Istorija Sporta Violeta

Nastavnonauno vee Fakulteta za menadment u sportu Univerziteta Braa Kari, na sednici odranoj 06.12.2007. godine, donelo je odluku da izdava DrzaVioleta iljak udbenika Istorija sporta bude Fakultet menadment u sportu. Izdava Fakultet za menadment u sportu Univerziteta Braa Kari, Beograd Autor doc. dr Violeta iljak Recenzenti: prof. dr Dragomir Petrovi prof. dr ore Niin prof. dr Slaana Mijatovi

Dizajn i kompjuterska priprema Duan Turajli tampa 3D+, Novi Sad Tira 300 primeraka

Istorija sporta

CIP - 796/799(091)(0758) , Istorija sporta / Violeta iljak. Beograd : Fakultet za menadment u sportu Univerziteta Braa Kari, 2007 (Novi Sad : 3D+). - 186 str. : ilustr. ; 25 cm Autorkina slika. - Tira 300. - Beleka o autoru: str. 186. - Bibliografija uz svako poglavlje. ISBN 978-86-86197-15-3 a) - ) COBISS.SR-ID 145610252

Copyright Violeta iljak, Beograd 2007. Sva prava zadrana. Ni jedan deo ove knjige ne moe biti reprodukovan, presnimavan ili prenoen bilo kojim sredstvom elektronskim, mehanikim, kopiranjem, snimanjem ili na bilo koji drugi nain, bez prethodne saglasnosti autora.

Beograd, 2007.

PREDGOVOR

Udbenik Istorija sporta je struktuiran u skladu sa postojeim nastavnim programom na predmetu Istorija sporta, na Fakultetu za menadment u sportu, Univerziteta Braa Kari. Napisan prema najnovijim standardima za pisanje ud benika, namenjen je prvenstveno studentima Fakulteta za menadment u sportu, kojima prua objanjenja zakonitosti nastanka i razvoja fenomena sporta od naj starijih vremena do danas. Meutim, mogu da ga koriste i ostali studenti Fakulteta na kojima se izuava fenomen sporta, zatim sportisti, treneri, istoriari i svi oni koje sport zanima kao drutvenoistorijski fenomen. U udbeniku je ostvarena logika distribucija nastavne grae iz predmeta Is torija sporta. U uvodnom delu su jasno definisani predmet, cilj, zadatak i znaaj istorije sporta. Istorija sporta je didaktiki obraena kroz poglavlja koja se odnose na fenomen sporta, koji je prikazan u hronolokom sledu epoha ljudskog drutva. Is taknuti su bitni elementi od znaaja za sport u odreenim periodima ljudskog drutva koji su imali uticaja na kasniji razvoj sporta. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja u udbeniku imaju naunoteorijski pristup izuavanja aktuelnih perioda. Problematika koja je interpretirana u knjizi je praena odgovarajuim citatima izvorne grae. Materijal obiluje nizom novih podataka starijih od onih koji se mogu nai u slinim udbenicima istorije sporta. Ovako struktuiran udbenik iz Istorije sporta prevashodno treba da probudi interesovanje za sport i pomogne studentu da ovlada osnovnim znanjima iz oblasti sporta, da razvije miljenje o pojedinim fenomenima, da izgradi i obogati sportsku terminologiju i da podstakne istraivaki odnos prema teoriji i praksi sporta. On predstavlja pomo studentu u efikasnijem studiranju u procesu usvajanja znanja. Znaaj istorije sporta se ogleda u injenici da steena znanja iz ove oblasti pomau buduem strunjaku da lake upozna svoju profesiju, da proiri pedagoku, a time i svoju optu kulturu. Sasvim razumljivo, oblast istorije sporta zahteva da se u buduem radu stalno upotpunjuje materijal o kome je re i tako doprinosi daljem razvoju istorije sporta.

Dr Violeta iljak

iv

SADRAJ

SADRAJ 1. UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 1.1. Periodizacija istorije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 1.2. Istorijski metod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 1.3. Istorijski izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 1.4. Pomone istorijske nauke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 1.5. Istorija sporta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Rezime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Endnote . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

2. SPORTSKE AKTIVNOSTI U PERIODU PRVOBITNE LJUDSKE ZAJEDNICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Rezime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Endnote . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

3. SPORTSKE AKTIVNOSTI U STAROM VEKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 Poglavlje I 3.1. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja na Zapadu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 3.2. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja na Bliskom Istoku . . . . . . . . . . . . . 27 3.3. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja na Dalekom Istoku . . . . . . . . . . . . . 30 3.4. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja na Sredozemlju . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Rezime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Endnote . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

Poglavlje II 3.5. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja u Grkoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 3.5.1. Sistem obrazovanja u antikoj Grkoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 3.5.2. Sportski objekti u antikoj Grkoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 3.5.3. Sportske discipline i nain njihovog izvoenja . . . . . . . . . . . . . . . . 46 3.5.4. Sveane igre u Grkoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 3.6. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja u Rimu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 Rezime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 Endnote . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 Pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85

ISTORIJA v SPORTA

4. SPORTSKE AKTIVNOSTI U SREDNJEM VEKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 4.1. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja na Dalekom Istoku . . . . . . . . . . . . 90 4.2. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja u Centralnoj Americi . . . . . . . . . . 92 4.3. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja u Junoj Americi . . . . . . . . . . . . . . 94 4.4. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja u Evropi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 4.5. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 Rezime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 Endnote . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 Pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104

5. SPORTSKE AKTIVNOSTI U NOVOM VEKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 5.1. Fizike aktivnosti gradskog stanovnitva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 5.2. Teorijskopraktini pristup fizikoj kulturi u novom veku . . . . . . . . . . . . 110 5.3. Gimnastiki i sportski sistemi u doba kapitalizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 Rezime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 Endnote . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 Pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127

6. SPORTSKE AKTIVNOSTI U SAVREMENOM DOBU . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 6.1. Sport u svetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .130 6.2. Formiranje Meunarodnih sportskih organizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 6.3. Moderni sport . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 6.3.1. Masovni sport . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 6.3.2. Vrhunski sport . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 6.3.3. Olimpijski sport . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156 6.3.4. Regionalni sport . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166 Rezime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169 Endnote . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169 Pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170 Literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171

7 . PRIMERI NAUNOG ISTRAIVANJA U ISTORIJI SPORTA . . . . . . . . . . 174 Primer I Takmienje ena u antikoj Grkoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174 Primer II Trening trkaa u antikoj Grkoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179

Beleka o autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185

ISTORIJA 7 SPORTA

Glava IUvod1.1. Periodizacija istorije 1.2. Istorijski metod 1.3. Istorijski izvori 1.4. Pomone istorijske nauke 1.5. Istorija sporta

8

GLAVA I Uvod

1. UVODHistoria est testis temporum, lux veritas, vita memoriae, magistra vitae, nuntia vetustatis. (Istorija je svedok vremena, svetlost istine, ivot uspomene, uiteljica ivota, vesnik davnine )1.

Istorija je nauka o stvarnim dogaajima iz prolosti oveka. Svaki dogaaj iz prolosti obuhvata: oveka, prostor i vreme. Sve to se oveku dogaa ima svoje mesto u vremenu i u prostoru. Prostor je vaan inilac svakog istorijskog dogaaja ili promene. Redosled dogaaja je vaan, jer jedan dogaaj moe da prouzrokuje drugi ili itav niz drugih dogaaja. Istoriara zanima da otkrije vane dogaaje, da utvrdi kada, gde, kako i zato su se dogodili. Istorija se javlja sa prvim pismom, kada su ljudi poeli da belee ili opisuju dogaaje, kako bi ih sauvali od zaborava. Re historia prvi put sreemo kod Herodota2 ko ji se smatra ocem istorije (sl. 1) zbog toga to je prvi transformisao znanje u istoriju, tako to je istorijske doga aje hronoloki i objektivno izloio u svom uvenom delu Istorija3. Prvi je napravio razliku izmeu onoga to se moe uti o nekom dogaaju, onoga to se moe videti i onoga to se moe zakljuiti ispitivanjem. O sutini istorije kao nauke raspravljali su mnogi is toriari, izmeu ostalog ta je mitsko, da li je mitsko isto Sl. 1 Herodot rijsko, ta je metafiziko, itd4. Danas se pod istorijom podrazumevaju: istorijska nauka, istorijsko delo i proli dogaaji. Istorijsko miljenje je zasnovano na pamenju, poreenju razliitih seanja (svojih ili tuih), utvrivanju injenica, tumaenju, objanjavanju i prepriavanju zapamenih dogaaja.

1.1. PERIODIZACIJA ISTORIJE ivot ljudi i organizacija ljudskog drutva su se menjali kroz istoriju. Pojedini vremenski periodi imaju posebne odlike koje ih razlikuju od nekih drugih perioda. Uoivi ove razlike naunici su podelili prolost kako bi je lake prouavali.

ISTORIJA 9 SPORTA

Prema dostupnosti istorijskih izvora prolost je podeljena na praistoriju i istoriju. O praistoriji govore samo materijalni istorijski izvori koje prouavaju arheolozi, dok o istorijskom dobu, osim materijalnih svedoe i pisani i usmeni istorijski izvori. Praistorija, prvi i najdui period prolosti poela je pre oko 2 miliona godina, pojavom prvog oveka na zemlji, a zavrila se otkriem pisma i nastankom prvih drava izmeu 3500 i 3000 g. p.n.e. Istorijsko doba podeljeno je na nekoliko karakteristinih perioda. Iako postoji vie razliitih periodizacija, svim periodizacijama je zajedniko to to ukazuju na vana ili opta obeleja naina ivota ljudi na odreenom prostoru i u odreenom vremenu. Jedna od najpoznatijih je podela na: stari vek, srednji vek, novi vek i savremeno doba5. Granice izmeu ovih perioda odredili su vani dogaaji. Stari vek poeo je krajem etvrtog milenijuma p.n.e. otkriem pisma i pojavom prvih drava, a zavrio se padom Zapadnog rimskog carstva 476. godine. Narodi koji su osvojili Zapadno rimsko carstvo stvorili su na tom prostoru svoje drave, razvili novu evropsku kulturu. Taj period istorije naziva se srednji vek i traje do otkria Amerike 1492. godine. Tada poinje novi vek koji traje do Prvog svetskog rata (19141918). Potom sledi savremeno doba u kome mi danas ivimo. Neki periodi imenovani su tako da vae za ceo svet, a neki samo za odreena podruja. Upoznavanje sa razliitim periodizacijama predstavlja opte polazite za prouavanje istorije. Pored navedene poznata je i podela razdoblja na: antiko doba, doba feudalizma, doba humanizma i renesanse, doba velikih geografskih otkria, doba kapitalizma itd.

1.2. ISTORIJSKI METOD Svaka nauka predstavlja sistematizovano i provereno saznanje o istraivanom problemu, dobijeno putem odgovarajueg naunog metoda. Sve nauke, pa i istorija, imaju svoj nauni metod, pomou koga dolazi do naunih rezultata, odnosno saznanja. Istraivanje prolosti ima znaajnu ulogu jer je istoriar vremenski udaljen od perioda koji prouava. Neophodno je da razume prolost, da bude objektivan i kritian, da se ne doe do pogrenog tumaenja iste, zbog pristrasnosti i zastupanja interesa klase, nacije, odreenog stalea. Dobro poznavanje istorijskog metoda i njegova valjana primena su preduslovi za bavljenje istorijskim istraivanjima. Istorija kao nauka se mora razlikovati od istoriografije, koja je obino prepriavanje dogaaja iz prolosti. Sutinska razlika meu njima je ta da:

zzistorija otkriva zakonitosti po kojima se pojava odvijala za razliku od isto riografije koja ostaje na nivou deskripcije, zzistorijska graa za razliku od istoriografske nudi mogunost predikcije, zzprimena istorijskog metoda kao naune kategorije se u okviru istoriografije ne moe nai6.

10

GLAVA I Uvod

Istorijski metod predstavlja skup specifinih istraivakih postupaka usmerenih ka otkrivanju istine o dogaajima koji su se zbili u prolosti. Sastoji se iz etiri faze: 1. Prikupljanje i poznavanje izvora (heuristika). 2. Kritika izvora predstavlja utvrivanje stepena verodostojnosti i originalnosti izvora i sastoji se iz: kritike teksta (spoljanja kritika), i kritike iskaza (unutranja kritika). Kritika teksta utvruje u kakvom je stanju tekst izvora, vreme i mesto njegovog nastanka, dok kritika iskaza ocenjuje i proverava stepen istinitosti onoga to nam izvor kazuje. 3. Sinteza je uoptavanje i spajanje kritiki proverenih injenica. 4. Ekspozicija predstavlja izlaganje, odnosno saoptavanje rezultata istorijskih istraivanja pismenim ili usmenim putem.

Postoji vie vrsta istorijskih radova, a to su: Nauni lanci i istorijske rasprave, Monografija, Prirunik, Udbenik, Prikaz, Recenzija i Kritika.

1.3. ISTORIJSKI IZVORI Sva svedoanstva ljudske prolosti su istorijski izvori. Istorijski izvori su ostaci prolosti koji pomau istoriaru u prouavanju nekog dela prolosti. Mogunost istraivanja je u direktnoj zavisnosti od toga koliko je ostalo tragova prolosti za odreeni period. Dele se na materijalne, pisane i usmene. Materijalni istorijski izvori su predmeti ili graevine 7, dela ljudskih ruku, koji pomau da se rekonstruie nekadanji nain ivota. Predmeti stari vie stotina ili hiljada godina se uvaju u muzejima. Pisani izvori8 su za istoriare najvaniji izvori jer pruaju najvie podataka. Oni su sauvani na kamenu, glinenim ploicama, koi, svili, papiru i drugim materijalima koji su u prolosti korieni kao podloga za pisanje. Najvei broj je na papiru i uva se u bibliotekama (tampane knjige, rukopisne knjige i novine) i arhivima. Usmena predanja9 su najmanje pouzdana jer se prenose govorom i tokom niza godina su doivela promene, te se kao izvor koriste obazrivo. Za sve istorijske izvore je vano utvrditi njihovu verodostojnost i istinitost. Taj nauni postupak se zove kritika istorijskih izvora. Prema nainu na koji su sauvani, istorijski izvori se mogu razvrstati u ostatke i tradiciju. Ostaci su svi oni izvori koji su sauvani sticajem okolnosti, dok tradicija nastaje namerno jer ljudi ele da sauvaju pokoljenjima neto to bi svedoilo o prolosti. Tradicija moe biti: usmena (mitovi, legende, bajke, narodne pesme koje se prenose s kolena na koleno), pisana (hronike gradova ili drava, biografije, autobiografije, memoari, dnevnici), tampana (leci, proglasi, novine, asopisi) i likovna (umetnika dela, fotografije, filmovi). Istorijski izvori mogu biti primarni (originalna dokumenta koja se neposred no odnose na dogaaje koji su se desili u prolosti), sekundarni (pisani izvori iz

ISTORIJA11 SPORTA

vremena deavanja dogaaja zapisana od strane drugog lica 10) i tercijarni (analize odreenog perioda ili dogaaja od strane istoriara 11). 1.4. POMONE ISTORIJSKE NAUKE Pomone istorijske nauke su se razvile iz prouavanja istorijskih izvora. Naj poznatije pomone istorijske nauke izuavaju: zzHronologija nain raunanja i beleenja vremena kod raznih naroda u prolosti, zzPaleografija nastanak i razvoj pisama kod raznih naroda, zzSigilografija (sfragistika) peate sa raznih dokumenata, zzHeraldika grbove, znakove i simbole, zzNumizmatika novac raznih naroda zzKriptografija ifre nastale i upotrebljavane u diplomatskoj prepisci, zzEpigrafika natpise sa kamena, drveta, metala iz raznih vremenskih perioda.

1.5. ISTORIJA SPORTA Sport, kao poseban oblik ljudske aktivnosti, je u toku svoga istorijskog razvo ja esto oslikavao ekonomsku, socijalnu, pa i politiku dimenziju drutva. U savre menom dobu sport je zauzeo veoma znaajno mesto kao planetarni fenomen. Sport, kao specifian oblik ljudske aktivnosti ima veliki znaaj u ivotu svakog pojedinca i kao takav svakako je jedan od najrasprostranjenijih oblika telesne aktivnosti. Veliki broj autora je pokuao da definie pojam sporta. Pod pojmom sporta u Enciklopediji fizike kulture i u svetu i u nas razumevaju se fizike aktivnosti (vebanja) prijatnog, dinamikog i izrazito agonistikog karak tera12. Pjer de Kuberten je definisao sport na sledei nain: Sport je dobrovoljni i uo biajeni kult intenzivnog miinog vebanja, zasnovan na elji za napretkom koji moe da ide do rizika13. Profesor . Stefanovi definie sport kao fenomen koga ine tano, po pravilima odreeni pokreti telesne aktivnosti koji se izvode prilikom takmienja sa ciljem da se ostvari pobeda/rekord14. Zakon o sportu u svom l.2 definie sport: Sport, u smislu ovog zakona, jeste: sportsko obrazovanje (obuavanje u fizikom vebanju, razvoj fizikih sposobnosti i sticanje sportskih navika), takmiarski sport (sportske aktivnosti usmerene na posti zanje sportskih rezultata), rekreativni sport (sportske aktivnosti usmerene na rekreaciju koje se izvode samostalno ili u sportskim i drugim organizacijama), kolska sportska takmienja (sportska takmienja uenika i studenata) 15.

12

GLAVA I Uvod

Sistematizacija sporta je neophodna iz vie razloga, ali osnovni razlog je lake izuavanje pojedinih grupacija sportskih oblasti koje imaju neku zajedniku karakteristiku. Podela sporta se moe ustanoviti prema razliitim kriterijumima: prema broju uesnika, prema prostoru u kome se odrava sportska aktivnost, na osnovu strukture takmiarske aktivnosti, prema nainu odreivanja sportskog rezultata i dr. Tako na primer postoji podela na olimpijski i neolimpijski sport, vrhunski i masovni itd. Istorija sporta je deo opte istorije koja prouava fenomen sporta. Latinska sentenca da je istorija uiteljica ivota16 nam ukazuje da je vremenom istorija prerasla u naunu disciplinu. Raznovrsni naunoistraivaki radovi doveli su do formiranja dovoljno sloenog i celovitog sistema znanja iz oblasti istorije sporta, tako da se danas konstituisala kao samostalna nastavna i nauna disciplina, koja se predaje na vie fakulteta u svetu. Istorija sporta razmatra moderni doprinos teorije, tematizujui je u vie raz doblja koji govore o evoluciji sportskih dogaaja. Jednim delom istorija, sporta se razvila i pod uticajem drugih optenaunih disciplina i teorija (geografija, arheologija, umetnost, anatomija, biomehanika i dr). Predmet prouavanja istorije sporta je sport, kao antropoloko drutveno istorijski fenomen. Cilj istorije sporta je da proui i objasni zakonitosti nastanka i razvoja fenomena sporta od najstarijih vremena do danas. Ispituju se i utvruju oblici sportskih aktivnosti koji su se u odreenim drutveno ekonomskim uslovima pojavili, kao i kakva je bila njihova uloga u razvoju sporta. Zadatak istorije sporta podrazumeva sticanje znanja o prolosti fizike kulture (sporta), odnosno o optim zakonitostima pojave i toka razvoja njenih pojedinanih pojavnih oblika. Znaaj istorije sporta se ogleda u injenici da steena znanja iz ove oblasti pomau buduem strunjaku da lake upozna svoju profesiju, da proiri pedagoku a time i svoju optu kulturu. Takoe, prua se neophodna struna osnova za praktini i teorijski rad buduim trenerima, profesorima, menaderima.

ISTORIJA13 SPORTA

REZIME Istorija je nauka o prouavanju razvoja ljudskog drutva u prolosti. Istorijsko miljenje je zasnovano na pamenju, poreenju razliitih seanja, utvrivanju injenica, tumaenju, objanjavanju i prepriavanju zapamenih dogaaja. Istorija kao nauka se mora razlikovati od istoriografije, koja je obino prepriavanje dogaaja iz prolosti. Istorijski metod je nauni metod na kome se istorija zasniva kao nauka. Ovaj metod se sastoji iz etiri dela: prikupljanja injenica, kritike izvora (kritika teksta i kritika iskaza), sinteze i ekspozicije. Prema dostupnosti istorijskih izvora prolost je podeljena na praistoriju i istoriju. Istorijsko doba je podeljeno na nekoliko karakteristinih perioda. Jedna od najpoznatijih podela je na: stari vek, srednji vek, novi vek i savremeno doba. Istorijski izvori su svedoanstva ljudske prolosti. Oni pomau istoriaru u prouavanju nekog dela prolosti. Dele se na materijalne, pisane i usmene. Prouavanjem istorijskh izvora dolo je do razvoja pomonih istorijskih nauka: hronologije, paleografije, numizmatike i dr. Sport, kao specifian oblik ljudske aktivnosti ima veliki znaaj u ivotu sva kog pojedinca i kao takav svakako je jedan od najrasprostranjenijih oblika telesne aktivnosti. Predstavlja takmienje radi prevazilaenja ve postignutih rezultata. Predmet prouavanja istorije sporta je sport kao antropoloko drutvenoistorijski fenomen. Cilj istorije sporta je da proui i objasni zakonitosti nastanka i razvoja fenomena sporta od najstarijih vremena do danas. Znaaj istorije sporta se ogleda u injenici da steena znanja iz ove oblasti pomau buduem strunjaku da lake upozna svoju profesiju, da proiri pedagoku a time i svoju optu kulturu.

ENDNOTE 1. 2. 3. 4. 5. Ciceron (Latinski citati), str. 70. Herodot iz Halikarnasa iveo je od 484410 p.n.e. Herodotova Istoria se sastojala od devet knjiga. Berajev, N. (2001): str. 27. Termin savremeno doba je postao predmetom polemike mnogih autora, te se termini najnovije doba, moderno doba i dananje doba ee koriste u strunoj literaturi. D. Peri (2000): str. 121122. 6. U materijalne izvore spadaju svi tragovi koje je ovek ostavio a svakodnevno 7. se njima sluio: alat, nametaj, posue, odea, nakit, novac, igrake i sl. Pisani izvori su sve ono to je ovek napisao: zakoni, brani i trgovaki ugovori, dnevnici, pisma, istorijska dela, knjievni spisi. 8. Usmenim putem sa generacije na generaciju su se prenosile: prie, pesme, poslovice, legende i zagonetke. 9.

14

GLAVA I Uvod

10. 11. 12. 13. 14. 15. 16.

Anali, letopisi, novinski tekstovi. Istorijske broure, monografije. Enciklopedija fizike kulture (1975): P, str. 301. Bulonj, P. (1984): str. 21. . Stefanovi (2006): str. 7. Sl. Glasnik RS, br 52/96. Pun citat se nalazi u uvodnom delu udbenika.

PITANJA 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. ta je istorija? Koji su predmet i cilj istorije? Kako je izvrena periodizacija istorije? Iz kojih delova se sastoji istorijski metod? Koji su istorijski izvori? Koje su pomone istorijske nauke? ta predstavlja pojam istorije sporta? Koji su predmet i zadatak istorije sporta?

LITERATURA 1. 2. 3. 4. Adams, S. i sar. (2003): Ilustrirana enciklopedija Povijest svijeta, Extrade, Rijeka. Berajev, N. (2001): Smisao istorije, Dereta, Beograd. Berkovi, L. (1985): Istorija fizike kulture, Novi Sad. Bulonj, P. (1984): Olimpijski duh Pjera de Kubertena, Narodna knjiga, Beograd. Ciceron (2005): Latinski citati, Trend, Leskovac. Enciklopedija (2005): Ilustrovana istorija sveta, Mladinska knjiga, Novi Sad. Enciklopedija fizike kulture, (1975): II tom od P, JLZ, Zagreb. Faktopedija (2004): Istorija, Mladinska knjiga, Novi Sad. Gillet, B. (1960): Histoire du sport, prevod sa francuskog Karla Budora, Matica Hrvatska, Zagreb, 1970. Ili, S. (1984): Istorija fizike kulture Staro doba i srednji vek, Beograd, 1994. Kostadinovi S. (2004): Pravo i sport, Fakultet za menadment u sportu, Uni verzitet Braa Kari, Beograd. Peri, D. (2000): Projektovanje i elaboriranje istraivanja u fizikoj kulturi, SIA, Beograd.

5. 6. 7. 8. 9.

10. 11. 12.

ISTORIJA15 SPORTA

13. Petrovi, D. i sar. (1980): Sportski trening teorijska i praktina uputstva za upravljanje sportskim treningom u razliitim sportovima i sportskim granama, NIPRO Partizan, Beograd. 14. Petrovi, D.; Stefanovi, V. (1981): Problemi teorije i metodologije fizike kulture, FFK Beograd, NIPRO Partizan i Savez za fiziku kulturu Jugoslavije, Beograd. 15. Platonov, V. N. (1997): Obaja teorija podgotovni sportsmenov v olimpijskom sporte, Olimpijskaja literatura, Kiev. 16. Radan, . (1981): Pregled historije tjelesnog vjebanja i sporta, kolska knjiga, Zagreb. 17. Radovanovi, T. (2005): Metodologija naunih istraivanja, Fakultet za me nadment Novi Sad. 18. Stefanovi, . (2006): Teorija i praksa sportskog treninga, FSFV Univerziteta u Beogradu, Loznica. 19. Stolbo, V. (1982): Istorija i organizacija fizike kulture i sporta, Raduga, Moskva. 20. Zakon o sportu, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 52/96.

*** www.hawaiibc.com/history.htm

ISTORIJA 17 SPORTA

Glava II

Sportske aktivnosti u periodu prvobitne ljudske zajednice

18

GLAVA II Sportske aktivnosti u periodu prvobitne ljudske zajednice

2. SPORTSKE AKTIVNOSTI U PERIODU PRVOBITNE LJUDSKE ZAJEDNICEPraistorija je period koji je trajao vie od dva miliona godina. Deli se na dva doba: zzKameno doba (mlae i starije) od oko 2,000000 g. p.n.e. do oko 6000 g. p.n.e. zzMetalno doba od oko 6000 g. p.n.e. do oko 3500 g. p.n.e. (pojave prvih pisama) Prvobitni ljudi iveli su u poetku u zajednici koja se nazivala horda, a u kasnijem periodu razvoja prvo bitne zajednice u rodbinskim, koje su nazvane rod. U periodu prvobitne ljudske zajednice mogu se nai koreni fizike kulture, jer su se u tom dobu celokupna telesna i umna delatnost odvijale u neposrednoj borbi za opstanak, gde je bilo neophodno da se ispolji konstantna fizika aktivnost, koja je imala presudan uticaj na formiranje oveka. U tom periodu je rad, kao nain pribavljanja hrane za ivot, na razne naine pomogao ljudskoj vrsti u razvijanju odreenih sposobnosti i navika. To doba poznaje samo kolektivnu svojinu i raspodelu na jednake delove. U takvim vremenima i fiziko vebanje je kao vid sporta bilo povezano s nainom proizvodnje, odnosno radom. Priprema pokreta za lov, ribolov, skupljanje plodova sa zemlje i s drvea bili su ujedno i prvi vidovi fizikih aktivnosti. Fiziko vebanje, rad i priprema za rad nisu se tada jedno od drugog razlikovali. Uz primitivna orua i oruja ovek se morao osloniti na svoje prirodne telesne kvalitete. Beao je pred jaim ivotinjama (manje i slabije je progonio i lovio), skrivao se pred prirodnim nepogodama i ljudima. To znai da se sposobnost tranja, penjanja, skakanja, bacanja i rvanja, morala vie razviti, jer mu je od toga zavisio ivot, bilo da se spaavao od prirodne nepogode, ivotinje, drugog oveka ili gladi.

Sl. 2 Australijski lovci na kengure

ISTORIJA 19 SPORTA

Podatke o prvobitnim oblicima fizikog vebanja nalazimo u materijalnim ostacima (orue i oruje), kao i na brojnim crteima naenim u peinama i na ste nama. Naroito su vani crtei na kojima su prikazane sportske scene iz lova i raznih kultno religijskih obreda. Njih treba promatrati kao kompleksne pojave koji su imali svojevrsnu socijalnu funkciju da osiguraju uspeh lova, odnosno pribavljanje hrane, da bi se horda odrala na okupu. Na sl. 2 je predstavljen australijski crte, na kome su prikazani lovci na kengure koji su koristili koplja kao oruje17. Istraivanja naunika na osnovu pein skih crtea sa podruja Havaja su otkrila da se havajsko stanovnitvo bavilo surfovanjem jo u ta davna vremena (sl. 3). Moe se pret postaviti da su se ljudi tada u zavisnosti od toga na kome su podruju bili nastanjeni,Sl. 3 Peinski crte surfovanja sa Havaja

usmeravali na razvijanje odreenih fizikih sposobnosti koje su predstavljale preteu da nanjih sportskih aktivnosti. U periodu razvoja ljudske zajednice, kada je lov na krupne ivotinje (mamute, medvede, bikove) bio glavni izvor egzistencije, ovek je poeo da shvata da je za uspean lov potrebno uee svih lanova plemena (sl. 4), ali i njihova osposobljenost da rukuju to bolje orujem koje su posedovali. Uoili su da od naina bacanja zavisi daljina baenog oruja. Kada su ljudi shvatili da mogu da naue od drugih ljudi da bolje i efikasinje rukuju oru jem, poeli su prvo putem posmatranja, a zatim imitiranjem da usavravaju svoje vetine.Sl. 4 Lov na mamuta u doba praistorije Pored ovog naina uenja, stariji lanovi zajednice su u procesu svakodnevnog ivota i rada uticali na mlae lanove prenose i im svoja znanja i iskustva. Razvitak ljudske svesti o proizvodnoj snazi utie i na razvoj proizvodnih odnosa. Ljudi ne samo da se udruuju, ve se i specijaliziraju za odreeni nain proizvodnje, odnosno pribavljanja sredstava za ivot. U tom se procesu javlja i prva velika podela rada na zemljoradnju i stoarstvo, koja je ostavila dalekosene posledice ne samo na razvoj proizvodnih snaga i izmenu proizvodnih odnosa, nego i na kulturnu nadgradnju, a time i na specifian razvoj fizikog vaspitanja i sporta. Stoari sa skitakim nainom ivota i nestalnim mestima boravka zbog estih seljenja, uvanja stada i zbog odbrane i osvajanja novih panjaka i krajeva primorani

20


su veu panju da posvete fizikim sposobnostima svojih lanova. Njihovo fiziko vaspitanje dobija zbog toga vie borbena, ratnika obeleja. Snaga, brzina, spretnost i izdrljivost su odluujui za njihovu uspenu egzistenciju i opstanak. Kod zemljoradnikih naroda situacija je neto drugaija. Fizike sposobnosti: snaga, brzina, spretnost i izdrljivost nisu toliko odluujue za opstanak i pribavljanje sredstava za ivot. Plodnost tla uz razumnu upotrebu orua za proizvodnju osiguravala je sigurnost ishrane, pa ak i stvaranje odreenih rezervi. To je omoguilo ljudima da se angauju i na drugim podrujima kako bi osigurali to sigumiji i udobniji ivot (graevine, pismo i sl.). Magijskoritualne sveanosti dobijaju drugi karakter, jer se sadraj ovih ce remonija prilagoavao novim uslovima ivota, odnosno povezivanju sa plodnou zemlje i stoke. Oblici kretanja i sadraji ovih obreda primaju sve vie ratnika obeleja.

Sl. 5 Ritualna bacanja koplja u obrise ivotinje je trebalo da obezbedi dobar lov

Organizovanje sveanosti posveenih ratu ima i dalje oblik, sadraj i sutinu dotadanjih ceremonija, ali u prvi plan izbija meusobno suparnitvo, i javlja se nadmetanje (sl. 5). Relativna sigurnost ishrane i nastanjenost veeg broja ljudi na jednom mestu poveava mogunost izmene i prenoenja iskustava s jedne generacije na drugu. Neposredni rezultati toga su usavravanje i poveanje proizvodnih snaga. Time dolazi i do promene drutvenih odnosa. Stvaraju se i posebne civilizacije sa svojom karakteristinom nadgradnjom u kojoj, izmeu ostalog, fiziko vebanje i sport dobijaju specifina obeleja i ulogu. Sve je prisutnija spoznaja da fiziko vaspitanje deluje ne samo na poveanje sposobnosti i efikasnosti tehnike u upotrebi orua i oruja, nego da pozitivno utie i na zdravlje, a ujedno i na atraktivnozabavni ivot oveka. Fizikom vaspitanju ostaje, meutim, i dalje pripisana komponenta mistikokultnog delovanja. Sve je to uslovilo pojavu organizovanog, sistematski sprovoenog fizikog vaspitanja. Isticanje fizikih sposobnosti, snage, brzine, vetine u rukovanju oruem i orujem poveava ugled pojedinca i postaje omiljeno u tadanjem drutvu. Ako nije bilo prilike da se to pokae u lovu i ratu, organizovale su se specijalne priredbe i

ISTORIJA 21 SPORTA

takmienja povodom raznih skupova i sveanosti: religijski obredi, enidbe, pogrebi i sl. U svom daljem razvoju patrijarhalno rodovsko druvo poelo je da se brzo raspada pojavom privatne svojine, koja je izazvala raslojavanje do tada besklasnog drutva. Bogatiji lanovi plemenskog vrha prestajali su da se bave nekim teim oblicima rada i obraali su sve veu panju vojnikom osposobljavanju. Takoe, njihova deca su se obuavala vojnim vetinama da bi vladala nad dru gim ljudima. Tada poinju da se javljaju pretee kolskih institucija. Ovi osnovni oblici vaspitanja i obrazovanja u prelaznom periodu, ka klasnom robovlasnikom poretku, bili su u zaetku i ne mogu se smatrati institucijama vaspitanja i obrazovanja u dananjem smislu.

22


REZIME Dva znaajna trenutka za razvoj fizike kulture se mogu izdvojiti u prvobitnoj ljudskoj zajednici: prvi koji je zahtevao organizovanu i uvebanu, timsku aktivnost, neophodnu oveku u lovu na krupne ivotinje, i drugi kada se stariji lanovi plemena i svetenici pojavljuju u ulozi uitelja dece najbogatijih lanova zajednice u periodu raspadanja prvobitne zajednice. U ovom, kasnijem periodu rodovske zajednice, znaajno je bilo isticanje fizikih sposobnosti ili u lovu i ratu, ili na sveanostima u okviru kojih su se mogli nadmetati.

ENDNOTE 17. . Stefanovi, (1992): str.123.

PITANJA 1. Kakva je bila fizika aktivnost u periodu prvobitne ljudske zajednice? 2. Koje su karakteristike fizikog vebanja u periodu prvobitne ljudske zajed nice? 3. Koja su obeleja fizikog vaspitanja u periodu prvobitne ljudske zajednice? 4. Na koje prvobitne oblike sportskih aktivnosti nas upuuju peinski crtei iz ovog perioda? 5. Da li je fizika kultura u prvobitnoj ljudskoj zajednici bila povezana sa reli gijom?

LITERATURA 1. Adams, S. i sar.(2003): Ilustrirana enciklopedija Povijest svijeta, Extrade, Rijeka. 2. Bourbon, F. (2004): Velike kulture svijeta Drevne civilizacije, Mozaik knjiga, Zagreb. 3. Enciklopedija fizike kulture, (1975): I tom od AO, JLZ, Zagreb. 4. Enciklopedija fizike kulture, (1975): II tom od P, JLZ, Zagreb. 5. Enciklopedija (2005): Ilustrovana istorija sveta, Mladinska knjiga, Novi Sad. 6. Faktopedija (2004): Istorija, Mladinska knjiga, Novi Sad. 7. Gillet, B. (1960): Histoire du sport, prevod sa francuskog Karla Budora, Matica Hrvatska, Zagreb, 1970.

ISTORIJA 23 SPORTA

8. Ili, S. (1984): Istorija fizike kulture Staro doba i srednji vek, Beograd, 1994. 9. Ilustrirana enciklopedija (2003): Povijest svijeta, Extrade, Rijeka. 10. Kun, L. (1982): Istorija fizike kulture i sporta, prevod sa maarskog V. V. Stolbova, Raduga, Moskva. 11. Loze, E. (1986): Svet novoga zaveta (prevod Radomir Raki), Pravoslavlje, Beograd. 12. Mechikoff, R. A.; Estes, S.G.: A history and Philosophy of Sport and Physical Education From Ancient Civilizations to the Modern World, WCB McGrawHill, San Diego State University, USA. 13. Radan, . (1981): Pregled historije tjelesnog vjebanja i sporta, kolska knjiga, Zagreb. 14. Stefanovi, . (1992): Atletika 1 Nastanak i razvoj atletskih disciplina, Samostalno izdanje autora, Beograd.

*** www.encyclopedia.thefreedictionary.com www.hawaiibc.com/history.htm www.collegesportsscholarships.com/historysport.htm www.usd253.org/~ehs/dept/pe/history2.htm

ISTORIJA 25 SPORTA

Glava IIISportske aktivnosti u starom vekuPrvo Poglavlje 3.1. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja na Zapadu 3.2. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja na Bliskom Istoku 3.3. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja na Dalekom Istoku 3.4. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja na Sredozemlju Drugo Poglavlje 3.5. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja u Grkoj3.5.1. Sistem obrazovanja u antikoj Grkoj 3.5.2. Sportski objekti u antikoj Grkoj 3.5.3. Sportske discipline i nain njihovog izvoenja 3.5.4. Sveane igre u Grkoj

3.6. Oblici fizikog vebanja i nadmetanja u Rimu

26

GLAVA III Sportske aktivnosti u starom veku

3. SPORTSKE AKTIVNOSTI U STAROM VEKUPRVO POGLAVLJEStari vek je prvi i najdui period istorije. Poeo je otkriem pisma oko 3500 godina p.n.e., a zavrio se padom Zapadnog rimskog carstva 476. godine n.e. Ovaj period u razvoju ljudskog drutva predstavlja najvei napredak u oblasti nauke, umetnosti, religije, kulture, to podrazumeva i fiziku kulturu. U ovom periodu je bio zastupljen robovlasniki drutveni poredak koji je kao klasno drutvo bio podeljen na tri sloja: aristokratiju, slobodne ljude i robove. Oblast fizike kulture dobija klasno obeleje jer se vebanjem bave samo pripadnici vladajue klase. Stalni ratovi, ouvanje i nova bogaenja svojih poseda su zahtevali sistematsko vebanje vladajue klase od najranije mladosti. Steene fizike sposobnosti i vojnike vetine su bile proveravane u meusobnim nadmetanjima. U starom veku najpoznatije drevne civilizacije koje su nam ostavile tragove o svojim telesnim aktivnostima, vebanjima i nadmetanjima su bile: na zapadu Irska, na Bliskom Istoku Mesopotamija i Egipat, na Dalekom istoku Indija, Kina i Japan, i na Sredozemlju Krit, Mikena, Grka i Rim.

3.1. OBLICI fIZIKOG VEBANJA I NADMETANJA NA ZAPADU Irska Najstariji podatak o odravanju Tailtinih igara, sportskih nadmetanja u Irskoj, zabeleen je u irskoj Knjizi o Lensteru, koja se nalazi u univerzitetskoj biblioteci Triniti koleda u Dablinu18. U knjizi se opisuju Tailtine igre (Tailteann Games), koje su se odravale u Teltaunu, u ast kraljice Tailte, dobroiniteljice i pomajke kralja Luga. Prema legendi, na dan njene sahrane, svake godine prvog avgusta su organizovane Igre u njenu ast. Igre su imale jo jedan naziv Lugnasad. Trajale su dugi niz godina, od 1829. g. p.n.e. pa sve do 554. godine, kada su usled ratovanja privremeno zapostavljene. Sa povremenim prekidima obnavljane su i odravane do 1168. godine nae ere, to nas navodi na zakljuak da su se ove antike igre odrale due od olimpijskih jer su postojale ak i u srednjem veku. Na ovim Igrama, bila su obuhvaena sledea sportska nadmetanja: bacanje kamena, skok s motkom, skok u vis, troskok, bacanje toka, gaanje u metu, tranje, jahake trke i trke kola. Irci su pokuali da obnove Tailtine igre poetkom XX veka. Prve moderne Tail tine igre su odrane 1924. godine u Dablinu. Uesnici Igara su bili iz Irske, Engleske,

ISTORIJA 27 SPORTA

kotske, Velsa, Kanade, SADa, June Afrike i Australije. Meutim, zbog popularnosti obnovljenih Olimpijskih igara bila je slaba zainteresovanost za njih i odrane su jo samo 1932. godine. Od 1963. godine, kada su ponovo obnovljene odravaju se svake godine ali samo kao sportska takmienja kolske omladine.

3.2. OBLICI fIZIKOG VEBANJA I NADMETANJA NA BLISKOM ISTOKU Mesopotamija U dolinama reka Tigra i Eufrata pronaeni su ostaci brojnih, vrlo starih civi lizacija iji tragovi seu do 4000 godina p.n.e. Tokom vekova smenjivale su se i nastavljale civilizacije raznih naroda. U starom veku ove doline su naseljavali Sumeri, Akadi, Vavilonci, Asirci, Persijanci, Grci i Rimljani. Ovo podruje u kasnijem periodu su nastanili Mongoli, Turci i Arapi. Kako se fizika kultura Grka i Rimljana izuava u posebnom poglavlju, to e se izloiti fizika aktivnost prvonavedenih naroda, zakljuno sa Persijancima. U Mesopotamiji su fizika vebanja bila vojnikog karaktera i kao takva su pr venstveno sluila to boljem osposobljvanju vojnika za ratne pohode ili odbranu dr ave. Meu ostalim narodima na podruju fizike kulture su se najvie istakli Asirci i Persijanci. Asirci su se vremenom razvili u snaan ratniki narod. Istorijski izvori koji su sauvani iz ovog perioda (reljefi, crtei, skulpture i zapisi) govore o velikom po tovanju i organizovanju telesnog vebanja u asirskom drutvu. Poto se glavnina asirske vojske kretala na konjima i bojnim kolima, posebna panja je posveivana nezi i treningu konja. O tome svedoi pronaeni tekst pisan klinastim pismom iz XIII veka p.n.e.19 u kome su detaljno data uputstva o nezi, ishrani i vebanju konja. Neki autori tumae da su to bila uputstva koja se odnose na pripreme za konjike trke i trke bojnih kola, a po drugima su to bile pripreme za ratne potrebe i lov. U istom pisanom materijalu opisano je i rvanje Naroito omiljen sport u asirskom drutvu je bio lov i predstavljao je neku vrstu odravanja ratne pripravnosti. Vrlo uspeli reljefi, sauvani iz ovog razdoblja, prikazuju asirske kraljeve na konjima ili bojnim kolima naoruane lukom i strelom u lovu na lavove, koji su, po svoj prilici, bili najvredniji lovaki trofeji. Pored toga, pred stavljeni su i peaci hajkai, naoruani kop ljima, bodeima i titovima. Na crteima su ostali sauvani prikazi asirske sposobnosti prelaenja reka i kanala plivanjem pod punom ratnom opremom uz pomo naduvanih ivotinjskih meina (sl.

Sl. 6 Preplivavanje reke uz pomo meina

28


6). Nain njihovog plivanja podsea na dananji stil "kraul". Poznata je i njihova sposobnost veslanja, za prevoenje bojnih kola i druge ratne opreme. Zapis na klinastom pismu iz VIII veka p.n.e. naen u Asuru, govori o tranju kao posebnoj takmiarskoj disciplini, dok glineni reljef naen u Aunaku, prikazuje dvojicu asirskih pesniara (boksera), do pasa golih, sa akama obavijenim konim remenima. Asirci su negovali i ritualne igre i plesove. Persijanci su na istim prostorima ostvarili vii i organizovaniji nivo ivota. Znaajno mesto u njihovom ivotu je zauzimalo telesno vebanje iz ovog perioda postoji niz pisanih dokumenata, naroito u delima grkih istoriara Herodota i Ksenofonta20. Ksenofont je u svom delu Kirupedia u liku Kira starijeg, prikazao idealno vaspitanje za vladara, a posebno je istakao osmiljeno telesno vaspitanje persijskih mladia. Posle sedme godine naputali su roditeljski dom i zapoinjali su obuku u posebnim ustanovama. Prvo su ih uili verskim propisima, a nastavili u posebnim zgradama za fiziko (telesno) vaspitanje koje su se nalazile pri dvoru kralja. Obuavali su se u tranju, jahanju, gaanju lukom i strelom kao i borbi bodeom ili kopljem. Poznati su bili persijski trkai i jahai koji su obavljali potansku i obavetajnu slubu organizovanu poput tafete. Veliki persijski kralj Darije I (522 488. p.n.e.) prvi je osnovao specijalnu kurirsku slubu (dananju potu). Jedinstvo carstva inila je dobra putna mrea (put od Suze do Sarda bio je dug 2400 km), koju je napravio radi lakeg manevrisanja s vojskom, ali i za brzu kurirsku slubu. Sastojala se od izdrljivih trkaa koji su danonono prenosili poruke21. Bile su popularne i razne igre, posebno polo i hokej na travi, iji razvoj moe da se prati do dananjih dana. Bogata mitologija uticala je na razvoj brojnih plesova, od kojih se istie ples s orujem oklazma. U kasnijem periodu pod uticajem Kine i Indije razvila se i zdravstvena gimnastika. Poto je Persijsko Carstvo pod naletom vojske Aleksandra Makedonskog (331. p.n.e.) palo, na ovom se podruju osetio jak uticaj grke civilizacije. Meutim, neke karakteristine sportske discipline su se zadrale i dalje (polo, hokej na travi, ples s orujem).

Egipat U dolini donjeg toka reke Nil u severnoj Africi, oko 3000 godina p.n.e. se raz vila jedna od najstarijih i najznaajnijih antikih civilizacija. Na osnovu brojnih arheolokih nalaza, zapisanih podataka i crtea moe se zakljuiti o visokim dostignuima na mnogim podrujima, pa tako i u sportu. Specifina religija, koja je najvie uticala na razvoj egipatskog drutva, stimulativno je uticala na razvoj i prelaz telesnih vebanja u zabavne forme njihovih ispoljavanja. Crtei, skulpture i slikovno (hijeroglifsko) pismo omoguuju da se prati njihov razvoj kroz vie hiljada godina. Fiziko (telesno) vebanje je postojalo samo za klasu na vlasti.

ISTORIJA 29 SPORTA

Najstariji podaci o rvanju sreu se u grobnici Ptahotepa kraj Sahare oko 2650. g. p.n.e. U grobnicama u Beni Hasanu (oko 2000. g. p.n.e.) naeno je oko 400 crtea o rvanju, to navodi na pomisao o postojanju posebnih rvakih kola. Rvai su prikazani opasani i u raznim zahvatima slobodne rvake tehnike. Radi lakeg

Sl. 7 Prikaz rvakih zahvata iz grobnice u Beni Hasanu

raspoznavanja obojeni su svetlom i tamnocrvenom bojom, a uz njih je i propratni hijeroglifski tekst (sl. 7). Podatke o rvakom sportu i dizanju tereta, koje je s njime esto povezivano, prikazuju i kasnije otkriveni nalazi. Borba tapom (nabut) prikazana je na arheolokim nalazima od najstarijih vremena pa sve do danas. Razvila se iz borbe kopljima. Grobni nalazi kraj Tebe iz 1500. g. p.n.e. meu kojima ima tapova sa posebno ucrtanim znakovima i grbovima, navode na pomisao o postojanju posebnih udruenja, odnosno profesionalnih takmiara u borbi tapom. Grki istoriar Herodot navodi da je u borbi tapovima u sklopu jedne religijske ceremonije u Egiptu uestvovala grupa od 1000 boraca. Sportovi na vodi su takoe bili vrlo rasprostranjeni u ovoj sredini. Poseban hijeroglifski znak za plivanje s obrisima tehnike kraula datiran je oko 2400. g. p.n.e. Kasnije otkriveni nalazi prikazuju crtee i u drugim tehnikama. Veslanje i borba dugim motkama na amcima, takoe su esti motivi sa slika na zidovima egipatskih grobnica. Graa njihovih amaca pokazuje prikladnost za sportska takmienja. Igre loptom esto se prikazuju na crteima u grobnicama i hramovima kod El Amarne, Tebe, Memfisa, Sahare. Zbog suve klime sauvan je velik broj lopti iz tog perioda, esto opivenih koom ili mreastim platnom, ispunjenih zemljom ili slamom. Loptom se ongliralo, dobacivalo, hvatala se u raznim pozama od sedenja, skakanja pa do stajanja na leima suigraa. Poznata je bila i neka vrsta hokeja, tj. igra tapom i loptom. Vrlo su esti i prikazi raznih elementarnih igara: kameniima, tapiima, obruima, igre ravnotee, skokova i sl. Sve su se izvodile pojedinano, u parovima

30


ili u grupama, u mestu ili u pokretu. Pesnienja su isto tako, sudei po uestalosti nalaza, imala vrlo vano mesto u fizikom vebanju i zabavi. Lov na divlje zveri, posebno lavove, esto na bojnim kolima, je bio privilegija vladajuega drutvenog sloja. Herodot u svojim spisima govori i o posebnim priredbama obliku borilakih igara u kojima su dodeljivane i nagrade u stoci, koi i odei. Razvijena religija i bogata mitologija, ispunjena brojnim raznovrsnim ceremonijama je podsticala razvoj raznih vrsta plesova. Pri hramovima su postojale posebne plesne kole od kojih se isticala kola za sakralne plesove pri Amonovu hramu u Memfisu. U njima su svetenici i posebne grupe plesaica uile pevanje, muziku i ples s kojima su nastupali u verskim ceremonijama to su trajale po vie dana. Zabavni plesovi izvoeni su na gozbama egipatskih bogataa, a izvodile su ih veinom profesionalne plesaice. S vremenom su se specijalizovale dve grupe plesaica: almeje igraice sveanih plesova s orujem i gavazi igraice erotskih plesova. U vreme dinastije Ptolomeida (IV I veka p.n.e.) preovladavaju tzv. trbuni plesovi koji i danas karakteriu narodne plesove ovog podneblja. Kako je dinastija Ptolomeida uvela plaeniku vojsku, koja se uglavnom sastojala od vojnika grkog porekla, postupno je u egipatsku ratnu pripremu prodro grki sistem telesnih vebanja koji se s grkom kulturom proiruje i meu Egipanima. Iako je u kasnijem dobu ova civilizacija bila izloena raznim uticajima (rimskom, arapskom, engleskom i dr.) primila je razne forme i sredstva telesnih vebanja drugih naroda. Ipak, neke grane sporta su se zadrale do dananjih dana (rvanje, dizanje tereta, borba tapom, trbuni plesovi i sl.).

3.3. OBLICI fIZIKOG VEBANJA I NADMETANJA NA DALEKOM ISTOKU

Kina Kina je zemlja sa drevnom kulturom i civilizacijom koja je nastala u dolinama reka Hoangho i Jangce, sa istorijom dugom 5000 godina. Postoje materijalni dokazi koji nam ukazuju da su Kinezi upranjavali aktivnosti koje se poklapaju sa naom definicijom sporta jo 4000 godina p.n.e., i koji nam ukazuju na organizovan sistem telesnog vaspitanja. Izuavanjem istorije kineskog sporta, pored autora sa prostora Kine bavili su se i mnogi istraivai sa zapada. Zvanino kineska istorija poinje 2697. g. p.n.e. poetkom vladavine cara HuangTi. Antiko kinesko politiko ureenje je bilo feudalnog karaktera 22 to je dovelo do podeljenosti Kine u mnogo gradova dravica. Voeni su mnogi teritorijalni ratovi sa varvarima, to je podrazumevalo one koji nisu bili Kinezi 23. Vrlo rano, po nekim izvorima inicijativom legendarnog kineskog cara HuangTija izumitelja gotovo

ISTORIJA 31 SPORTA

svih tadanjih kulturnih pronalazaka, utemeljena je zdravstvena gimnastika kineziterapija (gr. , kinenin: gibati i ; therapeia: leenje). Preporuavalo se kupanje, a nakon toga telesno vebanje, koje moe, prema njihovom miljenju spreiti i izleiti mnoge bolesti. U pisanim hronikama, iz perioda od VIII do VI veka p.n.e. zabeleeno je da su u knjizi Kunfu (kungfu), napisanoj 2698. g. p.n.e. prvi put sistematizovane vebe zdravstvene gimnastike, masae, ritualnog plesa i ratnikih igara24. Za vreme ang dinastije (1600 1100.g. p.n.e.) do Tang dinastije (618907.g.n.e.), Kina je uivala status najcivilizovanije zemlje istone Azije. U delima jednog od najpoznatijih kineskih filozofa i ideologa Konfuija (551 p.n.e. 479. p.n.e.) i njegovih uenika pozitivno se ocenjuje uloga telesnog vebanja i smatra se da je postizanje lepoga telesnog dranja i pravilnog disanja njegova svrha. Kineski drevni sport je nosio u sebi takmiarski duh, vetinu i zabavu, uz telesne vebe koje su doprinosile jaanju tela i duha. Fizike aktivnosti koje su se upranjavale u Kini mogu se podeliti u pet vrsta:

A. Aktivnosti i discipline koje su potekle iz svakodnevnih aktivnosti i vojnih borilakih vetina: streliarstvo, atletika, plivanje i zimski sportovi. Za streliarstvo se moe rei da je najstarija disciplina drevnog kineskog sporta. Gaanje lukom i strelom imalo je istaknutu ulogu u pedagokom procesu i zadralo se sve do XIX veka gde je uz jahanje i dizanje tereta, kao i filozofsko literarne predmete, bilo sastavni deo programa dravnog ispita. Tranje je u dinastiji Han bilo popularno u narodu. Kasnije se razvijalo i postalo je vrsta profesionalnog takmienja. U dinastiji Juan je postojalo takmienje u tranju koje se zvalo Guiyouchi i koje je bilo dva puta due od maratona, a uz to poelo je da se odrava i est stotina godina ranije od prvog maratona. Skakanje u vis i bacanje kamena su takoe bile vane discipline u atletici. U Severnojunoj dinastiji, popularni sport je bio skakanje pod imenom Dutiao, to je u stvari bilo dananje skakanje u vis. U razdoblju Zaraenih drava, vojska Qin je upranjavala bacanje kamena kao neku vrstu treninga u cilju jaanja sposobnosti vojnika. Plivanje i skokovi u vodu su takoe zauzimali vano mesto u drevnom kineskom sportu. U Istonoj dinastiji ou, vojna veba na vodi je bila veoma vaan nain treniranja vojnika. Tokom dinastija Ming i Quing, plivanje se proirilo po celoj Kini. Na fresci koja je otkrivena u peini Mogaokua u Dunhuangu, nalazi se slika Igranje i plivanje u nadoloj vodi koja je pokazala da je stil plivanja starih Kineza bio slian savremenom stilu u plivanju. Kineski drevni zimski sportovi su ve postojali u davnom dobu, u dinastijama Sui i Tang. Do dinastije Qing sportovi na ledu su se ve razvili u raznovrsne discipline. Slika Igre na ledu koju je naslikao slikar iz tog vremena, pokazuje da je ve tada postojalo umetniko klizanje, akrobatika na ledu, streliarstvo na ledu kao i vojne vebe i fudbal na ledu. Na neki nain, moe se rei da su tadanji sportovi na ledu bili mnogo raznovrsniji nego danas.

32


B. Drugi deo su inile razne borilake vetine i vebanja za dugoveni ivot koje su bile obojene borbama i ouvanjem zdravlja: borbe na brvnu, sumo rvanje i konjiki sportovi. Borilake vetine su dragulj blistave kineske kulture i tradicionalni nain za jaanje tela. U istoriji drevnih kineskih sportova, borilake vetine su se delile na tri grupe: borilake vetine sa orujem, bokserske vetine i demonstracije vetina sa orujem. U dinastiji Ming, bokserske vetine su se delile u dve velike kole: tzv. Unutarnje vetine predstavljene od borilakih vetina Shaolina 25, i spoljanje vetine iji je tvorac i predstavnik bio Daoista Zhang Sanfeng i njegova borilaka vetina Wudang. Svetenici samostana Shao bili su poznati kao izvanredni takmiari i uitelji. Osnovno obeleje ovih disciplina bilo je usavravanje odbrambenih sposobnosti i potovanje protivnika. Veruje se da se tu pojavio i posle u Japanu usavrio diu dicu odnosno dudo sport. Druga grana borilakih vetina je vebanje za dugoveni ivot, ili kako se jo naziva kultivisanje tela. To je duh kineskih borilakih vetina. Kultivisanje tela u drevnim vremenima delilo se u tri grupe: voenje ia 26, pokretanje ia i masaa. Rvanje je nastalo iz vetina snage, borbe na brvnu i sumo rvanja. Borba na brvnu je najranije bila popularna meu starim severnim narodima. Od Istone dinastije Zhou, ona je poela da se iri ka jugu; u razdoblju Zaraenih drava, dinastija Qin i Han, razvijala se sve do dinastije Jin i dobila je drugo ime: sumo. Posle dinastije Jin sumo rvanje se putem kulturne razmene prenelo u Japan. U periodu promene dinastije Ming u Qing, sumo je dobilo novo ime: rvanje. Dananje rvanje je upravo poteklo iz te borbe. Konjiki sportovi su predstavljali jednu veoma vanu granu u sportu u drevnoj Kini. Tu su bili konjske trke, polo i drugo. U sistematskoj razradi raznih telesnih pokreta i sportskih disciplina susree se bogatstvo formi i pravila primene: 18 vrsti maevanja, 32 forme boksa, razne vrste rvanja, dizanja tereta i sl. U VII veku bila je popularna jedna vrsta petoboja (gaanje lukom i strelom u hodu i na konju, bacanje koplja kroz obrue, dizanje drvenog 5 m dugog balvana i noenje tereta od 30 kg jednom rukom iznad glave na udaljenosti od 20 koraka).

C. Treu grupu ine sportovi sa loptom koji su imali zabavni karakter. Kineski drevni sportovi sa loptom su bili veoma raznovrsni, pored uju, polo i uivan, tu su bili jo Igra sa petnaest stubia, kriket, hokej itd. uju ili uki je u stvari kineski drevni fudbal (sl. 8) koji je bio veoma popularna narodna igra jo u razdoblju Zaraenih drava i koji su Kinezi vekovima igrali. Sve do dinastije Song, uju skoro da nije menjao formu igre koja je imala samo jedan gol. Za ovu igru se misli da je pretea dananjeg fudbala a koristila se kao dopunsko vebanje za razvoj brzine, okretnosti i spretnosti vojnika. U vreme dinastije Han (206 p.n.e. 9. p.n.e.) spominje se ak i posebni prirunik za ovu igru. Osim toga, postojala je i

ISTORIJA 33 SPORTA

baida, to bi znailo pimplovanje lopte. Baida je mogao da igra pojedinac ili grupa od desetak ljudi i zahtevao je tehniku i vetinu. Kineski drevni fudbal je do kraja dinastije Qing skoro nestao. Pored fudbala stari Kinezi su igrali i polo koji je kao igra postojao na kraju dinastije Han, i koji se razvijao kroz dinastije Sui i Tang. Naroito je bio popularan u dinastiji Tang. Popularnost pola u onom vremenu se mogla porediti sa dananjim fudbalom. Bio je to omiljeni sport na carskom dvoru i meu aristokratama. Interesantno je napomenuti da su ga igrali i mukarci i ene. Drevni

Sl. 8 Igra loptom uki

sport uivan znai udarati ekiem loptu, najranije se pojavio u vreme vladavine cara Song Huizonga u dinastiji Song i bio je jako popularan u narodu u dinastijama Yuan i Ming. To se igralo i na carskom dvoru kao zabava. Po pravilima i nainu igre, bio je veoma slian dananjem golfu. A golf se na zapadu prvi put pojavio u kotskoj, tek tri etiri stotine godina kasnije.

D. etvrtoj grupi pripadaju ahovske igre i igre koje su bile korisne u razvijanju individualnosti igraa. Go je po starima zapisima imao najduu istoriju u ovoj vrsti igre. Stari Kinezi su poeli da igraju go u razdoblju Prolea i Jeseni. Kasnije se on preneo u Japan i ostale zemlje, i dan danas se svrstava u najaktivnije sportove u tim zemljama. Kineski ah su, po miljenju veine, izmislili vojni stratezi. Kau da je on u tesnoj vezi sa strategijom raspolaganja vojskom. I danas je kineski ah jako popularan. Njegova forma igre se nije menjala jo od dinastije Song (oko X veka). Postojala je igra liuboqi gde se prilikom igranja koristila ahovska tabla, figure, ribe, tapii i etoni, i igrao se tako to bi se kretalo na osnovu brojeva koji su dobijani bacanjem kocke.

34


E. Peta grupa drevnih kineskih sportova su etno sportovi koji su bili vezani za pojedinana mesta i godinja doba. U razdoblju Prolea i Jeseni je bilo popularno takmienje u veslanju za festival Zmajeva. Ostali etno sportovi su bili: natezanje konopca, hodanje na takama, ljuljanje na ljuljaci, prolene etnje na travi, penjanje na planine, putanje zmajeva, Festival lampiona, zmajeva igra, igra sa pernatom loptom, itd. Jedna od esto spominjanih u starijem razdoblju bila je perjanica (didianci). Igrala se tako da se 34 ptija pera zabodu u neki meki predmet (esto meki bakreni novac) te se bacanjem uvis predmet nastojao zadrati u vazduhu to due odbijanjem raznim delovima tela: rukom, nogom, ramenom, laktovima i sl. Posle su tu igru potisnule igre loptom od dlake ili koe ispunjene pamukom, travom ili vazduhom. Gimnastika je takoe, bila popularna u kineskoj prolosti, to je ostalo do dananjih dana jer su vebe kineskih akrobata internacionalno prepoznatljive. Kada je vei deo zemljine kugle poeo da stvara svoje drutvo i kulturu, kineska sportska kultura ve je bila na zavidnom nivou razvijenosti. Tokom svog daljeg razvoja ona je stvarala svoje osobenosti. Zapadni drevni sportovi, koje predstavljaju Evropa i Mediteran su poeli da se formiraju tek u periodu od VIII do V veka p.n.e. Stoga, moe se rei da su u ranom dobu oveanstva istoni sportovi odigrali glavnu ulogu u istoriji sporta i da su dali veliki doprinos svetskom sportu.

Indija U dolinama reka Ind i Gang, na podruju dananje Indije, prvi stanovnici su bili Dravidi u periodu izmeu 4000. i 3000. g. p.n.e. Meu arheolokim nalazima tog perioda, pronaen je veliki broj figura, reljefa i peata, koji ukazuju na bavljenje sportom, prikazujui razne igre sa bikovima i scene plesa. Na podruju ove drevne civilizacije otkriveni su prostrani tereni s ostacima dvoraca nalik na antike palestre u kojima su bili smeteni natkriveni plivaki bazeni, jedni od najstarijih do danas nama poznati. Pored jednog veeg bazena, pronaeni su ostaci pojedinanih kabina za kupae, kao i parno kupalite. Veruje se da je to bilo sveto mesto indijskih religija, ije se ceremonije pranja i kupanja mogu pratiti sve do dananjih dana na svetim rekama Gang i Ind. Ova civilizacija je skoro unitena u naletima plemena Arijaca tokom II veka p.n. e. Formirano je novo, specifino drutveno ureenje po kastama. Privilegovanim, vladajuim (arijevskim) kastama su pripadale kasta svetenika (bramana) i kasta vojnika (katrija). Nearijevske kaste su bile kasta vajija obinog naroda (trgovci, zemljoradnici i stoari) i udra kasta robova, radnika i bezemljaa. Svaka od kasti se bavila fizikim vebanjem, koje je odgovaralo njenom mestu i ulozi u drutvu. Kasta bramana je uticala kako na celokupni drutveni i ekonomski razvoj Indije, tako i na razvoj sporta. O tome se govori u svetim knjigama koje se zovu Vede i

ISTORIJA 35 SPORTA

u uvenim indijskim epovima Mahabharata i Ramajana, koji obiluju podacima o fizikom vebanju tog doba. Glavnu ulogu u organizovanju fizikog vebanja imala je vojnika kasta, koja je ceo svoj ivot posvetila fizikom vebanju i usavravanju fizikih sposobnosti mukaraca i ena. U Vedama se mogu nai detaljni propisi vebanja u maevanju, rvanju, gaanju lukom i strelom, bacanju koplja, kao i ratna taktika. Podrazumevalo se i vladanje vetinama vonje bojnih kola i jahanje na konju ili slonu. Bramanska kasta je negovala razne forme igara i plesova, koje su bile sastavni deo ritualnih ceremonija. Grki istoriari su pratei Aleksandra Makedonskog na njegovom pohodu u Indiju zabeleili da su svetenici posebnu panju posveivali vebama disanja. Ove vebe su izvoene u zdravstvene svrhe i u najuoj vezi su sa joga vebama. One su i danas specifina osnova indijske fizike kulture, bazirana na filozofskom uenju o telu i dui. Svadbene i pogrebne sveanosti su imale posebnu ulogu zbog prateih sportskih nadmetanja. Zabeleeno je, da se princ Sidarta 27 oko 500. g. p.n.e. prilikom pronje princeze Gope morao ogledati i pobediti sve svoje protivnike u desetoboju, sastavljenom od 5 disciplina fizikih sposobnosti (maevanje, rvanje, boks, skokovi i plivanje) i od 5 disciplina duhovnih sposobnosti (tumaenje starih spisa, poznavanje bilja i ivotinja, umetnost pisanja, gramatika i matematika). To govori o kompletnom programu obrazovanja na indijskim dvorovima toga doba. Kaste obinog naroda i robova su upranjavale narodne oblike nadmetanja. Bavili su se borbama bez oruja, tranjem, skakanjem, bacanjima, rvanjem, plesom i igrama, meu kojima se istiu hokej na travi i polo, koji su se kasnije javili i u viim drutvenim slojevima.

Japan Japan je ostrvska drava ija istorija poinje osnivanjem japanskog carstva u VII veku p.n.e. U Japan su vremenom prodirali razliiti uticaji naprednijih civilizacija, a naroito kineske. Tako su i uticaji u oblasti fizike kulture stigli u Japan, ali, znaajno je da su oni uvek uspevali da ih prilagode svojim potrebama. Tako je stigla zdravstvena gimnastika u vidu raznih masaa koju su izvodili slepi ljudi 28. Borilakom vetinom diudicu29, koja je preneta iz Kine u poetku se bavila samo kasta ratnika, da bi kasnije postala sredstvo fizike kulture itavog naroda. Vremenom su neke discipline i forme takmienja dobile dominantan poloaj u oblasti sporta u Japanu. Narodni oblici fizikog vebanja u vidu zabave ili takmienja imaju svoju dugogodinju tradiciju: Sumo je specifina vrsta narodnog japanskog rvanja, u kojoj je cilj oboriti ili izgurati protivnika iz kruga prenika 3,6 m. Vrlo rano se pojavljuju profesionalni sumoborci30 koje su plaale pojedine pokrajine.

36


Kamari je igra loptom, pretea dananjeg fudbala. Po ugledu na kineske igre loptom i u Japanu se jedna od starijih igara perjanica smatra vrstom fudbala. Igralo ju je od 48 igraa na malom peskovitom terenu, a sastojala se od toga da se kona lopta, punjena vazduhom, to due odri u vazduhu udarcima noge risom stopala. Jahanje, odnosno konjiki sport su bili veoma cenjeni. Najee takmiarske forme bile su konjike trke s preprekama i gaanje lukom i strelom u odreeni cilj na galopirajuem konju. Kendo je vrsta plesa s orujem (obino maem), ali i takmiarska disciplina. U sportskom takmienju ma se esto zamjenjuje bambusovim tapom. tap se hvata obema rukama i uz ritmike plesne pokrete i povike tei se zadavanju udarca protivniku. Japanski polo, iako se razvio pod stranim uticajem, vrlo brzo je poprimio specifinu japansku formu. Igrao se na malom igralitu (55 m x 13 m) kaikastim palicama, esto proirenim mreom. To je bila izrazito dvorska igra. Iako su plesovi u Japanu raireni, razvijali su ih uglavnom profesionalni dvorski plesai. Formirane su i posebne kole profesionalnih plesaa i plesaica (geja). Nema znaajnijih narodnih formi jer je pod uticajem budizma u narodu bilo usaeno miljenje da je ispod njihovog dostojanstva da sami uestvuju u plesovima i igrama.

3.4. OBLICI fIZIKOG VEBANJA I NADMETANJA U ZEMLJAMA SREDOZEMLJA

Krit Najznaajnije i najrazvijenije kulturno sredite evropske civilizacije je otkriveno na ostrvu Kritu. Brojni arheoloki nalazi ukazuju na postojanje veoma razvijene civilizacije u periodu od oko 30001450. g. p.n.e. Vei deo nalaza crtei, freske, reljefi, vaze i peati koji su ukraeni sportskim motivima, dokazuje da je sport u ivotu kritskog drutva zauzimao vano mesto. Kod glavnih nalazita, u sklopu nekadanjih naselja Knosos i Festos, su otkrivena pravougaona dvorita kroz iju dijagonalu je prolazila tzv. sveta staza. Smatra se da su se na ovim mestima odravale religijske sveanosti koje su bile obogaene elementima igara sportskog karaktera. Ova dvorita se smatraju nekom vrstom sportskih terena gde su prireivane razne magijske igre. U vreme matrijarhata su to bile igre sa zmijama, o emu svedoe brojne statue pronaene prilikom iskopavanja. Uvoenjem patrijarhata, njih zamenjuju muke igre tzv. igre skakaa. Meu njima se istie igra Minotaura iji su prikazi veoma brojni na raznim crteima. Priredbe na ovim, dvorinim, terenima dobijaju zabavni karakter iji se sadraj obogauje pesnienjem i rvanjem. Na jednoj fresci je prikazano nadmetanje u tranju izmeu jednog kritskog vojnika s dva koplja na ramenu i crnih vojnika.

ISTORIJA 37 SPORTA

Preskakanje bikova () je bilo popularno takmienje 31, u kome su uestvovali i ene32 i mukarci. Takmienja su odravana u arenama, gde su se devojke u naskoku, rukama hvatale za rogove bika i napravivi premet napred doskakale na njega, to je veoma slino dananjoj varijanti preskoka preko konja u gimnastici 33 (sl. 9). Takva akrobatska vetina je zahtevala visok nivo utreniranosti 34.

Sl. 9 Prikaz naina preskakanja bika na Kritu

Takmienje ena u plesu uz pratnju muzike35 bilo je takoe vrlo popularno u Minojskom36 periodu37. Kriani su svoje fizike sposobonosti, pored tranja, pesnienja, plesa i akrobatskih vebi na bikovima, proveravali i u trkama bojnih kola. Sve navedene aktivnosti su zahtevale sistematsko vebanje radi sticanja brzine, snage, okretnosti. Mikena U istom periodu kad je postojala kritska civilizacija, u Grkoj, na poluostrvu Peloponez, je grad (polis) Mikena bio znaajno sredite kulture. Ekspertskom analizom materijalnih ostataka je utvrena povezanost ove dve civilizacije, koje se mogu esto u literaturi pronai pod zajednikim imenom kritskomikenska civilizacija. Mikena, kao ratnika drava je svojim vebama i takmienjima davala vojniki karakter. Njihova takmienja su podrazumevala borbe sa i bez oruja, trke bojnih kola, jahanje i lov.

38


REZIME U starom veku najpoznatije drevne civilizacije koje su nam ostavile tragove o svojim telesnim aktivnostima, vebanjima i nadmetanjima su bile: na Zapadu Irska, na Bliskom Istoku Mesopotamija i Egipat, na Dalekom istoku Indija, Kina i Japan, i na Sredozemlju Krit, Mikena, Grka i Rim. U Irskoj su se odravala sportska takmienja pod nazivom Tailtine igre sa povremenim prekidima u trajaju od skoro tri milenijuma (1829 g. p.n.e.1168. g. n.e.). U Mesopotamiji su fizika vebanja bila vojnikog karaktera i kao takva su prvenstveno sluila to boljem osposobljavanju vojnika za ratne pohode ili odbranu drave. Meu ostalim narodima na podruju fizike kulture su se najvie istakli Asirci i Persijanci. Asirci su nam ostavili tragove o svom bavljenju telesnom aktivnou. Uestvovali su u konjikim trkama i trkama bojnih kola. Bavili su se plivanjem, streljatvom, lovom na lavove, pesnienjem, igrama i plesom. Persijanci su se obuavali u posebnim zgradama za fiziko vaspitanje koje su se nalazile pri dvoru kralja. Obuavali su se u u tranju, jahanju, gaanju lukom i strelom kao i borbi bodeom ili kopljem. Poznati su bili persijski trkai i jahai koji su obavljali potansku i obavetajnu slubu organizovanu poput tafete. Bile su popularne i razne igre, posebno polo i hokej na travi, iji razvoj moe da se prati do dananjih dana. Prisutno je bilo mnotvo plesova od kojih se istie ples s orujem. Crtei, skulpture i slikovno egipatsko pismo omoguuju da se prati njihov razvoj kroz vie hiljada godina. Fiziko (telesno) vebanje je postojalo samo za klasu na vlasti. U grobnici u Ben Hasanu je pronaen crte na kome su prikazani zahvati u rvanju. Pored rvanja, Egipani su se bavili veslanjem, plivanjem, borbom tapovima, pesnienjem, igrama sa loptom i plesom. Kineski drevni sport je nosio u sebi takmiarski duh, vetinu i zabavu, uz telesne vebe koje su doprinosile jaanju tela i duha. Fizike aktivnosti koje su se upranjavale u Kini mogu se podeliti u pet vrsta: aktivnosti i discipline koje su potekle iz svakodnevnih aktivnosti i vojnih borilakih vetina: streliarstvo, atletika, plivanje i zimski sportovi; drugi deo su inile razne borilake vetine i vebanja za dugoveni ivot koje su bile obojene borbama i ouvanjem zdravlja: borbe na brvnu, sumo rvanje i konjiki sportovi; treu grupu ine sportovi sa loptom koji su imali zabavni karakter; etvrtoj grupi pripadaju ahovske igre i igre koje su bile korisne u razvijanju individualnosti igraa i poslednja grupa drevnih kineskih sportova su etno sportovi koji su bili vezani za pojedinana mesta i godinja doba. U Indiji glavnu ulogu u organizovanju fizikog vebanja imala je vojnika kasta. U Vedama se mogu nai detaljni propisi vebanja u maevanju, rvanju, gaanju lukom i strelom, bacanju koplja, kao i ratna taktika. Podrazumevalo se i vladanje vetinama vonje bojnih kola i jahanje na konju ili slonu. Bramanska kasta je negovala razne forme igara i plesova i vebama disanja joga. One su i danas specifina osnova indijske fizike kulture. Sportska nadmetanja u desetoboju su se izvodila na sveanostima. Desetoboj je bio sastavljen od 5 disciplina fizikih sposobnosti (maevanje, rvanje, boks, skokovi i

ISTORIJA 39 SPORTA

plivanje) i od 5 disciplina duhovnih sposobnosti (tumaenje starih spisa, poznavanje bilja i ivotinja, umetnost pisanja, gramatika i matematika). Kaste obinog naroda i robova su upranjavale narodne oblike nadmetanja. Bavili su se borbama bez oruja, tranjem, skakanjem, bacanjima, rvanjem, plesom i igrama meu kojima se istiu hokej na travi i polo koji su se kasnije javili i u viim drutvenim slojevima. U Japanu se borilakom vetinom diudicu, koja je preneta iz Kine u poetku bavila samo kasta ratnika, da bi kasnije postala sredstvo fizike kulture itavog naroda. Vremenom su neke discipline i forme takmienja dobile dominantan poloaj u oblasti sporta u Japanu. Narodni oblici fizikog vebanja u vidu zabave ili takmienja imaju svoju dugogodinju tradiciju: sumo, kamari, kendo, jahanje, japanski polo i ples. Na Kritu su se fizikim aktivnostima bavili i mukarci i ene. Kriani su svoje fizike sposobonosti, pored tranja, pesnienja, plesa i akrobatskih vebi na bikovima, proveravali i u trkama bojnih kola. Sve navedene aktivnosti su zahtevale sistematsko vebanje radi sticanja brzine, snage, okretnosti. Mikena, kao ratnika drava je svojim vebama i takmienjima davala vojniki karakter. Njihova takmienja su podrazumevala borbe sa i bez oruja, trke bojnih kola, jahanje i lov.

ENDNOTE 1. 2. 3. 4. 5. M. Tomi, (1982). str. 2728. Radan, . (1981): str. 16. Ksenofont je iveo od 430354. g. p.n.e. iljak, V. (2000): Istorijski razvoj tafetnog tranja, str. 1. Dolazi do nesuglasica autora koji su se bavili problematikom dravnog ureenja u Kini, gde jedni tvrde da je vladao robovlasniki, a drugi feudalni poredak Mechikoff, R.A.; Estes, S. G. (1998): str. 25. Prvi put se javlja tumaenje o ure 6. enju Kine koje se moe identifikovati sa grkim (prim. autora). S. Ili (1994): str. 57. Prodorom budistike religije na podruje Kine, ova vebanja se pojedno 7. stavljuju u saglasnosti s budistikim uenjem o potiskivanju sopstvenih elja 8. i oseaja kao i tenje prema nitavilu nirvani. U takvim prilikama, neki centri uglavnom oko religijskih sredita samostana, daju peat pojedinim vebanjima. Samostan Shao u provinciji Honan, koji je u poetku bio poznat kao kola za plesove sa orujem, posle je preao na propagiranje raznih bo rilakih sportova boksa, rvanja, borbe kopljima i tapovima. i je univerzalna ivotna sila, dah kosmosa, koja se nalazi u svim ivim stva rima. 9.

40


10. Princ Sidarta je kasnije postao prosveeni Buda po kome danas jedna religija nosi naziv Budizam. 11. U praksi fizioterapije i danas se smatra da su najbolji maseri slepi ljudi. 12. Digoro Kano je ovu vetinu odbrane oslobodio opasnih zahvata i kao takva je prihvaena od studenata u Tokiu 1890. godine pod novim imenom dudo (judo). 13. I u dananje vreme sumo borci su jako cenjeni u Japanu. 14. Pretpostavka je da su takmienja sa bikovima imala religiozni karakter na proslavama u ast boginje plodnosti Majke Boje. 15. ene su bile poreklom iz aristokratije. 16. , ., , . & , . (2001), . 16. 17. Kada je svetski prvak iz 1998. godine u jahanju bikova, Ted Nuce iz Oakdalea u Kaliforniji, bio upitan da li je mogue izvesti tako neto, odgovorio je da jeste, ali sa akrobatama i dobro utreniranim, odnosno dresiranim bikom, Reese, A.; Rickerson, I.V. (2000) p.48. 18. Tada se koristio vrlo popularni instrument lira sa sedam ica. Kao rezona tor je sluio kornjain oklop (Abraham, D., 2001, str.285). 19. Minojski period je termin koji podrazumeva vreme u kome je egzistirala kritska civilizacija. 20. iljak, V. (2001): Takmienje ena u antikoj Grkoj, str. 12, Meunarodni nauni skup FSFV, Beograd.

ISTORIJA 41 SPORTA

DRUGO POGLAVLJE3.5. OBLICI fIZIKOG VEBANJA I NADMETANJA U GRKOJ Civilizacija na podruju antike Grke je postojala jo pre drugog milenijuma stare ere. Ne zna se pouzdano ko je iveo na tom tlu pre nego to su se prva helenska plemena Ahajaca, Eolaca i Jonaca (20001500. g. p.n.e.), a zatim i Doraca (oko 1200. g. p.n.e.) nastanila na tom podruju. Dorci su unitili prethodne gradove, a staro stanovnitvo pretvarali u robove. Stvarali su nove drave kao to su Sparta, Korint, Megara, Delfi, Teba, Atina38. Ovaj period kulturne i politike istorije antike Grke je poznat pod imenom "Geometrijski period" i trajao je od 1100750. g. p.n.e. Prepoznatljiv je po legendama i mitovima koji su se odigrali u tom periodu, a opevao ih je u svojim epovima "Ilijada" i "Odiseja" slepi pesnik Homer. U Arhajskom periodu (750480. g. p.n.e.) dolazi do postepenog jaanja polisa, do klasnih borbi, politikih sukoba. Klasian period (480323. g. p.n.e.) odlikuje se brojnim ratovima Grka sa Persijancima, zatim meusobnim ratovima i na kraju 338. g. p.n.e. osvojio ju je makedonski kralj Filip II. Njegov sin Aleksandar Veliki je proirio svojim osvajakim ratovima, ali posle njegove smrti Grka je dola do svoje nezavisnosti i raspala se Velika Grka. Tada nastupa Helenistiki period (323146. g. p.n.e.), kada Grka slabi sve vie. Rimska imperija pokorava Grku i do njenog raspada je bio tzv. Rimski period (146395. godine n.e.). Kulturno uzdizanje kojim e vie nego i jedan drugi narod doprineti razvoju oveanstva je poelo jo u geometrijskom periodu da bi dostiglo vrhunac u klasinom periodu (VIII veka p.n.e.). Posle Aleksandra Velikog, grka kultura se proirila i izmeala sa kulturama pokorenih naroda, iz ega je proizala helenska, odnosno helenistika39 kultura. Gradovi helenistikog doba imali su poploane ulice i trgove, odlian sistem vodovoda i kanalizacija, higijenske trnice, prostrane kolske zgrade i biblioteke, od kamena graena pozorita, atletske terene i trkalita, fino izraene hramove i rtvenike, javne graevine ije su srazmere odgovarale veliini grada i u kojima su gradsko vee i narodna skuptina odravali svoja zasedanja. Svi su sticali slinu obuku i obrazovanje u rvalitima i na vebalitima, gde se telo eliilo, a duh obrazovao muzikom i knjievnou spoj karakteristian za Grku. Onaj ko nije imao takvo obrazovanje nije se smatrao kulturnim ovekom40. U rimskom periodu helenizam nastavlja da ivi kao najjae kulturno strujanje. Grkim jezikom se govorilo ak i u Rimu. U porodicama patricija i bogatih slobodnjaka bio je obiaj da alju sinove u helenistike kole u Aleksandriju, Antiohiju, Atinu i dr 41. Od III veka n. e. kulturno stvaralatvo se gubi kod svih naroda da bi ustupilo mesto sve primitivnijim oblicima ivota. Temelji ove kulture su ipak trajali na zapadu u Rimskom, a na istoku u Vizantijskom carstvu.

42


Razvoj prvih polisa je uzrokovao i razvoj sporta. Brojna lokalna takmienja su odravana u okviru svetkovina religioznog karaktera. Sportsko nadmetanje je postala institucija, glavni pokreta za nadmetanje meu graanima polisa. Bilo je prirodno da polis ima vebalite kojim su se stalno sluili ljudi svih godina, ne samo za telesne ve i za duhovne vebe: bavili su se tranjem, rvanjem, loptali su se i bacali disk ili koplje, gnjurali u hladnoj vodi bazena i dr. Tu se, takoe, obavljalo i obavezno kolovanje svih mladih. Deaci su se obuavali za rat i za takmienja u lokalnim i panhelenskim igrama. Uz to su uili da itaju i piu, sticali su osnovna znanja iz matematike, muzike, pevanja i itanja najboljih knjievnih dela, u prvom redu Homerovih epova. Telesno vaspitanje je smatrano vanim delom vaspitanja, i zajedno s duhovnim je obrazovalo celovitog oveka. Sve pojave helenskog ivota su se razvijale u sferi agonistike (sl. 10), a ona u punom jedinstvu celoga oveka, u jedinstvu tela, due i duha. Duh takmienja (agon42) je osnovni faktor u formiranju grke kulture, jer je odgovoran za svako vano dostignue, ne samo u sportu, ve i u knjievnosti i umetnosti, u politici, a i u sva kodnevnom ivotu. Tako se kod svih Helena razvijao smisao za ono to je lepo. Agonistika i gimnastika su donele ideal kalokagatije, tj. har moniju lepo izgraenog tela i duhovnog bogatstva, pa je ostvarivanjem tog ideala bio stvoren telesno jak i krepak narod zdravog duha. Grci su na takmienjima postali svesni svog duhovnog jedinstva uprkos nekim meusobnimSl. 10 Bog Agon na noviu od

razlikama. Oni su Igre smatrali delom svoje4 drahme (510. g. p.n.e.)

religije. Takmienje je bilo sredstvo za podsticanje i ispoljavanje ljudske arete43. Ali kako se arete odnosi i na duh kao i na telo, nije bilo nikakvog nesklada u tome to su se muzika takmienja odravala uporedo s atletskim. Arete je bilo ono to je trebalo pokazati na Igrama arete celovitog oveka, a ne samo specijalizovanu vetinu. Kako su u antiko doba sportska takmienja bila povezana sa religijom, nikada nisu odravana samostalno, ve uvek u sklopu religioznih svetkovina organizovanih u ast nekog boga ili heroja, unutar svetilita, koje je pored hrama i rtvenika bilo opremljeno i graevinama kao to su gimnazija, palestra, pozorite, stadion i hipo drom. Ova svetilita, a veinom su to bila i proroita u koja su odlazili svi Grci, su sluila kao simbol nacionalnog jedinstva. Za vreme Igara hiljade Grka iz kopnene Grke i iz kolonija skupljali bi se u Olimpiji ili drugim svetilitima, razgovarali, raspravljali o pitanjima koja su se ticala bilo jednog dela, bilo svih Grka, ujedinjeni preko zajednikih obreda i prinoenja rtava. Svaka zajednica bi na dan praznika

ISTORIJA 43 SPORTA

dovodila svoje najbolje umetnike i atlete, udei za au da na otvorenom prostoru ispred hrama podigne statuu svog sugraanina pobednika. Takmiari su strasno eleli da se istaknu, da itavoj Grkoj pokau svoja lina preimustva. Upornim trudom nastojali su da dostignu savrenstvo duha i tela i da osvoje nagradu za koju su se borili i drugi. Najviu nagradu dobijali su kada bi ih sva Grka, u licu izabranih sudija, priznala za nacionalne i javne heroje, krunisala ih vencem ispletenim od granica sa Svetog drveta i davala odobrenje da se njihove statue postave pored (vajanih likova) boanskih. Grci su jedini narod koji se u istoriji oveanstva moe ponositi injenicom da su njihovi preci bili tvorci jedinstvene manifestacije, Sveanih igara u Olimpiji. Najslavnije i najpoznatije meu svim drugim svetkovinama one su svojim sadrajem, znaajem i dugim vremenskim periodom trajanja, postale trajna ljudska vrednost, i po ugledu na njih i danas nadahnjuju ceo svet, na isti nain kako su Grci, pre skoro 3000 godina.

3.5.1. Sistem obrazovanja u antikoj Grkoj Sistem obrazovanja, a naroito fizikog, je bio na visokom nivou razvoja u antikoj Grkoj. U Sparti, vojnikoj dravi, sistem obrazovanja i vebanja mladia je bio mnogo stroiji i suroviji nego u Atini i drugim gradovima Grke. U Sparti je ve prilikom roenja dece vrena stroga selekcija. Deca sa deformitetima su bila ubijana. Zdrava deca bi ve sa 7 godina starosti odlazila u posebne ustanove u kojima su se bavila fizikim vebanjem, muzikom i itanjem. Kako je Spartancima osnovno zanimanje bilo da budu vojnici, to su poseban znaaj pridavali fizikom vebanju. Sticali su vetine posebnim vojnikim vebama, tranjem, skakanjem, bacanjima, rvanjem i pesnienjem. Devojke, iako su vaspitavane u porodici, takoe su vebale. U interesu zajednice je bilo da budu zdrave i snane, da bi mogle da raaju zdravu decu. Poto su bile veoma fiziki aktivne, zajedno sa mladiima su uestvovale u spartanskim Gimnopedijama, sveanostima koje su u svom programu imale i sportska nadmetanja. U Atini je demokratija bila rasprostranjenija, pa je i obrazovanje bilo razno vrsnije. Iako su deaci sa 7 godina odlazili u kolu, oni su ostajali u svojoj porodici za razliku od spartanskih. Postojale su tri vrste kola: Gramatika (uilo se itanje, pisanje, raun); Muzika (uilo se pevanje, sviranje i ples) i Gimnastika (gde su vebali razne vrste borenja, plivanje44, atletske discipline i takmiili se pod nadzorom vaspitaa). U uzrastu izmeu 14. i 16. godine odlazili su u gimnazije, koje su bile dravne ustanove. Tu su pored bavljenja fizikim vebanjem mogli da steknu znanja i vetine iz umetnosti, filozofije i govornitva. Od 18. do 20. godine su ili na vojniku obuku u posebne, vojne logore. Atinski sistem vaspitanja je imao za cilj da stvori snanog, izdrljivog, hrabrog i sposobnog vojnika za odbranu svoje drave. Atina

44


je imala svoje sveanosti, tzv. Panatenejske igre, na kojima su uestvovali kao takmiari i mladii i devojke. Ovakav sistem vebanja i takmienja koji se sprovodio u posebnim, sportskim objektima, pod nadzorom tadanjih vaspitaa i trenera nas navodi na zakljuak da su poznavali i primenjivali sve elemente koje sadri savremeni sport: zzMladii su trenirali svakodnevno pod nadzorom vaspitaa i trenera, zzVebanja su imala odreene sadraje i obavljana su na odreen nain (program i metod treninga) zzUestvovali su na takmienjima, gde se po tano utvrenim pravilima sudilo (sistem takmienja, sudije), zzNa posebnim prostorima se vebalo i takmiilo pred gledaocima (sportski tereni, publika), zzPostojao je utvren sistem nagraivanja pobednika i kanjavanja za pre kraj.

3.5.2. Sportski objekti u antikoj Grkoj Poznato je da su sportski objekti jo u antika vremena bili prvenstveno u funkciji kolskog sporta. Grke palestre i gimnazioni su graeni sa ciljem da omladina svakodnevno moe da ui i da veba. Prva vebalita i prostor za takmienje su na stali u prirodnoj sredini, van grada, pored izvora, reka ili mora u blizini umaraka. Tu su vebai mogli da se osvee vodom i odmaraju u hladu nakon napornih vebi. Sportski objekti antike Grke su svakako dostojni reprezenti svoga vremena. U antikoj Grkoj se za telesno vebanje brinula drava, koja je gradila sportske objekte. Da bi stekao status grada, svaki grki polis je morao da ima gimnazion 45. Kako su u antiko doba sportska nadmetanja bila povezana sa religijom, nikada nisu odravana samostalno, ve uvek u sklopu religioznih svetkovina organizovanih u ast nekog boga ili heroja, unutar svetilita, koje je pored hrama i rtvenika bilo opremljeno i graevinama kao to su gimnazija, palestra, stadion i hipodrom. Gimnazije su posedovale sale za vebanje, igralita za loptanje, prostorije za hidroterapiju, odeljenja za sastanke, vrtove, terene za tranje okruene travnjacima i svetom umom. Glavna zgrada grkih gimnazija bila je ,,palestra, graevina etvorougaonog oblika46. Unutranje, otkriveno dvorite je u nekim palestrama bilo duine dva stadija47 i sluilo je za rvanje, pesnienje, ali i drugom raznovrsnom vebanju. Oko itave zgrade palestre nalazio se 10 metara irok trem ksistos (sl. 11), gde su se okupljali gledaoci, pesnici, filozofi. U zgradi palestre nalazile su se brojne prostorije sa posebnom namenom: prostorije za vebanje u sluaju loeg vremena, svlaionice, prostorije gde su se vebai mazali uljem i posipali peskom, prostorije za skidanje peska nakon vebanja, prostorije za umivanje i pranje posle vebanja, prostorije sa toplom i hladnom vodom za kupanje i masau.

ISTORIJA 45 SPORTA

Sl.11 Rekonstrukcija antikog gimnaziona prema K. Iliakisu

Svi stadioni u staroj Grkoj su graeni u obliku pravougaonika duine jednog stadija, odnosno 600 stopa48. Stadion u Olimpiji je pored trkake staze, posedovao sudijsku lou (egzedru), zatim gledalite koje se prostiralo du obe strane trkake staze i koje je moglo da primi 40000 gledalaca (sl. 12).

Sl. 12 Stadion u Olimpiji

Hipodrom je bio mesto za takmienje u vonji bojnih kola i ostalih konjikih takmienja. Staza na kojoj su se odravala takmienja bila je elipsastog oblika, sa otrim zaokretima oko postavljenih stubova i njena ukupna duina, odnosno jedan krug, iznosila je etiri stadija, to jest oko 780 metara. U sredinjem delu Hipodroma se nalazio zid koji je spreavao direktne sudare kola i konja. Lokalitet na kome su se odravale Sveane igre u Olimpiji je posedovao pored svih prethodno navedenih sportskih objekata koji su sluili u takmiarske svrhe i bazen koji je sportistima toga vremena sluio za relaksaciju. Stara Olimpija, sa svim objektima koji su se nalazili u njoj (sportski, sakralni i svetovni) moe se smatrati prvim olimpijskim kompleksom.

46


3.5.3. Sportske discipline i nain njihovog izvoenja Atletske discipline Termin atletika je veoma kompleksan i esto dananji korisnik literature moe da doe u zabludu, ako ne zna poreklo rei i sva njena znaenja i tumaenja. U antiko vreme su se pod atletskim takmienjima osim pomenutih podrazumevali i boks i pankration (kombinacija boksa i rvanja). Danas postoji pojam atlete koji u slobodnom tumaenju oznaava snano razvijenog sportistu (ne ba i skladno), i uglavnom se koristi za dizae tegova i bodibildere. Nikako za boksere, rvae ili pripadnike nekih drugih borilakih sportova. Naravno, tu je i termin atletiar koji se odnosi na sportiste koji se bave atletikom (tranjima, skokovima i bacanjima). Ustvari, to je podela na teku i laku atletiku49. Stari Grci nisu imali podelu disciplina kao to je savremena, te su stoga obuh vaene sledee atletske discipline koje su bile zastupljene na takmienjima: trka stadion, diaulos, trka dolihos, trka hoplita, zatim pentatlon, u okviru koga se izvodilo bacanje koplja, bacanje diska, skok u dalj i pored pomenute trke stadion, bilo je i rvanje (koje po dananjim merilima ne pripada atletskim disciplinama). Obzirom da se antike Olimpijske igre smatraju vrhuncem i savrenstvom sportskih aktivnosti u antikoj Grkoj i da su se na njima takmiili Grci iz svih gradova Grke to je objanjenje i nain izvoenja pojedinih disciplina izloen na nain kako se izvodio u Olimpiji.

Discipline tranja Tranje dromos je zauzimalo veoma znaajno mesto u sistemu fizikog vas pitanja. Atlete su trale po podlozi koja je bila od peska. Staze su bile obeleene belim prahom, i na taj nain su bile odvojene. Iza ciljne linije postojao je prostor za zaustavljanje trkaa duine oko 10.5 m. Trkai su u poetku trali sa pokrivenim bedrima (neka vrsta grubog sukna), da bi od 720. g. p.n.e. zbog dogaaja na olim pijskim igrama trali nagi50. Smatra se, da se na tim olimpijskim igrama, Orsiposu iz Megare51 tokom tranja dogodio maler, tako to mu se odvezalo i spalo platno koje je bilo vezano oko bedara. On je ipak nastavio da tri i pobedio je. Tranje na jedan stadion trka "stadion", je bilo takmienje u tranju u pravoj liniji u duini od 600 stopa52, to je u Olimpiji iznosilo 192.27 m, a danas bi odgovaralo trci na 200 m. Smatra se da je ova trka najstarija i bila je jedna od najpopularnijih i najinteresantnijih trka. Posle 37 odranih olimpijskih igara, poeli su i deaci da se takmie u tranju na jedan stadion. U Olimpiji su bile samo dve kategorije atleta (mukarci i deaci), koje su helanodici procenjivali u zavisnosti od grae takmiara (visina i snaga)53. Za deake se ne zna tana duina trka54. Stadion u Olimpiji je imao 20 startnih mesta, ali pretpostavlja

Documents

Istorija Sporta Violeta