Formiranje uzgojnog oblika

FORMIRANJE UZGOJNOG OBLIKA

VinogradarskiVinogradarski

agroekosistemagroekosistem

KlimKlimaa

SortaSorta

((KlonKlon)) ZemljišteZemljištePodloga

Datum berbe

Navodnjavanje

Đubrenje

Obrada zemljišta

Formiranje vegetacije

Uzgojni oblici(načini rezidbe)

Gustina sadnja

ElementiElementi koji čine vinogradarskikoji čine vinogradarski agroekosistemagroekosistem

9 %

6 % 100%

Liska

Direktna svetlost

Svetlost koja se reflektuje

Svetlost koja se prenosi

Liska upija 85% direktnesunčeve svetlosti

Sa povećanjem broja slojeva listova drastično se smanjuje svetlosna energija

0102030405060708090

100

1 2 3 4 5Slojevi listova

Usvajanje svetlosne energije u pojedinim slojevima listova

Prvi sloj usvaja gotovo svu svetlost

2000 µE m-2 s-1

120 µE m-2 s-1 (6%)

7 µE m-2 s-1

III list II lis

t I list

800 w/m2

80 w/m2

8 w/m2

Intenzitet fotosintetičke aktivnosti po slojevima listova

Maksimalni

25-30% od maksimuma

Tačka kompenzacije

Sunčevo zračenje

Direktna svetlost

Svetlost koja se prenosi

Difuzna svetlost

Sunčevo zračenje koje dopire do pojedinih slojeva listova i intenzitet fotosinteze

12

10

4

8

6

2

0

0 400 800 1.200 1.600 2.000

Intenzitet svetlosti (PFD) (µmol m-2s-1)

Net

o fo

tosi

ntez

a(P

n)(µ

mol

m-2

s-1)

Položaj lista (spoljni, 2. sloj, 3. sloj) i vrednosti Položaj lista (spoljni, 2. sloj, 3. sloj) i vrednosti neto fotosintezeneto fotosinteze

Spoljni sloj

(dobija 1.600 µmol m-2s-1

2. sloj (dobija 160 µmol m-2s-1 , što je 10% od

1.600)

3. sloj (dobija 16 µmol m-

2s-1 , što je 10% od 160)

Značaj vertikalne, uredne, tanke vegetativne mase:francuska iskustva

60 cm

70 cm

100 cm

1.3 m

0.7 m

Grozdovi sorte San Giovese u uslovima različitog stepena osvetljenosti: uticaj na težinu i njegov

sastav

0.210.3280.4230.581Antocijani (mg/cm2

pokožice)

0.70.851.081.46Polifenoli (mg/cm2

pokožica)

3.183.273.323.36pH

9.16.36.96.5Ukupne kiseline(g/L)

17.021.421.422.4Brix

2.892.792.42.54Težina bobice (g)

0%20%60%100%

RASPOLOŽIVA SVETLOSNA ENERGIJAVARIJABLE

Preuzeto od: O. Silvestroni et Al.

Minimalno rastojanje između redova:1- 1,2 H

☻ ☺

H

DD

NE ! DA !

H > DH < = D

Rastojanje između redova 2m

80 cm

30 cm

30 cm

140 cm Noseća žica

35 cm

95 cm175 cm

80 cm

30 cm

40 cm


35 cm

Rastojanje između redova 2,25 m

1,05 cm20 cm

20 cm

185 cm

80 cm

35 cm

50 cm


35 cm

Rastojanje između redova 2,50 m

1, 20 cm25 cm

25 cm

200 cm

Uticaj gustine sadnje na kvalitet vinaUticaj gustine sadnje na kvalitet vina

Kao što se može videti razlike u sastavu vina i njegovom Kao što se može videti razlike u sastavu vina i njegovom ukupnom kvalitetu su očiglednije između gustine sadnje ukupnom kvalitetu su očiglednije između gustine sadnje od 2500 i 5000 čokota/ha nego između ove potonje gustine od 2500 i 5000 čokota/ha nego između ove potonje gustine sadnje i 10000 čokota/ha.sadnje i 10000 čokota/ha.

boja kiseline trpkost telo

3 X 3 1111 71,8 c 82,5 b 77,5 a 63,4 b 61,0 b 54,8 c3 X 1,5 2222 72,8 c 83,4 ab 77,3 a 59,9 b 61,5 b 53,0 c2.7 X 1.5 2500 86,2 b 90,6 ab 80,3 a 73,9 a 65,3 ab 62,0 b2.5 X 0.8 5000 89,3 ab 90,7 ab 79,7 a 76,5 a 69,3 ab 69,6 a1 X 1 10000 94,0 ab 92,3 a 83,4 a 81,2 a 71,9 a 69,8 a

Ukupnikvalitet

(%)

DOPADLJIVOST (%)Gustinasadnje(m)

Čokota/haIntenzitet

ukupnih aroma(%)

STRUKTURA VINOGRADARastojanja sadnje u razvisnosti od uzgojnog oblika (m)

Uzgojnioblik

Vinogradar.traktor

Standardnitraktor

Slabo bujnesorte

Bujnesorte

Gustina sadnje(br čokota/ha)

SILVO 2,70-2,90 2,90-3,10 1,00 1,40 2666-4000

ROAJATSKAKORDUNICA 2,50-2,70 2,90-3,00 0,80 0.90 3330-4000

MOZEROVAKORDUNICA 2,50-2,70 2,90-3,00 0,70 1,00 3330-4000

AMRELA 2,50-2,70 2,90-3,00 0,90 1,10 3330-4000

GIJO 2,20-2,70 2,90-3,00 0,70 0,80 4160-5700

Međuredna rastojanja Rastojanja u redu

Preuzeto i prerađeno od P. Belvini el Al.

Broj čokota/ha

4240339225441690Syrah3420273620521368Merlot2550204415301022Carignan5000400030002000

Potrošnja vode (m3/ha) tokom ciklusa vegetacije

Broj čokota/haMerlot

684547410273Faza III (šarak-berba)

188115041128924Faza II (zametanje plodova-šarak)

855684512342Faza I (otvaranje okaca-zametanje plodova)

5000400030002000

Juni 2005

Novembar 2005

1.5 m

3.2 m

Maj 2007

2.7 m0.9

m

Februar 2005

3.5 m

2.0 m

Mart 2007

2.6 m

80 cm

DEFOLIJACIJA

• Inserire cimatura

Mašinska defolijacija

Defolijacija

Prednosti

• Poboljšava mikroklimu u zoni grozda• Poboljšava zdravstveno stanje grozda

• Poboljšava kvalitet grožđa• Omogućuje bržu berbu

• Posebno je podesna za kasne crvene sorte

Kada delovatiU toku ili neposredno

nakon faze šarkaa) Može se naići na

problem pojave ožegotina

b) Operacija je manje precizna

c) Eventualne povrede grozda se lako pretvaraju u infekcije

U toku ili neposredno nakon cvetanja

(bobica veličine zrna bibera)a) Izbegava se pojava

ožegotina bobica jer se zadebljava pokožica

b) Pogoduje ranom opadanju nepravilno formiranih bobica kod sorti sa zbijenim grozdom

c) Listovi su manje kožasti pa se operacija brže obavlja

d) Grozd se čisti od ostataka cveta

0

200

400

600

800

1000

Non def ogliat o Def ogliat o all' invaiat ura Def ogliat o all'allegagione

mg/

kg u

va

Antociani totali

0

200

400

600

800

1000

Non def ogl i ato Def ogl i ato al l 'i nvai atur a Def ogl i ato al l 'al l egagi one

mg/

kguv

a

Polifenoli totali

Uticaj vremena defolijacije na sadržaj polifenola i antocijana (sorta Merlot)

Sadržaj polifenola u slojevima ćelija na preseku bobica

Defolijacija u junu(posle cvetanja)

Bez defolijacijeBez defolijacije Defolijacija u junu(posle cvetanja)

Primer defolijacije

RUČNA DEFOLIJACIJA SA 1 STRANERUČNA DEFOLIJACIJA SA 1 STRANE (09.06.05)(09.06.05)

RUČNA DEFOLIJACIJA SA 2 STRANERUČNA DEFOLIJACIJA SA 2 STRANE (09.06.05)(09.06.05)

MAŠINSKA DEFOLIJACIJAMAŠINSKA DEFOLIJACIJA (12.07.05)(12.07.05)

MAŠINE ZA DEFOLIJACIJU

UTICAJ DEFOLIJACIJEUTICAJ DEFOLIJACIJE

0,00,0

1,01,0

2,02,0

3,03,0

4,04,0

5,05,0

6,06,0

SauvignonSauvignon TraminTraminacac

00

55

1010

1515

2020

2525

SauvignonSauvignon TraminTraminacac

Bez defolijacijaBez defolijacija

Def. u vreme cvetanja saDef. u vreme cvetanja sa 1 1 stranestrane

Def. u vreme cvetanja saDef. u vreme cvetanja sa 2 2 stranestrane

Mašinska def. u vreme cvetanja Mašinska def. u vreme cvetanja

Defolijacija saDefolijacija sa 11 strane u fazi šarkastrane u fazi šarka

prin

ospr

inos

(kg/

(kg/čo

kot

čoko

t ))sa

drža

j šeć

era

sadr

žaj š

ećer

a(B

rix)

(Brix

)

Sadrzaj secera (Brix)

1414.5

1515.5

1616.5

1717.5

1818.5

19

Traminer Souvignon

GD def. fioritura 2 lati GD def. fioritura meccanico GD non def.

Ukupne kiseline (g/l)

0

2

4

6

8

10

12

Traminer Souvignon


pH

2,52,552,6

2,652,7

2,752,8

2,852,9

2,953

Traminer Souvignon


AnAnalize berbaalize berba 20062006

Prinos/cokot (Kg)

00.5

11.5

22.5

33.5

44.5

5

Traminer Souvignon

GD def. fioritura meccanico GD non def.

PMG(g)

0

20

40

60

80

100

120

140

160

Traminer Souvignon

GD def. fioritura meccanico GD non def.

PrPrinosiinosi 20062006

REZIDBA NA ZELENOREZIDBA NA ZELENO

apriaprill mamajj junijuni julijuli aavgustvgust seseptembarptembar ooktobarktobar

otvaranje okacaotvaranje okaca cvetanjecvetanje ššarakarak sazrevanjesazrevanje

KretanjeKretanje ugljenih hidrata u ugljenih hidrata u nneprekraćenim rodnim lastarimaeprekraćenim rodnim lastarima u zavisnosti od procesa u zavisnosti od procesa porasta lastara i sazrevanja grožđaporasta lastara i sazrevanja grožđa

ppososle berbele berbe

aprilapril majmajoo junijuni julijuli avgustavgust septembarseptembar oktobaroktobar

Otvranje okacaOtvranje okaca cvetanjecvetanje ššarakarak sazrevanjesazrevanje Posle berbePosle berbe

aprilapril majmaj junijuni julijuli avgustavgust septembarseptembar oktobaroktobar

Otvaranje okacaOtvaranje okaca cvetanjecvetanje ššarakarak sazrevanjesazrevanje





BEZ PREKRAĆIVANJABEZ PREKRAĆIVANJA RANO PREKRAĆIVANJERANO PREKRAĆIVANJE

SREDNJE RANO/SREDNJE KASNO SREDNJE RANO/SREDNJE KASNO PREKRAĆIVANJEPREKRAĆIVANJE

KASNO PREKRAĆIVANJEKASNO PREKRAĆIVANJE

apriaprill mamajj junijuni julijuli aavgustvgust seseptembarptembar ooktobarktobar


Rano prekraRano prekraćivanje zelenih lastaraćivanje zelenih lastara uslovljava jednako rani razvoj zaperaka koji imaju uslovljava jednako rani razvoj zaperaka koji imaju vremena da postanu izvor aktivnog stvaranja ugljenih hidrata prevremena da postanu izvor aktivnog stvaranja ugljenih hidrata pre potpunog potpunog sazrevanja, zbog čega je ono ujednačenije.sazrevanja, zbog čega je ono ujednačenije.

aprilapril mamajj junijuni julijuli aavgustvgust seseptembarptembar ooktobarktobar


Srednje rano/srednje kasnoSrednje rano/srednje kasno prekraćivanje zelenih lastara smanjuje radnu površinu i prekraćivanje zelenih lastara smanjuje radnu površinu i uslovljava razvoj zaperaka koji nemaju dovoljno vremena da postauslovljava razvoj zaperaka koji nemaju dovoljno vremena da postanu izvor složenih nu izvor složenih jedinjenja koja se mogu premeštati prema grozdovima, pa zbog togjedinjenja koja se mogu premeštati prema grozdovima, pa zbog toga stupaju sa a stupaju sa njima u konkurenciju, što uslovljava odlaganje sazrevanja.njima u konkurenciju, što uslovljava odlaganje sazrevanja.

aprilapril mamajj junijuni julijuli aavgustvgust seseptembarptembar ooktobarktobar


Kasno prekraćivanje zelenih lastaraKasno prekraćivanje zelenih lastara iliili njihovo prekraćivanje pre berbenjihovo prekraćivanje pre berbe ne uslovljava ne uslovljava razvoj novih zaperaka, te ako nije preterano drastično, ne ometarazvoj novih zaperaka, te ako nije preterano drastično, ne ometa sazrevanjesazrevanje

Kretanje vrednosti neto fotosinteze u glavnim listovima i u zapercima u periodu od šarka do opadanja lišća

02468

101214

0 20 40 60 80 100 120

Dani nakon sarka

Femminelle

Foglie principali

Net

o fo

tosi

ntez

a(u

mol

iCO

2 x

m-2

x s

-1)

Vendemmia

Jasan je značaj i fukcija zaperaka za kvalitet grožđa

Preuzeto i prerađeno od: O. Silvestroni et All.

• Inserire filare defogliato

REZIDBA NA ZELENOREZIDBA NA ZELENO

Operacija koju treba obaviti odmah nakon cvetanja odsecanjem 7-8 listova iznad drugog grozda

Kraj jula

MAŠINSKO ILI RUČNO

VEZIVANJE?

Odstranjivanje aktivnih okaca

Postoji jasna i izvesna inverzna korelacija između količine grožđa po čokotu i kvaliteta grožđa.

y = - 45,297x + 446,18R2 = 0,33

0

100

200

300

400

500

600

700

1 2 3 4 5 6

kg grožđa / čokot

Uku

pni a

ntoc

ijani

(mg/

kg)

Proređivanje grozdova

NE!!!

•Brzi porast lastara u proleće•Ujednačenu vegetativnu masu bez praznina

•Tanak zid vegetativne mase (40-50 cm)•Minimalnu visinu zida vegetativne mase od 1 m

•Vertikalni položaj vegetativne mase radi obezbeđivanja odlične osvetljenosti listova

(3 lista na suncu i 1 zasenjen)•Najviše 15-18 mladih lastara po dužnom metru

•Izloženost grozdova suncu•Zaustavljanje porasta do kraja jula

•Izostanak isuviše bujnih lastara(max 150-170 cm, max 90-100 g)

•Odnos lisna površina/prinos grožđa(1 m2 po Kg grožđa, min 0.7 - max 1.5)

•Odnos grožđe/zreli lastari za rezidbu(odličan 5-7 ne >10 ili < 3)

ZA URAVNOTEŽENI VINOGRAD POTREBNO JE OBEZBEDITI:

ZA URAVNOTEŽENI VINOGRAD POTREBNO JE OBEZBEDITI:

Documents

Formiranje uzgojnog oblika