1. Sta je menadzment I dati primere u turizmu.Rec menadzment potice od engleske reci MANAGEMENT , sto znaci upravljanje, rukovodjenje. Menadzment je proces planiranja, organizovanja, vodjenja I kontrolisanja rada clanova organizacije, kao I koriscenje svih raspolozivih sredstava organizacije radi postizanja postavljenih ciljeva. Takodje, menadzment se definise I kao obavljanje posla uz pomoc drugih.

Drugi deo pitanja nisam uradila, pomagajte

2. Sta je planiranje?Planiranje je jedna od funkcija menadzmenta. Planiranje je proces koji podrazumeva odredjivanje organizacionih ciljeva I odredjivanje podesnog toka akcije kako bi se ti ciljevi realizovali.

3. Sta je organizacija?Organizacija je jedna od funkcija menadzmenta. Organizacija je proces koji podrazumeva odlucivanje o tome gde ce se donositi odluke, ko ce obavljati koji zadatak I poslove I ko ce za koga raditi.

4. Sta je vodjenje?Vodjenje je jedna od funkcija menadzmenta. Vodjenje je proces koji podrazumeva motivisanje I inspirisanje zaposlenih da rade punim naporom kako bi ostvarili organizacione ciljeve.

5. Sta je kontrola?Kontrola je jedna od funkcija menadzmenta. Kotrola je proces koji podrazumeva nadgledanje napretka u ostvarivanju ciljeva kao I preduzimanje korektivne akcije kada je to potrebno.

6. Sta menadzeri rade I dati primere u turizmu.Menadzeri ucestvuju u planiranju, organizaciji, vodjenju I kontroli celokupnog procesa radi postizanja postavljenih ciljeva. U svom poslovanju oni razgovaraju sa ljudima, skupljaju I pruzaju informacije I donose odluke. Takodje, bave se pitanjima efikasnosti I efektivnosti poslovnog procesa.

Sad ovde opet nisam sigurna sta trazi, dal da nabrojimo menazdere ili nesto drugo. Ako vam nesto padne na pamet, pisite Uglavnom, ako trazi primere menadzera u turizmu, to su: menadzeri smestajnih objekata, menadzeri ugostiteljskih objekata, menadzeri prodaje…

7. Kakva je podela menadzera prema odgovornostima?Menadzeri se prema odgovornostima dele na:* generalne menadzere i*funkcionalne menadzere

8. Šta je potrebno da bi neko bio menadžer?-Da bi neko bio menadžer, potrebno je da posjeduje: tehničke vještine, vještinu ophođenja sa ljudima, međuljudske vještine, konceptualne vještine i motivaciju za upravljanje.

9. Zašto je menadžment bitan?

-Menadžment je bitan zbog toga što kompanije ne mogu da opstanu bez dobrog menadžmenta, ne mogu biti uspješne.

10. Koje su menadžerske uloge? (Prebrojati ih i kratak opis)Postoje 3 menadžerske uloge, a to su:1) Interpersonalne uloge (Glava kuće, lider i osoba za vezu)- U ulozi glave kuće, menadžer izvršava ceremonijalne dužnosti-dočekuje posjetioce kompanije, drži govor na otvaranju novog objekta ili zastupa kompaniju na dobrotvornim skupovima.- U ulozi lidera, menadžeri motivišu i podstiču radnike da ostvare organizacione ciljeve.- U ulozi osobe za vezu, menadžeri kontaktiraju sa drugim ljudima izvan svojih jedinica.

2) Informacione uloge

• Pratilac zbivanja (kontrolor)• Interni davala informacija• Portparol-U ulozi pratioca zbivanja (kontrolora), menadžeri analiziraju svoje okruženje da bi dosli do informacija.- U ulozi internog davaoca informacija, menadžeri saopštavaju informacije do kojih su došli drugim ljudima u kompaniji.- U ulozi portparola, menadžeri saopštavaju informacije ljudima izvan svojih odjeljenja i kompanija.3) Uloge u odlučivanju• Preduzetnik• Osoba za riješavanje problema• Alokator resursa• Pregovarač

-U ulozi preduzetnika, menadžeri sebe, svoje podređene i svoje jedinice prilagođavaju promenama.-U ulozi osobe za riješavanje problema, menadžeri reaguju na pritiske i probleme koji zahtjevaju trenutnu pažnju i akciju.-U ulozi alokatora resursa, menadžeri odlučuju ko će dobiti koje resurse i koliko će kojeg resursa biti.-U ulozi pregovarača, menadžeri pregovaraju o radnim rasporedima, projektima, ciljevima, ishodima, resursima i povišicama za zasposlene.

9. Iz ugla istorije razvoja menadžmenta, koji je doprinos Frederika Tejlora?

-Doprinos Fredirak Tejlora je u tome što je on osnovič Naučnog menadžmenta, koji se i zasniva na 4 principa.Rezultat je podela rada (procesa na aktivnosti) i utvrđivanje radne norme; zatim je vršena obuka, pa selekcija radnika koji mogu ispuniti normu; ostali su bivali otpušteni.

12. Šta je Hotornski eksperiment?

13. Nacrtajte dijagram međuodnosa u sistemskom menadžmentu.

14. Iz ugla <<organizacionog okruženja>> šta znači ograničenost resursa?- Ograničenost resursa se odnosi na dostupnost ili nedostupnost ključnih organizacionih resursa u eksternom okruženju organizacije.

15. Opisati I nacrtati dijagram opsteg I specificnog okruzenja organizacije.

S obzirom da ne mogu nacrtati, 44 strana u knjizi PRIMER 3.2-Opste I specificno okruzenjeOpis:Opste okruzenje se odnosi na privredu i tehnoloske,drustveno kulturne i politicke/zakonske trendove koji indirektno uticu na sve orgfanizacije.Promene u bilo kom sektoru ovog okruzenja vremenom se odrazavaju i na druge organizacije.

Specificno okruzenje –jedinstveno je za privrednu granu kojoj dato preduzece pripada i koje direktno utice na svakodnevno poslovanje tog preduzeca.Obuhvata:kupce,konkurente,dobavljace,gransku regulativu i grupe za pritisak.

16.Ko su konkurenti,a ko dobavljaci?

Konkurenti su kompanije iz iste privredne grane koje kupcima prodaja slicne proizvode ili usluge. Razlika izmedju poslovnog uspeha i neuspeha cesto se svodi na to da li vasa kompanija uspesnije zadovoljava zelje i potrebe kupaca nego njeni konkurenti.Menadzeri analiziraju konkurente,a kompanija odredjuje ko ce oni biti predvidjanjem njihovih poteza,utvrdjivanjem snage i slabosti.(podebljano crno je kljucno,ali procitajte i ostatak)

Dobavljaci su kompanije koje obezbedjuju materijalne,ljudske, finansijske,i informacione resurse drugim kompanijama.

15. Opisati I nacrtati dijagram opsteg I specificnog okruzenja organizacije.

S obzirom da ne mogu nacrtati, 44 strana u knjizi PRIMER 3.2-Opste I specificno okruzenjeOpis:Opste okruzenje se odnosi na privredu i tehnoloske,drustveno kulturne i politicke/zakonske trendove koji indirektno uticu na sve orgfanizacije.Promene u bilo kom sektoru ovog okruzenja vremenom se odrazavaju i na druge organizacije.

Specificno okruzenje –jedinstveno je za privrednu granu kojoj dato preduzece pripada i koje direktno utice na svakodnevno poslovanje tog preduzeca.Obuhvata:kupce,konkurente,dobavljace,gransku regulativu i grupe za pritisak.

16.Ko su konkurenti,a ko dobavljaci?

Konkurenti su kompanije iz iste privredne grane koje kupcima prodaja slicne proizvode ili usluge. Razlika izmedju poslovnog uspeha i neuspeha cesto se svodi na to da li vasa kompanija uspesnije zadovoljava zelje i potrebe kupaca nego njeni konkurenti.Menadzeri analiziraju konkurente,a kompanija odredjuje ko ce oni biti predvidjanjem njihovih poteza,utvrdjivanjem snage i slabosti.(podebljano crno je kljucno,ali procitajte i ostatak)

Dobavljaci su kompanije koje obezbedjuju materijalne,ljudske, finansijske,i informacione resurse drugim kompanijama.

17.Kako se stvara organizaciona kultura(tri nivoa)?

Osnovni izvor organizacione kulture jeste osnivac kompanije-stvara organizaciju po svojoj meri i urezuje u nju svoja uverenja,stavove i vrednosti.Zaposleni ,kao i osnivac moraju biti odlucni da zadrze prednost nad konkurentskim kompanijama.Tri nivoa:-organizaciona kultura-organizacione price-organizacioni heroji

18.Sta je etika?

Etika je skup moralnih principa ili vrednosti koji definisu sta je ispravno, a sta pogresno za odredjenu osobu ili grupu.

19.Specificirati vrste neprimerenog ponasanja na poslu

Neprimereno ponasanje na poslu odnosi se na neeticko ponasanje kojim se krse organizacione norme o ispravnom i pogresnom ponasanju.Moze se kategorisati na osnovu ozbiljnosti prekrsaja i na osnovu mete neprimerenog ponasanja.Vrste:Ugrozavanje produktivnostiUgrozavanje imovineInterna kradjaPoliticki prestup iAgresivnost

20.Sta je eticki kodeks?Eticki kodeks mora biti jasno predstavljen u kompaniji i van nje.Osim sto treba da ima eticki kodeks sa opstim smernicama , menadzment mora da razvije prakticke eticke standarde i procedure koji su vezani za konkretnu delatnost kompanije.

21.Sta je drustvena(korporativna )odgovornost i modeli?Drustvena odgovornost je obaveza preduzeca da sledi politiku,donosi odluke i preduzima akcije koje donose korist drustvu.-model orijentisan na akcionare (shvatanje drustvene odgovornosti prema kome osnovni cilj organizacije treba da bude da ostvari sto veci profit u korist svojih akcionara)-model orijentisan na stejkholdere( teorija o korporativnoj odgovornosti prema kojoj se najvaznija odgovornost menadzera,dugorocni opstanak kompanije,ispunjava tako sto se zadovoljavaju interesi vise razlicitih stejkholdera kompanije)

22. Prednosti i nedostaci planiranja.-Prednosti, pozitivni efekti planiranja su:

• Povećano zalaganje• Veća upornost• Jasna usmjerenost• Razvoj strategija za izvršenje zadatka

-Negativni efekti (nedostaci) kod planiranja su:• Sprečava promjenu• Stvara lažno osjećanje izvjesnosti• Dozvoljava kreatorima planova da prave planove za nešto što ne razumiju

23. Nabrojte 6 koraka racionlanog odlučivanja i kratak opis svakog koraka.-Koraci u procesu racionalnog odlučivanja su:1) Definisanje problema2) Određivanje kriterijuma za odlučivanje3) Ponderisanje kriterijuma4) Definisanje alternativnih pravaca djelovanja5) Procjena svake alternative6) Računanje optimalne odluke*Odlučivanje je proces biranja jednog riješenja od dostupnih alternativa.** Racionalno odlučivanje je sistemski proces, tokom koga se definišu problemi, procjenjuju alternative I biraju optimalna riješenja.

I. Definisanje problema je prvi korak u odlučivanju.Problem je nesklad između željenog I postojećeg stanja.

II. Kriterijumi za odlučivanje su standardi na kojima se zasnivaju sudovi i odluke.III. Ponderisanje kriterijuma je rangiranje kriterijuma. Tu se može koristi apsolutno poređenje I relativno poređenje.*APSOLUTNO poređenje je proces tokom koga se svaki kriterijum poredi sa standardom ili rangira prema svom značaju.*RELATIVNO poređenje je proces kod koga se svaki kriterijum direktno poredi sa svakim drugim kriterijumom.

IV. Definisanje alternativnih pravaca djelovanja je utvrđivanje mogućih pravaca djelovanja, koji će omogućiti riješenje problema.V. Porcjena svake alternative je sistematska procjena svake alternative u odnosu na svaki kriterijum.VI. Računanje optimalne odluke je utrvđivanje optimalne vrijednosti svake alternative. Postiže se tako što se ocjena za svaki kriterijum množi ponderom tog kriterijuma, a zatim se rezultati sabiraju za svaku alternativ koju su definisali.

24. Šta je brejnstorming?-Brejnstorming je tehnika ta pronalaženje velikog broja alternativa, kod koje članovi grupe predlažu ideje nadovezujući se na ideje drugih članova.

Brejnstorming ima 4 pravila:1. Što više ideja, to bolje.2. Sve ideje su prihvatljive, bez obrzira na to koliko neobično ili smešno izledaju.3. Ideje drugih članova grupe treba da se koriste za smišljanje dodatnih ideja.

4. Kritika ili procjena ideja nije dozovoljena.

25. Šta su resursi organizacione strategije?-Resursi su sredstva, sposobnosti, procesi, informacije i znanja koje organizacija koristi da bi poboljšala svoju efektivnost, stvorila i održala konkurentsku prednost I zadovoljila potrebu ili riješila problem.

26. Šta je situaciona analiza?-Situaciona analiza (SWOT) je procjena snaga I slabosti u internom okruženju organizacije i šansi, i opasnosti u njenom eksternom okruženju.

27. Nabrojte korporativne strategije i šta je BCG (nacrtajte matricu)?-Postoje 2 glavna pristupa korporativnoj strategiji, to su portofolio strategija i okvirna strategija.*Portofolio strategija:• Akvizicija, nepovezana diversifikacija, povezana diversifikacija, jedan posao• BCG matricaZvijezdeUpitniciKrave muzarePsi**Okvirne strategije:• Rast• Stabilnost• Redukcija/oporavak

-BCG matrica je portofolio strategija, koju je razvila Boston Consulting Group, koja klasifikuje poslove korporacije prema stopi rasta i relativnom tržišnom učešću i pomaže menadžerima da odluče kako će investirati korporativna sredstva.

(Matrica BCG je na strani 104)

28. Nabrojte Porterovih 5 sila u privrednoj grani i kratak opis.1) Priroda rivaliteta2) Opasnost od ulaska novih konkurenata3) Opasnost od alternativnih proizvoda ili usluga4) Pregovaračka moć dobavljača5) Pregovaračka moć kupaca

Priroda rivaliteta je mjerilo intenziteta konkurencije između kompanija u određenoj privrednoj grani.Opasnos od ulaska novih konkurenata je mjerilo koje pokazuje koliko ulazne barijere olakšavaju ili otežavaju novim kompanijama da započnu poslovanje u određenoj privrednoj grani.Opasnost od alternativnih proizvoda ili usluga je mjerilo koje pokazuje koliko je kupcima lako ili teško da pronađu alternative za proizvode ili usluge koji se nude u datoj privrednoj grani.Pregovaračka moć dobavljača je mjerilo koje pokazuje koliko dobavljači koji isporučuju dijelove, materijale i usluge određenim kompanijama iz određene privredne grane, mogu da utiču na cijene tih imputa.Pregovaračka moć kupaca je mjerilo uticaja koji kupci imaju na cijene određene firme.

1.Sta je organizaciona inovacija, kreativnost i organizaciona promjena na primjeru u turizmu?Organizaciona inovacija je uspjesna primjena kreativnih ideja u organizaciji.Kreativnost je jedan oblik organizacione inovacije koji se odnosi na definisanje novih i korisnih ideja.Organizaciona promjena odnosi se na razlike u strukturi, karakteristikama ili stanju organizacije tokom vremena.U turizmu su to neiskoriscene povrsine, koje su pretvorene pomoci ovih elemenata u atraktivnosti, kao sto su npr. tematski parkovi.

2. Opisati obrazac inovacije u obliku slova”S”.Obrazac inovacije u obliku slova “S” je obrazac tehnoloske inovacije koji u pocetku karakterise spor napredak, zatim brz napredak i na kraju ponovo spor napredak i na kraju ponovo spor napredak, kako tehnologija sazreva i dostize svoje krajnje domete.

3. Navesti 5 elemenata inovativnih tokova.Elementi inovativnih tokova su: tehnoloski diskontinuiteti, revolucionarna promena, zamena tehnologije, nadmetanje u dizajnu, dominantni dizajn.

4. Skicirati komponente kreativnog radnog okruzenja.Skica je na 120str(7.3 primjer)

5. Sta su faktori otpora promenama i kako se ovi otpori resavaju?Otpor promjeni proizilazi iz licnog interesa, nerazumjevanja, nepovjerenja i opste netrepljivosti prema promjenama. Da bi se ovi otpori resavali, potrebno je da menadzeri edukuju zaposlene o potrebi za promjenama, i da im prenesu informacije vezane za tu promjenu. Menadzeri takodje moraju da obezbjede finasijsku ili drugu vrstu podrske i informacije koje su zaposlenima potrebne da bi izvrsili promjene. Vazno je da zaposleni u svakom gtrenutku budu informisani i da im se saopstava istina ma kakva ona bila. Samo na taj nacin moguce je resavanje njihovog otpora.

6. Opsti koraci u sprovodjenju intervencija usmerene na organizacioni razvoj.1.Uvod2.Pocetak3.Procena problema i povratne informacije4.Priprema akcionog plana5.Intervencija6.Ocenjivanje7.Usvajanje8.Razdvajanje

7. Sta su direktne strane investicije i trgovinske barijere?Direktna strana investicija je metod investiranja koji podrazumijeva da kompanija gradi novo ili kupuje postojece preduzece u stranoj zemlji.Trgovinske barijere su drzavni propisi kojima se povecava cijena i ogranicava broj uvezenih proizvoda.

8. Navesti svetsku mapu regionalnih trgovinskih sporazuma i zahvatanje po kontinentima.

NAFTA-SAD, Kanada, Mexico

SACN-Juzna Amerika

CAFTA-DR-Kostarika, Dominikanska Republika, Salvador, Gvatemala, Honduras, Nikaragva, SAD

USA-Juzna Amerika

Ugovor iz MASTRIHTA-vecina Evropskih zemalja

ASEAN-Brunej, Kambodza, Indonezija, Laos, Malezija, Mijanmar, Filipini, Singapur, Tajland, Vietnam

APEC-Australija, Kanada, Cile, Kina, Hong Kong (Kina), Japan, Mexico, Novi Zeland, Peru, Papua, Nova Gvineja, Rusija, Juzna Koreja, Tajava, SAD i sve clanice ASEANA, izuzev Kambodze, Laosa i Mijanmara.

9.Oblici globalnog poslovanja?

Faze su

-izvoz (prodaja domacih proizvoda kupcima u stranim zemljama)

-ugovori o saradnji( sporazum prema kome vlasnik stranog preduzeca placa kompaniji naknadu za pravo da vodi njen posao u svojoj zemlji)

-strateske alijanse( sporazum prema kome kompanije kombinuju kljucne resurse ,troskove ,rizike,tehnologiju i ljude)

-puno vlasnistvo nad filijalama( stoprocentno vlasnistvo maticne kompanije nad kancelarijama, objektima i proizvodnim postrojenjima u inostranstvu)

10. Nabrojati kako bi kao menadzeri pornasli najbolju poslovnu klimu (nabrojati 3 mogucnosti i kako to povezati sa turistickom agencijom)?-Rastuca trzista-Izbor lokacije za kancelariju/prozivnodni objekat

-Svodjenje polictickog rizika na minimum

*Turisticka agencija treba da tezi rastucem trzistu i da ima sto vecu kupovnu moc jer to cini i privlacnost poslovne klime.Mora biti na dobroj lokaciji (glavne ulice, prometna mesta) kako bi bila pristupacna.Vazno ja da politicka agencija bude politicki nezavisna i da poseduje nezavisnot vezanu za drzavnu politiku i zakone.

11. Navesti 5 kulturnih dimenzija i komentar njihovog uticaja na turizam.

Hofstedovih 5 kulturnih dimenzija:

-distanca moci( odnosi se na to u kojoj meri ljudi u odredjenoj zemlji tolerisu nejednaku raspodelu moci u drushtvu i organizacijama)

-individualizam( odnosi se na to u kojoj meri drustva veruju da pojedinci treba da budu dovoljni sami sebi)

-‘’muske’’ vrednosti( naspram ‘’zenskih’’ vrednosti odrazavaju razliku izmedju kultura koje karakterisu samopouzdanje i energicnost i kultura koje karakterise briznost)

-izbegavanje neizvesnosti (odnosi se na to koliko se ljudi u odredjenoj zemlji osecaju nelagodno u nepredvidnjivim situacijama) i

-kratkorocna nasuprot dugorocnoj orijentaciji (odnosi se na to da li su kulture orijentisane na sadashnjost i traze trenutno zadovoljenje potreba ili na buducnost i odlaganje zadovoljenja)

12. Sta je organizaciona strukutra i navesti primer jedne strukture u turizmu po vasem izboru.

Organizaciona struktura je vertikalna i horizontalna konfiguracija odeljenja,autoriteta i poslova u kompaniji. U turizmu to moze biti primer hotela, jer je poslovanje podeljeno u vise sektor, kao sto su sektori za marketing, za finansije, za prodaju, za nabavku, ugostiteljstvo, sekotro ljudskih resursa (HR), ovi sektori su svi povezani i podnose izvestaje glavnom menadzeru.

13. Sta su organizacioni procesi i navesti ih na primeru jedne turisticke agencije.Organizacioni procesi su skup aktivnosti na osnovu kojih se input pretvara u autput koji ima vrednost za kupce. Agencija istrazuje trziste i ispituje zelje kupaca, pa na osnovu njihovih ideja i zelja kreira ponudu.

14. Sta je deparmentalizacija i navesti 5 oblika. Deparmentalizacije je podela posla i radnika u posebne organizacione jedinice odgovorne za izvrsenje odredjenih zadataka.

Postoji 5 oblika deparmentalizacije:

-funkcionalna

-proizvodna

-deparmentalizacija prema kupcima

-geografska

-matricna

15. Nabrojati dimnezija autoriteta u organizaciji i opisati bar jednu po sopstvenom izboru.

Dimenzija autoriteta u organizaciji su:

Komandni lanac Linijski nasuprot autoriteta pomoćnog osoblja Delegiranje autoriteta Stepen centralizacije

1. Komandni lanac predstavlja vertikalnu liniju nadležnosti, koja jasno pokazuje ko kome podnosi izvještaje u organizaciji. Oni koji zauzimaju više položaje u organizaciji, izdaju naređenja, donose odluke i preuzimaju akcije vezane za aktivnosti.

2. Linijski autoritet se odnosi na pravo da izdajete naređenja onima koji su vam direktno podređeni u komandnom lancu.Autoritet pomoćnog osoblja se odnosi na pravo da savetuju, ali ne i da izdaju naređenja drugima, koji im nisu podređeni u komandnom lancu.

3. Delegiranje autoriteta predstavlja prenošenje direktne nadležnosti i odgovornosti na podređenog, od koga se očekuje da obavi zadatak za koji je inače odgovoran menadžer. Na taj način menadžeri direktno upotrebljavaju svoj autoritet, tako što umesto da samo obave zadatak, oni prenesu deo zadatka na podređene.

4. Centralizacija autoriteta se odnosi na zadržavanje najvećeg dela nadležnosti na višim nivoima organizacije. U centralizovanoj organizaciji, menadžeri donese većinu odluka, čak i onih koje su relativno nevažne.

16. Kako bi definisali specijalizaciju poslova turizmologa?

17. Skicirati model karakteristika radnog mesta (primer 9.9).

Ova skica je na strani 164 .

18. Šta je autonomija u poslu i da li je to poželjno za organizaciju?

Autonomija u poslu se odnosi na to u kojoj meri posao pruža radnicima mogućnost izbora, slobodu i nezavisnost da odluče kako i kada će izvršavati radne obaveze.Autonomija u psolu nije poželjna, jer ne može svako raditi šta želi.

19. Koje su komponente intraorganizacionih procesa (reinžinjering i emppwerment) i opisati jednu od njih?

Komponente intraorganizacionih procesa su:

-reinžinjering

-koncept osnaživanja (empowerment)

Reinžinjering predstavlja suštinsko preispitivanje i radikalno redizajniranje poslovnih procesa, s ciljem da se postignu velika poboljšanja ključnih pokazatelja performansi, kao što su troškovi, kvalitet, usluga i brzina.

Koncept osnaživanje je drugi način redizajniranja intraorganizacionih procesa i znači da se autoritet i odgovornosti za donošenje odluka trajno prenose sa menadžera na zaposlene, tako što se zaposlenim daju informacije i resursi koji su im potrebni da donesu dobre odluke i sprovedu ih u djelo.

20. Opišite modularnu organizaciju.

Modularna organizacija angažuje spoljne kompanije, dobavljače, specijaliste ili konsultante za sprovođenje sporednih poslovnih aktivnosti. Ona ukazuje na to da poslovne aktivnosti za koje se angažuju spoljni saradnici mogu da se dodaju i izostavljaju prema potrebi. Modularne organizacije imaju neke prednosti kao što je to što one plaćaju spoljnim saradnicima za njihov rad isključivo prema potrebi, pa vođenje ovakve organizacije košta znatno manje nego vođenje tradicionalnih organizacija. Međutim ovakve organizacije imaju i nedostatke, glavni nedostatak je gubitak kontrole koji se javlja kada se za ključne poslove angažuju druge kompanije.

21. Prednosti i nedostaci timova.

PREDNOSTI:

-Timovi povećavaju zadovoljstvo kupaca

-Timovi povećavaju kvalitet proizvoda i usluga

-Povećavaju zadovoljstvo zaposlenih na poslu

-Pospješuju kvalitet odlučivanja

NEDOSTACI:

-Visoka početna fluktuacija zaposlenih

-Lenčarenje u kolektivu

-Problemi vezani za grupmo odlučivanje (jednoumlje i dominacija manjine)

22. Klasifikacija timova i sta su virtuelni timovi?Timovi se mogu klasifikovati na više načina npr. kao stalni ili privremeni,funkcionalni ili interfunkcionalni.Međutim istraživači pokayuju da stepen autonomije koji tim poseduje predstavlja ključnu razliku među timove.5 vrsta timova razlikuju se u pogledu autonomije,a to su:

tradicionalne radne grupe, grupe za podsticanje učešća zaposlenih, poluautonomne grupe, samoupravni timovi i samodefinisani timovi.

Virtuelni timovi su grupe sastavljene od kolega iz različitih geografskih oblasti i-ili delova organizacije koje koriste kombinaciju telekomunikacionih i informacionih tehnologija da bi izvršili odrešeni organizacioni zadatak.Članovi virtuelnih timova retko se sastaju licem u lice,umesto toga oni koriste e-poštu,video konferencije i softver za grupnu komunikaciju.

23. Sta su projektni timovi?Projektni timovi se formiraju da bi obavili određene jednokratne projekte ili zadatke u ograničenom vremenskom periodu.Često se koriste za razvoj novih ili značajno poboljšanje postojećih proizvoda,uvođenje novih informacionih sistema ili izgradnju novih fabrika ili kancelarija.Timom upravlja menadžer projekta.

24. Faze u razviju timova sa kratkim opisom?Faza u razvoju timova su:formiranje,previranje,normiranje i delovanje.

- Formiranje je 1.faza u razvoju tima u kojo se članovi tima upoznaju,formiraju početne utiske i počinjuda definišu timske norme.

- Previranje je 2.faza koju karakterišu konflikti i nesuglasice jer se članovi timova spore oko toga šta tim treba da radi i na koji način.

- Normiranje je 3.faza tokom koje članovi tima počinju da se privikavaju na svoje uloge,grupna kohezija raste i razvijaju se pozitivne timske norme

- Delovanje je 4.faza tokom koje se performanse poboljšavaju pošto je tim sazreo i pretvorio se u efektivnu i potpuno funkcionalnu jedinicu.

26.Komponente upravljanja ljudskim resursima sa kratkim opisom.- Regrutovanje je proces formiranje baze kvalifikovanih kandidata za posao;interno i eksterno

regrutovanje- Selekcija je proces sakupljanja informacija o kandidatima za posao s ciljem da se odluči kome treba

ponuditi posao- Socijalizacije je proces upoznavanja sa radnicima, kolegama i zaduzenjima na poslu- Obuka je pružanje prilika zaposlenima da steknu veštine,iskustvo i znanje koji su im potrebni da bi

obavljali svoj posao ili pobošljali svoj radni učinak- Procena radnog učinka je proces tokom koga se procenjuje koliko dobro zaposleni obavljaju svoje

poslove- Prestanak radnog odnosa kada zaposleni dobrovoljno ili nedobrovoljno napušta organizaciju- Napredovanje u karijeri, rad na sebi i sto bolje obavljanje poslova

27. Sta su testovi za selekciju ljudskih resursa?Testovi za selekciju omogućuju donosiocima odluka da steknu predstavu o tome ko će verovatno biti uspešan na određenom radnom mestu,a ko neće.Postoje testovi:

- specifičnih sposobnosti,- kognitivnih sposobnosti,- ankete za prikupljanje biografičkih podataka,- ličnosti,- na uzorku rada i- centri za procenu.

1. Klasifikovati različitosti dubinskog i površinskog nivoa i pojasniti ukratko koji su principi različitosti?

Različitosti površinskog nivoa su: starosna dob, pol, rasna/etnička pripadnost i fizički invaliditet. Razlike površinskog nivoa se uglavnom ne mogu promeniti, ali se mogu lako izmeriti.

Različitost dubinskog nivoa se odnosi na razlike koje zapažamo na osnovu verbalnih i neverbalnih oblika ponašanja i to samo ako smo u dužem kontaktu sa drugima, te razlike se ondose na ličnost i stavove.

2. Šta je komunikacija? (definicija)

Komunikacija je proces prenošenja informacija od jedne do druge osobe ili mesta.

3. Šta je percepcija u komunikaciji i navedite osnovni princip procesa percepcije?

Percepcija je proces u kome pojedinci obraćaju pažnju na informacije iz svog okruženja, organizuju ih, tumače i pamte.

Osnovni princip percepcije je: stimulans pažanja organizovanje tumačenje pamćenje

4. Šta su perceptivni filteri?

Perceptivni filteri su razlike zasnovane na ličnosti, psihologiji ili iskustvu, koje utiču na ljude da zanemare određene stimulanse ili da na njih obrate pažnju.

5. Koji su problemi vezani za percepciju? (nabrojati i kratko opisati)

Problemi vezani za percepciju su:

- Selektivna percepcije- Zatvaranje

Selektivna percepcije je tendencija da primetimo i prihvatimo predmete I informacije koji su u skladu sa našim vrednostima, uverenjima i očekivanjima, a da istovremeno zanemarimo ili odbacimo nedosledne informacije.

Zatvaranje je tendencija da popunimo praznine koje proizilaze iz nedostatka informacija, tako što pretpostavljamo da je ono što ne znamo u skladu sa onim što već znamo.

6. Šta je teorija atribucije u komunikaciji i navedite primer? (iz udžbenika-fundamentalna greška atribucije)

Teorija atribucije je teorija prema kojoj svi mi imamo osnovnu potrebu da razumemo i objasnimo ponašanje drugih ljudi.

Fundamentalna greška atribucije je tendencija da npr. nadređeni zanemare spoljašnje uzroke ponašanja i da postupke drugih ljudi pripišu unutrašnjim uzorcima. (Npr. kada šef kaže da novi radnik nije dobar, otpustiće ga ako ne poveća prodaju-šef tu pravi fundamentalnu grešku atribucije)7. Navedite formalne kanale komunikacije u poslovnoj organizaciji i ukratko opišite prednosti i nedostatke.

Formalni kanal komunikacije je sistem zvaničnih kanala, kojima se prenose poruke i informacije koje su odobrene u organizaciji.

Postoji više formalnih kanala komunijacije, to su:

Komunikacije prema dole – to je komunikacija koja ide od viših ka nižim nivoima u organizaciji. Komunikacija prema gore – komunikacija koja ide od nižih ka višim nivoima u organizaciji. Horizontalna komunikacija – komunikacija koja se odvija između menadžera i radnika, koji su na istom

organizacionom nivou.

8.Koji su faktori parajezika komunikacija i šta je kinezija u komunikaciji?

Parajezik se odnosi na ton, visinu i jačinu glasa, brzinu i način govora (tj. Kako se u govoru koriste tišina, pauze ili oklevanje).

Kinezija označava pokrete tela i lica.

Parajezik i kinezija mnogo govore o sagovorniku i mogu uticati na to da li će slušaoci biti spremni da prihvate ono što im sagovornici saopštavaju.

9.Šta je kontrola u okviru principa menadžmenta?

Kontrola je nadgledanje napretka u ostvarivanju ciljeva i preduzimanju korektivne akcije kada je to potrebno.

Kontrola je stalni dinamički, kiberntički proces.

10.Nabrojati svih 6 faktora procesa kontrole.

1. Postaviti standarde2. Meriti performanse3. Uporediti sa standaridma4. Utvrditi odstupanja5. Analizirati odstupanja6. Pripremiti i sprovesti programe za korektivnu akciju

11.Kako i šta kontrolišemo?

(Ovo pitanje mi samo nedostaje)

12. Sta je udružena kontrola?

Udružena kontrola je regulisanje ponašanja i odluka radnika na osnovu vrednosti i uverenja radne grupe.

13. Šta je kontrola kvaliteta?

(nisam sigurna,ali nema šta drugo)

Interna perspektiva u balansiranom merenju rezultata navodi menadžere da se usredsrede na kvalitet.

Kvalitet se obicno definiše i meri na 3 načina: izvrsnost,vrednost i usaglašenost sa očekivanjima.

14. Kontrola otpada,zagađenja iz ugla održivog razvoja?

(nisam sigurna,ali nema šta drugo)

Četiri nivoa smanjenja otpada:

odlaganje otpada, tretman otpada, recikliranje i ponovna upotreba, prevencija i redukcija.

15. Skicirati održavanje konkurentske prednosti korišćenjem informacionih tehnologija(slika 17.2, strana 311)

16. Nabrojte tehnike beleženja,obrade i zaštite informacija?

Postoje 2 osnovna metoda beleženja informacija: manuelno (sporo i skupo,ručno unošenje informacija)

i elektronsko(koriste elektronske tehnologije za skladištenje podataka kao što su bar-kodovi,RFID oznake,skeneri dokumenata)

Obrada informacija –pretvaranje sirovih podataka u smislene informacije.

(Data mining,skladište podataka, dirigovani data mining,nedirigovani data mining)

Zaštita informacija (provera identiteta,autorizacija,dvostruka provera identiteta)

17. Šta je DSS?

Sistem za podršku odlučivanju (DSS)-informacioni sistem koji pomaže menadžerima da razumeju određene vrste problema i potencijalna rešenja i analiziraju uticaj različitih mogućih odluka koristeći scenarije ‘’sta ako’’.

18. Šta je produktivnost?

Produktivnost je mera performansi koja pokazuje koliko je inputa potrebno da bi se proizveo ili stvorio autput.

19. Šta je multifaktorka, a šta parcijalna produktivnost?

Parcijalna produktivnost je mera performansi koja pokazuje koliko je određene vrste inputa potrebno da bi se proizveo autput.

Manufaktorska produktivnost je sveobuhvatna mera performansi koja pokazuje koliko je rada,kapitala, materijala i energije potrebno da bi se proizveo autput.

20. Šta je TQM i čemu služi?

Upravljanje ukupnim kvalitetom(total quality management-TQM) je integrisana strategija zasnovana na određenim principima koja se primenjuje u celoj organizaciji s ciljem da se poboljša kvalitet proizvoda I usluga.

21. Šta je uslužno-profitno lanac i njegova primena u turizmu?

On pokazuje koliko se dobro menadžment ophodi prema usluznim radnicima.Ključni koncept na kome se zasniva jeste kvalitet interne usluge,odnosno kvalitet tretmana koji zaposleni dobijaju od davalaca internih usluga.

22. Oporavak usluge i osnaživanje usluga?

Oporavak usluge je proces tokom koga se radi na tome da vrlo nezadovoljni kupci ponovo postanu zadovoljni. Osnaživanje radnika znači da se autoritet i odgovornost za odlučivanje trajno prenose sa menadžera na zaposlene.

(za osnaživanje nisam sigurna)

ODGOVORI NA PITANJA IZ POSLOVNOG PRAVA

1. Pojam moralaPojam morala je složen i on se odlikuje dvojnim shvatanjem:

-Moral kao isključiva stvar pojedinca- Moral kao ponašanje društvaOsnov prvog shvatanja odnosi se rasrešenje društvenih unutrašnjih dilema pojedinca i određuje da li je određeno ponašanje ispravno ili neispravno, nezavisno kako to može izgledati drugima.Drugo shvatanje odnosi se na komunikaciju ljudi koja usklađuje i upoređuje moralna shvatanja u društvu. Moralna shvatanja određenog društva predstavljaju skup predstava tog društva o tome šta je dobro, a šta zlo ponašanje.

2. Pojam običajaObičaj se određuje kao norma, nastala dugotrajnim ponavljanjem u istoj situaciji, koju prati svest o njenoj obaveznosti.

3. Pojam pravaNe postoji jedinstvena definicija prava. Izdvajaju se nominalne definicije koje se odnose na značenje riječi pravo i realne definicije, koje definišu pravo kao društvenu pojavu.

4. Pojam pravne normePravna norma je pravilo ponašanja čije je ostvarenje garantovano autoritetom države ili drugih subjekata koji su ovlašćeni na sprovođenje prinude.

5. Struktura pravne normeDvočlana teorija strukture pravne norme:

-delikt-sankcijaTročlana teorija:-hipoteza-dispozicija-sankcijaČetvoročlana teorija:-uslov za primjenu dispozocije-dispozicija-delikt-sankcija

6. Vrste pravne normeOpšte norme, pojedinačne norme, podjela normi u odnosu na nadležnosti organa.

7. Postojanje pravne norme kao uslov za njenu važnostNema određenog kriterijuma za određenje važenja. Kod savremene teorije važenje se određuje u odnosu na organ koji je normu doneo i u odnosu na saglasnost sa ustavom, zakonom i sl. Kod pojedinačnih normi važnost se određuje u odnosu na odgovarajuće akte državnih organa ili na osnovu procjene činjenica koje su poznate (izjava lica, uvid u isprave i sl).

8. Postorno važenje pravne normeSve pravne norme važe na nekom određenom prostoru. Međutim, to ne moraju biti teritorije samo jedne države, neke norme važe na teritorijama više država. Postoji teritorijalni i personalni princip važenja normi.Po personalnom principu norma se primjenjuje na lice bez obzira na kojoj se teritoriji nalazi.Teritorijalni princip znači da se pravno dejstvo pravnih normi ostvaruje na određenoj teritoriji. Odstupanja od teritorijalnog principa su: eksteritorijalnost, imunitet, sukob zakona, volja.

9. Vremensko važenje pravne normeVremensko važenje pravne norme jeste vremenski period između početka i prestanka pravnog dejstva te norme.

10. Stupanje na snagu opštih pravnih normiPostoje pravila koja su predviđena Ustavom za stupanje zakona na snagu, a ona važe i za stupanje opštih pravnih normi na snagu. Ta pravila su sl: zakon odnosno norma ne može stupiti na snagu pre njenog objavljivanja na propisan način norma stupa na snagu osmog dana od dana njenog objavljivanja

zakon, odnosno norma, po pravilu nema povratno dejstvo.

11. Stupanje na snagu pojedinačnih pravnih normiKod stupanja na snagu pojedinačnih pravnih normi postoji tri slučaja stupanja:

stupanje na snagu kao rezultat primene opštih normi stupanje na snagu normi koje kreiraju sami subjekti stupanje na snagu pojedinačnih normi u pojedinačnim aktima državnih i drugih organa.

12. Prestanak važenja opštih pravnih normi*Opšte norme- one prestaju da važe donošenjem novog propisa. Prestaju da važe i u sl. slučajevima:

donošenjem novog propisa koji na drugačiji način uređuje predmetnu materiju donošenjem posebnog zakona kojima su neki djelovi opšteg zakona drugačije uređuju dugogodišnjim neprimjenjivanjem propisa.

13. Prestanak važenja pojedinačnih pravnih normi*Pojedinačne norme- kod ovih normi postoje dva načina prestanka njihovog važenja:

Realizacijom svrhe (ispunjenje zahtjeva datog u pojedinačnoj normi) i Ukidanjem norme (smrt lica, volja, odluka nadležnog organa).

14. Materijalni izvori pravaMaterijalni izvori prava znače moć da se pravo kreira. Kroz istoriju se kreiralo od volje bogova do volje vladajuće klase.

15. Formalni izvori pravaFormalni izvori prava odnose se na odlik u kom se pravo pojavljuje. To su vidovi oblikovanja pravnih normi najčešće kroz opšte pravne norme( ustav, zakon).

16. Ustav kao izvor pravaUstav je osnovni ili najviši pravni akt jedne države. Svi ostali akti moraju biti u saglasnosti sa njim. Ustav ujedno predstavlja i početni akt konstituisanja države. Strukturom ustava definiše se tip države, struktura državnih organa, način podjele vlasti, kontrola ustavnosti itd.

17. Pojam subjekta prava

Subjekt prava je biće kome pravo priznaje mogućnost da bude nosilac prava i obaveza.

18. Fizička lica-pravna sposobnost

Pravna sposobnost jeste svojstvo lica da bude nosilac prava i obaveza. Sadržaj pravne sposobnosti jeste skup prava i obaveza koje lice može da ima. Stiče se rođenjem, a prestaje smrću. Pri prestaknu, neprenosiva prava prestaju(brak, ime i sl), a prenosiva prava se nastavljaju (svojina i sl). Izuzeci su civilna smrt i proglašenje umrlim.

19. Fizička lica-poslovna sposobnost

Poslovna sposobnost jeste svojstvo lica da samostalno preuzima sve pravne poslove. Stiče se punoljetstvom, a prestaje smrću i gubljenjem poslovne sposobnosti. Postoji potpuna i djelimična poslovna sposobnost kao i specijalna poslovna sposobnost.

20. Pravna lica-pravna sposobnost

Svojstvo lica da bude nosilac prava i obaveza. Potrebno je da lice bude u grupi pravnih lica, da se ispune uslovi za sticanje pravnog subjektiviteta i da taj subjektivitet bude priznat. Momenat osnivanja je moment sticanja pravne ali i poslovne sposobnosti. Momenat prestanka pravnog lica jeste prestanak pravne i poslovne sposobnosti.Pravna sposobnost se stiče na osnovu akta o upisu, na osnovu sistema samopriznanja, na osnovu postojanja zakonske obaveze.

21. Pravna lica-poslovna sposobnost

Poslovna sposobnost pravnih lica predstavlja mogućnost lica da izjavama volje stvara, mijenja ili ukida sopstvena prava Ili obaveze. Te izjave volje u ime i za račun pravnog lica mora da iskazuje fizičko lice koje ima ovlašćenje to da radi. Zakonom ili drugim opštim pravnim aktom se utvrđuje koji organ ima pravo da zastupa pravno lice.

22. Preduzetnik

Preduzetnik je fizičko lice koje je registrovano i koje u vidu zanimanja, radi sticanja dobiti na tržištu obavlja djelatnost koja je zakonom dozvoljena. On tu svoju djelatnost obavlja pod svojim ličnim imenom, uz dodatak “preduzetnik”. Za svoje obaveze, on odgovara cjelokupnom svojom imovinom.

23. Zadruga

Oblik organizovanja fizičkih lica koji posluju po tkz. Zadružnim principima u cilju sticanja svojih socijalnih, ekonomskih i kulturnih interesa. Zadruga ima svojstvo pravnog lica. Može biti sa ili bez članskih udjela. Ne može se organizovati kao privredno preduzeće niti se može pripojiti privrednom preduzeću. Zadruga treba da sadrži najmanje 10 fizičkih lica, a njom upravljaju zadrugari. Organi zadruge:skupština, upravni odbor, nadzorni odbor, direktor zadruge. Kod zadruge, članarina zadrugara se ne vraća.

24. Pojam privrednog društva

Privredno društvo je pravno lice koje osnivaju osnivačkim aktom pravna i-ili fizička lica radi obavljanja djelatnosti u cilju sticanja dobiti.

25. Vrste privrednih društava

Privredna društva su:

Društva lica(ortačko i komanditno društvo) Društvo kapitala i D.O.O.

Karakteristike društva lica: lično svojstvo članova, članovi solidarno i neograničeno odgovaraju za obaveze društva, društvom upravljaju članovi.

Karakteristike društva kapitala: organizuju se oko prikupljenog kapitala, društvom često upravlja treće lice, a ne članovi, članovi ne odgovaraju za obaveze društva u pravnom propisu.

26. Osnivanje privrednog društva-krug osnivača

Osnivači privrednog društva su lica koja osnivaju privredno društvo, mogu biti pravna, fizička i javno-pravna lica. Takođe, osnivači mogu biti domaći i strani- uz uslov uzajamnosti.

27. Odgovornost osnivača pri osnivanju provrednog društva

Osnivači pri osnivanju društva imaju odgovornost za:

- savjesno i uredno izvršenje obaveza preuzetim aktom o osnivanju

- obaveze preuzete pravnim poslovima za društvo u osnivanju

- obaveze propisane zakonom

28. Osnivački akt

Privredna društva osnivaju se osnivačkim aktom koji ima formu ugovora o osnivanju, ako ga osniva više osnivača ili odluke ukoliko ga osniva jedan osnivač.Kod osnivačkog akta obavezna je pismena forma i obavezna overa potpisa. Zakon je propisao obaveznu sadržinu osnivačkog akta, a osnivači mogu pored obaveznih da u akt unesu i fakultativne elemente.

29. Pojam preddruštva

Od trenutka zaključenja ugovora o osnivanju pa do upisa u registar i sticanja pravnog subjektiviteta postoji određeni vremenski period . Taj vremenski period u kom društva postoji ali nema svoj pravni subjektivitet naziva se “ stanje preddruštva”. Prava i obaveze u tom periodu preuzimaju osnivači društva ili njihovi zastupnici. Odgovornost za preduzete obaveze je na osnivačima koji odgovaraju solidarno celokupnom svojom imovinom.

30. Delatnost

Privredno društvo može obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti. Ako je za neke delatnosti zakonom predviđeno da se mogu obavljati samo na osnovu saglasnosti, dozvole ili drugog akta državnog organa, takve delatnosti društvo može obavljati tek po dobijanju neke od ovih dozvola. Delatnost društva, zavisno od tipa, utvrđuje se odgovarajućim konstitutivnim, tj. opštim pravnim aktom (akt o osnivanju, statut). Da bi društvo vršilo jednu ili više delatnosti, neophodno je da ispunjava uslova za vršenje svake od njih.

31. Sedište

Sedište društva je mesto iz koga se upravlja poslovima društva. Postoji obaveza upisa sedišta u registar i postoji mogućnost promene sedišta.

32. Firma (poslovno ime)

Društvo posluje u pravnom prometu pod svojim poslovnim imenom. Društvo može imati samo jedno poslovno ime. Prava društva na poslovno ime je apsolutno i ono deluje prema svakome. Načela na kojima se zasnivaju pravila poslovnog imena: načelo istinitosti, načelo jedinstvenosti, načelo zakonitosti, načelo različitosti i isključivosti, načelo prvenstva, načelo javnosti, načelo stalnosti.

33. Registracija privrednih društava i pravne posledice upisa

Sva individualna obeležja privrednog društva upisuju se u registar privrednih društava. Upisom privrednog društva u odgovarajući registar društvo stiče svojstvo pravnog lica. Registracija privrednih subjekata uopšte pa i privrednih društava kod nas obavlja se po posebnom zakonu, Zakon o registraciji privrednih subjekata. Registracija osnivanja društva je ništava u slučajevima koje propiše zakon o privrednim društvima.

34. Zastupanje društva-opšte napomene

Privredno društvo, kao pravno lice, ne može neposredno preduzimati pravne radnje, to može činiti samo preko fizičkih lica. To su lica koja su zakonom, statutom, ugovorom ili drugim pravnim aktom ovlašćena da u ime privrednog društva preduzimaju pravne radnje i preduzimaju za njega obaveze. Razlikuju se zakonski zastupnici, ugovorni zastupnici, punomoćnici po zaposlenju i drugi ovlašćeni zastupnici preduzeća.

35. Prokura

Prokura je zakonska forma ovlašćenja, kojom privredno društvo ovlašćuje jedno ili više lica za zaključivanje pravnih poslova i radnji u vezi sa delatnošću društva.

36. Punomoćnici

Punomoćnici učestvuju u ugovoru o punomoćju zajedno sa vlastodavcem, punomoćnik se obavezuje da uz naknadu ili besplatno, u ime i za račun vlastodavca, preduzima određene pravne poslove, tako da oni neposredno obavezuju vlastodavca i drugu ugovornu stranu.

37. Trgovački putnici

Trgovački putnik je osoba koja u ime i za račun trgovca, kao njegov trgovački punomoćnik, sklapa ugovore o prodaji robe i preduzima druge radnje u okviru ovlašćenja izvan poslovnih prostorija trgovca.

38. Pojam imovine društva

Imovina su sva pokretna i nepokretna dobra i prava u vlasništvu pravne ili fizičke osobe, koja se mogu izraziti u novcu. To su sva sredstva koja se koriste u poslovanju preduzeća.

39.Imovina i svojinski odnosi

Od imovine treba razlikovati svojinu. Svojina je samo 1 od stvarnih prava koje ulaze u imovinu privrednog društva. Uz pravo svojine u imovinu društva ulaze i druga stvarna prava kao i obligaciona prava. Ako je predmet uloga u društvo neko svojinsko pravo ono se sa dotadašnjeg vlasnika prenosi na društvo. Dotadašnji vlasnik stvari prestaje da bude vlasnik , postaje član društva i na osnovu uloga stiče odredjena prava.Samo je društvo vlasnik stvari koje ulaze u njegovu imovinsku masu.Osnivači osnivanjem društva ne stiču svojinu nad društvom već na osnovu uloga. Pravo svojine se može steći jedino na akcijskoj ispravi.

40.Ulozi i udeli

Ulozi osnivača čine početnu imovinu društva.Mogu biti novčani i nenovčani. Nenovčani ulozu su ulozi u stvarima i pravima , radu i uslulgama, kao i udeli i akcije u drugim društvima.Novčani ulozi osnivača i članova izražavaju se novčano. Vrednost nenovčanih uloga utvrdjuju sporazumom članovi drustva u skladu sa oslivačkim aktom. Ako se vrednost nenovčanog uloga ne utvrdi na taj način , članovi društva mogu procenu vrednosti tog uloga poveriti ovlašćenom procenjivaču ili podneti zahtev da ga u vanparničnom postupku odredi sud.

41.Osnovni kapital

Osnovni kapitaj je ključni imovinski isntitut u društvima kapitala. On se obrazuje ulozima osnivača, kasnijih članova društva i na osnovu njih svaki član ima odgovarajući udeo u osnovnom kapitalu društva. Osnovni kapital je zakonski definisan kao razlika izmedju ukupne vrednosti imovine i ukupnih obaveza društva.Osnovni princip je princip očuvanja vrednosti kapitala. Njegova vrednost se može menjati samo u zakonom propisanim postupcima povećanja i smanjenja.

42.Dobitak i gubitak

Utvrđuju se godišnjim bilansom društva prema odgovarajućim računovodstvenim propisima.Dobit postoji ako je vrednost ukupne aktive društva veća od vrednosti njegove pasive. Ako je pasiva veća od aktive. društvo iskazuje gubitak.

43.Vrste odgovornosti za obaveze društva

Osnovnu normu o odgovornosti čini pravilo prema kome za svoje obaveze društvo odgovara celokupnom svojom imovinom.Za obaveze društava lica pored društva odgovaraju i članovi ortačkog društva. U društvima kapitala akcionari, odnosno članovi društva sa ograničenom odgovornošću ne odgovaraju za obaveze društva, a rizik poslovanja društva snose do visine vrednosti svojih uloga, odnosno udela. Samo izuzetno članovi društva kapitala odgovaraju za obaveze društva.

44.Odgovornost članova društva i drugih lica za obaveze društva na osnovu zloupotrebe pravnog lica

Predstavlja najvažnije odstupanje od pravila da članovi društva kapitala ne odgovaraju za obaveze društva i da je njihov rizik za poslovanje društva ograničen na vrednost njihovog udela u društvu. Po određenim uslovima radi zaštite interesa poverilaca i drugih članova društva, zakon propisuje takvu mogućnost „proboj pravne ličnosti drustva“, tako da se članovi učine odgovornim za obaveze društva. To je moguće samo u opravdanim situacijama pod tačno utvrđenim zakonskim uslovima.

45. Unutrašnja organizacija društva

Svoju unutrašnju organizaciju privredno društvo utvrđuje samostalno, u skladu sa svojim organizaciono-tehnološkim, komercijalnim i drugim potrebama. Organizacione jedinice mogu biti različite prirode i mogu se označavati različitim imenima (fabrike, pogoni, profitni centri, poslovne jedinice, filijale, sekotri odelenja, službe, itd.).

Ogranak je posebni organizacioni deo privrednog društva, koji može obrazovati i domaće i strano privredno (trgovačko) tržište. Jedno društvo može imati jedan ili više ogranaka. Ogranak je deo privrednog društva koji nema svojstvo pravnog lica, ni svoju imovinu, pa za njegove obaveze odgovara društvo čiji je deo. Ogranak ima mesto poslovanja i zastupnike, s tim što poslove sa trećim licem obavlja u ime i za račun privrednog društva. Ogranak se registruje po zakonu kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

46. Lica koja imaju posebne obaveze prema društvu-krug lica

Krug lica čine određene kategorije lica, koje imaju posebne obaveze prema privrednom društvu, a to su:

Ortaci ortačkog društva i komplementari komanditnog društva Lica koja se prema zakonu smatraju kontrolnim članovima društva s ograničenom odgovornošću ili

kontrolnim akcionarima akcionarskog društva Zastupnici društava Članovi upravnog odbora, članovi izvršnog odbora, članovi nadzornog odbora, članovi odbora revizora i

interni revizor društva sa ograničenom odgovornošću i akcionarskog društva Lica koja imaju ugovorna ovlašćenja da upravljaju poslovima privrednog društva Likvidacioni upravnik privrednog društva

47. Lica koja imaju posebne obaveze prema društvu-obaveze lojalnosti

Obaveza lojalnosti proizlazi iz prirode ortačkog društvaObaveza lojalnosti se ispoljava kroz savesnost u postupanju pri obavljanju poslova kao standard pažnje a odnosi se i na ostale članove društva i na samo društvoDva aspekta obaveze lojalnosti:-pozitivni aspekt znači obaveza člana da štiti interese društva,posebno važna za članove ovlašćene na poslovodstvo-negativni aspekt znači obaveza za sve članove da se uzdrže od svega što bi moglo da šteti interesima društva.

48. Lica koja imaju posebne obaveze prema društvu-sukob interesa i zabrana

Smatra se da lični interes postoji ako je lice koje ima posebne dužnosti prema društvu ili član njegove porodice ili lice koje ima finansijske interese u tom poslu ili radnji.Lica koja imaju dužnosti prema privrednom društvu ne mogu direktno ili indirektno biti angažovana u drugom privrednom društvu konkurentske delatnosti, osim ako za to dobiju odobrenje.Povreda sukoba interesa i zabrane daje pvirednom društvu pravo na nakandu štete koju je zbog toga pretrpelo.

49. Individualna i derivativna tužba

Individualna tužba – Član privrednog društva ima pravo da podnese idividualnu tužbu u svoje ime, protiv bilo kog lica koje ima dužnosti prema društvu za naknadu štete koju mu to lice prouzrokuje povredom dužnosti utvrđenih zakonom. Tužbu podnosi jedno lice u svoje ime ili više lica koja deluju zajedno u njihovo ime.

Derativna tužba – Komanditor komanditnog društva, član društva s ograničenom odgovornošću ili akcionar akcionarskog društva, mogu podneti derativnu tužbu u svoje ima i za račun društva, protiv bilo kog društva koje ima dužnosti prema društvu, radni naknade štete prouzkovane društvu od strane tih lica.

50. Pojam i karakteristike ortačkog društva

Ortačko društvo je društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih ili pravnih lica u svojstvu ortaka društva, radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim imenom.Karakteristike-Osniva se radi obavljanja određene delatnosti- obavlja delatnost pod zajedničkim poslovnim imenomimena članova se ističu u nazivu ,- solidarna i neograničena odgovornost članova za obaveze društva.

51. Ortačko društvo-osnivači

Osnivači ortačkog društva mogu biti fizička i pravna lica. Fizička lica moraju imati ugovornu sposobnost. Broj osnivača nije ograničen, ali po zakonu su to najmanje dva lica.

52.Ugovor o osnivanju ortačkog društva

Ortačko društvo se osniva zaključenjem ugovora o osnivanju. Ugovor se zaključuje uz saglasnost svih ortaka. Obavezna je pismena forma ovog ugovora. Obavezni elementi ugovora su: puno ime i prebivalište svakog fizičkog lica kao ortaka, poslovno ime i sedište svakog pravnog lica kao ortaka, poslovno ime i sedište društva, delatnost, označenje vrste i vrednosti uloga ortaka. Ugovor sadrži i fakultativne elemente, to su svi oni elementi koje ortaci unesu saglasnošću volje.

53.Ugovor članova društva

Ovim ugovorom ortaci uređuju poslovanje društva i upravljanje društvom. Obavezna je pisana forma ugovora. Zaključivanje ugovora moguće je samo uz opštu saglasnost ortaka i njihov potpis. Ugovor se može zaključiti pre osnivanja društva ili kasnije. Za izmenu ugovora potrebna je saglasnost svih članova, osim ako ugovorom nije drugačije određeno.

54. Obaveze unošenja uloga u ortačko društvo

Visina uloga nije zakonski određena. Ulozi nemaju funkciju posebnog sredstva obezbeđenja. Odgovornost članova je neograničena i solidarna. Ulozi članova po vrednosti ne moraju biti jednaki i predmet uloga može biti: novac, stvari, prava i ulozi u radi i uslugama.

55. Obaveze lojalnosti

Obaveza lojalnosti proizilazi iz prirode ortačkog društva. Ispoljava se kroz savesnost pri obavljanju poslova društva. Postoje 2 aspekta obaveze lojalnosti, to su pozitivan aspekt, koji znači obavezu člana da štiti interese društva i negativan

aspekt koji znači obavezu za sve članove, da se uzdrže od svega što bi moglo da šteti interesima društva. Obaveza lojalnosi proizilazi iz principa savesnosti i poštenja.

56. Upravljanje i zastupanje u ortačkom društvu-opšte pravilo

Ortačkim društvom upravljaju svi članovi, osim ako ugovorom o osnivanju nije drugačije predviđeno.

57. Poslovodstvo- pojam i vrstePoslovodstvo ili poslovođenje predstavlja pravo ali i obavezu ortaka da vodi poslove ortačkog društva. Poslovodstvo može biti samostalno (pojedinačno) i zajedničko.

58. Pojam i vrste zastupanja društvaSvaki član ortačkog društva po zakonu ima pravo na zastupanje društva. Pravo na zastupanje društva može biti pojedinačno ili kolektivno. Samostalno znači da svako od ovlašćenih članova zastupa samostalno, a kolektivno znači da sva ovlašćena lica mogu zastupati društvo zajednički i kolektivno.

59.Prestanak prava na zastupanjePravo na zastupanje prestaje otkazom ili oduzimanjem. Što se otkaza tiče, zastupnik može da da otkaz iz opravdanih ili neopradanih razloga.Otkazni rok predviđa se ugovorom, i ima obavezu da blagovremeno obavještava društvo o nameravanom otkazu. Odluku o oduzimanju prava donosi sud po tužbi društva ili članova društva i to u slučaju kad je član nesposoban da zastupa društvo ili ako je učinio povredu dužnosti zastupanja.

60.Prenos udela između članovaPrenos udela između članova je slobodan jer se njime ne umanjuje imovina. Dispozitivnog je karaktera jer ortaci mogu ugovoriti i drugačije.

61.Prenos udela trećim licima i odgovornostiPrenos na treća lica je ograničen jer se svi ortaci moraju saglasiti.Ugovorom o osnivanju ili ugovorom ortaka se utvrđuje proces prenosa.U slučaju da ortaci ne iskoriste svoja zakonska prava, moguće je udeo preneti trećim licima i bez saglasnosti.Izuzetak je nasledstvo udela.Odgovornost pri prenosu udela odnosi se na to da prenosilac i sticalac udela solidarno odgovaraju za obaveze prenosioca prema društvu.

62.Odgovornosti članova ortačkog društva za obaveze društvaDruštvo odgovara za obaveze svom svojom imovinom. Obaveze društva čine sve obaveze iz zaključenih pravnih poslova, zahteva za naknadu štete delikata i sl. Pored društva za obaveze odgovaraju i ortaci kao solidarni dužnici.Na odgovornosti ne utišu ni vrednost ni veličina uloga.

63. Istupanje člana ortačkog društva Svaki član ima zakonsko pravo na istupanje .Neophodan uslov je pisana izjava najmanje 6 meseci po isteku poslovne godine .Otkazni rok se ugovara. Udeo člana koji istupa se ravnomerno raspoređuje na preostale članove .Član ima pravo na naknadu za udeo u novcu ..Pravo jednakog učešća u dobiti ili gubitku.

64. Isključenje člana ortačkog društva Isključenje moguće u slučaju da namerno ili grubom nepažnjom prouzrokuje štetu društvu ,namerno ili grubom nepažnjom ne postupa u skladu sa osnivačkim aktom, učestvuje u radnjama koje onemogućavaju izvršenje poslova društva .

65. Pojam i karakteristike komanditnog društva Komanditno društvo je društvo koje se osniva ugovorom dva ili više lica radi obavljanja delatnosti pod zajedničkom firmom, od kojih je najmanje jedno lice komplementar i odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva a rizik snosi najmanje jedno lice u visini iznosa ugovorenog uloga ( komanditor) Dve kategorije lica : komplementari i komanditori i njihova odgovornost.

66. Ugovor o osnivanju komanditnog društva Ugovor o osnivanju je konstitutivni akt na osnovu kojeg se vrši upis u registar. Sačinjavaju ga najmanje 1 komplementar i najmanje 1 komanditor. Obavezni i fakultativni elementi ugovora o osnivanju.Ugovor o osnivanju se menja konsenzusom.Izmene kojima se utvrđuje povećanje obaveze člana vrši uz saglasnost člana koji snosi teret povećanja.

67. Unošenje uloga kod komanditnog društva Osnovna obaveza člana. Ulog može biti u stvarima, novcu i pravima.Komanditor mora uneti svoj ulog do sticanja.

68. Poslovođenje kod komanditnog društva Poslovodstvo u društvu povereno je komplementarima. Svi imaju pravo na poslovođenje ukoliko drugačije nije utvrđeno osnivačkim aktom .Dobit i gubitak deli se na komplementare i komanditora srazmerno vrednosti njihovog udela .Podela dobiti isplatom ili pripisom na udeo .Razlika u pokriću gubitka u odnosu na ortačko društvo postoji za komanditora. Društvo zastupaju samo komplementari.

69. Zastupanje komanditnog društva i odgovornost komplementara Društvo zastupaju samo komplementari.Odgovornosti:

Odgovornost komplementara kao ortaka Odgovornost komanditora svedena na rizik do visine uloga Izmena osnivačkog akta uz saglasnost svih članova Prestanak članstva i promena oblika društva

70. Prenos udela kod komanditnog društva Prenos udela je slobodan ali ograničen za komplementare saglasnošću ostalih članova.Komanditor može deo udela preneti i bez saglasnosti ostalih članova.