kada bismo vođenje monetarne politike uporedili sa vožnjom automobila,

Burda & Wyplosz Macroeconomics 3rd ednOXFORDUNIVERSITY PRESS


• kada bismo vođenje monetarne politike uporedili• sa vožnjom automobila,

• onda se ovde u stvari radi o automobilu

• koji ima vrlo nepouzdan brzinomer,• zamagljen vetrobran i nepredvidivo ili čak sa

zastojem reaguje na pritisak na pedalu za gas ili za kočnicu.

Guverner Federalnih rezervi Ben Bernenki (Ben Bernanke)


• 70-ih godina prošlog veka svi pokušaji upravljanja privrednom su završili

– visokom inflacijom, – nezaposlenošću – i visokim javnim dugom.

• 1980-ih je ova bolna terapija ostavila gorak ukus i uništila volju da se i dalje eksperimentiše

• sa političkim aktivizmom.

• Pa ipak, dobro tempirana politika agregatne tražnje često može privredu da vrati na pravi kolosek.


• Monetaristi i kejnzijanci• U knjizi piše – “tema diskusije je sita”.• Treba da piše – “tema diskusije je ista”.1. koliko se brzo tržište robe i tržište rada

prilagođavaju šokovima?

2. kako privredni subjekti formiraju očekivanja, i koliko ih brzo ugrađuju u svoje odluke?

3. pošto inflacija predstavlja kratkoročni odgovor politike agregatne tražnje, kolike troškove stvara domaćinstvima, firmama i društvu u celini?


• Ekonomisti nisu bogovi– Niko nije predvideo naftni šok iz 1970-ih,

– pad komunizma – a isto se desilo i sa ovom bankarskom i kreditnom

krizom.

– Svi ovi događaji bili su predvidljivi sa ekonomskog• stanovišta, ali ih ekonomisti jednostavno nisu

predvideli.


• stohastički uticaji onemogućavaju precizna predviđanja

• Engleska kraljica pitala – kako nijedan ekonomista nije predvideo krizu?

• Ako bi neko verodostojno najavio – samo bi došla ranije

• Економисти су криви, каже енглеска краљица


• Ekonomska politika, poput

medicine, često predstavlja kombinaciju veštine i naučne discipline.

Sigmund Frojd: pas može da ima i buve i vaške ...


• Monetaristi• zanemarivali korisna

svojstva fiskalne politike.

• Debata se u velikoj meri vraća na pitanja nominalne rigidnosti cena


• Kejnzijanci:• Prilagođavanje može jako

dugo trajati, u tom periodu će nezaposlenost biti visoka, a izostaće i rast.

• To frustrira nezaposlene a privredni resursi ostaju neiskorišćeni.

• Kejnzijanaci: treba voditi ekspanzivnu politiku i podići krivu agregatne tražnje do AD’, što privredu dovesti do tačke B.


• Neslaganje se onda svodi na sledeće jednostavno pitanje:

• može li privreda dugo da odstupa od svoje dugoročne AS krive?

• To jest, da li se AS i LAS kriva baš toliko razlikuju?

• Zaista, moguće je potpuno se složiti sa rezultatima analize ponude i tražnje –

• a ipak se razilaziti po svakom pitanju vezanom za ekonomsku politiku

• jednostavno zbog nedoumice oko brzine kretanja AS krive


• Brzina kretanja AS zavisi od relativne

• važnosti anticipativne komponente bazne

• inflacije.

• Kejnzijanci - ljudi sporo uče

• Monetaristi – racionalna očekivanja

• Nema sistematskih grešaka pri predviđanju


• Greške u očekivanjima: kreatori ekonomske politike ih ionako znaju bolje od građana,

• ali je onda rešenje• da vlada podeli

svoja saznanja sa građanima,

• Kejnzijanci se danas slažu, ali imaju 2 dopune

– Postoje stari ugovori– Cene JESU rigidne

na kratak rok


• Troškovi inflacije

• Ne bi li niža stopa nezaposlenosti i viši autput mogli da odnesu prevagu nad neprijatnostima permanentno

• veće stope inflacije?

• Pošto realne zarade drže korak, to ruši profitabilnost fimi,

• obara investicije i škodi privrednom rastu.

• Primaoci fiksnih dohodaka trpe


• I ko još?

• Vlasnici neindeksirane aktive

• Banke koje daju kredite u dinarima

• Zato ih i nema

• Zato Nemci i danas inflaciju smatraju apsolutnim zlom

• A mi ne• Bajatović: štampao

bih pare da bi pomogao privredi


• Dušan Bajatović, kandidat za premijera Vojvodine ipak ne bi štampanjem para pomogao privredu.

• Bajatović navodi da tu pre svega misli na proizvodnju šećera i sve poljoprivredne proizvode u Srbiji koji bi bili potpomognuti ovom bankom kojoj bi kredite obezbedila država.

http://www.njuz.net/bajatovic-uveo-bih-hiperinflaciju-ako-je-to-nacin-da-svi-budemo-milioneri/


• Friš, Slucki i savremeni aspekti teorije privrednih ciklusa

• Postojalo je uverenje da se• privredni ciklusi manje ili više

mogu posmatrati kao• deterministički sistemi

• otkriće da cikluse mogu izazvati potpuno slučajni,odnosno stohastički faktori.

• krajem 1920-ih i Eugen Slucki i norveški ekonomista Ragnara Friša

Ragnar Friš dobio je prvu Nobelovu nagradu za ekonomiju, 1969, Slucki živeo pod Staljinom


• Optimalna inflacija

• Fridman je tvrdio da bi optimalna stopa inflacije trebalo

• da ima negativnu vrednost (minus realna kamatna stopa)

• Što značilo da nominalna kamatna stopa trebalo da

• bude jednaka nuli.


• Za građane, cena novca jednaka je oportunitetnom

• trošku njegovog držanja, a on je jednak nominalnoj kamatnoj stopi.

• Troškovi proizvodnje novca su skoro nula (čak i banknota od 100 € centralnu banku, odnosno štampariju košta tek

• nekoliko centi).

• država bi trebalo da ustupi ovo javno dobro


• Pa ipak, mnogo je valjanih razloga zbog kojih ovaj Fridmanov

• recept nikada nije primenjen u praksi.

1. Deflacija – zašto danas bilo šta da kupimo ako će iduće godine sve biti jeftinije?

Ovaj mehanizam je stvarno uočen nedavno u Japanu, 1990-ih

• 2. inflacija je jedan od najizdašnijih izvora poreskih prihoda


• Važno je naglasiti da Fridman i nije predlagao raspodelu

• novca na svakom ćošku.

• Naprotiv, tvrdio je da, kao monopolski snabdevač novcem, centralna banka mora da utiče na

• pad oportunitetnog troška držanja novca,

• a način da se to učini jeste da se inflacija smanji ispod nule, te da povuče nominalnu kamatnu stopu ka nuli.

• to bi u stvari značilo da centralna banka vrši snažan pritisak na rast novčane mase!


• Vraćamo se Frišu i Skluckom

• smatrali su da privreda konstantno

• doživljava slučajne poremećaje, odnosno šokove.

mogu nastati usled

1. promene tražnje

2. smene talasa preduzetničkog optimizma i

3. promene ponašanja potrošača,

4. - zbog delovanja ekonomske politike), ili

5. - Promene ponude (npr. usled loše ili dobre žetve, katastrofa, pronalaza poput čeličana, interneta


• Kada dođe do slučajnog poremećaja, privreda započinje

• determinističko prilagođavanje

• što će trajati sve do pojave narednog šoka.

• Mehanizam impuls - disperzija transformiše,

• ili pak kumulira slučajne impulse u nepravilne

• ciklične oscilacije.


• Kolika je verovatnoća da sasvim slučajno raspoređeni

• impulsi utiču na privredni sistem tako da zaista dovedu do ponašanja koje bi odgovaralo

• ranije opisanim zakonomernostima?

• Možemo li mi privredne cikluse zaista objasniti

• dejstvom šokova?

• Okvir 16.2 - DA!!!


• Mehanizam impuls-disperzija u AS-AD modelu

B

Upravo stoga je Milton Fridman sredinom prošlog veka tvrdio da je najbolja politika ona koja ne čini ništa! Fridmanova kritika kaže da loše tempirana ekonomska politika može u stvari da pogorša ciklus.


Milton Fridman 1. Spoznajni jaz (jaz u otkrivanju potrebe za akcijom), 2. Jaz u odlučivanju.3. Implementacioni jaz, pošto ministarstva moraju da

pripreme, a parlamenti da usvoje odgovarajuće zakone.

4. Jaz u realizaciji • Potrebno je najmanje nekoliko meseci da bi se

osetilo dejstvo monetarne relaksacije i depresijacije kursa na realnuprivrednu aktivnost. Što je još gore, ovaj jaz u realizaciji sadrži visok stepen neizvesnosti; ekonomisti ga ne mogu uvek sasvim tačno utvrditi.


Pa ipak, ishod ne mora uvek da bude baš takopoguban kako ga prikazuje Fridmanova kritika.

Automatski stabilizatori

Ministarstva - mogu unapred da pripreme postupak promene poreza kako bi jaz u implementaciji bio kraći.

Vladi se isto tako može dati ovlašćenje da smanji jaz uodlučivanju.

Uvođenje automatskih stabilizatora je efikasan način da se izbegnu političke mahinacije


• Očigledno, neke varijable sistematski „trče” ispred ostalih,

• Vodeći – cene akcija, količina

realnog novca, primarni tekući račun, realni devizni kurs, slobodna radna mesta i investicije u zalihe

• Zaostajući – nezaposlenost i

inflacija, spadaju u zaostajuće indikatore.

– Obratite pažnju – Misery index je zaostajuća varijabla!!!

• Koincidirajući – Zaposlenost,

investicije, kratkoročne kamatne stope i korišćenje kapaciteta


• Cene akcija počinju sa padom tri do četiri kvartala pre početka recesije.

• • Količina realnog

novca počinje da pada šest meseci

• do godinu dana pre nastanka recesije

• Realni devizni kurs počinje snažno da depresira pet do šest kvartala pre izbijanja recesije.

• On ponekad pravi i prebačaj, i počinje da apresira neposredno pre vrha ciklusa.


• Do sada smo vladu opisivali kao skup dobronamernih institucija kojima je stalo do blagostanja svojih građana. Sasvim drugačiju sliku dobijamo kada o njima razmišljamo kao o političarima kojima je stalo da dobiju naredne izbore i da ostanu na vlasti.


• Obično se levo orijentisane

• vlade smatraju kejnzijanskim vladama, a one desno orijentisane – neoklasičarima, odnosno monetaristima.

• ako na izborima pobedi levica i zameni desničarsku vladu, treba očekivati rast BDP i pad nezaposlenosti, na račun budućeg rasta inflacije i

• deficita, što će kasnije zahtevati korekciju

Postojanje stranačkih privrednih ciklusa nije čvrsto utemeljeno na činjenicama. Dokazi koji govore u prilog izbornih privrednih ciklusa jači su oddokaza o postojanju stranačkih ciklusa.


• u doba kada se javljaju šokovi ponude klatno se pomera ka neoklasičnim pogledima,

verovatno je pretereno pojednostavljenoreći da su levičarske vlade uvek kejnzijanske, a desne vlade – monetarističke.


• stalni rast inflacionog targeta

• pri fleksibilnom kursu – primer je dugoročnog

• šoka tražnje.?

• po analogiji, vidimo da pad poreza, rast javne potrošnje, ili nalet preduzetničkog

• optimizma• mogu da izazovu

kratkoročni porast tražnje.



Neslaganje se onda svodi na sledeće jednostavno pitanje: može li privreda dugo da odstupa od svoje dugoročne AS krive?


• Šta onda determiniše nagib i brzinu kretanja AS krive?

• Nagib zavisi od procesa čišćenja tržišta (market-clearing).

• U privredama gde zarade i cene snažno reaguju na pojavu viška tražnje bilo na tržištu dobara ili na

• tržištu rada, AS kriva će biti strma


• Drugi razlog da jedna privreda bude u blizini svoje vertikalne

• AS krive je taj što se bazična inflacija brzo izjednačava

• sa stvarnom, tj. što se kratkoročna AS kriva brzo

• pomera.


• RBC model – pitanje za visoku ocenu

• Predviđa da su cene potpuno fleksibilne

• Idealan je, ali


• Konačno: je li upravljanje

• tražnjom vredno truda?

• kreatori ekonomske politike često su pod pritiskom da odgovore na eksterne šokove.


• Posle 11. septembra SAD se ubrzo našla u recesiji.

• Masivan rast javne potrošnje na bezbednost i naoružanje- rast tražnje

• još važnije, guverner Federalnih rezervi, Alan Grinspen (Alan Greenspan), naložio je svojoj banci da snažno interveniše i obezbedi likvidnost bankarskom sistemu; – federalna kamatna stopa smanjena je nekoliko puta zaredom.

• Uprkos izvesnom skepticizmu, nema sumnje da je rast rashoda na nacionalnu bezbednost iz 2002. pomogao oporavku privrede SAD iz 2003. godine.

• Slično tome, međunarodna reakcija na hipotekarnu• krizu izvedena je zajedničkom akcijom centralnih• banaka širom sveta, koje su obezbedile likvidnost• svojim bankama da bi mogle da se bave svakodnev-• 6• 5• 4• 3• 2• 1• 0• –1• –2• –3• 1970:Q1• 1974:Q1• 1978:Q1• 1982:Q1• 1986:Q1• 1990:Q1• 1994:Q1• 1998:Q1• 2002:Q1• 2006:Q1• Realni rast BDP• Rezidual Soloua• Slika 16.15 Rezidual Soloua i BDP, Velika Britanija 1961-2007 (% godišnji rast)• Rast ukupne faktorske produktivnosti, meren pomoću reziduala Soloua, pokazuje jaku korelaciju sa autputom. U određenoj• meri, putanja rasta ukupne faktorske produktivnosti, izgleda, ima slučajan hod.• Izvori: OECD; obračun autora• Poglav lje 16 Politike upravljanja tražnjom 421• nom aktivnošću, pa je čak obezbeđena likvidnost i• za glavne investicione banke da bi im se omogućilo• da kupe jedna drugu i tako neutrališu velike gubitke• koje su pretrpele na hipotekarnim kreditima. Vlada• SAD je nerado – ali odlučno i na izrazito nestranački• način – pristupila sniženju poreza koji je trebalo• prikupiti tokom 2008. godine. Ovo je učinjeno• da bi se stimulisala tražnja. Istovremeno je značajno• relaksirana monetarna politika, što će imati svoje• posledice kada inflacija kasnije počne da raste.• U Evropi, upravljanje tražnjom nailazi na značajna• ograničenja. Dok je ECB bila pod stalnim• pritiskom SAD, ona je mnogo opreznija kada je reč• o inflaciji. Što je još važnije, nijedna evropska zemlja• koja koristi evro nema pristupa monetarnoj politici,• ali čak i kada bi imala uticaja, ta mera bi se morala• primeniti na sve zemlje evrozone. Drugo, mada je• fiskalna politika efikasna pri fiksnom kursu, većina• evropskih zemalja suviše je mala i suviše otvorena• da bi fiskalna politika mogla da ima bilo kakav značajniji• multiplikator.


• Slično tome, međunarodna reakcija na hipotekarnu

• krizu izvedena je zajedničkom akcijom centralnih

• banaka širom sveta, koje su obezbedile likvidnost

• svojim bankama


• Vlada SAD je nerado – ali odlučno – pristupila sniženju poreza koji je trebalo prikupiti tokom 2008. godine. Ovo je učinjeno

• da bi se stimulisala tražnja.

• Istovremeno je značajno relaksirana monetarna politika, što će imati svoje

• posledice kada inflacija kasnije počne da raste.


• U Evropi, upravljanje tražnjom nailazi na značajna ograničenja.

• većina evropskih zemalja suviše je mala i suviše otvorena da bi fiskalna politika mogla da ima bilo kakav značajniji multiplikator.


Lukasova kritika

Privrednisubjekti se ne rukovode tekućim ponašanjem vlade,već svojom percepcijom njihovog načina vladanja,odnosno njihovog režima ekonomske politike.

Jedna od implikacija Lukasove kritike na ekonomsku politiku je da je za vladu sigurnije da ide manjim koracima.

Naredna implikacija je da mere ekonomske politike moraju predstavljati kombinaciju tekućih akcija i akcija na učvršćivanju opredeljenja vlade za buduće akcije.

Ovo može biti još jedan argument protiv aktivizma, a u svakom slučaju, predstavlja valjan razlog za oprez

Documents

kada bismo vođenje monetarne politike uporedili sa vožnjom automobila,