Republika SrpskaUniverzitet u Istočnom Sarajevu

Fakultet poslovne ekonomijeBijeljina

Republic of SrpskaUniversity of Eastern SarajevoFaculty of Business EconomicsBijeljina

SEMINARSKI RAD

PREDMET: FISKALNA EKONOMIJA

TEMA: JAVNI ZAJAM

Mentor: Student:Prof. dr Hamid Alibašić Tanja Todorović

Br. Indeksa: 035/2010

Bijeljina, Februar 2013. godina

Javni zajam

 SADRŽAJ

 

UVOD..............................................................................................................................................31. POJAM I ISTORIJSKI RAZVOJ JAVNOG ZAJMA.............................................................41. CILJEVI, FUNKCIJE I UZROCI JAVNOG ZAJMA.............................................................53. KARAKTERISTIKE JAVNOG ZAJMA................................................................................64. KLASIFIKACIJA JAVNOG ZAJMA.....................................................................................7

4.1. Unutrašnji i spoljašnji.......................................................................................................74.2. Dobrovoljni, patriotski i obavezni....................................................................................74.3. Kratkoročni, srednjoročni i dugoročni..............................................................................74.4. Amortizacioni i rentni.......................................................................................................84.5. Produktivni i neproduktivni..............................................................................................8

5. EMISIJA JAVNOG ZAJMA...................................................................................................95.1. Direktna emisija................................................................................................................95.2. Indirektna emisija............................................................................................................106.1. Konsolidacija javnog zajma............................................................................................116.2. Konverzija javnog zajma................................................................................................116.3. Bankrot države................................................................................................................12

7. ARGUMENTI ZA I PROTIV JAVNOG ZAJMA................................................................137.1. Opravdanost i granice zaduženja........................................................................................13

ZAKLJUČAK................................................................................................................................15LITERATURA..............................................................................................................................16

2

Javni zajam

UVOD

Javni zajam već dugo vremena predstavlja poseban instrument i značajan faktor u strukturi javnih prihoda savremenih država. U poslednjim decenijama prošlog i u prvoj deceniji ovog vijeka skoro sve zemlje su prezadužene i zbog toga se sve češće odlučuju za raspisivanje javnog zajma,koji predstavlja bitan faktor za održanje nivoa privrednog razvoja,efikasan instrument za sprovođenje fiskalne i ekonomske politike države i preduslov za blagovremenu državnu intervenciju u privrednim oblastima u kojima ona ima naglašen interes, a sve sa ciljem da se postigne ekonomska ravnoteža, puna zaposlenost i ekonomski rast. Iz tih razloga, jasno je da je osnovni razlog za emisiju javnog zajma to što veliki broj kako nerazvijenih tako i razvijenih zemalja ne uspijeva da hronični budžetski deficit pokrije redovnim javnim prihodima.

O javnom zajmu se govori onda kad fizička ili pravna lica u zemlji ili inostranstvu državi ustupe pravo raspolaganja nad određenom količinom novčanih sredstava na određeno vrijeme, uz određene uslove i uz obavezu vraćanja, pri tom se država javlja u ulozi dužnika, a fizička i pravna lica u ulozi povjerioca.

U ovom radu biće ukratko predstavljeni pojam, istorijski razvoj i osnovne karakteristike javnog zajma. Takođe, biće riječi i o ciljevima, funkcijama i uzrocima njegovog nastanka, te o vrstama, načinima emitovanja i načinima otplate javnog zajma. Na kraju, biće iznesene određene teze o opravdanosti i granicama zaduženja države.

3

Javni zajam

1. POJAM I ISTORIJSKI RAZVOJ JAVNOG ZAJMA

Javni zajam je oblik javnog prihoda koji ostvaruje država ili drugi državni subjekt kao nosilac dohotka, a koji se raspisuje (emituje) zbog ostvarivanja određenih ciljeva, odnosno zbog pokrića debalansa u budžetu (manjak javnih prihoda u odnosu na javne rashode). Najčešće nastaje u uslovima kada su državi u kratkom roku potrebna sredstva za određene (uglavnom vanredne) javne rashode, koje ne može da pokrije redovnim javnimprihodima. Raspisivanjem zajma, bilo kod nosilaca dohotka u zemlji (fizičkih i pravnih lica) bilo uzimanjem javnog zajma u inostranstvu, država dolazi do potrebnih finansijskih sredstava, a vraća ga postepeno u dužem vremenskom periodu, obično kroz anuitete (glavnica i kamate), koristeći pri tome svoje redovne prihode (poreze i dr.)

Danas je javni zajam jedan od osnovnih oblika javnih prihoda u razvijenim tržišnim privredama. Međutim, nije uvek bilo tako. U starom vijeku javni zajam se pojavljivao vrlo rijetko. Privatna potrošnja vladara idržavna potrošnja nisu bile jasno razgraničene, jer su vladari od svojih podanika uzimalionoliko koliko im je bilo potrebno.

U srednjem vijeku, sa pojavom feudalne države, češća je pojava zajmova, koji  su se uglavnom koristili za podmirenje osnovnih potreba feudalnih gospodara i njihovih dvorova, te za potrebe rata dakle, u neproduktivne svrhe.

Do početka XIX vijeka imali su privatnopravni karakter, jer su bili usko vezani uz osobu vladara (zajmoprimca) i davani su uz realni zalog (krunska dobra, rudnici, lovišta,lične slobode i sl.), a nisu bili rijetki primjeri nevraćanja zajma, zbog čega su se potencijalni zajmodavci osjećali nesigurnima i nisu imali povjerenje u zajam.

Tek sa pojavom i jačanjem kapitalističke klase, tzv.“finansijske oligarhije“, koja je plasirala sopstveni kapital, javni zajam dobija javnopravni karakter, tj. prestaje biti zajam vladara i postaje zajam države, zaključuje se u ime države, za njega garantuje država i koristi se u javne svrhe.

Do pojave Velike svjetske ekonomske krize, predstavljao je posljedicu povećanja javnih potreba, da bi nakon toga postao i ostao snažno i djelotvorno sredstvo države udomenu privrednih kretanja. U modernim pravnim državama strogo je zakonom regulisana procedura zaduživanja države, koja svoje obaveze izmiruje po pravilu redovno i tretira se kao najsigurniji dužnik.

4

Javni zajam

1. CILJEVI, FUNKCIJE I UZROCI JAVNOG ZAJMA

Kad za podmirenje svih predviđenih javnih rashoda nisu dovoljni raspoloživi javni prihodi, država je suočena s problemom nepodudarnosti prihoda i rashoda. Da bi riješila tu situaciju, na raspolaganju joj stoji nekoliko mogućnosti, i to:

1. Povećati poresko opterećenje, povećanjem poreskih stopa, uvođenjem novih poreza, ukidanjem olakšica, proširenjem kruga poreskih obveznika,  snižavanjem iznosa najniže oporezive osnovice,

2. smanjiti javne rashode, da se njihova visina uskladi s visinom raspoloživih prihoda, i

3. pribaviti nužna sredstva iz drugih izvora, npr. putem javnog zajma.1

Ciljevi zaduženja pomoću javnog zajma mogu biti zasnovani na odlukama:1. da se zatvori kratkoročni (jednokratni) manjak pri finansiranju javnih rashoda;2. da se sredstva javnog zajma upotrijebe za finansiranje neke rentabilne

investicije, koja će stvoriti prihode neophodne za njegovu otplatu;3. da se postignu ciljevi stabilizacione politike (zaposlenost, privredni rast, stabilan

nivo cijena);4. da se postignu ciljevi preraspodjele (aktualna preraspodjela dohotka ili među

generacijama);5. da se privremeno izbjegne nepopularno povećanje poreza (npr. pred izbore).

Tokom razvoja načela pokrića javnih rashoda, izdvojile su se i tri funkcije javnog zajma koje su i danas opšteprihvaćene, a to su:

1. funkcija premoštavanja potreba za kratkoročnim pozajmicama zbog vremenskog nepodudaranja između pristizanja planiranih javnih prihoda i planiranih rashoda;

2. funkcija kapitala javne investicije zahtijevaju odgovarajući kapital, a do njega je moguće doći javnim zajmom, pri čemu je granica zaduženja javnim zajmom određena rentabilnošću investicije;

3. funkcija ekspanzije sredstva pribavljena javnim zajmom dovode do uvećanja BDP, jer je pretpostavka da će se ta sredstva vratiti sa porastom javnih prihoda.2

Takođe, neophodno je poznavanje osnovnih razloga pojave budžetskog deficita, koji su ujedno i uzroci zaključenja javnog zajma.Najvažniji su:

1. kratkotrajna vremenska neusklađenost likvidnosni problem, odnosno vremenska nepodudarnost između dinamike priticanja javnih prihoda i obaveze podmirenja određenih javnih rashoda;

2. dugotrajna neusklađenost redovnih prihoda i rashoda usljed:- pojave velikih vanrednih rashoda (realizacija infrastrukturnih projekata),- povećanja određenih komponenti rashoda (penzija, plata i dr.),- smanjenja poreskih stopa i ukidanja nekih poreza,- nemogućnosti usklađivanja poreskog opterećenja sa rastom javnih

potreba,- nemogućnosti smanjenja javnih rashoda uz smanjenje poreskog

opterećenja;3. ostali razlozi (pad prihoda usljed recesije, povećanje poreske evazije i dr.)

1 Jelčić, B., (2001.) JAVNE FINANSIJE, str. 220.2 Jelačić, B., (2001.) JAVNE FINANSIJE, str 226.

5

Javni zajam

3. KARAKTERISTIKE JAVNOG ZAJMA

Javni zajam predstavlja vanredni javni prihod koji nastaje zaduživanjem države kod domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica. Može se definisati sa više aspekata-sa ekonomsko-finansijskog aspekta kao pozajmljena novčana sredstva državi, sa normativnog aspekta kao zaduženje države po osnovu ugovora o javnom zajmu i sa aspekta finansijskih instrumenata od kojih se sastoji kao HoV koje država emituje da bi došla do sredstava zajma.3

Javni zajam se tretira kao javni prihod u momentu kada se obezbijedi, a kao javnirashod onda kada se plaća. Javni zajam treba razlikovati od javnog duga. Javni dug je širi pojam koji obuhvata ukupna dugovanja države po svim pravnim osnovama, tj. Svako zaduženje države kako po osnovu ugovora o zajmu kod pravnih ili fizičkih lica, tako i sve obaveze države po drugim osnovama- zakonskim, ugovornim, sudskim (npr.naknade za državne nabavke, za plate državnih činovnika, za eksproprijaciju imovine, za ratne i drugeštete, naknade po osnovu sudskih presuda i dr). Javni zajam ima uži smisao i on obuhvata samo ono zaduženje koje je organizovano u vidu zajma sa javnim upisom.Osnovne karakteristike javnog zajma su:

1. povratnost-podrazumijeva ne samo povrat sredstva (glavnice) nego i plaćanje ugovorene kamate kao cijene upotrebe novčanih sredstava;

2. međugeneracijska raspodjela tereta finansiranja države kroz vrijeme (podjednako na više generacija, bez većeg poreskog opterećenja generacije koja je trenutno poreski obveznik ili čak rasterećenje sadašnje na teret budućih generacija, koje će imati koristi od trošenja sredstava prikupljenih državnih zajmom);

3. namjenski (destinirani) javni prihod (izuzetak je leteći javni zajam, koji služi za premošćavanje vremenskog nepoklapanja između priticanja javnih prihoda i odliva poosnovu javnih rashoda);

4. vanredni javni prihod;5. nefiskalni javni prihod- država obezbjeđuje novčana sredstva posredstvom javnog

zajma na dobrovoljnoj bazi, a ne na bazi fiskalnog suvereniteta (izuzetak su prinudni zajmovi)

3 Bojić, M., (2010.) JAVNE FINANSIJE, str. 75.

6

Javni zajam

4. KLASIFIKACIJA JAVNOG ZAJMA

Javni zajmovi se mogu klasifikovati prema većem broju kriterijuma, a najvažniji su:1. Prema teritorijalnom principu (valuti) - unutrašnji (domaći)  ispoljašnji (strani);.2. Prema metodu i motivu upisa - dobrovoljni, patriotski i obavezni;3. Prema vremenu otplate - kratkoročni, srednjoročni i dugoročni4. Prema načinu otplate - amortizacioni i rentni5. Prema svrsi zaključivanja - produktivni i neproduktivni

4.1. Unutrašnji i spoljašnji

Unutrašnji javni zajam zaključuje se na domaćem tržištu i u domaćoj valuti. Njegova prednost je što se ubire od domaćih povjerilaca (fizičkih i pravnih lica), čime seizbjegava eventualni politički uticaj vanjskog povjerioca i omogućuje lakše vraćanje, a nedostatak to što može biti dodatno opterećenje na raspoloživa sredstva unutar nacionalne privrede.

Spoljašnji javni zajam zaključuje se na inostranom tržištu (sa kreditnim ustanovama jedne ili više zemalja ili međunarodnim kreditinim ustanovama) i u stranoj valuti. Njegova prednost je što predstavlja dodatak na već postojeća sredstva u nacionalnoj privredi i što ne utiče na ekonomsku snagu domaćih fizičkih i pravnih lica u momentu zaključenja, a nedostatak što je u momentu dospijeća neophodno osigurati potrebna finansijska sredstva za njegovu otplatu i što je teže pribavljanje valute zemlje povjerioca nego domaće valute.

4.2. Dobrovoljni, patriotski i obavezni

Dobrovoljni javni zajam ugovaraju fizička i pravna lica na osnovu slobodne volje ivođeni određenim interesom , koji se zasniva na prethodno utvrđenim i objavljenim uslovima (kamatna stopa, rok i način otplate, eventualne beneficije za davaoce zajma i sl.)

Patriotski javni zajam je vrsta dobrovoljnog zajma, kojeg ugovaraju domaća fizičkai pravna lica, ali i lica koja privremeno ili stalno borave u inostranstvu, na osnovu slobodne volje i vođeni osjećajem patriotske dužnosti, uz uslov da im se u ugovorenom roku vrate samo pozajmljena novčana sredstva, tj. samo glavnica bez kamate.

Obavezni javni zajam zaključuje sa na osnovu pritiska države na fizička i pravna lica zasnovanog na njenom političkom i ekonomskom suverenitetu. Naziva se i „poreskim zajmom“4, jer osim elementa prisile sadrži i element povratnosti, ali pod uslovima

4 Prisilni zajam gubi karakter ugovora, jer znači prisilno oduzimanje (rekviziciju) financijskih sredstava. Oni su most između poreza i dobrovoljnih javnih zajmova (Jelčić, B., (2001.) JAVNE FINANCIJE, str. 224.)

7

Javni zajam

koje jednostrano nameće država. Kriterijum za utvrđivanje visine iznosa ovakvog zajma je uglavnom imovina potencijalnog povjerioca, a može biti i dohodak ili nešto drugo.

4.3. Kratkoročni, srednjoročni i dugoročni

Kratkoročni javni zajam (leteći,plutajući) zaključuje se na rok od najviše 1 godinu,a predstavlja vrstu pozajmice kojom se otklanjaju poteškoće nastale zbog neusklađenosti u priticanju javnih prihoda i podmirenju javnih rashoda.

Srednjoročni javni zajam je onaj sa rokom otplate od 1 do 5 godina. Po pravilu seemituje u višim iznosima u odnosu na kratkoročne.

Dugoročni javni zajam je onaj sa rokom otplate preko 5 godina i sa najvišim iznosima u kojima se emituje.

4.4. Amortizacioni i rentni

Amortizacioni javni zajam je onaj kod kojeg država otplaćuje ukupan iznos duga, tj.glavnicu i ugovorene kamate prema tačno utvrđenom planu, s time što rok otplate može biti promjenjiv (zajam se otplaćuje u okviru ugovorenog vremenskog raspona, uz mogućnost izbora najboljeg trenutka za likvidiranje duga) i nepromjenjiv (zajam se otplaćuje u okviru ugovorenog vremenskog raspona, po tačno utvrđenim anuitetima i rokovima).

Rentni javni zajam je onaj kod kojeg država redovno vraća samo kamatu, a zaglavnicu preuzima obavezu da će je vratiti i pravo da izabere vrijeme kad će to i učiniti.

4.5. Produktivni i neproduktivni

Produktivni javni zajam koristi se za produktivna ulaganja koja će povećati materijalnu bazu države i na taj način stvoriti ili povećati mogućnost vraćanja duga proisteklog iz tog zajma, što ga sa ekonomskog aspekta čini opravdanim

Neproduktivni javni zajam koristi se za svrhe koje ne izazivaju povećanje materijalne baze i stvaranje sredstava iz kojih će biti vraćen, čime postaje poseban teret i nameće potrebu pronalaženja drugih izvora za te svrhe.

8

Javni zajam

5. EMISIJA JAVNOG ZAJMA

Emisija javnog zajma označava metode i postupke kojim se tražilac zajma (država)  služi radi privlačenja na upis zajma što većih slobodnih sredstava koje se nalaze u rukama fizičkih i pravnih lica. Prilikom emisije javnog zajma država je dužna objaviti uslove (elemente zajma) kako bi budući povjerioci bili upoznati s činjenicom da se zajam upisuje ikako bi bili motivisani da slobodna novčana sredstva plasiraju upravo u obveznice državnog zajma.

Najznačajniji elementi zajma su:1. rok vraćanja - upoznaje potencijalne upisnike zajma o vremenu na koje će svoja

sredstva plasirati u kupovinu obveznica javnog zajma;2. kamatna stopa - određuje cijenu zajma, može biti fiksna ili promenjiva, a zavisi

od brojnih faktora (kreditna sposobnost zemlje, rok vraćanja, emisioni kurs, stanje slobodnog kapitala na tržištu, opšta ekonomska i politička kretanja u zemlji i u inostranstvu i dr.); određuje se u odnosu na nominalnu vrijednost obveznice i zavisi od toga da li je zajam emitiovan po paritetu (obveznice zajma se prodaju po nominalnoj vrijednosti, a pri vraćanju nominalna kamata odgovara realnoj), ispod pariteta (obveznice zajma se prodaju ispod nominalne vrijednosti, a pri vraćanju realna kamata biće veća od nominalne) ili iznad pariteta (postoji samo kao teoretska mogućnost);

3. konverzija - najava države da tokom otplate zajma neće vršiti izmjenu njegovih bitnih elemenata (rok vraćanja, kamatne stopa, glavnica) ili da će nakon određenog vremena doći do eventualnih izmjena, čime povjerilac svjesno prihvata rizik na sebe.

Država raspisuje javni zajam na tri načina:1. emisijom HoV-emitovanje državnih (trezorskih) zapisa i obveznica može biti

direktno i indirektno, a organizuje sa na sekundarnom tržištu,2. sklapanjem ugovora o javnom zajmu3. upisom u knjigu državnog duga-rijetko se koristi.

5.1. Direktna emisija

Direktnu emisija javnog zajma sprovodi se bez posredovanja novčanih institucija, asprovode je države sa razvijenim privredama, štednjom i finansijskim tržištem, najčešće preko trezora (upotrebom trezorskih zapisa).

Mogućnost i uspjeh direktne emisije zavisi od nekoliko faktora:1. sređeni finansijski odnosi u državi i povjerenje građana u državu2. postojanje raspoložive količine slobodnih finansijskih sredstava na tržištu3. administrativni aparat visoke stručnosti.

9

Javni zajam

Prednost direktne emisije je u tome što nema posredničke uloge banaka i njihove provizije. Nedostaci su u tome što država mora obaviti velik posao (publiciranje svih elemenata bitnih za upis zajma), što sredstva neće moći prikupiti odjednom (postepeno priticanje) i što na sebe preuzima kompletan (politički i finansijski) rizik zajma.

5.2. Indirektna emisija

Indirektna emisija javnog zajma sprovodi se tako što država čitav postupak upisazajma (emitovanje obveznica)povjeri jednoj ili više banaka  ili  bankarskom konzorcijumu. Banke isplaćuju zajam odmah, a potom preprodaju obveznice zainteresovnim kupcima i pri tome ostvaruju veliku posredničku proviziju.

Indirektna emisija zajma može se obaviti na 2 načina:1. bankarski konzorcijum organizuje upis na više mjesta (na šalterima banaka) i

prekida ga određenog dana kad se upis ujedno i završava;2. bankarski konzorcijum preuzima državne obveznice do određenog iznosa, pa ih

onda prodaje na način koji se primjenjuje pri prodaji ostalih HoV (plasira ih prema cijeni koja se formira na berzi), ostvarujući dobit na osnovu razlike između prodajne i kupovne cijene obveznica zajma.

 

10

Javni zajam

6. AMORTIZACIJA (OTPLATA) JAVNOG ZAJMA

Amortizacija javnog zajma je postupak vraćanja zajma na način, pod uslovima i u rokovima koji su ugovoreni između države povjerioca. Zasnovana je na povratnosti kao njegovoj osnovnoj karakteristici. Povratom pozajmljene količine novca i plaćanjem ugovorenih kamata prestaje ugovor o zajmu. Zajam se vraća u prebivalištu povjerioca i u roku koji su stranke utvrdile u ugovoru o zajmu. Rokove u kojima će izvršiti otplatu zajma i iznos otplate država utvrđuje planom amortizacije (otplate).

Amortizacija javnog zajma može biti:1. direktna– najčešća i najpopularnija; predstavlja klasičan oblik otplate javnog

zajma redovnim putem (država isplaćuje javni dug licu koje poseduje državne HoV u skladu sa uslovima ugovora);

2. indirektna – država na finansijskom tržištu otkupljuje svoje HoV kada joj to odgovara (ugovorom može biti ograničen ili zabranjen otkup HoV države); 

3. ugovorna (automatska)- država otplaćuje dug (kamatu i glavnicu) prema planu amortizacije sadržanom u ugovoru ili ponudi

4. fakultativna – država redovno plaća kamatu, a glavnicu plaća onda kada joj to finansijske mogućnosti dozvoljavaju

5. .monetarna – kombinacija monetarnih reformi; nepopularna metoda.

Uredno servisiranje duga od strane države je važan element ukupne finansijske discipline u određenoj zemlji. Ujedno, to je uslov za njen kredibilitet na domaćem i međunarodnom tržištu, odnosno poboljšava kreditni rejting zemlje i smanjuje troškove zaduživanja (bolji kreditini rejting-manja kamatna stopa pri zaduženju).

6.1. Konsolidacija javnog zajma Konsolidacija javnog zajma je finansijska operacija kojom država objedinjuje većibroj zajmova sa različitim uslovima amoritizacije u jedan zajam sa jedinstvenim uslovima amortizacije, npr. pretvaranje letećih dugova u zajmove s dužim rokom otplate, pretvaranje vremenski ograničenog zajma u rentni zajam. Konsolidacijom se često produžuje prosječni period otplate duga i ujedno smanjuju troškovi administriranja javnog duga,pojednostavljuje postupak otplate, sprečava kamatna arbitraža i dr.

 

6.2. Konverzija javnog zajma

Konverzija javnog zajma je postupak kojim država mijenja neki od sastavnih dijelova ugovora o zajmu, čime poboljšava svoj finansijski položaj, tj. ranije sklopljen zajam

11

Javni zajam

pretvara u novi zajam s povoljnijim uslovima. Najčešće se promjena odnosi na smanjenje kamatne stope, ali i drugih elemenata (visina glavnice, rok otplate, prenosivost obveznica idr.). Konverzija se obično događa kada su uslovi na tržištu povoljniji za državu nego što su bili u periodu emisije duga. Ti uslovi mogu biti osnovni (postojanje obilja kapitala na tržištu, pad tržišne kamatne stope ispod kamatne stope zajma) i pomoćni uslovi-finansijske (uravoteženost budžeta, nizak budžetski deficit), pravne (postojanje klauzole o konverziji) i socijalne prirode (zaštita upisnika zajma koji žive od prihoda po osnovu kamate po zajmu).

Konverzija javnog zajma može biti:1. dobrovoljna– dominantna; zasniva se na obostranom sporazumu o promjeni uslova

servisiranja duga i iskazana je kao mogućnost u ugovoru o javnom zajmu; javlja se kao opciona (izbor između smanjenja kamate ili isplate preostalog dijela glavnice) i fakultativna (vlasnik obveznice ne daje saglasnost na smanjenje kamate i zadržava staru obveznicu);

2. prinudna – jednostrano mijenjanje uslova servisiranja duga od strane države; nema pravnu osnovu i tretira se u teoriji kao oblik državnog bankrotstva.

 

6.3. Bankrot države Prema ekonomskoj teoriji, bankrot države je posljednja faza privredne krize, kadaugrožena zemlja - bilo zbog posljedica rata (Njemačka nakon II svjetskog rata) ili pogrešne ekonomske politike (Argentina krajem devedesetih godina XX vijeka) -nije u stanju da plaća svoje obaveze i vraća ranije uzete zajmove, niti  da pronađe, na međunarodnom nivou, novi izvor kredita, čak iako je spremna da plati ekstra kamate.

Bankrot države može biti:1. otvoreni bankrot (repudijacija) – država javno izjavi da odbija ispuniti svoju ugovornu

obavezu, tj. odbije priznati postojanje već zaključenog zajma;2. prikriveni bankrot – država odredi moratorijum (tokom većih kriza, ratova,

elementarnih nepogoda) i privremeno obustavi vraćanje zajma, izvrši njegovu konverziju ili odustane od klauzule o osiguranju realne vrijednosti zajma.

12

Javni zajam

7. ARGUMENTI ZA I PROTIV JAVNOG ZAJMA

Vanredni javni rashodi su osnovni faktor pojave javnog zajma i formiranja javnog duga. Sve veće javne rashode koje ima moderna država (rashodi za izgradnju, infrastrukturu, istraživanje i razvoj, energiju, ekologiju, naoružanje, socijalnu politiku, itd.) nije mogućepokriti samo porezima. Obzirom da se teško mogu uvesti vanredni porezi, češće se pribjegava instrumentu javnog zajma (duga).S tim u vezi, treba napomenuti da teorijski pravci u ekonomiji različito tretiraju javni zajam. Klasična ekonomska teorija polazi od stava da javni zajam (dug) odvlači kapita iz privatnog u državni sektor, što je protivno tezi o prednosti privatnog kapitala nad javnim i neograničeno jprivatnoj inicijativi.

Teorija, dakle, ima negativan stav prema javnom zajmu, njeni osnovni argumenti su:1. odsustvo štednje u gazdovanju državnom imovinom2. rasipništvo u upotrebi tako prikupljenih sredstava,3. ograničavanje ili sprečavanje privrednog razvoja4. lako zaduživanje koje često dovodi do bankrota „državne blagajne“

.Moderna ekonomska teorija realnije posmatra javni dug i o javnom zajmu ima znatno pozitivniji stav, zasnovan na sljedećim argumentima:

1. korištenje javnog zajma za funkcije države2. korištenje javnog zajma za javne investicije (neto imovinska pozicija države se ne

mijenja),3. investirana sredstva mogu stvoriti prihode u budućnosti (putarine, željezničke

usluge, komunalne usluge i dr.) koje se mogu upotrijebiti za vraćanje javnog zajma,

4. zajam dobijen u inostranstvu povećava nacionalnu štednju u periodu kada se koristi i ne dovodi do istiskivanja privatnih investicija u zemlji,

5. u vanrednim situacijama moguće je mnogo brže obezbijediti prihode kroz javni zajam nego putem poreza,

6.  javni zajam je uglavnom kratkoročnog karaktera, pa ga najvećim dijelom pokriva generacija koja ga stvara, iz svog nacionalnog dohotka.

 

7.1. Opravdanost i granice zaduženja U savremenim društveno- političkim i ekonomskim uslovima prisutna je tendencija povećanja zaduženja država, tako da se danas ne postavlja pitanje jesu li zajmovi potrebni, već može li se i kako utvrditi granica zaduženja. Granica zaduženja je nedovoljno određena i zavisi od mnogih unutrašnjih i spoljnih faktora, a može biti opredijeljena

13

Javni zajam

ekonomskim, pravnim, političkim i psihološkim razlozima. Dok se granice zaduženja države sa ekonomskog i pravnog stanovišta mogu odrediti, to nije slučaj kada se ta granica želi utvrditi sa političkog i psihološkog aspekta.

Brojni su kriterijumi za utvrđivanje granice državnog duga, a najvažniji su:1.  zaduženje po stanovniku2.  zaduženost u odnosu prema državnoj imovini,3.  zaduženost u odnosu prema budžetskim prihodima,4. odnos zajmodavca prema dužniku5. neželjena raspodjela dohotka i imovine6. odnos prema državnom proizvodu7. kriterijumi MMF-a (otplata zajma ne smije da prelazi 25% tekućeg deviznog   

priliva zemlje).

Postoje i kriterijumi Evropske unije iz Mastrihta, po kojima godišnji budžetski deficitne smije biti veći od 3% BDP-a, a ukupno zauženje ne smije preći 60% BDP-a .Granica zaduženja države utvrđuje se propisima, tzv. institucionalna granica zaduženja države ,a pri njenom utvrđivanju treba voditi računa o sljedećim činjenicama:

1. raspoloživa štednja2. novčano tržište3.  potrebe privatnog sektora za novčanim sredstvima4. raspodjela nacionalnog dohotka i visina dohotka po stanovniku,5. namjena trošenja zajma6. psihološki razlozi.

Ukratko, povećanje zaduženja države moguće je tako dugo dok je u budućnosti mogućeodgovarati obavezama iz ugovora o zajmu  

14

Javni zajam

ZAKLJUČAK  Svi smo svjedoci brojnih problema sa kojima se susreću države u pogledu finansiranjasopstvenih obaveza i servisiranja svojih dugovanja. Posebno to dolazi do izražaja u periodu svjetske ekonomske krize i recesije koja je još uvijek aktuelna na globalnom planu, a posebno su aktuelna  politička, ekonomska i socijalna dešavanja u zemljama južne i jugoistočne Evrope (Španija, Portugal, Italija, Grčka).

Javni zajam je instrument pomoću kojeg se vrlo efikasno mogu prevazići mnogi ovdje navedeni problemi i postići ciljevi fiskalne i ekonomske politike države. Međutim, otvoreno je pitanje na koji način i do koje visine država može da se zaduži sa aspekta javnog zajma, kao jednog od mnoštva elemenata koji čine javni dug.

 Kad je riječ o BiH, iako se svrstava u kategoriju umjereno zaduženih zemalja (učešće javnog duga u BDP oko od 34%) prema najnovijim ocjenama, iznesenim od međunarodnih agencija za procjenu kreditnog rejtinga Standard & Poor's I Moody's Investors Service, kreditni rejting BiH nalazi se na nivou B, odnosno B2, što je daleko ispod nivoa na kojem agencije preporučuju ulaganje. Takve ocjene mogu izazvati mnoštvo negativnih posljedica (smanjenje stranih investicija, teže dobijanje kreditnih sredstava, veće kamatne stope i sl.), aposebno smanjenje interesa domaćih i inostranih subjekata za upis javnog zajma (kupovinu trezorskih zapisa i dr.)

Da bi se zaduživanje BiH na unutrašnjem i međunarodnom planu, a naročito zaduživanje radi pokrivanja nekih ranijih dugova ili neproduktivnih rashoda, zadržalo u okvirima koji omogućuju kontrolisanje duga, rješenje, po mom mišljenju, dobrim dijelom treba tražiti kroz sprovođenje mjera štednje na svim nivoima vlasti (državnim, entitetskim i lokalnim) u smislu smanjenja brojnosti službenika državne administracije i smanjenja izdataka za njihovo finansiranje, uvažavajući principe ekonomičnosti, efikasnosti i efektivnosti. Tako bi se u velikoj mjeri uticalo na smanjenje razlike između planiranih javnih rashoda i ostvarenih javnih prihoda, a emitovani javni zajmovi bili bi mnogo bolje iskorišteni, prije svega u privredi za finansiranje rentabilnih investicija, koje će u bližoj ili daljoj budućnosti donijeti prihode neophodne za otplatu istih.

15

Javni zajam

LITERATURA

1. Bojić, M., (2010.) JAVNE FINANSIJE. Visoka škola za primijenjene i pravne nauke „PROMETEJ“. Banja Luka.

2. Goranović, P., (2008.) JAVNE FINANSIJE – PRIRUČNIK ZA POLAGANJE STRUČNOG ISPITA. Vlada Crne Gore – Uprava za kadrove, Podgorica.

3. Jelčić, B., (2001.) JAVNE FINANSIJE. RRiF plus. Zagreb.4. Sejmenović, J., Komazec, S., Ristić, Ž., (2008.) MONETARNE I JAVNE

FINANSIJE. Univerzitet za poslovne studije. Banja Luka. 5. http://www.mondo.rs/Info/Ekonomija

 

16