Kakov bi imao biti savez medju kraljevinom Hrvatskom i Slavonijom i kraljevinom Ugarskom : s obzirom na medjusobne njihove odnošaje : preštampano iz "Glasonoše" br. 14. od. 31. srpnja 1865.

SATSZmedju

KRALJEVINOM HRVATSKOM I SLAVONIJOMi

KRALJEVINOM UGARSKOM „s obzirom na medjusobne njihove odnosaje.

(l’irstampano i* „GI,AS0N0SE“ br. 14. od 31. srpnjn 1865.)

-------------- --------------------------

lT Becu.N a k 1 a

ij

Opazka. Pod recenim naslovom napisa jedan od prvili ! najzaslu/injíh naslli do- morodae&k nakon izisavse listopadsko diplome oil godine 1860. odmah mje- seea studenoga iste godine svoje uiisli drüavopravnih odnoiíajih trojedne kraljevine naprem a k raljev in i ugarskoj i ukupnoj cesareviui, i dade ih mjeseca siecnja 1861. kao rukopis tiskati u posebnoj knjizici.

Prem da je nakon tóga nasim saborskim i po k run i sankcioniranim za- kljuckom od 13. srpnja 1861., ovom nasom najnovijom ali i najslavnijom steccvinom, rek ’ lii nasom „ v é l ik om l i s t i n o m “ (Charta magma), driavo- pravni odnosaj trojedne kraljevine naprem a k ru n i i kraljevin i ugarskoj vei! riesen n a tem elju podpune ravnopravnosti, bududi si nas sabor priuzdrzao sva tem eljna prava ugarsko-hrvatskoga ustava sve do godine 1847, dakle i svekoiiko zakonarstvo u zem aljskih poslovili, dosliedno i o novacenju i pore- zivanju, kao sto ga je i odprije sám sobom a kasnje od godine 1790. slobod- nom voljom u zajednici s kraljevinom TJgarskom na obdenitom saboru ugar- skom izvrsivao, prepustiv prema nasemu interessu dalji savez, — ako bi se nuzdriim pokazao, — ugovoru, kői bi sklopile öve dvie k raljevine , — to mi p ri evem tóm drage volje ustupljujem o m jesta ovim mislim u svom listu „ G la s o n o s i“ , nadajue'i se , da ce nasi domorodoi moc' u istih naie'i i na kői táj nazor, kako bi se konacno dalo riesiti p itanje o nasoj cielokupnosti i ustavnosti, zatim buduéi drzavopravni odnosaj naprem a cesarevini a i za- stupstvo nase u obcenitom skupu svih narodnostib austrijanskih na te- melju nase opeta stecene antnnomije a u smislu diplome listopádske.

I retlnictvo „(ilasaiiosine“.

O lavjan i, zivuéi pod kninom ugarskom, a navlastito Hrvati i Sla vonci, ljube sa sviin srcem narodnost i slobodu svoju, i s tóga uiti jesu niti mog'u biti neprijatelji Magjarom; poznaju bo i stuju oni Magjare kao vitezke i neustrasive branitelje od óba óva pomenuta, svakomu narodu najdragocienija amaneta; njiliov takodjer prímjei- biase, kői ili sünije potaknu te stadose zivlje njegovati svoju narodnost i slobodu. U borbi pro ti zivlju njemaékomu, kői, kao sto nam sviedoci desetolietna vlada pokojnoga cesara Josipa II ., a i deset po- sliednjili, sto ili prczivismo, godinah, sa svojiini na germanizaciju i centralizaciju smierajucimi teznjami skrajnjorn pogibelju pretiase narodu jednomu i drugomu, bili su im Magjari bi rec vodje i suboj- nici, bili su im od naravi drugovi, s kojimi ili povrh tóga jós i za- mienitim i sladkim vezom ljubavi spajase povorka od tolikili vieko- vah, sto ih kao braóa prozivise u sreci i nesreéi.

Nego ljubav óva, premda naravska i premda o.snovana na za- jednickoj slavi proslih vremenah, moradé u Hrvatih i Slavoncih i ne- hotice malo po malo padati i gubiti se, cim narod magjarski ne samo po svojili zastupnicih, kojili na obcenitom saboru kud i kamo vise imadijase, nego i po zajednickih vlastih upravnih stadé prevagu svoju razvijati i sluziti se njom na stetu i na propast slabijega mu drága.

Ima istina, da se nevraéamo u davnija joste vremena, uspo- mene dostojnili tragovah od svrlie vieka 17. i od poeetka vieka 18, koji nam sviedoce, da je véé onda izmedju zastupnikali Hrvatske i Síavonije i stalilali ugarskih, buduci ovi bezobzirnogospodovati htieli nad onimi, bilo na saborih ugarskih neskladah i razprah radi pravah, sto ih uzivahu sdruzene kraljevine; nego neskladi ovi i razpre öve mnogo laglje utazivale su se u ono dóba, dók jós i jednomu i dru- goinu narodu bijase latinski jezik sluzbeni: radi jezika bo i radi na-

4

rodnosti, s jezikom skopeune, nisu se jós ondaovi politiíno-sjedinjeni narodi ciepali na strankc. Nego od gödi ne navlastito 1830. zavla- dase vec zesée razpre izmedju stalisah naroda jednoga i drugoga, kada vecinu Magja rali obuzé nesretna ona misao, da slobodno i prie- kim nacinom mogu na saborih svojih dirati u prava i u narodnost, pace i u istu cielovitost kraljevinah sdruzenili; kada uslied tóga sta- dose dolnju Slavoniju i grad Rieku, da i svekoliko Primőrje odki- dati od Hrvatske; prava municipalna sdruzenili kraljevinah, neoba- ziruci se na temeljne za njili zakone, cl. 120: 1715 i 58: 1790, ne samo pobijati kao sumnjiva, nego i samovlastno ili ukidati; unutarnjc poslove sdruzena naroda, koji se ticahu izklopno samouprave nje- gove, privlaciti u podrucje svoje; i napokon kada stadose i isti sabor sdruzenili kraljevinah, posliednju ovu svetinju politickoga im zivota, po svojoj volji uredjivati, i tini sve ono, sto svakomu naroda treba da bude sveto i neoskvrnjeno, podkopavati.

Na sve ovo dodjé jós godina 1848. i neogranicena vlast u zao cas satvorena ministarstva magjarskoga, kője odgovorno bijase je- dino Magjarom, kao preteznim na saboru ugarskom. Ovomu mini starstvu svezanih rukuh predani Hrvati i Slavonci neimadijalui oce- kivati ino, nego ocitu, neodoljivu propast narodnosti svoje. Ovi i ini dogadjaji, kojih gorke uspomene nece nam se ponavljati ovdjc, raz- drazise srcaHrvatali i Slavonacah tini vecma i tini ljuce, sto su raz- cviljenom dusom morali gledati, gdje se narodnomu i politickomu njiliovu obstanku grob kopa has onda, kada su drugi puci uzhi- éeni slavili radostnu onu dobu, gdje se kao narodi izbavise; gdje kod svih narodali uskrsnu opet ravnopravnost, od Boga im data, i gdje opet ograníi sunce slobode, jednakosti i bratinstva. Kője tűzne posliedice nastadose iz svega ovoga, i koji nemili udarci postigose malo zatim domovinu jednu i drugu, to jós zivo osiecamo svikolici, niti je potriebno trositi o tóm riecih.

Sada, gdje su se po blagoj volji premilostivoga vladaoca sret- nom kobi povratila prava i slobode narodom cesarevine austrijanske, — sada radi se o tóm, da se povrati opet i savez onaj, kői je sedam viekovali i pol pod jednom krunom skapcao narod hrvatsko-slavonski i narode ugarske. Svaki pako, kői je dobar i vieran sin domovine,

5

nemoze zeliti ino, ncg'o da povraceni savez bude takov, da uztraje na vieke i da neuzmogne nista vise razvrci ga i unistiti. U tóm ob- ziru, na koliko se je stvar óva po moguenosti na sve stranc zrelo i mnogo promatrala; mnogi iskreno osvicdoceni ovako misle : da ce oni, koji su pravi prijatelji saveza takova, kői sastoji u suglasju i slozi srdacab, i kői bi se izmedj obostranih narodali imao povratiti, to koji su stvar ovu zrelo promislili i prosudili bez svaké pristranosti, tezko náci za plemenitu ovu svrliu nácin shodniji, nego sto je onaj, kői bi se podpuno slagao s prvobitnim, jurve pod kraljem Kolomanom godine 1102. sklopljenim saveznim ugovorom, to jest: da se i je d - noj i d ru g o j k r a l j e v in i n e o s k v r n je n a sacu v a s a m o s ta ln o s t kako u u p ra v i tak o i u z a k o n o tv o rs tv u . Óvom samostalnoscu nebi se u poslovih, koji su zajednicki kraljevini jednoj i drugoj, kao sto cemo dole nize vidjeti, podniposto izkljucivalo zamienito suglas- jo i uspiesno sudielovanje, dapace silno bi se olabkocivalo i podu- piralo isto kao takovo, kője proizliodi iz slobodnoga porazumka zem- ljc jedne i druge.

Nije bo Hrvatom i Slivjncem ni na kraju pameti, da kraljc- vine Hrvatska i Slavonija budu od Ugarske sasvim razstavljcne; misle dapace i zele Hrvati i Slavonci sklopiti s bracom U gri savez prijateljstva, i to tiesnji, nego sto bijase odjDrije; a nadaju se, da ce biti isti tiin dugoviecniji, eim se osnivao bude ne toliko na sili, koliko na slobodnoj volji i slobodnom suglasju srdacah, kője cc i onako potriebno biti jedino u onih zakonotvornili poslovili, koji bi bili za- jednicki zemlji jednoj i drugoj. — Da pako sveza óva nikada vise neuzmogne prilike dati nenadanim medjusobnim razmiricam, potriebno ce biti nastojati poglavito o tóm: da se od s t r a n e H rv a t- ske i S la v o n ije n e b u d u na sab o r u g a r s k i o n ak o , kao sto se je c in i lo p r i je g o d iiie 1848., i z a b i r a l i o p e t p o s la n ic i , k o ji bi kao c ie lo v it i e la n o v i s a b o rsk i d rz a n i b i l i b e z u z k ra tn o p o k o ra v a ti se v o lji c in é m a g ja rsk e ; iz tóga bo, i odtuda, sto vrlo malo imádé Hí ' Slavonacah, viestih jeziku magjarsko-mu, kojim ce se bez dvoj -abor ugarski izklopno sluziti, kad vecina Magjarah na saboru sakupljenili nerazumije nasega jezika, opet ce prije ili poslie silno buknuti nesretni onaj predjasnji piámén od ne-

6

slogah i svihkolikih zalah, kojili se i dán danas tu£nim srcem sjeca- tno, —• od écga da nas Bog sacnva!

I rn jesto p o s la n ik a h d a k le t r e b a lo bi da se u b u d u ce s v a g d a od s t ra n e sa b o ra h rv a ts k o -s la v o n s k o g a s a l je n a sa- b o r u g a r s k i d e p u ta c i ja . sastavljena íz triputa onoliko clanovah, koliko ée ili kraljevine öve imát slati u vieée drzavno (Reichsratli) ili ma kako nazvano tielo, zastupajuce eielokupnu cesarevinu.

O va d e p u ta c i ja h rv a ts k o - s la v o n s k a im át ée sa depu- tac ijo m líg a rsk o m o s v i l ik o l ik ih s tv a r ih , kő je su za jed - n ic k e d o m o v in i je d n o j i d ru g o j , v ie é a ti u je z ik u , sto ga s u é la n o v i po v o l j i sv o jo j b u d it o d a b r a l i ; im á t ce se dogo- v a ra ti o z a k o n ih g r a d ja n s k ih i k a z n e n ih , u k o lik o m oguce p r im ie re n ih o k o ln o s tim k r a l j e v in e je d n e i d ru g e ; riecju, bit ce zadaca deputacije öve: u sviiikolikili poslovih zajednickih, ko- jih vrlo je mucno pacié i nemoguce unapried potanko naznaciti, nu koji treba da budu svakako ustanovljeni medjusobnom privolom, zatim i0 onib, koji ce u smislu milostive diplome cesarske od 20. listopada 1860. preci u podrucjeviecadrzavnoga, z a m ie n ito se d o g o v a ra t i1 p o ra z u m ie v a t i , i o u sp ie h u d o g o v o ra h i v ie c a n ja h ovili s a b o ru h rv a ts k o -s la v o n s k o m u p o d n o s i t i iz v ie sc e u je z ik u n a ro d n o m . U podrucje pako sabora hrvatsko-slavonskoga spadat ce zatim, cim razabere i prouci stvari zajednicke, sto ili je deputacija hrvatsko-slavonska sa deputacijom ugarskom pretresla i dogovorila, z a k lju c lse sa b o ra u g a rs k o g a , koji ce samo u Ugarskoj irnati moc zakonitu, i l i sasv im e i l i s t ra n o m , sa p ro m ie n a m i i l i bez p ro m ie n a h p r i g r l j i v a t i i od sv o je s t r a n e , i l i p ak o satva- r a t i d ru g e okolnostim i potrebocam svojim s lio d n ije z a k lju c k e , i iste, da zadobiju moc zakona, podnositi Njegovu Velicanstvu da ih potvrdi.

Hrvatsko-slavonska dakle deputacija, koja ce se izasiljati na svaki sabor ugarski, im á t ce od s t r a n e ^ d ru z e n ili k r a l je v in a h b i t i i p r i sam om k r u n je n ju k ra 'k o m , i drzana ée bit za kraljevine öve izlioditi svagda poselm,1 ő ip lo m u in a u g u ra ln u , t. j.glasecu o krunjenju kralja i osiguravajuéu ustavna pravaovib kraljevinah, kao sto je to u obienju bilo do konca 17. vieka, i kan sto

7

sviedoci i cl. 49: 1622, i diplomu izhodjenu podnositi domacemu svomu saboru; rieŐju, n a s to ja t ce pomenuta deputacija, da s jedne strane savez domovine hrvatsko-slavonske sa Ugarskom bude jedna- ko§cu zakonah i institucijah doduso cím ozbiljniji i za obié kraljevine koristniji, ali s druge opet strane da se p ra v o v la s t i to g a z a k o n o tv o rs tv a is tira k ra l je v in a m sac u v a u svakon) o b z iru n e p o v r ie d je n o i n e o sk v rn je n o . — Da su pako kraljevine öve pravo to negda jurve uzivale, to nam, műkőm mimoisavsi ostale spomenike starodavne, dovoljno i jasno svjedoce » Constitutiones Regni Slavoniae“ od god. 1492 i 1538., uvrstene takodjer u zakonik fcor- pus juris) ■ pokazuje nam to i kasnji, po sviedocanstvu cl. 61: 1625, i 52: 1662 zavedeni obieaj, po kojem su se k jednomu i drugomu stolu sabora ugarskoga slali u ime ovik kraljevínah govornici fóra- törés), a ne poslanici od pojedinih oblastih, koji govornici kao ta- kovi bijahu vlastni, proti cinom, kojimi bi stalisi ugarski dirali u prava sdruzenih kraljevínah, ogradjivat se i svoj nVető“ izjavljivati; a da su se govornici cesto sluzili ovim pravom, svjedoce nam to mnogi spisi saborski. Ivada su pako i u koliko kraljevine sdruzene u svrhu, da im pravedna zalitievanja i tegobe lieka laglje nadju, u vlastitih svojih poslovih zelile i trazile posriedovanje sabora ugarskoga, to su se tegobe i zahtievanja njihova, posto iii je vlastiti njihov prabiljeznik pismeno sast-avio i uredio, i posto ili je ponajprije dovoljno pretresla deputacija hrvatsko-slavonska, voc u starodavna vremena u ime stalisah i redovah hrvatsko-slavonskih iz sabora ugarskoga bez icijegaprigovoraodpravljalaprevisnjemu mjestu; a i clanci saborski, iza kako bi stigle bile odluke kraljevske, izradjivali su se takodjer jedino po prabiljezniku i gotovojedino sudielovaujem hrvatsko-slavonskih suclanovah sabora ugarskoga, a nije se od strane Ma- gjarah ni najmanje priecila samostalnost sdruzenih kraljevínah, pace stovali su ju oni i u ovom obziru. Obieaj ovaj bit ce onim, koji su citali starije spise saborske, ili koji su do godine 1830. sviedoci bili poslovanja saborskoga, jamacno tako póznát, da ce tezko ikoi od njih'"moc o njem posumnjati; nego obiöaj ovi ukinü se priekim na- cinom ornla stopram, kada teznja M agjarah, smierajuca podkopati posebni narodni sustav sdruzenih kraljevinah, stadé rasti gorostasni-

8

mi koraci; onda bo, posto latinski jezik sasvim prognasc iz viec&njah saborskih, lahko im podjé za rakom, prabiljcznika kraljevinah sdru- zcnih pod izlikom, sto bijase nevicst jeziku magjarskomu, na ocevidnu stetu istili kraljevinah ukloniti, da neizviescuje i nepredlaze vise stvarih njihovih. Cim se pako na ovi nácin razorise i porusise ta- kova, tecajem tolikili viekovali posvecena branista i bedemi prijatelj- skoga saveza izmedj ovib sdruzenih odprije narodah, dii ii ce se cu- diti itko, sto nastadose tűzne one poslicdice, sto ili gori napomenusmo?

Ivada se daklc dogovarati i kada viecati valja o tóm, da se predjasnji savez medju ovimi narodi opet povrati tako, da se sloga nikada vise neizvrgne u neslogu, i da iz jedinstva nepronikne nikada vise propast narodu i jednomu i drugomu, nego da po blagoj slozi svih srdacah od dana do dana sve to vocma rasto i uspieva snaga i sreca domovine jedne i druge: nemoze tad zaista govora bit o tóm, da se satru ili stegnu starodavna prava sdruzena naroda, nego moze se razborito govoriti samo o tóm, da se zavede takova, okolnostim sadasnjega vieka primierena institucija, koja ce, sto najvecma moguce, sudarati se sa dühöm saveza prvobitnoga, i koja ce nam pruzati sto najkriepöije sredstvo, da uzmognemo postici svrhu ozudjenu. Sve ovo pako moguce ce biti i to jamacno s uspjehom spasonosnim na nácin gori pomenuti, ako t.j . na saboru ugarskom sdruzene öve kra- Ijcvine nebudu zastupane po poslanicih, nego po deputaciji regniko- larnoj, koja opet nebude radila i viecala sa stalisi kraljestva ugar- skoga, nego jedino sa deputacijom istih stalisah. Cesa radi zeliti nam valja: d a d e p u ta c i ja u g a r s k a n e b u d e v eca od d e p u ta c i je h rv a ts k o - s la v o n s k e , i l i n a jv is e da b u d e u n jo j c la n o v a li o n o lik o , k o lik o b u d e u s ta n o v l je n o , d a se od s t r a n e U g a r - ske s a l je v ie c n ik a h u v iece d rz a v n o , je r ako glede mnozine clanovali s jedne i druge strane, koji ce imát medju sobom viecati i dogovarati se, bude nerazmierna razlika, sliedit ce odtuda neobhodno, da ce vecina imati prema znatnoj manjini nieku moralnu prevagu, a tim ce sloboda u viecanju bit svakako stegnuta, —■ to pako da nebude podniposto.

Radi zamienite koristi i radi suglasja izmedju óba naroda, po- trebita u svih poslovib vaznijih, bilo bi po mnienju nasem najprobi-

9

tacnijc: da se od s t ra n e U g a rs k e u s v rliu , da v ieéa ju s depu- tac ijo m lírv a tsk o -s lav o n sk o n i, iz a b e ru o n i u p ra v o m u z e v i, ko ji o d re d je n i b u d u kao v ic c n ic i za v icce d rz av n o ; tako ce bo samo i najvaznija oua pitanja, koja ce kasnje imát doci u vicce dráavno, dozrievati pomalo u predbieznom viecanju muzevah, oda- branih od strane kraljevine jedne i druge; a tini ce se silno olah- kocivati i pretresanje i riesavanje istih u viecu drzavnom, gdje ce IIrvate i Slavonce dopasti licpa zadaca: uzdrzavati s jedne strane savez s Ugri, s druge pako nastojati o savezu s ostalimi drzavnimi viecnici plemena slavjanskoga; — dopast ce ih zadaca veleznamenita: o z iv o tv o riti sp a so n o san u z te g p ro t i p re v a g i z iv l ja n jem ac- koga, u kojem uztegu nahodi se upravo prava moc i snaga cesare- vine austrijanske, koja treba da poslanstvo svoje trazi i nalazi u samoj sebi a ne u odnosaju prema ostalim drzavam njemackim. A kako su Hrvati i Slavonci svagda iskreno mislili naprama cesarevini austri- janskoj, kako su neumorno, nestedeci ni zivota ni imetka, radili o tóm, da se ukriepi óva cesarevina, kojoj bi pod zakriljem svikolici njezini narodi, uzivajuci vlastitu svoju samoupravu i slobodu, mogli postici najsrietnije stanje, svjedoce nam to jasno i bielodano n a c e la , koja sveőano ocitovii, n j ih o v u p o v ie s tn ic i g la s o v i t i sab o r od god. 1848; evő bo sada nakon dvanaest godinah, posto se je u viecu drzavnoin, sastavljenu iz najodabranijili muzevah, puna cetiri mieseca viecalo o buducem ustrojstvu cesarevine, biahu — kao sto sv jed o c i m ilo s tiv a d ip lo m a cesarska od 20. lis to p a d a 1860, óva bi rec c lia r ta m ag n a a u s t r i j a n s k a — g o to v o od r i e c i do r io é i p r ig r l j e n a o n a n a c e la , da se n a n j i l i kao na növöm te m e lju izn o v a u s tro j i s v a k o lik a c e sa re v in a .

íz ovoga pako uzega saveza medju narodom slavjanskim i ugar- skim kolika ce kőrist proizticati narodu jednomu i drugomu, i koliko ce naposé spasonosno i uharno biti zaUgarsku, ako narod magjarski ne samo nebude priecio, da sdruzeni mu narodi mirno i slobodno uzivaju prava svoja i njeguju narodnost svoju, nego ako im u proinicanju svega tóga na nácin, sto cemo ga nize razloziti, jós i na ruku bude isao, vidi se to i po sebi, a viditi se moze i iz dojducib onili doga- djajah, sto ih laliko vec unapred slutiti mozcmo. — Kada se jednom

10

razpade carstvo tursko, kője silniini koráéi lírli u propast svoju, i kada se onda radilo bude o tóm, da se opet povrate pod svctu kruuu ugarsku one pokrajine, kője su negda vec bile pod njom, neée li iste, kada vide sreéu, napredak i blagostanje brace svoje slavjanske, u isto takovu savezu s Ugarskom rado traziti sebi zastitu i braniste? — a nasuprot, ako narodnost i prava srodnih im narodali slavjanskili budu u pogibelji, nece li se tada srca stanovnictva tamosnjega od Magjarab, kao od tlaciteljah plemena slavjanskoga, i nehotice odtu- djivati pace i izvrgavati 11 cud upravo neprijateljsku? A neizkazana bit ce to nesreéa za prava ne samo krune ugarske, nego i iste cesa- revine austrijanske, kojoj cc buducnost, kada se konaöíio odlucivala bude sudbina Istoka, najveóma visiti od tóga, kako se je riesilo pi- tanje ovo.

íz svega ovoga, sto do sada rekosmo, sliedi samo od sebe: da n kraljevinah Ilrvatskoj i Slavoniji u svilikolicih njihovih sastav- nib őestili: u K rajini vojniekoj, dolnjoj Slavoniji, Primorju s gradom Iiiekom, i u Medjimurju (kője jedino brvatskim pukom naseljeno, i kao sto sviedoee stariji spömenici liistoricki, do 10. vieka s Iirvatskom i Slavonijom skopíano bijase, tek porodica gro- fovah Zrinjskih, koji bijaliu i nasliedni vrliovni zupani zaladski, glede politicke uprave odciepi od Hrvatske, nego osta i nadalje dió biskupije zagrebacke) treba da jezik narodni bude jezik sluzbeni, i da se svikolici poslovi javni obavljaju izklopno u jeziku narodnom, kői je Magjarom i onako nepoznat, — i upravo zato sliedi odtuda nadalje, da se istiin kraljevinam ima ne samo ostaviti u Zagrebu vlastito namiestniítvo (Consilium), kője imadijaim i u prijasnja vre- mena, i kője su od godine 1840. stalisi krvatski i slavonski iz svojih saborah toliko putih opet trazili, zatim i banski stol kao sudiste pri- zivno, nego da im se podigno i p o seb n a v r lio v n a o b la s t ju r i - d ic k o -p o l i t ic k a u B eeu kao u sredistu svekolike cesarevine, za riesavanje svakovrstnih poslovah, koji se podnosili budu samomu Nj. Velicanstvu; a vrliovna ta oblast da bude ili poput kancela- rije erdeljske sk u p a sa k a n c e la r i jo m i l ir s k o m , koja bi se mozda povratila opet za vojvodinu srbsku, kao sto je negda bila, ili pako, ako za narod srbski, kői se je po zakljuecih narodnoga

! !

sabora od g. 1848 sdruzio s Hrvati i Blavonci. nepodje za rukoni vise izhoditi, nego samo poseban departemenat kod kancelarije ugarsko-dvorske, da se Iirvatom i Slavoncem dad e p o seb n a od u p liv a m a g ja r s k o g a n e o d v isn a k a n c e la r i ja d v o rs k a , g d je ce se, popnt kancelarije erdeljske, o b a v l ja t i p o s lo v i ne sam o p o li tiő k i , nego i s v ik o l ic i j u r i d i c k i kao p r i su d is tu v rh o v n o m ; p a r n ic a h bo iz I í r v a ts k e i S la v o n ije o d p ra v - l ja t i u P es tu k s to lu sed m o rice (S e p te in v ira tu ) nece dopu- stati ni razlog táj, sto su narodi ovi suvrstni, i s tóga, sto nemoze je- dan drugomu biti podredjen, a zatim ni razlog onaj, sto su Magjaid n e v ie s ti n asem u je z ik u n a ro d n o m u , u kojem bi se sva- kako imale parnice iz sdruzenih kraljevinah riesavati i odluke i pre- sude izdavati. Buduci pako da broj sudacah, koji iz Hrvatske i Slavonije namiesteni budu pri vrhovnom sudistu, ne

lg

vana saveza Hrvatske i Slavonije s Ugarskom , valjalo bi se bilo drzati i g lc d e Y o jv o d in e srb sk e , kad bi ista bila uzhtiela sacu- vati posebni svoj obstanak i kad nebi bila voljna sjediniti se nepo- sredno ni s lírvati i Slavonci a ni s Magjari; nego sad samo po sebi sliedi: da kad je vec Y o jv o d o v in a s rb s k a u t ie lo v l je n a nepo- s re d n o U g a r s k o j , s d ru z e n im k ra l je v in a m im ao se je op e t p o v ra t i t i onaj dioSriema, kői se je god. 1849. odciepio od Slavonije.

Na isti nácin válj a uvazavati i smatrati i sav ez H r v a t s k e i S la v o n i je s D a lm a c ijo m . Dalmacija jedino posredstvoni ovib kraljevinah povratiti se moze pod oblast svete krune ugarske; i s tóga treba da se ista prije svega sjedini s kraljevinami Ilrvatskom i Slavönijom, da se podcini vlasti banskoj, i da u upravnom i zako- notvornom savezu bude sa svojimi sestrami Iirvatskom i Slavonijom po uvietili onili, koji u medjusobnom viecu i dogovoru izaslanikali od jedne i druge strane budu ustanovljeni i po Nj. Yelicanstvu potvrdjeni. Kada pako savez ovaj podje za rukom , onda ce kralje- vina Hrvatska, Dalmacija i Slavonija, kao sto negda, tako sad opet iznova biti je d n o tielo moralno-politicko i narodno, kojC ce, tako sastavljcno, rado stupiti u savez s Ugarskom.

U ovo podrucje sdruzenih kraljevinah imali bi povrh tóga po p ra v u i p ra v ic i s p a d a ti i o to c i k v a r n e r s k i a i o n a j d ió od Is tre , kői se p ro te z e do r ie k e Rase, kao s ta ro d a v n e m o d je II r v a tsk e . Ovo dakle zemljiste, kője nepravednom sudbinom bi od Hrvatske odciepljeno, mog'lo bi se punim razlogom u prvom bu- ducem viecu drzavnom traziti da se povrati; i ako to, kao sto se nadamo, pomocju prijateljah zivlja slavjanskoga, koji kao clanovi siedili budu u viecu drzavnom, podje za rukom, povrnut ce se isto milostju prejasnoga vladaoca nakon tolikili viekovah i majci svojoj, a i svctoj kruni ugarskoj.

Tako isto treba da k r a l je v in e H r v a ts k a S la v o n i ja i D a lm a c ija n e o s k v rn je n o ő u v a ju svo je p ra v o na one p r e p lo d n e sv o je i bú j no n e g d a c v ie ta v se k ra je v e , k o ji d á n d a n a s jó s s t e n ju pod já rm o m tu rsk im , i k o ji, trista jurve godin ah odciep- ljeni od ticla svoga, s p a d a li su n e g d a k ID v a ts k o j t ja do r ie k e V rb a sa , a k D a lm a c iji t ja do iz v o ra ■ke N c re tv e .

Da je kojom srecom onda, kad se je posliednji m ir ugovarao i sklopio s Turci, uvazavalo se zakonito pravo ovik kraljevinah, mo- gli bi se bili neznatnim doista trudom dobiti natrag oni krajevi; nego trebalo bi i sada jós, da ccsarevini austrijanskoj pri nedvojbe- nom pravu, sto ga glede njih imádé, pripadu barem kao nieka nak- nada za nepravedno izgubljenu Lombardiju. Na to bi jamadno pri- volile svekolike vlasti europejske, a tezko da bi se pravednomu tomu zabtievanju odvise opiralo i isto carstvo otmansko, bududi poznato, da su upravo stanovnici onih hrvatskih i dalmatinskih, sada turskih krajevali, najzesci svagda i najtvrdokorniji protivnici carstva tur- skoga, i da poglavito oni potidu bűne i nemire u Bosni; — a s drugc opet strane poznato je i to: da de se g ra n ic o c e sa rs tv a a u s tr i- ja n sk o g a , k ő je u ovih u p ra v o s t r a n a h n e im a ju b ra n is ta h od n a ra v i , kao sto t r e b a u d v rs t i t i m ódi, dini n a jp r i je u o b z iru g c o g ra f ic n o m b u d u iz je d n a c e n e , i da ce tad b i t i o s ig u ra n e i o b o z b ie d je n e p r o t i T u rk o m i bez v o jsk e k ra jisn ic k e . A tim nacinom kője ce nastati blagotvorne poslie- dicel Nede v ise b i t i p o tr ie b n o , s ta n o v n id tv o od je d n o g a gotovo m il iu n a d u sah u K r a j in i h rv a ts k o - s la v o n s k o j sa z n a tn im i z r tv a m i b la g a jn ic e d rz a v n e u z d rz a v a ti pod s tro g im i za k o n i v o jn iő k im i, i to l is e n o sv ak é slo b o d e po- 1 itick e i p o sv e r a z s ta v l j e n o od o s ta le b ra c e , z iv u c e u P ro - v in c i ja lu , r a z t r g a n u r a z l i c i t ím i o b to c in a m i v o jn ic k im i. I ovako de znatna óva kolicina naroda hrvatsko-slavonskoga napokon primiti odavna jurve zasluzenu nagradu viernosti svoje; dobit de i uzivati sa ostalimi podloznicí cesarevine austrijanske jednaku slobodu, osiguranu i ujamcenu premilostivom diplomom cesarskom od 20. listopada 1860. A da se ziva óva z e lja , i u u m n o zen u d rzavnom viecu od s tra n e H rv a ts k e i S la v o n i je iz r a z e n a bez ic ijeg a p r ig o v o ra , d a k le sa p riv o lo m sv ih d r z a v n íh v ie c n ik a h , izpuni dim sigurnije, kruto se nadaju Iírvatí i Sla- vonci i u ovom obziru kriepkoj pomoci od ustavne svoje drugarice TIgarske; pamte bo dobro Hrvati i Slavonci, da su Magjari i na obcenitih saborih smatrali svagda Krajinu vojnidku kao cielovit dió otadbine, poddinjen istim zakonom ; da su muzevno svagda podupi-

14

rali pravedna zalitievanjn, sto síi se izjavljivala od sti'ane sdruzenih kraljevinali, da bi im se opet povratile i utielovile K rajine, kője onomu, na sto odredjene bijahu, i onako neodgovaraju viáe, sto Se imenito reci moze o gjeneralatu varazdinskom i kotaru zumberskom (Sichelburger-Compagnio), koji se nalaze usred Hrvatske provinci- jalne, udaljeni od granioe turske. — Nego zaliboze ostadose zelje jalove, zahtievanja bez uspieha pri svem tóm, sto su na svaki go- tovo sabor dolazila u tóin obziru previlnja obecavanja, i sto se je uslicd tih obecavanjah toliko putih satvaralo i clanakah saborskih.

Ovo je dakle misao, koja nam je proiztckla iz eiste ljubavi prema narodu i domovini, i koju ovdje iskreno u kratko razlozismo, — misao o naéinu, kako bi se moglo riesiti pitanje velevazno i nnieno, t. j. kako da se opet povrati i ustanovi ziidjeni savez medju kraljevinom Ugarskoin i kraljevinami Hrvatskom i Slavonijom. Dade li Bog, da misao óva zadovolji onom u, sto zele i sto oőeki- vaju razboritije i umierenije glave kraljevine jedne i druge, evrsto se tad nadati mozerno, da ée ovim putem pravednosti i eovjecnosti, putom dakle pravc i zamienite slobode, povratiti se opet izmedj vi- tczkih ovih narodah na obéu kőrist stara sloga; a blagoslivljat ée i najkasnje potomstvo vrle one muzeve, koji su radili i nastojali, da se je povratila. A i o s ta le p o k r a j in e c e s a re v in e a u s t r i ja n - ske, kő je iz o b z ira b ú d ’ h i s to r ic k o g a , b ú d ’ n a ro d n o g a , b ú d ’ n a p o k o n m a te r ia ln o g a feze za p o se b n im i svo jim i s v rh a m i, k ő je su n jim sam im z a je d n ic k e , n. pr. Erdeljska sa Ugarskom, Galicija s Bukovinom, a na koliko od starine spada na pravo svete krune ugarske, takodjer s Ugarskom, Ceska s Morav- skom i Slezkom, gornja i dolnja Austrija sa Salcburzkom i Tirol- skom, Kranjska stranom sa Istrom i Goriökom, stranom pako sa Stajei’skom i Koruskom, — mogle bi po primieru goripomenutom takodjer prigrliti ovo najsbodnije i najuspiesnije s re d s tv o , sto im ga sama narav pokazuje, kako t. j. da sloznimi silaini i zamienitom pomocju, a da nestetuje ni jedinstvo cesarevine ni samouprava nji- liova pokrajinska, promicu zajedniéko svoje blagostanje narodno i materialno, i tini mogle bi slozno raditi i nastojati, da se postigne namieravana svrha napredka obéenite sreée.

15

M odatak i r a z ja s n ja i j f .

Zajcdniöko sudielovanje zakonotvorstva u obéenitih predinctili s Ugarskom treba da se steze samo na tako zvane ustavne zakone, ticuce se pravah temelj nili, kamo spadaju n. pr. i zak ó n o tisk u (stam pi), zakón o d ru z e n ju , i o n a c é lih p o l i t i c k e u p rav e . Ostali predmeti morali bi se pridrzati izkljucivo saboru hrvatsko- slavonskomu, kao i sve sto se tice narodnosti, dakle i citavi p red - met n a s ta v e , t. j. odgojivanja mladezi i sisteme naukah, u kojem obziru, kao sto i u zakonotvorstvu g-lede administracije politicke i pravosudne rnora se pridrzati u zajednici s Dalmacijom nasa pod- puna autonómia, kojoj ce nasa posebna dvorska vrliovna politiéka i pravosudna oblast najbolje odgovarati.

Ako bi pako Ugarska imala svoje posebno ministarstvo svomu saboru odgovorno, onda je posve naravno, da nas ministar, kői bi imao stajati na celu nase zemaljske vlade, nemoze biti ugarskomu nego nasemu saboru odgovoran. Na ovo bi trebalo obzir űzeti, kad se bude imala formulirati osnova o násem buducem sjedinjenju.

Ősim gori naznaeenib predmetah nece niti ostale krunovine, kője budu imale u posebnom oddielu drzavnoga vieca svoje zakono- tvorstvo za ono predmete, koji su njim bez ugarskih krunovinah ob- ceniti, nikakovih drugili pitarijah ustupiti istomu oddielu drzavnoga vicéa; odkud sliedi. da niti mi svoje autonomije nesmijemo dati vise stegnuti, nego to ucine ostale pokrajine. S to se t ic e p o reza , na koliko se imádé porez za potrebe citave drzave opredieliti, to nemoze biti o tóm drugdje govora, nego na obcenitom zastupstvu citave drzave, t. j. u sveobéem drzavnom viecu, gdje ce biti sve krunovine carstva zastupane; docirn se u su p ro t m o ra ju iz d o s a d a n je g a p o reza nasega o d b iti sve sv o te , k ő je su se iz p o re z a d rz a v noga za u n u ta r n ju u p ra v u z e m a ljs k u u sv ib s t r u k a h ad- m in is tra tiv n ih u p o tre b l ja v a le , p ák se óva s tra n a d o sad an jega p o reza im ád é s m a tra ti n e kao d rz a v n i , nego kao ze- n ia ljsk i p o rez , kő i b u d e s a c in ja v a o p re d m e t n aseg dom a- veg sab o rsk o g d ie lo k ru g a ; n a r a v n im n ac in o m im ád é se za toliko u m a li t i d rz a v n i p o rez , t. j. o n i, k ő i bi bio o p red ie -

16l jc n za p o tre b e c ita v c d rz a v e ; i buduc da se polag nőve sisteme ustavne mozcmo nadati jeftinijoj zemaljskoj administraciji, nego je bila dosadanja, to iz tóga sliedi, da ce se porez dosada na zemaljsku upravu troseni svakako urna] iti, niposto pako necemo, kako neki ljudi misle, ősim onoga, sto smo dosada kao drzavni porez (landes- fürstlicbe Steuer) placali, jós naposé rnorat podnasati zemaljske upravne troskovc, je r bi po tóm upravo u mjesto olaksice novo obte- reéivanje nasega i dosada vec odvise obterecena naroda sliedilo, sto se ncdade spojiti niti s pravdom niti s ustavnoscu.

Nam je troba neizmierne opreznosti u svakom obziru, narocito u nasem odnosaju prama Ugarskoj, kői moze biti za nas u svakom pogledu ubitaőan, ako se podpunoma neosiguramo. Mi kao Slavjani nemozemo i nesmijemo podniposto poci pravcem, kői bi nas odciepio od ostalc brace slavjanske u A ustriji, i upropastio nasu buducnost, véé se imamo i moramo strogo drzati cesarske diplome od 20. listo- pada god. 1860., je r bez iste neimade éitavi sadanji ustavni razvitak nikakva sigurna temelja, na kojern bi s uspiehom raditi mogli. Ako dakle Magjari nepriznadu valjanosti te diplome, i ako uztraze drugi temelj svojim zahtjcvom, to se mi s njimi podniposto druziti nemozemo, ako necemo, da nam cielo nase sadasnje ustavnogibanjcostane bezuspiesno, sto nijedan prijatelj zakonite slobode zeliti nesmije.

Prva dakle tocka i p rv i u v ie t i d ru z e n ja n a s e g a m o ra ju lijiti te m e l j i u re c e n o j d ip lo m i iz ra z e n i; ako na to Magjari ne- pristanu, onda necemo mi biti k riv i, nego-oni, sto zelja za savezom medjusobnim nece moc nadvladati zapriekab iz ovakova postupka neobbodno proizticuéib.

Tiskom O. O. Jerm enah u Becu.