Geneza III - Hrvatski jezik

  • View
    221

  • Download
    4

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Dr Corrado Malanga www.galaksija.com

Transcript

  • 1

    www.galaksija.com

    GENEZA III Dr Corrado Malanga

    Uvod

    Ovo je trei deo trilogije, pod nazivom Postanak, koji govori o univerzumu, o tome

    kako je nastao, kako ga shvatamo i o ulozi oveka unutar ovog virtuelnog sveta.

    U prva dva dela, pomou istraivanja izvrenih na polju vanzemaljskih otmica,

    razjasnili smo da demoni i Bogovi iz mitologije nisu nita drugo nego dananji

    vanzemaljci. Povezali smo drevne kabalistike tradicije sa raznim tipologijama

    vanzemaljaca, vraajui se unazad kroz istoriju sve do doline reke Ind i do arijevske

    civilizacije, pokazujui kako nije u istoriji kompletna slika onoga to nam se dogodilo,

    ve u Mitu. U Mitu se, zapravo, nalazi slika prolosti, sadanjosti i budunosti, dok

    istorija daje samo nepotpunu viziju o tome kako ljudsko bie ima utisak, o tome

    kakva je njegova prolost bila i kakva bi mogla da bude njegova budunost.

    Mit, u svom Jungovskom izrazu, predstavlja zapravo sliku vene sadanjosti, gde se

    funkcija talasa prolosti i budunosti prelama u jednoj jedinoj sadanjosti. Postanak I

    i Postanak II su se suoavali sa problemom oveka gledajui u prolost, pokazujui

    kako univerzum u kome smo uronjeni nije nita drugo nego jedan virtuelni hologram,

    gde je vladajue miljenje ono o dvojnosti.

    Pogreno se veruje da sve postoji zato to postoji suprotnost svega; pojmu punog

    odgovara suprotna ideja o praznom, gde vlada par dobro i loe, Postanak III se

    susree sa problemom vene sadanjosti, dobijajui informacije iz ove iskustvene

    slike: iz podataka dobijenih od prouavanja otmica (regresivna hipnoza, mentalna

    simuliranja, TCT, FMS, Simbad i ostalo) do podataka dobijenih iz moderne kvantne

    fizike. Lino iskustvo onoga koji pie, ali ne samo, dozvoljava nam da formuliemo

    jednu iscrpnu sliku virtuelne stvarnosti u kojoj se nalazimo i snabdeva nas kljuem za

    upravljanje njome jer, kako je ve reeno na drugom mestu, mi smo Kreirajua

    Kreacija i sposobni smo da uinimo ono to naa svest smatra da je potrebno uiniti.

    Tri ose virtuelnosti

    U prethodnim radovima podvukli smo kako kvantna fizika, u najmodernijoj Bomovoj

    verziji, smatra da je univerzum trodimenzionalni hologram, ne samo zato jer je

    postojala visina, irina i duina, ve zato to se ove tri dimenzije mogu proglasiti

    postojeim i na osi vremena i potencijalne energije. Drugim reima, pojam fraktalnog

  • 2

    trodimenzionalnog univerzuma nam govori da ono to se deava na osi prostora,

    vremena i energije prati trodimenzionalni izgled holograma, gde jedan mali deo

    svega sadri sve, mada manje odreeno.

    U ovom kontekstu, model ljudskog bia koji smo stvorili, temelji se na nekom

    kontejneru, telu, koje ima tri kartezijanske ose za mesto, vreme i energiju. Meutim,

    ostale tri komponente oveka, kojima smo dali ime dua, um i duh, bile su vezane za

    postojanje tri opisivaa, koji nisu jednaki za sve.

    Dua se mogla definisati u podruju prostora, energije i svesti, duh u podruju

    vremena, energije i svesti, a um je posedovao prostor, vreme i svest.

    Trebalo bi se jo setiti da, dok su prostor, vreme i energija bili realni virtuelni

    parametri, tj. promenljivi, svest se mogla definisati jedino u realnoj stvarnosti, dakle,

    nepromenljiva je.

    U ovom kontekstu, bilo je ak evidentno kako moderna fizika nije vodila rauna o

    svesti upravo zato to je nemerljiva, ve se istie samo indirektno na neki misteriozan

    nain. Neki fiziari nazivaju ove naine misterioznog pojavljivanja terminom pomalo

    neodreenim, Skriveni Parametri.

    Pod skrivenim parametrom fiziar podrazumeva neto to se za sada ne vidi, ali to

    e u budunosti biti merljivo, i objanjava sve ono to se danas ini, ali nije u

    kontekstu sa teorijom fizike o svemu. Jedan primer nedoslednosti fizike se moe

    potvrditi prouavanjem dualizma mnotva estica jer, u trenutnom stanju istraivanja

    fizike, ne zna se tano koji je odnos koji povezuje ideju mnotva sa ponaanjem

    estica u materiji. U tom kontekstu, vrsni fiziari, kao to su Penroz ili Bom, govore o

    skrivenim parametrima: ali ovim emo se baviti kasnije.

    Na naem putu, koji tei da sprovede istraivanje o fenomenima interferencije

    vanzemaljaca, pomou gore spomenutih metoda, uvideli smo da su tri vana dela

    koja okupiraju ljudsko telo to jest: dua, um i duh mogli, s jedne strane, biti poreeni

    sa ezoterikim miljenjem o svetom trojstvu, o trimurti, o umu kao otvrdnutom telu,

    duhu kao lijevoj hemisferi i dui kao desnoj hemisferi, ali jo i kao o neutralnom,

    mukom i enskom. Svi pojmovi koji su nalazili irok prostor u ezoterikim spisima,

    od onih od gospoe Blavacki do onih od tajnera, pa sve do pomeanosti sa

    modernom fizikom Fritjofa Capra.

    Mentalne simulacije, sprovedene od dole potpisanog i isprobane na otetim

    subjektima odnosno pod uticajem ezogenih sila na planeti, ili obini ljudi u potrazi za

    unutranjim odgovorima, predloili su nam jednu viziju oveka: iako se spolja vidi

    samo jedna stvar, kontejner, telo, unutar kojega su ugoeni dua, um i duh, koje

    karakteriu tri razliite svesti, bilo zbog vanosti ili geometrijskog podruja, upravo

    zbog te svesti. Zapravo, ponavljamo da je, po naoj deskriptivnoj emi dua pokazala

    da poseduje razliite kontejnere na osi vremena, odnosno, bila je u sutini skoro

  • 3

    neprestano prisutna u svim kontejnerima koji su karakterisali staro miljenje o

    reinkarnaciji, psihijatra Brajana Vajsa.

    Vajs je koristio tehniku regresivne hipnoze, da bi izleio psihoze svojih pacijenata,

    tako to su morali da ponovo preive traumu koja je izazvala psihozu; esto je ova

    trauma bila lokalizovana ne u aktuelnom ivotu pacijenta ve u nekom njegovom

    prolom ili buduem ivotu. Vajs ne moe da zna Bomovu kvantnu fiziku i ne zna da

    vreme ne postoji ve se sve deava u jednoj kontinuiranoj sadanjosti, veruje da je

    hipnoza sistem za razgovaranje sa sopstvenom dubokom podsveu. Hipnoza slui

    da se ponovo oive seanja, meu kojima i ona o drugim postojanjima, postavljenim

    na osi vremena, na mestima razliitim od ovog aktuelnog.

    Meutim, Bomov pojam holografskog univerzuma objanjava nam univerzum koji nije

    lokalni, gde vreme ne postoji. Ovo znai da ne postoje proli ni budui ivoti ve se

    sve deava istovremeno, u istom trenutku. Ako je tako, onda subjekat pod hipnozom

    ne oivljava ponovo statiku prolost, koja se ve dogodila, ve potvruje ono to se

    deava sada, u svojoj dinamikoj prolosti, koju moe ak i menjati svojom voljom.

    Poto je svest duhovnog dela uvek ista u vremenu jer je svest o sebi ista na svim

    mestima na virtuelnoj liniji vremena, trauma koja stvara psihozu, kod subjekta kojeg

    analizira Vajs, moe biti prepoznata na bilo kom mestu na toj liniji i automatski se

    rastvoriti po celoj vremenskoj liniji.

    Drugim reima, trauma se proivljava i shvata uvek na drugaiji nain u umu razliitih

    subjekata koji sainjavaju vremensku liniju, u obliku lanih prolih ivota; ali u sutini

    toga postoji uvek isti izvor traume.

    Ako se subjekat boji, u nekom svom postojanju, da e ga partner napustiti, u nekom

    drugom postojanju on e biti taj koji e napustiti nekoga i u nekom drugom postojanju

    jo jednom desie se, da bi se neko odvojio od drugog, proivljavajui traumu zbog

    odvajanja, zbog naputanja, na hiljade razliitih submodela.

  • 4

    Najzad, bilo je oigledno da je pojam Karme, toliko drage nekim istonjakim

    filozofijama, a koju je danas ukrao ameriki Nju Ejd, mogao na neki nain, da

    pronae opravdanje za svoje postojanje: bilo na osnovu Bomove kvantne fizike ili

    Vajsovih hipnoza, ali pre svega ovaj stari pojam je bio uniten hipnozama koje je

    vodio onaj koji pie, gde se sve pojavljivalo ispravno izuzev injenice da su se stvari

    mogle menjati, inom volje duhovne svesti.

    Dua je, dakle, mogla iveti u vie kontejnera, u istovetnim prostorima ali strogo u

    razliitim vremenima. Po naim rekonstrukcijama hipnoza, subjekat pod hipnozom je

    bio podeljen na dva dela, a duhovni deo izolovan iz svog konteksta. Ona nas

    snabdeva objanjenjima i opisima univerzuma, sa svoje take gledita, potpuno

    bezvremenski, oznaavajui duh i um kao svoja dva partnera, imajui razliite

    karakteristike i svesti.

    Tako nam se dogodilo da reimo neke probleme koje su diktirali netane psihoze,

    neoteti, ponovo proivljavajui, pod regresivnom hipnozom, traume, u bilo kom delu

    prolaznog univerzuma i reprogramirajui taj deo tehnikama reprogramiranja koje nam

    je dalo na raspolaganje Neuro Lingvistiko Programiranje (Programmazione Neuro

    Linguistica (PNL)).

    Na ovom mestu, treba se setiti, da NLP koristi koncepciju Time Line ili vremenska

    linija, koju su otkrili Bendler i Grinder od istog znaenja kao Bomova fizika ili ista

    vizija kao Sv. Avgustina. Nae prouavanje je istaklo injenicu da reprogramiranje

    znai menjanje prolosti ili budunosti inom volje, u sadanjosti, to odgovara

    promeni svih delova na vremenskoj liniji, koju vri subjekat koji se lei od traume, jer

    trauma nestaje i kao da nije nikada ni postojala.

    Moramo istaknuti da je ono to se menjalo bio aspekat virtuelne stvarnosti, to znai

    promenljivo u prostoru, vremenu i energiji. Nije se, meutim, gubila svesnost o tom

    iskustvu, koja je inila deo situacije izraavanja u virtuelnom svetu, svest.

    Ovaj aspekat je inio da subjekat zaboravi, ne samo na svoju traumu, ve i da je

    ikada imao, ipak znajui ta je znailo bit