Priče iz predgrađa Pejp

Jacob Israël de HaanPijpelijntjes

1904.

Deze uitgave is mede tot stand gekomen dankzij eensubsidie van het Nederlands Letterenfonds.

Objavljivanje ove knjige pomogao je Holandski fond za književnost.

Jakob Izrael de Han

Priče izpredgrađa PejpPrevela sa holandskogJelica Novaković-Lopušina

MMXI

Posvećeno dragomA. Aletrinu

Rana zima, 1904.

Dani su se jednoliko razvlačili u napetosti svakodnevnihobaveza, bez prisnosti. Dođe zima, kiša više nije padala ibistrija svetlost jasnije je isticala obrise stvari.

Sam se mirno spremao za diplomski iz medicine, a ja samse bavio latinskim. Radili smo tako kod kuće po ceo dan i tekbismo predveče, pred sumrak, malo prošetali duž Amstela.Kad bi se potpuno smrklo, vraćali smo se kući i nastavljalidalje s radom do kraja večeri. Sve je bilo uobičajeno, volelismo se bez svađa i bez nemira čežnje. Sam je bio smiren idobar, i nije se prepuštao svojim okrutnim nagonima surovogštipanja i udaranja.

A onda Hektor, beli pas, ponovo unese nemir. Bilo je tomršavo i olinjalo pseto neutoljive gladi u mlitavom telu itople i crvene čeljusti koju bi razjapio kad mu se neko pribli-ži. Baksuz od psa. Međutim, Meksićka ga je volela jer ga jetek rođenog izvukla iz vode i sad ga je čuvala kao simbolsvoje posvećene ljubavi prema životinjama. Bila je jakoponosna na to što je samo nju hteo da prati, gurajući joj svojubledu njušku u šaku. A Sam ga je mrzeo. U početku bešeravnodušan, ali polako je to prerastalo u snažnu, silovitu

52

VI Smrt belog lopova

mržnju izraženu mnoštvom smešnih sitnica koje je Samizvodio sa prefinjenom posvećenošću ozbiljnog čoveka.

Uzeo bi krvavicu i njome lagano i promišljeno hranioZusa i Mimi, lica tamnog, bezosećajnog, nepomičnog. A gla-dna bela lopuža glasno je lajala otvorenih vrelih i pobelelihčeljusti, bezuspešno kidišući uz kratke trzaje lanca.

Mi smo se smejali tome što je Sam toliko mrzeo psa ipokušavao da ga isprovocira. Ali, jednog dana mi suvo reče:„Joupe, ne smej se tome.“

Tada osetih da je opet u pitanju bolesna ozbiljnost:„Gospođo Meks, vi kako hoćete, ali ja bih voleo da se jed-

nostavno rešite belog lopova.“„Pa oću, ako mu nađem dobar dom, ali to već nije lako

kad je takva izelica.“„Možete ga se rešiti sve i da ga ne udomite.“„Kako to mislite? Da ga izbacim na ulicu? Videli bi da bi

se vratio za tili čas…ne, ako budem mogla da mu nađemdobar dom, onda ide, u suprotnom ne…ali zar vam baš toli-ko smeta?“

„Meni uopšte ne, ali ga gosn Sam ne podnosi i ne može-te ni da zamislite koliko ga on jedi. Mogao bi se razboleti odtoga.“

„Ma dajte.“„Zaista se to može dogoditi, jer kad ga nešto nervira u sta-

nju je da se mesecima opterećuje time.“„Zbog pseta koje je uvek u suturenu?... al ajde, da ne pri-

čamo o tome… ako gosn Sam opet počne s tim, smislićemoveć nešto.“

Nedelje nakon toga behu mirne, Sam je odlazio, dolazio iponovo odlazio, ne obazirući se na belog kradljivca.

Sve do jednog dana. Meksićka je bila na spratu, a Sam jeodozdo ušao u vrt. Bilo je predveče i sve je u kući bilo mirno.

53

A onda se odjednom začu oštar grčevit lavež koji zatim pređeu ispresecano očajničko cviljenje, da bi odjednom naglo bilougušeno.

Strčah niz mračne stepenice i uleteh u polumrak suterena. Na zemlji je ležala bela zver snažno se trzajući, svetlosi-

va mrlja u mrkom mraku, a Sam iznad nje, stiskajući jojomlitaveli trup butinama i gnječeći joj rebra svojim snažnimkolenima. Belo stvorenje više nije lajalo… samo je dahtaloisprekidano dok ga je Sam kolenima snažno stiskao.

„Bože… Same, šta to radiš?... Jesi li načisto poludeo?“ „Krepo dabogda.“„Pusti ga, šta to radiš….“Meksićka je silazila s lampom koja je bacala crvenu svet-

lost na Sama i belog psa…„Ali gosn Same… o, gosn Drise, načisto mi ubi psa…

prestani…“Sam je i dalje držao psa u stisku, jednom rukom držao mu

je njušku, drugom je besomučno štipao životinju… posvu-da…

„Gospođo Meks, pazite da Hek ne počne da ujeda kad seoslobodi, ja ću se pobrinuti za gospodina Sama.“

Snažnim trzajem povukoh Sama i odvojih ga od psa kojise odvuče do svoje korpe iscrpljeno dahćući. Samu gadnopozli.

„Je l vidite, gospođo Meks, lepo sam vam rekao, molimvas, dajte ga nekom.“

„Bože blagi, kad bi samo znala gde da ga dam, ali stvar-no nemam pojma.“

„Dajte ga onda šinterima, ja ću platiti.“„Ne, to neću, nije na nama da životinji podarimo život, a

ni da joj ga oduzmemo, čisto da se zna.“

54

Bilo je mirno nekoliko nedelja, Sam se osećao bolje i radioje, a belu lopužu više nismo spominjali. Po ceo da je bio nalancu. Sve do jedne večeri.

Trebalo je da izađemo s jednim Samovim starim druga-rom koji se ponovo zatekao u Amsterdamu, da napravimokrug po Ejpolderu23, pa smo ga čekali da dođe.

Neko zazvoni, kratko.„Čekaj, da oslušnemo da li je to Heri.“Meksićka otvori, beli zalaja.„Gospođo, želite li sveža jaja?“Mi se nasmejasmo i zgledasmo…„Same, hej…“„Hej, Joupi…“„Voliš li me još?... Sad ću da prilegnem kod tebe.“

Ležao sam na leđima, sa glavom u Samovom krilu.„Taj Heri, nikad da dođe na vreme, zar ne?“ „Ne… ma ne mora ni da se pojavi, zabole nas.“„Ma da, šta nam pa fali ovako. Evo je Meksićka, šta li se

dešava?“„’bardan, gospodo“„’bardan, gospođo Meks… je l se nešto desilo?“„Da, evo vesti za gosn Sama, prodala sam Heka…“„Dakle, ratosiljasmo ga se… eto, Same, baš lepo“„Baš me briga šta će biti s tom džukelom… šta se to mene

tiče.“„E ova vam je dobra, kao ne tiče ga se, a ko je najviše

navaljivao… no dobro, i sama sam srećna što sam ga se reši-la, što jes, jes.“

„Je l ste ga lepo udomili?“

55

23 IJpolder, polder nastao isušivanjem morkog rukavca Ej (IJ) nasevernom obodu Amsterdama.

„Verujem da jesam… prodala sam ga nekom seljaku zadva i po guldena.“

„Baš vam se posrećilo.“„Pa jes, veća je vajda od dva i po guldena nego od tog

proždrljivca, a ako dodam jos šezdeset dva centa, taman ćuimati da otkupim svoj založeni sat. Zamislite, taj momak jedošo sa jajima i čuo Heka kako laje.“

„Auu“, reče on, „ovaj ker baš i nije mali.“„Nije“, na to ću ja, „veliki je.“„Elem, seljak reče da ga oće ako je pas za vuču i uze ga

za dva i po guldena. Srećna sam što sam ga se rešila… A i visigurno, a gosn Same?“

„Šta mene briga za to pseto... što se mene tiče, može i daostane.“

„To sad kažete, kad večeras dolazi seljak po njega.“Sa Herijem Deucom smo bili u prijatnoj šetnji sve do

kraja poldera, a onda ga zajedno ispratismo na voz. Kad smostigli kući već odavno je bio mrak. Sam ćutke ode da legnena sofu. Ja sam malo radio, veče beše sasvim obično, beznekog naročitog raspoloženja.

„Same…“Ležao je na leđima zureći u prazno, svetlost lampe se

rasprskavala po njegovom okruglom, mrkom licu bez izrazai emocija.

„Odoh ja, ti ostaješ?“ „Da pođem s tobom?“„Ne, idem samo malo da prošetam“Kad je otišao nisam mogao da radim i neprestano sam

mislio na njega. Šta li će sad opet da se desi? U poslednjevreme se stalno nešto dešavalo, ali nikad nešto dobro. Ma, dase ja latim posla… zvono, ko li je sad pa to?

„Tous, pogledaj der prvo kroz prozorče“

56

„Da, tetka… tetka, to je gosn Sam“„Gosn Sam?“„Da, hteo bi da popriča sa vama.“„Dolazim.“„Gospode, šta je pa sad, kakvo je to opet sumanuto pona-

šanje, da mi tako naglo zvoni na vrata, aj da vidim šta oće.“„Bože, Same, šta je sad?“„Ti se ne mešaj... gospođo Meks, došao sam da pokupim

Heka.“„Da pokupite Heka? Je l vi to od mene pravite budalu, ili

šta?“„Jeste, vi ste ga prodali seljaku, ali ga je taj seljak pre-

prodao meni i sad sam došao po njega.“ „To vi tako kažete, al ja ne mogu da vam ga dam ako sam

ga već dala nekom drugom.“„De Hojeru“…Iz mraka, iza ćoska jedne od kuća, pojavi se stariji čovek.„’broveče, gospođo, ’broveče, gospodine.“„De Hojeru, gospođa Meks ne veruje da si mi prodao

Hekija…“„Tako je, gospođo, jesam.“„Ali, šta vi to smerate s njim, gosn Same?“Tada shvatih da je to sa seljakom bila nameštaljka i da je

Sam hteo da se otarasi psa, i shvatih šta smera s njim.„Same, molim te, ne budi lud, misli malo glavom“„Ne mešaj se… gospođo Meks, Hek će biti bačen u vodu.“„Udavićete ga?“„Tako je.“Nas četvoro stajasmo na vratima, Meksićka je plakala, a

mene prebledelog obli znoj od mučnine:„Same, ti si lud… potpuno lud.“„Znam to i sam… mesecima sam se uzdržavao, sad ima

57

da krepa… kod Telenceta24 ćemo ga strpati u džak s kame-njem… De Hojer je poneo sve što treba… hoćete li već jed-nom da ga dovedete, gospođo Meks?“

„Prodala sam ga i neću sad da pravim dramu oko toga…al to je stvarno podlo… idem da ga dovedem“…

U suterenu se začu oštar lavež. Beli srećno zalaja što ćeda izađe napolje i živahno poskakujući ustrča uz stepenište.

„Izvolte… neka vam bude.“„De Hojeru, stav’der mu korpu.“Kratak lavež, pa prigušen pisak, potom tišina.„Eto ga, a sad povodac.“„Baš da vidim kako ćete da ga povedete... on neće ni s

kim da pođe“…„O, al s nama će bogami hteti, sad ćete da vidite.“

Na ulici se beli načisto ukipi, raskrečenih tankih nožica …ulubljenih mršavih leđa.

„Vidite, neće na uzicu.“ Omča međutim fino pridavi mršavi, beli vrat, i životinja

se uplašeno ukopa u mestu. Po člancima mu zafijuka bič...nemoćno se skljoka.

Iza prozorčeta na vratima stajali smo Meksićka i ja iposmatrali.

Odjednom stisak popusti, i beli ustade i pomireno krenu.„On stvarno ide za gosn Samom... možda ipak neće stvarno“...„Hoće.“Tad odoše u mrak kroz žućkasti obruč svetiljki... stari

seljak pognut, Sam uspravan, beli za njima na uzici. Zađošeza ugao ulice, ka Amstelskom nasipu.

A mi uđosmo unutra.

58

24 ’t Kalfje – kafana na obodu Amsterdama, uz reku Amstel, koja jepostojala od 1670. do 1967.

U srpskom javnom mnjenju Holandija ima reputaciju libe-ralne zemlje sa fleksibilnim stavovima spram mnogih dru-štvenih pojava. Taj imidž se u Srbiji jednim delom vrednujekao napredan i uzoran, ali s druge strane nailazi i na osudu ilimakar skepsu, pogotovu kada su u pitanju kontroverzna pita-nja kao što su legalizacija prostitucije, lakih droga i eutana-zije. Holandsko zakonodavstvo, ali i javno mnjenje, spramhomoseksualnosti takođe se smatraju među najliberalnijim usvetu. O tome svedoči i činjenica da je Holandija bila prvazemlja koja je 2001. zakonom priznala istopolne brakove.

Takav odnos holandskog društva prema pojavama kojeodstupaju od norme imao je dugu genezu. Iako mnogi misleda je on posledica društvene revolucije šezdesetih godinadvadesetog veka, kada je bunt mlade generacije pokrenuorušenje mnogih tabua, holandska otvorenost za društvenuintegraciju manjina starijeg je datuma. Geopolitički položajHolandije iznedrio je kroz vekove svojevrstan modus viven-di koji je dobio i zvaničan, teško prevodiv naziv: gedoogbe-leid. Slobodno prevedeno glasio bi: živi i pusti druge da žive.Pod uslovom, naravno, da ti drugi nikog ne ugrožavaju.

221

Pogovor

Ta otvorenost i tolerantnost društva ujedno je i njegovaneuralgična tačka, koju uvek iznova ugrožava netolernantosti zatvorenost drugih. Nakon mnogobrojnih primera uspešnedruštvene integracije manjinskih grupacija, ostaje da se vidihoće li se holandsko društvo izboriti sa najnovijim izazovi-ma svoje multikulturalnosti.

O ISTORIJATU PROJEKTA

Grupa za nizozemske studije Filološkog fakulteta uBeogradu od svog je osnivanja - najpre kao Lektorat 1988. azatim kao Grupa 2002. godine - postavila sebi za cilj da osimnizozemskog (tj. holandskog i flamanskog) jezika i knjiže-vnosti promoviše i holandsku i flamansku kulturu u najširemsmislu te reči. U tu svrhu je pokrenut niz projekata, poputgodišnjaka Erazmo, ali i više edicija kod izdavača kao što suPrometej iz Novog Sada, Luterazmo iz Zemuna i Arius izBeograda. Jedan vid promovisanja književnosti i kultureNizozemlja su prevodilačke radionice za studente završnegodine nederlandistike. Izbor generacije 2005. pao je upravona roman Jakoba Izraela de Hana, inače obaveznu lektiru izknjiževnosti na trećoj godini studija. Njihov glavni motiv priodabiru je bila fascinacija autorovim pristupom temi homo-seksualne ljubavi. Zanemarujući zahtevne stilske osobenostidela, upustili su se u preveliku avanturu prevodilaštva iz kojesu štošta naučili o stilskim mogućnostima holandskog jezika,o holandskom društvu s početka dvadesetog veka, ali moždai ponajviše o značaju poznavanja vlastitog, maternjeg jezika.Projekat je priveden kraju tokom četvrte godine studija sle-deće generacije 2006. Ovim bih želela da pohvalim neke odstudenata koji su se posebno istakli svojim angažmanom i

222

talentom, pre svega Ivanu Arsić i Nikolinu Vučenović, zatimIrenu Pavić i Nevenu Kukoljac, kao i Milicu Panić i JelenuSvrkotu. Nadam se da će barem neki od njih izrasti u vrsneknjiževne prevodioce i tako nastaviti rad na predstavljanjuknjiževnosti i kulture Nizozemlja srpskom čitalaštvu.

O AUTORU

Jakob Izrael de Han (Jacob Israël de Haan) rođen je posle-dnjeg dana 1881. godine u mnogobrojnoj porodici ortodo-ksnih holandskih jevreja. Kao i njegova godinu dana starijasestra Kari van Bruhen (Carry van Bruggen) - takođe pozna-ta spisateljica – iz simpatije prema komunističkim idejamarano se odmetnuo od vere svojih otaca. Kao ubeđeni mar-ksista postao je član holandske Socijaldemokratske radničkepartije (SDAP) i saradnik literarne rubrike socijalističkihdnevnih novina Narod (Het volk). Studije prava završio je1909. godine, a 1916. je doktorirao na lingvističko-filozof-skoj temi vezanoj za razvoj pravne terminologije.

De Han je u više nego jednom smislu krčio put drugima.Na naučnom planu se istakao kao jedan od prvih holandskihproučavalaca signifike (grane semiotike).

Zahvaljujući zalaganju za političke zatvorenike u caristi-čkoj Rusiji - kuda je u više navrata putovao 1912. godine, ičemu je posvetio dirljivo svedočanstvo „U ruskim zatvori-ma“ (In Russische gevangenissen, 1913) - nazvan je prete-čom Amnesty International-a.

Ubrzo nakon revolucije se, međutim, ispostavilo daSovjetski Savez nije uspostavio obećanu vladavinu pravde:mnogi razočarani holandski intelektualci okrenuli su leđasvojim mladalačkim idealima, pa tako i De Han, koji se naj-

223

pre pridružio cionistima da bi nakon iseljenja u Palestinu1919. godine prešao u tabor tamošnjih ortodoksnih Jevrejaokupljenih u organizaciji Edah HaChareidis. Kao njihov pri-stalica zalagao se za jevrejsko-arapsko pomirenje i suživot.Tim svojim umerenim stavom izazvao je bes cionističkeorganizacije Hagana, koja je naredila njegovu likvidaciju:30. juna 1924. ubijen je u Jerusalimu hicima iz pištolja. DeHan je tako ušao i u političku i u književnu istoriju. U politi-čku, zato što je njegovu likvidaciju odobrio kasniji predsed-nik izraelske države Jicak Ben-Zvi. U književnu, zahvaljuju-ći svojim delima a i činjenici da je poslužio kao inspiracijaArnoldu Cvajgu za roman De Vrind se vraća kući (DeVriendt kehrt heim, 1932).

O DELU

Objavljivanje De Hanovog prvenca 1904. odjeknulo je kaobomba: ne samo da je roman (nazvan po narodskoj četvrtiPejp) obilovao eksplicitnim homoerotičnim scenama već jebio pisan u prvom licu jednine, što je sugerisalo autobiograf-ski karakter isposvesti. Tako je čak i površnim poznavaoci-ma amsterdamske intelektualne scene bilo lako da na osnovuimena i opisa dokuče stvarni identitet ostalih likova romana.Na taj trag ih je uostalom svesno naveo i sam autor koji jeroman posvetio svom 23 godine starijem prijatelju, amster-damskom lekaru i piscu Arnoldu Aletrinu, poreklom sefard-skom Jevrejinu, i velikom poborniku homoseksualne eman-cipacije. Taj De Hanov krik protiv prikrivenosti i hipokrizijeskupo ga je koštao: izgubio je prijatelja, ili makar njegovujavnu podršku, a izgubio je i posao. Glavni urednik socijali-stičkog lista Het volk, P. L. Tak, bio je po pitanju javnog

224

morala očigledno mnogo bliži konzervativnim krugovimakoji su homoseksualnost smatrali degenerativnom bolešću.Nakon izbacivanja iz redakcije sledio je i otkaz u školi ukojoj je De Han radio.

Što se sudbine same knjige tiče, ono što je uopšte dospe-lo do očiju javnosti – Aletrino i De Hanova verenica otkupi-li su i uništili skoro celokupan tiraž – nije naišlo na dobar pri-jem, pa čak ni drugo, prerađeno izdanje iz kojeg je De Hanizbacio posvetu Aletrinu. Iako su znameniti autori poputLodevejka van Dejsela (Lodewijk van Deyssel) i Frederikavan Edena (Frederik van Eeden) cenili De Hanove literarnesposobnosti, u javnosti su osudili njegov prvenac. To utolikoviše čudi što se obojica smatraju začetnicima seksualneemancipacije u holandskoj književnosti. Moguće da je kodnjih u pitanju bilo literarno poigravanje tadašnjim naučnimsaznanjima iz oblasti psihopatologije, pa im je kod De Hanazasmetao prizvuk lične ispovesti. Bilo kako bilo, De Hanu jetrebalo dugo da se rehabilituje u literarnim krugovima u koji-ma je na kraju pre svega ostao poznat po svojoj poeziji.Roman Priče iz predgrađa Pejp, kao i sledeće delo sa slič-nom tematikom, roman Patologije (Pathologieën, 1908), palisu u zaborav još za autorovog života. Tako je i moglo da sedesi da se kao začetnik eksplicitne holandske homoerotskeknjiževnosti slavi Herard Reve (Gerard Reve), koji je stvaraoviše od pola veka nakon De Hana.

Osim tematike, roman odlikuje i stilska avangardnost. DeHan je na virtuozan način ukomponovao više stilskih odlikasvog vremena – naturalizam, senzitivizam i impresionizam.Niži građanski sloj s početka dvadesetog veka verno je pri-kazan u svoj svojoj bedi i prostoti, ne samo slikovitim opisi-ma već i sjajnim dijalozima u iskvarenom, priprostom slen-

225

gu predgrađa. Glavni akteri, Joup i Sam, kao intelektualnipredstavnici srednje klase koriste govorni jezik koji imabogatiju i korektniju leksiku i sintaksu, ali kolokvijalni izgo-vor, koji je dočaran zahvaljujući mogućnostima holandskeortografije. I naposletku, de Han u opisima i unutarnjimmonolozima ispoljava svoj spisateljski talenat obilatim kori-šćenjem neologizama, pre svega neobičnih kombinacijaboja, koje daju koloritnu i iskričavu sliku emotivnih stanjaglavnog junaka.

Možda nakon navedenog i ne treba da čudi da za sadaosim prevoda na srpski postoji samo još prevod na češkijezik. Pred prevodioca se naime stavlja veoma težak zadatakda dočara bogatstvo De Hanovog pripovedačkog i jezičkogumeća. Ali i da nađe dovoljno hrabrog izdavača za jedannepravedno zaboravljen roman o mogućnostima i nemoguć-nostima ljubavi. One univerzalne, koja nadilazi rodni pred-znak.

Jelica Novaković-Lopušina

226

I Potraga za stanom 7II Selidba 16III Potucanje 25IV Kanalizacija 35V Dani bez Sama 44VI Smrt belog lopova 52VII Čajanka za gospodu 59VIII Švabica 68IX Služavka i Sam 77X Pileći pir 86XI Frajerčić 94XII Dan za posetu 103XIII Neprikladna sahrana 112XIV Dragi student 121XV (Još jedno veče) 130XVI Besprizornik 139XVII Zatvorska ptičica 148XVIII Zatvorska ptičica 157XIX Večera za zatvorske ptičice 167XX Diletantska komedija 175XXI Gosn Fric 183XXII Samova devojka 192XXIII Diplomski 201XXIV Epilog 211POGOVOR 219

Sadržaj

Jakob Izrael de HanPRIČE IZ PREDGRAĐA PEJP

izdavačiArius – Centar za naučnu i kulturnu saradnjuSrbije i zemalja nizozemskog govornogpodručjaBeograd, Džona Kenedija 6

ZavetBeograd, Braće Baruh 16

za izdavačeBojana BudimirMilivoje Lalić

urednikJelica Novaković-Lopušina

koriceMirko Cvetković

ISBN 978-86-911221-3-3ISBN 978-86-7034-083-1

štampaKarganović

marketingZavet( (011) 292 06 13E-mail: office@zavet.co.rs

www.zavet.co.rs