Tehnike Samospasavanja

1 HGSS, Tehnike samospaavanja, 2013

I HGSS, Tehnike samospaavanja, 2013

Hrvatska gorska sluba spaavanjaZagreb, prosinac 2013.

Darko Baki

TEHNIKE SAMOSPAAVANJA

prirunik

II

HGSS, Tehnike samospaavanja, 2013

Nakladnik

Hrvatska gorska sluba spaavanja

Kozareva 22, 10000 Zagreb

Prirunik je pripremila Komisija za speleospaavanje HGSS-a

Fotografije i crtei: Darko Baki

Recenzenti

Filipovi Filip, Danijel Frleta, Luka Mudronja, Dinko Novosel i Uro Ili (JRS)

Lektura

Alan aplar

Tisak

Elektronsko izdanje

Prvo izdanje, prosinac 2013.

NASLOV: Tehnike samospaavanja

AUTOR: Darko Baki

IZDANJE: Prvo izdanje, Zagreb, 2013.

ISBN 978-953-7527-32-7

Ovaj prirunik izraen je u okviru projekta EU Proteus

Za Doru, Mariu i Neru

III


SADRAJ

UVOD 1Evakuacija unesreenog iz suenja 2Evakuacija iz vodenih kanala 2Evakuacija unesreenog speleologa s ueta 2Kako odabrati najbolju tehniku samospaavanja s ueta? 3

TEHNIKE SAMOPOSPAAVANJA 4Objanjenje uz crtee 4

1.1. UNESREENI SPELEOLOG U DESCENDERU PRISTUP ODOZGO 5

1.2. UNESREENI SPELEOLOG U DESCENDERU PRISTUP ODOZDO 7

2.1. UNESREENI SPELEOLOG VISI U BLOKERU I KROLU TEHNIKA DUGAKA PUPANA KROL PRISTUP ODOZGO 9

2.2. UNESREENI SPELEOLOG VISI U BLOKERU I KROLU TEHNIKA DUGAKA PUPANA KROL PRISTUP ODOZDO 12

3. UNESREENI SPELEOLOG VISI U BLOKERU I KROLU TEHNIKA STREMENKROL PRISTUP ODOZDO 16

4. UNESREENI SPELEOLOG VISI U BLOKERU I KROLU TEHNIKA KROL DO KROLA PRISTUP ODOZDO 19

5. UNESREENI SPELEOLOG VISI U BLOKERU I KROLU TEHNIKA REZANJA UETA PRISTUP ODOZDO 22

6. PRELAZAK SIDRITA S UNESREENIMSPELEOLOGOM PRI SPUTANJU 26

7. PRELAZAK UZLA S UNESREENIMSPELEOLOGOM PRI SPUTANJU 28

8. PENJANJE S UNESREENIM SPELEOLOGOM I PRELAZ PREKO SIDRITA 30

9. PODIZANJE UNESREENOG TEHNIKOM PANJOLSKOG PROTUUTEGA 32

10. PODIZANJE UNESREENOG TEHNIKOM PROTUUTEG-KROL 35

11. PODIZANJE UNESREENOG TEHNIKOM PROTUUTEGA 36(Upotreba dodatnog ueta)

12. PODIZANJE UNESREENOG TEHNIKOM PROTUUTEGA (Spaavatelj se dodatnim uetom spusti do unesreenog i onda ga podie protuutegom) 40

IV


13 PODIZANJE UNESREENOG TEHNIKOMMOMADSKOG POTEGA SA SPRAVAMA 42

14. SPAAVANJE S TIROLSKE PRENICE 43(Upotreba dodatnog ueta)

15. SPAAVANJE S TIROLSKE PRENICE 44

16. PRELAZAK SIDRITA NA PRENICI 47

KORITENA I PREPORUENA LITERATURA 48

Ovaj je prirunik izraen za obuku i kolovanje speleologa i speleospaavatelja. Sve tehnike samospaavanja treba izvoditi iskljuivo uz nadzor instruktora.

HGSS i autor ne snose odgovornost za eventualne ozljede i nesree nastale prilikom uvjebavanja tehnika samospaavanja.


UVOD

Prije nego to uope uemo u problematiku treba istaknuti da- tehnike samospaavanja, ako se neispravno izvode, mogu biti opasne po ivot pa ih je

stoga preporuljivo uiti i uvjebavati uz nadzor instruktora (na primjer instruktori HGSS, JRS);- nemogue je obuhvatiti sve tehnike, situacije i varijante samospaavanja, ali je iznimno

vano da speleolog/spaavatelj zna izvesti vie razliitih tehnika i varijanti, jer je uz iskustvo to jamstvo uspjenog i brzog samospaavanja;

- dobro podeena osobna oprema unesreenog speleologa i spaavatelja znatno olakavaju izvoenje manevara.

Pod pojmom samospaavanje podrazumijevamo pomo koju unesreenom speleologu na mjestu nesree pruaju lanovi njegove ekipe sve do dolaska spaavateljske slube.

Prva radnja koju s ozlijeenim speleologom treba uiniti je skloniti ga s ueta na sigurno mjesto, budui da je on vrlo izloen suspenzijskom sindromu (Harness hang syndrome)1. Osim toga, pruanje medicinske pomoi na uetu najee nije mogue ili je iznimno oteano.

Stoga je nuno da svaki speleolog, a posebno spaavatelj poznaje tehnike samospaavanja. Tehnike samospaavanja su tehniki kompleksnije, a neke i fiziki zahtjevnije2 od penjan-ja i sputanja po uetima pa ih treba uvjebavati kako bi postale sastavni dio speleolokih i spaavateljskih vjetina. Samospaavanje zahtijeva iskustvo i jako dobru uvjebanost.

Obzirom da je samospaavanje kompleksna radnja koju treba izvesti u razmjerno kratkom vremenu, spaavatelj prije djelovanja mora biti siguran kako e to izvesti. U suprotnom, uz ivot unesreenog speleologa ugroava i vlastiti ivot pa ak i zdravlje i ivote ostalih speleologa koji se nalaze na uetu ispod njih.

Prije djelovanja spaavatelj mora odluiti koja je tehnika najefikasnija s obzirom na okol-nosti i uvjete u odreenom speleolokom objektu. Kad je odluka donesena, spaavatelj mora biti siguran da ima svu potrebnu opremu za samospaavanje. Spaavateljska tehnika koju e spaavatelj primjeniti ovisit e o brojnim subjektivnim i objektivnim faktorima koji mogu dodatno zakomplicirati spaavanje, kao to su na primjer visoka voda, uspanien unesreeni speleolog, oteena oprema, mogunost oteivanja opreme, sluaj da je unereeni ostao bez nekog di-jela opreme, teina ozljeda i sl.

Vlastita sigurnost speleologa (spaavatelja) je na prvom mjestu jer jo jedno unesreenje moe dovesti do katastrofalnih posljedica. Spaavatelj treba zadrati prisebnost i staloenost jer e u tom sluaju bolje kontrolirati situaciju, a unesreeni e biti puno mirniji.

Ako je unesreeni pri svijesti, ve e sama prisutnost spaavatelja djelovati umirujue. Taj pozitivni efekt spaavatelj treba imati na umu i iskoristiti ga. S unesreenim treba stalno komu-nicirati i smirivati ga. Treba pratiti stanje svijesti, oka, zadobivenih ozljeda i svega ostalog to e kasnije koristiti kad se informacija bude prenijela lijeniku.

Da bi spaavatelj zatitio unesreenog koji visi na uetu od eventualnih daljnjih opasnosti treba:

- procjeniti njegovo zdravstveno stanje i na temelju toga odluiti o prioritetnim radnjama,- vrlo paljivo i polako poeti pomicati unesreenog na uetu ime e se postupno normal-

izirati njegova cirkulacija,- pokuati unesreenog postaviti u uspravan poloaj prije izvoenja tehnike samospaavanja,- evakuirati unesreenog odabranom tehnikom do sigurnog mjesta (prva polica, dno verti-

kale, dvorana i sl.) ili ako je mogue do izlaza iz speleolokog objekta (manji speleoloki objekt).

Unesreenog treba smjestiti na sigurno i ugodno mjesto:- dalje od padajueg kamenja i vode, po mogunosti na neko ravno mjesto gdje se vidi strop

kako bismo bili sigurni da nita nee pasti iz vertikale,- utopliti ga do dolaska spaavateljske ekipe. To je najbolje napraviti s astrofolijama i karabit-

kama ili kuhalom (ako ih imamo).

1 Suspenzijski sindrom (Harness hang syndrome) detaljno je opisan u priruniku Opasnosti u speleologiji i speleospaavanju (Baki D., 2013).2 Penjanje i prelazak sidrita prilikom penjanja s unesreenim speleologom fiziki je zahtjevnije od penjanja samog speleologa po uetu.


Najprikladnijeg (onaj koji poznaje speleoloki objekt, najiskusniji, najbri i sl.) lana ekipe treba poslati po pomo dok se ostali lanovi ekipe smjeste uz unesreenog to je mogue udob-nije ekajui dolazak spaavateljske ekipe.

Svaka je situacija specifina i teko je dati uputu za univerzalni postupak. Preporuke dane u ovom poglavlju slue kako bi ih svaki speleolog (spaavatelj) nauio i uvjebao, da ovisno o sit-uaciji moe donijeti najbolju odluku. Iz ovoga proizlazi da bi u speleoloke objekte uvijek trebale ii najmanje 3 osobe, tako da jedna moe ostati s unesreenim, a druga otii po pomo. Jo je bolje ako u speleoloki objekt idu 4 osobe. U tom sluaju dvije osobe idu po pomo, a jedna os-taje uz unesreenog. Bolje je ako dvije osobe idu po pomo jer se i njima u urbi moe dogoditi nesrea. Ni tu ne postoji pravilo jer i vei broj osoba istovremeno moe biti ugroen, na primjer naglim podizanjem razine vode.

Evakuacija unesreenog iz suenjaKod vertikalnih provlaenja uvijek treba imati na umu da je sputanje znatno lake od pen-

janja. Ako je neko suenje jedva prolazno prema dolje, speleolog e se puno tee vratiti natrag, a ponekad povratak gotovo nee biti mogu. Najnepovoljnija je situacija ako se speleolog zaglavio u nekom vertikalnom meandru tako da mu stijena pritie grudni ko, a prostor ispod njega se iri pa nema uporite za noge. Odmah treba uspostaviti komunikaciju i umiriti ga kako ne bi dolo do panike i eventualno do dubljeg propadanja to moe uzrokovati pad u vertikalu ili jako pritis-kanje grudnog koa. Ako se spaavatelj nalazi ispod unesreenog, popet e se do njega te mu rukama, ramenima ili tijelom napraviti uporite za noge. Ako je spaavatelj iznad unesreenog, od pomonog ueta (zamke), vodei rauna prvenstveno o vlastitoj sigurnosti, moe napraviti stremen koji e spustiti unesreenom, a zatim ga navoditi kako da stane u stremen. Kad je unesreeni stao u stremen spaavatelj ga moe zategnuti (skratiti) ako je potrebno. Uz pomo spaavatelja unesreeni e se speleolog malo po malo opiranjem nogama, rukama i svim di-jelovima tijela nastojati izvui iz suenja. Za vrijeme izvlaenja treba raditi pauze kako bi se unesreeni odmorio. Ako ima vie pomagaa (spaavatelja) sve e biti znatno jednostavnije i lake.

Ako je speleolog zapeo u horizontalnom suenju, situacija je znatno jednostavnija jer nema propadanja. Najvanije je da spaavatelj uspostavi kontakt s unesreenim. Ako je spaavatelj iza unesreenog rukama, ramenima ili tijelom nastoji napraviti uporite za noge unesreenog kako bi on imao to bolji oslonac. Spaavatelj moe navoditi unesreenog kako da pomie po-jedine dijelove tijela jer bolje vidi to je zapelo. Takoer moe pomoi unesreenom da skine opremu koja mu smeta, ako je mogue. Jednako tako, spaavatelj moe navoditi unesreenog da se polako vrati unatrag. Ako se nalazi ispred unesreenog treba se izvui iz suenja i ponov-no ui kako bi bili licem u lice. Tada ga moe navoditi, skinuti mu kacigu, ukloniti karabitku i sl.

Evakuacija iz vodenih kanalaOd ivotnog je znaaja da svaki speleolog zna plivati. Iako su speleolozi neplivai rijetki,

ipak ih ima. Osim toga, ak je i izvrsnom plivau iznimno teko plivati ako na sebi ima svu speleoloku opremu i jo poneku ukopanu transportnu vreu. U sluaju da je speleolog pao u jezero, prvenstveno vodei rauna o vlastitoj sigurnosti, nastojat emo mu pruiti ruku ili nogu ako je blizu ili mu dobaciti komad ueta, zamke, neki plutajui predmet (bavicu) kako bi se odrao na povrini i kako bismo ga izvukli. Ako je struja jaka i moramo plivati do unesreenog, moramo osigurati povratak tako to se naveemo na ue za osiguranje. Uvijek treba imati na umu da neplivai koji se utapaju mogu biti iznimno opasni jer se grevito hvataju za spaavatelja i onemoguuju mu plivanje.

Ako je unesreeni pao u jaku vodenu struju situacija je ekstremno ozbiljna i vjerojatno bez-nadna. Spaavatelj nikako ne smije skoiti za unesreenim jer je velika vjerojatnost da e i sam stradati. U tom je sluaju jedina opcija da kopnom pokuamo prestii unesreenog i izraditi prenicu preko vode, odnosno dobaciti mu ue.

Evakuacija unesreenog s uetaZbog potencijalne ugroenosti suspenzijskim sindromom (podrobno je opisan u priruniku

Opasnosti u speleologiji i speleolokom spaavanju) unesreene osobe koje su ostale visiti u pojasu to je mogue prije treba spustiti s ueta. Spaavanje, odnosno uklanjanje s ueta u to kraem roku od ivotne je vanosti.


Ako je unesreeni jo i u vodenoj vertikali biti e izloen hipotermiji i brem gubitku energije pa ak i guenju vodom zbog ega treba djelovati im bre.

Kad osoba nije pri svjesti, najvanije joj je to prije podii glavu i tijelo. To emo uiniti tako da zategnemo prsni navez (ako se osoba sputala prema dolje ima oputen prsni navez) unesreenog i karabinerom ga ukopamo u ue. Spaavatelj ukapa karabiner u prsni unesreenog tako da ga ukopa u obje gurtne prsnog, uvrne ih jedanput i ukopa u ue. Ako unesreeni visi u de-scenderu onda nema ukopan prsni navez u ue pa ga treba ukopati.

Kako odabrati najbolju tehniku samospaavanja s ueta?Postoji vie naina, odnosno tehnika samospaavanja s ueta, a kad se u obzir uzmu i sitne

modifikacije pojedinih tehnika onda mogunosti ima mnogo. Sve su tehnike bez uvjebavanja komplicirane i opasne. Samim uvjebavanjem spaavatelj se dovodi u specifine (neobine) situacije koje mora rjeiti. Vjebom poboljava tehniku i smanjuje upotrebu fizike snage. Nakon nekog vremena tehnika samospaavanja postaje jednostavna za izvoenje.

Najbolja tehnika je ona koju je osoba prethodno dobro uvjebala i u stvarnoj situaciji ju moe izvesti u vrlo kratkom roku od 5-10 minuta.


TEHNIKE SAMOSPAAVANJA

Objanjenje uz crtee- Sve tehnike samospaavanja prikazane su crteima jer se tako jasnije mogu istaknuti radnje koje se izvode;- Zbog jasnijeg prikaza odnosi i perspektive pojedinih sprava ponekad nisu realni (npr. duljine pupanih vrpci);- Spaavatelj i njegove sprave oznaeni su crvenom bojom dok su unesreeni i njegove sprave oznaeni plavom bojom;- Svaka radnja na crteu, za pojedinu tehniku, oznaena je brojem te je pod istim brojem i opisana;- Dijelovi osobne tehnike opreme koji se u trenutku izvoenja pojedine radnje ne koriste prika-zani su sa strane uz pojas spaavatelja, odnosno unesreenog;- Na svim tehnikama prikazana je uporaba stop descendera, ali se moe koristiti i obini de-scender (u skladu s posebnim preporukama u pojedinim situacijama);- Dodatni karabiner uz stop descender koji slui za dodatno trenje na svim je crteima nacrtan u centralnom karabineru.3

3 Za poveanje trenja i bolju kontrolu ueta prilikom sputanja stop descenderom moe se koristiti Freino karabiner. Ako se koristi dodatni kara-biner, on se moe staviti u karabiner od descendera. Moe se ukopati u centralni karabiner, ali u tom sluaju obavezno mora biti neto manji kako descender ne bi mogao proi kroz njega. Dodatni karabiner moe se ukopati i u alku ili omu pojasa (mjesto gdje se ukapa centralni karabiner). U svakoj varijanti koritenja treba voditi rauna o ispravnom blokiranju i osiguravanju descendera. Upotreba sprava biti e prikazana u priruniku Kretanje u speleolokim objektima.


Prije poetka otpenjavanja spaavatelj (ako je mogue) glasom komunicira s unesreenim i provjerava je li zablokirao svoj stop descender.

1. Spaavatelj se po uetu otpenje do unesreenog4 tako da krolom i blokerom doe neposredno iznad njegovog stop descendera5 i blokira ga ako ve nije blokiran.

2. Svoju kratku pupanu ukopa u centralni kara-biner unesreenog tako da je bravica karabinera okrenuta od njegovog tijela.

3. Stane u stremen, iskopa krol s ueta te ga ukopa u svoju kratku pupanu vrpcu6 kako bi se pribliio unesreenom.

4. Iskopa svoj bloker s ueta i sjedne u krol.

4 Spaavatelj se po optereenom uetu do unesreenog moe spustiti i stop descenderom. Ovu tehniku ne preporuamo (pa je ovdje niti ne prikazujemo) jer u stvarnoj situaciji moe doi do toga da unesreeni iz nekog razloga rastereti ue. Na primjer, nije jako ozlijeen pa se odluio spustiti na dno vertikale ne znajui da se spaavatelj sputa prema njemu. U trenutku kad unesreeni dotakne dno vertikale ue e se rasteretiti, a spaavatelj e slobodnim padom pasti na njega.

5 U priruniku e se koristiti stop descender jer ga za potrebe speleospaavanja preporuamo, ali se sve moe izvoditi i sa obinim de-scenderom. 6 Ovo se moe izvesti i da se spaavatelj preko dva karabinera ukopa u centralni karabiner unesreenog. U tom sluaju treba iznimno paziti da unesreeni nema Omni Screw-Lock karabiner. Osim toga spaavatelj se moe krolom ukopati i u kratku pupanu vrpcu unesreenog pa su onda dvostruko povezani.

1.1. UNESREENI SPELEOLOG U DESCENDERU PRISTUP ODOZGO


5. Odblokira stop descender unesreenog. Pri tome treba biti paljiv jer je descender okrenut obrnuto i optereen s dvije osobe.

6. Unesreenog spusti do najblie police, odnos-no najblieg sigurnog mjesta na kojem ga moe zbrinuti.

1.1. UNESREENI SPELEOLOG U DESCENDERU PRISTUP ODOZGO


Prije poetka penjanja spaavatelj (ako je mogue) glasom komunicira s unesreenim i provjerava je li zablokirao svoj descender. Kad descender ne bi bio zablokiran dolo bi do ne-pravilnog optereenja, a u ekstremnim situacija-ma i nekontroliranog sputanja. Ako unesreeni nije pri svijesti, a nema drugih mogunosti pristu-pa7, spaavatelj mora raunati da stop descender unesreenog nije blokiran pa se treba popeti izn-imno paljivo uz to manje trzaja.

1. Spaavatelj se popne do unesreenog i ukopa svoju kratku pupanu vrpcu u njegov centralni karabiner tako da je bravica karabinera okrenuta od njegovog tijela.

2. Stane u stremen i iskopa svoj krol s ueta, te ga ukopa u svoju kratku pupanu.

7 Penjanje po uetu kad stop descender unesreenog speleologa nije za-blokiran treba raditi samo ako nema drugih mogunosti. Na primjer, ako iznad unesreenog nema spaavatelja (speleologa) koji mu na siguran nain moe pruiti pomo.

1.2. UNESREENI SPELEOLOG U DESCENDERU PRISTUP ODOZDO


3. Iskopa svoj bloker i odblokira stop descender unesreenog. Treba biti paljiv jer je desender okrenut obrnuto i na njemu su dvije osobe.

4. Unesreenog spusti do najblie police, odnos-no najblieg sigurnog mjesta na kojem ga moe zbrinuti.

1.2. UNESREENI SPELEOLOG U DESCENDERU PRISTUP ODOZDO


1. Spaavatelj se odozgo po uetu otpenje do unesreenog koji visi u blokeru i krolu.

2. Ako je bloker unesreenog visoko, onda ga spusti sve do njegovog krola, prethodno mu izvadivi nogu iz stremena. Ako spaavatelj ne moe dosegnuti nogu unesreenog, proi e njegov bloker kao uzao na uetu (ukopati svo-ju kratku pupanu vrpcu u bloker unesreenog i prekopati krol ispod blokera) te doi u poloaj da sam moe izvui njegovu nogu iz stremena.

3. Ukopa kratku pupanu vrpcu u centralni kara-biner unesreenog tako da je bravica karabinera okrenuta od njegovog tijela. Nakon toga iskopa bloker unesreenog s ueta.

2.1. UNESREENI SPELEOLOG VISI U BLOKERU I KROLUTEHNIKA DUGAKA PUPANA VRPCA KROL PRISTUP ODOZGO

10


4. Stane u stremen te se krolom spusti to blie krolu unesreenog. Ukopa karabiner svoje dugake pupane vrpce u gornji otvor krola unesreenog.

5. Zatim tu istu pupanu vrpcu ukopa kroz kara-biner svog blokera. Svoj bloker moe gurnuti pre-ma gore ako je potrebno. Od uzla duge pupane vrpce ukopane u krol unesreenog pa do kara-binera koji je na blokeru spaavatelja treba biti najmanje 10 cm prostora da se moe napraviti protuuteg (da uzao ne zapne na karabineru usli-jed rastezanja pupane vrpce prije nego je krol unesreenog rastereen).

6. Stane u stremen i iskopa svoj krol s ueta i sjedne u pojas. Sada spaavatelj i unesreeni preko spaavateljevog blokera i pupane vrpce vise u protuutegu.

7. Ukopa stop descender8, ali ga jo ne blokira.

8 Stop descender se u ovoj fazi ukopa kako bi, nakon to se u slijedeem koraku iskopa krol unesreenog i dalje bile ukopane dvije sprave u uetu. U nekim speleospaavateljskim slubama u ovoj se fazi ne ukopa stop descender.


11


8. Ukruti noge u kukovima te radi potisak svojim nogama prema gore (bedrima gurne unesreenog prema gore) i protuutegom preko svog blokera i dugake pupane vrpce podie unesreenog is-tovremeno otvarajui krol te ga iskopa s ueta.

9. Nakon to je iskopao krol unesreenog, zat-egne ue kroz stop descender smanjujui nastalu lingu.

10. Zablokira stop descender.

11. Stane u stremen i iskopa karabiner svoje dugake pupane vrpce iz krola unesreenog te ga iskopa iz karabinera svog blokera.

12. Jo uvijek stoji u stremenu, sputa se, otvara svoj krol i ukopa ga u svoju kratku pupanu vrp-cu. Tako sjeda u centralni karabiner unesreenog, odnosno u njegov stop descender.


12


13. Skida svoj bloker i stavlja ga na pojas. Od-blokira stop descender i pone se sputati. Najbolji poloaj je da je spaavatelj izmeu nogu unesreenog, ako ozljeda to dozvoljava.

1. Spaavatelj se popne to je mogue blie unesreenom i izvadi njegovu nogu iz stremena

2. Ukopa svoju kratku pupanu vrpcu u centralni karabiner unesreenog tako da je bravica karabi-nera okrenuta od njegovog tijela.

3. Skine s ueta svoj bloker.

2.2. UNESREENI SPELEOLOG VISI U BLOKERU I KROLUTEHNIKA DUGAKA PUPANA VRPCA KROL PRISTUP ODOZDO

13


4. Ukopa karabiner dugake pupane vrpce u gornji otvor krola unesreenog.

5. Treba ostaviti najmanje 10 cm prostora izmeu uzla dugake pupane vrpce i karabinera na blokeru unesreenog. To je nuno da bi mogao napraviti protuuteg preko blokera unesreenog i dugake pupane vrpce.

6. Stavlja stremen unesreenog s vanjske strane njegovih nogu i staje u njega.

7. Ubacuje sredinu svoje dugake pupane vrpce kroz karabiner blokera unesreenog i iskopa svoj krol s ueta.


14


8. Sjeda u dugaku pupanu vrpcu pa su on i unesreeni preko karabinera blokera u protu-utegu. Prije nego iskopa krol unesreenog, spaavatelj uzme svoj stop descender i ukopa ga u centralni karabiner unesreenog (ako ima obini descender onda ga obavezno blokira).Svojom masom spaavatelj podie unesreenog. Ako je unesreeni tei od spaavatelja, onda ga spaavatelj dodatno podigne rukama i bedrima (radi potisak nogama) restereti krol, istovremeno ga otvori i iskopa s ueta9 .

9. Nakon to je iskopao krol unesreenog, spaavatelj izvlai ue kroz descender smanjujui lingu, a zatim blokira descender. Iskopava dugaku pupanu vrpcu unesreenog kako ju on prilikom sputanja u stop descender ne bi opter-etio.

10. Staje u stremen blokera unesreenog i podie se dok se unesreeni istovremeno sputa i optereuje descender.

11. Iskopa svoju dugaku pupanu vrpcu.

9 Moe se dogoditi da zbog predugake pupane vrpce kod podizan-ja protuutegom spaavatelj doe nisko pa ne moe bedrima gurnuti unesreenog. U tom sluaju moe krol ukopati u svoju dugaku pupanu vrpcu i time se pozicionirati odmah ispod unesreenog to mu omoguuje potisak bedrima gore.


15


12. Stojei u stremenu blokera unesreenog, spaavatelj ukopa svoj krol u svoju kratku pupanu vrpcu ukopanu u centralnom karabi-neru unesreenog.

13. Iskopa bloker unesreenog s ueta.

14. Razblokira stop descender i pone se sputati. Najbolji je poloaj kad je spaavatelj izmeu nogu unesreenog, ako ozljeda to dozvoljava.


16


1. Spaavatelj se popne to je mogue blie unesreenom i izvadi njegovu nogu iz stremena.


3. Spaavatelj s ueta skine svoj bloker, a pripremi si stremen koji e dalje koristiti za protu-uteg (rastereenje krola unesreenog). Za prim-jenu ove tehnike stremen mora biti od zamke poveane nosivosti (npr. dyneeme).10

4. Pripremljeni stremen karabinerom ukopa u gornju rupu krola unesreenog, a zatim ga provue kroz karabiner njegovog blokera.

5. Stane nogom u stremen unesreenog, iskopa svoj krol s ueta i ukopa ga u svoj pripremljeni stremen.

10 Ako spaavatelj ima krol tvrtke Kong on nee drati na dyneemi pa e u tom sluaju na dyneemi trebati izraditi uzao i karabinerom ju ukopati u svoj centralni karabiner. Druga mogunost je da se tehnika izvede s koma-dom ueta kojeg je spaavatelj prethodno pripremio. To moe biti sidrino ue ili odsjeeni komad od ueta za napredovanje (2 m duljine).

3. UNESREENI SPELEOLOG VISI U BLOKERU I KROLUTEHNIKA STREMEN KROL PRISTUP ODOZDO

17


6. Ispod krola unesreenog ukopa stop desend-er (ako je obian desender onda ga obavezno blokira).

7. Protuutegom (svojom masom) preko stremena podie unesreenog, rastereuje krol i otvara ga te iskopa s ueta.

8. Skrauje viak ueta izmeu stop descendera i blokera unesreenog, blokira stop descender te iskopa dugaku pupanu vrpcu unesreenog.

9. Staje u stremen unesreenog ime rastereuje svoj stremen u protuutegu pa unesreeni sjeda u stop descender.

10. Iskopa svoj krol iz stremena i ukopa ga u svoju kratku pupanu vrpcu. Sjeda u kratku pupanu vrpcu te skida stremen.


18


11. Iskopa bloker unesreenog i zapone sputanje.


19


1. Spaavatelj se popne to je mogue blie unesreenom i izvadi njegovu nogu iz stremena.


3. Skida svoj bloker s ueta.

4. Staje u stremen unesreenog (po mogunosti s vanjske strane njegove noge) te se popne tako da njegov krol bude tik ispod krola unesreenog.

5. U centralni karabiner unesreenog ukopa stop descender okrenut prema sebi. Stavi ue u stop descender, povue ue kroz desceder tako da ue bude maksimalno napeto, ukopa dodatni karabiner i blokira ue u stop descenderu.

6. Iskopa dugaku pupanu vrpcu iz blokera unesreenog dok bloker sa stremenom ostaje na uetu.

4. UNESREENI SPELEOLOG VISI U BLOKERU I KROLUTEHNIKA KROL DO KROLA PRISTUP ODOZDO

20


7. Postavi se izmeu nogu unesreenog u poloaj prikazan na manjoj slici.

8. Razlabavi svoj, a zategne prsni navez unesreenog. Zatim desnom rukom obuhvati nje-gov prsni navez i ue, a lijevom se rukom pripremi za iskapanje krola.

9. Zabacivanjem lea i istovremenim podizanjem kukova i bedara radi potisak (manja slika) kojim podie unesreenog ime se rastereuje nje-gov krol. Istovremeno lijevom rukom otvara krol i iskopa ga s ueta.

10. Unesreenog polako sputa u stop descender, drei ga za krol i prsni navez s obje ruke11 (man-ja slika). SPAAVATELJ NE SMIJE ISPUSTITI KROL I PRSNI NAVEZ UNESREENOG PRIJE NEGO TO ON SJEDNE U STOP DESCENDER JER E DOI DO NAGLOG PROPADANJA I TRZAJA!

11 Stop descender prije otvaranja krola mora biti maksimalno mogue zategnut (priblien krolu) i pravilno blokiran jer se moe dogoditi da unesreeni optereti kratku pupanu vrpcu spaavatelja.


21


11. Staje u stremen blokera unesreenog i iskopa svoj krol s ueta.

12. Ukopa krol u svoju kratku pupanu vrpcu (kratka pupana vrpca ukopana je u centralnom karabineru unesreenog).

13. Iskopa bloker unesreenog s ueta.

14. Razblokira stop descender i pone se sputati. Najbolji poloaj je da je spaavatelj izmeu nogu unesreenog.


22


Ovu tehniku smije izvoditi samo jako dobro uvjeban spaavatelj/speleolog jer je opasna. Velika prednost u odnosu na ostale tehnike je u tome da je najmanje traumatina za unesreenog pa se moe koristiti kod teih ozljeda.

1. Spaavatelj se popne do unesreenog i izvadi njegovu nogu iz stremena


3. Skida svoj bloker sa stremenom.

4. Uzme ue ispod svog krola12, izrauje uzao osmicu, te ga ukopa u karabiner blokera unesreenog.

5. Razmak izmeu blokera i krola unesreenog speleologa treba biti barem 30 cm zbog mogunosti izrade sigurnosnog uzla.

12 ak i ako je ue ispod ukopano u sidrite, ova se tehnika moe izvesti jer je masa dvojice speleologa dvostruko vea (prosjeno oko 160 kg) pa je istezanje ueta dvostruko vee to stvara veu lingu i dovoljno ueta za manevar.

5. UNESREENI SPELEOLOG VISI U BLOKERU I KROLUTEHNIKA REZANJA UETA PRISTUP ODOZDO

23


6. Spaavatelj ukopa stop descender u centralni karabiner unesreenog pa u descender uplete ue13. Skrati viak ueta izmeu blokera i stop descendera to je mogue vie i zablokira de-scender. Da bi ue izmeu blokera i stop descen-dera bilo to vie napeto gurne jo bloker prema gore.

7. Iskopa dugaku pupanu vrpcu unesreenog iz njegovog blokera.

8. Ukopa svoj bloker iznad blokera unesreenog stane u stremen i iskopa krol s ueta.

9. Zatim, stojei u stremenu, ukopa krol u svoju dugaku pupanu vrpcu pa sjedajui u pojas op-tereti svoj bloker.

13 Spaavatelj treba paziti da ukopa onaj kraj ueta koji ide dalje do donjeg slijedeeg sidrita ili dna vertikale.


24


10. Nakon provjere je li sve ispravno ukopano, spaavatelj polako ree ue14 neposredno iznad krola unesreenog. Na odrezanom kraju ueta is-pod blokera unesreenog izrauje uzao.

11. Staje u stremen blokera unesreenog i skida svoj bloker s ueta.

12. Dok jo stoji u stremenu, svojim se krolom ukopa u svoju kratku pupanu vrpcu, vadi nogu iz stremena unesreenog i sjeda u pojas.

14 U trenutku rezanja ueta spaavatelj visi u svom blokeru, a unesreeni e preko stop descendera opteretiti svoj bloker.


25


13. Razblokira stop descender i pone se sputati. Najbolji poloaj je da je spaavatelj izmeu nogu unesreenog.


26


Spaavatelj se, nakon to je do unesreenog doao penjanjem ili sputanjem, ukopa kratkom pupanom vrpcom u njegov centralni karabiner. Zatim se svojim krolom ukopa u tu kratku pupanu vrpcu. U centralni karabiner unesreenog ukopa oba stop descendera (od unesreenog i svoj). Moe zapoeti sa sputanjem.

1. Spaavatelj se s unesreenim sputa do sidrita sve dok centralni karabiner unesreenog ne bude u ravnini sa sidritem. Tada zablokira stop descender.

2. Drugi stop descender ukopa u ue ispod sidrita (to blie sidritu) i zablokira ga. Pri tome vodi rauna i provjerava da nee zapeti u lingi kad nastavi sa sputanjem!

6. PRELAZAK SIDRITA S UNESREENIM SPELEOLOGOM PRI SPUTANJU

27


3. Spaavatelj odblokira prvi stop descender i sputa se u lingu sve dok drugi stop descender na uetu ispod sidrita ne preuzme optereenje. im se prvi descender rasteretio, iskopa ue iz njega.

4. Spaavatelj razblokira drugi stop descender i nastavlja se sputati s unesreenim.

Vano je istaknuti da pri prelasku sidrita s unesreenim, spaavatelj NE UKAPA svoju ili unesreenikovu pupanu vrpcu u karabiner sidrita kao to je uobiajno prilikom prelaska sidrita. To nije potrebno. U sluaju da spaavatelj ukopa pupanu vrpcu i ona se optereti morat e ju rasteretiti nekakvim sistemom protuutega to uzima vrijeme i snagu.

6. PRELAZAK SIDRITA S UNESREENIM SPELEOLOGOM PRI SPUTANJU

28


1. Spaavatelj se sputa s unesreenim. Zaustav-lja se 2 m iznad uzla i zablokira prvi descender. Zatim vee jo jedan uzao (koji e biti optereen) odmah ispod uzla kojim su spojena ueta15 Taj uzao ukopa u bloker neposredno iznad prvog stop descendera obuhvatajui obavezno i ue16. Koristi bloker unesreenog obzirom da ga kasnije nee moi skinuti s ueta.

2. Spaavatelj drugi descender ukopa u ue ispod blokera, a zatim ga zablokira. TU TRE-BA PAZITI DA SE KASNIJE NE ZAPETLJA U LINGU.

15 Uzao na uetu za napredovanje moe biti vezan i zbog toga to se ue otetilo.16 Karabiner s uetom moe se ukopati u gornji ili donji otvor blokera, a pri tom karabinerom treba obuhvatiti i ue.

7. PRELAZAK UZLA S UNESREENIM SPELEOLOGOM PRI SPUTANJU

29


3. Spaavatelj razblokira prvi stop descender i sputa se sve dok drugi stop descender ne preuzme optereenje. Zatim otvori prvi descend-er i izvadi ue iz njega.

4. Spaavatelj razblokira drugi stop descender i nastavi se sputati s unesreenim.

Ako linga nije dovoljno dugaka da napravimo ovaj manevar, moe se koristiti komad sidrinog ueta ili komad odrezan od ueta za nepredovan-je (5 m). Iznimno je vano na kraju tog ueta nap-raviti uzao! Po ovom se uetu na identian nain zaobie uzao na uetu za napredovanje. U krajn-joj nudi moe se koristiti i dvostruka zamka (sve niti zamke trebaju biti dvostruke pa se na vrhu vee dvostruka osmica).

7. PRELAZAK UZLA S UNESREENIM SPELEOLOGOM PRI SPUTANJU

30


Penjanje s unesreenim ukopanim dugakom pupanom vrpcom u centralni karabiner na po-jasu (kao transportna vrea) tehnika je koja se koristi ako je bre doi do mjesta za zbrinjavanje unesreenog penjanjem nego sputanjem. Ova je tehnika fiziki vrlo zahtjevna.

Prije poetka penjanja pripremi se kolotura. Kolotura se karabinerom ukopa kroz gornji otvor blokera (moe i kroz donji). Time se dobija malo vei korak i pojednostavljuje se manevar kod prelaska sidrita, odnosno olaka se ukapanje kratke pupane vrpce u karabiner na sidritu. Stremen se izradi od zamke ili komada sidrinog ueta. Stremen se preko koloture, ukopane na bloker, povee u gornji otvor krola spaavatelja.

Nakon to je spaavatelj pripremio ovaj sis-tem pristupi do unesreenog penjanjem ili otpen-javanjem.

1. Spaavatelj penje s unesreenim kojeg je nje-govom dugakom pupanom vrpcom ukopao o svoj centralni karabiner17. Penje vrlo paljivo, pazei da unesreenog ne udara nogama.

17 Dugaka pupana vrpca moe se ukopati s donje strane centralnog karabinera, a u novije vrijeme zbog sve vee uporabe Omni karabinera preporua se ukopati ju sa strane (jednako kao to je za sve tehnike pri-kazano ukopavanje kratke pupane vrpce u centralni karabiner).

8. PENJANJE S UNESREENIM SPELEOLOGOM I PRELAZAK PREKO SIDRITA

31


2. Kad se popne maksimalno blizu sidrita spaavatelj (jo uvijek je nisko za ukopanje svoje kratke pupane vrpce) iskopa karabiner s kolo-turom i ukopa ga izravno u karabiner sidrita. To mu omoguuje jo jedan korak tako da moe ukopati kratku pupanu vrpcu u sidrini karabi-ner i sjesti u nju.

3. Prebaci krol i bloker s koloturom na ue iznad sidrita te nastavi s penjanjem.

4. im rastereti kratku pupanu vrpcu, iskopa ju.

Prelazak uzla prilikom penjanja i sputanja s unesreenim na sebi (to je fiziki prilino zahtje-vno) izvodi se identino kao kad speleolog s transportnom vreom prelazi uzao. Da bi se to moglo izvesti spaavatelj treba imati povezan stremen i krol preko koloture.

8. PENJANJE S UNESREENIM SPELEOLOGOM I PRELAZAK PREKO SIDRITA

32


Ova tehnika podizanja je, po nainu izvoenja, zapravo tehnika protuutega. Izvodi se ako spaavatelj nema dodatno ue, a unesreeni je pri svijesti i u relativno dobrom stanju, ali se ne moe samostalno penjati. Osnovni uvjet za izvoenje tehnike je da ue za napredovanje ispod unesreenog nije ukopano u sidrite ve visi slobodno. Obzirom da kraj ueta mora biti slo-bodan ova tehnika nije prikladna za prelaenje sidrita18.

18 panjolski protuuteg prikladan je za izvlaenje unesreenog u jednostavnim vertikalama koje imaju samo jedno glavno sidrite i nakon toga zavravaju policom gdje se unesreenog moe zbrinuti. U sluaju vie meusidrita ova tehnika se ne koristi.Moe se koristiti i ako je prostor oko unesreenog jako uzak pa spaavatelj i unesreeni ne mogu biti jedan do drugog, te kada je unesreeni ispod jake nakapnice ili slapa. U tom se sluaju spaavatelj u protuutegu ne sputa prema dolje ve penje u mjestu i podie unesreenog.

9. PODIZANJE UNESREENOG SPELEOLOGATEHNIKOM PANJOLSKOG PROTUUTEGA (Spanish pendulum)

33


Ako je kraj ueta ispod unesreenog ukopan u sidrite, spaavatelj treba razvezati ue iz sidrita ili ga treba odrezati. Pri tome treba voditi rauna da ispod tog sidrita nema jo spele-ologa. Ako ima, odmah po zbrinjavanju unesreenog treba liniju osposobiti za napredovanje.

1. Spaavatelj je na sidritu iznad unesreenog ukopan dugakom pupanom vrpcom u sidrini karabiner.

2. Ukopa tri karabinera u omu sidrinog uzla (ili u sidrini karabiner) s tim da posljednji ukopa u optereeno ue na kojem visi unesreeni19. Zatim svoju kratku pupanu vrpcu ukopa u ue izmeu sidrinog uzla i najnieg karabinera.

3. Stane u stremen blokera (ukopanog karabinerom u sidrite), iskopa dugaku pupanu vrpcu i sjedne u kratku pupanu vrpcu (optereti ju).20 Od ovog trenutka nadalje spaavatelj i unesreeni su u protuutegu. Unesreeni ne smije rasteretiti ue jer e spaavatelj pasti do dna vertikale. O tome treba posebno voditi rauna prilikom uvjebavanja ove tehnike.21

4. Iskopa karabiner blokera iz sidrinog karabinera.

5. Kako bi protuuteg poeo funkcionirati treba napraviti viak ueta u koji e se ukopati s blokerom i krolom. To je najtei dio manevra22 pa si pomae blokerom. Da bi mu bilo lake spaavatelj moe ukopati bloker (vrhom prema dolje) u ue na kojem je unesreeni, stremen od blokera provui kroz svoj centralni karabiner i stati nogom u stremen.

19 Cijela tehnika moe se izvoditi i tako da se umjesto tri karabinera, koriste dva karabinera i kolotura. Tu treba paziti da ne postoji znaajnija razlika u masama spaavatelja i unesreenog.

20 Ako spaavatelj nije bio ukopan u sidritu iznad unesreenog ve se popeo odozdo (iao je npr. osloboditi ue iz sidrita ispod unesreenog) blokerom i krolom, onda ukopa tri karabinera u omu sidrinog uzla (ili u sidrini karabiner) s tim da posljednji ukopa u optereeno ue na kojem vise on i unesreeni. Stane u stremen blokera i svoju kratku pupanu vrpcu ukopa u ue izmeu sidrinog uzla i najnieg karabinera, zatim iskopa krol i optereti kratku pupanu vrpcu te sjedne u pojas.

21 Ako spaavatelj cijelo vrijeme podizanja ostaje uz sidrite (penje u mjestu i podie unesreenog) onda se svojom dugakom pupanom vrpcom moe osigurati u lingu ueta.22 Pri poetku podizanja odnos je 1:2 to znai da spaavatelj efektivno djeluje s 50% svoje mase sve dok se ne stvori linga i spaavatelj ne ukopa sprave za penjanje.


34



6. im je mogue spaavatelj se ispod najnieg karabinera ukopa s blokerom i krolom u ue (u protuutegu). Svojom masom podie unesreenog sve dok njegov krol ne doe u dno linge, a zatim se popne do sidrita te ponavlja radnju sve dok unesreenog ne podigne do sidrita.

7. Kad unesreeni doe do sidrita spaavatelj ukopa njegovu pupanu vrpcu (dugaku ili kratku) u lingu ueta iznad sidrita ili u karabiner sidrita. Obzirom da su u protuutegu malo se podigne i istovremeno preko karabinera spusti unesreenog koji optereti svoju pupanu vrpcu. Spaavatelj sada moe ukopati svoju pupanu vrpcu u sidrini karabiner, iskopati krol i bloker.

35


Ova se tehnika moe koristiti ako je unesreeni tei od spaavatelja jer je odnos (u teoriji bez trenja) 2:1 to smanjuje teinu unesreenog na pola. Tehnika se primjenjuje ako je unesreeni pri svijesti i u razmjerno dobrom stanju, ali se ne moe samostalno penjati.

Uvjet za primjenu je da ue ispod unesreenog nije ukopano u sidrite ve visi slobodno (uz obavezno izraen sigurnosni uzao). Ako je kraj ueta ukopan u sidrite, spaavatelj se treba spustiti do unesreenog, odnosno do sidrita, i razvezati ue iz sidrita ili ga na tom mjestu odrezati pazei pri tom da nema speleologa is-pod.

1. Spaavatelj se popne ili spusti do unesreenog, te uzme ue ispod njegovog krola i provue ga kroz centralni karabiner na lijevu stranu pojasa unesreenog.

2. Uzme bloker unesreenog i popne se s ostat-kom ueta koliko mu to duljina ueta dozvoljava.

3. Ukopa bloker unesreenog u ue, a zatim kroz karabiner (ako ima moe staviti ue i kroz kolo-turu) blokera provue kraj ueta koji ide od krola, odnosno centralnog karabinera unesreenog.

4. Prekopa svoj bloker i krol na ue ispod pre-thodno ukopanog blokera unesreenog inei tako protuuteg. Podie unesreenog do njegovog blokera, te zatim penje, premjeta bloker i ponav-lja radnju.

10. PODIZANJE UNESREENOG TEHNIKOM PROTUUTEG-KROL

36


11. PODIZANJE UNESREENOG TEHNIKOM PROTUUTEGA (Upotreba dodatnog ueta)

37


Kad spaavatelj ima dodatno ue u transportnoj vrei, moe unesreenog razmjerno jed-nostavno podii i u veoj vertikali (do mjesta gdje e ga zbrinuti) ili ga ak izvui iz manje jame23.

1. Kraj ueta iz transportne vree (ue za protuuteg) spaavatelj ukopa u centralni karabiner unesreenog. Unesreeni moe biti na uetu za napredovanje24 ili na dnu vertikale.

2. Popne se do slijedeeg sidrita u vertikali ili do vrha vertikale (ovisno o duljini ueta za protu-uteg). Stavi ue u koloturu i ukopa ju u karabiner sidrita. Zatim se kratkim komadom ueta ili zamkom osigura u to sidrite.

3. Prekopa se s ueta za napredovanje na ue protuutega sa suprotne strane koloture od unesreenog. Penje u mjestu podiui svojom masom unesreenog. Hod mu je onoliki koliko mu dozvoljava kratki komad ueta, odnosno zamke.25

4. Kad unesreeni doe do sidrita, ukopa njegovu pupanu vrpcu u sidrite i malo popusti ue kroz protuuteg tako da unesreeni ostane u svojoj pupanoj vrpci u sidritu.

Skine sistem i popne se do slijedeeg sidrita ponavljajui radnju. Kad se ue protuutega opter-eti unesreeni iskopa svoju pupanu vrpcu iz sidrita u kojem je visio. Ako je tee ozlijeen to moe uiniti drugi speleolog.

23 Prilikom izlaska nakon istraivanja u jami Muniabi 16-17. listopada 2001. godine ovom je tehnikom podignuta jedna iscrpljena osoba kroz cijelu ulaznu vertikalu jame (200 m). Cijelo je podizanje obavio jedan speleolog. Uz suradnju iscrpljenog ili lake ozlijeenog speleologa tehnika je vrlo unkovita.24 Kad unesreeni visi na uetu za napredovanje spaavatelj se moe nalaziti iznad ili ispod njega. Ako je iznad onda se otpenje do unesreenog, a ako je ispod popne se do njega i pree ga. Pri tome ukopa jedan kraj ueta protuutega u njegov centralni karabiner.25 Ako nije sam sa unesreenim, speleolog (spaavatelj) u protuutegu ne mora penjati u mjestu ve se moe spustiti do dna vertikale podiui unesreenog protuutegom do slijedeeg speleologa (spaavatelja) koji e ga preuzeti.


38


Ako nema drugog speleologa, preporuljivo je da spaavatelj od unesreenog odmah uzme bloker i na sidritu (sidritima) na ko-jem e se raditi protuuteg izradi sistem kolo-tur-bloker. To e mu omoguiti da sam moe iskopati pupanu vrpcu unesreenog, a osim toga znatno e olakati podizanje, posebno ako je unesreeni tei od njega.

5. U tom sluaju, skine sistem, uzme bloker unesreenog i popne se do slijedeeg sidrita. Ukopa sistem kolotur-bloker i protuutegom podigne unesreenog toliko da mu rastereti kratku pupanu vrpcu. Iskopa se s protuute-ga i spusti do unesreenog.

6. Iskopa njegovu kratku pupanu vrpcu, pop-ne na gornje sidrite, te nastavi s izvlaenjem.


39


40


12. PODIZANJE UNESREENOG TEHNIKOM PROTUUTEGA (Spaavatelj se dodatnim uetom spusti do unesreenog i onda ga podie protuutegom)

41


12. PODIZANJE UNESREENOG TEHNIKOM PROTUUTEGA (Spaavatelj se dodatnim uetom spusti do unesreenog i onda ga podie protuutegom)

Sputanje dodatnim uetom (uetom protuutega) preko koloture najjednostavniji je nain pristupa do unesreenog koji visi u uetu za napredovanje.

1. Spaavatelj u svoj centralni karabiner ukopa kraj ueta za protuuteg, provue ue kroz kolot-uru, ukopa koloturu u sidrini karabiner26, a na drugom kraju ueta protuutega ukopa svoj stop descender27. Ovim sistemom Samo-sputanja28 spusti se u ravninu s blokerom unesreenog. 2. Ukopa svoju kratku pupanu vrpcu u bloker unesreenog i nastavi se sputati dok se ta pupana vrpca ne optereti. Spaavatelj visi u blokeru unesreenog.

3. Otkopa karabiner na kraju ueta protuutega iz svog centralnog karabinera i ukopa ga u centralni karabiner unesreenog. Sada su unesreeni i spaavatelj povezani u protuutegu.

4. U ue protuutega, iznad svog stop descendera, spaavatelj ukopa bloker i krol29.

5. Iskopa svoj stop descender.

6. Malo se popne blokerom i krolom tako da unesreeni i on opterete ue protuutega (vise u protuutegu). Tada iskopa svoju kratku pupanu vrpcu, te bloker i krol unesreenog s ueta za napredovanje. Po uetu protuutega (sa suprotne strane od unesreenog) popne se do sidrita i zapone s podizanjem unesreenog.

Spaavatelj u protuutegu moe penjati u mjestu (ispod sidrita) i podizati unesreenog ili se za svaku dionicu podizanja sputati do dna. Ako u protuutegu ide do dna, svaku dionicu podi-zanja spaavatelj treba penjati po dva puta.

Nakad, ako je vertikala jako dugaka za podizanje, spaavatelj moe odluiti spustiti unesreenog do dna vertikale ili police i tamo mu pruiti pomo. U tom sluaju, nakon to su on i unesreeni u protuutegu i unesreeni vie nije ukopan blokerom i krolom u ue za napre-dovanje, spaavatelj moe ostati u stop descenderu i podiui sebe sputat e unesreenog. Kada doe do sidrita ukopa se u njega kratkom pupanom vrpcom i nastavi sa sputanjem unesreenog poputajui ue kroz stop descender. Na kraju se spaavatelj do unesreenog spusti po uetu za napredovanje ili po uetu protuutega ako ga ima dovoljno (dvostruka duljina vertikale).

26 Ako u vertikali ima sidrita koja su izraena na dvije sidrine toke i spaavatelj ima dovoljno dugako ue za podizanje, onda je poeljno da se na tim sidritima izradi sistem protuutega za podizanje tako to e se karabiner sistema ukopati kroz obje ome sidrinog uzla.27 Karabiner s uzlom (kraj ueta protuutega) ukopan u centralni karabiner spaavatelja malo e oteavati pritiskanje ruice stop descendera. U tom se sluaju isti karabiner moe ukopati i u karabiner stop descendera. Ako spaavatelj koristi obini descender, nee biti nikakvih problema. 28 U literaturi ovaj se sistem najee naziva Self-Lowering. Da bi se izbjeglo uestalo opisno objanjavanje sistema i time pojednostavnila komunikacija upotrijebit e se naziv Samo-sputanje. Iako se zapravo potpuno ispravno moe rei da se speleolog i po uetu za napredovanje sam sputa (Samosputa) trebalo bi ubudue razlikovati sputanje od Samo-sputanja. Pod sputanjem se prema tome podrazumijeva sputanje descenderom ili stop descenderom, a pod Samo-sputanjem sputanje descenderom ili stop descenderom preko koloture.29 Negdje se preporua da spaavatelj u uetu protuutega prije iskopa stop descender pa ukopa bloker i krol. U sluaju ako iskopa stop descender prije, kratko e vrijeme biti ukopan samo pupanom vrpcom u blokeru unesreenog.koji na uetu za napredovanje visi i u krolu.

42


Za ovu tehniku treba upotrijebiti komad dodat-nog ueta iz jedne od transportnih vrea za nap-redovanje ili odrezati viak ueta koji je ostao na dnu vertikale (barem 10 m).

Sama tehnika zahtjeva suradnju i usklaen rad vie speleologa. Za nju je potrebno dvije kolo-ture, dva blokera, etiri karabinera, kratka gurtna i dodatni komad ueta.

1. Gurtnom se pored ueta za napredovanje na kojem visi unesreeni ukopa karabiner. U taj se karabiner ukopaju bloker, dodatni komad ueta i kolotura kako je prikazano na slici.

2. Bloker u sidritu ukopa se tako da ue za nap-redovanje prolazi kroz bloker i njegov karabiner.

3. Uzme se dodatno ue (vuno ue) na ijem kra-ju je zavezan uzao. U njega se preko karabinera i koloture ukopa drugi bloker (blii unesreenom).

4. Dodatno (vuno) ue ukopa se ili provue kroz koloturu u sidritu i spreman je sistem za po-dizanje.

Speleolozi/spaavatelji usklaeno povlae vuno ue i ue za napredovanje podiui unesreenog.

13. PODIZANJE UNESREENOG TEHNIKOM MOMADSKOG POTEGA SA SPRAVAMA

43


Spaavanje unesreenog speleologa s horizontalne tirolske prenice najjednostavnije je ako speleolog/speleolozi (lanovi istraivake ekipe) imaju na raspolaganju dodatno ue (npr. iz neiskoritene transportne vree).

Na kosim tirolskim prenicama postoji dodatno ue koje slui da se speleolog descenderom poputa dok je istovremeno ukopan u ue prenice. Na taj nain regulira brzinu poputanja po prenici. Dodatno ue u sluaju spaavanja koristi se kao vuno, a za povlaenje se upotreblja-va sistem kolotur-bloker ili sv. Bernard sa spravama. Sistem kolotur-bloker, odnosno sv. Bernard sa spravama ukopa se u sidrite tirolske prenice kako je prikazano na slici.

14. SPAAVANJE S TIROLSKE PRENICE(Upotreba dodatnog ueta)

44


15. SPAAVANJE S TIROLSKE PRENICE

45


Spaavatelj se po prenici spusti do unesreenog. Ako je unesreeni ukopan karabinerom direktno u prenicu, treba ga prebaciti, odnosno ukopati preko koloture30 kako bi ga se lake moglo vui po prenici.

1. Spaavatelj u prenicu ukopa karabiner. Skine svoj stremen s pojasa, te ga preko karabinera na prenici ukopa u centralni karbiner na pojasu unesreenog speleologa.

2. Ukopa krol to je mogue vie u stremen i stane nogom u njega31 tako da je preko karabinera na prenici s unesreenim u protuutegu. Time su obje pupane unesreenog rastereene.

3. Postavi koloturu na prenicu i u nju ukopa kratku pupanu vrpcu unesreenog.

4. Ponovo staje u svoj stremen kako bi iskopao svoj krol iz njega. Sjeda u pojas i optereti svoju kratku pupanu vrpcu.

5. Izmeu koloture i svoje kratke pupane spaavatelj preko dva karabinera ukopa bloker unesreenog speleologa, a skraeni stremen32 koji e mu kasnije sluiti za oslonac ukopa u karabiner blii koloturi.

6. Ispred svoje kratke pupane vrpce spaavatelj postavlja svoj bloker. Kroz gornji otvor na blokeru ukopa svoju dugaku pupanu vrpcu, a kroz donji otvor ukopa karabiner.

7. Preko tog karabinera spaavatelj e u gornji otvor bolokera unesreenog speleologa ukopati svoj stremen. Preko stremena ukopanog u svoj bloker spaavatelj e sistemom protuutega povlaiti unesreenog.

30 U sluaju da ni spaavatelj ni unesreeni nemaju koloturu cijeli sistem pripremi se tako da se unesreenog kratkom pupanom vrpcom ukopa kroz njegov bloker u prenicu.31 Ako ne moe stati u svoj stremen, moe prebaciti nogu preko prenice kako bi kral podigao to vie ili moe iskoristiti stremen unesreenog.32 Stremen moe skratiti uzlom ili tako da oba kraja stremena ukopa u karabiner.


46



8. Spaavatelj staje u stremen, skida svoju kratku pupanu s prenice i ukapa krol u svoj stremen. Ukopan u stremen preko svog blokera sistemom protuutega povlai unesreenog prema sebi.

9. Nakon toga zagazi u stremen unesreenog i povue se rukama naprijed po uetu pri emu svoj bloker pomie naprijed koliko je mogue. Spaavatelj prilikom pomicanja po prenici ne osjea masu unesreenog jer on optereuje svoj bloker koji mu ne dozvoljava da sklizne natrag. Spaavatelj naizmjenice ponavlja povlaenje unesreenog sistemom protuutega i pomie sebe po prenici.

47


16. PRELAZAK SIDRITA NA PRENICI

Za prelazak sidrita na prenici koristi se sistem protuutega koji se moe napraviti preko stremena (ako je od zamke poveane nosivosti, npr. dyneeme), od komada ueta 2 m duljine ili od dugake pupane vrpce spaavatelja.

1. Spaavatelj doe do sidrita i ukopa svoju kratku pupanu vrpcu u sidrini karabiner, a dugaku pupanu vrpcu prebaci dalje na ue prenice iza sidrita.

2. Pripremi svoj stremen (ili komad ueta), ukopa ga u centralni karabiner unesreenog i provue kroz sidrini karabiner, te ukopa svoj krol u nje-ga.

3. Iskopa svoju kratku pupanu vrpcu, sjedne (optereti) u krol i preko sidrinog karabinera stremenom podigne unesreenog tako da moe iskopati njegove pupane vrpce. Prebaci jednu po jednu pupanu vrpcu i bloker unesreenog na ue prenice iza sidrita. Podigne se pre-ma sidritu tako da se protuuteg rastereti, a unesreeni optereti svoju kratku pupanu vrpcu.

Proe unesreenog, pomae mu u kretanju po prenici, te ponovi radnju kad doe do slijedeeg sidrita .

48


KORITENA I PREPORUENA LITERATURA

Club Alpino Italiano Corpo Nazionale Soccorso Alpino Sezione Speleologica, 2002: Tec-niche di soccorso in Grotta, p240;

Cazes G., E. Cazot, N. Clment, S. Fulcrand (French Caving Federation), 2013: Caving Technical Guide, Fdration Franaise de Splologie, Ecole Franaise de Splologie, France, p 256

Marbach, G., B. Tourte, 2002: Alpine Caving Techniques (A Complete Guide to Safe and Efficient Caving), english edition, translated and adopted by Melanie Alspaugh, Speleo Pro-jects, Caving Publications International, str. 320.

Splo Secours Franais, 2006: Cave Rescuer's Manual, p99;

Documents

Tehnike Samospasavanja