Indirektne tehnike

7/24/2019 Indirektne tehnike

1/37


2/37


3/37

Indirektne tehnike


4/37

Istraiva indirektno zakljuuje oispitanikovom stavu.

Ponekad ispitanik i ne zna da jepredmet ispitivanja (ponaanje), anekada ne zna ta se ispituje, ili semere reakcije koje se ne moguvoljno kontrolisati


5/37

Zato se koriste:

rutveni pritisak(sankcije,samoprikazivanje, skrivanje predrasuda)

Pro!lemi sa "ormulisanjem sopstvenogstava(deca, manje obrazovani)

#ada ne elimo da odmah otvorenoiznesemo cilj istraivanja


6/37

Testovi znanja

1. Ko je bio najkorisniji igra u !" #igi upret$odnom ko#u%

&. Ko je postigao najvie koeva%'. Ko je imao najvie skokova%

. Ko je trenutno prvi u istonoj #igi%

. Koji je bio najve*i trans+er u pret$odnompre#aznom roku%


7/37

Testovi znanja

-retpostavka je da je znanje #inearno povezanosa stavom.

to imamo pozitivniji stav, ve*e je interesovanje

za temu i stiemo vie znanja. e mora da bude/ priprema za diskusiju:

kato#iki svetenici o marksizmu, borci protiv

nuk#earne energije... esti u medijima

0kriva, para#e#na sa apcisom


8/37

-rividni testovi znanja

-re trideset godina, u vreme v#asti 2osipa!roza Tita, prosena p#ata je iznosi#a:

a) po#ovinu potroake korpe b) tri potroake korpe

i jedan odgovor nije taan, oba supreterivanje a#i u suprotnim smerovima


9/37

-rojektivne te$nike


10/37

3ozencvajgov test +rustracije


11/37

4ra+ike ska#e -ejak

prijate#j555

(ko#a)

eprijate#j


12/37

6izio#oke reakcije (5, %)


13/37

-onaanje

7a -jer 8 Kinezi%

9i#gram izgub#jena pisma;

Tipino a#bansko i#i jevrejsko ime


14/37

$ogardusova skala

socijalne distance


15/37

2edna od ska#a koja bi treba#o da ispunjava4utmanove kriterijume ska#abi#nosti i zato senaziva prototipom kumu#ativni$ ska#a.

-ojam =ocija#na distancade+inisao je jo 1>?&.g. "meriki socio#og -ark i to kao: stepen imeru razumevanja i intimnosti koji karakteriusocija#ne odnose.;


16/37

$ogardus je %&'ih godina ispitivao rasnei etnike odnose u *merici i umesto pojmastava uzimao j epojam socijalne distance.

+ je de"inisao kao razliite stepenerazumevanja i ose-anja koji postoje

izmeu grupa/

#ako izmeriti te stepene0


17/37


18/37

1dnosi(da li !iste prihvatili0/)

$lisko srodstvo putem !raka

4a lanove moga klu!a

4a susede u mojoj ulici 4a rad u istom zanimanju

4a dravljanstvo u mojoj zemlji

+amo kao posetioce moje zemlje

Iskljuio !i ih iz moje zemlje

Snaan i jasan kulturni i socijalni bias!


19/37

" koga%

2apance, crnce, Arce, Ata#ijane, -akistance,Kineze...

=@ se obino ispituje prema vie grupaistovremeno, i zbog re+erentnog okvira.


20/37

9odi+ikacije

Brste odnosa kao i grupe biraju se uzavisnosti od konkretnog ci#ja istraCivanja.


21/37

Izgled skaleDa budedravljaninmoje zemlje

Da ivimo uistoj ulici

Da radimozajedno

Da budevaspitamojoj deci

Da budemoprijatelji

Da stupi ubrak salanom mojeporodice

Da stupim ubrak s njim

Hrvati

Srbi

Bonjaci

Slovenci

Crnogorci

Romi

Albanci

Makedonci

Italijani

Maari


22/37

Socijalna distanca kod osoba razliitog pola

?

1?

&?

'?

?

?

E?

F?

G?

>?

1??

odnosi u koje se m oe stupiti

procenatispitanikako

jiodbijajuo

dree

no

dnos

muko

Censko


23/37

Socijalna distanca prema vrsti kole

?

1?

&?

'?

(?

)?

E?

F?

G?

>?

1??

odnosi u koje se moe stupiti

procenatispitanikakojiodbacujupojedine

od

nose

osnovna

trogodinja

etvorogodinjagimnazija


24/37

Socialna distanca prema znanju ispitanika

?

1?

&?

'?

(?

)?

E?

F?

G?

>?

1??

ko#a susedstvo ode#jenje razmena

stvari

k#upa posete ekskurzija seks

odnosi u koje se m oe stupiti

pro

cenatodbijanja

ispita

nikad

a

stupeu

dati

s#abo

srednje

dobro


25/37

?H

)H

1?H

1)H

&?H

&)H

'?H

')H

(?H

()H

ma#i srednji visok

stepen rizika

procentikategor

ijadistance ma#a distanca

umerena

ve#ika

veoma ve#ika


26/37

eki prob#emi

epoznate grupe (npr. epa#ci)

@rutvene norme (kastinski sistem u Andiji)

ezainteresovanost za odnos (npr. brak)

ajteCe pri$vat#jivi (brak sestre, primanje

krvi 8 "zarbejdCan, 2ermenija, agornoKaraba$)


27/37

*naliza sadraja


28/37

"na#iza sadrCaja

2ednog +i#ma

6i#mskog +estiva#a

tampe 3omana

0dCbenika

4ovorI po#itiara Zvanine izjave v#ade...


29/37

"na#iza sadrCaja je istraCivaka te$nika zaobjektivno, sistematsko i kvantitativnoopisivanje mani+estnog sadrCaja komunikacije.

-aro#e 8 =tudentski protest J>&

=adrCaj udCbenika 8 =rbija, !iD, 2"3 3.3osandi* -redstave o svetu, drutvu ioveku


30/37

#ao i kod upitnika, intervjua iposmatranja, i ovde je neophodno

ispuniti odreene uslove da !ismo oovoj tehnici govorili kao o naunojtehnici za prikupljanje podataka

(npr. sistematinost, o!jektivnost,itd.)


31/37

-ostupak

1!ino se odreeni elementi sadrajasvrstavaju u odreene, unapredpripremljene kategorije i potom se

pre!rojavaju. +vaki sadraj se moe analizirati na

mnotvo naina. 4ato, da !ismo oda!rali

P5*6I moramo ga oda!rati u skladu saunapred odreenim ciljevima ilipitanjima na koje kao istraivai elimo

da odgovorimo.


32/37

"= moCemo raz#oCiti na neko#ikopostupaka:

1dreivanje populacije saoptenja (npr.asopis 7ovo 6reme, svi!rojevi od%&8%.%&89.)

:ormiranje uzorka saoptenja(reprezentativan i adekvatan) ; npr.iza!eremo < ili 9 !rojeva iz svakog meseca

1dreivanje jedinice analize (molarna ilimolekularna= pojavljivanje neke rei, ili nekogimena, ili neke teme...)


33/37


34/37

astavak:


35/37

$ttp:LLMMM.ar$iv.co.NuL


36/37

Oesto ne pie samo 7ik " je poten;,nego treba da proitate ' i#i 1? strana onjegovim postupcima pa da vi kao

istraCiva to zak#juite. =#edi kodiranje: izdvajanje jedinica ana#ize

iz materija#a odabranog kao uzorak i

svrstavanje ti$ jedinica u kategorije.


37/37

Zadatak

"na#iza sadrCaja

Oasopisa

Anternet +oruma

-redstavnik grupe *e usmeno

prezentovati rezu#tate

Documents

Indirektne tehnike