's Fiftieth Birthday. IRALXVI:3, 183—5.

180

Mallmberg, B. (1981). Applied Linguistics: Past, Present andFuture. AILA 81, Proceedings II: Lectures (ed. B. Sigurd/J. Svartvik), Lund, Gleerup, 7—14.

Mel'chuk, I. (1984). Dictionnaire explicatif et combinatoiredu frangais contemporain. Recherches lexico-semantiques,i. Montreal, Universite de Montreal.

Melvinger, J. (1982). 0 nazivlju transformacijske tvorbenegramatike u hrvatskoj lingvistici. KJ 11:3, 127—31.

Menac, A. (1973). Još o predmetu i nazivu kontrastivneiingvistike. SJ ll:4, 244—50.

Mihailović, LJ. (1970). Ogledi iz primenjene lingvistike. Beo-grad, Fillološki fakultet.

Mihajlović, M. (1981). Neki sociolingvistički opisi i nastavastranih jezika. Zbornik radova Katedre za anglistiku, Niš,Filozofski fakultet, M, 289—300.

Mihajlović, M. (1982). Karakteristika terminologije transfor-maciono-generativne gramatike. FP 20:1—4, 131—5.

Mikeš, M. (1973). Primenjena lingvistika i njeni zadaci. Sav-remenost, Novi Sad, III:3, 231—4.

Mikeš, M. (1977). Jezička relativnost i kontrastivna istraživanja. Godišnjak, Beograd, 1, 41—55.

Mikeš, M., red. (1983). Kontrastivna jezička istraživanja, IIsimpozijum. Novi Sad, Filozofski fakultet. /Zbornik sadr-ži i blok tekstova »Lingvistička terminologija«, 85—166/.

Mikeš, M./P. Vlahović (1980). Prevođenje nekih izraza i ter-mina iz oblasti vaspitanja i obrazovanja. Berić i dr.(1980), 343—54.

Mikeš, M. i dr. (1983). O terminologiji iz oblastl međuna-cionalnih odnosa. Mikeš (1983), 201—17.

Minović, M. (1975). O specifičnostima srpskohrvatskih na-učnih i tehnićkih termina i o njihovoj verifikaciji za po-trebe školla u SR Bosni i Hercegovini, RIJK II, 9—69.

Mišeska Tomić, O. (1983). Juče, danas, sutra jugoslovenskeprimenjene lingvistike. KJ 12:2, 89—94.

Mišeska Tomić, O., red. (1984). Jazičnite kontakti vo jugo-slovenskata zaednica. Skopje, Sojuz na društvata za pri-meneta lingvistika na Jugoslavija/Društvo za primenetalingvistika na Makedonija.

Morrovv, K. (1979). The Tvvelfth Annual Meeting of theBritish Association for Applied Linguistics. AILA B. 2(26),33—5.

181

Mounin, G. (1963). Les problemes theoriques de la traduc-tion. Paris, Gallimard.

Musić, S./l. Meloncelli-Milak (1983). Neki problemi prevo-đenja naše samoupravne terminollogije na italijanski je-zik. Naučni sastanak slavista u Vukove dane, Beograd.12:3, 113—26.

Naš jezik danas i sutra (1982). Naše teme, Zagreb, XXVI:5,805—62.

IMećak-Liik, A./l. Štrukelj, red. (1984). Dvojezičnost — indi-vidualne in družbene razsežnosti. Ljubljana, Društvo za

uporabno jezikoslovje Slovenije.Neubert, A., ed. (1968). Grundfragen der Ubersetzungsvvis-

senschaft. Leipzig, VEB Verlag Enzyklopadie.Neubert, A. (1985). Translation Across Languages or Across

Cultures? Jankowsky (1985), 231—9.Nevvmark, P. (1981). Approaches to Translation. Oxford,

Pergamon.Nickel, G. (1972). Zum heutigen Stand der kontrastiven

Spraohvvissenschaft. Reader zur kontrastiven Linguistik(ed. G. Nickel), Frankfurt/M., Athenaum, 7—14.

Nickel, G., ed. (1974). AILA Third Congress Proceedings, I.Heidelberg, Julius Groos.

Nickel, G., ed. (1976). Proceedings of the Fourth Internation-al Congress of Applied Lingulstics, I—III. Stuttgart, Hooh-schulverlag.

Nida, E. A. (1964). Toward a Science of Translating, Leiden,E. J. Brill.

Nida, E. A. (1975). Componential Analysis of Meaning. TheHague/Paris, Mouton.

Nida, E. A. (1977). Translating Means Communicating: ASociolinguistic Theory of Translation. GURT (ed. M. Sa-ville-Troike), 213—29.

Nida, E. A./C. R. Taber (1969). The Theory and Practice ofTranslation. Leiden, E. J. Brill.

Nikitin, M. V. (1983). Leksičeskoe značenie slova. Moskva,Vysšaja škola.

Nikollić, V. (1979). Učenje stranih jezika i nastava kulture.Godišnjak, Beograd, 3, 357—62.

Pap, L. (1972). What Do We Mean by Appilied Linguistics?Studies in Language and Linguistics (ed. R. W. Eaton,Jr./J. Ornstein), EI Paso, University of Texa§ Press, 101——14.

182

Pap, L. (1976). Linguistic Terminology as a Source of Ver-bal Fictions. Language Sciences, Bloomington, 39, 1—5.

Perić, A. (1982). O kriterijumima izbora termina stranogporekla u nauci I tehnici. FP 20:1—4, 127—30.

Perić, A. (1983). Savremena nauka o jeziku — generativnasintaksa i semantika. Beograd, Svetozar Marković.

Perren, G. E./J. L. M. Trim, ed. (1971). Applications of Lin-guistics: Selected Papers of the Second IntemstionalCongress of Applied Linguistics. London, Cambridge Uni-versity Press.

Pervan, M./A. Štambuk/M. Pilković (1983). Kontrastivna ana-liza semantičkih vrijednosti nekih elektroničkih termina uengleskom i našem jeziku. Mikeš (1983), 167—73.

Piaget, J. (1955). The Language and Thought of the Child.Cleveland/Nevv York, Meridian Books.

Polovina, V. (1982). 0 tipovima rečnika ilingvističkih termi-na. FP 20:1—4, 137—42.

Popovič, A. (1980). Poetika umetničkog prevoda — procesi tekst. (=Rukovet, Subotica, XXVI:5).

Prebeg-Vilke, M. (1977). Uvod u glotodidaktiku. Zagreb,Školska knjiga.

Pride, J. B., ed. (1979). Sociolinguistic Aspects of LanguageLearning and Teaching. London, Oxford University Press.

Pride, J. 3., ed. (1982). New Englishes. Rowley, Mass., New-bury House.

Ouemada, B. (1972). Lexicology and Lexicography. CurrentTrends in Linguistics (ed. T. A. Sebeok), The Hague/Pa-ris, Mouton, 9, 395—475.

Ouirk, R. (1982). International Communication and the Con-cept of Nuclear English. Brumfit (1982), 15—28.

Quirk, R./H. G. Widdowson, ed. (1985). English in theVVorld: Teaching and Learning the Language and Litera-tures. London, Cambridge University Press.

Quirk, R. et. al. (1972). A Grammar of Contemporary Eng-lish. London, Longman.

Radovanović, M. (1979). Sociolingvistika, Beograd, BIGZ.Rajić, Lj., red. (1981). Teorija i poetika prevodenja. Bec

grad, Prosveta.Revzin, I. I./V. Ju. Rozencvejg (1964). Osnovy obščego i mz

šinnogo perevoda. Moskva, Vysšaja škola.Riđanović, M. (1965). Odnos jezika i kullture kao probler

183

u nastavi stranih jezika. Živi jezici, Beograd, Vlll:3—4,75——82.

Riđanović, M. (1982). Jedan terminoioško-iieksikografski prob-lem viđen iz transformacionog ugla. Godišnjak, Zagreb,6, 131—3.

Riggs, F. W. (1980). Special Languages and Terminology,Sociolinguistics Newsletter, Boulder, Xl:2, 18—22.

Roberts, A. H. (1969). Current Problems of Applied Lingu-istics. Actes du Xe congres international des linguistes,Bucarest, Academie de la RSR, I, 175—82.

Rondeau, G. (1978). AILA President's Note. AILA B. 2(23),1—4.

Rondeau, G. (1979). Une nouvelle branche de la Iinguistiqueapplliquee: 'la terminologie. AILA B. 2(26). 1—15.

Rondeau, G. (1984). Introduction a la terminologie (2. ed.).Chicoutimi, Que., Morin.

Rondeau, G./H. Felber, ed. (1981). Textes choisis de termi-nologie, I: Fondaments theoriques de la terminologie(sous la direction de V. I. Siforov). Girsterm. Quebec,Universite Laval.

Rosch, E. (1978). Principles of Categorization. Cognition andCategorization (ed. E. Rosch/B. B. LIoyd), Hillsdale, N.J„ Erlbaum, 27—48.

Sager, J. C, ed. (1980). Standardization of Nomenclature.[ = IJSL 23).

Sager, J. C./R. L. Johnson (1978). Terminology: The Stateof the Art. AILA B. 1(22), 1—11.

Sapir, E. (1984). Ogledi iz kulturne antropologije (red. R.Bugarski, II izd.). Beograd, Prosveta.

Shuy, R. W. (1984). The Decade Ahead for Applied Socio-linguistics. USL 45, 101—11.

Sibinović, M. (1979). Original i prevod — uvod u istoriju iteoriju prevođenja. Beograd, Privredna štampa.

Sibinović, M. (1983). 0 prevođenju — priručnik za prevodi-oce i inokorespondente. Beograd, Zavod za udžbenike inastavna sredstva.

Simeon, R. (1969). Enciklopedijski rječnik lingvističkih na-ziva, I—II. Zagreb, MatiGa hrvatska.

Slama-Cazacu, T. (1980). The Place of Applied Linguislicsin the System of Sciences: AL in Relation to »Linguis-tics«. Revue Roumaine de Linguistique, Bucarest, XXV:3153—60.

184

Slavjanska lingvistična terminologija I (1962). Sofija, Blgar-skata akademija na naukite.

Smith, L. E., ed. (1981). English for Cross-Cultural Com-munication. London, MacmiiMan.

Smith, L. E., ed. (1983). Readings in English as an Intei-national Language. Oxford, Pergamon.

Sociolingvistika i nastava jezika (1981). SJ X:4, 262—321.Sosir, F. de (1969/1977). Opšta lingvistika (l/ll izd.). Beo-

grad, Nolit.Spillner, B. (1977). On the Theoretical Foundations of Ap-

plied linguistics. IRAL XV:2, 154—7.Spolsky, B. (1969). Linguistics and Language Pedagogy: Ap-

plications or Implications? GURT (ed. J. E. Alatis), 143——55.

Spolsky, B. (1978). Educational Linguistics: An Introduction.Rowley, Mass., Newbury House.

Stančić, Lj. (1982). Pokušaji ujednačavanja hrvatskosrpskegramatičke terminologije u XX stolljeću. RIJK IX, 125——256.

Steiner, G. (1975). After Babel: Aspects of Language andTranslation. London, Oxford University Press.

Stoberski, S. (1975). Naučna i tehnička terminologija. KJIV: 1—2, 47—55.

Stoberski, S. (1978). Nauka i praksa podržavaju internacio-nalizaciju terminologije kao pomoć u prevođenju. Mosto-vi, Beograd, IX:3, 250—61.

Stojnić, M. (1980). 0 prevođenju književnog teksta. Sara-jevo, Svjetlost.

Stojnić, M.,-red. (1982). Jezik i kultura u nastavi stranihjezika. Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Strevens, P. (1980). Teaching English as an InternationalLanguage. Oxford, Pergamon.

Šipka, M., red. (1979). Školski rječnik terminoloških više-\strukosti, I—II. Sarajevo, Institut za jezik i književnost.

Šipka, M., red. (1984). Jezik i nacionalni odnosi. ( = Sveske\Instituta za proučavanje nacionalnih odnosa, Sarajevo, II:5—6).

Škiljan, D. (1980). Pogled u lingvistiku. Zagreb, Školska knji-|ga.

Terić, G. (1980). Pojam »compllemento« u itallijanskoj gra-matičkoj terminologiji i njegovi ekvivalenti u gramatika-ma srpskohrvatskog jezika. Studije iz kontrastivne analizel

185

italijanskog i srpskohrvatskog jezika, Beograd, Filološkifakultet, 1, 102—37.

Trudgill, P./J. Hannah (1982). International English: A Guideto Varieties of Standard English. London, Arnold.

Turčan, J. (1980). Prilog proučavanju društveno-političke ter-minologije u slovačkom i srpskohrvatskom jeziku. Berići dr. (1980), 277—86.

Vereščagin, E. M./V. G. Kostomarov (1983). Jazyk i kul'tura— lingvostranovedenie v prepodavanii russkogo jazykakak inostrannogo (III izd.). Moskva, Russkij jazyk.

Vilke, M. (1977). IV kongres Međunarodnog udruženja zaprimijenjenu lingvistiku. Godišnjak, Beograd, 1, 81—5.

Vlahović, P. (1979). Prilog kontrastivnoj anallizi društveno--političke terminologije u srpskohrvatskom i italijanskomjeziku. Godišnjak, Beograd, 3, 253—8.

Vlahović, P. (1980—81). Ekvivalencija nekih izraza i terminaiz oblasti vaspitanja i obrazovanja u srpskohrvatskom ifrancuskom jeziku. Godišnjak, Zagreb, 4—5, 321—4.

Vlahović, P. (1984). Upotreba gramatičkih termina u udžbe-nicima i školskim gramatikama francuskog jezika. Đuka-nović (1984), 143—50.

Vojvoda, S. (1973). O različitim lingvističkim pristupima pre-vođenju. SJ ll:4, 251—61.

Vorf, B. L. (1979). Jezik, misao i stvarnost (red. R. Bugar-ski). Beograd, BIGZ.

Vučković, P., red. (1984). Srpskohrvatski jezik kao strani.Beograd, Institut za strane jezike.

Vuković, G. (1980). Nazivi za obeležavanje srodnika Cnamaterijalu srpskohrvatskog, slovačkog, mađarskog i ne-mačkog jezika). Berić i dr. (1980), 253—65.

VVeinreich, U. (1980). On Semantics (ed. W. Labov/B. S.VVeinreich). Philadelphia, University of Pennsylvania Press.

VVierzbicka, A. (1985). Lexicography and Conceptual Ana-lysis. Ann Arbor, Karoma.

VVilles, M. (1978). BAAL Tenth Annual Meeting. AILA B.1 (22), 34—5.

VVilss, W. (1977). Ubersetzungsvvissenschaft: Probleme undMethoden. Stuttgart, Klett.

World Language English: The International Teacher's Jour-nal of English as a World Language. Oxford, Pergamon(iztlazi od 1981).

186

VVuster, E. (1979). Einfuhrung in die allgemeine Termino-logielehre und terminologische Lexikographie, I—II. Wien/New York, Springer.

Zabrocki, L. (1970). Grundfragen der konfrontativen Gram-matik. Probleme der kontrastiven Grammatik (ed. H. Mo-ser), Dusseldorf, Schvvann, 31—52.

Zgusta, L. (1971). Manual of Lexicography. The Hague/Pa-ris, Mouton.

Žiletić, Z., red. (1983). Kontrastivna analiza i nastava stra-nih jezika. Beograd, Društvo za primenjenu lingvistiku Sr-bije.

Skraćenice:

AILA B. — AiLA Bulletin, PisaFP — Filološki pregled, BeogradGodišnjak — Godišnjak Saveza društava za primenjenu ling-

vistiku Jugoslavije, Beograd/ZagrebGURT — Georgetovvn University Round Table on Languages

and Linguistics, VVashington, D. C.IJSL — International Journal of the Sociology of Language,

Berlin/New York/AmsterdamIRAL — international Review of Applied Linguistics in Lan-

guage Teaching, HeidelbergKJ — Književni jezik, SarajevoRIJK — Radovi Instituta za jezik i književnost, Odjeljenje

za jezik, SarajevoSJ — Strani jezici, Zagreb

(Skraćivani su samo naslovi serijskih publikacija koji suse u spisku literature javili više od dva puta.)

Registar imena

Ovaj spisak obuhvata imena navedena u glavnom tekstu i ubeleškama, ali ne i u zajedničkom spisku literature, kojiotuda služi i kao dopuna registra imena. Imena su ovde datasamo u izvornoj ortografiji; ona koja se pominju u tekstutamo su transkribovana {kao i u beleškama kada se upućujena naše prevode u kojima je tako postupljeno).

Akulenko, V. V. 76Anthony, E. M. 30Avgustin 70

Babić, S. 121, 138, 141Back, 0. 27, 29, 34, 35, 37, 40Bailey, R. W. 156Balabuha, A. F. 87Baotić, J. 106Barhudarov, L. S. 141Barhudarov, S. G. 74Bedard, E. 162Belić, A. 89Bendix, E. H. 71Berić, V. 55Bibović, Lj. 77Bjelica, N. 77Brann, C. M. B. 106Brovvn, H. D. 27, 34Brovvne, W. 94Brozović, D. 85, 90Brumfit, C. J. 156Buckingham, T. 148Bugarski, R. 23, 37, 53, 59,

93, 94, 149, 150, 153, 159,162, 170, 171

Catford, J. C. 125, 141Chomsky, N. 93, 98Corder, P. 30, 37, 39Courchene, R. 37, 40Crystal, D. 44, 59Culioli, A. 34

Ćupić, D. 72

Dimitrijević, N. 37, 40, 50, 55,104, 153

Dimitrovski, T. 85Drozd, L. 73

Đorđević, R. 77, 79, 83, 148.150, 153

Đukanović, J. 53, 171Durovič, L. 104

Fedorov, A. V, 141Felber, H. 73, 74Ferguson, C. A. 34, 35Filipović, R. 48, 76

188

Fillmore, C. J. 71Fishman, J. A. 37, 150, 156Fisiak, J. 79Fišer-Popović, A. 74Fraser, B. 27

Gardner, R. C. 152, 153Gottvvald, K. 28Gorlach, M. 156Greenbaum, S. 156Grucza, F. 36

Haberland, H. 34Hall, E. 150Halliday, M. A. K. 32, 35Hannah, J. 156Hartmann, R. R. K. 72, 90Householder, F. W. 72Htillen, W. 27Hymes, D. 92, 150

llić, V. 85Ivić, M. 23Ivić, P. 85Ivir, V. 53, 70, 80, 114, 117,

120, 124, 128, 131, 138,141, 150, 153

Kachru, B. B. 156Kalogjera, D. 159Kaplan, R. B. 27, 28, 30, 35,

40, 44, 50, 61, 63Karadža Garić, M. 77, 87Katičić, R. 77, 88, 93, 128Klajn, I. 87Kluckhohn, C. 148Kocourek, R. 74Kolarič, R. 85Kolka, A. 150, 159Koller, W. 136, 141Komissarov, V. N. 130Kostomarov, V. G. 150Kroeber, A. L. 148Krommer-Benz, M. 73Krstulović, A. 150Krzeszovvski, T. P. 83Ki)hlwein, W. 27, 28, 31

Labov, W. 71Lado, R. 118, 148Lambert, W. E. 153Levy, J. 127Levvin, K. 37Lyons, J. 93

Ljudskanov, A, 130

Jakobson, R. 121Janicki, K. 83, 158Janković, S. 54, 76, 81, 106Jankowsky, K. R. 118Jerković, J. 72Jespersen, O. 69Jocić, M. 77Johnson, R. L. 73Jukić, Z. 150

Malmberg, B. 34, 35, 56, 61Maurais, J. 162Molntosh, A. 32, 35Mel'chuk, I. 72Meloncelli-Milak, I. 77Melvinger, J. 94Menac, A. 90Mey, J. L. 34Mihailović, Lj. 35

189

Mihajlović, M. 94, 159Mikeš, M. 36„ 53, 55, 77, 82,

85, 87, 94, 101, 108, 115,117, 150, 153, 170

Minović, M. 75Mišeska Tomić, 0. 53, 54,

104Molnar-Čikoš, L. 85Morrovv, K. 50Mounin, G. 130Musić, S. 77

Nećak-Luk, A. 53Neubert, A. 118, 141Nevvmark, P. 130Nickel, G. 27, 28, 50Nida.E.A. 71, 111, 138, 141Nikitin, M. V. 71Nikolić, V. 150

Pap, L. 27, 29, 90Perić, A. 87, 93Perren, G. E. 34Pervan, M. 77Piaget, J. 37Pilković, M. 77Polovina, V. 77Popovič, A. 125, 127, 139Prebeg-Vilke, M. 47Pride, J. B. 150, 156

Riđanović,, M. 53, 94, 150Riggs, F. W. 92Roberts, A. H. 27Rondeau, G. 33, 39, 73, 74Rosch, E. 71, 72Rozencvejg, V. Ju. 130

Sager, J. C. 73Sapir, E. 150'Saporta, S. 72Saussure, F. de 80, 81Savić, S. 94Seibicke, W. 73Shuy, R. W. 62Sibinović, M. 120,, 125, 127,

130, 139, 141Simeon, R. 77Slama-Cazacu, T. 33Smith, L E. 156Spillner, B. 28, 40Spolsky, B. 31, 40, 47, 106Stančić, Lj. 85Steiner, G. 122Stoberski, Z. 73, 92Stojnić, M. 125, 127, 150,, 171Strevens, P. 32, 35, 44, 156

Šipka, M. 75, 106, 163Škiljan, D. 23, 108Štambuk, A. 77Štrukelj, I. 53

Ouemada, B. 72Quirk, R. 156, 157

Radovanović, M. 150Rajić, Lj. 120, 138, 141, 171Revzin, I. I. 130

Taber, C. R. 138, 141Tanasković, D. 87Terić, G. 82Trim, J. L. M. 34Trudgill, P. 156Turčan, J. 77

190

Vereščagin, E. M. 150Vilke, M. 27, 37Vlahović, P. 77, 115Vojvoda, S. 140Vučković, P. 148Vuković, G. 77

VVeinreich, U. 71Whorf, B. L. 82, 150Widdowson, H. G. 156

VVierzbicka, A. 72VVilles, M. 34Wilss, W. 141VVuster, E. 73

Zabrocki, L. 35Zgusta, L. 72

Žiletić, Z. 53

Registar pojmova

Ovaj selektivni spisak sadrži samo neke važnije pojmove,isključujući pri tom one najšire ili najučestalije. Na pojedineUngvističke discipline upućuje se samo tamo gde se onedefinišu ili se o njima podrobnije govori.

AILA v. Međunarodno udru-ženje za primenjenu lingvi-stiku

analiza diskursa 20

dijahronija 17dijalektologija 18Društvo za primenjenu ling-

vistiku Jugoslavije 36,52,54

etimologija 19etnolingvistika 21

filologija 16—7filozofija jezika 18fonetika 19fonologija 19

geolingvistika 18glotodidaktika 22glotogonija 20grafemika (grafologija) 20gramatika 19gramatologija 20

interlingvistika 22internacionalni engleski

155—6, 163

kontekst 165—9kontrastivna analiza 76—83

leksikografija 22, 67—75leksikologija 19lingvistička geografija 18lingvistička pragmatika 20lingvistička stilistika 22lingvistička teorija 18lingvistička tipologija 18lingvistika 15—23

— algebarska 21— antropološka 21— arealna 18— deskriptivna 18— istorijska 18— kontaktna 18—• kontrastivna 18— matematička 21— normativna 22— opšta 17—8— primenjena 22— računarska 21— statistička 21

192

— tekstualna 19— uporedna 18

lingvokulturologija 150

makrolingvistika 17Međunarodno udruženje za

primenjenu lingvistiku 27,28, 42—6, 49—50, 54, 56,67

mikrolingvistika 17morfofonologija 19morfologija 19

neurolingvistika 21norma 161—5

onomastika 19

prototip 71—2psiholingvistika 21psihologija jezika 21

Savez društava za primenje-nu lingvistiku Jugoslavije 9,26, 52—7, 108, 170, 171

semantika 19sinhronija 17sintaksa 19socijalna psihologija jezika

151—3sociolingvistika 21, 149—50,

154—60sociologija jezika 21

teorija prevođenja 22, 119——43— podela 122—3, 132—3

terminologija 72—83— društveno-politička

115—7— lingvistička 84—92— primenjene lingvistike

101—8, 168—9— transformaciono-genera-

tivne gramatike 88—9,93—100

tertium comparationis 77—8,80, 82—3

univerzalije jezika 18

IzdavaS. ZAVOD ZA UD2BENIKE I NASTAVNA SREDSTVA, Beograd, Obilioev venac5/I • Likovni uredmk: BO2IDAR AREŽINA ARIŠ • Korice i likovno-grafičko oblikovanjebiblioteke. DOBRILO NIKOLIC * Grafički urednik: STEVAN PAKOVIĆ • KorektorrMILICA POPOVIĆ, GORICA MARKOVIC i OLGA MINIC • Obim: 12 štamparskih tabaka •Format: 13 x 20,2 cm • Tiraž: 2000 primeraka • Rukopis predat u štampu maja1986. godlne • štampanje završeno oktobra 1986. godine • štampa: Novi dani,Vojvode Brane 13, Beograd