Univerzitet u NiuFakultet Zatite na radu u Niu

Akademski esej na temu:Kako mediji edukuju decu?

Mentor: Ivana Ili-KrstiStudent: Marko Rai 13022

U Niu, mart 2014- Svuda u svetu mediji privlae veliku panju svih, bilo da su to stari, mladi, bolesni, zdravi, razvedeni, venani, deca, tinejdzeri Svako ima razliita interesovanja, pa shodno tome se i opredeljuje kako e, gde, kad i koliko vremena provoditi uz medije. U medije spadaju sva sredstva javnog informisanja, od radio stanica, preko televizije, interneta, do dnevnih novina. Uglavnom, mediji privlae veliku panju nekim kontraverznim informacijama, koje nisu uvek u potpunosti tane, a u dobrom delu sluajeva su izmiljotine ili nagaanja. U razvijenim evropskim dravama, Sjedinjenim Amerikim Dravama, Kanadi, Australiji, mediji se kotiraju po tome ko daje to tanije i verodostojnije podatke, a oni koji lairaju i iznose u javnost netane informacije, vrlo brzo bivaju ugaene, kanjavane i cenzurisane. - Kod nas to nije sluaj. Svako ima pravo da napie ta hoce, o kome god hoe, nebitno da li je to to je napisano tano ili ne. Bitno da se ta televizija gleda, i da se takve novine prodaju. Najgore od svega toga je to je ljudima, obinim graanima, sve to postalo interesantno i dobar deo njih jedva eka sutranje izdanje Skandala ili Kurira. Mnogi od njih i ne znaju ta gledaju na televiziji, o emu se tu pria, ta itaju u novinama, o kome se pie. Vazno je samo da se neto deava.Sve je vie i onih koji gledaju rijaliti programe poput Velikog brata i Farme. Veina njih su ljudi koji su nepismeni ili polupismeni, koji nemaju svoj ivot, ili je toliko lo da se opterecuju tuim, i zaludni penzioneri, koje donekle i razumem, jer nemaju neku veu obavezu danas. Sve se to vrlo, vrlo loe odraava na decu, naroito na decu koja sada imaju od 11 do 14 godina, koja tek sazrevaju, ulaze u pubertet i polako formiraju svoju linost. Retka su ona deca koja odrastaju uz itanje kvalitetnih knjiga, gledajui naune programe ili itati edukativne magazine, a mnogo je onih koji, iz raznoraznih razloga, bivaju prinueni da gledaju te rijaliti programe ili TV sapunice. Zato kaem prinueni? Pa ba zato, jer u dananje vreme, vrlo je malo pravih emisija, pravih serija, uz koja bi prvenstveno deca, a i svi ostali, mogli da grade normalno razmiljanje. Sve se svodi na pomenute ou programe, politiku, predizbornu kampanju, lana obeanja koje sluamo uvek iznova, i naravno panskih, meksikih ili koje kakvih drugih sapunica u kojima do 165 epizode nismo znali da je Rodrigo sam sebi majka, ironino reeno.

- to se tie interneta, to je tek posebna pria. Mladima je dozvoljeno da koriste i otvaraju svakave sadraje, pa ak i one koji su namenjeni odraslima. To je nedopustivo, ali drutvo u kom ivimo ne da ne obraa panju na to, ve im polako sve to postaje normalno. Jednim delom, zbog tog interneta, TV sapunica, preagresivnih filmova, danas imamo devojke koje u 15 godina izgledaju kao da imaju 21, izlaze po klubovima i ostaju do rano ujutru, a sa druge strane momke, tanije deake, koji vie i ne znaju pravilno ponaanje ni prema starima, a kamo li prema devojkama svojih godina. Svakog vikenda zavravaju opijeni raznim sredstvima, provociraju sve oko sebe, a te provokacije neretko prerastaju u neto vie, pa imamo sve ee sluajeve prebijenih, ranjenih, izbodenih, to je u poslednje vreme trend i u ovom naem gradu.Retka su deca koja se izvuku iz ovog zaaranog kruga u kome svi ivimo, i da nau zashodno da pogledaju neku drutveno korisnu emisiju ili proitaju neto korisno. ak i deca koja to ele, i svestna su svega oko njih, ne mogu da se sklone od realnosti, u kojoj njihovi vrnjaci nisu ni nalik njima, i imaju sve te negativne karakteristike koje smo gore naveli. Jednostavno, takva deca su prisiljena da budu u takvoj sredini, jer to je nazalost sredina u kojoj oni odrastaju, poevi od kole, treninga, pa do izlaska do grada ili etnje parkom. Tuno, zaista.- Evo bas sada, u ovoj predizbornoj kampanji, prosto da nema oveka koji bar 50 puta dnevno ne uje ime nekog politiara, politike stranke ili neemu tome slinom. A ko je za to kriv? Naravno, prvenstveno drava, ali sada je to njen posao, a sekundarni krivci su mediji, koji nam sve to plasiraju. Sarkastiki reeno, evo kako danas izgleda vremenska prognoza: Vreme sutra sunano i Vui. Maksimalna dnevna Vui stepeni. Duvae jak severozapadni Vui vetar. Gledali ste dnevnik, hvala na panji i Vui. Ne prozivam nikoga, ovo je samo jedan od primera, a mogu ih navesti milion. I ta da oekujemo od dece, koja umesto crtaa i kulturnih edukativnih emisija, koji su na naim prostorima sve rei, po ceo dan sluaju o zaverama, ko je koga izdao, ko je koga ubio, zbog ega, kome je sta nueno, ko je koliko dobio. Sve to vodi na jedan daleki put bez povratka kome, nazalost, najveom merom kumuju mediji.- Na kraju, ta rei osim OSUUJEM! Jedno veliko osuivanje za sve ovo to danas mi trpimo, blago reeno. I bie tako, sve dok neko ne preduzme neke radikalne mere. A ko e? Koga jo briga kako i uz kakve programe odrastaju deca u Srbiji i okruenju? U ovom surovom svetu, gde svako gleda samo sebe, teko da e se nai neko dovoljno motivisan da ovu veliku greku ispravi. A deca? Deca se ve navikavaju na sve to, i sve to im postaje interesantno i zanimljivo, to je stvarno alarmantan podatak. Danas deca ne znaju ta je pikado, murke, ne ljuti se ovee, domine, zanimljiva geografija ili riziko, ali zato znaju kako se zove pas Seke Aleksi, i koliko se Kim Kardaijan ugojila u trudnoi.