125. Pojam i obeleja vanparninog postupkaVanparnini postupak predstavlja skup procesnih normi kojima se ureuje postupnje graanskog suda i uesnika prilikom reavanja tzv. vanparninih stvari. Vanparnina stvar je lina, porodina, imovinska i druga nesporna pravna stvar. Vanparnina stvar je i svaka druga stvar koja se ne temelji na sporu, ak i kada Zakonom nije izriito predvieno da se reava u vanparninom postupku, pri emu je neophodno: - da je za njeno reavanje nadlean sud, a ne organ uprave - da se u postupku ne istie da postoji povreda ili ugroavanje subjektivnog prava - da o ovoj stvari ne moe da se vodi parnica zbog nemogunosti uspostavljanja dvostranakog odnosa u parnici Vanparnine stvari mogu da se podele na prave i neprave vanpar.stvari. PRAVE vanparnine stvari su one u kojima ne postoji suprotstavljeni interes uesnika u postupku. U prave VP stvari spadaju sve one u kojima sud odluuje o statusu fizikih lica. Tu spadaju: 1. postupak za lienje poslovne sposobnosti 2. postupak za zadravanje lica u neuropsihijatrijskoj ustanovi 3. proglaenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti 4. produenje roditeljskog prava 5. davanje dozvole za stupanje u brak 6. postupak za utvrivanje radne sposobnosti U prave VP stvari spadaju i pravne stvari koje su imovinskopravnog karaktera, stvari ije reavanje neposredno odreuje imovinskopravnu poziciju uesnika u VP postupku. To su: 1. raspravljanje zaostavtine 2. zemljino knjine stvari 3. protest menice i eka 4. sastavljanje potvrivanje, uvanje i ponitaj isprava (tzv. javnobelenike stvari) U NEPRAVE vanparnine stvari spadaju imovinskopravne stvari u kojima postoji suprotstavljeni interes uesnika u sporu. One su po svojoj pravnoj prirodi raznovrsne i mogle bi se reavati i u parninom i u upravnom postupku ali zakonodavac predvia da se one reavaju u vanparninom postupku. (kontenciozni sporovi) Tu spadaju: 1. odreenje naknade za eksproprisanu imovinu 2. ureenje upravljanja i korienja zajednike stvari 3. deoba zajednike stvari ili imovine 4. ureenje mea 5. priznanje stranih sudskih i arbitranih odluka Cilj vanparninog postupka je preventivni/zatitni. Njegovim voenjem se titi pravni poloaj, linost i zdravlje uesnika kojima je takva zatita potrebna. U vanparninom postupku primarno se ostvaruje javni interes, tj. obezbeuje se pravni mir (deoba zajednike imovine) i pravna sigurnost (upis u zemljine knjige, raspravljanje zaostavtine).Norme ZPPa se ne primenjuju na vanparnini postupak supsidijerno, ve shodno primenjuju se tek kada nije drugo izriito odreeno u ZVP.

126. Naela vanparninog postupkaU vanparninom postupku vae: naelo oficioznosti, istrano naelo, naelo materijalne istine, naelo sudske zatite uesnika, naelo sasluanja uesnika, naelo pismenosti. NAELO OFICIOZNOSTI se ogleda u tome da vanparnini postupak, po pravilu, pokree sud. Inicijativu za pokretanje postupka mogu da daju i ovlaeni predlagai kao to su organ starateljstva, srodnici uesnika, ali podnoenje predloga sudu ne znai i da je VP postupak pokrenut. Postupak pokree uvek sud po slubenoj dunosti. Izuzetno neki oblici VP postupka ne pokreu se po slubenoj dunosti, ve samo po predlogu ovlaenih lica. Ovlaenje za pokretanje postupka ceni se po normama ZVP i materijalnog

1

prava. (tako se postupak za proglaenje nestalog lica za umrlo pokree po predlogu javnog tuioca ili lica koje za to ima neposredan pravni interes; tu spada i postupak za deobu zajednike imovine, amortizaciju isprava, ureenje mea...). Sadrina predloga ovlaenog predlagaa za pokretanje postupka ne obavezuje sud u pogledu zahteva istaknutog u predlogu. Jedino kod nepravih - kontencioznih vanparninih postupaka sud je vezan predlogom stranaka (dispoziciona maksima) i ne moe da odluuje ultra vires. Naelo oficioznosti se ogleda i u tome da se postupak ne samo pokree po slubenoj dunosti ve i kree po odlukama suda o upravljanju parnicom. Uesnici u postupku na razvoj postupka nemaju nikakav uticaj. Uesnici svojim radnjama ne mogu uticati na vremensko kretanje postupka. U VP nema ni slobode dispozicije procesnim radnjama. Ovo je izriito predvieno za statusne stvari, lan 8: "u vanparninim stvarima koje se odnose na lino stanje uesnika kao i u drugim vanparninim stvarima koje se odnose na prava i pravne interese sa kojima uesnici ne mogu raspolagati, oni se u postupku pred sudom ne mogu odrei svog zahteva, priznati zahtev protivnika, niti zakljuiti sudsko poravnanje". U vanparninom postupku nema preinaenja ili povlaenja tube, odricanja ili priznanja zahteva, priznanja injenica. Sud okonava postupak onako kako ga je zapoeo, po slubenoj dunosti. Meutim, u VP postupcima koji se pokreu podnoenjem predloga mogue je da ovlaeni predlaga povue predlog. Povlaenje je mogue do donoenja prvostepene odluke, pa i kasnije do njene pravosnanosti ali tada je to mogue samo ako se tom procesnom radnjom ne diraju prava svih uesnika na koje se odluka odnosi ili ako se svi uesnici saglase sa povlaenjem. Za sudsko poravnanje nije mogue uspostaviti neka opta pravila u VP postupku. Ono je za sigurno doputeno u svim nepravim imovinskopravnim stvarima (deoba imovine, korienje zajednike stvari, naknada za eksproprijaciju) ali i u pravim vanparninim stvarima kao to je ostavinski postupak. ISTRANO NAELO i NAELO MATERIJALNE ISTINE Sud u VP postupku postupa inkvizitorski. Uesnici nemaju obavezu ponude dokaza niti je sud vezan predloenim dokazima. Sud je duan da utvrdi i one injenice i da izvede i one dokaze koje uesnici u postupku ne pominju, niti njihovo izvoenje predlau.(jedinu u postupcima u kojima predlaga mora da dokae svoju legitimaciju za pokretanje postupka uesnik ima obavezu dokazivanja tog svojstva)

Sve izvedene dokaze ocenjuje po slobodnoj oceni dokaza. U VP postupku sud ne odluuje o osnovanosti tvrdnji uesnika, ve tei da istinito utvrdi injenice od kojih zavisi primena imperativnih materijalnopravnih normi. NAELO ZATITE UESNIKA se ogleda u tome da je u statusnim i imovinskim pravim vanparninim stvarima sud duan da se stara o zatiti interesa i prava uesnika koji iz bilo kog razloga nisu u stanju da to sama ine. Ova obaveza suda je naroito naglaena u postupku lienja poslovne sposobnosti, u postupku zadravanja lica u neuropsihijatrijskoj ustanovi, u postupku za produenje roditeljskog prava, ostavinskom postupku.... U ovim postupcima sud je duan da o njihovom pokretanju uvek obavesti organ starateljstva, i da isti poziva na roita i dostavlja mu podneske uesnika, bez obzira na to da li organ starateljstva uestvuje u postupku. Takoe, sud je duan da utvruje stanje zdravlja ovih lica, te da po slubenoj dunosti donese odluku o vraanju poslovne sposobnosti, odnosno o putanju iz neuropsihijatrijske ustanove; a u ostavinskom postupku sud odreuje privremene mere za obezbeenje zaostavtine, postavlja privremenog staraoca... OSTALA NAELA: U vanparninom postupku vai naelo pismenosti. Sud zakazuje roita samo kada je to neophodno radi utvrivanja odluujuih injenica. U VP postupku vai naelo sasluanja stranaka, dok se naelo kontradiktornosti ne primenjuje. Naelo sasluanja stranaka znai da je sud duan da prethodno saslua onog uesnika o ijim pravima i interesima odluuje, pre nego to donese odluku. Ovo pravilo vai bez obzira na injenicu da li se radi o poslovno nesposobnom ili duevno bolesnom licu. U vanparninim statusnim stvarima ne vai naelo javnosti postupka.

127. Subjekti vanparninog postupkaSubjekti u VP postupku su sud i uesnici vanparninog postupka.

2

SUD Za sprovoenje VP postupka stvarno je nadlean osnovni sud. U statusnim VP stvarima mesno je nadlean sud na ijoj teritoriji se nalazi prebivalite, odnosno boravite lica u ijem interesu se postupak vodi. U drugim vanparninim stvarima mesno nadlean je sud na ijem podruju predlaga ima prebivalite ili boravite, odnosno sedite. Postupak vodi sudija pojedinac, dok pojedine radnje mogu da preduzimaju i struni saradnici. Ako se u toku postupka izmene okolnosti na kojima je zasnovana mesna nadlenost suda, sud koji vodi postupak moe predmet ustupiti sudu koji je prema izmenjenim okolnostima mesno nadlean, ako je oigledno da e se pred tim sudom postupak lake sprovesti, ili ako je to u interesu lica pod posebnom drutvenom zatitom. UESNICI U VP postupku ne postoje stranke, ve samo uesnici. Pojam uesnika u VP postupku je striktno vezan za adresata materijalnopravne norme, odnosno za postojanje procesne legitimacije. U pravim VP stvarima lice po ijem predlogu se pokree postupak naziva se predlaga. Ako se postupak pokree po slubenoj dunosti, lice o ijim pravima i interesima se odluuje je uesnik. U kontencioznim VP stvarima uesnici se nazivaju: predlaga i protivnik predlagaa. Pojam uesnika u VP postupku deli se na formalni i materijalni pojam uesnika. 1. Materijalnopravni uesnik u VP postupku je lice o ijim se pravima i obavezama odluuje, kao i lice iji je status ili imovinskopravni poloaj tangiran odlukom VP suda. Ova lica su materijalnopravni uesnici bez obzira na to da li formalno uestvuju u postupku ili ne. (u ostavinskom postupku uesnici su svi naslednici i legatari, u postupku za lienje poslovne sposobnosti materijalni uesnik je lice o ijem pravu se odluuje) U kontencioznim VP stvarima pojam materijalnog i formalnog uesnika se poklapa. 2. Formalni uesnici se razliito definiu u zavisnosti od toga da li se postupak vodi po slubenoj dunosti ili po predlogu ovlaenog lica. U postupcima koji se pokreu po slubenoj dunosti uesnik je svako lice, odnosno organ, kome zakon daje ovlaenje da podnese predlog za pokretanje postupka ili da preduzima procesne radnje, najee da ulae pravne lekove. Ako to lice zaista i preduzima procesne radnje na koje ga zakon ovlauje ono je formalni uesnik u postupku. Formalni uesnik u ovakvim postupcima moe da bude samo neko iz kruga lica koja su ujedno i materijalnopravni uesnici. U postupcima koji se vode po predlogu stranke (kontencioznim VP postupcima) formalni uesnik je svako lice kome zakon daje ovlaenje da pokrene postupak. Razlikovanje formalnog i materijalnog uesnika ima znaaj u tome to se razlozi za iskljuenje i izuzee sudije odreuju prema krugu materijalnih uesnika, ne formalnih. Stranaka i procesna sposobnost se cene prema pravilima parninog postupka ( s tim to i poslovnonesposobna lica imaju procesnu sposobnost- mogu pokrenuti odreene VP postupke, imaju deliminu procesnu sposobnost u nizu postupaka i mogu preduzimati procesne radnje na koje su zakonom posebno ovlaena, kao i druge radnje na koje ih je sud ovlastio).

128. Sudske odluke u vanparninom postupku (dejstvo odluka) + pravni lekoviU vanparninom postupku sud odluuje u formi REENjA. Reenje protiv koga je dozvoljena posebna alba i reenje drugostepenog suda mora biti obrazloeno. Prvostepeno reenje kojim se postupak okonava pobija se albom koja moe da se izjavi u roku od 15 dana. alba zadrava izvrenje reenja ali sud moe iz vanih razloga odluiti da alba ne zadrava izvrenje reenja. O albi ne mora nuno da odluuje vii sud. Prvostepeni sud moe povodom albe, sam novim reenjem preinaiti ili ukinuti svoje ranije reenje, ako se time ne vreaju prava drugih uesnika koja se zasnivaju na tom reenju. Ako prvostepeni sud ne preinai, odnosno ne ukine svoje reenje, albu zajedno sa spisima, dostavie drugostepenom sudu na reavanje. Rok za izjavljivanje albe nije prekluzivan. Prvostepeni sud je duan da i neblagovremeno izjavljenu albu dostavi drugostepenom sudu. Drugostepeni sud moe (ali i ne mora) iz vanih razloga odluiti i o neblagovremeno podnetoj albi. Da bi drugostepeni sud mogao da odluuje o neblagovremeno podnetoj albi nuno je da nova odluka suda ne dira u prava drugih lica koja se zasnivaju na pobijanom reenju.

3

U vanparninom postupku naelo je dozvoljena revizija protiv pravosnanog drugostepenog reenja. Odnosno ona je dozvoljena u postupku u kome se odluuje o statusnim stvarima i u vanparninim stvarima koje se odnose na stanarsko pravo. U postupku u kome se odluuje o imovinsko-pravnim stvarima revizija je dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi iznos od 100.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti. Predlog za ponavljanje postupka se u vanparninom postupku javlja u dva vida. 1. predlog za ponavljanje postupka se tretira kao neblagovremeno podneta alba (ako su ispunjeniuslovi za odluivanje o osnovanosti neblagovremena albe: postojanje vanih razloga i da nova odluka suda ne dira u prava drugih lica koja se zasnivaju na pobijanom reenju)

2. ako drugostepeni sud nae da nema uslova da odlui o predlogu kao o neblagovremeno podnetoj albi onda se on tretira kao predlog za ponavljanje postupka. Tada e drugostepeni sud vratiti predmet prvostepenom sudu radi postupanja po predlogu.(to ide ovako: predlog za ponavljanje postupka se podnosi prvostepenom sudu, koji ne moe da preinai ili ukine svoje reenje iako se takav predlog smatra neblagovremenom albom, nego predlog zatim dostavlja drugostepenom, a ovaj ako su ispunjeni uslovi o predlogu odluuje kao o neblagovremenoj albi, ali ako nisu ispunjeni uslovi da odluuje o predlogu kao o nebl.albi vraa predmet prvostepenom sudu da o njemu odluuje kao o predlogu za ponavljanje postupka)

Protiv reenja kojim je postupak pravnosnano zavren, predlog za ponavljanje postupka ne moe se podneti ako je uesniku ovim ili drugim zakonom priznato pravo da svoj zahtev o kome je reenjem odlueno ostvaruje u parnici ili u postupku pred upravnim organom. ZVP ne sadri odredbe o zahtevu za zatitu zakonitosti. Smatra se da se ovaj pravni lek primenjuje u VP postupku na osnovu shodne primene ZPPa. Mogunost korienja zahteva za zatitu zakonitosti je ograniena samo na one VP postupke u kojima vai naelo dispozicije. Zahtev za zatitu zakonitosti moe biti izjavljen samo ako je sud svoju odluku zasnovao na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka. Predlog podnosi nadleni javni tuilac, a u sluaju njegove pasivnosti uesnici postupka. I nakon pravosnanog okonanja vanparninog postupka uesnici mogu da povedu tzv. korektivnu parnicu ili upravni postupak o istom zahtevu o kome je odlueno u VP postupku, ako ZVP ili drugi zakon to doputa.Konstitutiva reenja su: lienje poslovne sposobnosti zadravanje u neuropsihijatrijskoj ustanovi proglaenje nestalog lica za umrlo Deklaratorna reenja su: proglaenje testamenta reenje o nasleivanju Kondemnatrorna reenja su: reenje o deobi imovine reenje o visini naknade za eksproprisanu imovinu

129. Pravnosnanost reenja u vanparninom postupkuU vanparninom postupku ne moe se govoriti o formalnoj pravosnanosti zbog postojanja mogunosti da se reenje suda pobija i neblagovremenom albom. ( formalna pravosnanost znai nemogunost pobijanja odluke suda redovnim pravnim lekovima) Reenje u VP postupku moe da stekne svojstvo formalne pravosnanosti samo: 1. kada je alba izjavljena u roku a drugostepeni sud je o njoj odluio i odbio je kao neosnovanu ili preinaio reenje prvostepenog suda 2. kada se uesnik, odnosno kada su se svi uesnici odrekli prava na albu ili od nje odustali 3. kada je postupak okonan sudskim poravnanjem (kada je ono doputeno) to se tie reenja o nasleivanju ono postaje formalno pravosnano u pogledu dela u kome se utvruje ta sve ini zaostavtinu. (pitanje naknadno pronaene imovine koja spada u zaostavtinu reava se tako to se donosi dopunsko reenje o nasleivanju; dok se problem naknadno pronaenog testamenta i novih naslednika reava tako to se naslednici upuuju na parnicu)U ostavinskom postupku se moe govoriti o formalnoj pravosnanosti iz jo jednog razloga. Naime nuni naslednik koji nije uestvovao u ostavinskom postupku ili je uestvovao ali se nije pozvao na nuni deo to svoje pravo ne gubi, i moe sve do pravosnanog okonanja ostavinskog postupka da istie pravo na nuni deo (znai i u albenom postupku). Meutim ako je nuni naslednik neblagovremeno izjavio albu, drugostepeni sud mora da odbaci takvu

4

albu kao nedoputenu jer se time dira u prava lica koja su reenjem oglaena kao naslednici. Svoja nasledna prava mogao bi da ostvaruje u parnici.

Poto se o materijalnoj pravosnanosti reenja u VP postupku moe govoriti samo onda kada je mogue da ono postane formalno pravosnano to se onda smatra da reenja VP suda ne proizvode dejstvo materijalne pravosnanosti. Ovo stoga to se pod dejstvom materijalne pravosnanosti podrazumeva negativno dejstvo odluke (ne bis in idem) i njeno obavezujue pozitivno dejstvo u drugim postupcima a sam ZVP izriito predvia da reenje doneto u VP postupku ne spreava uesnike da o istom zahtevu povedu parnicu. Materijalnoj pravosnanosti reenja donetih u VP postupku protive se i principi o vremenskim granicama pravosnanosti. U VP postupku uesnici mogu da iznose nove injenice i po albi, i po neblagovremenoj albi, i to ne samo nove injenice koje su postojale u vreme kada je doneta prvostepena odluka ve i injenice koje su nastale od tog momenta pa sve do donoenja odluke drugostepenog suda. Dejstvo materijalne pravosnanosti moe da se ogleda samo u odreenom broju kondemnatornih reenja donetih u postupku u kome je sud reio neprave vanparnine stvari i koja su stekla svojstvo formalne pravosnanosti i izvrnosti. Za materijalnu pravosnanost podobne su sve odluke VP suda ija je sadrina negativna; u prvom redu radi se o odlukama u statusnim stvarima, bilo da se vode po slubenoj dunosti ili na predlog ovlaenog lica.Meutim pitanje pravosnanosti nije kljuno u VP postupku. Ono to jeste bitno za VP postupak jeste ko je, od kada i u kojoj meri obavezan da potuje reenje koje je doneo vanparnini sud. Reenje doneto u VP je pojedinani pravni akt koji se donosi da bi makar i privremeno regulisao lini i imovinski status, prava i obaveze subjekata a ne da bi okamenio pravno stanje.

OBAVEZUJUE DEJSTVO REENjA Reenje VP suda najpre obavezuje sud koji ga donosi, i to od momenta kada on ne moe vie da ga izmeni. To znai da ako se alba ne izjavi reenje vezuje sud od momenta objavljivanja istog, a ako nije objavljeno onda od momenta kada je otpravljeno iz suda. Ako se alba izjavi, nemogunost izmene nastupa u momentu kada prvostepeni sud reenje, zajedno sa albom, otpravi drugostepenom sudu. Sve do tog momenta mogue je ukidanje i preinaenje reenja Uesnike u postupku reenje obavezuje od momenta kada je objavljeno, a ako nije objavljeno onda od momenta kada im je dostavljeno. U statusnim stvarima nastupanje pravnih posledica reenja vezano je za njegovu pravosnanost; ali sud moe da odlui kada je to potrebno radi zatite interesa uesnika da dejstva reenja nastupe i pre pravosnanosti. Konstitutivna reenja proizvode dejstvo erga omnes. Deklarativna i kondemnatorna reenja proizvode dejstva samo prema formalnim uesnicima. Obavezujue dejstvo reenja u postupcima pred drugim sudovima: Za odluivanje u statusnim stvarima fizikih lica iskljuivo je nadlean vanparnini sud, tako da drugi sudovi i dravni organi na mogu o statusnim pitanjima da odluuju kao o prethodnim pitanjima. Konstitutivna reenja VP suda obavezuju organ uprave. Konstitutivni akti organa uprave vezuju vanparnini sud. Deklarativna i kondemnatorna reenja VP suda ne vezuju organ uprave. Pozitivne konstitutivne odluke VP suda obavezuju parnini sud. Negativne odluke VP suda u statusnim i drugim stvarima ne obavezuju parnini sud. Kondemnatorne i deklaratorne odluke VP suda ne obavezuju parnini sud. Preobraajne presude donete u parnici obavezuju vanparnini sud; a isto vai i za ostale vrste presuda koje su donete u parnici kada je VP sud uputio uesnike na parnicu.

130. Prethodno pitanje u vanparninom postupkuVanparnini sud samostalno odluuje i o prethodnim pitanjima kada o njima nije ve pravosnano reio drugi sud ili organ u drugoj vrsti postupka. Odluka suda o prethodnom pitanju ima pravno dejstvo samo u vanparninom postupku u kome je to pitanje reeno. Meutim, ako su meu uesnicima sporne injenice vane za reenje prethodnog pitanja sud e ih uputiti da u odreenom roku pokrenu parnicu ili postupak pred upravnim organom radi reenja spornog

5

prava, odnosno pravnog odnosa. Sud e uputiti na parnicu, odnosno na postupak pred upravnim organom onog uesnika ije pravo smatra manje verovatnim. Uesnik koji je upuen na parnicu duan je da je pokrene u roku od 30 dana. Ako uesnik koji je upuen na parnicu ili upravni postupak pokrene,isti vanparnini postupak se prekida do pravosnanog okonanja parnice ili upravnog postupka. Ako ni jedan od uesnika do zavretka vanparninog postupka ne pokrene parnicu, odnosno postupak pred upravnim organom, sud je duan da sam rei prethodno pitanje i donese odluku o glavnoj stvari.

131. Prvostepeni vanparnini postupakOpte odredbe ZVP gotovo da ne reguliu prvostepeni vanparnini postupak, nego se pravila postupka nalaze u okviru posebnih postupaka. Postoje razliiti postupci, pa je regulativa kod nekih znatno ira, dok je kod nekih znatno ua. Ne postoji jedna opta struktura vanparninog postupka. Vanparnini postupak se pokree po slubenoj dunosti, a samo izuzetno neki oblici VP postupka ne pokreu se po slubenoj dunosti ve samo po predlogu ovlaenih lica. Ovlaenje za pokretanje postupka ceni se po normama ZVP i materijalnog prava. (tako se postupak za proglaenje nestalog lica za umrlo pokree po predlogu javnog tuioca ili lica koje za to ima neposredan pravni interes; postupak za deobu zajednike imovine, amortizaciju isprava, ureenje mea...). ZVP ne odreuje formu i sadraj predloga za pokretanje postupka, ali se pismena forma podrazumeva. U jednom broju vanparninih postupaka postoje posebne odredbe o obaveznom sadraju predloga, a nekada je pokretanje deformalizovano i svedeno na usmenu komunikaciju predlagaa i suda. Postupak ne samo da se pokree po slubenoj dunosti ve se i kree po odlukama suda o upravljanju parnicom. Uesnici u postupku na razvoj postupka nemaju nikakav uticaj, tj. svojim radnjama ne mogu uticati na vremensko kretanje postupka. U vanparninom postupku nema preinaenja ili povlaenja tube, odricanja ili priznanja zahteva, priznanja injenica. Sud okonava postupak onako kako ga je zapoeo, po slubenoj dunosti. Meutim, u VP postupcima koji se pokreu podnoenjem predloga mogue je da ovlaeni predlaga povue predlog. Povlaenje je mogue do donoenja prvostepene odluke, pa i kasnije do njene pravosnanosti ali tada je to mogue samo ako se tom procesnom radnjom ne diraju prava svih uesnika na koje se odluka odnosi ili ako se svi uesnici saglase sa povlaenjem. Sam tok postupka nije podeljen na posebne procesne celine kao to je opti parnini postupak podeljen na pripremno roite i glavnu raspravu. Prva procesna aktivnost u postupku je prethodno ispitivanje predloga, ako je u pitanju predlog koji se pokree po naelu dispozicije, a potom sud odluuje o postojanju procesnih pretpostavki od kojih zavisi doputenost meritornog odluivanja. Pozitivan stav suda znai dalji postupak. Kada se postupak pokree po slubenoj dunosti, neophodan je pozitivan stav suda. U VP postupku vai naelo pismenosti, a roita se zakazuju samo ako je to neophodno radi utvrivanja odluujuih injenica. U nekim VP postupcima odravanje roita je izriito predvieno ZVP-om (kod: postupka za odreivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost, postupka za lienje poslovne sposobnosti). Sam tok roita nije precizno odreen. Dokazni postupak je deformalizovan, jer je sudu doputeno da do dokaza dolazi na nain koji smatra najcelishodnijim, i moe da koristi sva raspoloiva sredstva - uviaj, isprave, svedoke, vetake, uesnike u postupku. Uesnici nemaju obavezu ponude dokaza niti je sud vezan predloenim dokazima. Sud je duan da utvrdi i one injenice i da izvede i one dokaze koje uesnici u postupku ne pominju, niti njihovo izvoenje predlau. U postupku o pojedinim vanparninim stvarima trajanje postupka se vremenski ograniava. U postupku povodom hospitalizacije, rok za donoenje odluke je 15 dana, a u privrednim sporovima rok za donoenje odluke je 60 dana, predvien ZPD-om. Prvostepeni postupak se okonava donoenjem reenja. Prvostepeno reenje kojim se postupak okonava pobija se albom koja moe da se izjavi u roku od 15 dana. alba zadrava izvrenje reenja (ima suspenzivno dejstvo) ali sud moe iz vanih razloga odluiti da alba ne zadrava izvrenje reenja

132. Neblagovremena alba u vanparninom postupku6

Prvostepeno reenje kojim se postupak okonava pobija se albom koja moe da se izjavi u roku od 15 dana. alba zadrava izvrenje reenja ali sud moe iz vanih razloga odluiti da alba ne zadrava izvrenje reenja. O albi ne mora nuno da odluuje vii sud. Prvostepeni sud moe povodom albe, sam novim reenjem preinaiti ili ukinuti svoje ranije reenje, ako se time ne vreaju prava drugih uesnika koja se zasnivaju na tom reenju. Ako prvostepeni sud ne preinai, odnosno ne ukine svoje reenje, albu zajedno sa spisima, dostavie drugostepenom sudu na reavanje. Rok za izjavljivanje albe nije prekluzivan. Prvostepeni sud je duan da i neblagovremeno izjavljenu albu dostavi drugostepenom sudu. Drugostepeni sud moe (ali i ne mora) iz vanih razloga odluiti i o neblagovremeno podnetoj albi. Da bi drugostepeni sud mogao da odluuje o neblagovremeno podnetoj albi nuno je da nova odluka suda ne dira u prava drugih lica koja se zasnivaju na pobijanom reenju.

133. Vanparnini postupci povodom ureenja linih stanja LIENjE POSLOVNE SPOSOBNOSTIPostupak za lienje poslovne sposobnosti se pokree kada postoji sumnja da punoletno lice nije u stanju da se stara o svojim pravima i obavezama zbog nesposobnosti za normalno rasuivanje. Postupak se pokree po slubenoj dunosti ili na predlog ovlaenih lica. U ovlaene predlagae spadaju: organ starateljstva, brani drug, deca, roditelji lica ija se poslovna sposobnost ispituje. Predlog za pokretanje postupka mogu da podnesu i dede, babe, braa, sestre, kao i unuci, ako sa tim licem ive u porodinoj zajednici. Predlog za pokretanje postupka moe da podnese i samo lice koje treba liiti poslovne sposobnosti, ako moe da shvati znaenje i pravne posledice svog predloga. Predlog moe da bude upravljen na potpuno ili delimino lienje poslovne sposobnosti. Predlog mora da sadri injenice na kojima se zasniva, kao i dokaze kojima se te injenice utvruju ili ine verovatnim; a ako postupak nije pokrenuo organ starateljstva onda predlog mora da sadri i podatke iz kojih proizilazi ovlaenje za pokretanje postupka. Ako lice, prema kojem je pokrenut postupak za lienje poslovne sposobnosti ima nepokretnu imovinu sud e bez odlaganja izvestiti organ koji vodi zemljinu ili drugu javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti radi zabelebe postupka. O pokretanju postupka sud e bez odlaganja obavestiti matiara koji vodi matinu knjigu roenih za to lice. Postupak za lienje poslovne sposobnosti je hitan. U ovom postupku sud odluuje na osnovu rasprave na roitu. Sud je duan da zakae roite na kome e odluiti o predlogu, i da na to roite obavezno pozove organ starateljstva, lice prema kome se postupak vodi, njegovog staraoca, odnosno privremenog zastupnika i predlagaa. Sud je duan da saslua lice prema kome se vodi postupak, a ako se isto nalazi u zdravstvenoj organizaciji sasluae se po pravilu u toj organizaciji, gde e se odrati i roite. Sud moe odustati od linog sasluanja samo ako bi to moglo da bude tetno po zdravlje uesnika ili ako sasluanje uopte nije mogue s obzirom na duevno ili fiziko stanje. Sud je duan da saslua staraoca, odnosno privremenog zastupnika, predlagaa i druga lica koja mogu da daju potrebna obavetenja o ivotu i o ponaanju lica prema kome se postupak vodi i o drugim vanim okolnostima. Takoe, sud mora da odredi izvoenje dokaza vetaenjem. Vetaenje izvode najmanje dva lekara odgovarajue specijalnosti koji daju nalaz i miljenje o duevnom stanju i sposobnosti za rasuivanje lica prema kome se vodi postupak. Vetaenje se vri u prisustvu sudije, sem kada se obavlja u stacionarnoj zdravstvenoj organizaciji. Sud moe reenjem odrediti da lice prema kome se vodi postupak, privremeno bude smeteno u odgovarajuu zdravstvenu organizaciju, ali najdue za 3 meseca, ako je to po miljenju lekara neophodno da se utvrdi njegovo duevno stanje, osim ako bi time mogle nastupiti tetne posledice po njegovo zdravlje. Protiv reenja o smetaju u zdravstvenu organizaciju mogu izjaviti albu lice prema kome se postupak vodi i njegov staralac, odnosno privremeni zastupnik u roku

7

od 3 dana od dostavljanja prepisa reenja. alba ne zadrava izvrenje reenja. Drugostepeni sud mora da odlui po albi u roku od 3 dana od dana njenog prijema. Ako sud nae da je predlog osnovan, donee reenje kojim lice liava poslovne sposobnosti, potpuno ili delimino. U sluaju deliminog lienja poslovne sposobnosti, sud je duan da odredi poslove koje to lice moe samostalno preduzimati, pored kruga poslova na koje je zakonom ovlaeno. Donoenje reenja o deliminom lienju poslovne sposobnosti zbog zloupotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava moe se odloiti, ako se osnovano oekuje da e se to lice uzdrati od zloupotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava. Sud je duan da odloi donoenje reenja ako se lice u pitanju, po svojoj inicijativi ili po predlogu suda, podvrgne leenju u odreenoj zdravstvenoj ustanovi. Odlaganje donoenja reenja vri se na rok od 6 do 12 meseci, s tim to se moe opozvati ako lice prekine leenje ili bude otputeno iz zdravstvene organizacije zbog naruavanja reda. Lice koje je odlukom suda lieno poslovne sposobnosti moe izjaviti albu, i to bez obzira na svoje duevno stanje. Pravnosnano reenje o lienju, kao i reenje o vraanju poslovne sposobnosti sud dostavlja matiaru radi upisa u matinu knjigu roenih za to lice, organu koji vodi zemljinu ili drugu javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti ako lice na koje se reenje odnosi ima nepokretnost, kao i organu starateljstva. Sud je duan da po slubenoj dunosti prati zdravstveno stanje lica koje je lieno poslovne sposobnosti. Kada prestanu razlozi zbog kojih je lice lieno poslovne sposobnosti sud e po slubenoj dunosti ili po predlogu organa starateljstva li ovlaenih predlagaa doneti reenje o vraanju poslovne sposobnosti. Ako se posle donoenja reenja o potpunom lienju poslovne sposobnosti lica utvrdi da se njegovo duevno stanje toliko popravilo da je dovoljno i delimino lienje poslovne sposobnosti, sud je duan da izmeni ranije reenje i da odredi delimino lienje poslovne sposobnosti. REVIZIJA JE DOZVOLjENAPodpitanje: da li reenje o lienju posl.sposobnosti stie materijalnu pravnosnaznost---odgovor: NE . Zasto? zato sto nijedno resenje u vanparnicnom postupku ne stice, jer nije konacno te ga po sluzbenoj duznosti sud moze preinaciti.

134. Vanparnini postupci povodom ureenja imovinskih odnosa OSTAVINSKA RASPRAVAU postupku za raspravljanje zaostavtine sud utvruje ko su naslednici umrlog, koja imovina sainjava njegovu zaostavtinu i koja prava iz zaostavtine pripadaju naslednicima, legatarima i drugim licima. Ostavinski postupak se pokree po slubenoj dunosti im sud sazna da je neko lice umrlo ili da je proglaeno za umrlo. Za raspravljanje zaostavtine mesno je nadlean sud na ijem je podruju ostavilac u vreme smrti imao prebivalite, odnosno boravite (ostavinski sud). Ako ostavilac u vreme smrti nije imao ni prebivalite ni boravite na teritoriji Srbije nadlean je sud na ijem se podruju nalazi preteni deo njegove zaostavtine, pod uslovom da za raspravljanje zaostavtine postoji direktna meunarodna nadlenost suda RS. Ako su naslednici nepoznati, nepoznatog prebivalita ili ih uopte nema, ostavinski sud moe odrediti mere za obezbeenje zaostavtine u toku celog postupka. One se ne odreuju po slubenoj dunosti, ve samo na predlog lica koje za to ima pravni interes (npr poverilac ostavioca) ili organa starateljstva. Privremene mere za obezbeenje zaostavtine moe odrediti sud na ijem podruju je ostavilac umro ili sud na ijem se podruju nalazi njegova imovina. Radi zatite interesa naslednika i ouvanja nasledne mase ostavinski sud moe da postavi i privremenog staraoca zaostavtine. (privremeni staralac se po pravilu postavlja kada su naslednici nepoznati ilije nepoznato njihovo prebivalite ali i u drugim opravdanim sluajevima; tako je celishodno da sud postavi privremenog staraoca kada odreuje mere obezbeenja zaostavtine u sluaju kada poverioci ostavioca imaju pravo na separatio bonorum - odvajanje zaostavtine od line imovine naslednika)

Mere obezbeenja zaostavtine moe da preduzme ex officio i optinski organ uprave kada to nalau okolnosti sluaja, a obavezno se preduzimaju kada su naslednici nepoznati ili odsutni ili kada nijedan nije sposoban da upravlja imovinom a nema zakonskog zastupnika. Optinski organ

8

uprave obezbeuje imovinu tako to je predaje na uvanje pouzdanom licu, a gotov novac, tedne knjiice, i druge vane isprave se predaju na uvanje sudu na ijem se podruju nalazi imovina. Taj sud, kao i organ uprave duni su da obaveste ostavinski sud o svim merama koje su preduzeli radi obezbeenja zaostavtine.Kad je pravo naslednika ili legatara odloeno zbog nedospelosti vremena ili je ogranieno na izvesno vreme, ili je odloeno zbog jo neispunjenog uslova ili je zavisno od raskidnog uslova, odnosno naloga koji se ima smatrati kao raskidni uslov, sud e po predlogu zainteresovanog lica odrediti privremene mere za obezbeenje odnosnog dela zaostavtine po odredbama Zakona o izvrnom postupku, ukoliko testamentom nije drukije odreeno.

OSTAVINSKI POSTUPAK se odvija u nekoliko faza: 1. pripremanje raspravljanja zaostavtine - prethodne radnje 2. popis i procena zaostavtine 3. postupak ostavinskog suda po prijemu smrtovnice 4. raspravljanje zaostavtine 5. donoenje reenja o nasleivanju PRETHODNE RADNjE Kad je neko lice umrlo ili je proglaeno za umrlo, matiar koji je nadlean da izvri upis smrti u matinu knjigu umrlih, duan je da u roku od 30 dana po izvrenom upisu dostavi smrtovnicu ostavinskom sudu. Smrtovnica je javna isprava sa sadrinom koju ZVP izriito regulie. U smrtovnicu se unuse podaci o samom ostaviocu, njegovom branom drugu, deci i drugim potencijalnim naslednicima, eventualnom testamentu, ugovoru o doivotnom izdravanju, i o ostalim pravnim poslovima ostavioca koji su od uticaja na raspodelu zaostavtine. U smrtovnici e se posebno naglasiti da li se oekuje roenje deteta umrlog i da li njegova deca i brani drug imaju staraoca. Takoe, smrtovnica sadri podatke o imovini ostavioca, naroito nepokretnoj. Matiar je duan da podatke koje Zakon predvia pribavi po slubenoj dunosti. Ako matiar nije u mogunosti to da uini nastupaju razliite pravne posledice u zavisnosti od toga gde je ostavilac umro. Ako je ostavilac umro u optini na ijoj teritoriji ima prebivalite matiar e dostaviti smrtovnicu samo sa onim podacima kojima raspolae i iznee razloge zbog kojih nije mogao potpuno da sastavi smrtovnicu. Ukoliko je ostavilac umro van teritorije optine u kojoj je imao prebivalite, odnosno boravite, matiar e ostavinskom sudu dostaviti samo izvod iz matine knjige umrlih, kao i podatke kojima raspolae, a koji mogu posluiti za sastavljanje smrtovnice. Kada matiar propusti da sastavi potpunu smrtovnicu sud je sam sastavlja. POPIS I PROCENA Popis i brocena mogu da se izvre na osnovu odluke suda i bez odluke suda. 1. Sud je duan da naredi popis i procenu imovine u etiri sluaja: kada se ne zna za naslednike ili za njihovo boravite kad su naslednici lica koja usled maloletstva, duevne bolesti ili drugih okolnosti nisu potpuno ili delimino sposobna da se sama staraju o svojim poslovima kada zaostavtina treba da se preda dravi, jedinici lokalne samouprave ili pravnom licu u drugim opravdanim sluajevima Sud je duan da naredi popis i procenu ako to trae naslednici, legatari ili poverioci ostavioca. 2. Imovina moe da se popie i proceni i bez reenja suda ve prilikom sastavljanja smrtovnice, ako to zatrai neko od naslednika ili legatara. U tom sluaju popis i procenu vri optinski organ uprave. Popis i procena vri se u prisustvu dva punoletna graanina, a kada je to potrebno i uz sudelovanje vetaka. Popisu i proceni moe prisustvovati svako zainteresovano lice. Popis obuhvata: celokupnu imovinu koja je bila u posedu ostavioca u vreme smrti, kao i imovinu koja je vlasnitvo ostavioca ali se nalazi u posedu drugog lica, sa naznaenjem kod koga se nalazi ta imovina i po kom osnovu. Uesnici u ostavinskom postupku mogu da prigovore popisu i proceni, ali taj prigovor nema znaaj pravnog leka ve samo otvara mogunost da sud odredi nekog od lanova sudskog osoblja da ponovi popis i proceni imovinu.

9

POSTUPAK SA TESTAMENTOM Organ koji sastavlja smrtovnicu proverie da li je posle umrlog ostao pismeni testament ili isprava o usmenom testamentu, i testament koji je zavetalac ostavio dostavie sudu zajedno sa smrtovnicom. Proglaenje testamenta vri ostavinski ili drugi stvarno naldean sud kod koga se testament nae ili kome bude podnesen. Testament se proglaava dvojako, u zavisnosti od toga da li se radi o pismenom ili usmenom testamentu. Ako je ostavilac sainio pismeni testament sud ga otvara i ita u prisustvu dva punoletna svedoka (a koji mogu biti i naslednici). O tome se sastavlja zapisnik, koji se zatim ita i sudija stavlja na njega potvrdu o proglaenju. Proglaenju testamenta mogu da prisustvuju naslednici, legatari, ali i sva druga zainteresovana lica; i mogu zatraiti prepis testamenta. Za proglaenje testamenta nije bitno da li je on punovaan ili ne, niti koliko je testamenata ostavilac sainio jer ako ih ima vie svaki od njih se posebno proglaava. Ova pravila vae i u sluaju da je ostavilac sainio usmeni testament a testamentarni svedoci su o tome sainili i potpisali ispravu. Ukoliko takve isprave nema, svedoci pred kojima je usmeni testament izjavljen, sasluae se ponaosob o sadrini testamenta, a naroito o okolnostima od kojih zavisi njegova punovanost, pa e se zapisnik o sasluanju ovih svedoka proglasiti po pravilima koje vae za proglaenje pismenog testamenta. Posebna pravila vae za proglaenje pismenog testamenta koji je nestao ili je uniten nezavisno od ostavioeve volje. U tom sluaju ostavinski sud sasluava sva zainteresovana lica o postojanju testamenta, o obliku u kome je bio sastavljen, o nainu njegovog nastanka i unitenja.Ako bi zaostavtina, kad ne bi bilo testamenta postala dravna imovina, sporazum zainteresovanih lica o ranijem postojanju testamenta, o njegovom obliku i sadrini vai samo uz saglasnost nadlenog javnog pravobranioca. Kada

se sud uveri u postojanje i sadrinu testamenta proglaava zapisnik po pravilima koja vae za proglaenje pismenog testamenta. Meutim, proglaenje nestalog ili unitenog testamenta mogue je samo ako izmeu zainteresovanih lica nema spora o postojanju testamenta, njegovom obliku i sadrini. Ukoliko postoji spor testament ne moe da se proglasi ve se uesnici upuuju na parnicu. Ako je ostavilac odredio izvrioca testamenta, sud e to ovom saoptiti i pozvati ga da u odreenom roku izjavi da li se prima te dunosti. RASPRAVLjANjE ZAOSTAVTINE Sud je duan da u ostavinskom postupku raspravi sva pitanja koja se odnose na zaostavtinu, a naroito o pravu na naslee, veliini naslednih delova, kao i o pravu na legat. Zaostavtina se raspravlja na roitu, na kome sud od svih zainteresovanih lica uzima nasledne izjave. Sud poziva na roite za raspravljanje zaostavtine sva zainteresovana lica (dostavljanje se vri lino). U pozivu na roite se zainteresovana lica obavetavaju o pokretanju postupka i postojanju testamenta ako postoji, kao i obavetenje adresatima da dostave sudu eventualni usmeni ili pismeni testament. Sud e u pozivu upozoriti zainteresovana lica da mogu do okonanja postupka dati sudu izjavu da li se primaju naslea ili se naslea odriu, a ako na roite ne dou ili ne daju izjavu - da se pretpostavlja da se prihvataju naslea, i da e sud o njihovim pravima odluiti prema podacima kojima raspolae. Testamentarni ili zakonski naslednici ostavioca su duni da na roitu daju naslednu izjavu, bilo pozitivnu bilo negativnu. Nasledna izjava je deklarativnog karaktera i ima retroaktivno dejstvo. (zanaslednika koji je dao pozitivnu naslednu izjavu uzima se da je postao naslednik u trenutku ostavioeve smrti, dok se za naslednika koji je dao negativnu izjavu uzima da nikada nije ni postao naslednik) Naslednike izjave moraju

da budu jasne i nedvosmislene, i ne mogu da budu delimine niti date pod uslovom. Naslednike izjave jednom date ne mogu da se opozovu. Izjava kojom se naslednik prihvata ili odrie od naslea moe da bude data na roitu ili van njega. Obe se daju u pisanoj formi, s tim to ako je izjava data van roita i poslata sudu potpisi na njoj moraju da budu overeni. Naslednika izjava kojom se jedan naslednik odrie naslea u korist drugog nepredstavlja negativnu naslednu izjavu, ve je to *izjava kojom se on prihvata naslea i *ponuda drugom nasledniku o zakljuenju ugovora o poklonu. Odricanje od naslea vezuje samo lice koje se odreklo, a nema dejstva na potomke istog. Naslednik koji se odrekao ne moe da sprei primenu prava predstavljanja. Takoe, negativna nasledna izjava koju je dao zakonski zastupnik maloletnog lica ne prozivodi dejstva bez saglasnosti organa starateljstva.

10

Nedolazak nekog od uesnika na roite nema po njih negativne posledice. Ako se do okonanja prvostepenog postupka naslednik ne odrekne naslea, smatra se da je dao pozitivnu naslednu izjavu. Naslednika izjava se moe pobijati u parnici zbog mana volje. Naslednopravni sporovi Ako izmeu samih naslednika ili naslednika i legatara postoji spor on se ne reava u ostavinskom postupku, ve u parninom i eventualno upravnom postupku. Predmet spora izmeu naslednika jeste samo postojanje naslednog prava ili visina naslednog dela. Nain reavanja spora zavisi od toga da li se stranke spore o injenicama na kojima se pravo zasniva ili se spor tie primene prava. Ako su za uesnike sporne injenice ostavinski sud prekida ostavinsku raspravu i upuuje na parnicu onog uesnika ije pravo smatra manje verovatnim. (sporne su injenice od kojih zavisi pravo na naslee: autentinost testamenta, istinitost njegovesadrine, injenice od kojih zavisi veliina naslednog dela, injenice od kojih zavisi osnovanost iskljuenja nunih naslednika...) Ako je za uesnike sporna primena prava o tome onda odluuje sam ostavinski sud .

Sud ostav.postupak prekida samo kada on svojim reenjem uputi uesnike na parnicu. Sud u reenju o upuivanju na parnicu odreuje predmet spora, ali tubeni zahtev ne mora da bude identian sa izrekom reenja ostav.suda. Naime, tuilac moe da vodi parnicu i po osnovama koji se u tom reenju ne spominju. Pravila o prekidu ostav.postupka i upuivanju na parnicu primenjuju se i kada su sporne injenice od kojih zavisi reenje prethodnog pitanja. Sud upuuje na parnicu onog uesnika ije je pravo manje verovatno. U praksi se ustalio satav da sudupuuje na parnicu onog uesnika koji svoje pravo temelji na zakonu protiv onog uesnika ije se pravo bazira na testamentu ili ugovoru, ako ova dva posla nisu evidentno nitava; takoe na parnicu se upuuje naslednik iz daljeg naslednog reda kada osporava injenice od kojih zavisi nasledno pravo naslednika blieg naslednog reda; slabiji u pravu je i brani drug koji tvrdi da je ostavioeva imovina nije njegova lina imovina ve tekovina suprunika.

Ostavinski sud donosi reenje o prekidu postupka i upuuje uesnike na parnicu i kada izmeu njih postoji spor o sastavu zaostavtine, pri emu je nebitno da li se uesnici spore oko injenica ili prava. Kada ostav.sud prekine postupak i uputi uesnike na parnicu odredie rok u kome je tuilac duan da podnese tubu, i prekid traje sve dok odluka suda ne postane pravosnana. Ako uesnik ne pokrene parnicu u odreenom roku, vanparnini sud nastavlja i dovrava ostavinski postupak ne uzimajui u obzir pravo za koje parnica nije bila pokrenuta. Potencijalni tuilac moe da podigne tubu i nakon isteka tog roka, pa i nakon pravosnanog okonanja ostavinskog postupka. Mogue je da ostavinski sud i sam rei sporno injenino pitanje, umesto da uesnike uputi na parnicu. Kada je na takav nain doneto reenje o nasleivanju uesnici i dalje, i nakon njegove pravosnanosti, mogu o spornom pitanju da povedu parnicu. Kada postoji spor o legatu uesnici se upuuju na parnicu, ali to nema za posledicu prekid ostavinskog postupka. (u tom sluaju legatar bi trebalo da zahteva da VP sud donese privremene mere obezbeenja) REENjE O NASLEIVANjU Kada sud utvrdi kojim licima pripada pravo na naslee proglaava ih za naslednike reenjem o nasleivanju. Reenje o nasleivanju je meritorna i konana odluka ostav.suda (donoenje deliminog reenja nije doputeno). deklarativnog karaktera je U reenju o nasleivanju se utvruje: 1. ta ini zaostavtinu 2. ko su naslednici ostavioca 3. koliki su njihovi nasledni delovi 4. koja prava pripadaju legatarima 5. koja prava na zaostavtini pripadaju drugim licima-plodouivanje i sl. Ukoliko su se na roitu za raspravljanje zaostavtine svi naslednici sporazumeli oko deobe zaostavtine onda se taj sporazum unosi u reenje o nasleivanju. U reenje o nasleivanju unosi se i legat, ali sud o ovom pravu moe da odlui i ranije pre nego to donese reenje o nasleivanju, ako naslednici ne osporavaju legat. Tada na zahtev legatara sud donosi posebno reenje o legatu.

11

Reenje o nasleivanju je deklaratornog karaktera, te je podobno za formalnu pravosnanost. Nakon to je ostavinski postupak okonan ne moe se ponovo raspravljati ista zaostavtina, niti doneti novo reenje o nasleivanju. Dakle, pravosnano reenje o nasleivanju obavezuje sve naslednike koji su uestvovali u ostavinskom postupku (sve formalne uesnike) u pogledu njihovih naslednih prava na zaostavtini. O naslednim pravima naslednika i legatara ne moe se vie odluivati ni u parninom ni u vanparninom postupku. Meutim, reenje o nasleivanju nema dejstvo materijalne pravosnanosti. Subjektivno, ono je obavezujue samo za formalne uesnike u ostavinskom postupku. Lice koje je naslednik, po normama ZON, moe i nakon pravosnanosti reenja o nasleivanju da ostvaruje svoja nasledna prava u parnici, iako uopte nije uestvovalo u ostav.postupku. Objektivno, deo reenja o nasleivanju kojim se utvruje sastav zaostavtine ne obavezuje ni formalne ni materijalne uesnike u ostav.postupku. Oni mogu i nakon pravosnanosti reenja o nasleivanju da istiu u parnici zahteve koji ne proizilaze iz naslednopravnog odnosa da se izdvoje pojedine stvari ili prava iz zaostavtine. PRAVNI LEKOVI: Prvostepeno reenje kojim se postupak okonava pobija se albom koja moe da se izjavi u roku od 15 dana. Naelo je dozvoljena revizija, jer je u postupku u kome se odluuje o imovinsko-pravnim stvarima revizija je dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi iznos od 100.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti. Protiv pravosnanog reenja o nasleivanju predlog za ponavljanje postupka ne moe se podneti (zato to reenje o nasleivanju ne stie materijalnu pravosnanost); Ako postoje razlozi za ponavljanje postupka iz ZPPa, zainteresovano lice svoja prava moe da ostvari u korektivnoj parnici. Naslednopravni zahtevi nakon pravosnanosti reenja o nasleivanju predstavljaju tzv. vanredna pravna sredstva sui generis----korektivne parnice. Tu spadaju: naknadno pronaena imovina, naknadno pronaeni testament, naslednopravni zahtevi materijalnih uesnika. Naknadno pronaena imovina Ako se po pravosnanosti reenja o nasleivanju pronae imovina za koju se u vreme donoenja reenja nije znalo da pripada zaostavtini sud nee ponoviti ostavinski postupak. Naknadno pronaena imovina se novim, dopunskim reenjem rasporeuje postojeim naslednicima na osnovu pravosnanog reenja o nasleivanju. Da bi se na ovaj nain postupilo nuno je da se svi naslednici saglase da naknadno pronaena imovina spada u zaostavtinu. Ako ranije nije raspravljena zaostavtina, sud e raspraviti zaostavtinu samo ako se pronaena imovina sastoji iz nepokretnosti. Ako se pronaena imovina sastoji iz pokretne imovine sud e raspraviti zaostavtinu samo na zahtev zainteresovanih lica. Ako se neki od naslednika ranije odrekao naslea, pa se pronae nova imovina, sud e ga pozvati radi davanja naslednike izjave i ako izjavi da se prima naslea na toj imovini sud ga upuuje da svoje pravo ostvari u parnici. Naknadno pronaen testament Ako se po pravnosnanosti reenja o nasleivanju ili reenja o legatu pronae testament ostavinski sud nee ponovo raspravljati zaostavtinu ve e obavestiti zainteresovana lica o proglaenju testamenta i upozoriti ih da mogu svoja prava na osnovu testamenta ostvariti u parninom postupku. Naslednopravni zahtevi materijalnopravnih uesnika Meterijalnopravni uesnik koji nije uestvovao u postupku za raspravljanje zaostavtine moe i posle pravosnanosti reenja o nasleivanju ili reenja o legatu da ostvaruje svoja nasledna prava u parnici. OBUSTAVA OSTAVINSKOG POSTUPKA Ostavinski postupak se obustavlja kada preminuli prema podacima iz smrtovnice nije iza sebe ostavio imovinu. (nije doputeno da naslednici zahtevaju da sud in abstracto vodi postupak radi utvrivanja ko su naslednici za sluaj da se zaostavtina naknadno pronae) Zaostavtina se ne raspravlja kada je ostavilac imao imovinu ali je njome raspolagao ugovorom o doivotnom izdravanju. Zaostavtina se ne raspravlja ni kada je umrli ostavio samo pokretnu imovinu a nijedno lice koja su pozvana na naslee ne trai da se ona raspravi. Pre donoenja reenja o obustavi postupka u

12

takvom sluaju, ostavinski sud je duan da prui naslednicima mogunost da se izjasne. Naslednici zadravaju pravo da naknadno trae otvaranje ostav.postupka. ZAOSTAVTINA BEZ NASLEDNIKA (ovo je dodue po lanu 127 koji je prestao da vai) Zaostavtina bez naslednika postoji kada se utvrdi da naslednika nema, kao i kada se ne zna da li ostavilac ima naslednike a nakon sprovedenog postupka (postupka pozivanja) niko se nije javio ko bi polagao pravo na naslee. Zaostavtina bez naslednika se na osnovu reenja ostavinskog suda predaje optini na ijoj teritoriji je ostavilac imao prebivalite, odnosno u nedostatku ovog boravite. Nepokretnost se predaje optini na ijoj se teritoriji nalazi.

134. Vanparnini postupci povodom ureenja imovinskih odnosa NAKNADA ZA EKSPROPRIACIJUU vanparninom postupku se odreuje visina naknade za eksproprisanu nepokretnost kada se korisnik eksproprijacije i raniji vlasnik nepokretnosti nisu sporazumeli o visini naknade, ili kada je njihov sporazum osporio javni pravobranilac. (pravilo je da se nadleni dravni organ uprave sporazume savlasnikom eksproprisane nepokretnosti o visini naknade koja treba da se isplati vlasniku; takav sporazum se zakljuuje u roku od 2 meseca nakon to je reenje o eksproprijaciji postalo pravosnano; sporazum predstavlja poravnanje zakljueno u upravnom postupku, te je izvrni naslov)

Ako organ uprave i raniji vlasnik nepokretnosti ne zakljue sporazum o visini naknade (u roku od 2 meseca od pravosnanosti reenja o eksproprijaciji), ili ako javni pravobranilac ospori njihov sporazum, optinski organ uprave nadlean za imovinsko-pravne poslove duan je da pravnosnano reenje o eksproprijaciji sa spisima bez odlaganja dostavi nadlenom sudu. Ako nadleni organ uprave to ne uini sud e, na inicijativu uesnika, sam zatraiti da mu se pravosnano reenje o eksproprijaciji sa spisima dostavi.Ako raniji sopstvenik eksproprisane nepokretnosti u toku postupka umre ili izgubi parninu sposobnost, a nema punomonika ili je njegovo boravite nepoznato, sud e mu postaviti privremenog zastupnika i o tome bez odlaganja obavestiti organ starateljstva.

Postupak odreivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost je hitan, i pokree se i vodi po slubenoj dunosti. O naknadi za eksproprisanu nepokretnost sud raspravlja i odluuje u veu sastavljenom od jednog sudije, kao predsednika vea, i dvojice sudija porotnika. U ovom postupku zakazivanje roita je obavezno. Naroito se na roitu sasluavaju korisnik nepokretnosti i bivi vlasnik iste, te se izvode dokazi o vrednosti nepokretnosti koje sud pribavlja po slubenoj dunosti. Na roite se poziva i javni pravobranilac, ako je on ocenio da sadrina sporazuma zakljuenog izmeu korisnika i biveg vlasnika ide na tetu drave. Uesnici mogu na roitu da se sporazumeju o obliku, obimu i visini naknade za ekspropirisanu nepokretnost. U tom sluaju sud donosi reenje koje je zasnovano na sporazumu uesnika, pri emu ceni da li je sporazum protivan javnom poretku. Uesnici u ovakvom sporazumu su duni da predvide rok za ispunjenje meusobnih obaveza, a ako oni to ne uine onda e to uraditi sud u reenju. Sporazum ima snagu i dejstvo sudskog poravnanja. Ako uesnici ne postignu sporazum, visina naknade se odreuje u skladu sa procenom svih okolnosti sluaja, a naroito se vodi rauna o tome da li nepokretnost predstavlja jedini izvor prihoda subjekta eksproprijacije, kakva je bila njena namena i sl. Nakon sprovedenog dokaznog postupka sud donosi reenje kojim odreuje oblik i visinu naknade za eksproprijaciju. Reenje o naknadi za eksproprisanu nepokretnost je kondemnatorno reenje, i predstavlja izvrni naslov. Protiv ovog reenja doputena je alba, koja moe da se izjavi u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja. Revizija je doputena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi iznos od 100 000 evra. Predlog za ponavljanje postupka nije dozvoljen (zato to uesnici u VP postupku mogu prema Zakonu o eksproprijaciji da u upravnom postupku ostvaruju svoje zahteve)

13

137. Izvrni postupak, pojam i obelejaSudski izvrni postupak je zakonom ureen postupak u kome se realizuju ovlaenja poverilaca iz pojedinih pravnih akata, i to na prinudan nain, primenom monopola sile drave. To je samostalni deo graanskog procesnog prava, i odvija se po drugaijim principima od onih u kognicionom postupku. Sudski izvrni postupak predstavlja nastavak kognicionog postupka, jer pravo na sudsku zatitu obuhvata i pravo titulara sudske odluke da drava prinudno izvri sudsku odluku protiv dunika.

138. Naela izvrnog postupkaU sudskom izvrnom postupku vae sledea naela: naelo dispozicije i naelo sudskog kretanja postupka, naelo formalnog legaliteta, naelo zatite dunika i vremenskog redosleda, naelo hitnosti i naelo pismenosti. Naelo dispizicije i naelo sudskog kretanja postupka Izvrni postupak se pokree predlogom za izvrenje koji sudu podnosi izvrni poverilac. U predlogu za izvrenje izvrni poverilac je duan da specificira predmete izvrenja (pokretne ili nepokretne stvari, potraivanja i sl.) kao i nain (sredstvo) izvrenja--- naelo dispozicije se dakle odnosi i na sadrinu predloga. Sud je principijelno vezan ovim predlogom. Sud moe na predlogstranaka (najee dunika) da odredi drugo sredstvo izvrenja od onog koje je odreeno u reenju o izvrenju, ali se takav predlog moe podneti samo do momenta preduzimanja prve izvrne radnje u postupku sprovoenja izvrenja.

Izvrni poverilac ne moe da preda blanko predlog oekujui da e sud sam da odredi predmet i sredstvo izvrenja. Od drugih dizpozitivnih radnji stranaka od znaaja je predlog izvrnog poverioca da se izvrenje odloi, te potpuno ili delimino povlaenje predloga za izvrenje. Kada izvrni poverilac povue predlog za izvrenje izvrni postupak se obustavlja, ali ne i kada se time dira u steena prava treih lica. (analogno pravilima ZPPa mogue je i odricanje od izvrenja) Od momenta kada je izvr.poverilac podneo predlog za izvrenje postupak se odvija po slubenoj dunosti, tj. u izvrnom postupku vai naelo sudskog kretanja postupka. Postupak prinudnog izvrenja moe da se pokrene i po slubenoj dunosti (naelo oficioznosti). To je sluaj sa postupcima naplate novanih kazni u parninom postupku izreenih zbog nepotovanja procesne discipline, naplate sudskih taksi i trokova parninog postupka, kao i naplate novanih kazni koje se izriu u izvrnom postupku. Kada se postupak pokree po slubenoj dunosti to znai da ga sud pokree; to za posledicu ima odstupanje od dvostranakog karaktera izvrnog postupka, tj. odsustvo izvrnog poverioca (jer je to nespojivo sa karakterom vrenja sudske funkcije). Naelo formalnog legaliteta Naelo formalnog legaliteta znai da je izvrni sud vezan tzv. izvrnom ispravom (pravosnanim pojedinanim aktom) koja slui kao osnov za izvrenje. On ne moe da preispituje da li je ona zakonita i tana. Izvrni sud je duan da bez odlaganja donese reenje o izvrenju kada mu je podnet predlog za izvrenje, ako su ispunjene i druge procesne pretpostavke. Naelo zatite dunika Izvrenje na imovini dunika se sprovodi uz primenu principa proporcionalnosti: poveriocu ne sme da se preda manje nego to potrauje, dok se duniku ne sme uzeti vie nego to duguje. Takoe potpuno namirenje poverioca ne sme da ima za posledicu da se dunik ekonomski uniti. Od ekonomske ruine dunik se titi tako to: izvrenje se sprovodi samo u obimu koji je dovoljan da se poverioevo potraivanje namiri sud moe po slubenoj dunosti ili na predlog stranaka da u reenju ogranii izvrenje na odreene predmete, ako je to dovoljno za namirenje potraivanja izvesne stvari koje ine osnov minimalne egzistencije dunika ne mogu da budu predmet izvrenja- odea, obua, predmeti line upotrebe, minimalna svota novca i sl. Kada se stvari koje su predmet izvrenja prodaju na javnoj drabi ili neposrednom pogodbom sud je duan da postigne najpovoljnije unovenje stvari. Naelo vremenskog redosleda Naelo vremenskog redosleda u IP vai u dva smisla: 1. sud je duan da predmete uzima u rad po vremenskom redosledu po kojem ih je primio

14

2. ako se na istoj stvari sprovodi izvrenje u korist vie izvr.poverilaca protiv istog izvr.dunika oni se namiruju onim redom kako su vremenski stekli pravo da se iz tog predmeta namire - prior tempore potior iure. Od principa vremenskog prioriteta se odstupa samo u dva sluaja: kada drugaiji redosled postupanja zahteva priroda potraivanja (alimentacija, vraanje radnika na rad, vraanje u posed...) kada to zahtevaju posebne okolnosti sluaja (okolnosti koje mogu da utiu na predmet izvrenja tj. na njegovu propast, oteenje ili umanjenje vrednosti) U izvrnom postupku vae jo tri principa koja se odnose na vremenski redosled namirenja: 1. princip realnog prioriteta - prvenstvo u namirenju se stie bez obzira na to kada je steeno pravo na namirenje (namirenje potraivanja zakonskog izdravanja). Vai kada je u pitanju namirenje novanih potraivanja prodajom nepokretnosti izvr.dunika: prvo se namiruju trokovi postupka, pa zatim potraivanja na osnovu zakonskog izdravanja, tek nakon toga namiruju se (ovim redom) poreske i druge dabine, potraivanja na osnovu naknade tete zbog oteenja zdravlja i sl. , potraivanja obezbeena zalonim pravom itd. 2. princip egaliteta, tj. jednakosti u namirenju - srazmerno namirenje poverilaca istog reda 3. princip ekskluziviteta- na odreenim predmetima se namiruju samo neka potraivanja (izvrenje na primanjima vojnih invalida moe da se odredi samo radi potraivanja za naknadu tete nastale usled oteenja zdravlja i sl) Naelo efikasnosti ZIP konkretizuje naelo efikasnosti na dva naina: Propisuje izuzetno kratke rokove za preduzimanje procesnih radnji. Postupak se sprovodi hitno; o predlogu za izvrenje sud je duan da donese reenje o izvrenju u roku od 3 dana od dana kada je predlog podnet; ako sud odreuje neki rok za preduzimanje procesnih radnji taj rok ne moe biti dui od 3 dana Za proputanje zakonskih ali i sudskih rokova vai prekluzija. U IP se ne primenjuju pravila o vraanju u preanje stanje, osim ako se ne pobija samo reenje o izvrenju. Takoe, u IP procesna disciplina se obezbeuje novanim kaznama. Naelo pismenosti Izvrni postupak se odvija na osnovu podnesaka. Roita se zakazuju izuzetno, ukoliko sud smatra da je to celishodno. Najznaajnija roita koja sud moe da zakae su: roite za odluivanje o predlogu za odlaganje izvrenja, i roite za odluivanje o predlogu za protivizvrenje. Na sudski izvrni postupak shodno se primenjuju odredbe ZPPa.

139. Subjekti izvrnog postupkaSubjekti izvrnog postupka su sud stranke i uesnici. U izvrnom postupku uestvuju jo i drugi organi kao to su: sudski izvritelj, Registar hartija od vrednosti, banka i sl. SUD Za odreenje i sprovoenje izvrenja stvarno je nadlean osnovni sud, a u privrednim stvarima privredni sud. Mesna nadlenost suda se odreuje shodno vrsti i sredstvu izvrenja, ali principijelno je predviena nadlenost suda na ijoj teritoriji izvrni dunik ima prebivalite. U prvom stepenu odluuje sudija pojedinac, a po pravnim lekovima vee sastavljeno od trojice sudija. STRANKE u izvrnom postupku su izvrni poverilac i izvrni dunik. Ko se smatra strankama u izvrnom postupku odreuje se prema sadrini izvrne isprave. Svojstvo izvrnog poverioca vezuje se za svojstvo titulara potraivanja, tj odreeno je materijalnopravno izvr.poverilac moe da bude samo ono lice koje je ujedno i titular potraivanja. Izvrni dunik odreen je isto procesno to je lice protiv koga se potraivanje ostvaruje. Da bi postao stranka u izvrnom postupku izvr.dunik ne mora da bude i obveznik inidbe iz materijalnopravnog odnosa.

15

Stranke u IP moraju da budu jasno odreene, i uvek mora tano da se zna u korist koga i protiv koga se sprovodi izvrenje. Ako to nije sluaj izvrna isprava nije podobna za izvrenje i sud e je reenjem odbaciti. Poseban sluaj se javlja kada nakon pravosnanosti sudske odluke koja predstavlja izvrni naslov doe do materijalnopravne sukcesije, tako da se izvrni postupak ne sprovodi u korist lica na koje glasi izvrna isprava ili protiv lica na koje glasi ista. Ukoliko se radi o sluaju univerzalne sukcesije sukcesor moe da povede ili nastavi izvrni postupak (svojstvo sukcesora se dokazuje konanom odlukom donetom u parninom, upravnom ili prekrajnom postupku). U sluaju singularne sukcesije (cesija) svojstvo sukcesora se dokazuje javnom ispravom ili overenom privatnom ispravom. UESNICI u izvrnom postupku su prvenstveno lica iji je imovinskopravni poloaj neposredno tangiran izvrnim postupkom. To su u prvom redu vlasnik stvari koja je obuhvaena popisom stvari koje su predmet izvrenja, te dunik samog izvrnog dunika kada je predmet izvrenja plenidba potraivanja koje izvr.dunik ima prema svom duniku. Drugi uesnici su banke, dravni organi i sl. SUDSKI IZVRITELj je lice zaposleno u sudu koje neposredno sprovodi radnje izvrenja ili obezbeenja; preduzima neposredne mere prinude prema izvrnom duniku, i u tu svrhu moe da zatrai i asistenciju policije (to je pomoni organ suda). Sudski izvritelj moe biti svako lice koje ispunjava uslove predviene Zakonom o dravnim slubenicim (*da je dravljanin RS, *da je punoletno, *daima optu zdravstvenu sposobnost, *da ima propisanu strunu spremu, *da nije osuivan na kaznu zatvora od najmanje est meseci, *da nije bio u radnom odnosu, u dravnom organu, koji je prestao zbog tee povrede dunosti iz radnog odnosa, *da ispunjava i druge uslove propisane zakonom, drugim propisima ili aktom o sistematizaciji radnih mesta, *i mora da ima poloen dravni struni ispit, koji ne mora da polae jedino ako ve ima poloen pravosudni ispit)

Sudski izvritelj, po nalogu i uz kontrolu izvrnog sudije, preduzima niz faktikih radnji u postupku. Sudski izvritelj ima ovlaenje da pretrauje stan i odeu izvrnog dunika, da otvara zakljuane prostorije ako izvr.dunik nije prisutan, da popisuje, procenjuje, oduzima i prodaje stvari izvr.dunika, te da iz dobijene cene namiruje poverioca. Sa druge strane on je duan da se stara da prilikom preduzimanja izvrnih radnji potuje linost izvr.dunika i lanova njegovog domainstva. Stranke i ostali uesnici u postupku ne mogu da uloe nikakvo pravno sredstvo protiv nezakonitih i nepravilno preduzetih izvrnih radnji. One o tome mogu samo da podneskom izveste sud, koji takve radnje moe reenjem ukinuti.

140. Tok izvrnog postupkaIzvrni postupak se odvija u dva stadijuma: * prvi stadijum poinje kada izvrni poverilac podnese sudu predlog za izvrenje. U ovom stadijumu sud nakon ispitivanja predloga donosi reenje o izvrenju, ili predlog odbija kao neosnovan, ili ga odbacuje ako se nisu stekle procesne pretpostavke za donoenje reenja o izvrenju (tj. ako je nedoputen). * drugi stadijum se odvija na osnovu zakljuaka suda i u njemu se sprovodi izvrenje, odnosno preduzimaju izvrne radnje. Da bi drugi stadijum otpoeo nije nuno da reenje o izvrenju postane pravosnano. Izvrni postupak se deli na: opti i posebne izvrne postupke. Posebni izv.prostupci se sprovode u trgovinskim stvarima; a postoji i skraeni izvr.postupak.

141. Odreivanje izvrenjaOpti izvrni postupak se odreuje i vodi na osnovu izvrne ili verodostojne izprave. Predlog za izvrenje podnosi izvrnom sudu izvrni poverilac. Predlog za izvrenje mora da sadri zakonom predviene sastojke (naznaenje izvr.poverioca i dunika, naznaenje izvrne isprave, odreenje sredstava izvrenja, odreenje obaveze izvr.dunika, odreenje predmeta izvrenja) koji su neophodni za sprovoenje izvrenja. Uz predlog za izvrenje prilae se i izvrna ili verodostojna isprava (u originalu ili overenoj kopiji), kao i potvrda o izvrnosti. Prilaganje fotokopije izvrne isprave ini predlog za izvrenje neurednim i sud e ga zbog toga odbaciti, osim ako su izvrni sud i sud koji je doneo izvrnu ispravu identini. Izvrni postupak poinje da tee kada izvrni sud dostavi izvrnom duniku predlog za izvrenje. Dostavljanje se vri po pravilima o linom dostavljanju. Poetak toka izvrnog postupka ne nastupa litispendencija, jer bi to bilo protivno cilju izvrnog postupka i naelu efikasnosti. Tako da izvr.poverilac moe protiv izvr.dunika da povede dva istovremena paralelna postupka po istoj izvrnoj ispravi, istim ili razliitim sredstvom izvrenja. U

16

sluaju da se jedan postupak izvrenja okona potpunim namirenjem poverioca drugi postupak se obustavlja. U izvrnom postupku sud donosi reenja i zakljuke. Zakljucima sud nalae strankama ili organima u postupku preduzimanje odreenih procesnih radnji, tj. upravlja itvr.postupkom. Protiv zakljuaka nije doputeno izjavljivanje pravnih lekova. O predlogu za izvrenje sud odluuje reenjem o izvrenju. O predlogu za izvrenje sud mora da odlui u roku od 3 dana od njegovog podnoenja, donoenjem odgovarajueg reenja (donosi se ili reenje o izvrenju, ili reenje kojim se predlog odbija, ili reenje kojim se predlog odbacuje). O odreivanju izvrenja sud odluuje na osnovu podataka sadranih u predlogu za izvrenje i priloenih isprava. Izvrnom duniku se ne prua mogunost izjanjavanja, a o pokretanju postupka se ne obavetava ako sud odbaci predlog za izvrenje kao nedoputen ili ga odbije kao neosnovan. Reenje kojim se usvaja predlog za izvrenje i odreuje izvrenje naziva se REENjE O IZVRENjU. U njemu moraju biti navedeni sledei podaci: izvrni poverilac i izvr.dunik, izvrna (odnosno verodostojna) isprava o potraivanju, potraivanje izvr.poverioca, sredstvo i predmet izvrenja kao i svi drugi podaci potrebni za sprovoenje izvrenja. U reenju o izvrenju sud nalae izvr.duniku da u odreenom roku (8, odnosno 3 dana) namiri potraivanje zajedno sa trokovima izvrenja. Sud ne obrazlae reenje o izvrenju kojim predlog za izvrenje usvaja, ali ako se predlog odbacuje ili odbija onda reenje mora biti obrazloeno. U reenju o izvrenju donetom na osnovu verodostojne isprave sud obavezuje izvrnog dunika da u roku od 8 dana, a u meninim i ekovnim sporovima u roku od 3 dana po dostavljanju reenja, namiri potraivanje zajedno sa odmerenim trokovima i odreuje izvrenje radi ostvarivanja tih potraivanja. Ovo reenje ima dvojak sadraj i funkciju u postupku. U prvom delu se utvruje obaveza izvrnog dunika da plati utvrenu sumu novca (to je odluka suda o predmetu spora na nain kako se odluuje u postupku izdavanja platnog naloga), a u drugom delu sud odreuje izvrenje, tj. sam nain/sredstvo izvrenja. Reenje o izvrenju se dostavlja i izvrnom poveriocu i izvrnom duniku. Kada je u pitanju izvrenje na novanom potraivanju reenje o izvrenju se dostavlja i duniku izvrnog dunika. Reenje o izvrenju nad sredstvima na raunu izvrnog dunika se dostavlja i i organizaciji za prinudnu naplatu.reenje o izvrenju nad pokretnim stvarima dostavlja se izvr.duniku neposredno pre preduzimanja prve izvrne radnje. Reenje kojim se odbija predlog o izvrenju se dostavlja samo izvr.poveriocu.

142. Sprovoenje izvrenjaIzvrenje se sprovodi preduzimanjem izvrnih radnji (sredstava izvrenja) koje imaju za cilj da se prinudno naplati poverioevo potraivanje. Sredstva izvrenja se sprovode na predmetima izvrenja. Predmeti izvrenja jesu stvari i prava izvr.dunika na kojima se sprovodi izvrenje. Sredstva izvrenja (izvrne radnje) radi namirenja NOVANIH POTRAIVANjA su: 1. popis, procena i prodaja pokretnih stvari izvr.dunika 2. utvrivanje vrednosti i prodaja nepokretnosti izvr.dunika 3. zaplena potraivanja dunika prema njegovom duniku i prenos potraivanja na izvrnog poverioca 4. plenidba dela zarade i njen prenos na izvrnog dunika 5. zaplena tednog uloga ili tekueg rauna dunika i isplata potraivanja poveriocu 6. zaplena, procena i prodaja hartija od vrednosti izvr.dunika 7. prenos potraivanja s rauna izvr.dunika na raun izvr.poverioca Sredstva izvrenja radi realizacije NENOVANIH POTRAIVANjA jesu: 1. oduzimanje i predaja stvari izvrnom poveriocu 2. ispranjenje i predaja nepokretnosti izvr.poveriocu 3. izvrenje obaveze tako to tree lice preduzima dugovanu radnju umesto izvr.dunika 4. prinuda nad dunikom kada dugovanu radnju samo on moe da izvri 5. vraanje stvari u posed izvr.poveriocu 6. predaja deteta izvr.poveriocu 7. vraanje zaposlenog na rad 8. fizika deoba stvari 9. zasnivanje prava na nepokretnosti upisom u javnu knjigu 10. izdejstvovanje izjave volje Sredstva izvrenja su u Zakonu data numerus clausus. Stranke ne mogu da zakljuuju procesne ugovore kojima bi proirile sredstvo izvrenja ili predvidele da je izvrenje mogue i na predmetima

17

koje zakon izriito iskljuuje. Meutim doputeni su procesni ugovori kojima stranke obostrano ograniavaju sredstva i predmete izvrenja ili se stranke uzajamno sporazumevaju da nee povesti ili sprovesti postupak izvrenja za odreeni rok.

143. Izvrni postupak na osnovu izvrne ispraveOpti izvrni postupak se odreuje i sprovodi na osnovu izvrne ili verodostojne isprave. Izvrna isprava je pojedinani pravni akt kojim je autoritativno utvreno postojanje potraivanja. Izvrne isprave su samo one isprave koje zakon odreuje da se smatraju izvrnim, tj. date su u Zakonu numerus clausus. IZVRNE ISPRAVE su: 1. izvrna sudska odluka 2. izvrno sudsko poravnanje 3. izvrna odluka donete u upravnom ili prekrajnom postupku (samo ako glasi na novanopotraivanje)

4. poravnanje doneto u upravnom postupku 5. druge isprave koje se na osnovu posebnih zakona smatraju izvrnim ispravama Izvrnom sudskom odlukom smatra se: * presuda suda * reenje suda * platni nalog * kao i druga odluka donesena u postupku pred sudom, arbitraom i Sudom asti Privredne komore. Svojstvo izvrne isprave imaju samo kondemnatorne presude i kondemnatorna reenja. Strane sudske i arbitrane odluke imaju svojstvo izvrne isprave ako su prole test egzekvature pred domaim sudom. Ipak i na osnovu strane sudske i arbitrane odluke koja nije priznata u RS moe se povesti izvrni postupak, i tada je priznanje iste prethodno pitanje u izvrnom postupku. Izvrnu ispravu predstavlja i izvod iz Registra zaloge.Podpitanje - koje vi izvrne isprave znate? ---- odgovor, tj. primeri: reenje o deobi zajednike stvari, reenje o naknadi za eksproprisanu nepokretnost, reenje o izricanju novanih kazni, reenje o restituciji (kod protivizvrenja)

Izvrna isprava mora da bude izvrna i podobna za izvrenje. Izvrna isprava postaje izvrna kada je pravosnana i kada istekne paricioni rok (rok za dobrovoljno izvrenje). Paricioni rok se odreuje u samoj izvrnoj ispravi, a ako on nije naveden to ini sud reenjem o izvrenju. Par.rok poinje da tee kada se izvrna isprava dostavi izvr.duniku. Izvrna isprava e postati izvrna iako nije pravosnana ako je zakonom propisano da alba ne zadrava izvrenje.Po prirodi stvari rok za dobrovoljno izvrenje obaveze se odreuje samo u kondemnatornim sudskim odlukama koje glase na injenje. Momenat nastupanja izvrnosti kondemnatornih sudskih odluka koja glase na neinjenje ili trpljenje koindicira po pravilu sa momentom nastupanja pravosnanosti sudske odluke. Kada je u izvrnoj ispravi dunik obavezan na plaanje ili izvrenje inidbe, izvrnost nastupa tek kada je potraivanje dospelo. Izvrnost izvr.isprave nastupa razliito kod osuda na inidbu koje su vezane za ispunjenje uslova ili nastupanje roka. Kada je dospelost inidbe vezana za nastupanje roka koji je kalendarski odreen izvrni poverilac ne mora da dokazuje nastupanje roka. Drugaije je sa ispunjenjem uslova. Izvr.poverilac je duan da dokae da je uslov nastupio, i to tako to izvrnom sudi podnosi javnu ispravu ili overenu privatnu ispravu. Ako izvr.isprava sadri obavezu istovremenog ispunjenja obaveze izvr.poverioca i izvr.dunika, izvrnost nastupa kada izvr.poverilac podnese sudu bilo kakav dokaz da je obezbedio ispunjenje svoje obaveze. Ako sudska odluka glasi na proputanje ili trpljenje ona postaje izvrna i bez isteka paricionog roka, tj. u momentu kada nastupi njena pravosnanost. Izuzeci postoje onda kada je u samoj ispravi naveden paricioni rok. Sudsko poravnanje postaje izvrno ako je potraivanje koje je u njemu sadrano dospelo. Dospelost istog se dokazuje zapisnikom o sudskom poravnanju, javnom ispravom ili po zakonu overenom ispravom.

Kada izvrna isprava stekne svojstvo izvrnosti na nju se stavlja klauzula (potvrda) izvrnosti, koja predstavlja slubenu potvrdu da je isprava stekla svojstvo izvrnosti i procesnu pretpostavku za voenje izvrnog postupka. Potvrdu izvrnosti daje onaj dravni organ koji je odluivao u prvom stepenu. Stavlja se u formi beleke na otpravak sudske odluke. Da bi izvrna isprava bila podobna za izvrenje u njoj mora da je tano naznaen izvrni poverilac i izvrni dunik, kao i predmet, vrsta, obim i vreme izvrenja. U njoj mora tano da bude navedeno na koje injenje, neinjenje, trpljenje ili proputanje se izvrni dunik obavezuje ili koju tano stvar je duan da preda poveriocu. Svaka dvosmislenost ili nejasnoa u tenoru isvrne isprave ima za posledicu da ona nije podobna za izvrenje. Ako je predmet izvrenja nepokretnost, a ona nije potpuno odreena u tenoru sudske odluke ali je odrediva iz obrazloenja sudske odluke, izvrna isprava jeste podobna za izvrenje. Ako je predmet izvrenja pokretna

18

stvar izvr.isprava nije podobna za izvrenje ako ne sadri taan opis, koliinu, tanu oznaku vrste, taan rok za ispunjenje obaveze. Kada dunik ima pravo po izvr.ispravi da bira izmeu vie razliitih predmeta obaveze poverilac je duan da u predlogu naznai predmet ispunjenja obaveze. Kod alternativnih obaveza, dunik se oslobaa obaveze ako je izvr.poveriocu platio novac pre nego to je poverilac primio ispunjenje obaveze u izvrnom postupku na drugi nain.

144. Pravni lekovi u optem izvrnom postupkuU izvrnom postupku doputeni su samo redovni pravni lekovi: alba i prigovor. Revizija i predlog za ponavljanje postupka ukljuujui tu i direktnu reviziju su izriito nedoputeni. Zahtev za zatitu zakonitosti nije izriito zabranjen (dakle u naelu je doputen), ali krug oficijelnih ovlaenja izvrnog suda predstavlja realnu smetnju korienju ovog pravnog leka. Pravne lekove u IP mogu da ulau lica iji je pravnoimovinski poloaj tangiran reenjem o izvrenju, a to su u prvom redu stranke. To mogu da budu i trea lica ija je imovina zahvaena reenjem o izvrenju, i ona imaju pravo na prigovor. Protiv reenja donetog u prvom stepenu moe se izjaviti alba, osim ako je zakonom propisano da alba nije dozvoljena. Reenja o izvrenju doneto na osnovu verodostojne isprave i reenje o izvrenju doneto u skraenom postupku mogu se pobijati samo prigovorom. alba i prigovor mogu se izjaviti u roku od 3 dana od dana dostavljanja reenja. alba ne odlae izvrenje reenja, osim ako zakonom nije drugaije odreeno.

ALBAalba je pravni lek koji izvr.dunik ulae kako bi otklonio izvrnost izvrne isprave. Izvrni dunik moe reenje o izvrenju pobijati albom, osim reenja o izvrenju donetog na osnovu verodostojne isprave i reenja o izvrenju donetog u skraenom postupku, koja se mogu pobijati prigovorom. Izvrni poverilac moe reenje o izvrenju pobijati u delu koji se odnosi na trokove izvrenja, i moe pobijati reenje kojim je predlog za izvrenje odbijen. Reenja donesena u toku sprovoenja izrnog postupka mogu se pobijati albom osim ako zakon to izriito zabranjuje. Sudovi u Srbiji primenjuju princip falsa demonstratio non nocet - ako je izvr.dunik pogreno nazvao pravni lek prigovorom sud ga uprkos tome nee odbaciti, ve e ga tretirati kao albu protiv reenja o izvrenju. alba se moe izjaviti iz razloga koji spreavaju izvrenje. Ti razlozi mogu da se podele na procesne, materijalne i izvrne smetnje. 1. procesni razlozi ako sud koji je doneo reenje o izvrenju nije nadlean ako isprava na osnovu koje je odreeno izvrenje nema svojstvo izvrne isprave ako odluka na osnovu koje je doneseno reenje o izvrenju nije izvrna ako je odluka na osnovu koje je doneseno reenje o izvrenju ukinuta, ponitena ili preinaena ako je poravnanje na osnovu kog je doneseno reenje o izvrenju stavljeno van snage; 2. materijalni razlozi ako nije protekao rok za namirenje potraivanja ili ako nije nastupio uslov koji je odreen poravnanjem ako je potraivanje prestalo na osnovu injenice koja je nastupila posle izvrnosti odluke ili pre toga, ali u vreme kad izvrni dunik to nije mogao da istakne u postupku iz kog potie izvrna isprava, odnosno ako je potraivanje prestalo na osnovu injenice koja je nastupila posle zakljuenog poravnanja 3. izvrne smetnje ako je izvrenje odreeno na stvarima, novanom potraivanju i drugim pravima koji su izuzeti od izvrenja, odnosno na kojima je mogunost izvrenja ograniena ako je izvrni poverilac odloio ispunjenje obaveze za vreme koje jo nije isteklo (tj. odlaganje izvrenje po predlogu poverioca) ako je protekao rok u kome se po zakonu moe predloiti izvrenje ako potraivanje nije prelo na izvrnog poverioca, odnosno ako obaveza nije prela na izvrnog dunika - nedostatak stvarne legitimacije

19

U izvrnom postupku mogue je izjaviti neblagovremenu albu iz dva razloga (izvr.dunik to moe), sve dok izvrenje ne bude sprovedeno: 1. kada je potraivanje prestalo na osnovu injenice koja je nastupila posle izvrnosti izvr.isprave ili posle zakljuenja sudskog poravnanja 2. kada je potraivanje prestalo na osnovu injenice koja je postojala pre izvrnosti izvrne isprave ali u vreme kad izvrni dunik to nije mogao da istakne u postupku iz kog potie izvrna isprava alba se podnosi onom sudu koji je doneo reenje o izvrenju; rok je 3 dana od dana dostavljanja reenja. alba nema suspenzivno dejstvo. alba na reenje o izvrenju se dostavlja izvr.poveriocu na odgovor. Rok za odgovor je 3 dana od dana dostavljanja. Po prijemu odgovora na albu,ili po isteku roka za istu, sud moe ako oceni da je to potrebno zakazati roite za raspravljanje o albi. Prvostepeni sud povodom albe moe da donese sledee odluke: da odbaci albu kao nedoputenu (odbacuje se ako je nepotpuna, nedozvoljena ili neblagovremena a ne postoje razlozi za razmatranje neblagovremene albe) sam da usvoji albu kao osnovanu, u celosti ili delimino, i tada ukida reenje o izvrenju, obustavlja izvrenje u celosti ili delimino, i ukida sprovedene radnje ---protiv ovog reenja dozvoljena je alba drugostepenom sudu ako ne odlui da sam reava o albi dostavie je na reavanje drugostepenom sudu Prvostepeni sud ne moe sam da odbije albu kao neosnovanu, u celosti ili delimino.

PRIGOVOR TREEG LICAOvim pravnim lekom tree lice zahteva od suda da proglasi nedoputenim izvrenje na predmetu odreenom reenjem o izvrenju tvrdei da na tom predmetu ima pravo koje spreava izvrenje.Izvrni postupak se sprovodi samo na stvarima i pravima koja se nalaze u imovini dunika. Stvari koje ine imovinu treih lica mogu biti predmet izvrenja samo ako je to lice saglasno sa izvrenjem. Meutim prilikom izvrenja na pokretnim stvarima popisuju se sve stvari koje se nalaze u dravini izvr.dunika tako da se moe desiti da predmet izvrenja postanu i stvari koje su u vlasnitvu treih lica (isto tako u izvr.postupku vai pretpostavka da su brani drugovi suvlasnici na jednakim delovima i to na svim stvarima koje se zateknu u kui).. Zbog toga ZIP daje mogunost treim licima da uloe prigovor i zahtevaju da sud proglasi izvrenje nedoputenim na predmetu koji je u njihovom vlasnitvu.

Prigovor moe da se izjavi poev od popisa stvari pa sve do okonanja izvrnog postupka. U prigovoru tree lice mora da uini najmanje verovatnim da ima pravo na stvari koje spreava izvrenje. Prigovor je remonstrativan pravni lek (podnosi se onom sudu koji je odluivao u prvom stepenu, koji je doneo reenje o izvrenju) i ogranien na specifian nain jer se njime ne pobija reenje o izvrenju u celini nego samo u delu koji se odnosi na predmet izvrenja. Prigovor se dostavlja izvr.poveriocu koji se poziva da se u roku od 3 dana od dana dostavljanja izjasni o prigovoru. Ako se izvr.poverilac pozitivno izjasni o prigovoru tada dolazi do ogranienja izvrenja - predmet izvrenja se izuzima (izluuje) od izvrenja. Ako se izvr.poverilac ne izjasni o prigovoru ili ga ospori sud tada moe da donese sledee odluke: - moe da odbaci prigovor reenjem, ako tree lice ne uini verovatnim da u pogledu predmeta izvrenja ima pravo koje spreava izvrenje - ako oceni da je prigovor osnovan sud e reenjem uputiti tree lice da protiv izvr.poverioca pokrene parnicu u roku od 15 dana. Tree lice je tada duno da podigne izlunu tubu kojom trai da parnini sud proglasi izvrenje na odreenoj stvari nedoputenim (ova tuba je preobraajnog karaktera). Pri tome prigovor treeg lica i podizanje izlune tube ne spreavaju dalje sprovoenje izvrnog postupka, ali tada tree lice moe da zahteva odlaganje izvrenja. Protiv reenja o upuivanju na parnicu nije dozvoljena alba. Tree lice moe sve do okonanja izvrnog postupka po sopstvenoj inicijativi, bez upuivanja suda, da pokrene parnini postupak sa zahtevom da se izvrenje proglasi nedoputenim. Tuenastrana u postupku po izlunoj tubi je izvr.poverilac, a ako se izvrni dunik protivi izuzimanju predmeta onda i on moe biti obuhvaen tubom u svojstvu suparniara (pasivni suparniar).

Ako je tubeni zahtev po izlunoj tubi usvojen do okonanja izvr.postupka sud je duan da na predlog treeg lica obustavi izvrni postupak.VRAANjE U PREANjE STANjE

20

Podnoenje predloga za vraanje u preanje stanje u IP je doputeno samo ako je proputen rok da se izjavi: * alba protiv reenja o izvrenju *prigovor protiv reenja o izvrenju donetog na osnovu verodostojne isprave Rok za podnoenje predloga za vraanje u preanje stanje je 3 dana (za ostala pravila shodno se primenjuju odredbe ZPP).

o PRIGOVORU protiv reenja o izvrenju donetog na osnovu verodostojne isprave ima u okviru pitanja 147.

145. Odlaganja i obustava izvrenjaODLAGANjE izvrenja predstavlja privremeno obustavljanje procesnih aktivnosti. Izvrenje se moe odloiti potpuno ili delimino, po predlogu stranaka ili treih lica. U predlogu za odlaganje izvrenja mora da se naznai rok za koji se trai odlaganje. Odlaganje moe da bude fakultativno i obavezno. 1. Fakultativno odlaganje Sud moe, potpuno ili delimino, da odloi izvrenje ako su kumulativno ispunjeni uslovi: da dunik uini verovatnim da bi mu sprovoenje izvrenja nanelo nenadoknadivu ili teko nadoknadivu tetu, i da za odlaganje postoje opravdani razlozi koje dunik dokazuje javnom ispravom ili privatnom ovrenom ispravom Po ovakvom predlogu izvrnog dunika sud je obavezan da zakae i odri roite. U ovom sluaju izvrenje se moe odloiti samo jednom i ne moe biti due od 90 dana. 2. Obavezno odlaganje Na predlog izvrnog dunika sud e, u potpunosti ili delimino, odloiti izvrenje ako izvr.dunik uini verovatnim da bi sprovoenjem izvrenja pretrpeo nenadoknadivu ili teko nadoknadivu tetu i ako se stekao jedan od uslova: ako je prvostepenom odlukom izvrna isprava stavljena van snage ako je prvostepenom odlukom ponitena arbitrana odluka na osnovu koje je odreeno izvrenje ako je prvostepenom odlukom ukinuta izvrnost izvrne isprave ako izvr.poverilac nije ispunio i ne pokazuje spremnost da istovremeno ispuni svoju dospelu obavezu Kod obaveznog odlaganja izvrenje se odlae do okonanja parninog postupka ili postupka za ponitaj arbitrae. Ako iz bilo kog razloga odredi odlaganje izvrenja, sud moe da zahteva od izvr.dunika da poloi jemstvo. Sud moe da odloi izvrenje i na predlog izvr.poverioca. Na predlog izvrnog poverioca sud e potpuno ili delimino odloiti izvrenje ako sprovoenje izvrenja nije otpoelo. Ako je sprovoenje izvrenja otpoelo, a izvrni dunik se u roku koji mu je sud odredio izjasni protiv odlaganja, sud e odbiti predlog za odlaganje. Sud moe da odloi izvrenje i na predlog treeg lica (koje je podnelo prigovor protiv reenja o izvrenju ili podiglo izlunu tubu) ako oceni da bi to lice pretrpelo znatniju tetu sprovoenjem izvrenja. Izvrenje se odlae do okonanja parninog ili drugog postupka. Pri tome moe odrediti da u roku od 8 dana od dana dostavljanja reenja tree lice poloi jemstvo u visini potraivanja. Javni tuilac, takoe, moe da zahteva odlaganje ili prekid izvrenja ako odlui da podigne zahtev za zatitu zakonitosti protiv izvrne isprave. Izvrenje uvek nastavlja sud po slubenoj dunosti, po isteku vremena za koje je odloeno. Do nastavka izvrnog postupka moe doi i ranije po predlogu izvr.poverioca, pod uslovom da uini verovatnim da su prestali razlozi za odlaganje ili ako poloi jemstvo. OBUSTAVA Okonanje izvrnog postupka nastupa potpunim namirenjem izvrnog poverioca (redovan vid okonanja). Do okonanja izvrnog postupka dolazi i usled nekih drugih razloga koji spreavaju sprovoenje izvrenja obustava izvr.postupka. Do obustave izvr.postupka moe doi po slubenoj dunosti ili po predlogu stranaka. Izvrenje se obustavlja po slubenoj dunosti: kada je izvrna sprava pravosnano ukinuta, preinaena, ponitena ili stavljena van snage, kada je potvrda o izvrnosti pravosnano ukinuta (ukinuta izvrnost izvrne isprave)

21

kada se utvrdi da je potraivanje prestalo usled propasti predmeta izvrenja (kada izvrenje postane faktiki nemogue) usled prebijanja potraivanja (gaenje potraivanja) kada umre stranka odnosno prestane da postoji stranka koja nema pravnog sledbenika kao i iz drugih zakonom odreenih razloga. O obustavi reenja sud odluuje reenjem kojim ukida i sve sprovedene izvrne radnje, ako se time ne dira u steena prava treih lica. Po predlogu stranaka sud e obustaviti izvrenje ako sud usvoji albu u izvrnom postupku, ako izvr.poverilac ne predujmi trokove izvrnog postupka...

146. Novane kazne i sudski penaliNovane kazne i sudski penali predstavljaju posebno sredstvo pritiska na izvrnog dunika i druga lica koja uestvuju u izvr.postupku. NOVANA KAZNA se moe izrei i izvriti prema izvr.duniku, duniku izvr.dunika, banci i drugim fizikim i pravnim licima ako ne postupe po nalogu ili zabrani izreenoj u izvrnom postupku. Fizikom licu se moe izrei kazna u rasponu od 30.000 do 150.000 dinara, a pravnom licu u iznosu od 30.000 do 1.500.000 dinara. O novanoj kazni sud odluuje reenjem u kojem se odreuje i rok za njeno plaanje (reenje o izricanju novane kazne ima znaaj izvrne isprave). Protiv reenja o izricanju novane kazne doputena je posebna alba u roku od 3 dana od dana prijema reenja. Ako lice kojem je izreena novana kazna istu ne isplati dobrovoljno sud je naplauje po slubenoj dunosti. Ako lice kojem je novana kazna izreena ne postupi po ponovljenom nalogu ili i dalje postupa protivno izreenoj zabrani kazna se moe ponovo izrei, i tada se donosi reenje o sprovoenju prethodne kazne. Izricanje i izvrenje se ponavlja sve dok se ne postupi u skladu sa odlukom koja je bila povod za odreenje novane kazne, a najvie do desetostrukog iznosa prve izreene kazne.Primeri novanih kazni: *neizvrenje obaveze na injenje, neinjenje ili trpljenje kod nezamenljivih radnji - kod njih nije mogue prinudno izvrenje pa se dunik novanim kaznama primorava na izvrenje; *novane kazne u postupku prinudnog oduzimanja deteta; *novane kazne u postupku izvrenja obaveze vraanja zaposlenog na rad

SUDSKE PENALE sud odreuje po zahtevu izvr.poverioca, ako je pravilima obligacionog prava predvieno njihovo plaanje zbog neispunjenja nenovane obaveze. Zahtev se moe postaviti pod uslovom da je postojanje te obaveze utvreno pravosnanom sudskom odlukom. Druge vrste izvrnih isprava ne mogu posluiti kao osnov za odreenje sudskih penala. Zahtev za odreenje plaanja sudskih penala podnosi se onom sudu koji je nadlean za izvrenje odluke kojom je utvrena nenovana obaveza. Sud o zahtevu odluuje reenjem kojim obavezuje izvr.dunika na plaanje sudskih penala. Protiv reenja o usvajanju ili odbijanju zahteva za odreenje sudskih penala doputena je alba. Reenje o odreivanju sudskih penala ima znaaj reenja o izvrenju, i sprovodi se prema pravilima za izvrenje novanog potraivanja. Sudski penali se, za razliku od novanih kazni, ne izriu jednokratno ve za svaki dan/nedelju/mesec ili drugi vremenski period u kojem dunik kasni sa ispunjenjem obaveze. Taj period je organien na vreme do momenta podnoenja predloga za izvrenje potraivanja (od podnoenja zahteva za plaanje penala do podnoenja predloga za prinudno izvrenje). Po prijemu predloga za izvrenje sud reenjem ukida obavezu plaanja sudskih penala za ubudue. Dunik ima pravo da zahteva smanjenje iznosa dosuenih penala ako, po njihovom odreivanju a pre nego to poverilac podnese predlog za izvrenje, dobrovoljno ispuni svoju nenovanu obavezu. Izricanje sudskih penala i odreivanje novanih kazni ne moe da bude kumulativno. Izvrni poverilac sam optira za jednu od ove dve varijante.

147. Izvrni postupak na osnovu verodostojne ispraveIzvrni postupak moe da se odredi i sprovede bez izvrne isprave, samo na osnovu verodostojne isprave. U ovom sluaju ne postoji sudska odluka ili odluka doneta u upravnom

22

postupku kojom je prethodno na nesumnjiv i autoritativan nain utvreno postojanje potraivanja. Potraivanje se dokazuje odreenim kvalifikovanim dokaznim sredstvima - verodostojnim ispravama. Verodostojne isprave su u Zakonu date enumerativno: 1. menica i ek sa protestom i povratnim raunom 2. obveznica i druga hartija od vrednosti izdata u seriji 3. faktura (raun); 4. izvodi iz poslovnih knjiga za cenu komunalnih usluga, isporuku vode, toplotne energije, i sline usluge 5. javna isprava koja konstituie izvrivu novanu obavezu, osim stranih javnih isprava 6. bankarska garancija 7. akreditiv 8. overena izjava izvrnog dunika koja ovlauje izvrnog poverioca na prenos novanih sredstava Verodostojna isprava je podobna za izvrenje ako su u njoj naznaeni izvrni poverilac i izvrni dunik, predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze. Ako verodostojna isprava predstavlja i sredstvo plaanja, na zahtev izvrnog poverioca uz ispunjenje odgovarajuih uslova, moe biti pokrenut skraeni izvrni postupak. Izvrni poverilac podnosi sudu predlog za izvrenje i vero