FINANSIJSKI MENADZMENT ( II KOLOKVIJUM )

1. Pojam finansijskog trzistaFinansijska trzista predstavljaju mesta na kojima se trguje finansijskim instrumentima. Na finansijskim trzistima preduzeca dolaze do sredstava neophodnih za svoje finansiranje. Na njima se povezuju subjekti koji raspolazu viskovima novcanih sredstava i subjekti kojima nedostaje novac. Na taj nacin se povezuju dve znacajne makroekonomske kategorije – stednja i investicije. Oni subjekti koji imaju visak novca, stavljaju ga putem kredita ili vlasnickih udela na raspolaganje subjektima kojima nedostaje novac i ovo se postize preko finansijskih instrumenata koji se mogu pretvoriti u gotov novac kada su njihovim vlasnicima potrebna likvidna sredstva. Kako mnogi autori govore ne o jednom, vec vise finansijskih trzista, vazno je spomenuti finansijsko – trzisni sistem. Elementi ovog sistema su:

- finansijska stednja ( predmet, odnosno sadrzaj transferisanja )- glavni tokovi transferisanja finansijske stednje- finansijski instrumenti ( njima se vrsi trasfer stednje )- finansijske institucije ( ucestvuju u transferisanju stednje )- segmenti finansijskih trzista ( na njima se ostvaruje proment finansijskih instrumenata )

Preko finansijskih trzista se obavljaju raznovrsni poslovi. Na njima se nude i traze supstituti roba i usluga kao sto su: novac, hartije od vrednosti, potrazivanja i slicno. Pojedini poslovi zavise od vrste finansijskog trzista na kome se ti poslovi obavljajum dok su neki poslovi jedinstveni za sve vrste finansijskih trzista. Finansijska trzista obuhvataju sledece funkcije:

- utvrdjivanje cena finansijskih instrumenata - smanjivanje transakcionih troskova- pruzanje informacija ucesnicima na trzistu

Finansijska trzista predstavljaju vrlo znacajan faktor za nesmetano odvijanje privrednih odnosa. Vazno je reci da se u nasoj zemlji proces razvoja finansijskih trzista nalazi tek na pocetku, a nerazvijenost je posledica:

- slabe profitabilnosti privrede- nepovoljne sklonosti stednji- visokih kamatnih stopa- izgubljenost poverenja u finansijski sistem- nedostataka specijalizovanih kadrova i slicno

Drzava svojim propisima regulise funkcionisanje finansijskih trzista i ucesnika na njima i u tom smislu ona ima sledece funkcije:

- zastita ucesnika na finansijskim trzistima- odrzavanje makro – ekonomske stabilnosti- odrzavanje konkurentnosti- odrzavanje solventnosti finansijskih institucija

2. Karakteristike savremenih finansijskih trzistaSavremena finansijska trzista karakterisu:

1. kontinuelnost2. internacionalizacija i globalizacija3. finansijske inovacije4. deregulacioni tokovi

1. Kontinuelnost – Stalni razvoj komunikacija stvara uslove za kontinuirano funkcionisanje finansijskih trzista, odnosno za neprekidnost u njihovom radu. Uz pomoc savremene informacione tehnologije moguce je 24 casa dnevno pratiti transakcije i obavljati trgovinu na skoro svim finansijskim trzistima sveta.2. Internacionalizacija i globalizacija – oznacavaju proces integracije nacionalnih finansijskih trzista u jedno internacionalno, odnosno medjunarodno finansijsko trziste. Tako se privrednim subjektima pruza mogucnost da prikupljaju slobodna finansijska sredstav i izvan granica svoje naiconalne privrede. Ovi procesi se odvijaju paralelno sa razvojem medjunarodnog trzista inostranih obveznica, narocito trzista evro – obveznica. Evro – obveznice daju mogucnost emitentu da ih emituje u valuti koja se razlikuje od valute zemlje u kojoj se vrsi emisija.

3. Finansijske inovacije – One doprinose sirenju poslova na finansijskim trzistima, prosirile su finansijske instrumente i doprinose procesima internacionalizacije i globalizacije finansijskih trzista. Razlozi koji dovode do uvodjenja finansijskih inovacija su: nestabilnost i neizvesnost u privrednim sistemima velikog broja zemalja, povecanje ucesnika na finansijskim trzistima, tehnicki i tehnoloski razvoj, teznja za poboljsanjem finansijske situacije privrednih subjekata i slicno. Najznacajnije finansijske inovacije su:

- fjučers ugovori- opcije- obveznice sa promenljivom kamatnom stopom- svop aranzmani- kreditne kartice- elektronski novac i slicno

4. Deregulacioni tokovi – Njihovu osnovu cini smanjenje uloge drzave u regulisanju finansijskh trzista. Razlog tome je sto se u uslovima sve vece globalizacije svetskih finansijskih trzista havlja problem kompatibilnosti regulative izmedju razlicitih zemalja. Drzave svakako zadrzavaju odredjene nadleznosti u regulisanju finansijskih trzista radi obezbedjenja sigurnosti i poverenja, ali se sve vis razvijaju razlicita regulativna tela u okviru pojedinih segmenata finansijskih trzista. Deregulacioni tokovi obuhvataju sledece tendencije:

- smanjenje uloge drzave i drzavnih organa- kombinovanje zakonskog regulisanja i samoregulisanja- preduzimanje mera na povecanju poverenja- povecanje kontrole poslovanja svih ucesnika i slicno

3. Finansijska stednjaStednja predstavlja deo dohotka cija se potrosnja odlaze za kasnije. Stednja moze biti pod uticajem razlicitih motiva. Jednu grupu cine materijalni motive ( bogacenje, uvecanje imovine, sigurnija buducnosti i slicno ), a drugu grupu cine nematerijalni motive ( sigurnost, skolovanje, trgovina i slicno ). Sklonost ka stednji zavisi od velikog broja faktora, medju kojima su najvazniji: visina prihoda, zivotni standard, navike, stabilnost i drugo. Suficitne ekonomske jedinice ( ekonomske jedinice koje imaju ostvarenu stednju u obliku novca ), mogu se podeliti u tri grupe:

1. Stanovnistvo – Ostvaruje razlicite vrste prihoda u odredjenim vremenskim periodima. Vremenski raspored priliva prihoda je drugaciji od njihovog trosenja koje je ravnomernije s obzirom na redovne troskove ishrane, stanovanja i slicno. Iz ove vremenske neujednacenosti prihoda i troskova proistice deo stednje. Kod sektora stanovnistva dominiraju suficitne ekonomske jedinice.

2. Privredni subjekti – moze se posmatrati na dva nivoa. Prvi nivo proistice iz tekuceg poslovanja kao razlika izmedju prihoda od prodate robe i izvrsenih usluga, i troskova koji su z ate svrhe nastali. Ova pozicija se manifestuje u vidu bruto profita. Ona je kod vecine preduzeca suficitna ( ostvaruje se pozitivna stednja ). Drugi nivo ukljucuje i izdatke preduzeca za investicije u kapitalna dobra. S obzirom na to das u ovi izdaci veoma veliki, na ovom nivou sector privrednih subjekata prelazi u zonu negativne finansijske stednje.

3. Drzavni sektor – najcesce ostvaruje negativnu finansijsku stednju, s obzirom na to da ukupni rashodi prevazilaze ukupne javne prihode

Suficitne ekonomske jedinice imaju oblik imovine u vidu potrazivanja od banaka, sto predstavlja finansijsku aktivu, odnosno imaju finansijsku stednju u obliku novca. Na finansijskim trzistima vrsi se transferisanje tog novca od suficitnih ka deficitnim ekonomskim jedinicama u zamenu za neki drugi finansijski instrument. Tokovi finansijske stednje od suficitnih ka deficitnim ekonosmkim jedinicama mogu biti dvojaki:

- direktni – finansijski tokovi se odvijaju direktno od suficitne ka deficitnim ekonomskim jedinicama, bez ucesca intermedijarnih finansijskih institucija. Ovde suficitne ekonomske jedinice zamenjuju svoj visak novcane stednje za finansijske instrumente koje kreiraju krajnji zajmoprimci, odnosno korisnici transferisane stednje od suficitnih ekonomskih jedinica.

- indirektni – izmedju davaoca finansijske stednje i krajnjeg korisnika te stednje se pojavljuju intermedijarne finansijske institucije. Ovde deficitne ekonosmke jedinice

kreiraju indirektne finansijske instrumente i prodaju ih intermedijarnim finansijskim institucijama, a intermedijarne finansijske institucije kreiraju svoje finanskijse instrumente, koje prodaju suficitnim ekonomskim jedinicama i tom kupovinom one dolaze do direktnih finansijskih potrazivanja ( finansijske aktive ).

4. Finansijska aktivaPod finansijskom aktivom podrazumeva se svaki imovinski oblik koji ima vrednost koja se moze razmenjivati. Ona predstavlja predmet trgovine na finansijskim trzistima. Finansijska aktiva obuhvata veliki broj novcanih i finansijskih instrumenata od kojih su najvazniji:

1. hartije od vrednosti2. žiralni novac3. devizna sredstva4. zlato i plemeniti metali i drugo

1. Hartije od vrednosti – predstavljaju najznacajniju grupu finansijskih instrumenata kojima se trguje na finansijskim trzistima. One se mogu definisati kao pisani dokumenti ili isprave koje svojim vlasnicima daju odredjena prava. Ta prava su povezana sa mogucnostima naplate razlicitih finansijskih sredstava u buducnosti. Ukupna imovina jednog subjekta sadrzana u hartijama od vrednosti predstavlja portfolio hartija od vrednosti. Rizik portfolija hartija od vrednosti zavisi od boniteta emitenta, trendova na finansijskim trzistima i buduce kamatne stope. Bonitet hartije od vrednosti oznacava stepen obezbedjenja koriscenja onih prava koja proisticu iz odredjene hartije od vrednosti. Bonitet hartije od vrednosti je u neposrednoj zavisnosti od boniteta njenog emitenta ( Bonitet – skup pozitivnih osobina odredjenog preduzeca koje ga cine dobrim i sigurnim duznikom ). Hartije od vrednosti se mogu podeliti prema razlicitim kriterijumima. Najvaznije podele su prema prirodi odnosa koje odrazavaju i prema roku njihovog dospeca.

Prema prirodi odnosa koje odrazavaju:- osnovne –odrazavaju neke osnovne odnose izmedju emitenta i vlasnika i ovde spadaju:- hartije od vrednosti – instrumenti duga – kreditni instrumenti koji odrazavju duznicko –

poverilacke odnose ( obveznice, note, bondoci, komercijalni zapisi i slicno )- hartije od vrednosti – vlasnicki instrumenti – odrazavaju vlasnicke odnose ( akcije

najznacajnije )- izvedene – odrazavaju izvedene odnose i njihova vrednost zavisi od osnovne vrednosti aktive

na koju su kreirane. Najpoznatije su: terminski i likvidni terminski ugovori, opcije, svopovi, varanti i slicno.

Prema roku dospeca:- kratkorocne – imaju rok dospeca do godnu dana ( instrumenti trzista novca )- srednjorocne – imaju rok dospeca od jedne do tri ili pet godina ( instrumenti trzista kapitala )- dugorocne – imaju rok dospeca duzi od pet godina ( instrumenti trzistza kapitala )

2. Novac – moze se javiti u vise oblika, kao kovani novac, papir novac i žiralni novac. Žiralni novac ima nematerijalni oblik i nalazi se na poslovnom racunu preduzeca.3. Devize – predstavljaju sva potrazivanja u stranoj valuti prema inostranstvu. Valute predstavljaju strani novac kojim se raspolaze u zemlji razlicitoj od zemlje njegovog porekla.4. Zlato – ima znacaj kao oblik monetarnih rezervi u centralnim bankama. Cuva se u polugama, koje se nazivaju i ingoti. Moze da sluzi i kao osnova za emitovanje razlicitih hartija od vrednosti, kao sto su zlatne obveznice koje emituju rudnici zlata i slicno.

5. Finansijske institucijeFinansijske institucije obezbedjuju izvrsavanje funckija finansijskih trzista. One su osnovni ucesnici u trgovini finansijskim instrumentima. Ove institucije neposredno ucestvuju na finansijskim trzistima ili svojom aktivnoscu omogucavaju normalno obavljanje trgovine. Osnovna uloga je da posreduju izmedju suficitnih i deficitnih ekonomskih jedinica. One ovu funkciju obavljaju tako sto prikupljaju akumulaciju preko svojih kreditnih i finansijskih instrumenata i vrse njeno usmeravanje kreditiranjem ili kupovinom finansijskih instrumenata zajmoprimaoca. Neke finansijske institucije mogu bit ii finansijski posrednici. Finansijski posrednici povezuju ostale ucesnika na finansijskim trzistima. Oni ostvaruju zaradu na osnovu

razlike u ceni po kojoj angazuju sredstva i cene po kojoj plasiraju ta sredstva. Ucesnici na finansijskim trzistima vrse sledece poslove:

- transformisanje finansijske aktive iz jednog oblika u drugi- razmenu finansijske aktive u korist svojih klijenata- pruzanje mogucnosti u kreiranju novih oblika finansijskih insturmenata i pomoci pri njihovoj

prodaji- pruzanje savetodavnih i konsaltnig usluga- vrsenje poslova u vezi sa upravljanjem protfolio finansijske aktive

Postoji veci broj finansijskih institucija i one se mogu klasifikovati na razlicite nacine. Najznacajnija je podela na:

- centralnu banku- banku- nedepozitne finansijske institucije- berze- berzanske posrednike

6. Centralna bankaCentralna banka spada u red najznacajnijih finansijskih institucija. Posebna uloga centralne banke se sastoji u zastiti ostalih ucesnika na finansijskim trzistima. Centralna banka emituje kvalitetne hartije od vrednosti i vrsi operacije na otvorenom trzistu cime doprinosi razvoju finansijskih trzista. Centralna banka ostvaruje svoje funkcije pomocu instrumenata monetarno – kreditnog regulisanja u koje spadaju: eskontna stopa, obavezna rezerva, minimalne rezerve likvidnosti, kupovina i prodaja hartija od vrednosti i slicno. Ulogu centralne banke u Republici Srbiji ima Narodna banka Srbije i ona je samostalna i nezavisna u obavljanju funkcija utvredjenih zakonom i za svoj rad je odgovorna Narodnoj skupstini Republike Srbije.Narodna banka SrbijeOsnovni cilj: odrzavanje stabilnosti cena i ocuvanje finansijske stabilnosti.Sprovodi monetarnu politiku:

- izdavanjem kratkorocnih hartija od vrednosti - moze izdavati kratkorocne hartije od vrednosti koje glase na domacu ili stranu valutu, na osnovu odluke kojom se utvrdjuju obim emisije, rokovi dospeca i drugi uslovi za izdavanje hartija od vrednosti.- sprovodjenjem operacija na otvorenom trzistu - sastoje se u kupovini ili prodaji razlicitih hartija od vrednosti, cime se ostvaruju odredjeni ciljevi montarne politike- obavljanjem diskontnih poslova – obavlja ih kupovinom hartija od vrednosti od banaka i prodajom tih hartija od vrednosti pre isteka roka njihovog dospeca- odobravanjem kratkorocnih kredita – Narodna banka moze odobravati kredite s rokom dopseca do godinu dana na osnovu zaloge profolija hartija od vrednosti.- utvrdjivanjem eskontne stope i drugih kamatnih stopa Narodne banke Srbije – Centralna banka utvrdjuje eskontnu kamatnu stopu i druge kamatne stope na svoje plasmane i druga potrazivanja, kao i kamatne stope na sredstva na koja ona placa kamatu i propisuje nacin obracuna i placanja kamate.- utvrdjivanjem mera za odrzavanje likvidnosti banaka i drugih finansijskih organizacija – radi odrzavanja likvidnosti, Narodna banka Srbije moze propisati: uslove i nacin odobravanja depozitnih i kreditnih olaksica, uslove i nacin obezbedjenja likvidnosti isplate depozita fizickih i pravnih lica kod banaka i druge mere za odrzavanje likvidnosti banaka.- donosenje propisa i preduzimanje mera i drugih aktivnosti iz oblasti deviznog poslovanja utvrdjenim zakonom – Narodna banka Srbije samostalno vodi politiku kursa dinara, a uz saglasnostVlade utvrdjuje rezim kursa dinara. Ona kupuje i prodaje devize i efektivni strani novac na deviznom trzistu u cilju usmeravanja kursa dinara i odrzavanja nivoa deviznih rezervi. Narodna banka moze kupovati i prodavati devize i efektivni strani novac na deviznom trzistu i radi odrzavanja likvidnosti placanja prema inostranstvu. Ona propisuje: uslove i nacin intervencije Narodne banke Srbije na deviznom trzistu, uslove i nacin obavljanja platnog prometa sa insostranstvom, nacin vodjenja devizne stedne knjizice i deviznog racuna i vrstu deviza i efektivnog stranog novca koje kupuje i prodaje na deviznom trzistu.- i slicno.

7. Depozitne finansijske institucijeBanke su depozitne institucije i dobile su naziv po tome sto do sredstava dolaze prikupljanjem depozita od ostalih ucesnika na finansijskim trzistima. Banka je institucija koja prikuplja novcana sredstva, odobrava kredite i obezbedjuje transakcioni novac. Ona se profesionalno bavi prikupljanjem kapitala u vidu emisije sopstvenih akcija, emisije sopstvenih dugorocnih obveznica, uzimanjem dugorocnih kredita i primanjem u depozit uloga na dugi rok.Banke do sredstava dolaze prikupljanjem razlicitih vrsta depozita: po vidjenju, na osnovu tekucig i poslovnih racuna, orocenih, stednih i slicno. Najznacajniji izvor sredstava za banke su depoziti. Oni se prikupljaju od stanovnistva, drzavnih institucija i ino subjekata. Osim depozita, izvori sredstava banaka mogu biti:

- kreditni izvori - sopstveni izvori

Banke sredstva koriste za odobravanje razlicitih kredita, za investicije u realnu aktivu i investicije u finansijsku aktivu. Usluge koje vrse banke u oblasti plasiranja sredstava se mogu podeliti u tri grupe:

1. individualno bankarstvo – obuhvata poslove sa stanovnistvom, hipotekarne poslovne, poslove sa kreditnim karticama, kreditiranje kupovine potrosnih dobara i slicno.

2. institucionalno bankarstvo – obuhvata poslove kreditiranja nefinansijskih organizacija, finansijskih organizacija i drzavnih agencija.

3. globalno bankarstvo – obuhvata veliki broj aktivnih i pasivnih bankarskih poslova, kao sto su: poslovno finansiranje, investiranje u hartije od vrednosti, poslovi na trzistu kapitala, poslovi na deviznom trzistu i slicno.

Najznacajnija podela banaka je na:- Univerzalne banke – tradicionalan oblik organizacije banaka i one obavljaju sve osnovne

bankarske funkcije ( obezbedjenje placanja, depozitne funkcije, kreditne funkcije i slicno )- Komercijalne banke – imaju vaznu ulogu na finansijskim trzistima. Predmet poslovanja je

placanje, drzanje novcanih rezervi i kreditna funkcija. One prikupljaju depozite po vidjenju i orocene depozite koje direktno pozajmljuju korisnicima ili ih usmeravaju preko finansijskih trzista do onih koji traze finansijska sredstva.

- Investicione banke – posluju sa hartijama od vrednosti. Savremena finansijska trzista daju mogucnost investicionim bankama da se bave sirkoim krugom poslova ( organizovanje emisije hartija od vrednosti, otkup i distribucija hartija od vrednosti, trgovina hartija od vrednosti i slicno )

8. Nedepozitne finansijske institucijeNedepozitne finansijske institucije do sredstava ne dolaze prikupljanjem depozita vec i na druge nacine. One se mogu podeliti na:

1. Ugovorne finansijske institucije2. Investicione fondove3. Ostale finansijske institucije

1. Ugovorne finansijske institucije do sredstava dolaze na ugovornoj osnovi, preko periodnicnih uplata u odredjenim vremenskim intervalima. U ove institucije spadaju:

- Osiguravajuce organizacije – finansijske institucije koje za utvrdjenu naknadu obezbedjuju isplatu ugovorene sume, ukoliko se desi odredjeni ( osigurani ) slucaj. Preko osiguranja se obezbedjuje transfer rizika sto se postize distribucijom rizika na veci broj nosilaca rizika. Osiguravajuce organizacije su intermedijarne finansijske institucije koje kreiraju i prodaju svoje obaveze u obliku polisa zivotnog osiguranja, odnosno osiguranja raznih vrsta rizika i time prikupljaju finansijsku stednju koju u obliku kredita daju drugim finansijskim institucijama, a od njih kupuju druge finansijske instrumente ( obveznice, kacije, zapise i slicno ), cime transferisu finansijsku stednju od deficitnih ekonomskih jedinica.

- Penzioni fondovi – finansijske institucije koje obezbedjuju pojedinicma sigurnost i stabilnost prihoda posle zavrsetka radnog veka. Kreirajuci obavezu isplate penzija, ovi fondovi prikupljaju finansijsku stenju koju na razne nacine transferisu do deficitnih ekonomskih jedinica, slicno kao i osiguravajuca drustva.

2. Investicioni fondovi su profesionalno vodjene finansijske institucije koje mobilisu kapital vise pojedinaca radi ulaganja u skup hartija od vrednosti razlicitih izdavalaca ( portfolio ). Investicioni fondovi predstavljaju:

- finansijske institucije - plasiraju sredstva u portfolio hartija od vrednosti - predstavljaju profesionalno vodjene firme- predstavljaju nacin plasmana sredstava u finansijske instrumente na osnovu nacina ulagaca- imaju poseban oblik pasive

3. Ostale finansijske institucije - Postoje mnoge druge finansijske institucije koje se nalaze u prostoru izmedju izvornih vlasnika finansijske stednje i kranjih korisnika. Ove organizacije imaju znacajnu ulogu u ostvarivanju tokova finansijske stednje. Medju ove finansijske institucije spadaju finansijske kompanije koje do sredstava dolaze emisijom svojih hartija od vrednosti ili uzimanjem kredita od komercijalnih banaka. Ove kompanije sredstva finansiraju u obveznice i akcije preduzeca, a mogu ih koristiti i za kreditiranje preduzeca i fizickih lica.9. BerzeBerza je samostalna i specificna institucija. Definise se kao organizovani proctor na kome se po strogo utvrdjenim pravilima trguje hartijama od vrednosti, novcem i istranim sredstvima placanja. Predmet trgovine na berzi treba da bude tipiziran i standardizovan, kako bi bio lako zamenljiv, a trgovina njime jednostavna, brza i efikasna. Postoje odredjena pravila na berzi, a njihova funkcija je da:

- obezbede standardizaciju predmeta trgovine i samih pravila trgovine- pruze zastitu ucesnicima u trgovini

Berze su duzne da u svom poslovanju obezbede:- zakonito obavljanje trgovine- zastitu interesa ucesnika na berzi- postovanje pravila i standarda berze koji se odnose na ponasanje ucesnika- informacije za javnost o svim cinjenicama znacajnim za rad berze

Berze se organizuju po sistemu koncentricnih krugova, ciji centar cini sama berza sa svojim sliuzbama. Oko centra se nalazi krug ovlascenih posrednika i samo ovi posrednici imaju pravo na zakljucuju poslove na berzi, dok svi drugi koji zele da trguju moraju to da cine preko njih. Polazeci od vrste berzansko materijala, berze se mogu podeliti na:

- robne – na ovim berzama se trguje raznim vrstama robe i usluga ( zito, krompir, meso, kafa, transportne usluge i slicno )- finansijske berze – mogu bitia) univerzalne – na njima se trguje hartijama od vrednosti i to najcesce dugorocnim i vlasnickim, ali i kratkorocnim, zatim novcem, devizama i slicno.b) specijalizovane – na njima se trguje samo odredjenim berzanskim materijalom. One mogu biti: berze efekata – ako se na njima prodaju samo dugorocne hartije od vrednosti, devizne berze, berze zlata i slicno.

Berzansko poslovanjePod berzanskim poslovanjem se podrazumeva:

- registracija trzisnog materijala kojim se trguje na berzi- utvrdjivanje kamatnih stopa kurseva, odnosno cena trzisnog materijala kojim se trguje na berzi- trgovina trzisnim materijalom- izvrsavanje obaveza ucesnika na berzi po poslovima zakljucenim na berzi- javno objavljivanje podataka o poslovanju na berzi

Na finansijskoj berzi se moze trgovati:- ziralnim novcem, menicama, cekovima, devizama, kratkorocnim hartijama od vrednosti, zlatom i slicno.- hartijama od vrednosti koje glase na stranu valutu- dugorocnim hartijama od vrednosti- finansijskim derivatima

Na robnoj berzi se moze trgovati:- robom

- finansijskim derivatimaTrgovina na berzi se moze obavljati:

- promptno – izvrsavanje kupoprodajnih obaveza odmah, a najkasnije u roku od pet dana.- terminski – izvrsavanje kupoprodajnih obaveza u roku duzem od pet dana

Berza je duzna da organizuje informacioni sistem preko koga se obavestava javnost o:- obimu ponude i traznje na berzi- obimu zakljucenih poslova na berzi po vrsti trzisnog materijala- pocetnoj, srednjoj i zakljucnoj ceni pojedinog trzisnog materijala- kotacijama na berzi- trzisnom materijalu kojim se trguje na berzi i slicno

Berzanski ciklusBerzanski ciklus se sastoji od tri faze:1. Prva faza se odvija van berze i ovde se uspostavlja odnos izmedju investitora i berzanskog posrednika – clana berze. Ovo se postize otvaranjem racuna hartija od vrednosti i racuna novcanih sredstava buduceg investitora kod berzanskog posrednika, kao i davanjem naloga za kupovinu ili poredaju odredjenog instrumenta. Nalog predstavlja instrukciju berzanskog posrednika da proda ili kupi odredjeni finansijski instrument.2. Druga faza – dolazi do realizacije naloga, odnosno vrsi se kupovina ili prodaja finansijskog instrumenta na berzi i utvrdjuje se cena tog instrumenta. Finansijski instrumenti kojima se trguje na berzi moraju biti primeljni na berzi i to se zove listing. Uslovi za prijem su veoma strogi. Formiranje cene po kojoj se prodaju ili kupuju finansijski instrumenti se naziva kotacija.3. Treca faza – vrsi se obracun – saldiranje i placanje izvrsene kupovine ili prodaje, kao i prenos hartija od vrednosti i novcanih sredstava na odgovarajuce racune kod berzanskih posrednika. Tada se ciklus ponovo prenosi van berze u obracunsku ( klirinsku ) instituciju. U ovoj fazi se vrse razne knjigovodstvene operacije i slicno ciji je kraljni rezultat registracija transfera vlasnistva. Obracun transakcija obuhvata proces uporedjivanja i potvrde zakljucenih kupoprodajnih operacija na trzistu i njihovo izvrsenje kroz transfer finansijskih sredstava na prodavca.Berzanske operacijeNa berzi se obavljaju razne operacije i njima se postizu razliciti ciljevi. Jedni uticu na formiranje cena finansijskih instrumenata, drugi imaju spekulativni karakter, treci predstavljaju manipulacije na berzi, a cetvrti dovode do berzanskih kriza.Spekulacija postoji kada investitor preuzima rizik koji je prekomeran sa stanovista normalnog investiranja, odnosno kada investira u finansijski instrument za koji pretpostavlja da ce mu doneti, usled delovanja specificnih faktora ili trzinish okolnosti, prinos veci od trzisnog. Spekulant se izlaze mogucem negativnom trzisnom prinosu, ako se takva kretanja ostvare. Suprotno od spekulacije je arbitraža koja predstavlja koriscenje razlikr u ceni finansijskog instrumenta radi sticanja profita, ali ta razlika u ceni postoji simultano na dva razlicita trzista. Kod arbitraze ne postoji rizik. Na berzi se mogu organizovati transakcije investitora ili berzanskih posrednika koje imaju za cilj neposredan uticaj na ponudu i traznju ili cenu finansijskih instrumenata, nasuprot delovanja zakonitosti trzista. Ove aktivnosti se nazivaju manipulacijama na berzi. Berzanske krize dolaze iznenada. Njihove posledice su veliku gubici investitora, posto akcije koje poseduju u trenutku sloma postaju bezvredni papiri. Prva berzanska kriza je bila 1929, a druga 1987.10. Berzanski posredniciBerzanski posrednici su znacajna grupa ucesnika na finasijskim trzistima. Oni ne kreiraju svoje finansijske instrumente vec posreduju izmedju ostalih ucesnika na finansijskim trzistima, cime doprinose laksem odvijanju finansijskih tokova. Berzanski posrednici se mogu registrovati kod nadleznih drzavnih organa, odnosno moraju imati dozvolu za rad, koju izdaje nadlezni organi. Berze propisuju uslove pod kojima finansijski posrednici mogu bit clanovi berze. Pored dilera i brokera, ulogu berzanskih posrednika mogu vrsiti i banke i druge finansijske institucije, kao i osiguravajuca drustva.Berzanski posrednici brokerskog i dilerskog nacina trgovine mogu se osnivati kao:

- specijalizovani ( za trgovinu sa jednom vrstom trzisnog materijala )- mesoviti ( za trgovinu sa vise vrsta trzisnog materijala )

Berzanski posrednici se mogu podeliti u dve grupe. Na:1. brokere

2. dilereMada vecina posrednika vrsi i brokerske i dilerske poslove pa se nazivaju brokersko – dilerska drustva. Ova drustva vrse sledece usluge ostalim ucesnicima na finansijskim trzistima:

- pruzanje usluga kupovine i prodaje svih finansijskih instrumenata na svim vrstama finansijskih trzista

- pruzanje mogucnosti kratkorocnog kreditiranja preko svojih kreditnih agencija- cuvanje hartija od vrednosti u posebnim sefovima, cime se sprecava mogucnost njihovog

nestajanja ili ostecenja- pruzanje savetodavnih, konsultantskih i drugi usluga

Broker je lice koje u poslovanju na berzi posreduje izmedju kupaca i prodavaca finansijskih instrumenata i za svoje usluge uzima proviziju. Oni nisu vlasnici finansijskih instrumenata kojima se trguje. Broker se moze specijalizovati samo za poslove sa pojedinom vrstom hartija od vrednosti i tada ima ulogu agenta.Diler je lice koje kupuje i prodaje finansijske instrumente u svoje ime i za svoj racun. Diler ne radi za proiviziju vec zaradu ostvaruje iz svog poslovanja. Dileri predstavljaju znacajnu kategoriju berzanskih posrednika. Oni posreduju u trgovini finansijskih isntrumenata kojima se trguje.11. Trziste novcaTrziste novca je deo finansijskih trzista na kome se trguje žiralnim novcem, kratkorocnim hartijama od vrednosti, zlatom i plemenitim metalima. Trziste novca predstavlja mesto susretanja ponude i traznje za razlicitim oblicima kratkorocne finansijske aktive, odnosno aktive ciji je rok dospeca kraci od jedne godine. Na ovom trzistu najcesce se obavljaju sledeci poslovi:

- transakcije ziralnim novcem- uzimanje, odnosno davanje kratkorocnih kredita- eskontni poslovi- lombardni poslovi- poslovi sa kratkorocnim hartijama od vrednosti

Razvoj trzista novca zapoceo je pojavom banaka gde se vrsi koncentracija novca nejnih klijenata – deponenata. Trziste novca ostvaruje sledece funkcije:

- mobilizaciju i alokaciju kratkorocnih finansijskih sredstava- obezbedjivanje solventnosti ucesnika- utvrdjivanje cena finansijskih instrumenata- transakciju monetarne politike

Poslovanje na trzistu novca karakterisu:- jasna i jednobrazna pravila- jedinstven nacin poslovanja- internacionalnost ( postovanje pravila koja su medjunarodno prihvacena )

- trzisno korektno i konkurentno ponasanje ucesnika- efikasnost i preciznost u obavljanju poslova- visoka finansijska disciplina- koriscenje savremene informaticke i telekomunikacone opreme- racionalnost i azurnost u poslovanju

Razvoj telekomunikacone opreme i kompjuterske tehonologije doprineo je povecanju obima transakcija na trzistu, koja se danas obavlja 24 casa dnevno i to u internacionalnim okvirima. Trziste novca se mze razlicito organizovati:

- kao samostalna institucija- kao neinstitucionalizovano i mesovito trziste, odnosno kao poseban organizacioni deo u

okvru berzi hartija od vrednostiInstrumenti trzista novca se mogu klasifikovati prema izdavaocu na:

- finanisjske instrumente drzave i centralne banke ( kratkorocne drzavne obveznice, obveznice drzavnih agencija i paradrzavnih organizacija, ziralni novac )- korporativne finansijske instrumente ( komercijalni zapisi )- bankarske instrumente ( depozitni certifikati, blagajnicki zapisi i bnkarski akcepti )- posebne oblike instrumenata ( udeli novcanih i investicionih fondova i kratkorocne polise osiguravajucih organizacija )

Glavni ucesnici na trzistu novca su:- centralna banka- depozitne finansijske institucije- posrednicke i druge finansijske organizacije

Funckionisanje trzista novca prilagodjeno je njegovim osnovnim segmentima. Postoje dva segmenta trzista novca:

- trziste žiralnog novca – obuhvata trgovinu trenutnim viskovima novcanih sredstava na poslovnim racunima ucesnika na trzistu novca. Trgovina ziralnim novcem se obavlja preko brokera i dilera.- trziste kratkorocnih hartija od vrednosti – obuhvata primarnu emisiju hartija od vrednosti i njihovu sekunardnu prodaju. Primarna emisija predstavlja prvu prodaju hartija od vrednosti. Sekundarna prodaja predstavlja prepordaju, odnosno drugu i nardne transakcije sa hartijama od vrednosti koje su vec emitovane.

12. Trziste kapitalaTrziste kapitala je institucionalno organizovan proctor, u okviru koga se u tacno odredjenom vremenu, precizno utvrdjenim pravilima, organizovano susrecu ponuda i traznja standardizovanog trzisnog materijala kojim se trguje na ovom trzistu. Na ovom trzistu, trguje se dugorocnim finansijskim instrumentima. Ciljevi trzista kapitala su:

- obezbedjenje neophodnoh kapitala za privredni razvoj i prosperitet nacionalne ekonomije- alokacija kapitala u najpropulzivnije investicije i najprofitsbilnije privredne grane- ostvarivanje najveceg moguceg prihoda na osnovu vlasnistva nad kapitalom- povecanje novcane stednje u kvantitativnom i kvalitativnom smislu- ostvarivanje maksimalno moguceg kapitala- ostvarivanje optimalne dugorocne strukture kapitala i slicno

Trziste kapitala funkcionise direktnim i indirektnim finansijskim tokovima. Na ovom trzistu su najzastupljenije akcije i njih ne izdaju samo deficitne ekonomske jedinice, nego i intermedijarne finansijske institucije. Na trzistu kapitala znacajni su dugorocni krediti komercijalnih, hipotekarnih, investicionih, polsovnih i drugih banaka. Znacajno mesto u transferisanju finansijske stednje na srednji i dugi rok imaju dugorocne obveznice i dugorocne hartije od vrednosti. U finansijske isntrumente trzista kapitala spadaju i polise osiguranja i instrumenti penzionih fondova. Ucesnici na trzistu kapitala su:

- deficitne ekonomske jedinice kao krajnji korisnici finansijske stednje, koje kreiraju odredjene instrumente i prodaju ih suficitnim ekonomskim jedinicama

- intermedijarne finansijske institucije – komercijalne i druge banke, osiguravajuce organizacije i slicno

- berzanski posrednici – brokeri i dileri- berze- drzava

Trziste kapitala moze biti:- primarno – na ovom ekonomski subjekti mobilisu kapital izdavanjem dugorocnih finansijskih

insturmenata, kao emitent se jvljau preduzeca, drzava i lokalni organi vlasti, a kao investitori institucije, preduzeca i fizicka lica.

- sekundarno – predstavlja mesto susretanja ponude i traznje vec emitovanih dugorocnih finansijskih instrumenata. Ono investitorima obezbedjuje likvidnost njihovih investicija.

13. Devizno trzisteDevizno trziste predstavlja specijalizovani deo finansijskih trzista na kome se kupuju i prodaju strana sredstva placanja, uskladjuju ponuda i traznja, utvrdjuje devizni kurs i upravlja deviznim nacionalnim rezervama. Cilj ovog trzista je odrzavanje optimalnog nivoa likvidnosti subjekata nacionalne ekonomije u njihovim poslovnim transakcijama sa inostranstvom. Osnovu za postojanje savremenog deviznog trzista predstavlja medjunarodni platni promet. Funckija ucesnika na deviznomt rzistu je da od nosilaca deviznih sredstava kupe raspoloziva sredstva i da ih prodaju zainteresovanim kupcima radi placanja njihovih obaveza u inostranstvu.Devizno trziste ostvaruje sledece funkcije:

- omogucava vlasnicima deviza da ih pretvore u nacionalnu valutu, a drugim licima da nabave odgovarajuca sredstva za placanje u inostranstvu

- uskladjuje zahteve za prodaju deviza sa zahtevima za njihovu kupovinu- uskladjuje ponudu i traznju posredstvom deviznog proemta u zemlji i deviznog prometa sa inostranstvom- omogucava bavljanje deviznog prometa sa inostranstvom

Osnovna funkcija deviznog trzista se sastoji u formiranju deviznog kursa, odnosno utvrdjivanju odnosa vrednosti nacionalne valute prema valutama drugih zemalja. On se formira medjuodnosom ponude i traznje za devizama. Kroz devizni kurs domace cene se efektivno prevode u strane cene i obrnuto. Promene u deviznom kursu imaju znacajne konsekvence za privredu, Kada se on menja, sve cene se moraju promeniti.Formiranje kursa na deviznom trzistu je pod uticajem centralne banke koja kupovinom i prodajom deviza utice na visinu kursa, uzimajuci u obzir kretanje kurseva na stranim deviznim trzistima i svoju deviznu politiku. Ovim, centralna banka sprecava preteranu fluktuaciju deviznih kurseva kada ocedni da bi se oni negativno odrazili na stanje domaceg trzista i platni bilans zemlje.Instrumenti deviznog trzista su platni instrumenti koji sadrze potrazivanje izrazeno u stranoj valuti. Pored stranih novcanih jedinica, medjunarodni platni instrumenti su: transferi, menice, cekovi i slicno. Savremeno devizno trziste predstavlja trziste bankarskih depozita koji se prenose sa jednih vlasnika na druge.Ucesnici na deviznom trzistu su vlasnici valuta, deviznih sredstava i deviznih hartija od vrednosti u nacionalnoj ekonomiji, kao i banke i druge berzansko – finansijske institucije koje je centralna banka za to posebno ovlastila. Specificna uloga na ovom trzistu pripada centralnoj banci gde se ona pojavljuje ako regulator i kontrolor.Devizno trziste je standardizovano. Pravila koja vaze na obom trzistu regulisu procedure trgovine, nacin izvrsenja, rokove izvrsenja, nacin placanja i slicno. Ova pravila obavezuju sve ucesnike, iako su oni najcesce iz razlicitih zemalja.14. Pojam finansiranjaFinansiranje predstavlja dinamicki proces koji obuhvata:

1. pribavljanje novca2. ulaganje novca3. vracanje novca4. uskladjivanje izvora finansiranja sa ulaganjima

1. Pribavljanjem novca za tekuce i razvojne potrebe preduzeca, uspostavljaju se finansijski odnosi sa unutrasnjim i spoljasnjim izvorima finansiranja, Pribavljanje novca je osnovna komponenta finansiranja.2. Novac se pribavlja da bi se vrsilo njegovo ulaganje u materijalnu, finansijsku i drugu imovinu.3. U fazi vracanja novca ulozena sredstva se oslobadjaju iz kruznog toka poslovanja i ponovo se ulazu u skladu sa potrebama preduzeca.4.U poslovanju preduzeca se stalno dogadjaju promene u imovini i izvorima. Ove promene treba oblikovati i vrsiti uskladjivanje izvora finansiranja u pasivi sa ulaganjima po obimu i roku. Ovo se desava u okviru dinamickog procesa uskladjivanja izvora finansiranja sa ulaganjima po obimu i roku.Finansiranje kao dinamicki proces prozima sve faze reprodukcije ( nabavka, proizvodnja, prodaja i slicno ). Da bi preduzece moglo da zapocne proces reprodukcije, mora se obezbediti odredjena kolicina novca. Tim novcem nabanvi menadzment obezbedjuje potrebna sredstva za rad, radnu snagu i slicno. Zatim proizvodni menadzment organizuje proizvodnju, a prodajni menadzment prodaje proizvedenu robu i naplacuje potrazivanja od kupaca.15. Vrste finansiranjaPostoje razlicite podele finansiranja, a najvaznije su:

1. prema roku raspolozivosti izvora2. prema poreklu izvora finansiranja3. prema vlasnistvu izora finansiranja

1. Prema roku raspolozivosti izvora:- kratkorocno – izvori kratko traju i raspolozivi su u vremenu do jedne godine. Ovaj vid se

koristi za finansiranje u obrtna sredstva.- srednjorocno – izvori su raspolozivi u razsoblju od jedne do pet godina. Ovaj oblik

finansiranja je pogodan za srednjorocno ulaganje u sonovna sredstva, koje nije moguce izvrsiti iz kratkorocnih ili dugorocnih izvora.

- dugorocno – izvori su raspolizivi vise od pet godina. Oni mogu biti:a) rocni – imaju rok dospeca u razdoblju duzem od pet godina ( dugorocni krediti, emisija

obveznica i slicno )b) nerocni – nemaju rok dospeca nego su trajno raspolozivi ( sredstva od emisije akcija, zadrzani

dobitak i slicno )2. Prema poreklu izvora finansiranja:

- unutrasnji izvori finansiranja – stvorilo ih je samo preduzece ( amortizacija, zadrzani dobitak i rezerve )

- spoljasnji izvori finansiranja – mendazment ih obezbedjuje izvan preduzeca ( emisija kratkorocnih i dugorocnih hartija od vrednosti, uzimanje kratkorocnih i dugorocnih kredita i slicno )

3. Prema vlasnistvu izvora finansiranja:- sopstveni izvori ( nerocni ) ovde ne postoji obaveza vracanja, kao sto su akcijski kapital, ulozi

i kapital inokosnog vlasnika- tudji izvori ( rocni ) – izvori koji se moraju vratiti poveriocima u odredjenom roku ( odredjene

kratkorocne i dugorocne obaveze ) 16. Nacela finansiranjaMedju nacelima finansiranja spadaju:

1. nacelo sigurnosti finansiranja2. nacelo sposobnosti finansiranja3. nacelo likvidnosti4. nacelo solventnosti5. nacelo rentabilnosti6. nacelo prilagodljivosti finansiranja7. nacelo rizika finansiranja8. nacelo povoljne slike finansiranja9. nacelo nezavisnosti finansiranja

1. Nacelo sigurnosti finansiranjaNacelo sigurnosti finansiranja zahteva da se finansiraju oni poslovni poduhvati iz kojih ce se ulozeni novac sigurno vratiti. Drugim recima, ovo nacelo zahteva da se finansiraju oni poslovni poduhvati kod kojih je stepen rizika najmanji. Kada preduzece ulaze novcana sredstva u sopstvene poslovne aktivnosti, to je skopcano s rizikom ostvarenja negativnog finansijskog rezultata. Rizik poslovanja s negativnim finansijskim rezultatom raste u uslovima pada proizvodnje i prodaje i pada prodajnih cena. Tada se rizik gubitka moze smanjiti smanjenjem fiksnih troskova, kao i jacanjem sopstvenih izvora finansiranja. Kada preduzece ulaze u tudje poslovne aktivnosti, susrece se s rizikom nemogucnosti naplate potrazivanja, kako kratkorocnih, tako i dugorocnih. Preduzece treba da spreci nastanak neplativih potrazivanja. Ovo moze uciniti prethodnom analizom i ocenom boniteta i kreditne sposobnosti potencijalnih duznika. Ovo nacelo obuhvata i zastitu poverilaca preduzeca od rizika nemogucnosti naplate njihovih potrazivanja. Povecanjem sopstvenog kapitala uvecava se i sigurnost poverilaca, jer je manji rizik za poverioca da ulaze u preduzece koje ima veci sopstveni kapital.2. Nacelo stabilnosti finansiranjaNacelo sigurnosti finansiranja predstavlja sposobnost stabilnog finansiranja preduzeca, sto obuhvata sposobnost preduzeca da iz sopsttvenih izvora finansira prostu reprodukciju, a da iz sopstvenih i pozajmljenih izvora finansira prosirenu reprodukciju, odnosno razvoj, a da rizik poverilaca svede na minimum. Stabilnost finansiranja meri se pomocu sledeceg koeficijenta:KSF = DI/DI ( koeficijent stabilnosti finansiranja= dugorocna imovina/ dugorocni izvori )Preduzece treba da tezi da ima koeficijent stabilnosti finansiranja manji od 1, jer tada osnovna sredstva finansira iz dugorocnih izvora, ali iz tih izvora finansira i jedan deo obrtnih sredstava. Na ovaj nacin se odrzava solventnosti, jer je dugorocna finansijska ravnoteza u bilasu pomerena prema dugorocnim izvorima. ovo nacelo zahteva jacanje sopstvenog kapitala. Kada je veci udeo sopstvenog kapitala u ukupnom kapitalu, preduzece ima vecu finasijsku stabilnost, jer je taj kapital dugorocno raspoloziv i ne vraca se nikome. Nasuprot tome, veci udeo tudjeg kapitala pruza manju finansijsku stabilnost. Zato preduzece treba da nastoji da obezbedi da mu udeo tudjeg kapitala ne ugrozi finansijsku stabilnost.

3. Nacelo likvidnostiLikvidnost se moze posmatrati dvojako:

a) kao likvidnost imovineb) kao likvidnost preduzeca

a) Likvidnost imovine oznacava protocnost, sposobnost nenovcanih delova imovine preduzeca da se transformisu u novac, odnosno unovcavanje. Likvidnost imovine se moze posmatrati u:

- sirem smislu – lkvidnost predstavlja sposobnost pretvaranja delova imovine iz jednog oblika u drugi. U tom smislu preduzece je likvidno ako u njemu imovina ima nesmetan kruzni tok, pretvarajuci se iz novcanog u nenovcani obliki obrnuto.- uzem smislu – Likvidnost predstavlja sposobnost imovine da se pretvori u novac, odnosno predstavlja sposobnost unovcivosti imovine. Najlikvidnija je kratkorocna imovina. ( novac, kratkorocne hartije od vrednosti i slicno ).

Imovina preduzeca se moze grupisati prema stepenu likvidnosti u tri grupe:- Imovina prvog stepena likvidnosti – gotovina u blagajni, potrazivanja po vidjenju na depozitnim racunima i hartije od vrednosti koje su odmah unovcive.- Imovina drugog stepena likvidnosti – hartije od vrednosti koje su unvocive do 30 dana i potrazivanja od kupaca naplativa do 30 dana.- Imovina treceg stepena likvidnosti – sva ostala kratkorocna imovina, kao sto su kratkorocna potrazivanja naplativa preko 30 dana i zalihe.

U cilju poboljsanja likvidnosti, preduzece je ponekad prinudjeno da unovcava pojedine delove imovine uz prouzrokovanje gubitaka vrednosti imovine. Ono se dogadja kada se vrsi:

- naplata potrazivanja od kupaca uz kasa – skonto- prodaja akcija po ceni nizoj od nabavne- prodaja hartija od vrednosti uz eskont- prodaja proizvoda po ceni nizoj od vec postignute

b) Likvinodst preduzeca – predstavlja sposobnost preduzeca da izmiri obaveze u roku dospeca. 4. Nacelo solventnostiSolventnost oznacava sposobnost placanja svih obaveza u roku njihovog dospeca, odnosno to je likvidnost preduzeca na dug rok. Ukoliko preduzece nije sposobno da placa obaveze u roku dospeca, ono je insolventno. Vazno je reci da se insolventnost lancano siri i prenosi na druga preduzeca kada duznici ne placaju obaveze poveriocima, zbog cega ni ovi poverioci ne mogu da plate obaveze svojim poveriocima. Nacela likvidnosti i solventnosti su medjusobno uslovljena. Likvidnost uslovljava solventnosti, kao sto i solventnost uslovljava likvidnost. Likvidna imovina po pravilu olaksava odrzavanje solventnosti, medjutim preduzece moze odrzavati solventnost i u uslovima nezadovoljavajuce likvidne imovine, kada raspolaze povoljnom strukturom finansiranja ( kada ima veliki udeo sopstvenih izvora u ukupnim izvorima finansiranja ).5. Nacelo rentabilnostiRentabilnost predstavlja sposobnost da se ostvare sto veci finansijski rezultati sa sto manjim ulaganjima. Kada preduzece ostvari gubitak, odnosno negativni finanisjski rezultat, tada je njegovo poslovanje nerentabilno. Ovo nacelo upucuje na to da se novcana sredstva ulaze u poslove u kojima ce se najvise oploditi. Preduzece treba da tezi da mu trosak finansiranja iz pozajmljenog kapitala bude nizi od stope prinosa na ukupan kapital. Nacelor entabilnosti proizilazi iz cilja preduzeca, koji se ispostavlja u zahtevu za maksimalizacijom rezultata na dugi rok.6. Nacelo fleksibilnostiNacelo fleksibilnosti oznacava sposobnost preduzeca da se prilagodjaca razlicitim uslovima finansiranja. Preduzece treba da razvije sposobnost da pribavlja dodatni novac iz sopstvenih i tudjih izvora finansiranja. Sopstveni izvori se obezbedjuju emisijom akcija, ulozima, zadrzavanjem dobitka iz finansijskog rezultata i slicno.Fleksibilnost preduzeca je uslovljena kreditnom sposobnoscu preduzeca i njegovim bonitetom. Preduzece koje ima dobru kreditnu sposobnost i dobar bonitet ima i dobru fleksibilnost. Na kreditnu sposobnost i bonitet preduzeca uticu:

- njegova finansijska snaga- finansijska ravnoteza

- solventnost- rentabilnost i slicno

Preduzece treba da razvije i sposobnost da pre vremena otplati dug. Kada preduzece raspolaze viskom novca ne treba da placa kamate na novac koji potice iz zaduzenja, jer te kamate smanjuju finansijski rezultat i rentabilnost. Nacelo fleksibilnosti nalaze da se pre vremena otplati dug ili deo duga i da se time placanje kamate svede na prihvatljivu meru.Nacelo fleksibilnosti predstavlja sposobnost prilagodjavanja preduzeca, izmenjenim uslovima poslovanja, pre svega pod uticajem trzista. Preduzece je sposobno da se prilagodjava ako je u stanju da pokrije potrebe za dodatnim kapitalom u slucaju povecanja obima iz proizvodnje i prodaje ili da pozajmljeni kapital vrati u slucaju da izmenjeni uslovi diktiraju suzavanje obima poslovanja.7. Nacelo rizika finansiranjaU vezi sa finansiranjem preduzece javljaju se razni rizici, od kojih su najvazniji:

1. rizik od negativnog finansijskog rezultata2. rizik poverilaca da nece naplatiti svoja potrazivanja

1. Rizik ostvarenja negativnog finansijskog rezultata najcesce prouzrokuje pad proizvodnje i prodaje, kao i pad prodajnih cena. Preduzece koje ima male stalne troskove, ima i manji rizik ostvarenja gubitaka, posto se ono moze vise finansirati pomocu duga. 2. Rizik poverilaca da nece platiti svoja potrazivanja najcesce nastaje zbog produzenosti preduzeca, odnosno zbog preteranog finansiranja dugom i insolventnosti. Kada preduzece ode u likvidaciju, poverioci ne mogu da u potpunosti naplate svoja potrazivanja ako je preduzece poslovalo sa gubitkom koji je veci od sopstvenog kapitala.8. Nacelo povoljne slike finansiranjaBilans preduzeca daje sliku njegove finansijske situacije. Na osnovu toga ocenjuje se bonitet i atraktivnost ulaganja u takvo preduzece. Zavisno od toga da l ice ova slika na javnost ostaviti pozitivan ili negativan utisak, Utica ce na poslovne odnose izmedjud rugih subjekata sa tim preduzecem, a posebno uspostabljanje novih odnosa. Od toga zavizi buduce finansiranje preduzeca, kao injegov rast ir azvoj. Zato je interes menadzmenta u preduzecu da se u javnosti stvori sto povoljnija slika o njegovoj finansijskoj situaciji. Sa ovog aspekta najvazniji su podaci koji govore o:

- strukturi kapitala sa aspekta vlasnistva- odnosu kratkorocnog i dugorocnog finansiranja- odnosu imovine i dugova- odnosu kratkorocne imovine i kratkorocnih obaveza i slicno

Ako preduzece ima povoljniju sliku finansiranja, onda su mu povoljniji izgledi u buducnosti.9. Nacelo nezavisnosti finansiranjaOvo nacelo predstavlja zahtev da se osigura prihvatljiva nezavisnost preduzeca u finansiranju i vodjenju poslovne politike. Skoro svako preduzece je primorano da pored sopstvenih, koristi i tudje izvore finansiranja. Na ovaj nacin preduzece postaje zavisno od tih izvora pri cemu se povecava rizik gubljenja nezavisnosti i slobode odlucivanja. Ovo nacelo je izraz teznje preduzeca da se zastiti od prirodnog nastojanja poverilaca da korisnicima njihovog kapitala nametnu uslove koji odgovaraju njihovoj finansijskoj politici.Nezavisnost preduzeca od finansijskih trzista i poverilaca se povecava sa povecanjem udela sopstvenog kapitala i smanjenejm udela tudjeg kapitala u finansiranju. Na stepen nezavisnosti preduzeca utice i rentabilnost preduzeca, kao i politika raspodele ostvarenog finansijskog rezultat.a. Kada preduzece ne moze povecati svoj sopstveni kapital emisijom akcija, zbog nedovoljne rentabilnosti, negativnog neto dobitka i negativnih uslova za emisiju akcija, tada je ono zavisno od finansiranja iz tudjih izvora. Vazno je reci da preduzece zavisi i od dobavljaca, a ona je veca ako se preduzece oslanja na manji broj dobavljaca. Zato se uvek treba opredeljivati za veci broj dobavljaca i slicno.