Knjiga Racunovodstvo DIO 3

8/12/2019 Knjiga Racunovodstvo DIO 3

http://slidepdf.com/reader/full/knjiga-racunovodstvo-dio-3 1/307

II део: Примена система двојног књиговодства

II део - Примjена система двојног књиговодства

Циљ овог дijела рада је да се научи примjена система двојног књиговодства у:

1. евидентирању средстава и извора средстава, прихода и расхода,

2. утвривању и распореивању резултата предузе!а и др.

"труктура градива !е, углавном, #ити следе!а:

1$ %е&инисање средства, извора средстава, прихода или расхода и њихова

класи&ика'ија у складу са класи&ика'ијама датим у лек'ијама о активи и

пасиви, билансу стања и билансу успјеха.

2$ (редновање средстава, извора средстава, прихода и расхода1

.)$ %е&инисање евиден'ија:

на#рајање евиден'ија,

одреивање корисника и намјена тих евиден'ија,

одреивање података које те евиден'ије пру*ају.

+$ %е&инисање рачуна главне књиге &инансијског књиговодства и

троковног књиговодства -класа $ на којима се евидентирају та средства,

извори средстава, приходи, расходи:

навоење који су то рачуни и којој књизи припадају,

одреивање карактеристика рачуна имају!и у виду подјеле рачуна,

о#јањење података које рачуни пру*ају -салдо, дуговна ипотра*на страна$.

/$ 0ромјене и гра&ички приказ:

навоење врста промена и како оне утичу на вредност и количину,

приказивање дијаграма промена.

$ %окумента за књи*ење промјена и

$ 3онкретне промене.

4 изучавању материје прво !е се о#радити послови које регулиу

Међународни стандарди финансијског извештавања. 5атим !е се кренути од

при#ављања капитала и средстава, те приказа евидентирања њиховог троења и

1 Мисли се како на вриједности по којима се то средство, извор средстава уноси у биланс стања,

односно расход и приход у биланс успјеха, тако и на вриједности по којима се они у току пословне

године могу евидентирати у књиговодству.

16




стварање учинака. 7акон тога изучава!е се продаја готових производа и трговинске

ро#е, уз остварење прихода и настанак расхода. 0осле тога на реду су предзакључне радње и књи*ења уз утвривање резултата и његово распореивање.

8ирина и ду#ина о#раде наведене материје #и!и прилагоена намјени у9#еника

он тре#а да слу*и као полазна литература за изучавање о#ласти рачуноводства.

5#ог тога примери књи*ења о#ухватају само најче!е промјене. ;сто ва*и и за дио

материје посве!ен признавању и вредновању ставки у &инансијским извјетајима.

116




1. СТАЛНА ИМОВИНА

1.1.и!ансно о"#$ватање ста!не имовине

0рема еми #иланса стања сталну имовину чине:

• 7ематеријална улагања<

• 7екретнине, постројења, опрема и инвести'ионе некретнине<

• =иолока средства и средства културе<

• %угорочни &инансијски пласмани< и

• >дло*ена пореска средства.

ематеријална улагања !средства" представљају сталну имовину која

нема &изичку супстан'у, и односе се на одреена права и предности од којих се

очекује да у #уду!ем периоду предузе!у доносе одговарају!е економске користи.

0рема #онтном оквиру за привредна друштва, задруге, друга правна ли$а и

предузетнике нематеријална улагања евидентирају се у оквиру класе 0: %тална

средства, група 61: ематеријална улагања, и о#ухватају:

616 ? 4лагања у развој<

611 ? 3он'есије, патенти, ли'ен'е и остала права<

612 ? @AABCiDD<61+ ? >стала нематеријална улагања.

>ва средства могу да се појаве и као нематеријална улагања у припреми, то

представља њихово при#ављање, или у о#лику датих аванса за њихово

при#ављање, и евидентирају се у оквиру ове групе на рачунима:

61/ ? 7ематеријална улагања у припреми< и

61 ? Eванси за нематеријална улагања.

4 #илансном смислу некретнине, постројења, опрема и инвести$ионе

некретнине о#ухватају се у оквиру групе рачуна 62: екретнине, постројења,

опрема и инвести$ионе некретнине и о#ухватају:

626 ? 5емљите<

621 ? Fраевинске о#јекте<

111




622 ? 0остројења и опрему<

62) ? ;нвести'ионе некретнине<62 ? 7екретнине, постројења, опрема и инвести'ионе некретнине у

припреми<

62G ? Eванси за некретнине, постројења, опрему и инвести'ионе

некретнине<

62 ? 4лагања на туим некретнинама, постројењима и опреми.

0рема HI" 1: екретнине, постројења и опрема представљају материјалне

ставке које се::

а$ др*е за коритење у производњи производа или испору'и до#ара или

услуга, за изнајмљивање другима или за административне сврхе< и,

#$ за које се очекује да !е се користити ду*е од једног о#рачунског

периода.

0рема HI" +1: По&опривреда, под #иолоким средствима подразумева се

*ива *ивотиња или #иљка, док се под групом #иолоких средстава подразумева

скуп сличних *ивих *ивотиња или #иљака -0/$. 0рема #илансној еми и

контном оквиру ова средства се евидентирају у оквиру групе 6): 'иолошка

средства и средства културе у оквиру које се евидентирају:

6)6 ? 8уме<

6)1 ? (иегодињи засади<

6)2 ? >сновно стадо<

6)) ? "редства културе<6)+ ? =иолока средства и средства културе у припреми< и

6) ? Eванси за #иолока средства и средства културе.

(угоро)ни финансијски пласмани се према контном оквиру и #илансној

еми евидентирају у оквиру групе рачуна 6+: %угорочни &инансијски пласмани

у оквиру које се исказују следе!е пози'ије:

6+6 ? 4че!е у капиталу зависних правних ли'а<

6+1 ? 4че!е у капиталу других правних ли'а<

6+2 ? %угорочни кредити повезаним правним ли'има<

6+) ? %угорочни кредити у земљи<6++ ? %угорочни кредити у иностранству<

6+/ ? Jинансијска средства располо*ива за продају<

112




6+ ? Jинансијска средства која се др*е до рока доспе!а<

6+G ? >стали дугорочни &инансијски пласмани< и;справка вредности дугорочних &инансијских пласмана.

7а групи рачуна 6/: *дло+ена пореска средства -предвиен само рачун

6/6 ? >дло*ена пореска средства кога је потре#но аналитички даље разчланити$

исказују се износи пореза на до#ит који по основу од#итних привремених

разлика, неискоритених пореских гу#итака, могу да се поврате у периоду

ду*ем од годину дана, како је то де&инисано HI" ? 12: 0орез на до#итак и

одговарају!ом пореском регулативом.

1.%. Нематерија!на #!агања

.-.. (ефинисање и утврђивање

Према МРС 38: Нематеријална имовина није директно де&инисана посе#но

као категорија имовине, него су де&инисане претпоставке које #и таква имовина

тре#ало да испуњава да #и се сматрала нематеријалном имовином -0G$. Eко те

претпоставке нису испуњене, издатак сти'ања такве имовине признаје се као

расход у моменту настајања. 0отре#а за разликовање ове категорије имовине од

других произилази из чињени'е то предузе!а често трое ресурсе, или стварају

о#авезе приликом сти'ања развоја, одр*авања или по#ољања нематеријалних

ресурса, као то су научно и техничко знање, пројектовање и имплемента'ијанових про'еса или система, ли'ен'е, интелектуална својина, тр*ино знање и

трговинске марке. 4о#ичајене ставке у вези стим су: рачунарски со&твер,

патенти, ауторска права, дозволе, увозне квоте, &ранизе, односи према куп'има

и до#ављачима, уче!а на тр*иту, маркентика права и сл.

Kести примери нематеријалних улагања који се сре!у у привредним

друтвима су:

патенти ? ексклузивно право власника патента -који је званично

одо#рен од надле*ног завода за патенте др*аве$ да има искључиво

право на производњу и продају или неку другу контролу појединих

инова'ија или откри!а у одрееном временском периоду. 4о#ичајено једа се патенти дају на период од 1 година, у коме се периоду мора

о#рачунати амортиза'ија. Eко се про'ењује да !е патенти изгу#ити своју

11)




употре#љивост у периоду кра!ем од овог, патенти се амортизују за тако

утврени период. 7акон таквог периода патенти постају Lјавни посједLкога могу користити и остали корисни'и #ез посе#ног пла!ања #ило

какве накнаде.0атенти се не могу о#нављати, али се на #ази по#ољања

прво#итних реења мо*е признати нови патент<

лиценце купљено право да се производи на основу нечијег патента или

разраеног технолоког поступка<

концесије купљено право кори!ења природних #огатстава и других

до#ара: на пример, право експлоата'ије извора вода за пи!е. 5а дозволе

за: превоз путника на одрееној линији, ри#арење и сл., мо*емо ре!и да,

на неки начин, спадају у кон'есије, у ирем смислу те речи<

заштитни знакови (жигови и тргова!ка имена ? трговински знак-затитни$ је ријеч, сим#ол, сизајн или слична ознака по којој се

препознаје производ или група производа и представљају ва*на

власничка имовинска права јер значајно утичу на репута'ију производа, а

стичу се уписом у регистар код надле*ног суда. ;зрада оваквог знака

захтева значајна новчана улагања и уо#ичајено се не евидентирају осим

када се купују. 0римери су: MN OAPQDBRS, MQTU VWXPNXT, YANQ YADQ и сл.<

ра!унарски со"твер ради се о со&тверу који је одвојив од средства

-рачунара, маине и сл.$, на пример, со&твер за воење пословних књига<

права на из#ава$е и пу%ликова$е о#ре&ени' к$ига музи!ки' #ела и сл

купљено право од аутора, или ли'а које је имало право на издавање ипу#ликовање одреених књига, музичких дела и сл<

"раншиза право -које се стиче куповином$ да се производе и продају

одреени производи или услуге на одрееној територији. 0раво се купује

од давао'а &ранизе<

)**+,-.. ? пре него је постао део рачуноводствене терминологије /0012344

је имао различита значења. Zедно од значења у нерачуноводственом

смислу јесте да он представља користи које су изведене на основу

повољне репута'ије меу куп'има. "а рачуноводственог аспекта његово

значење се не мо*е ограничити само на односе са куп'има.

Iачуноводствено посматрано он се мо*е де&инисати као вишак трошкасти$ања над сти$ате&евим уделом у фер вредности идентификоване

признате имовине и обавеза сте)ених на датум трансак$ије размене и у

11+




рачуноводственој евиден'ији се евидентира само када је купљен. 0рема

рачуноводственим стандардима /0012344 је разлика измеу тр*иневредности предузе!а и књиговодственог износа нето вредности његових

нето средстава која се мо*е иденти&иковати у #ило ком временском

тренутку а која мо*е о#ухватити вие &актора који утичу на вредност

предузе!а<

остала нематеријална улага$а напред не по#ројана нематеријална

улагања, као то су улагања у развој, улагања у туа основна средства.

%а #и се средство рачуноводствено класи&иковало као нематеријално

улагање морају #ити испуњени следе!и услови:

сре#ство нема "изи!ку са#ржину: 5а разлику од материјалних ствари,као то су некретнине, постројења и опрема, нематеријална улагања

своју вредност до#ијају из права и привилегија које о#ез#еују предузе!у

путем њихове употре#е. 4 појединим случајевима нематеријална улагања

могу #ити садр*ана у неком средству које има &изички о#лик, као то је

Ц% на којем је наснимљен со&твер нематеријално улагање. Hеутим,

при одреивању да ли је средство материјално или није пресудна је

његова преовлаују!а компонента. 3онкретно, у случају со&твера на Ц%

у далеко је ве!а његова вредност него вредност Ц%а на коме је тај

со&твер снимљен. Eли, ако је у питању со&твер који је инсталиран уз

неку маину као њен саставни део -на пример, глодали'а и њен со&твер$

тај со&твер #и представљао саставни део те маине и чинио #и део

на#авне вредности материјалног средства глодали'е.

није "инансијски инструмент/

по својој приро#и је #угоро!но сре#ство и по#леже амортизацији

мо*е се, дакле, користити вие пута и то у периоду ду*ем од једне

године<

може се и#енти"иковати: %а #и неко средство могло да се сврста у

нематеријална улагања мора постојати могу!ност његовог засе#ног

иденти&иковања као средства и јасног разликовања од гоодCилла. 5а

неко средство се ка*е да мо*е #ити засе#но ако се као такво мо*е

продати, позајмити, разменити или одвојено утврдити економске користи

11/




од њега у односу на економске користи које !е предузе!е имати од

других средстава<

0рема HI" )G, 021: нематеријалну имовину тре#а признати ако и само ако:

-а$ је вероватно да !е се #уду!е економске користи, које су приписиве

имовини, улити у ентитет< и

-#$ ако се на#авна вредност имовине мо*е поуздано од#ерити.

[нтитет про'ењује вероватно!у #уду!их економских користи користе!и

разумне и прихватљиве претпоставке које представљају нај#ољу про'ену управе

ентитета укупних економских услова који !е постојати током века трајања те

имовине.

.-.-. Признавање и одм5еравање

4 случајевима да се неопипљиво средство на#авља појединачно његова

на#авна вредност се мо*е поуздано утврдити, посе#но у случајевима када се

пла!ања у вези стив вре на уо#ичајени начин ? готовином и сл. 7а#авна

вредност о#ухвата &актурну вредност, увозне да*#ине и друге зависне трокове

на#авке укључују!и и про&есионалне надокнаде. 4 ову вредност -троак$ не

укључују се трговачки попусти или олаки'е. 4 случајевима када се пла!ање

ври одло*ено, изнад уо#ичајених услова продаје, на#авна вредност се утврује

тако то се од укупних пла!ања искључује опла!ена камата током периодакредитирања, осим у случајевима када је дозвољена капитализа'ија камата у

складу са дозвољеним алтернативним поступком дозвољеним Iачуноводственим

стандардом 12: 6рошкови узајм&ивања.

7а#авна вредност неопипљивих средстава при#ављених разменом за

инструмент капитала предузе!а, на пр. ак'ије, утврује се као &ер 2 -тр*ина$

вредност емитованог инструмента капитала. 0ри#ављање средстава разменом

мо*е #ити и када се средство делимично или у 'елости при#авља разменом за

друго неопипљиво или неко друго средство, када се на#авна вредност мери према

&ер ? тр*иној вредности средства које је до#ијено.

2 7ер вредност средства је износ за који се то средство мо+е разменити или обавеза

измирити између информисаних, во&них страна у оквиру независне трансак$ије.

11




7еопипљива средства могу се при#ављати и #ез накнаде или само према

номиналној накнади. >вакав начин при#ављања настаје када влада ало'ира илитранс&ормие ова средства предузе!у на коритење, као то су права на

аеродромске писте, ли'ен'е за радио и телевизијске стани'е, увозне дозволе или

квоте и сл. 0редузе!е у таквим сличајевима мо*е примљено средство вредновати

по &ер ? тр*иној вредности или у номиналној вредности, али уз уве!ање за све

расходе који у вези са при#ављањем могу настати.

0отре#но је нагласити да сва неопипљива средства имају своје

спе'и&ичности које утичу на систем утвривања њихове на#авне вредности.

>сим тога, њихова природа је таква да се, у многим случајевима ври дорада те

имовине односно замена неког њеног дела. 4 складу с тим, ве!ина накнадних

издатака !е вероватно одр*авати очекиване #уду!е економске користи садр*ане

у постоје!ој нематеријалној имовини пре него задовољити де&ини'ију

нематеријалне имовине и критеријуме за признавање. >сим тога, често је

накнадне издатке те*е приписати директно одрееној нематеријалној имовини,

него предузе!у 'елини. "тога !е само у ретким случајевима накнадни изда'и ?

изда'и настали након почетног признавања стечене нематеријалне имовине или

након довретка про'еса интерног генерисања нематеријалне имовине ? #ити

признати у њеној књиговодственој вредности.

7ематеријална имовина мо*е се сти'ати:

1$ асе%ним стица$ем, када 'ена коју ентитет пла!а такво сти'ање

одра*ава очекивања у вези са вероватно!ом да !е се #уду!е економске

користи садр*ане у имовини слити у ентитет. 7а#авна вредност овакостечене имовине мо*е се поуздано одмерити, посе#но када се накнада

за имовину ври у о#лику готовине или других монетарних средстава.

2$ Стица$е као #ео пословне ком%инације подразумева да на#авну

вредност тако стечене имовине представља њена &ер вредност надатум

стивања. Jер вредност у таквим условима одра*ава тр*ина

очекивања у вези са вероватно!ом да !е се #уду!е економске користи

садр*ане у имовини улити у ентитет. Jер вредност нематеријалне

имовине стечене на овај начин о#ично се мо*е одмерити са довољном

поуздано!у да #и се изврило њено посе#но признавање.

)$ Стица$е уз помо1 #ржавног #ава$а подразумева сти'ањенематеријалне имовине #есплатно, уз минималну накнаду, уз помо!

др*авног давања и сл. \аква имовина мо*е се признати по &ер

11




вредности, односно као алтернативно реење у висини номиналне

вредности плус #ило какви изда'и који се директно могу приписатиприпреми имовине за њену намењену употре#у.

+$ Размене имовине подразумевају да се један или вие делова

нематеријалне имовине могу сте!и у замену за немонетарно средство

или средства или ком#ина'ијом немонетарних и монетарних

средстава.. 7а#авна вредност тако стечене имовине одмерава се по &ер

вредности.

/$ 2нтерно генерисана нематеријална имовина захтева про'ену да ли

таква имовина задовољава критеријуме за признавање њеним

класи&иковањем на &азу истра*ивања и &азу развоја. Eко такво

класи&иковање није могу!е, имовина се третира као да је настала у

&ази истра*ивања.

Iачуноводствено о#ухватање нематеријалне имовине се #азира на њеном

корисном веку трајања који код ове категорије имовине мо*е #ити ограни)ен или

неограни)ен. >ву чињени'у о#авезан је да про'ени сам ентитет. Eко се ради о

ограниченом корисном веку потре#но је одредити временски период или #рој

произведених или сличних једини'а који чини тај корисни век. Eко се на основу

анализе свих релевантних &актора не мо*е предвидети завретак периода за

који се очекује да !е нематеријална имовина генерисати приливе нето токова

готовине, сматра се да та имовина има неограничен користан век трајања.

Пример:

1. 3упљен је рачунарски со&твер за рачуноводство. Jактура предузе!а

L0рограмерL гласи на /6.666,66 3H -на износ &актуре о#рачунат је и 0%( у

износу од G./66,66 3H$. >чекује се да !е се со&твер користити наредних /

година. 0отре#но је изврити књи*ење при#ављања имовине, те о#рачунати и

прокњи*ити годињи износ амортиза'ије со&твера за прву годину.

невник главне к$иге "инансијског к$игово#ства

&едни рој ра'#на О(ис (ромјене И)нос

"рој *#г. Потр. *#г#је Потра+.1. 61+ >стала нематеријална улагања /6.666,66

26 0орез на додату вредност у

примљеним &актурамаG./66,66

11G





"рој *#г. Потр. *#г#је Потра+.

+)2 %о#ављачи у земљи /G./66,66

8а набавку ра)унарског софтвера

1а. /+6 \рокови амортиза'ије 16.666,66

61+ >стала немат. ул. исп. вред. 16.666,66

*бра)ун амортиза$ије

#онтролна питања:

21. 8та чини сталну имовину према #илансној еми]

21G. 8та представља корисни век трајања]

21. 8та о#ухватају нематеријална улагања]

226. 3оје су карактеристике нематеријалних улагања]

221. 3ако се могу сти'ати нематеријална улагања]

222. 3ако се евидентирају нематеријална улагања]

1.,. Некретнине (остројења о(рема и инвестиионе некретнине

екретнине, постројења и опрема су -HI" 1, 0$ материјалне

ставке које се:

-а$ др*е за кори!ење у производњи производа или испору'и до#ара

или услуга, за изнајмљивање другима или за административне сврхе< и-#$ за које се очекује да !е се користити ду*е од једног о#рачунског

периода.

9нвести$ионе некретнине су -HI" +6, 0/$ су некретнине -земљите

или о#јекат, или део о#јекта или о#оје$ коју др*и -власник или корисник

лизинга у оквиру &инансијског лизинга$ у 'иљу остваривања прихода од

закупнине или пораста вредности капитала или једног и другог.

... ;редности у поступку вредновања

4 поступку вредновања основнох средстава примењују се различите4 поступку вредновања основнох средстава примењују се различите вредности, као то су:вредности, као то су:

1. вредност новог средства,

11




2. на#авна вредност -троак на#авке$,

). отписана вредност -кумулирана амортиза'ија$,+. садања вредност -разлика измеу на#авне и отписане вредности$

и

/. књиговодствена вредност -вредност по којој се средство признаје

у #илансу стања$.

5а потре#е о#рачунавања књиговодствене вредности израчунавају се,

јо три вредности &ер вредност, надокнадива вредност и остатак

вредности, као и про'ењени трокови продаје.

1. 4ре#ност новог сре#ства #и се могла де&инисати као на#авна

вредност, тј. троак на#авке новог -некори!еног$ средства.

2. На%авну вре#ност 5 трошак на%авке чине &актурна вредност и

директни зависни трокови на#авке. 0ри на#ав'и половних

средстава очито је да је троак на#авке мањи од вредности новог

средства.

). 6тписана вре#ност сре#става (кумулирана амортизација је је вредност коју су она у току свог века кори!ења пренела на

производе и услуге који су на њима израивани, или у чијем

стварању су та средства на неки начин учествовала. >сновно

стадо, уме, виегодињи засади, као и инвести'ионе

некретнине које се вреднују по &ер вредности предвиеном у

М<% => 9нвести$ионе некретнине немају отписану вредност јерсе за њих не ври о#рачун амортиза'ије нити о#рачун

о#езвреења средстава који се ради у складу са М<% ?

*безвређење средстава.

;редновање инвести$ионих некретнина и биолошких средстава

!шума, вишегодишњих засада и основног стада" има одређених

спе$ифи)ности у односу на друга нематеријална улагања и

основна средства и због намене овог у@беника вредновање ових

средстава неAе се образлагати.

+. Iазлика измеу на#авне и отписане вредности средства је

неутроена вредност, тј. са#аш$а вре#ност основни'сре#става:

126




1. 7а#авна вредност

2.). >тписана вредност"адања вредност -12$

/.4 билансу стања нематеријална улагања и основна средства се

вреднују по к$игово#ственој вре#ности. >вај износ се до#ија

када се од на#авне вредности средства -или 'ене котања ако је

створено у предузе!у$ одузме акумулирана амортиза'ија

-отписана вредност$ и по потре#и тако до#ијени износ умањи за

акумулиране гу#итке з#ог о#езвреења, ако се рачунају. 7акон

књи*ења гу#итака з#ог о#езвреења књиговодствена вредност је

једнака садањој вредности.

>сим наведених користе се и сусре!у и следе!е вредности:

1. 5а израчунавање акумулираних гу#итака з#ог о#езвреења)

неопходно је израчунати надокнадиви износ. На#окна#иви износ

је нето продајна 'ена или вредност у употре#и, у зависности од

тога која је од ових вредности ве!а. /ер вре#ност ума$ена за

проце$ене трошкове про#аје је вредност за коју средство мо*е

#ити продато или размењено измеу о#аветених и вољних

странака у трансак'ији на сло#одном тр*иту -вољна странка је

она која до#ровољно приступа трансак'ији продаје или размене$,

умањена за трокове отуења -продаје$.+ 7потре%на вре#ност је

садања вредност про'ењених #уду!их нето новчаних токова

који се очекују од:

наставка употребе средства и

отуђења средства или његових остатака, на крају

његовог века

употребе у предузеAу.

2.ер вре#ност: \о је вредност за коју се средство мо*е разменити

-продати$. 0одразумева се да су и купа' и продава' о#аветени о

) 9зра)унавање акумулираних губитака због обезвређења врши се у складу са М<% ? *безвређење

средстава.+ ето продајна $ена се разликује од фер вредности за трошкове отуђења !продаје".

121




стању на тр*иту, сло#одни у својим поступањима и да делују у

свом нај#ољем интересу. >ва вредност се користи за: о#рачунавање ревалориза'ије основних средстава и

вредновање инвести'ионе некретнине у складу са

методом &ер вредности - М<% => 9нвести$иона

некретнина$,

вредновање #иолоких средстава, с тим да се она умањује

за про'ењене трокове продаје.

).6статак вре#ности 5 рези#уална вре#ност: 5а о#рачунавање

амортиза'ије неопходно је претходно израчунати остатак

вредности средства. Iади се о нето износу који предузе!е очекује

да !е до#ити за средство на крају његовог века употре#е поод#итку очекиваних трокова продаје -укључују!и и трокове

демонта*е и друге трокове који се могу јавити при продаји$.

%акле, ради се о ликвида'ионој вредности расходованог средства

по од#итку трокова продаје. 3њиговодствена вредност средства

се умањује за остатак вредности -ако је значајан$ и до#ија се

основи'а за о#рачун амортиза'ије.

>д наведених вредности на#авна и отписана се систематски прате, тј.

оне се до#ијају као стања одговарају!их рачуна -слична је ситуа'ија и са

садањом вредно!у$, док то није случај са осталим вредностима-надокнадиви износ, нето продајна 'ена, употре#на вредност, &ер

вредност и остатак вредности се рачунају по потре#и, углавном на дан

#иланса, када се уз помо! њих ври кориговање дотадањих на#авних и

отписаних вредности$.

..-. По)етно вредновање

3ада је неко средство испунило услове да #уде признато #ило као

нематеријално улагање, некретнина, постројење или опрема, тре#а му

одредити почетну вредност. >но се почетно вреднује по троку на#авке,

тј. по:

А0 на%авној вре#ности -ако је купљено на тр*иту$ - троак

на#авке неког средства -нематеријалног улагања, некретнине, постројења

122




и опреме при даљем о#разлагању вредновања наведених врста средстава

понекада !е се употре#љавати термин LсредстваL$ чине:1. &актурна вредност умањена за све одо#рене трговачке попусте и

ра#ате, плус увозне да*#ине -'арине, накнаде за услуге 'аринског

органа, таксе и сл.$, порез на промет -ако се о#рачунава и не ври

повра!ај привредном су#јекту/$ и порез на пренос апсолутних

права -ако се о#рачунава$<

2. сви трокови који се директно могу приписати довоењу

средства на његово место и у радно стање за намеравану

употре#у, како #и средство могло да &унк'ионие на начин на

који то очекује руководство привредног су#јекта. 0римери ових

трокова #и могли #ити:

трокови припреме места на коме !е средство #ити

постављено: ако је у питању изградња зграде пример тих

трокова #и могли #ити изда'и за рачи!авање терена и

његову нивела'ију< ако је у питању монтирање маине

пример тих трокова #и могли #ити изда'и за #етонирање

места где !е маина #ити постављена, о#ез#еење прикључка

инстала'ије електричне енергије, компримованог ваздуха и

сл<

трокови испоруке и манипулативни трокови на пример,

изда'и за утовар, превоз, складитење, истовар, посреднички

трокови, педитерски трокови, трокови пратње превоза

спе'ијалних терета, трокови лома у транспорту<

трокови инсталирања и монта*е на пример, изда'и за

услуге инсталирања и монта*е средства<

накнаде стручња'има, као то су архитекте и ин*ењери

радило #и се, на пример, о накнадама које се пла!ају

стручња'има наведених струка за услуге у вези са на#авком

средстава<

трокови провере да ли средство нормално &унк'ионие,

умањени за нето приходе од продаје #ило којег производа који

/ Bко привредни субјект улазни П(; не мо+е да користи као одбитну ставку при обра)уну своје

обавезе за П(;, онда тај улазни П(; )ини саставни део набавне вредности набав&еног средства.

12)




је произведен у току довоења средства на дату лока'ију и

стање -као то су пример'и који су произведени у токутестирања опреме$ за нека средства је неопходно по

њиховом инсталирању изврити проверу како &унк'иониу:

на пример, за инсталирану линију за флаширање пива

неопходно је проверити њен капа$итет, лом флаша,

квалитет заптивања флаша, ефикасност њиховог прања и

др. аведено испитивање изискује настанак разли)итих

трошкова: по)ев од трошкова енергије, радне снаге, услуга

стру)њака, па до материјала који се обрађује. #ао што је

ре)ено, уколико се при томе произведу производи

задово&авајуAег квалитета, за њихову нето продајну

вредност умањили би се утврђени трошкови провере линије <

или

0 цени кошта$а -ако је створено у предузе!у$ ако је средство

произведено у редовној производњи производа за продају, његов троак

је, најче!е, једнак:

троку производње средстава намењених за продају, тј. 'ени

котања -како то регулие на пример М<% - 8алихе$,

плус сви трокови неопходни да се средство доведе у радно

стање -на пример, трокови инсталисања и монта*е$.

4 'ену котања не укључују се интерни до#и'и.

4 директне трокове спадају трокови материјала за израду, плата за

израду и слични трокови који могу директно да се укључе у 'ену котања.

;ндиректне трокове производње чине трокови амортиза'ије,

електричне енергије, осигурања и сл.

0рекомерно троење материјала, рада и других ресурса не укључују се

у троак на#авке средства.

1.. 2виденија и ра'#ни

[видентирање нематеријалних улагања, некретнина, постројења иопреме, као и инвести'ионих некретнина -евиден'ија стања и промена стања$

се ври у:

12+




1. у главној к$изи "инансијског к$игово#ства евиден'ија се ври на

посе#ним рачунима по врстама нематеријалних улагања инекретнина, постројења и опреме, као и инвести'ионих некретнина и

њиховим вредностима. 0ода'и из главне књиге, када су у питању

нематеријална улагања и основна средства користе се, пре свега, за

састављање #иланса стања и за контролу стања аналитичких рачуна<

2. у #невнику, који представља хронолоку евиден'ију и у којој се

евидентирају промене на нематеријалним улагањима и основним

средствима онако како су временски настајале<

). у аналити!ким еви#енцијама нематеријалних улагања и основних

средстава евидентирање се ври по појединачним улагањима и

њиховим вредностима. 5а свако улагање отвара се посе#ан рачун

-карти'а$ на коме се евидентирају, углавном, следе!и пода'и: назив

улагања, на#авна вредност, отписана вредност, садања вредност,

остатак вредности, датум на#авке, амортиза'иона стопа,

амортиза'иона група и стопа за пореске сврхе, до#ављач, и др.

0ода'и из аналитичке евиден'ије ових средстава користе се, пре

свега, за о#рачун вредности троења нематеријалних улагања и

основних средстава -отпис$.

3арактеристика аналитичке карти'е је да се на њој налазе три колоне

за вредности: на#авну, отписану и садању. %акле, нема посе#них

колона за LдугујеL и Lпотра*ујеL код на#авне вредности, као ни код

осталих вредности. " о#зиром да је код све три вредности могу!е ипове!ање и смањење онда се промене смањења књи*е са предзнаком

минус<

+. к$ига нематеријални' улага$а и основни' сре#става слу*и да се у

њој евидентира свака нова на#авка нематеријалног улагања и

основног средства. 4главном, има сличне елементе као аналитичка

евиден'ија нематеријалних улагања и основних средстава и

представља помо!ну евиден'ију.

6ермин који се уоби)ајено користи за некретнине, постројења и опрему и

инвести$ионе некретнине. *вај термин је у претходним билансним решењима

кориштен као билансна пози$ија управо за наведену категорију средстава.

12/




5а евиден'ију нематеријалних улагања и некретнина, постројења и

опреме која се не трое приликом свог кори!ења, односно оних која сесама природно о#нављају користи се само један рачун -на пример за

земљите се користи рачун >-> C 8ем&иште$. 3од осталих врста основних

средстава користе се два, паралелна, рачуна. 7а првом рачуну тре#а

о#ез#едити податке о на#авној вредности а на другом податке о отписаној

вредности конкретне врсте основних средстава. 7а основу ова два рачуна

мо*е се израчунати тре!а вредност основних средстава садања вредност.

7а пример, код постројења и опреме у контном оквиру предвиен је

рачун: >-- D Постројења и опрема. 5#ог о#ез#еења података о наведеним

вредностима, овај рачун се мора рачланити на два рачуна:

1. >--> C Постројења и опрема и

2. >--E C 9справка вредности постројења и опреме.

7а основу ова два рачуна мо*е се израчунати и тре!а вредност ових

улагања садања вредност.

>сновне карактеристике рачуна >-- D Постројења и опрема као #илансне

пози'ије могу се приказати на следе!и начин:

1. Iачун је де&инисан у контном оквиру<

2. Iади се о рачуну стања и то сталних средстава<

). 0о свом карактеру то је активан рачун<

+. >#ично, није у питању сим#олички рачун, дакле, на њему се спроводе

књи*ења<

/. Iачун је из категорије рачуна &инансијског књиговодства<. >#ично се даље рачлањава у посе#ној аналитичкој помо!ној

евиден'ији, па је, дакле, у питању синтетички рачун<

. 0рипада рачунима главне књиге<

G. "алдо на њему је променљив и на вие и на ни*е -није кумулативан

рачун$<

. \о је рачун са непотпуним салдом има корективни рачун. 7аиме, у

билансу стања основна средства се вреднују по садањој вредности,

па то значи да овај рачун самостално не мо*е да уе у активу биланса

стања, тј. стање на њему није оно које представља крајњу #илансну

вредност опреме. 5#ог тога се стање на овом рачуну коригује са

<а)ун >- C Постројења и опрема у овом слу)ају постаје симболи)ки ра)ун, јер се на њему не

спроводе књи+ења.

12




стањем на одговарају!ем корективном рачуну >-E C 9справка

вредности постројења и опреме.

%уговна страна овог рачуна показује з#ир почетног стања и свих

пове!ања на#авне вредности постројења и опреме од почетка пословне

године до посматраног тренутка. 0отра*на страна показује з#ир свих

смањења на#авне вредности постројења и опреме од почетка пословне године

до посматраног тренутка. "алдо овог рачуна показује на#авну вредност

постројења и опреме са којом предузе!е тренутно распола*е.

Iачун >--E C 9справка вредности постројења и опреме је корективан

рачун рачуна >--> C Постројења и опрема. Iади се о рачуну главне књиге

&инансијског књиговодства који се рачлањава на аналитичке рачуне, који

се воде у аналитичкој евиден'ији основних средстава. " о#зиром да се и

рачун 62)6 рачлањава у аналитичкој евиден'ији основних средстава не

тре#а закључити да о#адва ова рачуна имају своје посе#не аналитичке

рачуне. 7апротив, као то је ве! речено, на једном аналитичком рачуну

карти'и налазе се пода'и о на#авној и отписаној вредности конкретне опреме

-или постројења$.

0ромене на нематеријалним улагањима, некретнинама, постројењу и

опреми могу #ити вредносне и количинске или само вредносне. 7аведене

промене могу #ити у о#лику пове!ања и смањења.

0ове!ања стања код нематеријалних улагања и основних средстава

настају услед:1. на#авки средстава пове!авају се и вредности и количина:

• изградња -посе#но код граевинских о#јеката$,

• куповина новог средства,

• куповина старог средства,

2. пријем #ез накнаде пове!ава се и количина и вредност,

). викова пове!ава се и количина и вредност и

+. ревалориза'ије пове!авају се само вредности.

3њиговодствена документа у вези са променама пове!ања на

нематеријалним улагањима, некретнинама, постројењима и опремом су:

&актура или о#рачунска ситуа'ија до#ављача, односно

извоача радова,

12




записни'и о пријему и путању у рад основног средства,

калкула'ије 'ена котања, када је средство произведено упредузе!у, и др.

поисне листе.

1.3. При"ав4ање основни$ средстава

0ри#ављање основних средстава подразумева да се вредност основних

средстава у #илансима предузе!а пове!ава, и ако до пове!ање вредности

основних дредстава мо*е до!и и на други начин, при чему се &инансирање

куповине и изградње мо*е врити из властитих средстава, туих средстава и

ком#иновано, а да се при томе могу при#ављати нова или ве! коритена

основна средстав.

.F.. #уповина основних средстава

7ајче!и сличај при#ављања основних средстава и из тог основа пове!ања

њихове вредности јесте куповина. 0редмет куповине могу #ити сви о#ли'и

основних средстава, и ако се најче!е купује опрема, као најпродуктивнији

део ове категорије средстава. 0риликом куповине основних средстава измеу

продав'а и куп'а саставља се купопродајни уговор са свим #итним

елементима комер'ијалног уговора и испоставља &актура, који документи

слу*е као основ за рачуноводствено о#ухватање ових трансак'ија. Eко сеосновна средства купују, осим из властитих средстава и средствима

при#ављеним из других извора -кредити од #анака, који имају карактер

&инансијских кредита или кредити испоруила'а опреме или извоача

радова који имају карактер комер'ијалних кредита$, такое се заснивају

уговорни односи и испоставља одговарају!а документа'ија. 3ако поступак

куповине основних средстава мо*е временски трајати ду*е од времена које

подразумјева а*урност у књиговодству, те како у на#авну вредност могу

#ити укључени и други трокови везани за на#авку -зависни трокови

на#авке$ то се рачуноводствено о#ухватање куповине основних средстава, у

правили, евидентира преко посе#ног рачуна који представља основнасредства у припреми. 7а ово се рачуну евидентирају све активности око

куповине средстава до њиховог стављања у употре#у.

12G




9уповина гра&евинског о%јекта5 3упљена је зграда продавни'е.Jактурна вредност је 266.666,66 3H. "а теку!ег -пословног$ рачуна пла!ено

је 2.666,66 3H за судску оверу. >#јекат је стављен у употре#у. >#авезе према

до#ављачу измирене су дознаком.

невник главне к$иге "инансијског к$игово#ства&ед.

"р.

рој ра'#наО(ис (ромјене

И)нос

*#г. Потр. *#г#је Потра+.

1. 626G Fраевински о#јекти у припреми 266.666,66

+)26 %о#ављачи у земљи 266.666,66

8а кона)ну ситуа$ију

1а. 626 Fраевински о#јекти у припреми 2.666,662+16 0ословни рачун ? дом. валута 2.666,66

8а судску оверу

1#. 6216 Fраевински о#јекти 262.666,66

626 Fраевински о#јекти у припреми 262.666,66

8а активирање објекта

1в. +)26 %о#ављачи у земљи 266.666,66

2+16 0ословни рачун ? дом. валута 266.666,66

8а измирење обавеза

9уповина нове опреме из сопствени' сре#става:

1. %ат је аванс са пословног рачуна ? дома!а валута до#ављачу у земљи за

куповину расхладне витрине у износу од 11.1/,66 3H -извод пословног

рачуна #р. $. %о#ијен је авансни рачун на износ од 11.1/,66 3H -у

авансном рачуну исказан је 0%( у износу од 1.1/,66 3H$.

G <а)ун >-G је у #онтном оквиру дефинисан као: екретнине, постројења и опрема и

инвести$ионе некретнине у припреми. H оквиру овог синтети)ког ра)уна отвара се

посебан аналити)ки ра)ун >-G> коме је додје&ен наведени назив.

12




2. 3упљена је расхладна витрина чија вредност по &актури до#ављача #р.

+). износи 2/.666,66 3H -на овај износ у &актури је зарачунат 0%( уизносу од +.2/6,66 3H$.

). 0ревоз расхладне витрине по &актури #р. /6. транспортног предузе!а у

којој је садр*ан и порез на промет услуга износи 1.1G6,66 3H -у износу

&актуре садр*ан је 0%( у износу од 11,66 3H$.

+. 5а монта*у расхладне витрине до#ављач је испоставио &актуру #р. G. на

износ од 1.1G6,66 3H -у износу &актуре садр*ан је 0%( у износу од

11,66 3H$.

/. Iасхладна витрина је стављена у употре#у.

. >#авезе према до#ављачима у вези са на#авком испла!ене су са

пословног рачуна по од#итку упла!еног аванса.


&ед.

"р.


И)нос


1. 62G6 Eванси за опрему 11.1/,66

2+16 0ословни рачун ? дом. валута 11.1/,66

9звод +иро ра)уна бр. ?.

1а.226 0орез на додату вредност у датим

авансима по оптој стопи од 1^1.1/,66

62G6 Eванси за основна средства 1.1/,66

8а дати аванс

2. 621 >према у припреми 2/.666,66


примљеним &актурама по оптој

стопи -осим пла!ених аванса$

+.2/6,66

+)21 %о#ављачи у земљи _E` 2.2/6,66

7актура добав&а)а бр. =.

). 621 >према у припреми 1.666,66


примљеним &актурама по оптој


11,66

+)22 %о#ављачи у земљи _=` 1.11,66

7актура добав&а)а бр. F>.

+. 621 >према у припреми 1.666,66

1)6




&ед.

"р.


И)нос


266 0орез на додату вредност упримљеним &актурама по оптој


11,66

+)2) %о#ављачи у земљи _(` 1.11,66

7актура добав&а)а бр. .

/. 6226 0остројења и опрема витрина 2.666,66

621 >према у припреми 2.666,66

8а став&ање опреме у употребу

.

+)21

+)22

+)2)

%о#ављачи у земљи _E`

%о#ављачи у земљи _=`

%о#ављачи у земљи _(`

2.2/6,66

1.11,66

1.11,66

62G6 Eванси за опрему 11.1/,66

2+16 0пословни рачун ? дом. валута 1.G,66 9сплата обавеза


22+. 8та спада у нематеријална улагања]

22/. 3оји су додатни услови за признавање неког средства као

нематеријалног улагања]

22. 8та спада у некретнине, постројења и опрему]

22. 3оје су вредности нематеријалних улагања, некретнина, постројења и

опреме]

22G. 8та је на#авна вредност]22. 8та је отписана вредност]

2)6. 8та је садања вредност]

2)1. 8та је надокнадиви износ]

2)2. 8та је &ер вредност умањена за про'ењене трокове продаје]

2)). 8та је употре#на вредност]

2)+. 8та је &ер вредност]

2)/. 8та је остатак вредност -резидуална вредност$]

2). 8та чини на#авну вредност]

2). 8та чини 'ену котања]

2)G. 4 ком књиговодству се евидентирају основна средства] 'удуAи да се, по правилу, ради о разли)итим добав&а)има и о разли)итим датумима

плаAања, то се ова промјена мо+е евидентирати и поједина)но.

1)1




2). 4 којим евиден'ијама се евидентирају основна средства]

2+6. 3ако се евидентирају основна средства у аналитичкој евиден'ији]2+1. 3ако се евидентирају основна средства у књизи основних средства]

2+2. 5а које вредности основних средстава се отварају рачуни у

&инансијском књиговодству]

2+). 4 којој рачунској групи се евидентирају нематријална улагања, а у којој

основна средства]

.F.-. 9зградња основних средстава

3ада се говори о изградњи основних средстава уо#ичајено се мисли на

граевинске о#јекте, #уду!и да се ова категорија основниг средстава, посе#но

нових, најче!е при#авља на овај начин. 3ако изградња граевинских

о#јеката мо*е да потраје ду*е и изван једног рачуноводственог периода, те

како је она везана за о#ез#еење знатних &инансијских средстава, то је за

изградњу карактеристично:

• за периоде ни*е од основног рачуноводственог периода, ври се

о#рачун вредности изведених радова и за тај о#рачун сачињава се

документ који се назива привремена ситуа$ија,

• ако се изградња &инансира из вие различитих извора -средства

о#ез#еена за &инансирање изградње представљају финансијску

конструк$ију$, за сваки од њих се мора о#ез#едити посе#наевиден'уја заснована на одговарају!ој документа'ији

• сопствена средства се посе#но о#ез#еују из властитих извора и

слу*е искључиво за наведене намјене,

• коритена туђа средства су строго намјенска и користе се само на

#ази одговарају!е, унапред де&инисане документа'ије,

• инвеститор је ли'е које је преузело о#авезу &инансирања

изградње,

• извођа) радова је ли'е које је преузело о#авезу извоења радова, и

које инвеститору, уо#ичајено је месечно, подноси привремене

ситуа'ије за вредност изведених радова,

1)2




• за &инансирање изградње често инвеститор извоачу радова

упла!ује одреени износ на име аванса за који се умањује о#авезапла!ања по привременим ситуа'ијама према уговореној динами'и.

2згра#$а из сопствени' сре#става:

6. %онеена је одлука о изградњи производне хале. 7акон расписане

ли'ита'ије прихва!ена је понуда граевинског предузе!а LIадL, са којим

је склопљен уговор у вредности од /+6.666,66 3H. " о#зиром на

чињени'уда се &инансирање изградње ври у 'елости из сопствених

извора, изврено је издвајање /+6.666,66 3H са пословног рачуна ?

дома!а валута на посе#ан рачун код пословне #анке.1. 7а име започињања радова, извоачу је испла!ен аванс у висини од

26G.666,66 3H. ;звоач радова је инвеститору испоставио излазни

авансни рачун са следе!им елементима:

o 4пла!ени износ аванса 26G.666,66 3H

o 0%( 1^ -прерачуната стопа је 1+,/2^$ )6.222,26 3H

o 7ето износ аванса 1.,G6 3H

апомена:

П(; се обра)унава по стопи од GJ при )ему је основи$а за обра)уннето вриједност. #ако се у износу уплаAеног аванса од ->.>>>,>> #М

налази и нето вриједност аванса и износ П(;, то се обра)ун аванса на

укупан износ врши по прера)унатој стопи од =,F-EEJ која се добије из

рела$ије:

00 ; 00 < =

2. ;звоач радова је за потре#е изградње уговореног о#јекта изврио

на#авку материјала у укупном износу од +.G66,66 3H. 4 оквиру овог

износа о#рачунат је 0%( у износу од .G66,66 3H.

). ;звоач је поднео на о#рачун привремену ситуа'ију као порески рачун у

висини од )2+.666,66 3H у коме износу је и 0%(. >#авеза је измирена из

1))




издвојених навчаних средстава за инвести'ије, по од#итку аванса у

износу од 16G.666,66 3H. 0ривремена ситуа'ија има следе!е елементе:

E$ >#рачун вриједности изведених радова:

1$ (риједност изведених радова 2.2),16 3H

2$ 0%( 1^ +.6,6 3H

)$ 4купно: )2+.666,66 3H

=$ 0римљени аванси:

1$ 7ето вриједност примљеног аванса 2.)6,6 3H

2$ 0%( 1^ 1/.2,)6 3H

)$ 4купно: 16G.666,66 3H

($ ;знос за уплату -E ? =$: 21.666,66 3H

+. ;нвеститор је, након од#итка упла!еног аванса, изврио дознаку

средстава извоачу радова по испостављеној привременој ситуа'ији у

износу од 21.666,66 3H.

/. ;звоач радова је за наведено пореско раздо#ље -месе' дана$ саставио

пријаву пореза на додату вредност и доставио надле*ној 4прави за

индиректно опорезивање -рок је до 16ог у наредном мсе'у за претходни

мсе'$. 4 пореској пријави исказани су следе!и износи:

1$ ;злазни порез за примљени аванс 1+./2,6 3H

2$ ;злазни порез за изведене радове +.6,6 3H)$ 4купан излазни порез -)a1b2$ 1.6,G6 3H

+$ 4лазни порез за на#ављени материјал .G66,66 3H

/$ Iазлиак за уплату -/a)+$ /+.G6,G6 3H

Пореска пријава:

1. 0 ? +16: 0%( по примљеним авансима 1+./2,6 3H

2. 0 ? +66: 0%( по издатим &актурама +.6,6 3H

). 4340E7 ;5cE57; 0%( 1.6,G6 3H+. % ? 266: 0%( у примљеним &актурама .G66,66 3H

/. 0 ? +6: >#авезе за 0%( /+.G6,G6 3H

1)+




апомена: 9знос од =.F-E,E> #М добије се као разлика између износа укупно

обра)унатог П(;Cа по основу прим&еног аванса !>.---,-> #М" и износа

П(;Cа садр+аног у авансу којим се покрива испостав&ена привремена

ситуа$ија !F.?E-,> #М". 9знос аванса који се односи на испостав&ену

ситуа$ију садр+ан је у износу од =G.>G?,E> #М.

. ;звоач радова је изврио уплату разлике о#рачунатог излазног и

улазног 0%(а у износу од /+.G6,G2 3H.

. ;звоач радова је за потре#е изградње уговореног о#јекта изврио

на#авку материјала у укупном износу од /6.666,66 3H. 4 оквиру овог

износа о#рачунат је 0%( у износу од .2+,6 3H.

G. 0о завретку радова, извоач је поднео де&инитиван -коначан$ о#рачун

на /+6.666,66 3H. ;знос де&инитивног о#рачуна измирен је из

преосталог дела аванса и издвојених новчаних средстава за инвести'ије.

3оначна ситуа'ија има следе!е елементе:

E$ >#рачун изведених радова:

1$ 4купна #руто вредност радова по о#рачуну /+6.666,66 3H

2$ =руто вредност радова по првој ситуа'ији )2+.666,66 3H

)$ =руто вредност радова по коначном о#рачуну 21.666,66 3H

+$ 0%( 1^ -прерачунато 1+,/2^$ )1.)G+,6 3H/$ (редност изведених радова #ез 0%( -/a)+$ 1G+.1G,+6 3H

=$ ;знос примљеног аванса

$ ;знос аванса за правдање по о#рачуну 166.666,66 3H

$ 0%( 1^ -прерачунато 1+,/2^$ 1+./2,6 3H

G$ 7ето износ аванса G/.+6,16 3H

($ Iазлика за уплату -(a)$ 11.666,66 3H

. ;нвеститор је, након од#итка аванса, изврио дознаку средстава на

рачун извоача у укупном износу од 11.666,66 3H.

16. ;звоач радова је за наведено пореско раздо#ље -месе' дана$ саставиопријаву пореза на додату вредност и доставио надле*ној 4прави за

1)/




индиректно опорезивање -рок је до 16ог у наредном месе'у за претходни

месе'$. 4 пореској пријави исказани су следе!и износи:

1$ 4пла!ен излазни порез за примљени аванс 1+./2,6 3H

2$ ;злазни порез за изведене радове )1.)G+,6 3H

)$ 4купан излазни порез -)a21$ 1.G/+,6 3H

+$ 4лазни порез за на#ављени материјал .2+,6 3H

/$ Iазлиак за уплату -/a)+$ ./G,G6 3H

Пореска пријава:

1. 0 ? +16: 0%( по примљеним авансима 6,66 3H

2. 0 ? +66: 0%( по издатим &актурама )1.)G+,6 3H

). 4340E7 ;5cE57; 0%( )1.)G+,6 3H

+. % ? 266: 0%( у примљеним &актурама .2+,6 3H

/. 0 ? +6: >#авезе за 0%( 2+.11,6 3H

11. 3олауда'иона комисија је након о#ављеног техничког прегледа примила

о#јекат, који је, потом, стављен у употре#у.

>: 9$иже$е ко# инвеститора


"р.


И)нос


6. 2+)6 ;здвојена новчана средства /+6.666,66

2+16 0ословни рачун ? дома!а валута /+6.666,66

9здвојена средства

1. 62G6 Eванси за некретнине, пост. опрему 26G.666,66

2+)6 ;здвојена новчана средства 26G.666,66

Bвансирање извођа)у

1а.2G6

226

E(I -#уду!е на#авке$

0%( у датим авансима

1.,G6

)6.222,26

+6 4напријед о#рач. расх. периода 26G.666,66

Порески авансни ра)ун

).621

621

7екретнине, пост.... у припреми

7екретнине, пост.... у припреми

2.2),16

+.6,6

1)




&ед.

"р.


И)нос


+)26 %о#ављачи у земљи )2+.666,66 Прва привремена ситуа$ија

+. +)26 %о#ављачи у земљи 16G.666,66

62G6 Eванси за некр. построј. и опрему 16G.666,66

8атварање дијела аванса

+а.2G6

226



-2.)6,6$

-1/.2,)6$

+6 4напријед о#рач. расх. периода -16G.666,66$

%торно пореског ра)уна

+#. +)26 %о#ављачи у земљи 21.666,66

2+)6 ;здвојена новчана средства 21.666,66

9змирење дијела обавезе

G. 621621

7екретнине, пост.... у припреми7екретнине, пост.... у припреми

1G+.1G,+6)1.)G+,6

+)26 %о#ављачи у земљи 21.666,66

#она)ан обра)ун

. +)26 %о#ављачи у земљи 166.666,66

62G6 Eванси за некрет., пост. опрему


166.666,66

а.2G6

226



-G/.+6,16$

-1+./2,6$

+6 4напријед о#рач. расх. периода -166.666,66$


#. +)26 %о#ављачи у земљи 11.666,66

2+)6 ;здвојена новчана средства 11.666,66 9змирење дијела обавезе

11. 6216 Fраевински о#јекти /+6.666,66

621 7екретнине, пост.... у припреми /+6.666,66

за активирање осн. средстава

апомена:

<едни бројеви у дневнику обеле+авају редне бројеве промјена датих у

примјеру ради лакшег разумјевања.

?: 9$иже$е ко# изво&а!а ра#ова


1)




&ед.

"р.


И)нос


1. 2+16 0ословни рачун ? дома!а валута 26G.666,66

+)62 0римљени аванси, деп. и кау'ије 26G.666,66

Прим&ени аванс

1а.2G1

+16

E(I -#уду!е испоруке$

>#рач. приходи #уду!ег периода

26G.666,66

1.,G6

+16 0%( по примљеним авансима )6.222,26

По пореској аванс фактури

2.1616

266

Hатеријал у складиту

0%( у примљеним &актурама

+6.666,66

.G66,66

+)26 %о#ављачи у земљи +.G66,66

за набав&ени материјал

).

2616

112

3уп'и у земљи

0рих. од продаје учинака дом. тр.

)2+.666,66

2.2),16+66 0%( по издатим &актурама +.6,6

Прва привремена ситуа$ија

+. +)62 0римљени аванси, деп. и кау'ије 16G.666,66

2616 3уп'и у земљи 16G.666,66


+а.2G1

+16



-16G.666,66$

-2.)6,6$

+16 0%( по примљеним авансима -1/.2,)6$

%торно пореске авансне фактуре

+#.2+16

2616

0ословни рачун ? доама!а валута


21.666,66

21.666,66

аплаAена ситуа$ија

/.+16

+66

0%( по примљеним авансима

0%( по издатим &актурама

1+./2,6

+.6,6

266

+6


>#авезе за 0%(

.G66,66

/+.G6,G6

8атварање пореза по П(; пријави

. +6 >#авезе за 0%( /+.G6,G6

2+16 0ословни рачун ? доама!а валута /+.G6,G6

ПлаAање обавеза П(;

.1616

266

Hатеријал у складиту


+2.)/,16

.2+,6

+)26 %о#ављачи у земљи /6.666,66

набав&ени материјал

G.2616

112


0рих. од продаје учинака дом. тр.

21.666,66

1G+.1G,+6

+66 0%( по издатим &актурама )1.)G+,6

1)G




&ед.

"р.


И)нос


#кона)ан обра)ун

. +)62 0римљени аванси, деп. и кау'ије 166.666,66

2616 3уп'и у земљи 166.666,66


а.2G1

+16



-166.666,66$

-G/.+6,16$

+16 0%( по примљеним авансима -1+./2,6$

%торно пореске авансне фактуре

#.2+16

2616

0ословни рачун ? доама!а валута


11.666,66

11.666,66

аплаAена ситуа$ија

16. +66 0%( по издатим &актурама )1.)G+,6

266+6

0%( у примљеним &актурама >#авезе за 0%(

.2+,62+.11,6

по пореској пријави

16а +6 >#авезе за 0%( 2+.11,6

2+16 0ословни рачун ? доама!а валута 2+.11,6

ПлаAање обавеза П(;

2згра#$а из ту&и' извора:

1. %онеена је одлука о изградњи складиног простора у вредности од

).666,66 3H, која !е се &инансирати из кредитних извора&инансирања. ;звоачу радова, на име аванса, из срестава одо#реног

дугорочног кредита за основна средства испла!ено је 6.666,66 3H.

2. >д извоача радова примљена је прва привремена ситуа'ија на

126.666,66 3H. >#авеза је измирена из дугорочног кредита за основна

средства.

). 0о завретку друге &азе радова извоач испоставља другу привремену

ситуа'ију на 16G.666,66 3H -не садр*и вриједност радова по претходној

ситуа'ији$. 0о од#итку аванса о#авеза је измирена, и то 6^ из

властитих средстава а +6^ из кредита #анке.

+. %е&инитивна ситуа'ија на ).666,66 3H примљена је од извоача радова -садр*и вриједност радова по претходним ситуа'ијама$.

1)




3олауда'иона комисија је, након о#ављеног техничког прегледа,

примила о#јекат, који је, потом, стављен у употре#у./. >статак о#авезе према извоачу радова измирен је из властитих

средстава .


"р.рој ра'#на

О(ис (ромјенеИ)нос


1. 62G6 Eванси за некр. постр. и опрему 6.666,66

+1)6 %уг кред. за осн. средства 6.666,66

Bвансирање извођа)а

1а.

2G6

226



/1.2G2,6/

G.1,/

+6 4напријед о#рач. расх. периода

Порески авансни ра)ун6.666,66

2.621

621

7екрет. постројењаd у припреми


162./+,16

1.+)/,6

+)26 %о#ављачи у земљи 126.666,66

Ппрва привремена ситуа$ија

2а. +)26 %о#ављачи у земљи 126.666,66

+1)6 %уг. кред. за осн. средства 126.666,66

9змирење обавеза

).621

621



2.)6,6

1/.2,)6

+)26 %о#ављачи у земљи 16G.666,66 (руга привремена ситуа$ија

)а. +)26 %о#ављачи у земљи 6.666,66

62G6 Eванси за некр. постр. и опрему 6.666,66

Правдање датог аванса

)#.2G6

226



-/1.2G2,6/$

-G.1,/$

+6 4напријед о#рач. расх. периода -6.666,66$


)в. +)26 %о#ављачи у земљи 2G.G66,66

2+16 0ословни рачун ? дома!а валута 2G.G66,66

9змирење обавезе D влас. сред.

)г. +)26 %о#ављачи у земљи 1.266,66+)16 %уг. кред. за осн. средства 1.266,66

9змирење обавезе D влас. сред.

1+6




&ед.

"р.рој ра'#на



+.621

621



126./12,G2

26.+G,2

+)26 %о#ављачи у земљи 1+1.666,66

#она)ан обра)ун

+а. 6211 Fраевински о#јекти складите ).666,66

621 7екрет. постројењаd у припреми ).666,66

Bактивирање изграђ. објекта

/. +)26 %о#ављачи у земљи 1+1.666,66

2+16 0ословни рачун ? дома!а валута 1+1.666,66

9измирење преостале обавезе

1.6. Тро7кови на"авке и одр+а"ања ста!не имовине

4 поступку &инансирања на#авке и одр*авања сталне имовине, једна од

активности јесте и пла!ање, односно измиривање о#авеза по тим основама, то

је познато као из#атак новчаних средстава. Hеутим, потре#но је разлоковати

пла!ање по основу при#ављања сталне имовине и пове!авања њихових

капа'итета, то се назива капитални из#атак од пла!ања по основу

одр*авања и &унк'ионисања, то се назива теку1и из#атак.

Iазликовање капиталних од теку!их издатака #итно је ради правилнепримене начела сучељавања по коме се користима једног периода сучељавају

настали расходи из тог основа у том периоду. 3од капиталних издатака користи

се очекују у вие наредних периода, у којима се на страни расхода ври

о#рачун амортиза'ије у тим периодима. 7а овај се начин спречава пре'ењеност

расхода теку!ег и под'ењеност расхода #уду!их периода, а то се одра*ава и на

вредност нето имовине. \ако се код начела сучељавања код сталне имовине

јављају два питања:

1$ 3олико се од укупне на#авне вредности ало'ира у #илансу успеха на

расходе теку!ег и #уду!их периода, и у вези стим,

2$ 3олико се од укупне на#авне вредности задр*ава као имовина у #илансу

стања у теку!ем и у #уду!им периодима.

0ри овоме је потре#но имати на уму да се под троковима на#авке

подразумевају сви изда'и везани за довоење предмета сталне имовине на

1+1




место и у стање употре#е. 4з то, структура на#авне вредности -трокови

на#авке$ предмета сталне имовине зависи од њихових спе'и&ичности, каото су:

код земљита се не о#рачунава амортиза'ија, #уду!и да земљите

нама ограничен век употре#е, али се у на#авну вредност укључују

трокови посредовања, адвокатске услуге, трокови уреења и сл.

изда'и који се сматрају унапреењем земљита, као то су

изградња прилазних путева, сао#ра!ајни'а, паркиралита, ограда и

сл. не улазе у на#авну вредност земљита, него се рачуноводствено

посе#но о#ухватају као о#јекти, а #уду!и да имају ограничен век

употре#е, на њих се о#рачунава амортиза'ија,

ду*ина времена при#ављања појединих предмета сталне имовине је различита, тако да се опрема и слична средства при#ављају у

кратком временском периоду, док се изградња граевинских

о#јеката мо*е врити и у вие о#рачунских периода,

ако се &инансирање при#ављања сталне имовине ври

заду*ивањем, по том се основу јавља и камата као троак која се

третира као теку!и расход и не укључује се у на#авну вредност,

осим у изузетним случајевима када се иста капитализује и када

улази у вредност сталне имовине -интеркаларна камата, ако се

уговори њена капитализа'ија$.


2++. 8та је карактеристично за изградњу граевинских о#јеката]

2+/. 8та се подразумјева под издатком и које врсте издатака се разликују]

2+. 5#ог чега је #итно разликовање капиталних и теку!их издатака]

2+. 3оје се спе'и&ичности појављују код утвривања на#авне вредности

сталне имовине]

1.8. &а'#новодствено о"#$ватање аморти)аије

.G.. *сновна питања

1+2




е"иниса$е: 3ори!ење ве!ине средстава у о#лику нематеријалнихулагања, некретнина, постројења и опреме доводи до њиховог троења.

;знос који се амортизује -основи'а за о#рачун амортиза'ије$ неког средства

у о#лику нематеријалних улагања, некретнине, постројења или опрема

распореује се редовно на о#рачунске периоде током његовог века употре#е.

7аведено троење доводи до смањења књиговодствене вредности средстава

-садање вредности$ и настанка расхода износ амортиза'ије неког средства

признаје се као расход. Eмортиза'ија је вредносно изра*ен утроак

нематеријалних улагања и основних средстава у вези стварања одреених

учинака. 4 наставку !емо у случају употре#е термина основна средства

третирати да се излагање односи и на нематеријална улагања,

@ 4ре#нова$е: 3оличинска компонента трокова амортиза'ије је степен

троења основних средстава а 'еновна компонента је, углавном, на#авна

вредност основних средстава.

3 Aви#енције: [видентирање трокова амортиза'ије ври се у главној

књизи &инансијског књиговодства и дневнику главне књиге. (исина

троења основних средстава се евидентира и у аналитичкој евиден'ији

основних средстава.

B Ра!уни: 5а евидентирање трокова амортиза'ије користи се рачун F=>

C 6рошкови амортиза$ије. eегово класи&иковање је идентично

класи&иковању осталих рачуна трокова из класе /. ;знос који се

евидентира на наведеном рачуну на дуговној страни, истовремено сеевидентира на неком од рачуна исправке вредности на потра*ној страни.

C Промјене: 5а о#рачунавање амортиза'ије потре#но је:

1. одредити да ли се средство амортизује или не, и ако се амортизује да

ли се за неки његов део амортиза'ија посе#но о#рачунава,

2. одредити технику за о#рачун амортиза'ије појединачни или групни

о#рачун амортиза'ије,

). одредити када започиње о#рачун амортиза'ије средства и када се

заврава,

+. одредити основи'у за о#рачун амортиза'ије. 0ри томе тре#а

одредити на#авну вредност -троак на#авке средства$, садањувредност и про'ењени остатак вредности средства,

1+)




/. одредити век употре#е средства и преостали век употре#е средства у

привредном су#јекту и. иза#рати методу за о#рачун амортиза'ије.

>#рачунавање амортиза'ије је у делокругу М<% ? екретнине,

постројења и опрема и М<% ематеријална улагања. 5#ог тога се у

наставку при помињању "тандарда имају у виду захтеви ова два "тандарда.

.G.-. 8ахтеви стандарда у погледу обра)уна амортиза$ије

10 "тандарди не наводи неку конкретну врсту средстава за коју се не

ври о#рачун амортиза'ије. Fенерално за средства која се кори!ењем нетрое не о#рачунава се амортиза'ија. 0ример таквих средстава могу #ити:

уметничка дела и земљите. 7а примеру земљита могу се навести три

ситуа'ије у којима се ври о#рачун његове амортиза'ије:

1f ако су у питању каменоломи где земљите има ограничени век

трајања век амортизовања земљита заснива се на про'ењеном

времену рада каменолома<

2f ако на#авна вредност земљита садр*и и трокове демонта*е,

уклањања и рестаура'ије подручја, о#рачунава се његова

амортиза'ија, с тим да је основи'а за о#рачун амортиза'ије износ

наведених трокова он се амортизује у периоду у којем се стичу

користи од наведеног улагања<

)f ако земљите и поред правилног кори!ења мо*е имати ограничен

век употре#е, оно се амортизује динамиком која одра*ава користи

које се од њега очекују на пример, зем&иште треба периоди)но

кал$ификовати трошкови кал$ифика$ије се могу ук&у)ити у

набавну вредност зем&ишта и за то улагање се обра)унава

амортиза$ија по стопи која се заснива на ду+ини периода између

две кал$ифика$ије.

%0 "тандарди захтевају да се о#рачун амортиза'ије ради одвојено за

сваки део неког средства -нематеријалног улагања, некретнине, постројења

или опреме$ чије је уче!е у на#авној вредности -или 'ени котања$средства значајно на пример, )ест је слу)ај да каросерија аутобуса мо+е

да се користи ду+е од његовог мотора и да у просеку она мо+е да траје

1++




колико и два мотора, тј. да се на половини њеног века употребе замени

мотор. H овом слу)ају неопходно би било обра)унавати амортиза$ијупосебно за мотор, а посебно за каросерију, тј. за остатак аутобуса.

"тандарди не кванти&икује које -тј. колико$ уче!е у укупној на#авној

вредности -'ени котања$ се сматра значајним. 5#ог тога то привредни

су#јект тре#а да одреди својом рачуноводственом политиком. \о мо*е #ити и

26 и )6^ од укупне вредности средства.

Eко се за потре#е о#рачуна амортиза'ије неког средства посе#но прати

неки његов значајан део, остали његови делови који нису појединачно

значајни заједно се третирају као преостали други део средства.

,0 Eко привредни су#јект има различита очекивања од делова средства

која не чине његове значајне делове -за које посе#но о#рачунава

амортиза'ију$ за о#рачун њихове амортиза'ије користи просечну

амортиза'иону стопу на пример, предузеAе посебно обра)унава

амортиза$ију за мотор а посебно за каросерију аутобуса. H оквиру

каросерије неки њени делови имају краAи а неки ду+и век употребе: ре$имо,

седишта имају краAи век употребе од остатка каросерије. Међутим, с

обзиром да се у односу на укупну набавну вредност аутобуса не ради о

вредносно зна)ајном делу, за $елу каросерију примениAе просе)ну

пондерисану стопу за обра)ун њене амортиза$ије.

0 Eко у оквиру неког средства два или вие његових значајних делова

имају исти век употре#е и ако се за њих примењује иста метода за о#рачун

амортиза'ије, могу се за потре#е о#рачуна амортиза'ије о#рачунскитретирати као један део.

30 3ада је у питању део средства чија вредност није значајна у односу

на укупну вредност средства од привредног су#јекта се не захтева да о#рачун

амортиза'ије ради одвојено за такав део, али му се оставља могу!ност да то

ако *ели и уради.

60 5емљите и зграде које се налазе на том земљиту третирају се као

засе#на средства.

"ем за алат и инвентар "тандарди захтевају да се за остала основна

средства ври појединачни о#рачун амортиза'ије. 0отре#а применепојединачног о#рачуна амортиза'ије произлази из захтева "тандарда да се за

свако средство понаосо# утврује про'ењени век употре#е.

1+/




.G.. (ефинисање по)етка и краја периода обра)уна амортиза$ије

10 "а о#рачуном амортиза'ије се започиње када је средство

располо*иво за кори!ење, тј. када је на лока'ији и у стању које је

неопходно да оно &унк'ионие на начин на који то очекује руководство

привредног су#јекта. %акле, ради се о истом услову који се користи и за

почетно признавање средства.

"тандарди не пре'изира да ли је то од првог наредног дана од дана када

је средство располо*иво за кори!ење или је то од првог дана наредног

месе'а. 5#ог једноставнијег о#рачуна рачуновое се, углавном, опредељују да

то #уде од првог дана наредног месе'а. >вакво поступање не умањујеквалитет &инансијских изветаја, с о#зиром да се ради о средствима која !е

се користити ду*и временски период неколико дана вие или мање у

о#рачуну амортиза'ије нису материјално значајни.

%0 "а о#рачуном амортиза'ије средства се престаје када је испуњен

#ило који од следе!их услова:

1. када је садања вредност средства једнака или мања од његовог

остатка вредности: са о#рачуном амортиза'ије се стаје чим се

садања вредност спусти на износ остатка вредности< меутим,

могу!е је да у наредном о#рачунском периоду порасте остатак

вредности средства и да он #уде ве!и од његове садање вредности то не значи да тре#а врити сторнирање о#рачунатог износа

амортиза'ије како #и се садања вредност довела на ниво остатка

вредности< ако се у неком од наредних о#рачунских периода остатак

вредности смањи испод књиговодствене вредности средства

наставило #и се са о#рачунавањем његове амортиза'ије$<

2. средство је расходовано или продато -са о#рачуном амортиза'ије се

престаје даном расходовања или продаје средства или се она

о#рачунава закључно са последњим даном месе'а у којем је средство

расходовано или продато$<

). средство се прекласи&икује у стално средство које се др+и запродају -са о#рачуном амортиза'ије се престаје даном његове

1+




прекласи&ика'ије или се она о#рачунава закључно са последњим

даном месе'а у којем је средство прекласи&иковано$<+. средство се не користи а за о#рачун његове амортиза'ије примењује

се &унк'ионални метод о#рачуна амортиза'ије кад се започне са

кори!ењем средства настави!е се са о#рачунавањем његове

амортиза'ије.

%акле, из наведеног произлази да се за средство о#рачунава

амортиза'ија и када се оно не користи, ако се за о#рачун његове

амортиза'ије не примењује метода &унк'ионалног о#рачунавања

амортиза'ије и ако није у питању стално средство које се др+и за продају .

Iазлог за овакво поступање је у чињени'и да долази макар до технолоког и

комер'ијалног застаревања средства.

"а амортиза'ијом средства се не престаје ни уколико је његова

про'ењена &ер вредност ве!а од његове садање вредности.

.G.=. *снови$а за обра)ун амортиза$ије

10 7акон то је средство на#ављено основи'а за о#рачун његове

амортиза'ије се до#ија одузимањем од његовог трока на#авке -на#авне

вредности$ остатка вредности -резидуалне вредности$. 0одатак о

про'ењеном остатку вредности је потре#ан при сваком о#рачунавањуамортиза'ије. 0ровера износа остатка вредности ври се на сваки датум

биланса током века употре#е средства.

%0 0ро'ењени износ остатка вредности средства се не користи увек као

од#итна ставка при утвривању његове основи'е за о#рачун амортиза'ије.

4колико се ради о остатку који није значајан, занемарује се при

о#рачунавању амортиза'ије средства. "тандарди не кванти&икује износе који

#и се сматрали значајним. 5#ог #ројности средстава, да #и се смањио посао

про'ењивања остатка вредности а да то не утиче на квалитет о#рачуна

амортиза'ије, тре#а рачуноводственом политиком одредити грани'у, тј.

LпрагL значајности за остатак вредности. \а грани'а -LпрагL$ највие зависиод величине привредног су#јекта и вредности његових средстава. 5а ве!ину

малих привредних су#јеката LпрагL значајности, примера ради, мо*е #ити

1+




16.666,66 3H. 4 том случају остатак вредности се не #и про'ењивао за

ве!ину средстава јер је #ез посе#ног напора могу!е за њих утврдити да им јеостатак вредности -резидуална вредност$ ни*и од прихва!еног LпрагаL

значајности за ту рачуноводствену категорију.

,0 3ада је у питању основи'а за о#рачун амортиза'ије у пракси је честа

за#уна око тога да ли је то на#авна вредност умањена за про'ењени остатак

вредности или се ради о садањој вредности умањеној за про'ењени остатак

вредности. >снови'а мо*е #ити и једна и друга вредност зависно од тога

како се за о#рачун амортиза'ије употре#љава податак о про'ењеном

преосталом веку употре#е средства. \о се мо*е приказати на следе!ем

примеру:

Прим јер :

ПредузеAе купује опрему )ија је набавна вредност >>.>>>,>> #М.

Про$ењени век употребе средства је = године, а остатак вредности је

безна)ајан, па неAе бити узет у обзир приликом обра)унавања амортиза$ије.

8а обра)ун амортиза$ије примењиваAе се метода пропро$ионалног

обра)унавања амортиза$ије.

а основу про$ењеног века употребе од = године, годишња

амортиза$иона стопа је -FJ.

Fодина>снови'а на#авна

вредност "топа;знос

амортиза'ије

1 2 ) -2 х )$

g година 166.666,66 2/,66^ 2/.666,66

gg година 166.666,66 2/,66^ 2/.666,66

ggg година 166.666,66 2/,66^ 2/.666,66

gh година 166.666,66 2/,66^ 2/.666,66

4купно 166,66^ 166.666,66

"адања вредност након gh године 6,66

4 наведеном примеру основи'а за о#рачун амортиза'ије је #илана#авна вредност средства -умањена за његов про'ењени остатак вредности

1+G




који није предвиен$ и на такву основи'у примењивана је годиња

амортиза'иона стопа, тако то је основи'а мно*ена са стопом.>#рачун амортиза'ије у којем основи'а не #и #ила на#авна вредност

средства умањена за његов про'ењени остатак вредности -који није

предвиен$, ве! са#аш$а вре#ност сре#ства ума$ена за $егов проце$ени

остатак вре#ности #и могао да изгледа:

Fодина

>снови'а садања

вредност на почетку

године за коју се

о#рачунава амортиза'ија

0реостали век употре#е

посматран од почетка

године за коју се

о#рачунава амортиза'ија

;знос


1 2 ) -2 : )$

g година 166.666,66 + 2/.666,66gg година /.666,66 ) 2/.666,66

ggg година /6.666,66 2 2/.666,66

gh година 2/.666,66 1 2/.666,66

4купно 166.666,66

"адања вредност на крају gh године 6,66

>чито је да се до#ија исти износ амортиза'ије као и када је основи'а

#ила на#авна вредност средства умањена за његов про'ењени остатак

вредности. "тога је у пракси често питање зато #и се користио овакав, са

становита досадање рачуноводствене праксе, неуо#ичајен начин о#рачуна

амортиза'ије. 0редност оваквог начина о#рачунавања амортиза'ије могу!е је

уочити тек када се у о#зир узме ситуа'ија да се про'ењени преостали век

употре#е средства мо*е мењати -а самим тим мењала #и се и годиња

амортиза'иона стопа$.

7ека је у наведеном примеру у тре!ој години промењена про'ена

преосталог века употре#е средства са преостале 2 године његове употре#е на,

примера ради, / година -дакле, про'ењује се да !е се средство употре#љавати

) године ду*е од прво#итне про'ене$. 5#ог тога је од тре!е године 26^

годиња амортиза'иона стопа. ;мају!и у виду ову напомену о#рачун

амортиза'ије у којем #и основи'а за тај о#рачун #ила на#авна вредност

средства умањена за његов про'ењени остатак вредности #и изгледао:

1+




Fодина>снови'а на#авна

вредност

"топа;знос

амортиза'ије1 2 ) -2 х )$

g година 166.666,66 2/,66^ 2/.666,66

gg година 166.666,66 2/,66^ 2/.666,66

ggg година 166.666,66 26,66^ 26.666,66

gh година 166.666,66 26,66^ 26.666,66

4купно 6.666,66

h година 166.666,66 26,66^ 16.666,66

hg година 166.666,66 26,66^ 6,66

hgg година 166.666,66 26,66^ 6,664купно 166.666,66

"адања вредност на крају hgg године 6,66

;з наведеног о#рачуна се виде про#леми и неправилности који се у

о#рачуну појављују ако #и се и након промене про'ењеног века употре#е

средства као основи'а за о#рачун користила његова на#авна вредност

умањена за његов про'ењени остатак вредности: средство #и ве! у петој

години #ило отписано, с тим да је и у тој години признати износ

амортиза'ије мањи од производа на#авне вредности -као основи'е$ и

годиње амортиза'ионе стопе.5#ог тога се указује на могу!и исправан о#рачун амортиза'ије у

ситуа'ији када се током века кори!ења средства мења про'ена његовог

века употре#е у привредном су#јекту. >#рачун !е се заснивати на основи'и

коју чини садања вредност16 коју је средство имало на почетку о#рачунског

периода за који се рачуна амортиза'ија:

Fодина

>снови'а садања

вредност на почетку године

за коју се о#рачунава

амортиза'ија

0реостали век

употре#е посматран

од почетка године за

коју се о#рачунава


;знос


16Hмањена за његов про$ењени остатак вредности, што је константна напомена и ако

овај остатак вредности у датом примеру није предвиђен.

1/6




1 2 ) -2 : )$

g година 166.666,66 + 2/.666,66gg година /.666,66 ) 2/.666,66

ggg година /6.666,66 / 16.666,66

gh година +6.666,66 + 16.666,66

h година )6.666,66 ) 16.666,66

hg година 26.666,66 2 16.666,66

hgg година 16.666,66 1 16.666,66

4купно 166.666,66


4колико привредни су#јект *ели да амортиза'ију о#рачунава тако да

основи'у мно*и са новом годињом амортиза'ионом стопом о#рачун #и

изгледао:

Fодина

>снови'а садања вред

ност на почетку периода у

којем је одреена аморти

за'иона стопа

"топа ;знос амортиза'ије

1 2 ) -2 х )$

g година 166.666,66 2/,66^ 2/.666,66

gg година 166.666,66 2/,66^ 2/.666,66

ggg година /6.666,66 26,66^ 16.666,66

gh година /6.666,66 26,66^ 16.666,66

h година /6.666,66 26,66^ 16.666,66

hg година /6.666,66 26,66^ 16.666,66

hgg година /6.666,66 26,66^ 16.666,66

4купно 166.666,66


;з наведеног о#рачуна се види да уколико привредни су#јект *ели даоснови'у мно*и са амортиза'ионом стопом та основи'а тре#а да #уде

садања вредност средства коју је оно имало на почетку о#рачунског

1/1




периода када је стопа одреена. \о ва*и и за износ од 166.666,66 3H у првој

години, јер је у питању на#авна али истовремено и садања вредност на данкада је средство купљено и када је по први пут одреена амортиза'иона

стопа.

4колико привредни су#јект *ели да амортиза'ију о#рачунава тако да му

на#авна вредност увек #уде основи'а за о#рачун амортиза'ије, тј. да њу

мно*и са новом годињом амортиза'ионом стопом о#рачун #и изгледао:

Fодина>снови'а ? на#авна

вредност средства"топа ;знос амортиза'ије

1 2 ) -2 х )$

g година 166.666,66 2/,66 2/.666,66

gg година 166.666,66 2/,66 2/.666,66

ggg година 166.666,66 16,66 16.666,66

gh година 166.666,66 16,66 16.666,66

h година 166.666,66 16,66 16.666,66

hg година 166.666,66 16,66 16.666,66

hgg година 166.666,66 16,66 16.666,66

4купно 166.666,66


Fодиња амортиза'иона стопа од 16^ у тре!ој и наредним годинама се

не рачуна на основу про'ењеног преосталог века употре#е средства, ве! на

следе!и начин: прво се израчунава тачан износ амортиза'ије који тре#а да се

до#ије у тре!ој и наредним годинама -ради се о износу од 16.666,66 3H$ >вај

износ мо*е да се израчуна на два начина: или да се садања вредност на

почетку тре!е године -/6.666,66 3H$ подели са преосталим #ројем година -/

година$ или да се садања вредност на почетку тре!е године -/6.666,66 3H$

помно*и са годињом амортиза'ионом стопом од 26^ -166 : / година$<

затим #и се годињи износ амортиза'ије -16.666,66 3H$ поделио са

на#авном вредно!у средства -166.666,66 3H$ чиме #и се до#ила годињаамортиза'иона стопа од 16^.

1/2




.G.F. ;ек употребе !коришAења"

10 \роење средстава са становита о#рачуна амортиза'ије настајењеговим:

1. кори!ењем,

2. технолоким застаревањем и

). &изичким старењем -и када се средство не користи оно мо*е гу#ити

од својих производних спосо#ности на пример, кородира, гумени

делови гу#е еластичност, итд.$.

%0 0ри утвривању века употре#е средства у привредном су#јекту узимају

се у о#зир следе!е чињени'е:

1. почетна очекивана употре#а средства у привредном су#јекту,2. очекивано &изичко троење које зависи од производних &актора, као

то су #рој смена у којима !е се средство користити, програм

поправки и одр*авања у привредном су#јекту и #рига о одр*авању

средстава док се не користи -на пример, конзервирање средстава$,

). техничко старење које проистиче из промена или по#ољања

производње или з#ог промене потра*ње на тр*иту за производом

или услугом за чије се стварање користи средство и

+. законска или слична ограничења у вези са кори!ењем средстава, као

то је, на пример, датум истека уговора о &инансијском лизингу.

,0 0ро'ењени преостали век употре#е средства про'ењује се посматрано од

61.61. године за коју се ври о#рачун амортиза'ије. >дреивање преосталог

века употре#е средства директно утиче на годиње амортиза'ионе стопе -ако

се оне користе за утвривање годињег износа амортиза'ије$. >не се

утврују на основу про'ењеног преосталог века употре#е -кори!ења$

средства у привредном су#јекту. Fодиња амортиза'иона стопа се до#ија из

следе!ег о#рас'а:

Kодишња

амортиза$ионастопа

L

>>

про$ењени преостали век употребе средства у

годинама

1/)




0"тандарди за одреивање про'ењеног преосталог века употре#е средства

не поставља захтеве да ту про'ену ради независни про&есионалнипро'ењивач. 0ро'ена века употре#е средства је ствар просуивања у

привредном су#јекту заснованог на његовом искуству са сличним

средствима.30(ек употре#е средства мо*е #ити кра!и од његовог економског века

трајања у случају да се привредни су#јект одлучује за њихову че!у замену

-на пример, продаје камионе након / година$, или након то је по основу

средства надокнадио планирани део улагања у њега. (ек употре#е мо*е #ити

кра!и од прво#итно про'ењеног и у случају да је доло до технолоких

промена или промена на тр*иту које смањују век употре#е средства, или

редовно одр*авање није #ило адекватно.

600реостали век употре#е неког средства у о#лику некретнине, постројења и

опреме тре#а у одрееним временским разма'има преиспитивати -на пример,

на сваки датум биланса$, па ако се очекивања знатно разликују од

претходних про'ена, износ амортиза'ије за теку!и и #уду!е периоде тре#а

ускладити. (ек употре#е средства мо*е #ити ду*и од прво#итно про'ењеног

ако су ураени значајни радови на средству којим му је проду*ен век трајања

или привредни су#јект нема материјалних могу!ности да изври замену

средства

4 складу са М<% <а)уноводствене политике, промене ра)уноводствених

про$ена и грешке промена про'ењеног века употре#е средства се не сматра

променом рачуноводствене политике, ве! променом рачуноводственепро'ене и примењује се проспективно за тај и #уду!е о#рачунске периоде.

804 вези са про'ењеним веком употре#е средства веома је значајно и следе!е

питање: #а ли се преостали век употре%е утвр&ује понаосо% за свако

сре#ство -и на основу тога да ли свако средство има своју стопу за о#рачун

амортиза'ије$, или се то утврује на нивоу одреених група на пример,

једна стопа отписа за све камионе које предузеAе поседује, итд.

4 "тандардима је наведено је да се износ који се амортизује ало'ира на

систематској основи у току века кори!ења средства. >чито је да је овај

захтев "тандарда написан у једнини и да стога привре#ни су%јект за свако

своје зна!ајно сре#ство понаосо% проце$ује век употре%е како %и наоснову $ега о#ре#ио го#иш$у амортизациону стопу за то сре#ство.

1/+




"леде!им примером мо*е се поткрепити тврдња да ли се век употре#е

утврује понаосо# за свако значајно средство:

Примјер @:

ПредузеAе је купило два потпуно иста камиона. Mедина разлика је у

каросерији: један је кипер !слу+и за превоз растреситог материјала и

користиAе га у руднику за превоз јаловине" а други је санду)ар !слу+иAе за

превоз намештаја, јер се предузеAе бави продајом намештаја на мало".

Политика предузеAа у вези са коришAењем возила је да се користе док

могу да трају.

8бог услова у којима Aе се користити камиони: први се скоро никада неAе

користити на асфалту, увек Aе бити максимално оптереAен теретом, адруги Aе превозити лаган терет !намештај", коришAењем Aе се разли)ито

хабати. 8бог тога Aе први камион трајати знатно краAе од другог, па је

нормално да његова годишња амортиза$иона стопа буде веAа од стопе за

други камион.

Hеутим, када #и привредни су#јект приступио доследној примени

оваквог захтева "тандарда -да се за свако средство понаосо# утврује

преостали век употре#е$ настао #и огроман посао за привредне су#јекте,

про'енитеље и рачуноводства привредних су#јеката, јер је честа ситуа'ија да

привредни су#јекти имају велики #рој средстава, нарочито кан'еларијске

опреме. %а #и се из#егао велики посао, који са једне стране кота, а са друге

стране дуго траје, па мо*е успорити рачуноводство у састављању

&инансијских изветаја и не доприноси пуно пове!ању квалитета

&инансијских изветаја, тре#а применити правила LзначајностиL и

LекономичностиL при из#ору рачуноводствене политике. 7аиме, према М<%

<а)уноводствене политике, промене ра)уноводствених про$ена и грешке

11 <ади илустра$ије у каквим тешким условима ради камион у руднику мо+е се навести заним&ив

догађај који се стварно десио: Представни$и руске фабрике у којој је камион произведен обилазеAи

своје камионе по свету, како би у непосредном контакту са корисни$има )ули њихове примедбе и

предлоге, обишли су у руднику и камион из ове при)е. акон обав&еног слу+беног дела разговора,

са воза)ем је настав&ен неформалан разговор. % обзиром да их је сурови предео у руднику и јака зима која је тада владала подсетила на њихов %ибир, у којем су се за тако тешке послове некада

анга+овали робијаши, онако неупуAени у ситуа$ију у окру+ењу у које су дошли, питали су воза)а:

NB на колико година робије сте осуђениON .

1//




примена неке рачуноводствене политике утврене на основу "тандарда или

\умачења није о#авезна ако је е&екат њене примене #езначајанfне#итан наквалитет &инансијских изветаја.

0рема томе, код средстава као то је на пример кан'еларијски наметај,

која су с једне стране нај#ројнија, а са друге стране релативно мало учествују

у укупној вредности средстава привредног су#јекта мо*е се применити

правило LзначајностиL при из#ору рачуноводствене политике, тј. за њих се

мо*е утврдити једна просечна годиња амортиза'иона стопа -#ез о#зира

то у оквиру њих има средстава која !е се ду*е или кра!е користити$. \име

се не!е угрозити квалитет &инансијских изветаја привредног су#јекта.

0ривредни су#јект одреује својом рачуноводственом политиком за које !е

се групе средстава применити правило да се годиња амортиза'иона стопа

утврује на нивоу групе, јер се не ради о значајним ставкама. Zо једном

напомињемо да је предуслов за овакво поступање да се посматрано са

становита укупне вредности средстава привредног су#јекта за која се

о#рачунава амортиза'ија не ради о материјално значајним ставкама, тј. да је

уче!е укупне књиговодствене вредности тих средстава у укупној

књиговодственој вредности средстава за који се ври о#рачун амортиза'ије

релативно мало.

.G.?. Методе обра)уна амортиза$ије

10 %тандард дозвољава привредним су#јектима да за о#рачунамортиза'ије користе следе!е методе:

методу пропор$ионалног !линеарног" отписивања,

методу дегресивног отписивања и

методу функ$ионалног отписивања.

%0 ;з#ор методе ври сам привредни су#јект, с тим да кори!ена

метода за о#рачун амортиза'ије неког средства тре#а да одговара о#иму

економских користи које се до#ијају од средства. 4 случају да се то не мо*е

реално утврдити, то је најче!е случај, примењује се метода

пропор$ионалног или метода дегресивног отписивања.

,0 "тандарди не захтевају да се за сва средства за која се амортиза'ија

о#рачунава примењује исти метод за о#рачун амортиза'ије на пример, за

једну маину се мо*е применити метода пропор$ионалног отписивања, за

1/




другу метода дегресивног отписивања а за тре!у метода функ$ионалног

отписивања. \ре#а иза#рати ону методу чијом #и се применом о#ез#едионајреалнији о#рачун амортиза'ије.

0 Hетоде амортиза'ије које се примењују тре#а преиспитивати у

редовним временским разма'има и ако постоји знатна промена очекиваног

о#има економских користи од средстава, тре#а методу променити како #и

реалније одра*авала очекивне промене о#има економских користи. 7а

пример, ако се на маину угради #ројач произведених комада постоји

оправдање да се са методе пропор$ионалног отписивања прее на методу

функ$ионалног отписивања Eко је таква промена методе амортиза'ије

ну*на, тре%а је о%ра!унати као промену ра!уново#ствене процене, а износ

амортиза'ије за теку!и и #уду!е о#рачунске периоде тре#а ускладити -дакле,

не #и се врило никакво ретроактивно прилагоавање$.

4 наставку се даје приказ метода за о#рачунавање амортиза'ије

средстава, где се полази од претпоставке да средства немају остатак

вредности.

.G.?.. Метода пропор$ионалног отписивања !праволинијска метода"

10 Метода пропор$ионалног отписивања је, рачунски посматрано,

најједноставнија метода. >на полази од претпоставке да се средства током свогпро'ењеног века употре#е равномерно трое, па и износи о#рачунате

амортиза'ије тре#а да #уду исти у свим о#рачунским периодима током века

њихове употре#е. 0одразумева се да !е се разлике појавити у почетном и у

крајњем о#рачунском периоду кори!ења средства, јер се у тим периодима

о#рачун, углавном, не!е употре#љавати 'еле године, тј. 'елог о#рачунског

периода. 7а пример, за средство купљено у јануару о#рачун !е се у тој, првој,

години урадити за 11 месе'и12. Eко се средство у некој наредној години

расходује у новем#ру о#рачун амортиза'ије !е се у тој години урадити за 11

месе'и.

12 аравно, под претпоставком да Aе се обра)ун амортиза$ије радити од првог дана наредног

месе$а од став&ања средства у употребу, што Aе се подразумевати и у наредним примерима.

1/




%0 (е! је речено да се годиња амортиза'иона стопа -стопа која ва*и за пуну

годину кори!ења$ израчунава се по следе!ем о#рас'у:

Kодишња

амортиза$иона

стопа

L>>

про$ењени преостали век употребе средства у

годинама

4место годиње амортиза'ионе стопе мо*е се одмах израчунати годињи износ

амортиза'ије по о#рас'у:

Kодишњи износамортиза$ије

L 6рошак набавке C остатак вредностипро$ењени преостали век употребе средства у

годинама

Примјер 3 :

ПредузеAе је купило машину за производњу свети&ки за износ од ?>.>>>,>>

#М. 8а трошкове монта+е пристигла је фактура на износ од .>>>,>> #М.

Машина је пуштена у употребу.

а основу овог примера набавке опреме прави се обра)ун амортиза$ије и

даје пример књи+ења за прву годину. (одатни пода$и су да је машина

набав&ена у марту месе$у и да јој је про$ењени век употребе у предузеAу =године.

Kодишња стопа

амортиза$ијеL

>>L -F,>>J

=

6абела: *бра)ун амортиза$ије опреме за свети&ке

Dрошак на%авке 5 основица за о%ра!ун амортизације E3F00000 9МF

Fодина Fодиња стопа

=рој пуних

месе'и

кори!ења

Eкумулирана

амортиза'ија"адања вредност

I -F,>>J E 11.G1),6

6/1.1GG,66

1/G




II -F,>>J - 1/./6,6

6

)/.+)G,66

III -F,>>J - 1/./6,6

61.GG,66

IP -F,>>J - 1/./6,6

6).)G ,66

P -F,>>J ).)G,6

6

9к#(но B8 E3F00000

Напомена: 9знос амортиза$ије се добија тако што се годишња стопа

амортиза$ије прво помно+и са бројем месе$и коришAења, затим се подели са- !месе$и у години" и на крају помно+и са основи$ом !набавном вредношAу".

3њи*ење у првој години #и #ило:


&ед. рој ра'#на О(ис (ромјене И)нос


1. /+66 \рокови амортиза'ије 11.G1),66

622 ;справка вредности

постројења и опреме

11.G1),66

8а трошкове амортиз.

3њи*ење у наредним годинама кори!ења опреме је слично књи*ењу у

првој години.

.G.?.-. Метода дегресивног отиписивања

10 Метода дегресивног отписивања је, рачунски посматрано, компликованија

од претходно приказане. >ва метода полази од претпоставке да се средства не

трое равномерно током свог про'ењеног века употре#е, тј. да се у почетномпериоду трое највие -када стварају и највие економских користи$, да #и са

протеком времена опадао њихов радни учинак.

1/




%00остоји вие варијанти методе дегресивног отписивања. 7ајче!е

коритене методе су:аQ метода аритмети)коCдегресивног отписивања и

б f метода геометријскоCдегресивног отписивања.

а; Мето#а аритемети!ко5#егресивног отписива$а (мето#а з%ира %роја

го#ина

103од ове варијанте методе дегресивног отписивања износи о#рачунате

амортиза'ије се равномерно -у истом износу износу дегресије$ смањују из

о#рачунског периода у о#рачунски период. \о се пости*е тако то се годиња

амортиза'иона стопа сваке наредне године смањује, а основи'а је увек иста

књиговдствена вредност средства умањена за остатак вредности -ако га има$.

%00ри састављању о#рачуна отписа први корак је израчунавање износа

дегресије. >вај износ се рачуна по следе!ем о#рас'у:

2

$1- +=

нн

;% 9(

где је,

9( износ дегресије,

;% на#авна вредност средства,

н век употре#е средства.

Пример B:

Про$ењени век употребе машине у предузеAу је = године. 6рошак набавке је

?.>>>,>> #М.

)662

$1+-+

)666==

+ 9(

Dрошак на%авке 5 основица за о%ра!ун амортизације E3F00000 9МF

Fодина^ отписа

;знос

дегресије

0реостали #рој

година кори.Eмортиза'ија "адања вредност

I =>,>> ?.>>,>> = -F.->>,>> G.>>,>>

II >,>> ?.>>,>> .E>>,>> .E>>,>>

III ->,>> ?.>>,>> - -.?>>,>> ?.>>,>> IP >,>> ?.>>,>> ?.>>,>> >,>>

7купно E3F00000

16




Напомена: 9знос амортиза$ије се добија мно+ењем износа дегресије са бројем

година коришAења. %адашња вредност се добија одузимањем од претходнесадашње вредности износа амортиза$ије обра)унатог у тој години. 8а прву

годину то би било: ?.>>>,>> #М C -F.->>,>> #М.



&ед.

"р.


И)нос


1. /+66 \рокови амортиза'ије 2/.266,66

622 ;справка вредности постројења

и опреме

2/.266,66

8а трошкове амортиза$ије

>чито је да се применом ове методе до#ијају знатно ве!и износи амортиза'ије у

првим годинама употре#е средства. 4 приказу ове методе амортиза'ије поло се од

најједноставнијег примера да се средство употре#љава четири године и то од

почетка прве календарске до краја четврте календарске године. 4 пракси то углавном

није случај, јер се средства на#ављају и у току године, па је о#рачун много

компликованији. Iади пре'изности у израчунавању, уместо годињег износа

дегресије рачунао #и се месечни износ дегресије. \о се мо*е приказати на ве!

кори!еном примеру маине за производњу светиљки:

11




6абела: *бра)ун амортиза$ије машине за производњу свети&ки

Dрошак на%авке 5 основица за о%ра!ун амортизације E3F00000 9М

Fодина;знос

дегресије

0реостали

#рој месе'и

кори!ења

Eмортиза'ија"адања

вредностза месе' за годину

I

/),/1+2 +G 2./1,+)

%1.%1%:

6.+2G,/

/),/1+2 + 2./1,G /.16,1

/),/1+2 + 2.++,2 //.++,+)

/),/1+2 +/ 2.+16,1 /).6)/,1

/),/1+2 ++ 2.)/,1+ /6.G,/

/),/1+2 +) 2.)6),/ +G.)/,66

/),/1+2 +2 2.2/6,66 +.12/,66/),/1+2 +1 2.1,+) +).2G,/

/),/1+2 +6 2.1+2,G +1.G/,1

II

/),/1+2 ) 2.6G,2

%1.3,381

).,+)

/),/1+2 )G 2.6)/,1 ).6,1

/),/1+2 ) 1.G2,1+ )/.G,/

/),/1+2 ) 1.2G,/ ))./6,66

/),/1+2 )/ 1.G/,66 )1.G/,66

/),/1+2 )+ 1.G21,+) )6.6/),/

/),/1+2 )) 1.,G 2G.2G/,1

/),/1+2 )2 1.1+,2 2./1,+)

/),/1+2 )1 1.6,1 2+.16,1

/),/1+2 )6 1.6,1+ 2).)6),/

/),/1+2 2 1.//),/ 21./6,66

/),/1+2 2G 1./66,66 26.2/6,66

III /),/1+2 2 1.++,+)

1,.;%1,

1G.G6),/

/),/1+2 2 1.)2,G 1.+16,1

/),/1+2 2/ 1.)),2 1.61,+)

/),/1+2 2+ 1.2G/,1 1+.G/,1

/),/1+2 2) 1.2)2,1+ 1).//),/

/),/1+2 22 1.1G,/ 12.)/,66

/),/1+2 21 1.12/,66 11.2/6,66/),/1+2 26 1.61,+) 16.1G,/

/),/1+2 1 1.61,G .16,1

12




/),/1+2 1G +,2 G.1,+)

/),/1+2 1 16,1 .2G/,1/),/1+2 1 G/,1+ .+2G,/

Fодина;знос

дегресије

0реостали#рој месе'и

кори!ења

Eмортиза'ија"адања

вредностза месе' за годину

IP

/),/1+2 1/ G6),/

6.1<81

/.2/,66

/),/1+2 1+ /6,66 +.G/,66

/),/1+2 1) ,+) +.1G,/

/),/1+2 12 +2,G )./)/,1

/),/1+2 11 /G,2 2.+,+)

/),/1+2 16 /)/,1 2.+16,1

/),/1+2 +G2,1+ 1.2G,/

/),/1+2 G +2G,/ 1./66,66

/),/1+2 )/,66 1.12/,66

/),/1+2 )21,+) G6),/

/),/1+2 / 2,G /)/1

/),/1+2 + 21+2 )21,+)

P

/),/1+2 ) 161

,%1,

16,1

/),/1+2 2 161+ /),/

/),/1+2 1 /)/

7купно E3F00000 E3F00000

"= Мето#а геометријско5#егресивног отписива$а

1)




3од ове варијанте методе дегресивног отписивања износи о#рачунате

амортиза'ије се не смањују равномерно из једног о#рачунског периода у други,односно износ дегресије није исти из периода у период. \о се пости*е тако то

је стопа отписа иста током периода отписивања, али се основица на коју се

она приме$ује сма$ује. >во с тога то као основи'а слу*и садања вредност

умањена за остатак вредности -ако га има$.

Fодиња амортиза'иона стопа одреује се тако то се годиња

амортиза'иона стопа утврена на основу про'ењеног века употре#е средства

уве!ава. 4ве!ање мо*е да иде до 2, евентуално 2,/ пута, о чему привредни

су#јект самостално одлучује.

Пример C : 8а наведени пример користе се пода$и из Примера =, с тим да Aе у овом

примеру годишња амортиза$иона стопа бити F>J, тј. увеAање Aе бити - пута.

6абела: *бра)ун амортиза$ије машине за производњу свети&ки

Fодина Fодиња стопа=рој пуних месе'и

кори!ења

Eкумулирана


"адања вредност

-основи'а$

E3F00000

I /6,66666^ 2).2/,66 ).)/,66

II /6,66666^ 12 1.G,/6 1.G,/6

III 12 G./6,66 16.),/6

IP 12 G./6,66 2.1G,/6

P ) 2.1G,/6 6,66

4купно B8 E3F00000

Напомена: 9знос амортиза$ије у првој и другој години се добија тако што се

помно+и годишња амортиза$иона стопа са бројем месе$и коришAења у тој години,

затим се подели са - !месе$и у години" и на крају се помно+и са основи$ом, тј.

садашњом вредношAу на по)етку те године, односно садашњом вредношAу са краја

претходне године. 9знос амортиза$ије за треAу, )етврту и пету годину није тако ра)унат.

аиме, да се наставили са таквим ра)унањем, десиле би се следеAе две ствари:

1+




. износи амортиза$ије у треAој, )етвртој и петој години били би испод

износа који би се добили применом методе пропор$ионалног отписивања!у треAој години амортиза$ија би била E.=,GF #М., у )етвртој години

=.E-, #М., а у петој години -.G,F> #М." и

-. средство не би било отписано у петој календарској години његовог

коришAења.

8бог тога се примењује правило које нала+е да се од године од које би износ

амортиза$ије био ни+и него да се примењује метод пропор$ионалног отписивања,

преостали неотписани износ равномерно распоређује на преостали век употребе

средства.

H наведеном примеру преостало је било E.?G,F> #М !а преостало је и -G

месе$и коришAења средства", тако да би износ амортиза$ије у треAој и )етвртој

календарској години био .GF>,>> #М !E.?G,F> #М. х - мес. : -G мес.", а у петојкалендарској години -.G,F> #М. !E.?G,F> #М. х мес. : -G мес.".



&ед.

"р.


И)нос


1. /+66 \рокови амортиза'ије 2/.266,66


и опреме2/.266,66

5а трокове амортиза'ије

.G.?..7унк$ионални метод отписивања

7унк$ионални метод отписивања полази од претпоставке да износи

амортиза'ије тре#а да одговарају количини употре#е средстава. >вај метод се

мо*е применити само код средстава код којих је могу!е измерити њихов учинак

-#ило у #роју комада, сатима рада и сл.$.

5а сваки о#рачунски период се посе#но рачуна амортиза'иона стопа. 5а

израчунавање стопе отписа за конкретну годину неопходни су следе!и пода'и:

1. очекиван укупан учинак средства током његовог укупног векатрајања и

2. количина учинака које је средство остварило у о#рачунском периоду.

1/




Fодиња амортиза'ииона стопа се израчунава по следе!ем о#рас'у:

Kодишња


стопа

L*стварени у)инак х >>

Hкупан о)екивани у)инак средства

Kодишњи износ

амортиза$ијеL

годишња


стопа

х

основи$а !набавна

вредност умањена за

остатак вредности"

Пример E :

а основу Примера . потребно је направити обра)ун амортиза$ије по

методи функ$ионалног отписивања, с тим да се овај пример допуњава и

следеAим пода$има:. машина у свом веку употребе мо+е да произведе ?>.>>> комада

свети&ки

-. у првој години произведено је >.>>> комада свети&ки.

Kодишња


стопа

L>.>>> ком х >>

L ?,?GJ?>.>>> ком

9знос амортиза$ије за прву годину би се добио као производ годишње

амортиза$ине стопе и набавне вредности !у нашем примеру нема остатакавредности".

Kодишњи

износ

амортиза$ије

L ?.>>>,>> #М х ?,?GJ L >.F>>,>> #М.



&ед. "р. рој ра'#на О(ис (ромјене И)нос*#г. Потр. *#г#је Потра+.

1. /+66 \рокови амортиза'ије 16./66,66

1




&ед. "р. рој ра'#наО(ис (ромјене

И)нос



и опреме16./66,66

5а трокове амортиза'ије


2+G. 8та је амортиза'ија]

2+. 8та је количинска, а та 'еновна компонента амортиза'ије]

2/6. 4 којим евиден'ијама се књи*е трокови амортиза'ије]

2/1. 0ри о#рачуну амортиза'ије та тре#а знати]

2/2. 3оја основна средства не подле*у о#рачуну амортиза'ије]

2/). 8та је основи'а за о#рачун амортиза'ије и зато]

2/+. 3ад почиње отписивање основних средстава]

2//. 3ада се о#уставља отпис основних средстава]

2/. %о када се отписују основна средства]

2/. 8та је то век употре#е]

2/G. 3оје су технике о#рачуна амортиза'ије]

2/. 3оје су методе за отписивање основних средстава]

26. >#јаснити сутину методе дегресивног отписивања]

21. 3оје варијанте дегресивне методе постоје]

22. >#јаснити сутину методе &унк'ионалног отписивања]

2). >#јаснити методе за отписивање основних средстава]

2+. 7а основу које документа'ије се књи*е трокови амортиза'ије]

%. >АЛИ?2

%.1. Основна (итања

е"иниса$е: 0од залихама се подразумевају:

1. сре#ства која се на%авGају ра#и ре#овне про#аје током послова$а 5

зали'е ро%е: 5алихе ро#е спадају у о#ртна средства. "кре!е се па*ња да при

сврставању неког средства у ро#у -као једног од о#лика залиха$ није пресудан

његов &изички изглед, тј. његов век трајања. 7аиме, под ро#ом се могу

1




подразумевати и земљите и граевински о#јекти ако су на#ављени за даљу

продају<2. сре#ства која ре#овно настају у процесу произво#$е а уо#ичајено се

користе за:

даљу потроњу -употре#у$ у про'есу пословања зали'е не#овршене

произво#$е, које могу #ити у о#лику ствари или у о#лику недоврених

услуга и

продају током пословања зали'е готови' произво#а<

). сре#ства у о%лику материјала или #елова зали'а која се на%авGају ра#и

троше$а у процесу произво#$е или при пружа$у услуга залихе материјала,

резервних делова, ам#ала*е, ауто гума, ситног инвентара.

"коро свака од наведених група теку!их средстава при евиден'ији има некеспе'и&ичности. \е спе'и&ичности се испољавају или при евидентирању

пове!ања или при евидентирању смањења њиховог стања -о евиден'ији

недоврене производње, готових производа и #и!е касније говора$. "мањења

наведених о#ртних средстава услед троења #и!е о#раено приликом

о#разлагања трокова1).

Hатеријал је теку!е -о#ртно$ средство предузе!а у о#лику ствари. 0рема

улози коју има у про'есу пословања материјал се мо*е поделити на:

1. основни,

2. помо!ни и

). остали материјал.

1. 6сновни материјал чини главну супстан'у производа које предузе!е

производи. 4колико се ради о предметима који се узимају директно из природе

такав материјал се назива сировина<

2. Помо1ни материјал мо*е улазити у састав производа. >н пома*е да

производ задо#ије потре#ан о#лик, изглед, карактеристике, или да их сачува.

>сновни и помо!ни материјал чине материјал за израду<

). 6стали материјал чине потрони материјал који се монтира на

маине -#русне плоче, игле, #ургије, и сл.$, гориво и мазиво, резервни делови,

ситан инвентар -који се третира као залиха$, ауто гуме, кан'еларијски материјал,

1) #ао што Aе се из наставка видети, на овом месту неAемо обрадити евиден$ију робе !иако је и

она обртно средство у облику ствари", веA Aемо њену евиден$ију обрадити након обраде свих

промена карактеристи)них за једно производно предузеAе. 1G




средства за одр*авање чисто!е и др. 4 наставку !емо навеси та чини алат и

инвентар, повратну ам#ала*у и ауто гуме: алат и инвентар радна одела, радна о#у!а, алати -кљета, чеки!,

кључеви и сл.$<

повратна ам%алажа ради се о ам#ала*и која се не продаје при

продаји производа ве! се у договореном року вра!а продав'у: стаклене

&лае које се вра!ају, пластичне и дрвене носиљке -гај#е$, палете и

друга ам#ала*а коју купа' вра!а<

ауто гуме ради замене исха#аних -или оте!ених$ пнеуматика

уграују се на аутомо#иле, теретна возила, возила за превоз путника и

друга возила.

4ре#нова$е: 0очетно вредновање материјала ври се по троку куповине

-на#авној вредности$ или израде -'ени котања$. \и трокови о#ухватају све

трокове на#авке, трокове конверзије и друге -остале$ трокове који су

настали у вези са довоењем залиха на садању лока'ију и у садање стање.

Dрошкове на%авке чине:

1. Нето "актурна вре#ност у трокове на#авке укључује се нето

&актурна вредност а не #руто, јер се из трокова на#авке изузимају примљени

-до#ијени$ трговачки попусти, ра#ати и сличне ставке. Bко предузеAе улазни П(;

не мо+е да користи као одбитну ставку при обра)уну своје обавезе за П(;, онда

тај улазни П(; )ини саставни део набавне вредности набав&ене залихе . 4колико је &актурна вредност исказана у страној валути прерачун на дома!у валуту ври

се применом знавничног средњег курса< и

2. иректни зависни трошкови на%авке чине их трокови који су настали

а #или су неопходни за довоење залиха на њихово садање место и стање, с тим

да такви трокови нису ве! укључени у нето &актурну вредност на#ављених

залиха -ако је на пример превоз уговорен &ранко купа' трокови превоза се не

исказују као посе#на ставка калкула'ије на#авне 'ене, јер су ве! укључени у

&актурну вредност$. %иректне зависни трокове на#авке чине:

1f увозне да*#ине и друге таксе које се пла!ају приликом увоза ро#а,

материјала, резервних делова, алата и инвентара и других врста

залиха:

2f ову врсту директних зависних трокова на#авке чине:

'арине,

1




накнаде за услуге 'аринског органа,

сезонске 'арине, посе#не да*#ине -прелевмани$,

такса према маси увезене ро#е и друге административне таксе.

)f манипулативни трокови и трокови допреме, утовара, истовара,

итд,

+f трокови позајмљивања -камате и други трокови &инансирања$ ако

се предузе!е определило да примењује допутени алтернативни

поступак предвиен М<% - 6рошкови позајм&ивања и

/f други директни зависни трокови који се могу приписати на#ав'и,

као то су: посреднички трокови, педитерски трокови,

трокови пратње превоза спе'ијалних ро#а, трокови кала, растура,квара и лома у транспорту.

4 директне зависне трокове на#авке могу се укључити и

припадају!и трокови сопственог транспорта, укључују!и и

трокове утовара и истовара, највие до нивоа тр*ине 'ене такве

услуге.

4 директне зависне трокове на#авке не #и спадали трокови

складине слу*#е предузе!а, трокови на#авне слу*#е предузе!а,

дакле, опти трокови на#авке.

Aви#енције: [виден'ија вредносног стања и вредносних промена стањаматеријала -мисли се и на гориво и мазиво, резервне делове, ситан инвентар и

ауто гуме$ ври се у:

1. 4 главној к$изи евиден'ија се ври по врстама средстава и њиховим

на#авним вредностима, на за то прописаним рачунима. "врха овог

евидентирања је о#ез#еење података за састављање #иланса стања и

контролу стања аналитичке евиден'ије.

2. 4 аналити!ким еви#енцијама тих средстава евиден'ија се ври по

појединачним средствима и то по количини и вредности. 5а свако

средство отвара се посе#ан рачун -карти'а$ на коме се евидентирају,

углавном, следе!и пода'и: назив средства, количина, 'ена, вредност,

датум промене стања и др. >#ично се воде: аналитика материјала,

аналитика резервних делова, аналитика ситног инвентара на залихи итд.

"врха аналитичких евиден'ија је о#ез#еење података за:

16




вредновање утроака тих средстава и

о#ез#еење података за контролу рада рачунополагача.). 4 магацинској еви#енцији наведена средства се евидентирају по врсти и

количини, дакле #ез вредности, па се зато за ову врсту евиден'ије ка*е да

се не ради о књиговодственој евиден'ији. >ву евиден'ију за своје

потре#е користи мага'ионер рачунополагач.

Ра!уни: 4 контном оквиру, у оквиру класе -: 8алихе и стална средства и

средства обустав&еног пословања намењена продаји за евиден'ију ових

средстава предвиено је вие група рачуна:

> D 8алихе материјал,

D 8алихе недовршенепроизводње, полупроизвода и недовршених услуга- D 8алихе готових производа,,

D 8алихе робе,

= D %тална средства и средства обустав&еног пословања намењена

продаји,

F D (ати аванси.

4 оквиру ових рачуна де&инисани су посе#ни синтетички рачуни према

основама евидентирања појединих врста залиха. 3ако се потре#е за поузданим

евиден'ијама ове категорије имовине не могу задовољити на том нивоу

разчлањивања, то предузе!а у складу са својим потре#ама отварају посе#не

аналитичкерачине. 0осе#на потре#а за тим истакнута је код рачуна на којима се

о#ухватају сви елементи на#авне вредности.

4 оквиру групе рачуна > D 8алихе материјал, на посе#ном синтетичком

рачуну евидентира се алат и инвентар који је сврстан у залихе и третиран као

теку!а имовина ->= D Bлат и инвентар у употреби$.

4 наставку се на једном примеру рачуна из наведене групе мо*е о#јаснити

класи&ика'ију ових рачуна:

1. у питању је стварно отворен рачун -постоји у контном оквиру$<

2. ради се о рачуну стања и то средстава -теку!их$<

). Iачун припада групи активних рачуна<

+. мо*е се даље рачлањавати на четворо'и&рене рачуне или рачуне ни*ег

нивоа у складу са конкретним потре#ама, дакле, на њему се мо*еспроводити књи*ење<

/. рачун припада &инансијском књиговодству<

11




. рачун је саставни дио главне књиге<

. салдо на њему је променљив и на вие и на ни*е -није кумулативан рачун$<

G. када се залихе материјала евидентирају по стварној на#авној вредности у

питању је рачун са потпуним салдом нема корективног рачуна -у активу

#иланса стања LулазиL са 'елокупним износом свог салда$, сем у случају

када је изврено признавање о#езвреења.

. 5#ир дуговне стране овог рачуна показује з#ир почетног стања и свих

пове!ања од почетка године до посматраног тренутка.

16. 5#ир потра*не стране показује сва смањења од почетка пословне године

до посматраног тренутка.

Промјене: 0ромене на рачунима материјала, резервних делова, ситног

инвентара, аутогума и повратне ам#ала*е могу #ити у о#лику пове!ања и

смањења.

1. 0ове!ања су последи'а:

а$ на#авки -куповина$ пове!ава се и вредност и количина залиха,

#$ вра!ања из производње -или о#раде и дораде$ пове!ава се и вредност

и количина залиха,

в$ викова пове!ава се и вредност и количина залиха,

г$ понитавањем раније признатог о#езвреења залиха пове!ава се

вредност залиха<

2. "мањења су последи'а:а$ троења смањује се и вредност и количина на залихама,

#$ слања на о#раду и дораду смањује се и вредност и количина залиха,

в$ мањкова смањује се и вредност и количина залиха,

г$ признавањем о#езвреења залиха смањује се вредност залиха.

Kрафи)ки приказ књи+ења набавке материјала без употребе ра)уна >> би

изгледао:

+)2 %о#ављачи у земљи 161 Hатеријал у складиту

1

2

12




+2 Iазгр. зав. тр. на#авке 2+1 ? 0ословни рачун ? дом. вал.

) "6

2

Rегенда:

1 куповина материјала од до#ављача,

2 куповина материјала од до#ављача с тим да за директне зависне трокове

није примљена &актура до момента књи*ења на#авке материјала,

) приспе!е &актуре за директне зависне трокове на#авке,

окументација: 4 поступку на#авке, али и у поступку коритења појединих

категорија ове имовине значајна је документа'иона основа којој се у предузе!у

мора посветити значајна па*ња. >во тим прије то су промјене на овим

пози'ијама у току периода веома честе, а пози'ије #ројне. 7ајче!е се сусре!е

следе!а документа'ија:

а$ %окумента у вези са на#авком, као то су:

1. &актура и отпремни'а до#ављача,

2. документа'ија превозника,

). пријемни'а,+. 'аринска документа'ија,

/. комисијски записник са књи*ним одо#рењем или заду*ењем и др.

#$ %окумента у вези са троењем -коритењем$ као то су:

1. тре#овање,

2. повратни'а материјала, и др.

%.%. 9(рав4а'ка (итања ве)ана )а )а!и$е

3ада је у питању пра!ење залиха у основи се постављају три питања:

1. ;з#ор система воења залиха,2. ;з#ор система вредновања.

). ;з#ор метода утвривања вредности залиха и

1)




СИСТ2МИ

ВО@2AА

периодични

континуирани

М2ТО*2

9ТВ&@ИВАAА

В&2*НОСТИ

>АЛИ?А

спе'и&ична

инденти&ика'ија

просечна 'ијена

J;J>

c;J>

СИСТ2МИ

В&2*НОВАAА

- на#авна вредност

-'ијена котања$

\р*ина вредност

- ако је ни*а од

на#авне вредности$

Примена на'е!а с#'е4авања

на

На"авн# вредност ро"е рас(о!о+иве )а (родај#

одреује

На"авн# врједност (родате ро"е B крајње )а!и$е 0

7аведеним гра&ичким приказом сумиране су могу!ности из#ора метода и

система воења залиха које мена9мент има на располагању. Iазличите одлуке

имају за резултат и различито исказану нето до#ит, то се одра*ава како на

екстерну про'ену компаније од стране инвеститора и кредитора, тако и на

интерне про'ене успености пословања, #онусе и плате изврног руководног

кадра. " о#зиром да се ври ути'ај на до#ит, вредност залиха, такое, мо*е да

има значајан е&екат на износ пла!еног пореза на до#ит, а самим тим он се

одра*ава и на новчане токове предузе!а.

%.,. &а'#новодствено о"#$ватање )а!и$а материја!а

-... абавка материјала

1+




7а#авка материјала, која се рачуноводствено о#ухвата у оквиру групе рачуна > D 8алихе материјала евидентира се преко посе#ног рачуна на#авке

->> D *бра)ун набавке залиха материјала, резервних дијелова, алата и

инвентара$ како #и се на једном рачуну могли прикупити сви елементи на#авне

вриједности материјала. Eналитичка евиден'ија у оквиру овог рачуна

успоставља се у складу са конкретним потре#ама предузе!а.

Примјер :

1. 0римљена је &актура од до#ављача за на#ављени материјал за израду у

износу од /.666,66 3H -у износу &актуре садр*ан је 0%( у износу од G./),66

3H$. 5а трокове транспорта материјала примљена је &актура од до#ављача на

износ од .6G6,66 3H -у износу &актуре садр*ан је 0%( у износу од 1.62,66

3H$. 5алихе материјала су смјетене у складите гдје се воде по стварној

на#авној вриједности. >#авезе према до#ављачима измирене су дознаком са

пословног рачуна.

%. 0римљена је &актура од до#ављача за на#ављени материјал за израду у

износу од 26.666,66 3H -у износу &актуре садр*ан је 0%( у износу од 2.6,66

3H$. 0ревоз материјала је изврен сопственим камионом у износу од 1.666,66

3H. 4товар и истовар материјала су изврили радни'и предузе!а и вриједност

њиховог рада по радном налогу износи /66,66 3H -то је 'ијена која одговара

'ијенама таквих услуга на тр*иту$. 5алихе материјала су смјетене ускладите гдје се воде по стварној на#авној вриједности. >#авезе према

до#ављачима измирене су дознаком са пословног рачуна.

,. >д до#ављача је на#ављен материјал за израду у вриједности од

)6.666,66 3H. Jактура до#ављача за на#ављени материјал није примљена.

7акнадно је примљена &актура у којој је исказан и износ о#рачунатог 0%(а у

висини од +.)/ 3H. Hатеријал је смјетен у складите гдје се води по

на#авним 'ијенама.

. 0о &актури до#ављача #р. /. и наој пријемни'и #р. 1. примљено је

166 кг материјала за израду LL по &актурној 'ијени -#ез 0%($ од 6,66 3H за

кг. 0%( исказан у &актури о#рачунат је по стопи од 1^ и износи 1./)6,66 3H.5а превоз материјала није стигла &актура. eихов износ про'јењен је на 1.666,66

3H. 7акнадно је стигла &актура за превоз на износ од 1.266,66 3H у којој је

1/




о#рачунат 0%( у износу од 1+,66 3H. Hатеријал је смјетен у складите гдје

се води по на#авним 'ијенама. >#авезе према до#ављачима измирене судознаком са пословног рачуна.


&ед.

"р.


И)нос


1. 166 >#рачун на#авке материјала...... /6.+2,66

26 0%( у примљеним &актурама G./),66

+)21 %о#ављачи у земљи материјал /.666,66

8а куповину материјала

166 >#рачун на#авке материјала...... .6/1,66

26 0%( у примљеним &актурама 1.62,66

+)22 %о#ављачи у земљи превоз .6G6,66 8а превозу материјала

161 Hатеријал у складиту /.+G,66

166 >#рачун на#авке материјала...... /.+G,66

Материјал смјештен у складиште

+)21 %о#ављачи у земљи материјал /.666,66

+)22 %о#ављачи у земљи превоз .6G6,66

2+1 0ословни рачун ? дом. валута .6G6,66

8а измирене обавезе

2. 166 >#рачун на#авке материјала...... 1.6+,66


+)21 %о#ављачи у земљи материјал 26.666,66

8а куповину материјала166 >#рачун на#авке материјала...... 1.666,66

21 0риходи од активирања или

потроње учинака1.666,66

8а извршени превоз

166 >#рачун на#авке материјала...... /66,66

21 0риходи од активирања или

потроње учинака/66,66

8а утовар и истовар

161 Hатеријал у складиту 1G./+,66

166 >#рачун на#авке материјала...... 1G./+,66


+)21 %о#ављачи у земљи материјал 26.666,662+1 0ословни рачун ? дом. валута 26.666,66


). 166 >#рачун на#авке материјала...... )6.666,66

1




&ед.

"р.


И)нос


+)2 %о#ављачи у земљи ?

не&актурисани материјал)6.666,66

8а куповину нефактт. материјала

+)2

166

26

%о#ављачи у земљи ?

не&актурисани материјал

>#рачун на#авке материјала.....


)6.666,66

-+.)/$

+.)/

+)21 %о#ављачи у земљи материјал )6.666,66

8а приспјелу фактуру

161 Hатеријал у складиту 2/.+1,66

166 >#рачун на#авке материјала...... 2/.+1,66


+. 166 >#рачун на#авке материјала...... .666,6626 0%( у примљеним &актурама 1./)6,66

+)21 %о#ављачи у земљи материјал 16./)6,66

8а куповину материјала

166 >#рачун на#авке материјала...... 1.666,66

+2 Iазграничени зависни тр. на#ав. 1.666,66

8а обра)ун превоза

+2 Iазграничени зависни тр. на#ав. 1.666,66

26

166


>#рачун на#авке материјала......

1+,66

2,66

+)22 %о#ављачи у земљи превоз 1.266,66

8а прим&ену фактуру за превоз

161 Hатеријал у складиту 16.62,66166 >#рачун на#авке материјала...... 16.62,66


+)21 %о#ављачи у земљи материјал 16./)6,66

+)22 %о#ављачи у земљи превоз 1.266,66

2+1 0ословни рачун ? дом. валута 11.)6,66


апомене:

Промјена "р. ,5 0о пристизању &актуре од до#ављача могу!е је постојање три

ситуа'ије:

1




1. да износ приспјеле &актуре одговара висини о#авезе укалкулисане у на#авну

вриједност материјала оваква ситуа'ија не захјтева никакво додатнокњи*ење ни на рачуну материјала ни на рачуну трокова материјала<

2. да износ приспјеле &актуре #уде ве!и од износа о#авезе укалкулисане у

на#авну вриједност материјала. 4колико материјал није у меувремену

троен тре#ало #и кориговати његову на#авну вриједност -то је случај у

наведеном примјеру$. 4 случају да је материјал троен разлика се, ако је у

питању мањи износ мо*е прокњи*ити као пове!ање трокова материјала за

израду. 4 супротном тај износ #и тре#ало сразмјерно распоредити на залихе

и на трокове материјала за израду<

). да износ приспјеле &актуре #уде мањи од износа о#авезе укалкулисане у

на#авну вриједност материјала. 0оступање #и #ило слично као и у ситуа'ији

наведеној под редним #ројем 2.

Промјена "р. : <а)ун =E- C <азграни)ени зависни трошкови набавке је рачун са

пасивним карактером салда. "пада у тзв. пасивна временска разграничења.

3онкретно, наведеним рачуном се рјеава тренутни про#лем недостатка

књиговодственог документа за промјену у вези са зависним троковима на#авке

која је сигурно настала. 5а наведено књи*ење књиговодство испоставља налог за

књи*ење. 7а потра*ној страни овог рачуна књи*и се претпостављени износ

директних зависних трокова на#авке. 7а дуговној страни овог рачуна, по

пристизању одговарају!е документа'ије, књи*е се износи за затварање, како је

наведено у примјеру. Hеутим, на дуговној страни је могу!е кљи*ити и стварнонастали износ ових трокова, с тим да се разлика евидентира на сличан начин

као у претходном случају.

-..-. Материјал на обради и доради

Kесто се ука*е потре#а да се одреене количине материјала морају послати на

додатну припрему за коритење у производне сврхе, при чему карактер и степен

о#раде и дораде зависи од конкретних потре#а. 4 таквим ситуа'ијама материјал је

потре#но евидентирати на одговарају!им аналитичким рачунима, #уду!и да теактивности о#ично прати и &изичко кретање материјала. 4з то, јављају се додатни

трокови који су везани за ту о#раду и дораду.

1G




Примјер @ :

1. 7а основу уговора са до#ављачем послат му је материјал на о#раду. "тварна

на#авна вриједност послатог материјала је 26.666,66 3H.

%. Hатеријал је вра!ен са о#раде и дораде уз пријем &актуре од стране

до#ављача за изврене услуге дораде на износ од 2.)6,66 3H. 4 &актури је

о#рачунат и износ 0%( у висини од )+),66 3H. Hатеријал је вра!ен у складите.


&ед.

"р.


И)нос


1. 161 Hатеријал на о#ради и доради 26.666,66

161 Hатеријал у складиту 26.666,66

8а послати материјал на обраду

2. 161 Hатеријал на о#ради и доради 2.61,66

26 0%( у примљеним &актурама )+),66

+)2 %о#ављачи у земљи 2.)6,66

8а фактуру за обраду

2а. 161 Hатеријал у складиту 22.61,66

161 Hатеријал на о#ради и доради 22.61,66

8а приспели материјал

Напомена: 3оличине послатог и вра!еног материјала се не морају слагати, тј. то

зависи од технологије његове о#раде и уговорених услова. 0о повратку

материјала са о#раде предузе!е тре#а да одлучи да ли !е га евидентирати на истој

аналитичкој карти'и на којој га је евидентирало прије слања на о#раду или на

новој, јер се з#ог о#раде мо*е да ради о другој врсти материјала.

#онтролна питања

2/. 7а#ројати о#ртна средства у о#лику ствари.

2. 8та се подразумјева под ро#ом]

2. 3оја су то средства која настају редовно током про'еса пословања]2G. 5а које се намјене на#авља материјал, резервни дијелови, ам#ала*а, ауто

гуме и ситан инвентар]

1




2. %е&инисати материјал -та је, које су врсте и о#јаснити их$.

26. 8та чини стварну на#авну вриједност материјала]21. 4 којим евиден'ијама се воде залихе материјала]

22. 3оје податке пру*ају евиден'ије материјала]2). 3о су корисни'и података које пру*а евиден'ија материјала]

2+. 7а којим рачунима се евидентира материјал и у ком књиговодству]

2/. 3оје су карактеристике рачуна за евидентирање залиха материјала]

2. 3оје податке пру*а рачун > C Материјал у складишту -салдо, дуговна и

потра*на страна$]

2. 7авести промјене које утичу на вриједност и количину материјала.

2G. 3оја документа су потре#на за евидентирање промјена на материјалу]

%.. ПраCење нивоа )а!и$а

7иво залиха је веома ва*ан за сваку компанију. 4о#ичајени показатељи

који се користе у про'јењивању нивоа залиха су кое&и'ијент о#рта залиха и с

њим повезани просечан #рој дана везаности залиха.

9ое"ицијент о%рта зали'а показује колико се пута просјечне залихе

компаније продају у току једног о#рачунског периода. ;зрачунава се тако то се

на#авна вриједност продате ро#е подијели са просјечним залихама, при чему се

просјечне залихе могу израчунавати на различите начине. 4 условима ста#илне

вриједности залиха у току рачуноводственог периода просјечне залихе се могу

рачунати на следе!и начин:

Просје!не зали'е H По!етне зали'е < 9рај$е зали'е

@

4 случајевима да су промјене вриједности залиха у току рачуноводственог

периода значајније, просјечне залихе се могу израчунавати на основу података о

почетним залихама и крајњим залихама на крају сваког мјесе'а тако то се з#ир

тих вриједности дијели са 1) -#рој података који се користе$.

3ое&и'ијен о#рта залиха до#ије се из следе!е рела'ије:

9ое"ицијент о%рта зали'а H На%авна врије#ност про#ате ро%е

Просје!не зали'е

1G6




Просје!ан %рој #ана везаности зали'а показује просјечан #рој дана којису потре#ни да се продају просјечне залихе. 0росјечан #рој дана везаности

залиха се до#ије када се #рој дана у години подијели са кое&и'ијентом о#рта

залиха.

Просје!ан %рој #ана везива$а зали'а H ?рој #ана у го#ини (3EC

9ое"ицијент о%рта зали'а

Hноге компаније #ило трговачке или производне, настоје да редукују своје

залихе прилагоавају!и се Z;\1+ ! 5S3TU 3V W3XU $ пословном окру*ењу. 4 таквом

окру*ењу, умјесто да гомилају залихе, компаније координирају испоруке с

до#ављачима тако да ро#а -материјал$ сти*е тачно у вријеме када тре#а да #уде

кори!ена или продата. 7а тај начин се смањује износ новчаних средстава везан

у залихама као и трокови повезани са залихама.

%.3. Периоди'ни и контин#ирани систем воDења )а!и$а

-.F.. ;редновање залиха према периоди)ном систему вођења

залиха

4 складу са Hеународним рачуноводственим стандардима -gVY$ на#авнавриједност залиха тре#а да о#ухвати следе!е трокове: &актурну вриједност

умањену ка куповне попусте< транспортне трокове који укључују трокове

транзитног осигурања< ва*е!е порезе и таксе. \рокове наручивања, примања и

складитења који се такое укључују у на#авну вриједност залиха, у пракси је

изузетно теко ало'ирати на спе'и&ичне ставке залиха па се они сматрају

расходима о#рачунског периода, а не троковима залиха.

0олазе!и од претпоставке да 'ијене великог #роја ро#а варирају током

једног о#рачунског периода, неопходно је да се прихвати чињени'а о ре#осле#у

1+ I2D пословно окруже$е: %истем управ&ања залихама по којем компаније настоје да

реду$ирају ниво својих залиха тако што са добав&а)има усклађују своје набавке. <оба сти+е

управо онда када је потребна.

1G1




про#аје ставкиF >ва претпоставка се вие односи на ток на#авне вриједности

него на &изички ток залиха.\ермин Yток робеZ се односи на стварно &изичко кретање ро#а у

пословању предузе!а, а термин Yток набавне вриједностиZ се односи на

повезивање на#авне вриједности са њиховим претпостављеним током у

пословању предузе!а. 0ретпостављени ток на#авне вриједности мо*е али и не

мора да #уде исти као и стварни ток ро#е. 0ото је основни 'иљ вредновања

залиха про'јењивање до#ити, онда се некада и препоручује коритење

претпостављеног тока на#авне вредности.

Према перио#и!ном систему во&е$а зали'а само крај$е зали'е се

о%ра!унавају и вре#нујуF На%авна врије#ност про#ате ро%е се о#ре&ује

о#узима$ем на%авне врије#ности крај$и' зали'а о# на%авне врије#ности

ро%е расположиве за про#ајуF

Iачуновое, о#ично, вреднују залихе коритењем једне од следе!их

метода, при чему се свака заснива на различитим претпоставкама тока на#авне

вриједности:

• Hетода спе'и&ичне иденти&ика'ије<

• Hетода просјечне 'ијене<

• kgkl метода - 0рва улазна ? прва излазна $<

• mgkl метода - 0оследња улазна ? прва излазна $<

;з#ор методе зависи до природе пословања, &инансијских е&еката ових

метода и трокова њихове примјене.

2лустрација !етири мето#е кроз пример са реше$ем:

Потребно је извршити про$јену вриједности залиха примјеном све )етири

наведене методе по периоди)ном систему вођења залиха ако је дато следеAе

стање и промјене стања залиха:

По)етне залихе

Прва набавка

(руга набавка

Hтрошак

.>>> кг

=.>>> кг

-.>>> кг

F.>>> кг

по >,>> #МQкг

по -,>> #МQкг

по ,>> #МQкг

1G2




абавка

Hтрошак абавка

Hтрошак

.>>> кг

=.>>> кг-.>>> кг

-.>>> кг

по F,>> #МQкг

по =,>> #МQкг

<асполо+иво за продају .>>> кг.

а Мето# специ"и!не и#енти"икације

5а вредновање залиха Hетод спе'и&ичне иденти&ика'ије користи се у

случају да се једини'е крајњих залиха јављају из спе'и&ичних на#авки.

7ајче!е се користи за куповину и продају артикала са високим 'ијенама, као

то су аутомо#или, тека опрема и уметнички радови.

Hетод спе'и&ичне иденти&ика'ије има два недостатка:

1. 4 многим случајевима је теко пратити куповину и продају

појединачних ставки.

2. 3ада се предузе!е #ави ставкама које су идентичне природе али су

трокови њихове на#авке различити, одлучивање о томе која се ставка

продаје постаје предмет ар#итра*е< з#ог тога предузе!е мо*е да пове!а

или смањи до#ит #ирају!и да прода ставку чији су трокови вии fни*и.

Рјеше$е:

9Т&ОEАF НААВF2

4троак

4троак

4троак

/.666 кг

+.666 кг

2.666 кг

0очетне залихе

0рва на#авка

%руга на#авка

\ре!а на#авка

Kетврта на#авка

1.666 кг

+.666 кг

2.666 кг

).666 кг

2.666 кг

16.666 3H

+G.666 3H

2.666 3H

+/.666 3H

2G.666 3H

9к#(но 11.<<< кг 9к#(но 1%.<<< кг 138.<<< FМ

1G)




3рајње залихе де&инисане као залихе располо*иве за продају, које се до#ију

као разлика измеу почетног стања и свих на#авки са једне стране и утроених-продатих$ залиха са друге стране иденти&икују се појединачно по пзи'ијама.

% Мето# просје!не цене


4троак

4троак

4троак

/.666 кг

+.666 кг

2.666 кг






1.666 кг

+.666 кг

2.666 кг

).666 кг

2.666 кг

16.666 3H

+G.666 3H

2.666 3H

+/.666 3H

2G.666 3H

9к#(но 11.<<< кг 9к#(но 1%.<<< кг 138.<<< FМ

9зра)унавање просје)не $ијене:

C=F000 9М ;@F000 кг H 30J (3083B 9М ; кг

9зра)унавање крајњих залиха !располо+иве залихе":

@F000 кг K F000 кг H F000 кг

9зра)унавање вриједности крајњих залиха:

F000 кг ' 30J (3083B 9М ; кг H 3F083B0 9М

7а#авна вриједност продате ро#е -или утроеног материјала$ до#ија се као

разлика измеу вриједности укупно располо*ивих залиха -1/.666 3H$ ивриједности крајњих залиха -1).6G),+6 3H$:

C=F00000 9М K 3F083B0 9М H B3FJEE0 9М

;ста вриједност до#ије се као производ утроених количина у току периода и

просјечне 'ијене -евентуалне разлике настале су као последи'а заокру*ивања код

израчунавања просјечне 'ијене:

F000 кг ' 3083B 9М;кг H B3FJ=B0 9М

Hетода просјечне 'ијене настоји да изједначи е&екте пове!ања и смањења

на#авне вриједности, јер на вриједност крајњих залиха, израчунату према овој

методи, утичу све 'ијене пла!ене током године, као и вриједност почетних

1G+




залиха. 4 условима ста#илности 'ијена ова метода, која је иначе једноставна за

примјену, даје задовољавају!е тачне и поуздане податке о вриједностимакрајљих залиха и износу трокова.

в LMLN 5 мето#а

0римјена kgkl методе полази од вредновања крајњих залиха по

последњним троковима на#авке, односно укључивање прве -првих$ на#авне

вриједности у на#авну вриједност продате ро#е, односно трокове.


4троак

4троак4троак

/.666 кг

+.666 кг2.666 кг


0рва на#авка%руга на#авка



1.666 кг

+.666 кг2.666 кг

).666 кг

2.666 кг

16.666 3H

+G.666 3H2.666 3H

+/.666 3H

2G.666 3H

9к#(но 11.<<< кг 9к#(но 1%.<<< кг 138.<<< FМ

9зра)унавање коли)ине крајњих залиха:

@F000 кг K F000 кг H F000 кг


3ако се крајње залихе вреднују по последњим троковима на#авке, то се користи

'ијена последње -четврте$ на#авке #уду!и да је количина те на#авке ве!а одкрајњих залиха. %а је количина четврте на#авке #ила мања од крајњих залиха, тада

#и се крајње залихе вредновале на начин да се крајње залихе у количини четврте

на#авке вреднују по 'ијенама четврте на#авке, а преостала количина крајњих

залиха -изнад количине четврте на#авке$ вредновала #и се по 'ијенама тре!е

на#авке, и тд.

F000 кг O B 9М;кг H BF000 9М


разлика измеу вриједности укупно располо*ивих залиха -1/.666 3H$ и

вриједности крајњих залиха -1+.666 3H$:

C=F00000 9М K BF000 9М H B3F000 9М

1G/




Напомена: kgkl метода по периодичном систему воења залиха пове!ававриједност крајњих залиха а смањује на#авну вриједност продате ро#е

-трокова$ и на тај начин проузрокује пове!ање #руто до#ити у #илансу успјеха

у овом примјеру, #уду!и да се ро#а константно на#ављала по ве!им 'ијенама у

односу на почетну. 4з претпоставку да се ро#а на#ављала уз константно

смањење 'ијена, резултат #и у погледу вредновања крајњих залиха и трокова

#ио о#рнут.

г PMLN 5 мето#а

0римјена mgkl методе полази од вредновања залиха по најранијим

на#авним 'ијенама, при чему се на#авне вриједности последњих на#авки ро#е

укључују у трокове продате ро#е.


4троак

4троак

4троак

/.666 кг

+.666 кг

2.666 кг






1.666 кг

+.666 кг

2.666 кг

).666 кг

2.666 кг

16.666 3H

+G.666 3H

2.666 3H

+/.666 3H

2G.666 3H

9к#(но 11.<<< кг 9к#(но 1%.<<< кг 138.<<< FМ

9зра)унавање коли)ине крајњих залиха:

@F000 кг K F000 кг H F000 кг


3ако се крајње залихе вреднују по првим троковима на#авке, то се користи

'ијена првог улаза залиха -почетне залихе$ #уду!и да је количина те на#авке

-почетних залиха$ идентична крајњим залихама. %а је количина почетних залиха

#ила мања од крајњих залиха, тада #и се крајње залихе вредновале на начин да се

крајње залихе у количини почетних залиха вреднују по 'ијенама тих залиха, а

преостала количина крајњих залиха -изнад количине почетних залиха$ вредновала

#и се по 'ијенама прве на#авке, и тд.F000 кг O 9М;кг H F000 9М

1G





разлика измеу вриједности укупно располо*ивих залиха -1/.666 3H$ ивриједности крајњих залиха -11.666 3H$:

C=F00000 9М K F000 9М H BEF000 9М

Напомена: mgkl метода по периодичном систему воења залиха пове!ава

на#авну вриједност продате ро#е -трокова$ и на тај начин проузрокује смањење

#руто до#ити у #илансу успеха у овом примеру, #уду!и да је почетна вриједност

залиха #ила мања у односу на крајњу вредност. 4 условима о#рнутог кретања

'ијена -да се залихе на#ављају константно по ни*им 'ијенама$ резултат #и #ио

о#рнут.

-.F.-. ;редновање залиха према континуираном систему вођења

залиха

5а разлику од периодичног система воења залиха, код континуираног

-сталног$ система воења залиха води се стална евиден'ија количине и на#авне

'ијене ро#е онако како се деавају на#авке и продаје.

Према континуираном систему во&е$а зали'а на%авне врије#ности

про#ате ро%е се акумулирају како се про#аје о%авGају а на%авна врије#ност се

преноси са ра!уна зали'е на ра!ун на%авна врије#ност про#ате ро%еF

4рије#ност крај$и' зали'а пре#ставGа ста$е ра!уна али'еF

а Мето# специ"и!не и#енти"икације

(редновање залиха и на#авне вриједности продате ро#е кори!ењем

методе спе'и&ичне иденти&ика'ије по континуираном систему даје исти

резултат као и по периодичном систему, јер се на#авна вриједност продате ро#е и

крајњих залиха заснивају на троковима иденти&икованих продатих ставки и

ставки на складиту. 3онтинуирани систем воења залиха олакава кори!ење

методе спе'и&ичне иденти&ика'ије јер се води детаљна евиден'ија на#авке и

продаје.

% Мето# просје!не цијене

1G




5а приказивање ути'аја примјене појединих метода вредновања залиха и

на#авне вриједности продате ро#е -трокова$ код континуираног система пра!ењазалиха користе се исте полазне претпоставке као и код примјене периодичног

система пра!ења залиха. 3арактеристика ове методе јесте да се просјечна 'ијена

израчунава за сваки утроак у току периода из рела'ије:

Просје!на цијена утрошка H 4рије#ност ста$а зали'а

9оли!ина зали'а

4 наведеном примјеру просјечна 'ијена код првог утрока израчунава се из

односа вриједности стања залиха исказане у износу од G+.666 3H и количине

залиха на стању од .666 кг:

Просје!на цијена утрошка H 4рије#ност ста$а зали'а

9оли!ина зали'аH @00 9М ; кг

3ористе!и иста правила израчунавања просјечне 'ијене, вриједности на#авки и

утроака дате су у следе!ем приказу:




"тање

4троак"тање

7а#авка

"тање

4троак

"тање

7а#авка

"тање

4троак

9рај$е зали'е

1.666 кг по 16 3Hfкг

+.666 кг по 12 3Hfкг

2.666 кг по 1) 3Hfкг

.666 кг по 12 3Hfкг

/.666 кг по 1% 3Hfкг2.666 кг по 12 3Hfкг

).666 кг по 1/ 3Hfкг

/.666 кг по 1),G6 3Hfкг

+.666 кг по 1),G6 3Hfкг

1.666 кг по 1).G6 3Hfкг

2.666 кг по 1+ 3Hfкг

).666 кг по 1),) 3Hfкг

2.666 кг по 1),) 3Hfкг

1.<<< кг (о 1,:, FМ=кг

6.666 3H

//.266 3H

2.G6 3H

16.666 3H

+G.666 3H

2.666 3H

G+.666 3H

2+.666 3H

+/.666 3H

.666 3H

1).G66 3H

2G.666 3H

+1.G66 3H

1,.:< FМ

4 наведеном примјеру вриједност крајњих залиха се израчунава на основуколичине на крају периода и последње просјечне 'ијене која је коритена -у

примјеру последња просјечна 'ијена је 1),) 3Hfкг до#ијена код израчунавања

1GG




просјечне 'ијене за последњи утроак -+1.G66 3H f ).666 кг a 1),) 3Hfкг$.

(риједност утроака евидентирана је континуирано -6.666 3H, //.266 3H и2.G6 3H$ и износи 1+).66 3H. ;сти резултат се до#ије када се вриједност свих

на#авки у току периода, укључују!и и почетно стање -1/.666 3H$ умањи за

вриједност крајњих залиха -1).+6 3H$. [вентуалне разлике код оваквог начина

израчунавања могу се појавити као резултат заокру*ивања у поступку

израчунавања просјечних 'ијена.

в LMLN 5 мето#а

=уду!и да се код примјене ове методе код континуираног система пра!ења

залиха утроак вреднује према располо+ивим првим улазним вриједностима за

сваки утроак, то !е се у наведеном примјеру утрока од /.666 кг вредновати

тако то !е се прво вредновати утроак почетних залиха -1.666 кг по 16 3Hfкг$ а

преостале количине утроених залиха вреднују се по 'ијенама премо редоследу

на#авке -преосталих +.666 кг вреднује се по 'ијенама прве на#авке ? 12 3Hfкг$.




4троак -/.666 кг$

"тање\ре!а на#авка

4троак -+.666 кг$

"тање


4троак -2.666 кг$







2.666 кг по 1) 3Hfкг).666 кг по 1/ 3Hfкг


2.666 кг по 1/ 3Hfкг






16.666 3H

+G.666 3H

2.666 3H

)6.666 3H

1/.666 3H

1+.666 3H

16.666 3H

+G.666 3H

2.666 3H

2.666 3H+/.666 3H

1/.666 3H

2G.666 3H

1.<<< FМ

3рајње залихе вреднују се по последњим 'ијенама на#авки преосталих

залиха. 4 наведеном примјеру крајње залихе су 1.666 кг, то одговара висинипоследње на#авке и вреднују се по 1+ 3Hfкг. (риједност утроака евидентирана

је континуирано -16.666 3H и +G.666 3H, 2.6663H и )6.666 3H те 1/.666 3H и

1G




1+.666 3H$ и износи 1+).666 3H. ;сти резултат се до#ије када се вриједност свих

на#авки у току периода, укључују!и и почетно стање -1/.666 3H$ умањи завриједност крајњих залиха -1+.666 3H$.

г PMLN 5 мето#а

5а разлику од претходне методе, код mgkl ? метода утро'и се вреднују

према располо+ивим последњим улазним вриједностима за сваки утроак. 4

наведеном примјеру први утроак од /.666 кг вреднује се: за 2.666 кг по

вриједностима друге на#авке -1) 3Hfкг$, а преосталих ).666 кг по вриједностима

следе!е располо*иве последње на#авке -прва на#авка по 12 3Hfкг$. 7а овај

начин је, након првог утрока на залихама остало 1.666 кг од прве на#авке по 12

3Hfкг и почетне залихе 1.666 кг по 16 г.

3ако је прије наредног утрока уследила нова на#авка -).666 кг по 1/

3Hfкг$, то се други утроак од +.666 кг вреднује по располо*ивим последњим

улазним вриједностима -).666 кг по 1/ 3Hfкг то је последња на#авка, а

преосталих 1.666 кг по располо*ивим последњим улазним вриједностима

преосталим након првог утрока, а то значи по 12 3Hfкг то је након првог

утрока остало од прве на#авке.



%руга на#авка4троак -/.666 кг$

"тање


4троак -+.666 кг$

"тање


4троак -2.666 кг$




2.666 кг по 1) 3Hfкг2.666 кг по 1) 3Hfкг

).666 кг по 12 3Hfкг










2.666 3H

).666 3H

+/.666 3H

12.666 3H

2G.666 3H

16.666 3H

+G.666 3H

2.666 3H

16.666 3H

12.666 3H

+/.666 3H

16.666 3H

2G.666 3H

1<.<<< FМ

16




3рајње залихе вреднују се по првим 'ијенама на#авки преосталих залиха. 4

наведеном примјеру крајње залихе су 1.666 кг, то одговара висини почетногстања и вреднују се по 16 3Hfкг. (риједност утроака евидентирана је

континуирано -2.666 3H и ).666 3H, +/.6663H и 12.666 3H те 2G.666 3H$ и

износи 1+.666 3H. ;сти резултат се до#ије када се вриједност свих на#авки у

току периода, укључују!и и почетно стање -1/.666 3H$ умањи за вриједност

крајњих залиха -16.666 3H$.

-.F.. #арактеристике одабраних метода

7аведени системи пре!ења залиха -периодични и континуирани$ и методе

вредновања -просјечна 'ијена, kgkl и mgkl$ дају различите резултате -ријеткост

је да се до#ију исти резултати, осим у случајевима када су у току периода све

на#авке изврене по истим 'ијенама$. 0рема HI" 2 ? 5алиех -gV 2$ на#авна

вриједност, односно 'ијена котања утврује се примјеном kgkl метода или

метода пондерисаног просјечног трока. 0редузе!е користи исте методе за све

залихе које су сличне природе или које се користе у сличне сврхе. 3ада су у

питању залихе различите природе или употре#е мо*е да #уде оправдана

примјена различитих метода о#рачуна излазне вриједности залиха -02/$.

7а#авна вриједност, односно 'ијена котања залиха ставки које

уо#ичајено нису меусо#но замјењиве, као и до#ара и услуга које су произведене

и намјењене за конкретне пројекте, утврује се на основу јасне иденти&ика'ије

њихових појединачних трокова -0 2)$ то одговара примјени методаспе'и&ичне иденти&ика'ије.

4 наредном та#еларном приказу даје се преглед примјењивости појединих

метода у различитим земљама:

>2МGАHIH и!и

(росе'на енаJIH

Eустралија

3анада

%анскаJран'уска

eемачка

дозвољена

дозвољена

дозвољенадозвољена

дозвољена

није дозвољена

дозвољена

није дозвољенаније дозвољена

дозвољена

11




Zапан

8панија

8ведска

8вај'арска

(елика =ританија

"E%

дозвољена

дозвољена

дозвољена

дозвољена

дозвољена

дозвољена

дозвољена

дозвољена




дозвољена

"вака од ових метода вредновања залиха је, у прин'ипу, прихватљива за

кори!ење приликом израде &инансијских извјетаја, али ниједна од њих се не

мо*е сматрати савреном. 7а основу приказаних примјера, mgkl метода

нај#оље одговара #илансу успјеха јер суочава приходе и теку!е на#авне

вриједности продате ро#е. Eли ова метода није нај#оља мјера вриједности залиха

у теку!ем #илансу стања, посе#но у случају ду*ег периода пове!ања илисмањења 'ијена. kgkl метода, с друге стране, нај#оље одговара #илансу стања

јер су крајње залихе нај#ли*е теку!ој вриједности и з#ог тога се до#ија

реалистичнији преглед теку!их &инансијских средстава предузе!а.

>сновно питање код из#ора одговарају!е методе јесте однос измеу

вриједности крајњих залиха које су пози'ија #иланса стања и износа утроених

залиха који представња пози'ију #иланса успјеха #ило као на#авна вриједност

продате ро#е -код трговачких предузе!а$ или као 'ијена котања -код

производње и услуга$. >во питање јо вие до#ија на значају у условима

неста#илности 'ијена по којима се на#авке вре.

%.6. Примјена JKL (рави!а

4 претходном излагању назначено је да се залихе воде по на#авној

вриједности. Hеутим, ако тр*ина вриједност залиха падне испод њихове

на#авне вриједности -&изичким унитењем, застарјевањем или падом 'ијене$,

долази до гу#итака из тог основа. >вај гу#итак се мо*е признати смањивањем

вриједности залиха на њихову тр*ину -&ер$ вриједност. 2зраз Q"ер

врије#ностR озна!ава износ за који се сре#ство може ратмјенити или

о%авеза измирити изме&у упознати' воGни' страна у оквиру независне

трансакције (П K E. 0рема 0 ? , залихе се одмјеравају од следе!е двијевриједности: набавној вриједности, односно $ијени коштања или нето

остваривој вриједности. Dермин Qнето остварива врије#ностR се #е"инише

12




као Qпроцје$ена цијена про#аје у оквиру ре#овног послова$а ума$ена за

процје$ене трошкове #оврше$а и процје$ене трошкове неоп'о#не за реализацију про#ајеR (П K EF (редновање залиха по набавној вриједности,

односно $ијени коштања или нето остваривој вриједности у зависности која је

ни*а, познато је као mYM правило.

0остоје три основне методе вредновања залиха по mYM правилу:

а$ метода ставка по ставка<

#$ метода основних категорија и

в$ метода укупних залиха.

а Мето#а QСтавка по ставкаR

3од ове методе на#авна и тр*ина вриједност се упореују за сваку ставку

залиха појединачно. "вака појединачна ставка се вреднује по својој ни*ој

вриједности од наведених.

Примјер :

0редузе!е распола*е са двије основне категорије залиха за које су

количина, на#авна вриједност по једини'и и тр*ина -нето остварива$вриједност по једини'и исказани на следе!и начин:

Позиција 9оли!ина

(у кгF

На%авна

врије#ност по кгF

Dржишна


9атегорија :

"тавка 1.1.

"тавка 1.2.

"тавка 1.).

"тавка 1.+.

9атегорија @:"тавка 2.1.

"тавка 2.2.

)/6

)66

2/6

)66

266

1/6

1,+G

2,)

1,2

1,/

1,GG

),6/

1,+

2,+6

1,)

1,)

1,G/

),66

1)




"тавка 2.).

"тавка 2.+.

)/6

266

+,6/

2,G

+,16

2,

5а наведени примјер потре#но је изврити вредновање залиха примјеном

mYM правила методом [[ставка по ставкаRR, и о#јаснити до#ијени резултат.

Рјеше$е:


(у кг

На%авна

врије#ност

(по кг

Dржишна

врије#ност

(по кг

Нижа

врије#ност

(укупно у 9М

9атегорија :"тавка 1.1.

"тавка 1.2.

"тавка 1.).

"тавка 1.+.

43407>:

9атегорија @:

"тавка 2.1.

"тавка 2.2.

"тавка 2.).

"тавка 2.+.

43407>:

)/6

)66

2/6

)66

266

1/6

)/6

266

B8

@3J

1,2

1,/

1,GG

),6/

B0C

@J8

1,+

2,+6

E3

J3

8C

300

+,16

2,

/1G,66

1,66

+6,/6

/,66

2.221,/6

)6,66

+/6,66

1.+1,/6

/,66

).G)),/6

7купна врије#ност зали'а: CF0CCC0

3ористе!и податке за "тавку 1.1. код које је на#авна вриједност по једини'и

1,+G 3H, а тр*ина -нето остварива$ вриједност 1,+ 3H по једини'и, вредновање

се ври користе!и ни*у вриједност -'ијена по једини'и$ и дату количину -1,+G

3Hfкг х )/6 кг$, на који начин се до#ије вриједност залиха ове пози'ије од /1G,66

3H. %а је вредновање врено по тр*иној вриједности, залихе #и за ову пози'ију

#иле исказане у износу од /21,/6 3H. >вај поступак се проводи појединачно за

сваку пози'ију -ставку$ залиха.4купна вриједност залиха до#ије се као з#ир утврених појединачних ни*их

вриједности пози'ија -ставки$.

1+




% Мето# основни' категорија

Hетода основних категорија представља упореивање укупне на#авне и

укупне тр*ине вриједности за сваку категорију ставки, након чега се свака

категорија вреднује по ни*ем износу.

Примјер :


количина, на#авна вриједност по једини'и и тр*ина -нето остварива$

вриједност по једини'и исказани на следе!и начин:


(у кгF

На%авна

врије#ност по

кгF

Dржишна



"тавка 1.1.

"тавка 1.2.

"тавка 1.).


"тавка 2.1.

"тавка 2.2.

"тавка 2.).

"тавка 2.+.

266

)/6

)66

+66

2/6

1/6

)66

1,/6

2,+1

1,6

),26

1,26

+,)6

2,G6

1,/

2,)6

1,G

),21

1,)6

+,)/

2,6


mYM правила методом Yосновних категоријаZ, и о#јаснити до#ијени резултат.

Рјеше$е:

1/




Позиција 9олF

Sијена по

је#иници 4рије#ност Нижа

врије#ност Н4 D4 Н4 D4


"тавка 1.1.

"тавка 1.2.

"тавка 1.).

43407>:


"тавка 2.1."тавка 2.2.

"тавка 2.).

"тавка 2.+.

4 43407>:

266

)/6

)66

+662/6

1/6

)66

1,/6

2,+1

1,6

),261,26

+,)6

2,G6

1,/

2,)6

1,G

),211,)6

+,)/

2,6

)66,66

G+),/6

/6,66

1.1),/6

1.2G6,66 )66,66

+/,66

G+6,66

3F0EC00

))6,66

G6/,66

/,66

F=0@00

1.2G+,66 )2/,66

/2,/6

G16,66

).61,/6

F=0@00

3F0EC00

7купна врије#ност зали'а: BF=E=00

3од примјене наведеног метода вредновања залиха за сваку ставку сваке

категорије залиха се утврује на#авна вриједност -7($ и тр*ина, односно нето

остварива вриједност -\($. 7аведене вриједности се сумирају по ставкама на

нивоу категорија, на коме се нивоу #ира ни*а вриједност на основу које се залихевреднују.

в Мето# укупни' зали'а

Hетода укупних залиха представља упореивање укупне на#авне и укупне

тр*ине вриједности на нивоу укупних залиха, након чега се #ира ни*а

вриједност за вредновање залиха.

Примјер :

1





количина, на#авна вриједност по једини'и и тр*ина -нето остварива$вриједност по једини'и исказани на следе!и начин:


(у кгF

На%авна

врије#ност по

кгF

Dржишна



"тавка 1.1.

"тавка 1.2.

"тавка 1.).

9атегорија @:"тавка 2.1.

"тавка 2.2.

"тавка 2.).

"тавка 2.+.

266

)/6

)66

+66

2/6

1/6

)66

1,/6

2,+1

1,6

),26

1,26

+,)6

2,G6

1,/

2,)6

1,G

),21

1,)6

+,)/

2,6


mYM правила методом Yукупних залихаZ, и о#јаснити до#ијени резултат.

Рјеше$е:

Позиција 9олF

Sијена по

је#иници 4рије#ност Нижа

врије#ност Н4 D4 Н4 D4


"тавка 1.1.

"тавка 1.2.

"тавка 1.).

43407>:


"тавка 2.1."тавка 2.2.

"тавка 2.).

266

)/6

)66

+662/6

1/6

1,/6

2,+1

1,6

),261,26

+,)6

1,/

2,)6

1,G

),211,)6

+,)/

)66,66

G+),/6

/6,66

1.1),/6

1.2G6,66 )66,66

+/,66

))6,66

G6/,66

/,66

1.62,66

1.2G+,66 )2/,66

/2,/6

1




"тавка 2.+.

4 43407>:

)66 2,G6 2,6 G+6,66

).6/,66

G16,66

).61,/643407>: +.G,/6 BF==3C0

7купна врије#ност зали'а: BF==3C0

%.8. Пројена вриједности крајњи$ )а!и$а

4 сврху про'јене вриједности крајњих залиха у пракси најче!е кори!ене

методе су:

• Малопродајна метода

• Метода бруто мар+е

а Малопро#ајна мето#а

Hетода про'јењивања вриједности крајњих залиха која се користи у

малопродајним предузе!има, јесте метода по којој се малопродајна вриједност

залиха умањује за кое&и'ијент који се израчунава као на#авна

'ијенаfмалопродајна вриједност. >на, заправо, представља конверзију

малопродајне вриједности залиха на на#авну вриједност.

Iазлози њене употре#е првенствено се заснивају на захтјевима мена9ера да

се &инансијски извјетаји припремају у кра!им временским периодима -једном

мјесечно, на примјер$. 3ако је &изичко пре#ројавање залиха дуготрајан и скуппро'ес, умјесто њега се користи малопродајна метода да #и се про'јенила

вриједност располо*ивих залиха. %руго, пото ро#а у малопродајним о#јектима

о#ично има наљепни'у с 'ијеном и универзалну и&ру производа, уо#ичајено је

да се изври &изичко инвентарисање по продајној 'ијени из ових наљепни'а и

и&ара. >ва метода се, првенствено користи:1/

1. за про'јену залиха када су малопродајне 'ијене једини доступни

пода'и који се могу прихватити,

%. за про'јену залиха измеу два пописа залиха и

,. за утвривање је ли вриједност залиха на крају раздо#ља разумна.

1/ \]XU^ _]^`3V 3 1aS/3, Yb3V]V^35̂ c0 a]dSV0e01^We0 IZ fae0 3g1]V5U, faUe01: b]hUa i

j/0Xh3k f4S^, ^Wa.-G.

1G




3од примјене малопродајне методе залихе се на почетку периода исказују по

на#авној вриједности и малопродајној вриједности то се мо*е приказати следе!им рела'ијама:

По!етне зали'е по

на%авној цијени<

нето врије#ност на%авки

у току перио#а по

на%авној врије#ности

H расположиве зали'е по


односно:

По!етне зали'е по

малопро#ајној цијени<

нето врије#ност на%авки

у току перио#а по

малопро#ајнојврије#ности

H

расположиве зали'е по

малопро#ајној

врије#ности

>днос измеу на#авне вриједности и малопродајне вриједности мо*е се

приказати као про'енат на следе!и начин:

Расположиве зали'е по на%авној


Расположиве зали'е по малопро#ајној


H Процентуално у!еш1е на%авне

врије#ности у при'о#има о# про#аје

;зрачунавање про'јењене на#авне вриједности залиха на крају периода ради

се тако да се, прво, утврди малопродајкна вриједност залиха одузимањем прихода

од малопродаје од залиха располо*ивих за малопродају, и друго, да се израчунато

про'ентуално уче!е на#авне вриједности у приходима од продаје примјени на

малопродајну вриједност залиха, то се мо*е представити следе!ом рела'ијом:

4рије#ност зали'а по

малопро#ајној цијени

' Процентуално у!еш1е

на%авне врије#ности у

при'о#има о# про#аје

H 9рај$е зали'е по


Примјер:

1




;зврити про'јену залиха применом малопродајне методе ако су дати

следе!и показатељи -7( a на#авна вриједност, H0( a малопродајна вриједност$:

Aлементи На%авна

врије#ност (9М

Малопро#ајна


1. 0очетне залихе

2. 7ето на#авке у периоду

). 5ависни трокови на#авке

+. 7ето приходи од продаје

/6.666,66

11G.666,66

.666,66

G6.666,66

16.666,66

266.666,66

Рјеше$е:

Aлементи На%авна


Малопро#ајна


1. 0очетне залихе

2. 7ето на#авке у периоду

). 5ависни трокови на#авке

+. 5алихе располо*иве за продају

/. 3ое&и'ијент уче!а 7( у H0( -12/.оооf2/6.666х166$

. 7ето приходи од продаје

. 0ро'јењене крајње залихе

по малопродајној вриједности

-a+$

G. Процје$ене крај$е зали'е

по на%авној врије#ности

(8H='C

/6.666,66

11G.666,66

.666,6

6

12/.666,66

/6^

@CF00000

G6.666,66

16.666,66

2/6.666,66

266.666,66

/6.666,66

266




\еко!е код примјене наведене методе произилазе из могу!их честих

промјена малопродајних 'ијена -по једини'и$ односно вриједности -укупно$, тосе мо*е илустровати на следе!и начин:1

По)етна набавна $ијена једини$е залиха је >> #М, а по)етна малопродајна

$ијена једини$е залиха !по)етна продајна $ијена" је F> #М. <азлика од F> #М

представ&а бруто мар+у од F>J на набавну $ијену, односно и QJ на

малопродајну $ијену.8бог повеAане тра+ње извршено је додатно повеAање $ијене

од => #М, )име је продајна $ијена повеAана на E> #М. 8бог сезонских ути$аја

!или..." $ијена је смањена на GF #М, што представ&а смањење након повеAана

$ијене у износу од F #М. (а би се убрзала продаја преосталих залиха $ијена је

смањена на => #М што представ&а смањење након повеAања $ијене у износу од

-F #М и смањење $ијене у износу од > #М.Преостале једини$е залиха продате су

по =F #М, што представ&а повеAање након смањења $ијене у износу од F #М.

%F Мето#а %руто марже

Метода бруто мар+е користи се када се не води евиден'ија

малопродајних 'ијена почетних залиха и на#авки. >ва метода се сматра

прихватљивом за про'јену на#авне вриједности залиха у периодичним

извјетајима, али није прихватљива за вредновање залиха у годињим

&инансијским извјетајима.

0оступак методе #руто мар*е подразумјева да се првенствено израчунана#авну вриједност ро#е располо*иве за продају на уо#ичајен начин. ; друго,

неопходно је про'јенити трокове продате ро#е одузимају!и про'јењену #руто

мар*у од прихода од продаје. ; на крају, коначно, тре#а одузети про'јењену

на#авну вриједност продате ро#е од на#авне вриједности ро#е располо*иве за

продају да #и се доло до про'јењене вриједности крајњих залиха. >ва метода се

користи у случајевима:

1. измеу два &изичка пописа залиха,

2. када су евиден'ије о залихама изгу#љене или унитене и

). ради провјере резултата до#ијених примјеном других поступака.

1 Преузето и прилагођено, 9сто, стр. -E.

261




0ро'енат #руто мар*е -#руто до#ити$ мо*е се израчунавати -исказивати$ на

основу прихода од продаје -малопродајне вриједности$ или на основу на#авневриједности. Eко је за примјену ове методе основ приход од продаје користе се

следе!е рела'ије:

При'о# о# про#аје (00T 5

Проценат(T

%руто #о%итиH

Проценат (T на%авне

врије#носати про#ати'

зали'а

@

Нето при'о# о# про#аје

(у 9М '

Проценат (T

на%авне


про#ати' зали'а

H На%авна врије#носат

про#ати' зали'а (у 9М

Eко се израчунавање вриједности залиха примјеном наведеног метода као

основ користи на#авна вриједност продатих залиха, примјењују се следе!е

рела'ије:

На%авна врије#ност

про#ати' зали'а (у 9М ;

Нето при'о# о#

про#аје (у 9МH

На%авна врије#носат

про#ати' зали'а (у T

@

Нето при'о# о# про#аје

(у 9М '

Проценат (T

на%авне


про#ати' зали'а

H

На%авна врије#носат

про#ати' зали'а (у 9М

Примјер :

;зврити про'јену залиха примјеном методе бруто мар+е користе!и

израчунавање про'ента #руто мар*е на основу прихода од продаје ако су дати

следе!и показатељи:

-у 3H$

1. 0очетне залихе по на#авној вриједности

2. 7а#авке у току периода). 0риходи од продаје -продајна вриједност$

+. >днос на#авне и продајне вриједности

G6.666,66

26.666,66G66.666,66

6 ^

262




Рјеше$е: -у 3H$

1. 0очетне залихе по на#авној вриједности

2. 7а#авке у току периода

). 5алихе располо*иве за продају -)a1b2$

+. 0риходи од продаје -продајна вриједност$

/. >днос на#авне и продајне вриједности

. 0ро'јењена на#авна вриједност продатих залиха -a+х/$

. 0ро'јењена вриједност крајњих залиха -a)$

G6.666,66

26.666,66

66.666,66

G66.666,66

6 ^

/6.666,66

1+6.666,66


2G6. 7а#ројати о#ртна средства у о#лику ствари.

2G1. >#јаснити утвривање нивоа залиха.

2G2. 3оје су основне карактеристике вредновања залиха

према периодичном систему воења залиха]

2G). 3оје су основне карактеристике вредновања залиха

према континуираном систему воења залиха]

2G+. >#јаснити и примером илустровати метод

спе'и&ичне иденти&ика'ије.2G/. >#јаснити и примером илустровати метод просечне

'ене.

2G. >#јаснити и примером илустровати kgkl метод.

2G. >#јаснити и примером илустровати mgkl метод.

2GG. >#јаснити и промером илустровати примену mYM

правила ? метод ставка по ставка.

2G. >#јаснити и промером илустровати примену mYM

правила ? метод основних категорија

26. 3оје су основне карактеристике малопродајне

методе про'ене залиха]21. 3оје су основне карактеристике про'ене залиха

методом #руто мар*е]

26)




%.;. Тро7кови материја!а

-... *сновна питања

е"иниса$е: 6рошкови су вредносно изра+ен утрошак фактора про$еса

рада у вези стварања одређених у)инака. 4 вези трокова, поред питања о

њиховој висини, могу се поставити јо три питања:

1. 8та се трои]

2. Fдје се трои]

). 4 вези са чим настају трокови]

7а прво питање одговор пру*а &инансијско књиговодство, односно рачуноводство, док на друга два питања одговоре пру*а погонско књиговодство

-класа ? >#рачун трокова и учинака$. 0рема томе та се трои разликују се,

на пример, следе!е врсте трокова: трокови материјала, трокови резервних

дијелова, трокови енергије, трокови ситног инвентара, трокови зарада, итд.

4ре#нова$е: "ваки троак има своју количинску и 'јеновну компоненту.

3оличинска компонента показује количину утроеног &актора про'еса рада, а

'јеновна компонента стварну на#авну 'ијену утроеног &актора про'еса рада.

Aви#енције: [виден'ија трокова у &инансијском књиговодству -са

становита та се трои$ ври се у главној књизи и у дневнику главне књиге.

%акле, углавном се не отварају посе#не аналитичке евиден'ије за трокове. Ра!уни: 5а евидентирање трокова у &инансијском књиговодству

предвиена је класакласа F C <асходиF C <асходи и то рачунске групе:

/1 ? \рокови материјала,

/2 ? \рокови зарада, накнада зарада и осталих личних расхода,

/) ? \рокови производних услуга,

/+ ? \рокови амортиза'ије и резервисања и

// ? 7ематеријални трочкови.

[видентирање трокова у класи која носи назив ̀<асходиn последи'а је

примјењеног прин'ипа рачлањавања рачуна у контном оквиру и метода

утвривања резултата. 7аиме, по методи укупних трокова сви троковинастали у теку!ем периоду уједно представљају и расходе, односно накнаују се

на терет прихода и улазе у #иланс успјеха. Iачуни трокова су рачуни са

26+




искључиво активним карактером салда. 7а наведеним рачунима нема почетног

стања. Iади се, дакле, о кумулативним рачунима. Промјене: 0ромјене код трокова су углавном у о#лику пове!ања њиховог

стања у току периода. Iијетке су промјене код којих долази до смањења

трокова, и углавном се своде на евентуална исправљања проведне#ик књи*ења

или погрено изврених о#рачуна.

3од књи*ења трокова као испомо! за одреивање рачуна на којима то

књи*ење тре#а спровести могу се поставити два питања:

1. Прво питање #и могло да гласи: та је троено] на основу овог питања

одредио #и се рачун трокова у класи /, нпр. ако је троено гориво

јављају се трокови горива, итд<

2. (руго питање #и #ило једно од следе!их: одакле је доло то то је

утроено -са којих залиха$]< 4колико &актор про'еса рада који је троен

није #ио на залихи уместо претходног питања могло #и се поставити

питање: од кога је стигла &актура]< или ако је утроени &актор про'еса

рада одмах пла!ен, дакле, #ез &ормирања о#авезе према до#ављачима:

одакле је пла!ање изврено]< а уколико није стигла &актура и ако није

изврено ни пла!ање: да ли смо и какав о#рачун направили, тј. да ли се

ради о &ормирању неке о#авезе и какве]

окумента: =ројна су књиговодствена документа на основу којих се књи*е

трокови, као то су:

1. тре#овања,

2. &актуре,). о#рачуни, итд.

5а сва документа која се користе као основ за евидентирање трокова ва*е сва

правила која се иначе односе на књиговодствену документа'ију.


22. 8та су трокови]

2). 3оја се питања могу поставити у вези трокова]

2+. 8та је количинска, а та 'еновна компонента трокова]

2/. >#јаснити евиден'ију трокова у &инансијском књиговодству.2. 3акав је карактер салда рачуна трокова]

2. 3оје су промене код трокова]

26/




2G. 3ако се одреују рачуни трокова на којима тре#а изврити књи*ење]

2. 7а основу којих докумената се књи*е трокови]

-..-. 6рошкови материјала

е"иниса$е: \рокови материјала су вриједносно исказан сврсисходан

утроак материјала. \роењем материјала, поред настанка трокова долази и

до смањења стања на рачунима залиха материјала. 4колико је у питању троење

материјала за израду настају трокови материјала за израду. \роењем

резервних дијелова настају трокови резервних делова, итд.

4ре#нова$е: " о#зиром да се залихе материјала, углавном, на#ављају по

различитим 'ијенама, поставља се питање по којој 'ијени о#рачунати излаз са

залиха. (редновање излаза са залиха ври се по вие метода. М<% - 8алихе

допута употре#у три методе -L&ормулеL$:

1. с(еиMи'на идентиMикаија користи се за оне залихе које о#ично

нису размјенљиве, за производе или услуге који су произведени и

одвојени за посе#не пројекте, те за услуге које су о#ављене за посе#не

пројекте,

2. (рва #!а)на N (рва и)!а)на -kgkl$,

,. (росе'на (ондерисана ена.

>сновне карактеристике вредновања трокова о#јањене су у дијелу који

о#јањава периодични и континуирани систем пра!ења залиха.

1. Специ"и!на и#енти"икација трошка: 3ао то је ве! о#јањено, овајметод се користи за оне залихе које о#ично нису размјенљиве, за производе који

су произведени и одвојени за посе#не пројекте, као и за услуге које су о#ављене

за посе#не пројекте. 0ојам Nразмјен&ивеN или Nнеразмјен&ивеN залихе мо*е се

о#јаснити на следе!ем примјеру: NH производњи сокова користи се шеAер. #ада

радник дође у мага$ин по шеAер, сасвим је свеједно да ли Aе узети @ак са лијеве

или @ак са десне стране C шеAер је шеAер. Bли, ако је у питању трговина

аутомобилима, није свеједно који Aе се аутомобил испору)ити куп$у, јер сваки

аутомобил има број мотора и број шасије. 8бог тога се у таквим слу)ајевима

примјењује метода спе$ифи)не идентифика$ије трошка. Примјера ради, ако се

увозе аутомобили, $арина спада у његову набавну вриједност. Bко се $арине дваиста аутомобила, за сваког понаособ Aе се у његову набавну вриједност

ук&у)ити износ $арине који се на њега односи, и за сваки аутомо%ил 1е се

26




отворити посе%на аналити!ка картица , што није слу)ај са шеAером C једна је

аналити)ка карти$а шеAера за било коју коли)ину у мага$инуN.%акле, овај метод #и се примјенио у случају да се залихе састоје од малог

#роја артикала велике вриједности, као то су, на пример, аутомо#или или

камиони намјењени за продају. 4 ве!ини предузе!а овај метод није практичан

начин за утвривање трокова залиха, јер ве!ина предузе!а у оквиру неке врсте

залиха има велики #рој различитих артикала, па се гу#и идентитет појединог

артикла.

2. 0римјеном LMLN мето#е залихе се разду*ују, односно о#рачунава се

излаз по првој улазној 'ијени све док се 'ијела количина која је на#ављена по тој

'ијени не изда у производњу, односно не утрои за друге потре#е или прода, а

затим се разду*ење ври по 'ијени следе!е на#авке, итд. 4 случају

континуираног пораста 'ијена у току периода, примјена ове методе доводи, у

односу на методу просечних пондерисаних трокова, до мањих трокова

утроеног материјала -јер се трое залихе које су прве на#ављене а тада су

'ијене #иле ни*е$ и ве!е вриједности залиха -јер на залихама остају количине

на#ављене по последњим, виим, 'ијенама$<

). 0римјеном мето#е пон#ерисане просје!не на%авне цијене залихе се

разду*ују, односно о#рачунава сX излаз, по тренутно просјечној на#авној 'ијени.

0осле сваке на#авке -или неког другог пове!ања залиха$ постоји вјероватно!а да

је доло до промјена пондерисаних просјечних на#авних 'ијена. 0ондерисана

просјечна на#авна 'ијена се рачуна за сваку поједину врсту залихе. 0рема М<%

- 8алихе пондерисана просјечна 'ијена се мо*е рачунати и узимањем у о#зир'ијена сличних залиха, то је у пракси ријеи случај. 0ондерисане просјечне

'ијене се могу рачунати периодично или после сваке додатно примљене

количине. Iачунање пондерисане просјечне на#авне 'ијене за неку врсту залихе

мо*е да се ври на два начина:

дијељењем вриједности залиха неког материјала са количином тог

материјала на залихи -лагеру$ нето варијанта и

дијељењем износа који представља промет дуговне стране аналитичког

рачуна тог материјала -з#ир почетног стања и свих пове!ања тог

материјала до посматраног тренутка$ са прометом колоне `улаз` тог

аналитичког рачуна -з#ир на#ављене количине од почетка о#рачунскогпериода -рачуноводствена година$ до посматраног тренутка и почетног

стања$ #руто варијанта. 4 питању је, дакле, кумулативан о#рачун.

26




Aви#енције: [виден'ија трокова материјала за израду у &инансијском

књиговодству -са становита та се трои$ ври се у главној књизи и удневнику главне књиге. %акле, углавном се не отварају посе#не аналитичке

евиден'ије за трокове материјала за израду.

Ра!уни: 5а евидентирање трокова у &инансијском књиговодству

предвиена су четири рачуна у оквиру групе F C 6рошкови материјала:

/16 ? 7а#авка материјала -слу*и само за о#рачун на#авке ради лакег

укључивања зависних трокова на#авке$,

/11 ? \рокови материјала за израду,

/12 ? \рокови ре*ијског материјала,

/1) ? \рокови горива и енергије

7а примјеру рачуна F C 6рошкови материјала за израду евидентира се

стварна на#авна вриједност утроеног материјала за узраду.. >вај рачун мо*е се

карактерисати на следе!и начин:

1. 4 питању је стварно отворен рачун -постоји у контном оквиру$<

2. Iади се о рачуну успјеха и то у #илансу успјеха на страни расхода<

). \о је активан рачун<

+. 7ије у питању сим#олички рачун, дакле, на њему се спроводе књи*ења<

/. \о је рачун из &инансијског књиговодства<

. %аље се не рачлањава у посе#ној аналитичкој помо!ној евиден'ији, па

је, дакле, у питању елементарни -појединачни$ рачун<

. \о је рачун главне књиге<

G. "алдо на њему је, углавном, променљив само на вие, па се ради окумулативном рачуну. Iијетки су случајеви када се стање на овом рачуну

-у редовној пословној промјени$ мо*е смањити<

. 4 питању је рачун са потпуним салдом нема корективног рачуна -у

расходе #иланса успјеха `улазиn са 'елокупним износом свог салда$.

Промјене: 0ромјене0ромјене код трокова су, углавном, у о#лику пове!ања. Iијетке

су промјене код којих долази до смањења трокова. Iадило #и се углавном о

исправ'и греке или о вра!ању неутроеног материјала из производње на

залихе.

окумента: %окумент који најче!е слу*и као основ за књи*ење трокова

материјала је тре#овање. 4 случају вра!ања материјала на залихе документ јеповратни'а материјала.

26G




9$иже$а: Iачуноводствено о#ухватање трокова материјала за израду у

&инансијском књиговодству мо*е се о#јаснити једним поједностављенимпримјером:

Полазне претпоставке:

1. 7а залихама има 1.666 кг материјала LKеличне ипке ∅16L по на#авној

'ијени од 1,66 3Hfкг -0очетно стање на залихама материјала се посе#но

не евидентира јер је оно исказано као резултат претходно проведених

евиден'ија, и исказује се код отварања пословних књига као салдо$.

2. 7а#ављено је по &актури до#ављача #р. +. и пријемни'и #р. 2. /66 кг

материјала LKеличне ипке ∅16L по на#авној 'ијени од 1,26 3Hfкг.

0%( је о#рачунат по стопи од 1^.). ;здат је радни налог #р. 1. за производњу навртки H16. 0о тре#овању #р.

1. утроено је )66 кг материјала LKеличне ипке ∅16L.

+. 7а#ављено је од до#ављача по &актури #р. ). и пријемни'и #р. ). 1.666

кг материјала LKеличне ипке ∅16L по на#авној 'ијени од 1,)6 3Hfкг.

0%( је о#рачунат по стопи од 1^.

/. 0о тре#овању #р. 2. утроено је 1.666 кг материјала LKеличне ипке

∅16L.

а LMLN мето#U


&ед. "р.рој ра'#на



2. 161 Hатеријал у складиту 66,66

26 0%( у примљеним &актурама 162,66

+)2 %о#ављачи у земљи 62,66

7актура бр. = и пријемни$а бр. -.

). /11 \рокови материјала за израду )66,66

161 Hатеријал у складиту )66,66

6ребовање бр. .

+. 161 Hатеријал у складиту 1.)66,6626 0%( у примљеним &актурама 221,66

+)2 %о#ављачи у земљи 1./21,66

26







7актура бр. и пријемни$а бр. .

/. /11 \рокови материјала за израду 1.66,66

161 Hатеријал у складиту 1.66,66

6ребовање бр. -.

7аведени примјер мо*е се ком#иновати са зависним троковима на#авке када

#и се код на#авке материјала користио рачун 166 ? >#рачун на#авке залиха

материјала, резервних дијелова, алата и инвентара, затим са случајевима пла!ања

о#авеза према до#ављачу и сл.

Eналитичка карти'а материјала

Kеличне ипке ∅16 ј.м. кг Fодина 26хх.

?рој

промF6пис

9оли!ина Sен

а

4ре#ност

7лаз 2злаз Ста$е угује ПотрF Сал#о

1. 0очетно стање 1.666 1.666 1,66 1.666,66 1.666,66

2. 7а#ав. пријем. #р. 2. /66 1./66 1,26 66,66 1.66,66

). 4троак тре#. #р. 1. )66 1.266 1,66 )66,66 1.)66,66

+. 7а#ав. пријем. #р. ). 1.666 2.266 1,)6 1.)66,66 2.66,66

/. 4троак тре#. #р. 2. 66 1./66 1,66 66,66 1.66,66

/. 4троак тре#. #р. 2. )66 1.266 1,26 )6,66 1./+6,66

=уду!и да се трокови материјала о#рачунавају по редоследу улаза

материјала, трокови по првом пре#овању од )66 кг вреднују се по 'ијенама

почетног стања -1,66 3H$. 3од другог тре#овања од 1.666 кг трокови се

вреднују за преостали дио почетних залиха по 1,66 3Hfкг, а за разлику до

укупног тре#овања по 'ијенама наредне на#авке од 1,26 3Hfкг. 7акон овог

тре#овања на залихама је остало 266 кг прве на#авке и 1.666 кг следе!е на#авке,

то је и на аналитичкој карти'и -карти'а материјалног књиговодства$ исказано

као стање -1.266 кг$.

% Мето#а просе!ни' пон#ерисани' цена 5 нето варијанта

216




невник главне к$иге "инансијског к$игово#ства&ед. "р.


И)нос









+. 161 Hатеријал у складиту 1.)66,66




/. /11 \рокови материјала за израду 1.1),66

161 Hатеријал у складиту 1.1),66


Напомена: (а се не би појав&ивале финансијске разлике на карти$ама просје)ну

пондерисану $ијену потребно је ра)унати на што веAи број де$имала. Правило

гласи: Nброј де$имала треба да буде за два броја веAи од броја $ифара коју има

коли)ина са којом треба помно+ити просје)ну пондерисану $ијенуN.



?рој

промF6пис


а

4ре#ност


1. 0очетно стање 1.666 1.666 1,666 1.666,66 1.666,66

2. 7а#ав. пријем. #р. 2. /66 1./66 1,266 66.66 1.66,66

). 4троак тре#. #р. 1. )66 1.266 1,6 )26,66 1.2G6,66

+. 7а#ав. пријем. #р. ). 1.666 2.266 1,)66 1.)66,66 2./G6,66

/. 4троак тре#. #р. 2. 1.666 1.266 1,1) 1.1),66 1.+6,66

211




0росјечне пондерисане 'ијене рачунате су на основу последњих података

-пода'и који претходе тре#овањима$ о вриједности залиха и количини истих. 5апрво тре#овање вриједност залиха је 1.66,66 3H а количина је 1./66 кг.

-1.66,66 3H f 1./66 кг a 1.6 3Hfкг, заокру*ено на 1.6$. 5а друго тре#овање

вриједност залиха која претходи тре#овању је 2./G6,66 3H а количина је 2.266 кг.

-2.66,66 3H f 2.266 кг a 1.12G 3Hfкг, заокру*ено на 1,1)$. 0реостале залихе

се вреднују по последњој израчунатој просјечној пондерисаној 'ијени -1.266 кг х

1,1) 3Hfкг a 1.+6,6 3H, заокру*ено 1.+6,66 3H$.

в Мето#а просе!ни' пон#ерисани' цена 5 %руто варијанта












+. 161 Hатеријал у складиту 1.)66,66




/. /11 \рокови материјала за израду 1.1GG,66

161 Hатеријал у складиту 1.1GG,66




212




" о#зиром да је ова варијанта о#рачуна просјечних пондерисаних 'ијена

нето компликованија од нето варијанте, неопходно је да се дају додатнао#јањења за начин израчунавања вриједности утрока материјала у наведеном

примјеру. ;знос од 1.1GG,66 3H до#ија се као з#ир двије величине: вриједности

утроених 1.666 кг материјала Kеличне ипке ∅16 у +. промени -1.666 кг х 1,1

3Hfкг a 1.16,66 3H$ и производа разлике измеу последње двије просјечне

пондерисане 'ијене -1,1 3Hfкг 1,6 3Hfкг a 6,) 3Hfкг$ и раније утроене

количине -)66 кг о#рачунате по претходној просјечној пондерисаној 'ијени$, тј.

6,) 3Hfкг х )66 кг a 2, 3H ≈ 2G,66 3H. %акле, 1.16,66 3H b 2G,66 3H a

1.1GG,66 3H. 7 тај начин се до#ије вриједност преосталих залиха рачуната по

последњој просјечној пондерисаној 'ијени -1.266 кг х 1.16 3Hf3F a 1.)2,66

3H.0остоји и једноставнији начин поступања: умјесто да се прво одреди износ

који се књи*и на потра*ну страну материјала -вриједност излаза, односно

трока$ одреује се салдо на рачуну залиханкоји тре#а да постоји после тог

књи*ења. >н се одреује на следе!и начин: после троења материјала њега на

залихи тре#а да #уде 1.266 кг и то по просјечној 'ијени од 1,16 3Hfкг. \о значи

да и вриједност тих залиха -тј. салдо аналитичког рачуна$ тре#а да #уде дуговни

од 1.)2,66 3H. " о#зиром да је прије књи*ења ове промјене на рачуну

материјала дуговни салдо од 2./66,66 3H, то је потре#но књи*ити 1.1GG,66 3H

на потра*ну страну да #и се салдо рачуна свео на 1.)2,66 3H -2./66,66 3H

1.)2,66 3H$.

-... 6рошкови резервних дијелова и ситног инвентара

?рој

промF 6пис


а

4ре#ност


1. 0очетно стање 1.666 1.666 1,666 1.666,66 1.666,66

2. 7а#ав. пријем. #р. 2. /66 1./66 1,6 66,66 1.66,66

). 4троак тре#. #р. 1. )66 1.266 1,6 )26,66 1.2G6,66

+. 7а#ав. пријем. #р. ). 1.666 2.266 1,16 1.)66,66 2./G6,66

/. 4троак тре#. #р. 2. 1.666 1.266 1,16 1.1GG,66 1.)2,66

21)




Iезервни дијелови су по својој природној врсти слични основном и помо!нимматеријалима за израду и сличне су &унк'ије у про'есу израде учинака, с тим да

се дио резервних дијелова мо*е уграивати и у сталну имовину осим то могу

да чине компоненту учинака. "итан инвентар је категорија теку!е имовине

-залиха$ који има ду*и вијек употре#е а мању појединачну вриједност, те се код

давања у употре#у у 'ијелости признаје као троак. Iачуноводствено

о#ухватање ових трокова слично је рачуноводственом о#ухватању трокова

материјала, то се мо*е илустровати на следе!и начин:

1. 3упљени су и примљени у мага'ин резервни дијелови за маину чија

вредност по &актури до#ављача износи 16.666,66 3H -до#ављач је у

&актури исказао и 0%( у износу од 1.66,66 3H$.

2. ;здато је резервних дијелова у употре#у -уградљу, оправку, замјену$ чија

је стварна на#авна вредност 16.666,66 3H.


&ед.

"р.


И)нос


1. 162 Iезервни дијелови у складиту 16.666,66



8а куп&ене резервне дијелове2. /12 \рокови ре*ијског материјала 16.666,66

162 Iезервни дијелови у складиту 16.666,66

8а утрошене резервне дијелове

1. 3упљен је и примљен у мага'ин ситан инвентар чија је вриједност по

&актури до#ављача 26.666,66 3H -до#ављач је у &актури исказао и 0%(

у износу од ).+66,66 3H$. "итан инвентар се третира као залиха.

2. "итан инвентар је издат у употре#у. 3њиговодствена вриједност му је

16.666,66 3H. 3њи*ење изврити #ез употре#е рачуна исправке.


21+




&ед.

"р.


И)нос


1. 1622 "итан инвентар у складиту 26.666,66

26 0%( у примљеним &актурама ).+66,66

+)2 %о#ављачи у земљи 2).+66,66

8а куп&ен ситан инвентар

2. 16+ Eлат и инвентар у употре#и 16.666,66

1622 "итан инвентар у складиту 16.666,66


/122 \рокови ситног инвентара 16.666,66

16+ Eлат и инвентар у употре#и 16.666,66


3ако у контном оквиру у групи рачуна залиха материјала није дат посе#ан

рачун за евидентирање ситног алата и инвентара на залихама, то се мо*е у оквиру

осталих рачуна отворити посе#на евиден'ија, то је у примјеру приказано. 3ада се

алат и инвентар даје у употре#у користи се наведени рачун, преко кога се ври

евиден'ија утроака. \роикови алата и инвентара могу се евидентирати и преко

исправке вриједности када #и последње књи*ење имало следе!у &орму:

/122 \рокови ситног инвентара 16.666,66

162 ;справка вриједности алата 16.666,66



)66. 8та су трокови материјала]

)61. 3оје су методе за о#рачунавање утрока материјала]

)62. 4 којим евиден'ијама се евидентирају трокови материјала]

)6). >#јаснити класи&иковање рачуна F C 6рошкови материјала за израду и

податке које он пру*а.

)6+. >#јаснити методу просечне 'ене нето варијанта.

)6/. >#јаснити методу просечне 'ене #руто варијанта.

21/




-..=. *стали материјални трошкови

е"иниса$е: 0оред трокова материјала, резервних дијелова и ситног

инвентара у материјалне трокове -и то остале$ спадају и трокови енергије и

трокови услуга са карактером материјалних трокова -транспортне услуге,

услуге на изради производа, услуге одр*авања, трокови сајмова, закупнина,

пропаганде и рекламе и др.$.

4ре#нова$е: " о#зиром да се ради о различитим врстама трокова различите

су им количинске компоненте: кCo, кг, литар, норма час, итд. ;зрачунавање

висине ових врста трокова, углавном, не захтјева посе#не о#рачуне.

Aви#енције: 3ао и код осталих врста трокова евидентирање ове врсте

трокова се ври у главној књизи &инансијског књиговодства и дневникуглавне књиге. 7е отвара се посе#на аналитичка евиден'ија.

Ра!уни: 5а трокове енергије предвиен је у контном оквиру рачун F C

6рошкови горива и енергије, а за остале врсте материјалних трокова предвиена

је група F C 6рошкови производних услуга. "врставање ових рачуна трокова

ври се на исти начин, као и, на пример, рачуна F C 6рошкови материјала за

израду.

Промјене: 0ромјене код трокова су углавном у о#лику пове!ања. Iијетке

су промјене код којих долази до смањења трокова. Iадило #и се углавном о

исправ'и греке.

окумента: %окумента везана за ове трокове #и #ила: улазне &актуре,

тре#овања, разни о#рачуни и др.

9$иже$а: Iачуноводствено о#ухватање осталих материјалних трокова у

&инансијском књиговодству мо*е се о#јаснити једним поједностављеним

примјером:

#њи+ење трошкова горива и енергије

1. 0редузе!е је примило рачун за утроену електричну енергију у погону

на износ од /6.666,66 3H. 7а овај износ у &актури је о#рачунат 0%( у

износу од G./66,66 3H.

2. "а залиха је утроено гориво у износу од 16.666,66 3H. Fориво јеутроено за камионе.

21





&ед."р. рој ра'#на О(ис (ромјене И)нос*#г. Потр. *#г#је Потра+.

1. /1)6 \рокови електричне енергије /6.666,66

26 0%( у примљеним &актурама G./66,66

+)2 %о#ављачи у земљи /G./66,66

8а утрошену енергију

2. /1)1 \рокови горива 16.666,66

161) Fориво у складиту 16.666,66

8а утрошено гориво

4 оквиру рачуна /1) ? \рокови горива и енергије потре#но је отворити

посе#не аналитичке рачуне како #и се могли пратити трокови по појединим

категоријама утроака. "труктура ових евиден'ија зависи од конкретних потре#а

сваког предузе!а. 7а исти начин је, за рачуне појединих категорија материјалних

пози'ија које могу да се др*е на складитима а за које нема посе#них рачуна у

контном оквиру, потре#но отворити посе#не рачуне у оквиру постоје!их

синтетичких рачуна, то је у примјеру и приказано.

#њи+ење осталих материјалних трошкова

1. 0редузе!е је анга*овало друго предузе!е за о#ављање дијела радова на

о#јекту. ;звоач је испоставио &актуру за о#ављене производне услугена износ од 26.666,66 3H -у &актури је исказао и 0%( у износу од

).+66,66 3H$.

2. 0римљена је &актура за поправку маине на износ од 6.666,66 3H -у

&актури је исказан и 0%( у износу од 16.266,66 3H$.

). 0римљена је &актура за рекламирање производа на локалном радију у

износу од 16.666,66 3H -плус 0%( у износу од 1.66,66 3H$.


&ед.

"р.


И)нос


1./)6

26

\рокови услуга на изради учинака

0%( у примљеним &актураама

26.666,66

).+66,66

21




&ед.

"р.


И)нос


+)2 %о#ављачи у земљи 2).+66,66

8а услуге израде у)инака

2./)2

26

\рокови услуга одр*авања


6.666,66

16.266,66


8а услуге одр+авања

)./)/

26

\рокови рекламе и пропаганде


16.666,66

1.66,66


8а услуге


)6. 3оји трокови улазе у остале материјалне трокове]

)6. Fдје се ври евиден'ија осталих материјалних трокова]

)6G. 3оја класа, која група и који рачуни у контном оквиру су предвиени за

евиден'ију осталих материјалних трокова]

)6. 3оја документа'ија је основ за књи*ење осталих материјалних трокова]

%.:. 2виденија (рои)водње (о!#(рои)вода и готови$

(рои)вода

е"иниса$е: 0роизводња, недоврена производња -полупроизводи$,

недоврене услуге и готови производи сврставају се у теку!у имовину

предузе!а. Iади се о о#ртним средствима која настају као резултат рада

предузе!а или појединих његових организа'ионих дијелова.

Производњу чине она средства на којима се непосредно јо увек одвија

про'ес о#раде.

0олупроизводе чини она производња која је привремено прекинута и која је

привремено сметена у мага'ине полупроизвода, а чији је наставак производње

у предузе!у извјестан.

Fотове производе чине она средства на којима је заврен про'ес производње.

4ре#нова$е: 5алихе недоврене производње и готових производа,производа, сем ако

није у питању пољопривредна производња или граевинарство, маиноградња

21G




или #родоградња, вреднују се по 'ијени котања или по нето продајној 'ијени,

ако је она ни*а.а lијена коштања о#ухвата трокове материјала за израду и трокове

конверзије -трокови прераде$. 0ри производњи готових производа -и

недоврених производа$, поред трокова материјала за израду -који се вреднују

по стварној на#авној вриједности$, настају и трокови конверзије, тј. трокови

прераде. >ве трокове чине трокови директних зарада, опти &иксни и опти

варија#илни трокови који се могу приписати тој конверзији -преради$. >пте 1

&иксне трокове, углавном, чине: трокови амортиза'ије, трокови одр*авања,

трокови осигурања, трокови исхране запослених, зараде ре*ије у

производњи, трокови енергије за гријање, трокови пореза на имовину,

трокови закупа и сл. >пте варија#илне трокове чине, на пример, трокови

погонске енергије.

6рошкови који се не ук&у)ују у вредност залиха постоје трокови који се

не укључују у вриједност залиха, ве! се одмах третирају као расход периода у

којем су настали. Iади се о:

1f неуби)ајеном износу отпадног материјала за израду, трошковима

непотребног рада, или неуоби)ајеном износу других производних трошкова

износи прекомјерног троења материјала -преко норматива$ не могу се

укључити у трокове производа, тј. у 'ијену котања< \рокови зарада иза

којих не стоји одговарају!и учинак, такое, се не могу укључити у трокове

производа. Iади се, примјера ради, о зарадама које су испла!ене по основу

чекања на посао<2f трошкови складиштења, осим ако су ти трошкови неопходни у производном

поступку прије да&не фазе производње трокови, амортиза'ије зграде

мага'ина готових производа се не могу укључити у њихове трокове, тј. у

'ијену котања. Eли, уколико се ради о складитењу полупроизвода у

хладњачи -нпр. смрзнутог во!а које је полупроизвод$, трокови хладњаче у

16ермини NопштиN и NдиректниN озна)авају могуAност распоређивања трошкова на њихове

узро)нике C производе или услуге које предузеAе производи. #од NдиректнихN трошкова не постоји

проблем распоређивања трошкова на њихове узро)нике. а документу, ре$имо требовању

материјала за израду, стоји ознака на који се производ тај трошак односи. 6а могуAност непостоји код NопштихN трошкова. а пример, из кона)ног обра)уна амортиза$ије се не види

колико трошкова амортиза$ије се односи на поједини производ који је произвођен. 6и су

трошкови, дакле, заједни)ки, општи за све производе који су у том периоду произведени.

21




којој се они чувају укључивали #и се у трокове производа који #и се

правили од тог смрзнутог во!а<)f административни општи трошкови који директно не доприносе довођењу

залиха на садашњу лока$ију и садашње стање трокови, примјера ради,

оптег сектора, рачуноводства и сличних дјелатности не #и чинили

трокове производа<

+f трошкови продаје трокови продаје не чине трокове производа, јер су то

трокови који се односе на продате производе, тј. оне производе који вие

нису на залихама -зараде комер'ијалиста, трокови амортиза'ије њихове

опреме, транспортни трокови отпреме готових производа, трокови

амортиза'ије мага'ина готових производа и сл.$.

% ето продајна $ијена -надокнадива вриједност$ је вриједност средства која

се мо*е пости!и његовом продајом на тр*иту -вриједност у коју није укључен

0%($, умањен за про'јењене трокове продаје.

4 току године4 току године евиден'ија производње, недоврене производње и готових

производа мо*е да се ври и по планским 'ијенама котања. 7аиме, примјена у

току године стварних 'ијена котања у евиден'ији производа има одреених

недостатака. 4 ве!ини предузе!а релативно су #ројне промјене везане за готове

производе: свакодневно се ври предаја из производње на залихе и продаја

готових производа, чак и вие пута у току једног дана. \о #и значило да

предузе!е, ако *ели да евиден'ију готових производа ври по стварној 'ијени

котања, после сваког предавања готових производа у складите мора да рачуна

стварну 'ијену котања производа. >во рачунање, прво, изискује одреен рад укњиговодству, а друго, за то је потре#но и одреено вријеме -понекад и вие дана

док стигне сва потре#на документа'ија у вези трокова, а у случају трокова

зарада њихова висина !е се знати, у нај#ољем случају, тек на крају мјесе'а када се

о#рачунају и исплате зараде$. 4колико предузе!е има релативно вие производа и

уколико су че!е промјене завретка производње и предаје производа на залихе,

то значи да тре#а урадити много калкула'ија 'ијена котања, мо*е се десити да

књиговодство, и поред великог #роја запослених, не #уде у стању да на вријеме

уради све калкула'ије 'ијене котања. >сим тога, мо*е се десити да се производ

истог дана када се произведе и прода. %а #и се изврило раскњи*авање залиха

тог производа неопходно је да се зна његова стварна 'ијена котања, коју, каото је вее! речено, предузе!е, углавном, не мо*е да утврди истог дана -из истог

разлога не мо*е да се тог дана изври и заду*ење залиха тог производа$. 5#ог

226




свега тога ве!ина предузе!а за евиден'ију готових производа користи планске

'ијене котања. Aви#енције: 7ачин евидентирања7ачин евидентирања производње, недоврене производње и

готових производа зависи од примјењеног контног оквира.примјењеног контног оквира.

1. 3од контног оквира заснованог на &унк'ионалном прин'ипу&унк'ионалном прин'ипу евиден'ија

ових средстава се води у главној књизи и дневнику главне књиге &инансијског

књиговодства.

2. 3од контног оквира заснованог на #илансном прин'ипу#илансном прин'ипу евиден'ија ових

средстава се води у:

1f &инансијском књиговодству: у главној књизи и дневнику главне

књиге и у

2f класи >#рачун трокова и учинака:

у главној књизи и дневнику главне књиге класе и

у аналитичким евиден'ијама производње, недоврене

производње и готових производа -по врсти, количини и

вриједности$.

>чито је да се, када је у питању контни оквир заснован на #илансном

прин'ипу, евиден'ија производње, недоврене производње и готових производа

води на два мјеставоди на два мјеста.

>сим ових евиден'ија постоји и мага'инска евиден'ија недоврене

производње и готових производа -по врсти и количини$.

Ра!уни: 0ото је у наој пракси тренутно ва*е!и контни оквир заснован на

#илансном прин'ипу у наставку се, приликом о#разлагања рачуна на којима се

спроводи књи*ење, има то у виду.

-.E.. mвиден$ије у финансијском књиговодству

5а евидентирање производње, недоврене производње и готових производа у

&инансијском књиговодству предвиене су двије групе рачуна:

D 8алихе недовршене производње, полупроизвода и недовршених услуга,

- D 8алихе готових производа.

у оквиру које су предвиени рачуни:

> C едовршена производња

D Полупроизводи и

221




-C едовршене услуге

односно: -> D Kотови производи

Iади се о `мирују!имn рачунима, јер се на овим рачунима у току године

књи*и само:

а$ почетно стање на почетку пословне године и

#$ пове!ање или смањење вриједности залиха тих средстава на крају

о#рачунског периода.

\о значи да се на рачунима ових групагрупа уу токутоку о#рачунского#рачунског периодапериода нене спроводеспроводе

никакваникаква књи*ењакњи*ења ни по основу започињања нове производње, ни по основу

њеног завравања, ни по основу продаје готових производа и самим тимсмањења залиха готових производа, мањкова, викова, итд.1G 3њи*ења ових

промјена се морају изврити, а пото у &инансијском књиговодству -у класама

од 6 до G$ нису предвиени рачуни за то, књи*ење се ври у класи >#рачун

трокова и учинака.

Iачун -> C Kотови производи мо*е се о#јаснити на следе!и начин1:


2. Iади се о рачуну стања и то средстава<


+. 7ије у питању сим#олички рачун, дакле, на њему се спроводе

књи*ења<


. 7ема потре#е да се даље рачлањава у посе#ној аналитичкој

помо!ној евиден'ији, па је, дакле, у питању елементарни -појединачни$

рачун. Iачлањавање у посе#ној аналитичкој евиден'ији готових

производа ври се за рачун E?> C Kотови производи<



рачун$<

1G6о је сасвим супротно на)ину књи+ења код контног оквира заснованог на функ$ионалном

прин$ипу.1 9сто ва+и и за ра)ун > C едовршена производња.

222




. Kак и када се залиха готових производа евидентирају по планској

'ијени котања нема потре#е да се овај рачун даље рачлањава-рачлањава се рачун 6$ па се ради о рачуну са потпуним салдом

нема корективног рачуна -у активу #иланса стања `улазиn са

'елокупним износом свог салда$.

"алдо овог рачуна је тачан само два пута у тогу године: на дан 61.61. и и

)1.12. теку!е године и тада показује стварну 'ијену котања залиха готових

производа посматраног тренутка.

-.E.-. mвиден$ије у погонском књиговодству

5а евидентирање производње, недоврене производње и готових

производа у класи предвиена је следе!а структура рачуна:

E> D <а)уни односа са финансијским ра)уноводством,

E D Материјал и роба,

E- D <а)уни мјеста трошкова набавке, техни)ке управе и помоAне

дјелатности,

E D <а)уни главних производних мјеста трошкова,

E= D <а)уни мјеста трошкова управе, продаје и сли)них активности,

EF D осио$и трошкова,

E? C Kотови производи,

EG D %лободна група, E D <асходи и приходи,

EE D <а)уни добитка, губитка и зак&у)ка.

Iачуни у оквиру група које се односе на мјеста и носио'е трокова слу*е

за евидентирања стања и промјена стања производње и недоврене производње

-полупроизвода$. 7азив група рачуна указује на ну*ност додјељивања трокова

њиховим изазивачима и мјестима. \рокове настале у одрееном о#рачунском

периоду мора неко `понијетиn, тј. морају се некоме и негдје додјелити. 4 крајњој

линији изазивачи трокова су производња и недоврена производња, па се они

јављају у улози носио'а трокова. 4 оквиру групе која се односи на носио'етрокова предвиени су посе#ни рачуни за недоврене учинке до рачуна за

евиден'ију полупроизвода у складиту. Iади се о стварно отвореним рачунима

22)




средстава на којима се спроводи књи*ење. 0о карактеру су активни рачуни.

7алазе се у главној књизи класе . 0о потре#и се даље рачлањавају уодговарају!им аналитичким евиден'ијама. 4 случају евидентирања по планским

'ијенама котања ови рачуни #и #или рачуни са непотпуним салдом. eихову

допуну #и чинили корективни рачуни одступања стварних од планских 'ијена

котања.

5а евидентирање стања и промјена стања готових производа у класи

предвиени су рачуни у оквиру групе E? C Kотови производи. 4колико се у току

године евиден'ија готових производа води по стварним 'ијенама котања

користио #и се за те сврхе само по један рачун, нпр. E?> C Kотови производи. 0о

карактеристикама овај рачун #и #ио сличан рачунима из групе /:





књи*ења<

/. \о је рачун из класе E C *бра)ун трошкова и у)инака<

. Iачлањава се у посе#ној аналитичкој помо!ној евиден'ији, па је,

дакле, у питању синтетички -представнички$ рачун.

. \о је рачун главне књиге -али главне књиге класе $<

G. "алдо на њему је промјенљив и на вие и на ни*е -није кумулативан

рачун$<

. 4 питању је рачун са потпуним салдом.

%алдо овог рачуна #и показивао стварну 'ијену котања тренутних залиха

готових производа. (уговна страна овог рачуна #и показивала з#ир почетног

салда и свих пове!ања стања готових производа -по стварној 'ијени котања$

од почетка пословне године до посматраног тренутка, док #и потра+на страна

овог рачуна показивала з#ир смањења стања готових производа -по стварној

'ијени котања$ од почетка о#рачунског периода до посматраног тренутка.

4 случају евиден'ије готових производа у току године по планским

'ијенама котања неопходно #и #ило за ту евиден'ију користити два рачуна:

E?> до E? C Kотови производи и E?E C *дступања трошкова производње. 7апрвим рачунима евидентирало #и се стање, пове!ања и смањења стања готових

производа и то по планској 'ијени котања тих готових производа. >вај рачун

22+




#и, дакле, #ио рачун са непотпуним карактером салда, јер не мо*е самостално да

пру*и податак о стварној 'ијени котања тих производа -#илансна вредност$. 5аутвривање стварне 'ијене котања готових производа, односно за своење

планске 'ијене котања тих производа на њихову стварну 'ијену котања,

слу*и рачун E?E C *дступања трошкова производње. 0редузе!е мо*е за сваки

производ да отвори посе#ан рачун одступања -то значи да #и на аналитичкој

карти'и готовог производа #ио јо један податак одступање$. 4 овом случају

предузе!е #и и на основу података из аналитике готових производа за сваки

готов производ могло да пру*и податак о висини његове стварне 'ијене

котања. Hеутим, предузе!а углавном воде само један, заједнички, рачун

одступања за све готове производе -одступање, дакле, не рачлањавају по

производима$. >вај начин рада је далеко једноставнији од претходног, али у том

случају предузе!е не мо*е да на основу аналитичког књиговодства готових

производа пру*и одговор на питање Lколика је стварна 'ијена котања

појединих производаL.

0ри књи*ењу промјена у вези производње, недоврене производње и

готових производа користе се јо неки карактеристични рачуни из &инансијског

књиговодства и класе :

1f Iачун E>> C <а)ун за преузимање залиха слу*и за успостављање

аритметичке равноте*е у ставу за књи*ење у коме се књи*е почетне

залихе недоврене производње и готових производа26. Iади се о

организа'ионотехничком21 рачуну са пасивним салдом.

2f Iачун E>- C <а)ун за преузимање трошкова слу*и, такое, зауспостављање аритметичке равноте*е у ставу за књи*ење у коме се

преузимају пода'и о троковима настали у одрееном о#рачунском

периоду. ; он је организа'ионотехнички рачун са пасивним

салдом22.

26*вакав ра)ун не би постојао у контном оквиру заснованом на функ$ионалном прин$ипу.

21*рганиза$ионоCтехни)ки ра)уни нису ра)уни ни средстава, ни извора средстава, ни прихода, ни

расхода. nихова улога је да књиговодству олакшају обав&ање неких послова. #онкретно, као што је ре)ено, сврха овог ра)уна је обезбеђење аритмети)ке равноте+е у класи E.22

*вакав ра)ун постоји у контном оквиру заснованом на функ$ионалном прин$ипу, али се он

налази у оквиру финансијског књиговодства.

22/




)f Iачун E> C 6рошкови продатих производа и услуга је рачун на коме

се евидентирају пословни расходи. >ни настају продајом готовихпроизвода, њиховом употре#ом за сопствене потре#е и сл.

+f Iачун E- C 6рошкови периода је рачун расхода на коме се књи*е

они трокови2) који нису укључивани у 'ијену котања производа,

као то су трокови управе и продаје.

4 оквиру класе мо*е да се утврује резултат -за предузе!е и његове

дијелове$ и то по методи трошкова продатих у)инака. 5#ог тога је у класи

различито де&инисање расхода у односу на &инансијско књиговодство, код кога

је метод утвривања резултата метод укупних трошкова. 3од &инансијског

књиговодства сви трокови се одмах књи*е у класу расхода, док код класе

расходе чине само они трокови који су садр*ани у продатим производима и

услугама -#или су, дакле, претходно укључивани у вриједност залиха$ и

трокови који су са одговарају!их рачуна мјеста трокова пренијети на посе#не

рачуне рачуне расхода. %акле, код класе не постоји аутоматизам C трошак

је одмах и расход.

Промјене: 0ромене на производњи, недовреној производњи и готовим

производима су у о#лику пове!ања и смањења.

1. 3од производње пове!ање се јавља:

започињањем про'еса производње -пове!ава се и вриједност и

количина$,

стизањем са о#раде и дораде и наставком производње -пове!ава се и

вриједност и количина$,

пове!ањем услед викова -пове!ава се и вредност и количина$ и др.

2. "мањење код производње се јавља:

завретком производње и преносом готових производа на залихе или

директном испоруком куп'у -смањује се и вриједност и количина

производње$,

прекидом про'еса производње и преносом полупроизвода на залихе

-смањује се и вриједност и количина производње$,

слањем у о#раду и дораду -смањује се и вриједност и количинапроизводње$,

2) #њи+ењем на овом ра)уну трошкови постају расходи.

22




мањковима -смањује се и вриједност и количина производње$ и др.

). 0ове!ање залиха полупроизвода се јавља: преносом полупроизвода из производње на залихе -пове!ава се и

вриједност и количина$,

виковима -пове!ава се и вриједност и количина$,

вра!ањем са о#раде, дораде -пове!ава се и вриједност и количина$ и др.

+. "мањење залиха полупроизвода се јавља:

стављањем у производњу -смањује се и вриједност и количина$,

продајом -смањује се и вриједност и количина$,

мањковима -смањује се и вриједност и количина$,

слањем на о#раду дораду и манипула'ију -смањује се и вриједност и

количина$ и др./. 0ове!ање стања код готових производа се јавља при:

предаји из производње у складите -пове!ава се и количина и

вриједност$,

вра!ању производа од стране купа'а -пове!ава се и количина и

вриједност$,

виковима готових производа -пове!ава се и количина и вриједност$ и

др.

. "мањење стања код готових производа се јавља при:

продаји готових производа куп'има или њиховом преносу у сопствене

малопродајне о#јекте -смањује се и количина и вриједност$,

мањковима готових производа -смањује се и количина и вриједност$,

слању на о#раду, дораду и манипула'ију -смањује се и вриједност и

количина$ и др.

окумента: 5а књи*ење промјена у вези производње, недоврене

производње и готових производа користе се уо#ичајено следе!а документа и

о#рачуни:

1. о#рачуни производње ? радни налози,

2. извјетаји о завретку производње и предаји готових призвода на

залихе,

). отпремни'е готових производа,

+. &актуре и др.

22




Примјер к$иже$а:

1. 4 &инансијском књиговодству су у току о#рачунског периода на основу

одговарају!е документа'ије евидентирани следе!и трокови:

&а'#н На)ив ра'#на И)нос BFМ0

/11 \рокови материјала за израду +66.666,66

/1) \рокови горива и енергије 166.666,66

/26 \рокови #руто зарада 1/6.666,66

/21 \рокови #руто накнада зарада 16.666,66

/22 \рокови #руто накнада члановима 4> и 7> +6.666,66

/2 \рокови #руто осталих личних расхода 16.666,66/)2 \рокови услуга одр*авања 26.666,66

/)/ \рокови рекламе и пропаганде 26.666,66

/+6 \рокови амортиза'ије )6.666,66

/+1 \рокови резервисања за трокове у гарантном року 1.666,66

//6 \рокови непроизводних услуга +.666,66

//2 \рокови премија осигурања 16.666,66

9к#(но5 8:3.<<<<<

7а основу извјетаја слу*#е о#рачуна трокова ври се преузимање

трокова у класу E и то: 6.666,66 3H су трокови који се односе на носио'етрокова, а 16/.666,66 3H су трокови на#авке, управе и продаје који се

директно преносе на расходе периода.

Напомена: *)игледно је да, и када се не користе ра)уни мјеста трошкова у

класи E, да се морају обезбедити пода$и о трошковима који се ук&у)ују и

трошковима који се не ук&у)ују у $ијену коштања. *безбеђивање тих података

мо+е се вршити прав&ењем табеларних прегледа, контирањем на документима

или на неки други на)ин.

0ове!ање вриједности залиха готових производа књи*и се заду*ењем

ра)уна -> C Kотови производи а у корист ра)уна ?> C ПовеAање вриједности

залиха у)инака.

22G




"мањење вриједности залиха готових производа књи*и се одо#рењем ра)уна

-> C Kотови производи а заду*ењем ра)уна ? C %мањење вриједности залиха у)инака.

"лична је ситуа'ија и са недовреном производњом.

" о#зиром да је о#рачун промјена вредности залиха кумулативан ови ставови

за књи*ење #и се после периодичног о#рачунавања у току године -ако #и се

радио$ сторнирали.


)16. 8та се подразумјева под производњом]

)11. 8та се подразумјева под полупроизводима ]

)12. 8та се подразумјева под готовим производима]

)1). 7авести на случају конкретног предузе!а примјер за производњу,

полупроизводе и готове производе.

)1+. 0о којој вриједности се вреднују у #илансу стања готови производи и

недоврена производња]

)1/. 3оји су елементи 'ијене котања готових производа]

)1. 7авести недостатке примјене стварне 'ијене котања у евиден'ији

производа.

)1. >#јаснити начин евидентирања производње, недоврених производа и

готових производа примјеном контног оквира по &унк'ионалном

прин'ипу.)1G. >#јаснити начин евидентирања производње, недоврених производа и

готових производа примјеном контног оквира по #илансном прин'ипу.

)1. 3оје групе рачуна у &инансијском књиговодству су предвиене за

евидентирање недоврене производње и готових производа]

)26. >#јаснити које податке пру*а рачун > C едовршена производња и како

се тај рачун мо*е класи&иковати.

)21. 3оје групе рачуна у погонском књиговодству су предвиене за

евидентирање недоврене производње и готових производа]

)22. >#јаснити које податке пру*ају рачун групе EF C осио$и трошкова и како

се ти рачуни могу класи&иковати.)2). >#јаснити које податке пру*а рачун E?> D E?: Kотови производи и како се

тај рачун мо*е класи&иковати.

22




)2+. 7а#ројати промјене на производњи, недовреној производњи и готовим

производима у о#лику пове!ања стања.)2/. 7а#ројати промјене на производњи, недовреној производњи и готовим

производима у о#лику смањења стања.

)2. 3оја документа'ија се користи за књи*ење промјена у вези производње,

недоврене производње и готових производа.

)2. >#јаснити рачуне групе ).

%.1<. 2виденија ро"е

-.>.. *сновна питања

е"иниса$е: Iо#а спада у категорију теку!их средстава предузе!а у о#лику

ствари, коју оно на#авља ради даље продаје, тј. трговине. \рговина се о#авља као

трговина на велико и трговина на мало. 5а разлику од трговине на велико,

трговином на мало сматра се продаја ро#е крајњим потроачима -купљену ро#у

куп'и користе за сопствене потре#е, тј. не прераују је, нити је даље продају, ве!

је де&инитивно користе$. 4 промету на велико ро#а се налази у складитима и

стоваритима. %кладиште је простор у којем се о#авља промет ро#е на велико и

о#ављају услуге: преузимања, конзервирања, чувања, сортирања, паковања,

маркирања и препакивања ро#е за отпрему. %товариште је просторија или

ограени простор у којем се о#авља промет ро#е на велико -а мо*е и на мало$. 5асврхе рачуноводственог о#ухватања ро#е значајне су и следе!е класи&ика'ије

трговине:

1. увоз и извоз ро%е у основи ове класи&ика'ије трговине је чињени'а да

се промет одвија са пословним партнером који се налази у некој страној

др*ави<

2. комисиона про#аја ро%е у основи ове класи&ика'ије трговине је

чињени'а да ро#а која се продаје није власнитво трговинског предузе!а

ве! правног или &изичког ли'а из земље. \рговинско предузе!е

напла!ује провизију за о#ављене услуге<

). консигнациона про#аја ро%е у основи ове класи&ика'ије трговине јечињени'а да ро#а која се продаје није власнитво трговинског предузе!а

2)6




ве! правног или &изичког ли'а из иностранства. \рговинско предузе!е

напла!ује провизију за о#ављене услуге<+. транзитни ро%ни промет сутина ове врсте трговине је у томе да

ро#а не долази до трговинског предузе!а које њу истовремено и купује и

продаје, ве! трговинско предузе!е уговара да се ро#а од произвоача или

неког другог трговинског предузе!а директно испоручи њеном куп'у.

%акле, код ове врсте трговине &азе куповине и продаје се истовремено

одвијају.

4ре#нова$е: (риједности ро#е које се могу појавити у оквиру рачуново

дственог о#ухватања трансак'ија са ро#ом су:

1. троак на#авке на#авна вриједност,

2. продајна вриједност и

). нето продајна вриједност.

Продајна вриједност се састоји из:

на#авне вриједности трока на#авке,

разлике у 'ијени и

пореза на додату вриједност -кога предузе!е зарачунава али не припада

предузе!у и по том основу предузе!е не остварује приход$.

<азлика у $ијени -често се употре#љава израз Lмар*аL$ представља

потен'ијалне приходе трговинског предузе!а из којих #и тре#ало да се накнаде

његови трокови пословања, а евентуални остатак -или негативна разлика$ #ипредстављао остварени &инансијски резултат -позитиван или негативан$.

5ависно од тога да ли се односи на залихе ро#е -у стоваритима и

продавни'ама$, или, пак, на продату ро#у, разлика у 'ени мо*е #ити остварена и

неостварена. >стварена разлика се односи на продату ро#у и она је углавном

де&инитивна, тј. непромјенљива. 7еостварена разлика је само потен'ијална

разлика садр*ана у 'ијенама ро#е на залихама, укључују!и и продавни'е. 7аиме,

њен се износ мо*е пове!авати или смањити, уколико у меувремену, док се ро#а

не прода, дое до измјена њених продајних 'ијена, а мо*е се десити да се никад

и не оствари -ако се ро#а не #и продала$.

(ие је начина &ормирања разлике у 'ијени:

1.сло%о#но "ормира$е разлике у цијени постоји код оних ро#а код којих

трговинско предузе!е продава' мо*е самостално, воде!и се својим економским

интересима, да одреује продајну 'ијену ро#е. Iазлика у 'ијени се одреује:

pTABQjPQ qTXBPASr SQ WATXsAt

2)1




тако то трговинско предузе!е на на#авну вриједност ро#е примјени

онај про'енат разлике у 'ијени који !е довести до &ормирања продајне'ијене по којој !е куп'и #ити спремни да купују ро#у, или

предузе!е прво одреди такву -за куп'е прихватљиву$ продајну 'ијену а

разлику у 'ијени утврди тако то од те продајне 'ијене одузме на#авну

'ијену<

2. "ормира$е разлике у цијени у висини #о%ијеног ра%ата постоји

код оних ро#а чију крајњу продајну 'ијену утврује произвоач или др*ава.

Iа#ат се утврује про'ентуално у односу на продајну вриједност ро#е. >вај ра#ат

тре#а разликовати од ра#ата који даје продава' а који не утиче на продајну

'ијену. 7аиме, овај ра#ат се директно евидентира на рачуну укалкулисане

разлике у 'ијени, док се до#ијени ра#ат у ситуа'ији када до#ављач не одлучује опродајној 'ијени не евидентира ни на једном рачуну -тада је он само од#итна

ставка у &актури да #и се доло до нето &актурне 'ијене, односно вриједности$<

). о# стране #ржаве контролисано "ормира$е цијена а самим тим

и разлике у цијени постоји код оних ро#а чија је произвоачка или продајна

'ијена лимитирана или је лимитирана укупна стопа разлике у 'ијени, тј. одреена

од стране овла!еног др*авног органа. %акле, код оваквог начина &ормирања

'ијена трговинско предузе!е за утвривање разлике у 'ијени на на#авну

вриједност примјењује лимитирану стопу разлике у 'ијени<

0оступак за &ормирање 'ијене ро#е назива се калкула$ија. 3алкула'ија је

уједно и књиговодствени документ у коме су наведене ставке из којих се састоји

вриједност ро#е. 3алкула'ија се о#авезно саставља приликом на#авке ро#е, и то

понаосо# за сваку на#авку.

3ада је у питању вредновање ро#е тре#а разликовати:

1. вре#нова$е ро%е у %илансу ста$а на крају године ро#а се евидентира

по на#авној вриједности или нето продајној 'ијени ако је она ни*а

-утвривање и једне и друге вриједности ври се у складу са М<% -

8алихе$. " о#зиром да се ро#а мо*е на#ављати по различитим 'ијенама

М<% - 8алихе је прописао методе о#рачуна излаза са залиха о чему је

ве! #ило говора у оквиру лек'ије о материјалу<

2. врије#ности по којој се ро%а у току го#ине еви#ентира у пословним

к$игама могу!е је ро#у у току године евидентирати по на#авној илипо продајној вриједности, с тим да релевантни законски прописи на

посредан начин нала*у да се и у трговини на велико и у трговини на

2)2




мало ро#а у продајним о#јектима евидентира по продајним

вриједностима.

-.>.-. mвиден$ије и ра)уни

Aви#енције: [виден'ија ро#е се ври у главној књизи и дневнику главне

књиге &инансијског књиговодства и аналитичкој евиден'ији ро#е када је у

питању трговина на мало не постоји о#авеза воења аналитичке евиден'ије ро#е

у промету на мало. 0остоји законска о#авеза да се малопродајни о#јекти

заду*ују и разду*ују вриједносно, тј. &инансијски. "ем тога, евиден'ија

вриједносног стања и вриједносних промена стања ро#е мо*е се врити у:

&инансијском књиговодству или

&инансијском књиговодству и погонском књиговодству.

Ра!уни: 5а пра!ење вриједносног стања и промјена на трговинској ро#и

предвиена је група D 8алихе робе. 5#ог потре#е о#ез#еивања података о

продајној вриједности, разли'и у 'ијени, укалкулисаном порезу и на#авној

вриједности прописани тро'и&рени рачуни се даље рачлањавају, и ако је према

садањим рјеењима значајан дио разчлањавања ураен у контном оквиру:

1)6 ? >#рачун на#авке ро#е,

1)1 ? Iо#а у складиту,

1)2 ? Iо#а у стовариту,

1)) ? Iо#а у малопродајним о#јектима,

1)+ ? Iо#а у транзиту,

1)/ ? Iо#а на путу,

1) ? Iо#а у о#ради и доради,

1) ? ;справка вриједности ро#е.

7а примјеру ро#е у трговини на мало мо*е се приказати како изгледа то

рачлањавање:

5а евиден'ију ро#е у малопродаји користи!е се рачун C <оба у

малопродајним објектима. Iади се о сим#оличком рачуну јер се овај рачун мора

даље о#авезно рачланити на најмање три рачуна:

1f > C <оба у промету на мало,2f = C Hкалкулисани порез на додату вриједност и

)f E C <азлика у $ијени робе у промету на мало.

2))




4 складу са конкретним потре#ама предузе!а аналитичка евиден'ија ро#е мо*е

се организовати и по продајним о#јектима, то је веома значајно -и потре#но$ запра!ење промета на нивоу тих о#јеката, али и на другим основама. Eналитика

рачуна за продајни о#јекат #рој 1. могла #и да изгледа на следе!и начин:

+f > C <оба у промету на мало продавни$а бр. ,

/f = C Hкалкулисани порез на додату вриједност продавни$а бр. . и

f E C <азлика у $ијени робе у промету на мало продавни$а бр. .

7а рачуну > C <оба у промету на мало продавни$а бр. . евидентира

се практично, користе!и корективне рачуне 1))1+ и 1))1, на#авна вриједност

ро#е која се тренутно налази у продавни'и, или неком другом малопродајном

о#јекту. 0ото се ради о средству у о#лику ствари салдо овог рачуна је увјек

дуговни. >со#ине овог рачуна су:

1. 4 питању је стварно отворен рачун -постоји у контном плану$<




књи*ења<


. >вај рачун се, о#ично, даље не рачлањава у посе#ној аналитичкој

помо!ној евиден'ији, па је, дакле, у питању појединачан -елеме

нтарни$ рачун<

. \о је рачун главне књиге<G. "алдо на њему је, промјенљив на вие и на ни*е<

. 4 питању је рачун са непотпуним салдом -јер показује продајну

вриједност ро#е, а у #илансу стања у активи ро#а се мо*е #илансирати

само по на#авној вриједности$ његови корективни рачуни су = C

Hкалкулисани порез на додату вредност и E C <азлика у $ени робе

у промету на мало.

0ромет дуговне стране овог рачуна показује з#ир почетног стања и свих

пове!ања у току године, као и смањења продајне вриједности по основу сни*ења

продајних 'ијена -сторно књи*ењем$.

Потра+на страна показује сва смањења у току године и то смањења попродајној вриједности -сем смањења по основу сни*ења продајних 'ијена ро#е$.

2)+




7а рачуну = C Hкалкулисани порез на додату вриједност продавни$а

бр. . евидентира се укалкулисани -о#рачунати$ порез на додату вриједност увези ро#е у промету на мало. >со#ине овог рачуна су:


2. Iади се о рачуну стања и то корективни рачун средстава<

). \о је пасиван рачун<

+. 7ије у питању је сим#олички рачун, дакле, на њему се спроводе

књи*ења.



помо!ној евиден'ији, па су, дакле, у питању појединачни -елеме

нтарни$ рачуни<


G. "алдо на њима је, променљив на вие и на ни*е<

. 4 питању је корективни рачуни који коригује стање на рачуну 1))16

Iо#а у промету на мало продавни'а #р. 1.

%алдо рачуна = C Hкалкулисани порез на додату вриједност

продавни$а бр. . показује износ пореза на додату вриједност који се односи на

ро#у која се тренутно налази у продавни'и.

Потра+на страна овог рачуна показује з#ир почетног стања и свих

пове!ања у току године, а она углавном настају по основу о#рачунатог пореза у

вези на#авке нове ро#е или по основу пове!ања продајних 'ијена ро#е -смањење

продајних 'ијена ро#е довело #и до смањења потра*не стране овог рачуна сторно књи*ењем$.

(уговна страна показује износ пореза на додату вриједност који се односи на

продату ро#у.

7а рачуну E C <азлика у $ијени робе у промету на мало продавни$а бр.

. евидентира се укалкулисана разлика у 'ијени која се односи на ро#у у

продавни'и. >со#ине овог рачуна су:


2. Iади се о рачуну стања и то корективни рачун средстава<

). \о је пасиван рачун.+. 7а њему се спроводи књи*ење -није у питању сим#олички рачун$<


2)/





помо!ној евиден'ији, па је, дакле, у питању појединачни -елементарни$ рачун<


G. "алдо на њему је променљив на вие и на ни*е<

. 4 питању је корективни рачун који коригује стање на рачуну 1))16

Iо#а у промету на мало продавни'а #р. 1.

%алдо рачуна E C <азлика у $ијени робе у промету на мало продавни$а

бр. . показује разлику у 'ијени која се односи на ро#у која се тренутно налази у

продавни'и.

Потра+на страна овог рачуна показује з#ир почетног стања и

укалкулисаних разлика у 'ијени за ро#у која је у току године на#ављена и

смјетена у продавни'у.

(уговна страна показује износ разлике у 'ијени који се односи на продату

ро#у из продавни'а. "мањење разлике у 'ијени по основу смањења продајних

'ијена ро#е књи*ило #и се на потра*ној страни овог рачуна сторно књи*ењем.

Промјене: 0ромјене код трговачке ро#е могу #ити вриједносне и количинске

и то у о#лику пове!ања и смањења.

ај)ешAе промене повеAања су:

1. на#авка ро#е, код које се могу појавити следе!е ситуа'ије:

на#авка једне врсте ро#е или вие врста ро#а,

на#авка ро#е од дома!их произвоача или увозом,

на#авка #ез постојања директних зависних трокова на#авке и са

директним зависним троковима на#авке,

директни зависни трокови на#авке су исказани у &актурама и

о#рачунима до#ављача или се ради о директним зависним троковима

на#авке у о#лику услуга појединих организа'ионих дијелова предузе!а

-интерне услуге$,

2. нивела'ија 'ијена навие,

). повра!ај ро#е од стране куп'а,

+. викови.

ај)ешAе промјене смањења су:

1. продаја ро#е,

2. нивела'ија продајних 'ијена нани*е,

2)




). мањкови,

+. кало, растур, квар, лом,/. вра!ање ро#е до#ављачу.

7а овом месту не!е се ире о#јањавати ове промене јер су различите у

зависности од тога где се ро#а налази: у мага'ину, стовариту, складиту или

малопродајном о#јекту.

окумента: 7ајче!а документа која се креирају и која се користе за

евидентирање промјена залиха ро#е су:

пријемни'а и калкула'ија продајне 'ијене,

&актура до#ављача,

отпремни'а и &актура за куп'а,

нивела'ија продајних 'ијена ро#е,

о#рачуни разлике у 'ијени и пореза садр*аног у продатој ро#и,

признани'е и налози за наплату за уплату пазара,

пописне листе и записни'и о мањковима и виковима,

књиге промета ро#е на велико и мало и сл.

-.>.. <а)уноводствено обухватање

1. 0римљено је од до#ављача -&актура #р. )).$ 166 комада ро#е _E` по&актурној 'ијени од 166,66 3Hfком2+, )66 литара ро#е _=` у ам#ала*и од 1

литра по &актурној 'ијени од /6,66 3Hfлит. и G6 комада ро#е _(` по &актурној

'ијени од 26,66 3Hfком. 4 &актурама до#ављача исказан је и о#рачунати порез

на додату вриједност по стопи од 1^. 5а трокове превоза примљена је &актура

#р. +. у износу од 1.16,66 3H -у &актурној вриједности је садр*ан и 0%( у

износу од 16,66 3H< кључ за расподелу ових трокова су &актурне вриједности

појединих ро#а$. Iазлика у 'ијени код ро#е _E` је )6^, ро#е _=` 26^ и ро#е _(`

16^ -разлика у 'ијени о#рачунава се на на#авну вриједност$. "аставити

калкула'ију продајних 'ијена ро#а и изврити одговарају!а књи*ења.

2. 0родавни'а је на теку!и -пословни$ рачун уплатила 22.G,66 3H на имепазара.

2+ #оли)ине и $ене су илустративног карактера и тако их треба посматрати.

2)




). ;зврити о#рачун разлике у 'ијени садр*ане у продатој ро#и.

+. ;зврена је нивела'ија 'ијена /6 комада ро#е _E` на 'ијену од 1/6,66 3Hпо комаду и 166 литара ро#е _=` на 'ијену од /,66 3H по литру.





1. 1))6 Iо#а у малопродајним о#јектима ).6,1/

266 0%( у примљеним &актурама +.2,66

+)26

1))

%о#ављачи у земљи

Iазлика у 'ијени на мало

)2.22,66

.)1,/G

1))+ 4калкулисани 0%( на мало /.G./

7актура бр. . и =. и калкул. бр. .2. 2+6 =лагајна ? дома!а валута 22.G,66

616 0риходи од продаје ро#е на

дома!ем тр*иту 1./6,6

+)6 0%( по основу продаје за

готовину ).+//,11

(невни пазар

2а. 2+16 0ословни рачун ? дома!а валута 22.G,66

2+6 =лагајна ? дома!а валута 22.G,66

Полог дневног пазара

2#./616

1))+

7а#авна вриједност продате ро#е

4калкулисани 0%( на мало

1./6,6

).)2,1

1))6 Iо#а у малопрод. о#јектима 22.G,66

<азду+ење продавни$е

). 1)) Iазлика у 'ијени на мало ).,G/

/616 7а#авна вриједност продате ро#е -).,G/$

8а обра)ун разлике у $ени

садр+ане у продатој роби

+. 1))6 Iо#а у малопродајним о#јектима -)6+,/6$

1))+ 4калкулисани 0%( на мало -+),2+$

1)) Iазлика у 'ијени на мало -21,2$

ивела$ија $ена бр. .

Промјена %рF :

5а књи*ење ове промјене неопходно је направити калкула'ију продајне'ијене ро#е. >ва калкула'ија је књиговодствени документ.

2)G




Iо#а у малопродајним о#јектима на рачуну 1))6 евидентирана је у висини

продајне вриједности из калкула'ије која износи ).6,1/ 3H -колона 12$.;знос улазног пореза на додату вриједност у примљеним &актурама у висини од

+.2,66 3H није посе#но исказан у калкула'ији, #уду!и да је исказан у &актурама

до#ављача а утврен је када се на &актурну вриједност примјени стопа по којој се

порез о#рачунава -2.66,66 х 1^ a +.2,66$. 4 &актурама су исказане и укупне

о#авезе према до#ављачима које износе )2.22,66 3H а које чине &актурна вриједност

-2.66,66 3H$ и о#рачунатог 0%(а -+.2,66 3H$.

Промјена %рF @F

%о износа 0%( садр*аног у предатом пазару долази се примјеном

прерачунате стопе 0%( на износ предатог пазара:

@@F8J=00 ' BC@JJT H 3F3@EJ јер се прерачуната стопа до#ије из рела'ије:

= ; (00 < = ' 00 H BC@JJ

2)




Fа!к#!аија ена "р. 1.

I е д н и # р о ј

7азив ро#е

Z е д и н и ' а м ј е р е

u A л и ч и н а

J а к т у р н а ' и ј е н а

Jактурнавриједност

+х/ 5 а в и с н и

т р о , к о в и

7 а # а в н а

в р и ј е д н о с т

I а з л и к а у ' е н и

>снови'аза о#рачун

порезаbGb

0%(-16х1^

0родајнавриједност-Gb b11$

0родајна'ијена12:+

1 2 ) + / G

16 11 12 1)

1. Iо#а _E` ком 166 166,66 16.666,66 )/,+ 16.)/,+ ).112,G 1).+GG,2 2.2),6G 1/.G1,G6 1/,G2

2. Iо#а _=` л )66 /6,66 1/.666,66 /),1 1/./),1 ).112,G 1G., ).1/,6+ 21.G/1,) 2,G+

). Iо#а _(` кг G6 26,66 1.66,66 6,1/ 1.6,1/ 1,62 1.G2,1 )16,+/ 2.1),2 2,1

9к#(но5 2.66,66 1.666,66 2.66,66 .)1,/G )).1,/G /.G,/ ).6,1/

>#рачун и распоред зависних трокова на#авке изврен је на следе!и начин:

Iо#а _E` 16.666,66 b -1.666,66 f 2.66,66 х 16.666,66$ )/,+ a 16.)/,+

Iо#а _=` 1/.666,66 b -1.666,66 f 2.66,66 х 16.666,66$ /),1 a 1/./),1

Iо#а _(` 1.66,66 b -1.666,66 f 2.66,66 х 16.666,66$ 6,1/ a 1.6,1/

4купно: 2.66,66 1.666,66

2+6




Промјена %рF 3F5а израчунавање износа разлике у 'ијени садр*ане у продајној

вриједности продате ро#е најпре тре#а утврдити просјечну стопу разлике у

'ијени у продајној вредности ро#е. 0росјечна стопа разлике у 'ијени у продајној

вриједности ро#е (псрц рачуна се као однос разлике у 'ијени и продајне

вриједности ро#е #ез 0%(:

псрц H

33J (П

330 ( K 33B

(П

гдје ознака: 33J (П означава потра*ну страну рачуна 1)) ? Iазлика у 'ијени на

мало, и гдје и остале ознаке имају слично значење. 4 наведеном примјеру псрц је:

псрц HEF3JC8

3JF==0C K CF==8C= H 08803B@

0росјечну стопу од >,>=- тумачимо на следе!и начин: у просјеку у

свакој једини'и -3H$ продајне вриједности #ез 0%(а на#ављене ро#е садр*ано

је >,>=- 3H разлике у 'ијени.

;знос разлике у 'ијени садр*ане у продатој ро#и до#ија се као производ

израчунате, просјечне стопе разлике у 'ијени и продајне вриједности продате ро#е #ез 0%(2/:

(@@F8J=00 9МF K 3F3@EJ 9МF ' 08803B@ H 3FE=J8C 9МF

;зрачунавање износа разлике у 'ијени садр*ане у продатој ро#и је увјек

кумулативно, тј. увјек се рачуна од почетка године па до посматраног тренутка.

5#ог тога израчунати износ -).,G/ 3H$ #и тре#ало умањити за промет дуговне

стране ра)уна E, тј. за износ раније LскинутеL разлике у 'ијени садр*ане у

продатој ро#и. 4 наведеном случају ово је прво о#рачунавање износа разлике, па

2/% обзиром да је продајну вриједност без П(; робе могуAе утврдити тек по изра)унавању П(;садр+аног у продајној вриједности продате робе, то зна)и да прије ове промјене треба прво

изра)унати П(; садр+ан у продајној вриједности продате робе. H наведеном примјеру користе

се пода$и о износу П(; добијени примјеном прописаних прера)унатих стопа П(;.

2+1




на дуговној страни овог рачуна нема никаквих књи*ења. 0риликом наредног

о#рачунавања износа разлике у 'ијени садр*ане у продатој ро#и на дуговнојстрани ра)уна E #и!е износ од ).,G/ 3H., па за овај износ тре#а умањити

#уду!и до#ијени износ.

Промјена %рF B:

4 оквиру ове промјене потре#но је изврити нивела'ију 'ијена ро#е. 5#ог

потре#е да потра*на страна рачуна > D <оба у малопродајним објектима

показује вриједност продате ро#е нивела'ија нани*е се књи*и на дуговној

страни тог рачуна примјеном 'рвеног сторна. "лично о#јањење је и за рачуне

1))+ и 1)).

Ниве!аија ена "р. 1.

р.#.

7азив ро#е

3оличина

"тара'ијена

7ова'ијена

Iазлика

0ромјена 0%(Iазлика у

'ијени

1 2 ) + /

-/+$

-)v$

G

-v1+,/2^$

16

-G$

1. Iо#а _E` /6 1/,1 1/6,66 -,1$ -+/G,/6$ -,2$ -)1,GG$

2. Iо#а _=` 166 ),+ /,66 1,/+ 1/+,66 2),)G 1)6,2

Свега -)6+,/6$ -+),2+$ -21,2$

апомена: Hоби)ајено је да се негативни износи оби&е+авају заградама.


)2G. 8та је ро#а])2. 8та се подразумева под трговином на велико]

))6. 8та се подразумева под трговином на мало]

))1. 3оје су вредности ро#е]

))2. >#јаснити о#лике разлика у 'ени ро#е.

))). 3ада се саставља калкул'ија у трговини]

))+. 3оји рачуни у контном плану су предвиени за евиден'ију ро#е]

))/. >#јаснити које податке пру*а и како се мо*е класи&иковати рачун F> C

абавна вредност продате робе.

)). 3оја документа се користе у вези евидентирања ро#е]

)). Fде се у трговини на велико мо*е налазити ро#а]))G. Fде се евидентира ро#а у трговини на велико]

2+2




)). 3оје податке пру*а аналитичка евиден'ија ро#е у трговини на велико и за

та се користе ти пода'и.)+6. Fде се у трговини на мало налази ро#а]

)+1. 0о којој вредности се исказује ро#а у малопродајним о#јектима]

)+2. Fде се евидентира ро#а у малопродајним о#јектима]

)+). 3оји рачуни у контном плану су предвиени за евиден'ију ро#е у

малопродајним о#јектима]

)++. >#јаснити рачун => C <оба у промету на мало.

)+/. >#јаснити рачун == C Hкалкулисани порез на додату вредност.

)+. >#јаснити рачун =E C <азлика у $ени робе у промету на мало.

)+. 7а#ројати промене пове!ања стања ро#е у продавни'и.

)+G. 7а#ројати промене смањења стања ро#е у продавни'и.

)+. 5ато се нивела'ија 'ена нани*е о#авезно мора књи*ити 'рвеним

сторном]

)/6. 3оја документа'ија се појављује у вези евиден'ије ро#е у продавни'и]

,. F&АТFО&ОOНА ЛИFВИ*НА С&2*СТВА

,.1. 2виденија (отра+ивања од к#(аа

...... *сновна питања

е"иниса$е: 0ојам потра+ивања уоптено представља светра*#ине које се односе на #уду!и прилив нов'а. 0отра*ивања од купа'а

представљају потра*ивања која настају из пословних трансак'ија по основу

продаје ро#е, производа или услуга или неког дргог средства. Iади се о праву да

се од купа'а по основу продаје производа, ро#а или врења услуга наплати

одреена сума нов'а уз договорене услове -рок и начин наплате$.

0отра*ивања од купа'а спадају у групу промптних, тј. теку!их

потра*ивања2. Iади се о потра*ивању које настаје продајом производа, ро#а,

услуга, али и продајом друге имовине: нематеријалних улагања, основних

средстава, дугорочних &инансијских пласмана, материјала, краткорочних

&инансијских пласмана и готовинских еквивалената.

2 Поред ових краткоро)на потра+ивања могу бити и у облику: датих аванса, депозита и кау$ија,

потра+ивања од извозника, од запослених, итд.

2+)






1. главној књизи и дневнику главне књиге &инансијског књиговодства и

2. у аналитичкој евиден'ији, тј. у аналити'и купа'а.4 овим евиден'ијама књи*е се само вриједносне промјене у вези

потра*ивања, с тим о се у аналитичкој евиден'ији те промјене разврставају по

сваком куп'у понаосо#. Eналитичка евиден'ија купа'а, измеу осталог, слу*и за

усаглаавање стања наих потра*ивања са куп'има.

0опусте на продајну 'ијену продава' мо*е књи*ити када се ти попусти

искористе -попусти на количину, попусти на услове пла!ања$ или примјеном

система анти'ипирања таквих попуста. 0опусти који се евидентирају накнадно

-у моменту продаје није позната чињени'а да !е купа' остварити право на

попуст, као то је пла!ање прије уговореног рока$, рачуноводствено се

о#ухватају на следе!и начин: ека потра+ивања од продаје износе >.>>>,>>

#М, а накнадно остварени попуст !ра)ун измирен прије рока" износи F>>,>> #М:





1. 2616 3уп'и у земњи 16.666,66

616 0риходи од продаје ро#е на

дома!ем тр*иту16.666,66

7актура за продату робу

2.2+16

61

0ословни рачун ? дома!а валута

>до#рени попусти на продају

./66,66

/66,66

2616 3уп'и у земљи ./66,66 9звод D наплата потра+ивања

Ра!уни: 5а евидентирање потра*ивања од купа'а у &инансијском

књиговодству предвиена је група -> C Потра+ивања по основу продаје. 4

оквиру ове групе предвиени су рачуни за различите врсте купа'а: куп'и

повезана правна ли'а, куп'и у земљи, куп'и у иностранству, као и рачун на коме

се евидентира исправка вриједности потра*ивања од купа'а -тј. износ

индиректног отписивања$.Iачун -> C #уп$и у зем&и слу*и да се на њему евидентирају све промјене у вези

потра*ивања која настају у односима са куп'има из нае земље. 5а овај рачун семо*е ре!и следе!е:


2+/




2. Iади се о рачуну стања и то средства<

). \о је активнопасиван рачун<+. 7ије у питању сим#олички рачун, дакле, на њему се спроводе књи*ења<


. %аље се рачлањава у посе#ној аналитичкој помо!ној евиден'ији, па је,

дакле, у питању синтетички -представнички$ рачун<


G. "алдо на њему је, углавном, променљив на вие и на ни*е<

. 4 питању је рачун са непотпуним салдом његов кориктивни рачун је

рачун ->E C 9справка вриједности потра+ивања од купа$а.

%алдо рачуна -> C #уп$и у зем&и показује номинални износ наих тренутних

потра*ивања од купа'а за испоручене им производе, ро#у или изврене услуге, или

друге предмете куповине и продаје.

(уговна страна овог рачуна показује з#ир почетног стања и свих пове!ања

потра*ивања од почетка пословне године до посматраног тренутка.

Потра+на страна овог рачуна показује з#ир свих смањења од почетка пословне

године до посматраног тренутка.

7а рачуну ->E C 9справка вриједности потра+ивања од купа$а евидентира се

отпис потра*ивања од купа'а -индиректна метода отписивања$. 5а овај рачун се

мо*е ре!и следе!е:


2. Iади се о рачуну стања и то средства<

). \о је пасиван рачун<+. 7ије у питању сим#олички рачун, дакле, на њему се спроводе књи*ења<


. 4главном се даље рачлањава у посе#ној аналитичкој помо!ној

евиден'ији, па је, дакле, у питању синтетички -представнички$ рачун<


G. "алдо на њему је, углавном, променљив на вие и на ни*е<

. 4 питању је корективни рачун рачуна ->C #уп$и у зем&и -али и других

рачуна ове групе$. 4з помо! рачуна 26 стање на рачунима потра*ивања

од продаје се са номиналног износа потра*ивања своди на реално

наплативе износе потра*ивања. 0рема томе, ова два рачуна узета заједнопоказују колико се очекује да !е се мо!и да наплати потра*ивања од

купа'а.

2+




"алдо рачуна ->E C 9справка вриједности потра+ивања од купа$а показује

номинални износ потра*ивања за која се очекује да не!е мо!и да се наплатиме.

Промјене: 3од евиден'ије купа'а, тј. књи*ења промјена у вези

потра*ивања од купа'а, тре#а нагласити да се смањење стања тог потра*ивања

углавном деава услед пла!ања од стране купа'а. Hеутим, смањење на

рачунима везаним за потра*ивања мо*е настати и з#ог отписивања тих

потра*ивања. >тписивање мо*е #ити директно и индиректно. (иректна (иректна

метода метода отписивања значи да се непосредно смањује стање на рачуну

потра*ивања уз истовремено пове!ање стања на рачуну осталих расхода -/G ?

Iасходи по основу исправке вриједности и отписа потра*ивања$. %иректно

отписивање се ври ако је немогу!ност наплате извјесна и документована.

9ндиректна метода 9ндиректна метода отписивања значи да се смањење не спроводи директно на

рачуну потра*ивања, ве! на његовом корективном рачуну ->E C 9справка

вриједности потра+ивања од купа$а, уз истовремено пове!ање стања на рачуну

осталих расхода. 8ематски се отписивање потра*ивања мо*е представити на

следе!и начин:

окумента: 3њиговодствена документа која се појављују у вези промјена

код потра*ивања од купа'а могу #ити документа везана за платни промет

-готовински и #езготовински$, документа у вези са продајом готових производа,

ро#е и основних средстава -&актуре односно записни'и са прилозима као то су

отпремни'е$ и др.;спостављене &актуре куп'има заводе се у књигу излазних &актура.

..-. енаплатива потра+ивања

3ада привредни су#јекти продају своје производе, услуге или ро#у на

одгоено пла!ање полазе од предпоставге да !е настала потра*ивања по том

основу #ити напла!ена. Hеутим, продаја на одгоено пла!ање везана је и за

ризике наплате који се пове!авају са пове!авањем рокова одгоде, тако да је скоро

уо#ичајено да се један износ не!е наплатити у остављеним роковима, или се не!е

наплатити никако, то посе#но долази до изра*аја у неста#илним условимапривреивања. "амо потра*ивање представља ликвидну имовину предузе!а.

"вако потра*ивање које се де&иние као ненаплативо представља гу#итак те

2+




имовине и евидентира се у #илансу успјеха на страни расхода. 4 поступку

евидентирања ових гу#итака појављују се про#леми са примјеном начеласучељавања -приходе је потре#но сучељавати са расходима који су настали у

поступку генерисања тих прихода$ #уду!и да приход по основу продаје мо*е

настати у једном рачуноводственом периоду, гу#итак из основа про'јене

ненаплативости потра*ивања у наредном рачуноводственом периоду, али и

евентуална накнадна наплата тих потра*ивања у следе!ем рачуноводственом

периоду.

0о*ељно је да се ненаплатива потра*ивања прате и исказују појединачно по

куп'има, и стим у вези потре#но је де&инисати рачуноводствене политике у

којима се утврују критеријуми на основу којих се потра*ивања третирају као

ненаплатива. 4 пракси постоје два начина исказивања тих потра*ивања.

Први начин полази од предпоставке да су потра*ивања ненаплатива, те да се

по том основу подузимају активности наплате -спорови...$ али прин'ип

опрезности нала*е да се за те износе изври корек'ија њиховог износа. >ва

потра*ивања номинално и даље остају исказана у књигама предузе!а, с тим да се

таквим потра*ивањима додјељује корективни рачун ? рачун исправке, тако да се

ова потра*ивања у #илансу стања исказују у нето износу, а гу#итак из тог основа

исказује се на страни расхода у #илансу успјеха. %акле, таква потра*ивања нису

искњи*ена из имовине предузе!а, али се исказују у нето износу. >вакав начин

евидентирања ових потра*ивања уо#ичајено се назива индиректним отписом,

то се ематски мо*е приказати на следе!и начин:

9ндиректна метода:

26 ? ;справка вриједности /G ? Iасходи по основу исправке

потра*ивања од купа'а вријед. и отписа потра*ивања

9знос потра+ивања за отпис

(руги начин темељи се на про'јени да одреена потра*ивања нису уопте

наплатива -купа' престао да постоји као правни су#јект и сл.$ када се вридиректно отписивање ових потра*ивања, и то тако да се не користе корективни

рачуни, него се затвара пора*на страна рачуна потра*ивања, а тај износ се у

2+G




#илансу успјеха исказује на страни расхода. %иректан отпис потра*ивања мо*е

се ематски приказати на следе!и начин:

(иректна метода:

/G ? Iасходи по основу исправке

261 3уп'и у земљи вријед. и отписа потра*ивања"алдо

9знос потра+ивања за отпис

4прављање потра*ивањима захтјева њихиву про'јену која подразумјева и

про'јену расхода који могу настати у наредном периоду из тог основа. 5а

утвривање тог износа користе се различите методе, као то је метод постотка

нето продаје, метод старости доспје!а потра*ивања и сл.

..-.. Метод постотка нето продаје

Hетод постотка нето продаје заснива се на постоје!им искуствима настанка

гу#итака из основа ненаплативости потра*ивања у претходним периодима и

пројек'ије таквих искустава за наредни период одговарају!и на питање који је то

износ нето продаје теку!ег периода ненаплатив у наредном периоду. 7ека је

претпоставка да је у претходна три периода предузе!е стварно имало следе!естање ненаплативих потра*ивања:

Fодина 7ето продаја -3H$

Fу#и'и од

ненапла!ених

потра*ивања

0ро'енат -^$

насталих гу#итака

261х1 +G6.666,66 .266,66 1,/6

26х2 /26.666,66 16.166,66 1,+

26х) ///.666,66 .66,66 1,G

4купно: 1.///.666,66 2.266,66 1,/

2+




Eко је предузе!е у теку!ем рачуноводственом периоду имало нето продају у

износу од //.666,66 3H, очекивани износ гу#итака из основа ненаплативостипотра*ивања утврује се на основу просјечне стопе настанка тих гу#итака у

претходна три периода од 1,/^:

//.666,66 х -1,/ f 166$ a 16.62,/6 3H.

3од примјене овог метода потре#но је напоменути да се нето продаја

утврује као разлика #руто -укупне$ продаје са одло*еним роковима пла!ања

-искључује се готовинска продаја код које нема ризика напалтивости$ умањена за

одо#рене попусте, поврат и сл. >вако утврени износ пове!ава стање исправке

ненаплативих потра*ивања. =уду!и да се ова метода у великој мјери ослања на

претходна искуства потре#но је претходно тестирати поузданост постотка нето

продаје у претходним раздо#љима у &унк'ији промјена у условима пословања у

теку!ем периоду.

..-.-. Метод старости доспеAа потра+ивања

>вај метод заснива се на анализи старости доспје!а рачуна, то

подразумјева састављање списка потра*ивања свих купа'а по роковима доспје!а.

0олази се од претпоставке да ако је рок доспје!а потра*ивања истекао реална је

претпоставка настанка гу#итака из тог основа. 8то је период кањења ве!и то је

настанак тих гу#итака извеснији. 4о#ичајени временски интервал који се користиза разврставање потра*ивања јесте тридесет дана. 5а сваку од утврених

категорија кањења у погледу наплате примјењује се про'јењени про'енат

ненаплативости -мо*е и на #ази претходних искустава$ на основу чега се до#ију

износи очекиваних гу#итака -исправке вриједности потра*ивања$ по појединим

категоријама и укупно -у 3H$:

3упа'4купаан

износ

7ије

доспело

;стекло

1 ? )6

дана

;стекло

)1 ? 6

дана

;стекло

1 ? 6

дана

0реко

6 дана

LEL 2/.666,66 2/.666,66L=L +2.666,66 G.666,66 22.666,66 12.666,66

L(L 12.666,66 12.666,66

2/6




LFL )G.666,66 2G.666,66 /.666,66 /.666,66

>стали )).666,66 2/.666,66 /.666,66 ).666,664купно 1/6.666,66 1.666,66 )6.666,66 2.666,66 1.666,66 1/.666,66

0ро' ̂ 1,66 ),66 G,66 )6,66 /6,66

;справ. 1.26,66 16,66 66,66 2.16,66 /.166,66 ./66,66

7акон утвривања про'јењеног износа гу#итака, за наведени износ на стању

рачуна исправке !е изврити корек'ија.

... <а)уноводствено обухватање

1. 3уп'у је продата ро#а у вриједности од )6.666,66 3H. 7а#авна вриједностпродате ро#е је 2.666,66 3H. 3уп'у је у &актури дат ра#ат од /^. 4 &актури

је о#рачунат и 0%( у износу од +.1+1,66 3H -стопа 1^$.

2. 3упа' је на теку!и -пословни$ рачун предузе!а уплатио дио своје о#авезе у

износу од 26./66,66 3H.

). 3уп'у је на основу уговора накнадно одо#рен додатни ра#ат од 2^ на

вредност на#ављене ро#е -вредност по од#итку ра#ата из &актуре$, јер је

сходно уговореним условима премаио годињу квоту куповина, па !е за

накнадно одо#рени ра#ат умањити уплате за #уду!е на#авке које #уде имао.

>д куп'а је до#ијена потврда да је изврио корек'ију свог улазног 0%(.


&ед.

"р.


И)нос


1. 2616 3уп'и у земљи 2G./66,66

616

+66

0риходи од продаје ро#е на

дома!ем тр*иту


2+.)/,66

+.1+1,66

8а продајну вредност продате

робе

1а. /616 7а#авна вриједност продате ро#е 2.666,66

1)16 Iо#а у складиту 2.666,66

8а набавну вредност продате робе2. 2+16 0ословни рачун ? дома!а валута 26./66,66

2616 3уп'и у земљи 26./66,66

8а наплаAени износ

2/1




&ед.

"р.


И)нос


). 261661G


7акнадно одо#рени попусти

-/6,66$

-+G,1G$

+66 0%( по издатим &актурама -G2,G2$

8а накнадно одобрен рабат

Напомена: 7акнадно одо#рени ра#ати могу се књи*ити и на други начин који

подразумјева евиден'ију насталих расхода у оквиру класе / на посе#ном рачуну

накнадно одо#рених попуста, као и на потра*ној страни рачуна купа'а у земљи,

то се мо*е приказати на следе!и начин:


&ед.

"р.


И)нос


). / 7акнадно одо#рени попусти +G,1G

+66

2616


3уп'и у зе

-G2,G2

/6,66

8а продајну вредност продате

робе

Hеутим, наведени начин је мање рачуноводствено коректан #уду!и да се не ради о

стварно насталим расходима -него о смањењу прихода$ нити о стварној наплати

потра*ивања -него о опросту дуга накнадним одо#равањем попуста.

+. 0очетком године на рачуну ->E D 9справка вриједности потра+ивања од

купа$а исказан је потра*ни салдо у износу од 16.666,66 3H. 7а крају

о#рачунског периода предузе!е је направило о#рачун исправки вриједности

потра*ивања од купа'а за теку!и период.

/. 4 наредном о#рачунском периоду до#ијен је спор против предузе!а LHеталL

д.о.о. =рчко и то предузе!е је уплатило своју о#авезу.

. 7а крају о#рачунског периода предузе!е је направило о#рачун исправки

вриједности потра*ивања од купа'а.

2/2




*бра)ун исправке потра+ивања за текуAи период !ред. бр. =.":

Iед.

#р.3упа'

;знос


;знос

исправкеIазлог за исправку

1. LHикроL д.о.о. =ијељина 16.666,66 +.666,660окренут је поступак

стечаја

2. LHеталL д.о.о.=рчко 26.666,66 26.666,664 току је судски спор

-предмет #р. /ff266+$

7купно @BF00000

Прет'о#но ста$е ра!уна @0J 0F00000

2знос #о#атног о%езвре&е$а BF00000

*бра)ун исправке потра+ивања на крају периода !ред. бр. ?."

Iед.

#р.3упа'

;знос


;знос

исправкеIазлог за исправку

1. LHикроL д.о.о. =ијељина 16.666,66 G.666,66

0ро'ена могу!ности на

плате на основу реења

трговинског суда о на

мирењу о#авеза сте

чајног ду*ника

2. L5идарL д.о.о. 5ворник 16.666,66 16.666,664 току је судски спор

-предмет #р. /ff266/$

7купно 8F00000

Прет'о#но ста$е ра!уна @0J @BF00000 7ки#а$е о%езвре&е$а EF00000

невник главне к$иге "инансијског к$игово#ства&ед. "р. рој ра'#на



+. /G6 >#езвреење потра*ивања 1+.666,66

261 ;справка вредности потра*ива

ња од купа'а1+.666,66

8а књи+ење исправке

/. 2+16 0ословни рачун ? дома!а валута 26.666,662616 3уп'и у земљи 26.666,66

8а наплату потра+ивања

2/)





И)нос


. 261;справка вредности потра*ивања

од купа'а.666,66

G6 0риходи од усклаивања вред

ности потра*ивања.666,66

8а укидање дела исправке


)/1. 8та су то потра*ивања од купа'а]

)/2. 3ако се вреднују потра*ивања од купа'а]

)/). Fдје се ври евидентирање потра*ивања од купа'а])/+. 3оје податке пру*а аналитичка евиден'ија купа'а]

)//. 4 којој рачунској групи и на којим рачунима се евидентирају потра*ивања

од купа'а]

)/. >#јаснити податке које пру*а рачун -> C #уп$и у зем&и и како се овај

рачун мо*е класи&иковати.

)/. >#јаснити податке које пру*а рачун ->E C 9справка вриједности

потра+ивања од купа$а и како се овај рачун мо*е класи&иковати.

)/G. 8та значи индиректно, а та директно отписивање потра*ивања]

)/. 3оје су промјене у вези потра*ивања од купа'а]

)6. 3оја су документа у вези потра*ивања од купа'а])1. >#јаснити метод постотка нето продаје.

)2. >#јаснити метод старости потра*ивања.

,.%. Pготовина и готовински еквива!енти

.-.. (ефинисање, признавање и вредновање

е"иниса$е и признава$е: 5а пла!ање при#ављених средстава -у о#лику

ствари и права$, као и за пла!ање, на други начин насталих, о#авеза, неопходно је

располагати одговарају!им новчаним средствима, тј. готовином.

Kотовина о#ухвата готовину у #лагајни и депозите по виењу -на пословним

рачунима у дома!ој и страној валути, као и на рачунима издвојених новчаних

2/+




средстава и отворених акредитива$. 4о#ичајени начин сти'ање готовине јесте

генерисањем нов'а из рачуна потра*ивања. 0ри томе се ова готовина мо*ести'ати директном наплатом потра*ивања од купа'а, а мо*е и продајом тих

потра*ивања &инансијским организа'ијама које се називају фактор, а послови

продаје називају се факторинг. Iизик наплате и даље остаје на предузе!у. Eко се

потра*иваља продају са преносом ризика наплате, такви послови се називају

форфетинг а купа' потра*ивања форфетер.

Fотовина се мо*е сти'ати и коритењем зајмова, прије свега од

&инансијских организа'ија, при чему су присутни различити инструменти

о#ез#еења њиховог вра!ања укључују!и и залог потра*иваља.

0ословање готовином представља платни промет који се мо*е о#ављати као

готовински и #езготовински, у зависности од тога да ли се у платним

трансак'ијама користи е&ективни нова' или _о#рачунски` нова' на пословним

рачунима..

6екуAи ра)уни -пословни, *иро рачуни$ су они рачуни који се отварају код

једне или вие пословних #анака и са којих њихови власни'и -који су и учесни'и

у платном промету$ #езготовински измирују своје о#авезе или преносе новчана

средства другим учесни'има у платном промету.

'лагајна је организа'иони дио предузе!а преко кога се о#авља најве!и дио

готовинског платног промета предузе!а, тј. вре готовинска пла!ања и

готовинске наплате.

Kотовински еквиваленти су краткорочна, високоликвидна улагања која могу

да се #рзо конвертују у познате износе готовине2, уз #езначајан ризик одпромјене вриједности. Fотовински еквиваленти су, најче!е, у о#лику:

краткорочних др*авних о#везни'а, #лагајничких и комер'ијалних записа,

депозитних серти&иката, #анкарских ак'епата, мјени'а, чекова, племенитих

метала -нпр. златних полуга$ и сл.

0римарна сврха поседовања готовинских еквивалената је најче!е з#ог

измирења краткорочних &инансијских о#авеза, а рјее инвестирања или

кори!ења за неке друге сврхе.

Fотовина а приори спада у о#ртна средства предузе!а, мада #и она готовина

која је искључиво намењена за на#авку основних средстава могла #ити третирана

2 9зраз Yпознате износе готовинеZ зна)и да не постоје проблеми око одређивања

износа готовине који се мо+е добити за те готовинске еквиваленте.

2//




и као основно средство -ради се о ликвидном средству, али код кога !е променом

његовог о#лика тре#ати много времена да се опет транс&ормие у готовину$.

4ре#нова$е: Fотовина и готовински еквиваленти се вреднују у складу са

М<% E 7инансијски инструменти: Признавање и мерење и другим релевантним

Међународним стандардима финансијског извештавања.

0риликом њиховог при#ављања -почетно вредновање$ вредновање се ври у

висини пла!еној за његово при#ављање тј. у висини датог другог средства

-вредновање се дакле ври по троку на#авке$. 4 случају да се ради о готовини

у страној валути она се вреднује по званичном средњем курсу стране валуте.

0леменити метали и предмети од племенитих метала про'јењују се најмање у

висини вриједности изведене из 'ијене племенитих метала на свјетском

тр*иту.

.-.-. mвиден$ије и ра)уни

Aви#енције: [видентирање готовине и готовинских еквивалената се ври у

главној књизи и дневнику главне књиге &инансијског књиговодства. 5а

евидентирање готовине у #лагајни о#авезно води благајни)ки дневник, као једну

од помо!них књига у књиговодству. 4 #лагајнички дневник се свакодневно,

хронолоки, уписује све уплате и исплате нов'а у #лагајну. 3ао прилог

#лагајничком дневнику слу*е документа на основу којих су изврене уплате и

исплате нов'а: налог #лагајни за исплату, налог #лагајни за наплату,#лагајнички чек, опта уплатни'а и др.

Ра!уни: 5а књиговодствено пра!ење стања и промјена стања готовине у

званичном контном оквиру предвиено је вие рачуна уе рачуна у групи -= C Kотовински

еквиваленти и готовина. 7а рачунима у оквиру ове групе поред готовине

исказују се и готовински еквиваленти -хартије од вредности, племенити метали,

депозити по виењу, предмети од племенитих метала$.

5а евиден'ију стања и промјена стања нов'а на пословном рачуну

-L*иралногL нов'а$ у контном оквиру предвиен је рачун -= D Пословни ра)ун

D домаAа валута. 5#ог двоструке документа'ије која се појављује код промјенаповезаних са подизањем или уплатом нов'а из #лагајне рачун 2+1 се даље

рачлањава на најмање два четворо'и&рена рачуна -о чемо !е касније вие #ити

2/




говора$. Iачун -=C Пословни ра)ун D домаAа валута мо*е да се сврста на

следе!и начин:1. 4 питању је стварно отворен рачун -постоји у контном оквиру$<



+. 7ије у питању сим#олички рачун, дакле, на њему се спроводе књи*ења


. %аље се рачлањава се у посе#ној аналитичкој евиден'ији, па је,

дакле, у питању синтетички рачун<



рачун$<

. \о је рачун са потпуним салдом нема корективног рачуна<

"алдо овог рачуна показује тренутно стање нов'а на пословном рачуну.

0ромет дуговне стране показује з#ир почетног стања и свих пове!ања нов'а на

пословном рачуну од почетка пословне године до посматраног тренутка. 0ромет

потра*не стране показује з#ир свих смањења нов'а на пословном рачуну од

почетка пословне године до посматраног тренутка. 0аралелно са овим рачуном

са истим карактеристикама отвара се и рачун -=- D Пословни ра)ун D страна

валута.

5а евиден'ију LготовогL нов'а у званичном контном оквиру предвиени су

рачуни -=? D 'лагајна D домаAа валута и -=G D 'лагајна C страна валута . 5а

рачуне -=? и -=G ва*е исте напомене као и за рачун 2+1. "алдо рачуна -=? и -=Gпоказује тренутно стање нов'а у #лагајни. 0ромет дуговне стране показује з#ир

почетног стања и свих пове!ања нов'а у #лагајни од почетка пословне године до

посматраног тренутка. 0ромет потра*не стране показује з#ир свих смањења

нов'а у #лагајни од почетка пословне године до посматраног тренутка.

Промјене: 0ромјене готовине и готовинских еквивалената су вриједносне, и

то у о#лику пове!ања и смањења. 5а поједине готовинске еквиваленте могу се

пратити и количински пода'и, као то су, на пример, те*ина злата и предмета од

злата, чисто!а злата, итд. 5#ог различитости ових средстава прикази промјена

дају се при о#ради конкретних рачуна тих средстава. "ва пове!ања или смањењановчаних средстава предузе!а последи'а су његовог појављивања као учесника

у платном промету -пла!ању о#авеза или наплати потра*ивања и др.$.

2/




окумента: %окумента у вези са готовином и готовинским еквивалентима семогу класи&иковати на различите начине -уплатна и исплатна, улазна и излазна,

изворна и изведена и сл.$ а најзначајнија су и јанче!а:

документа платног промета,

извод са пословног рачуна,

дневник #лагајне, са припадају!ом документа'ијом -налози #лагајни за

наплату и за исплату и њихови прилози и сл.$,

о#рачуни вриједности готовинских еквивалената.

.-.. <а)уноводствено обухватање

1. =лагајна је уплатила 16.666,66 3H на пословни рачун предузе!а. %невник

#лагајне достављен је на контролу и књи*ење. -%невник #лагајне се саставља

за сваки дан посе#но ако је у том дану #ило уплата или исплата, и доставља се

књиговодству наредног дана$,

2. 4 изводу пословног рачуна ? дома!а валута евидентирана је уплата нов'а у

износу од 16.666,66 3H.





1. 2+1 0релазни рачун ? дома!а валута 16.666,66

2+6 =лагајна ? дома!а валута 16.666,66

(невник благајне

2. 2+16 0ословни рачун ? дома!а валута 16.666,66

2+1 0релазни рачун ? дома!а валута 16.666,66

9звод пословног ра)уна

*бјашњење уз књи+ења:

;ако су наведене као двије промјене, очито је да се ради о једној

књиговодственој промјени2G о полагању готовине у износу од 16.666,66 3H из

2G аравно, има се у виду и раније дата напомена да свака књиговодствена промјена, у ствари,

изазива најмање двије промјене на ра)унима, тј. један ра)ун дугује а други потра+ује.

2/G




#лагајн на пословни рачун. >но то карактерие ово полагање нов'а је

постојање двоструке књиговодствене документа'ије. 0рви књиговодственидокуменат је благајни)ки дневник са одговарају!им прилозима. %руги

књиговодствени документ је извод са пословног ра)уна. 0ото постоје два

документа за једну промјену мора се на!и рјеење да се њиховим књи*ењем не

дуплира књи*ење на пословном рачуну и #лагајни. Iјеење се састоји у

увоењу, најмање, једног прелазног рачуна. Iади се о рачуну организа'ионо

техничког карактера2. >вај рачун мо*е да #уде или у оквиру рачуна 2+1 или у

оквиру рачуна 2+, и ако је у досадањој пракси овај рачун отваран у оквиру

рачуна 2+1. 4 наведеном примјеру прелазни рачун смјетен је у оквиру рачуна

2+1, па се мо*е ре!и да постојање прелазног рачуна представља разлог за даље

рачлањавање рачуна -= D Пословни ра)ун D домаAа валута..

). =лагајна је подигла /.666,66 3H са теку!ег -пословног$ рачуна предузе!а.

%невник #лагајне је доставље на контролу и књи*ење.

+. 4 изводу теку!ег -пословног$ рачуна евидентирано је подизање нов'а у

износу од /.666,66 3H.


&ед.

"р.


И)нос


). 2+6 =лагајна ? дома!а валута /.666,66

2+1 0релазни рачун ? дома!а валута /.666,66

(невник благајна+. 2+1 0релазни рачун ? дома!а валута /.666,66

2+16 0ословни рачун ? дома!а валута /.666,66

9звод текуAег !пословног" ра)уна

0равило је да се уз прелазни рачун користи онај рачун на кога се односи

докуменат који се књи*и. Eко се књи*и #лагајнички дневник, уз прелазни рачун

користи се рачун #лагајне. Eко се књи*и извод са пословног рачуна, уз прелазни

рачун користи се пословни рачун.

2 <а)уни организа$ионоCтехни)ког карактера не представ&ају ни ра)уне средстава, ни извора

средстава, ни прихода, ни расхода. *ни само пома+у да књиговодство лакше рјеши неки проблем.

#онкретно, у питању је проблем постојања двоструке документа$ије.

2/




/. "а пословног рачуна ? дома!а валута, према изводу #рој: +. издвојена су

новчана средства на посе#ан рачун у износу од )/.666,66 3H за &инансирањеизградње о#јекта, и упла!ен аванс извоачу радова у износу од 1/.666,66 3H.

. 0рема изводу са издвојеног рачуна #рој 2. изврена је исплата извоачу

радова за прву привремену ситуа'ију у износу од 16.666,66 3H.




/.2+)6

62G6

;здвојена новчана средства

Eванси за некретнине, постројења

)/.666,66

1/.666,66

2+16 0ословни рачун ? дома!а валута /6.666,66

9звод број: =.. +)26 %о#ављачи у земљи 16.666,66

2+)6 ;здвојена новчана средства 16.666,66

9звод са издвојеног ра)уна


)). 8та се подразумјева под новчаним средствима, тј. готовином]

)+. 8та је #езготовински, а та готовински платни промет]

)/. 8та је пословни рачун и који платни промет се о#авља преко њега]

). 8та је #лагајна и који платни промет се о#авља преко ње]

). 0о којој вриједности се вреднује готовина у дома!ој валути]

)G. 0о којој вриједности се вреднује готовина у страној валути]

). 0о којој вриједности се вреднује готовина и готовински еквиваленти у

#илансу стања]

)6. 4 ком књиговодству се евидентира готовина на пословном рачуну и у

#лагајни]

)1. 4 којој класи се евидентира готовина и готовински еквиваленти]

)2. 3оја се рачунска група користи за пословни рачун и рачун #лагајне]

)). >#јаснити податке које пру*а рачун -= D Пословни ра)ун D домаAа валута

и које су његове карактеристике])+. >#јаснити податке које пру*а рачун: -=? D 'лагајна C домаAа валута и које

су његове карактеристике]

26




)/. >#јаснити податке које пру*а рачун -=E C Прелазни ра)ун и које су његове

карактеристике]). 3оја је документа'ија у вези промјена стања на пословном рачуну, у

#лагајни, на прелазном рачуну и на теку!ем рачуну]

,.,. Временска ра)грани'ења

... *сновна питања

е"иниса$е: Jинансијски изветаји се припремају на начелу настанка

пословног догааја. 0о овом начелу учин'и пословних промјена и других

догааја се признају и евидентирају у пословним књигама у моменту настанка -а

не када се готовина или њен еквивалент прими или исплати$ и укључују у&инансијске извјетаје у периодима на које се односе.

Циљ књиговодства је, дакле, да пру*и податке о висини оствареног

периодичног резултата. >но у те сврхе мора да за сваки о#рачунски период

Lве*еL приходе и расходе -и трокове$ који се односе на тај о#рачунски период.

>дреивање прихода и расхода који се односе на конкретан о#рачунски период

није увјек једноставно. \и про#леми разграничења расхода и прихода измеу

појединих о#рачунских периода настају з#ог:

1. унапријед пла!ених)6 трокова -или расхода$ који се односе на два или

вие о#рачунских периода ради се о износима унапријед плаAених трошкова

који се односе на период до - месе$и, посматрано од датума биланса.Hнапријед се мо+е вршити плаAање за све трошкове. ај)ешAе је у питању

плаAање за закупнине, рекламе, премије осигурања, претплате за )асописе...

Приликом признавања овог средства неопходно је та)но одредити временски

период у којем Aе настати престанак његовог признавања, тј. када Aе се

признати расходи уз смањење овог временског разграни)ења<

%. настанка трокова -или расхода$ који се односе на два или вие

о#рачунских периода а #и!е пла!ени у неком од наредних о#рачунских периода

ради се о износима унапред обра)унатих трошкова који се односе на период до

- мјесе$и, посматрано од датума биланса. Hнапријед се мо+е вршити

обра)унавање свих трошкова. ај)ешAе су у питању трошкови закупнине,

)6 Под појмом NплаAањаN подразумева се, не само конкретан одлив нов$а из предузеAа по основу

настанка трошкова, веA и пристизање фактуре за настале трошкове од добав&а)а.

21




рекламе, премије осигурања, претплате за )асописе... Приликом признавања ове

обавезе неопходно је та)но одредити временски период у којем Aе настатипрестанак њеног признавања, тј. када Aе се признати обавезе !углавном према

добав&а)има" уз смањење овог временског разграни)ења<

,. унапријед напла!ених)1 прихода који се односе на два или вие

о#рачунска периода ради се о обавезама по основу унапријед наплаAених

прихода, )ије Aе фактурисање бити урађено у периоду до - мјесе$и,

посматрано од датума биланса. Приликом признавања ове обавезе неопходно је

та)но одредити временски период у којем Aе настати престанак њеног

признавања, тј. када Aе се признати настанак прихода уз смањење овог

временског разграни)ења

. настанка прихода који не!е #ити напла!ен у теку!ем, ве! у неком

наредном о#рачунском периоду ради се о износима остварених а не

фактурисаних прихода, )ије Aе фактурисање бити урађено у периоду до -

мјесе$и, посматрано од датума биланса. Приликом признавања овог средства

неопходно је та)но одредити временски период у којем Aе настати престанак

његовог признавања, тј. када Aе се признати потра+ивање уз смањење овог

временског разграни)ења.

(ременско разграничавање прихода и расхода који припадају једном

о#рачунском периоду од прихода и расхода који припадају неком другом

о#рачунском периоду технички се у књиговодству спроводи преко рачуна

временских разграничења: активних и пасивних. Bктивна временска разграни)ења су спе'и&ичан о#лик средстава. Iади се о

Lпотра*ивањуL о#рачунског периода од наредног. " о#зиром да о#рачунски

период траје до 12 мјесе'и активна временска разграничења се сврставају у

краткорочна средства. >ва разграничења се могу врити за:

унапријед пла!ене расходе,

потра*ивања за не&актурисане приходе,

разграничавање трокова по основу о#авеза,

одлагање пореских средстава.

)1 Под појмом NнаплатеN подразумева се, не само конкретан прилив нов$а у предузеAе у вези са

настаком прихода, веA и издавање фактуре, тј. фактурисање оствареног прихода. 22




Пасивна временска разграни)ења су спе'и&ичан о#лик о#авеза. Iади се о

Lо#авезиL о#рачунског периода према наредном. " о#зиром да о#рачунскипериод траје до 12 мјесе'и, пасивна временска разграничења се сврставају у

краткорочне о#авезе. >ва разграничења могу се врити за:

унапријед о#рачунате расходе периода,

о#рачунате приходе #уду!ег периода,

разграничење зависних трокова на#авке,

одло*ене приходе и примљене дона'ије,

разграничавање прихода по основу потра*ивања,

одлагање пореских о#авеза.

(ременско разграничење се мо*е врити и у току једне пословне године

уколико предузе!е саставља периодичне о#рачуне.

4ре#нова$е: (ременска разграничења се почетно вреднују по њиховој

на#авној вриједности. eу чини &ер вриједност датог или примљеног средства

или пру*ене или примљене услуге. >вако утврене вриједности се умањују за

импаритетне гу#итке -гу#итке з#ог о#езвреења$ и исправке вриједности з#ог

немогу!ности наплате.

Aви#енције: [видентирање временских разграничења -евиден'ија стања и

промјена стања$ се ври у главној књизи &инансијског књиговодства -на

рачунима прописаним контним оквиром$ и дневнику главне књиге &инансијскогкњиговодства. 4 случају потре#е води се аналитичка евиден'ија временских

разграничења.

Ра!уни: 4 контном оквиру су предвиене двије групе за рачуне временских

разграничења:

1. - C Bктивна временска разграни)ења и

2. =E C Пасивна временска разграни)ења.

..-. <а)уноводствено обухватање

а" Hнапријед плаAени трошкови:

2)




1. 0очетком јануара мјесе'а предузе!е се претплатило на Lwуту књигуL

-&актура је на /6.666,66 3H плус 0%( у износу од G./66,66 3H.$. ;зврена јеисплата са теку!ег -пословног$ рачуна. " о#зиром да предузе!е има намјеру да

саставља полугодињи о#рачун, књи*ење је изврено преко рачуна временских

разграничења и на трокове се преноси износ претплате који се односи на прву

половину године.





1. 2G66 4напријед пла!ени расходи /.666,66

266 0%( у примљеним &актурама G/6,66

+)26 %о#ављачи у земљи /.G/6,66

8а прим&ену фактуру

1а. +)26 %о#ављачи у земљи /.G/6,66

2+16 0ословни рачун ? дома!а валута /.G/6,66

8а унапред плаAену претплату

1#. //66 \рокови непроизводних услуга 2./66,66

2G66 4напријед пла!ени расходи 2./66,66

Претплата за прво полугодиште

б" *бра)унати а не наплаAени приходи:

1. 0редузе!е је у новем#ру мјесе'у дало у закуп зграду. Hјесечни нето износ

закупнине је 2.666,66 3H. 7аплата закупнине је квартална, тј. прва наплата !е

#ити крајем јануара наредне године. ;зврен је о#рачун за новем#ар мјесе'.

2. ;зврен је о#рачун за де'ем#ар мјесе'.

). ;зврен је о#рачун за јануар мјесе'. 5акуп'у је испостављена &актура на

износ од .666,66 3H плус 0%( у износу од 1.626,66 3H. 5акупа' је платио

закупнину за претходна три мјесе'а.




1. 216>#рачунати приходи #уду!ег

периода2.666,66

/16 0риходи од закупнина 2.666,66

2+





И)нос


8а обра)унате приходе од закупC

нине за новембар мјесе$

2. 216>#рачунати приходи #уду!ег



8а обра)унате приходе од закупC

нине за де$ембар мјесе$

). 216>#рачунати приходи #уду!ег



8а обра)унате приходе од закупCнине за јануар мјесе$

)#. 2616 3уп'и у земљи .626,66

216 >#рачунати приходи #уду!ег

периода.666,66

+66 0%( по издатим &актурама 1.626,66

8а фактурисани приход

)в. 2+16 0ословни рачун ? дома!а валута .626,66

2616 3уп'и у земљи .626,66

8а уплату ра)уна C извод

в" *бра)унати а не плаAени расходи:

1. 0очетком новем#ра мјесе'а предузе!е је узело у закуп пословни простор.

4говорена је мјесечна закупнина у износу од /.666,66 3H, с тим да се пла!ање

ври по истеку ) мјесе'а. 7а датум #иланса о#рачуната је закупнина за новем#ар

и де'ем#ар мјесе'.

2. 3рајем јануара наредне године предузе!у је испостављена &актура за закуп

и оно је са теку!ег -пословног$ рачуна платило закупнину у износу од 1/.666,66

3H плус 0%( у износу од 2.//6,66 3H.




1. /))6 \рокови закупа 16.666,66

+66 4напред о#рачунати расходи 16.666,66

2/





И)нос


8а обра)унате трошкове

закупнине за новембар и де$ембар

мјесе$

2. /))6 \рокови закупа /.666,66

+66 4напред о#рачунати расходи 16.666,66

266 0%( у примљеним &актурама 2.//6,66

+)26 %о#ављачи у земљи 1.//6,66

8а фактуру добав&а)а

2#. +)26 %о#ављачи у земљи 1.//6,66

2+16 0ословни рачун ? дома!а валута 1.//6,66

8а плаAене трошкове закупнине

г" Hнапред наплаAени приходи:

1. 0редузе!е је у новем#ру мјесе'у дало у закуп зграду. Hјесечни нето износ

закупнине је 2.666,66 3H. 7аплата закупнине је квартална, и напла!ује се

унапријед. 0редузе!у је упла!ена закупнина и оно је испоставило рачун на износ

од .666,66 3H, плус 0%( у износу од 1.626,66 3H.

2. 7а датум #иланса изврен је о#рачун за теку!у годину.

). 7аредне године изврен је о#рачун за јануар мјесе'.





1. 2+16 0ословни рачун ? дома!а валута .626,66

+16 >#рачунати приходи #уду!ег

периода.666,66

+66 0%( по издатим &актурама 1.626,66

8а унапред наплаAену закупнину

2.+16 >#рачунати приходи #уду!ег

периода

+.666,66

/16 0риходи од закупнине +.666,66

8а приход од закупнине за новембари де$ембар мјесе$

2







).+16 >#рачунати приходи #уду!ег



8а приходе од закупнине за јануар

мјесе$


). 8та је 'иљ књиговодства у вези утвривања резултата пословања

предузе!а]

)G. 3оји про#леми настају у вези додјељивања прихода и расхода њиховимо#рачунским периодима]

). 3оје рачунске групе су предвиене у контном оквиру за временска

разграничења]

)G6. %а ли се и у којим ситуа'ијама рачуни временских разграничења користе за

разграничење прихода и расхода у оквиру једног о#рачунског периода]

)G1. 3оја су документа у вези временских разграничења]

. FАПИТАЛ

.1. И)вори (ос!овни$ средстава

0ословање предузе!а условљено је посједовањем одреене имовине. "

о#зиром да се имовина књиговодствено посматра са два аспекта, то значи да

2




предузе!е распола*е са средствима и са изворима средстава, тј. капиталом

сопственим и позајмљеним.(редновање извора се, углавном, ври према њиховим номиналним

вриједностима -у висини књиговодствене вриједности, односно у висини

проистеклој из одговарају!е пословне и &инансијске трансак'ије$.

[виден'ије извора средстава зависе од врсте извора средстава. (риједносно

стање и вриједносне промјене стања свих извора средстава се о#авезно

евидентира у &инансијском књиговодству у главној књизи и дневнику главне

књиге. 0оједине врсте капитала се евидентирају и у одговарају!им аналитичким

евиден'ијама.

5а евидентирање стања и промјена стања пословних извора у званичном

контном оквиру користе се двије класе: класа и класа =, које припадају класама

&инансијског књиговодства:

у оквиру класе евидентира се сопствени капитал -основни капитал,

резерве и нераспореена до#ит$.

у оквиру класе = евидентирају се дугорочна резервисања и о#авезе.

0ромјене на изворима средстава, тј. капиталу јављају се, како у о#лику

пове!ања, тако и у о#лику смањења.

1. %ва су основна о#лика реалног пове!ања -сопственог и позајмљеног$

капитала:

а$ при#ављањем, тј. привлачењем капитала споља:

приликом оснивања и у току пословања -пове!ање улога оснивача, узимање кредита,

настајање краткорочних о#авеза из теку!ег пословања: о#авезе

према до#ављачима, др*ави за порезе итд.$,

#$ расподелом оствареног позитивног резултата предузе!а.

2. "ходно наведеном, два су основна о#лика смањења капитала:

а$ одливом капитала:

вра!ањем дугова и

повлачењем оснивачког капитала из предузе!а,

#$ пословањем са гу#итком, тј. покри!ем оствареног гу#итка.


2G




)G2.8та се подразумјева под капиталом]

)G). 3ако се вреднује капитал])G+. 3оје су књиговодствене евиден'ије капитала]

)G/. 7а којим рачунима се евидентира капитал]

)G. 3оје су књиговодствене промјене на капиталу]

.%. Основни ка(ита!

=.-.. *сновна питања

е"иниса$е и признава$е: *квир за припремање и приказивање

финансијских извјештаја сопствени капитал де&иние као преостали интерес усредствима предузе!а након од#итка свих његових о#авеза. 3апитал, заправо,

представља удио власника у предузе!у. ;з основне рачуноводствене једначине

до#ије се из рела'ије:

9апитал H 2мовина 5 6%авезе

6сновни капитал , који серачуноводствено посматрано, евидентира на

рачунима групе )6: >сновни капитал, представља најзначајнију пози'ију

сопственог капитала и он о#ухвата, у зависности од о#лика организовања

предузе!а, ак'ијски капитал -о#ичне и приоритетне ак'ије$, удјеле друтава саограниченом одговорно!у, задру*не удјеле,улоге, др*авни капитал и остали

основни капитал. 3оји од ових о#лика капитала се појављује код конкретних

предузе!а зависи од о#лика организовања. \ако, ако је предузе!е ? друтво

организовано као ак'ионарско друтво, као основни капитал мо*е се појавити

само ак'ијски капитал. 3од друтава са ограниченом одговорно!у могу се као

основни капитал појавити само удјели друтава са ограниченом одговорно!у,

код ортачких и командитних друтава јављају се улози, код др*авних предузе!а

? др*авни капитал и сл. 4 случају да се др*ава појављује као власник ак'ија у

ак'ионарском друтву, њен капитал у том друтву не третира се као др*авни

капитал него као ак'ијски капитал. (исина основног капитала исказана у#илансу стања мора одговарати висини капитала регистрованог код надле*ног

2




регистра'ионог суда. ;сто тако, свака промјена висине основног капитала мора

се регистровати код истог суда.

4ре#нова$е: 0очетно вредновање капитала ври се у висини оснивачког

улога власника капитала, тј. у вриједности средстава која су по том основу

унесена у предузе!е и која су постала власнитво предузе!а. >д овог правила се

мо*е одступити ако је уговором о оснивању или упису капитала предвиено да

се новопридолом власнику капитала призна мање уче!е у капиталу од висине

средстава које је уло*ио. 4 том случају разлика се признаје као дио капитала у

о#лику емисионе премије. 4 случају када се капитал уписује и улог упла!ује у

страној валути ври се прерачун по званичном средњем курсу на дан уписивања

и дан уплате. Iазлика измеу противвредности дома!е валуте на дан уписивања и

на дан уплате третира се као емисиона премија<

Aви#енције: [видентирање капитала -евиден'ија стања и промјена стања$ се

ври у главној књизи &инансијског књиговодства -на рачунима прописаним

контним оквиром$ и у дневнику главне књиге &инансијског књиговодства.

0оједине врсте основног капитала захтјевају додатне евиден'ије -#ило

аналитичке или друге помо!не евиден'ије$. Iачуни који се користе у поступку

при#ављања основног капитала на страни активе зависе од појавног о#лика

капитала који се уноси -нова', граевински о#јекти, опрема и сл.$.

3арактеристично је да се на страни капитала мо*е појавити категорија L уписани

неуплаAени капиталN . >вај капитал о#ухвата се на рачунима групе )1: 4писанинеуплаAени капитал, а мо*е се односити само на о#ичне ак'ије, приоритетне

ак'ије и уделе. 7а примеру рачуна >> D Bк$ијски капитал Q о%и!не акције мо*е

се илустровати класи&иковање рачуна основног капитала:

1. 4 питању је стварно отворени рачун -постоји у контном оквиру$<

2. Iади се о рачуну стања и то рачуну капитала<


+. 7ије у питању сим#олички рачун, дакле, на њему се спроводи

књи*ење<


. Iачлањава се, по потре#и, у посе#ним аналитичким помо!нимевиден'ијама, па је, дакле, у питању синтетички рачун -по *ељи

26




предузе!а мо*е се рачланити у помо!ној књизи ? књизи

ак'ионара$<. \о је рачун главне књиге<

G. "алдо на њему је променљив и на вие и на ни*е -није кумулативни

рачун$<

. \о је рачун са потпуним салдом ? нема корективног рачуна.

(уговна страна овог рачуна показује сва смањења ак'ијског капитала од

почетка пословне године до посматраног тренутка.

Потра+на страна овог рачуна показује з#ир почетног стања и свих пове!ања

ак'ијског капитала од почетка пословне године до посматраног тренутка.

%алдо овог рачуна показује номиналну вриједност ак'ијског капитала посма

траног тренутка.

=.-.-. <а)уноводствено обухватање основног капитала

0ромјене на рачунима капитала могу #ити по основу:

F пове1а$а:

1f уплатом капитала приликом оснивања предузе!а и

2f у току пословања:

уве!ањем оснивачког капитала додатним улагањима,

остварењем до#ити,

расподјелом до#ити на основни капитал,

приватиза'ијом и

по другим основама у складу са релевантним законским

прописима -на пример, смањењем резерви у корист пове!ања

основног капитала$<

@F сма$е$а:

1f повлачење улога,

2f статусном промјеном,

)f остварењем гу#итка,

+f покри!ем гу#итка и/f по другим основама у складу са релевантним законским прописима.

21




%окумента у вези са наведеним промјенама су:

документа платног промета уколико је уплата изврена на пословни рачун,

#лагајничка документа уколико је уплата изврена у #лагајну,

инвентар ствари које се уносе са о#авезном про'јеном вриједности и

прихватањем те про'јене од стране власника, уколико улагач у предузе!е

као свој улог уноси неко средство.

Примјер : 4 овом примјеру илуструје се оснивање ак'ионарског друтва:

1. 4говором о оснивању затвореног ак'ионарског друтва -марта 26хх.

године$ оснивачи су одредили да до дана регистра'ије друтва:• уплате уговором де&инисаног износа од +66.666,66 3H, то је и ураено

уплатом на привремени рачун отворен код пословне #анке -који не мо*е

#ити мањи од законом прописаног минимума$ и

• унесу опрему чија је про'јењена вредност 266.666,66 3H -опрема је

предата друтву ак'ионар је &изичко ли'е$. "ве ак'ије друтва су

о#ичне ак'ије.

%. 0о оснивању друтва пословна #анка је новчана средства пре#а'ила са

привременог на отворени теку!и -пословни$ рачун ак'ионарског друтва.


&ед.

"р.


И)нос


1.

2+6

6226

7овчана средства чије је

коритење временски ограничено

0остројења и опрема

+66.666,66

266.666,66

)666 Eк'ијски капиотал 66.666,66

Hпис капитала

2. 2+16 0ословни рачун ? дома!а валута +66.666,66

2+6 7овчана средства чије је кори

тење временски ограничено

+66.666,66

8а пренос средстава

Напомене: *би)на ак$ија је инструмент капитала који њеном власнику даје

право на у)ешAе у управ&ању ак$ионарским друштвом, право на у)ешAе у

22




његовој добити и право на дио ликвида$ионе масе тог друштва, а у складу са

одлуком о емисији ак$ија. *би)на ак$ија је подређена свим другим класамаинструмената капитала !на пример, у односу на оби)не ак$ије, преферен$ијално

право QпрвенствоQ у вези са исплатама дивиденди имају преферен$ијалне ак$ије".

#ао посебна врста оби)них ак$ија постоје конвертибилне ак$ије које законити

имала$ мо+е замјенити у друге хартије од вриједности по унапред одређеној

сразмери. Право замјене мо+е бити неограни)ено или временски ограни)ено<

Примјер @: 4 овом примјеру илуструје се пове!ање основног капитала новим

уделима:

1. %рутво са ограниченом одговорно!у има два члана чији су удјели по

/6.666,66 3H. ;змјенама уговора о оснивању чланови друтва са ограниченомодговорно!у су се сагласили да се основни капитал пове!а пријемом новог

улагача чији !е удио такое #ити /6.666,66 3H. 7ови члан друтва је уплатио

свој удио и започета је про'едура уписа пове!ања основног капитала у регистру

трговинског суда. >д трговинског суда стигло је о#авјетење о прихватању

уписа пове!ања основног капитала.


&ед.

"р.


И)нос


1. 2+16 0ословни рачун ? дома!а валута /6.666,66

)126 4писани неупла!ени удјели /6.666,66 8а уписане удјеле

1а. )126 4писани неупла!ени удјели /6.666,66

)626 4дјели д.о.о. +66.666,66

8а пренос средстава C упис

Напомене: Hдјели друштва са ограни)еном одговорношAу нису хартије од

вриједности и они се не могу сти$ати нити се њима мо+е располагати

упуAивањем јавне понуде. (руштво са ограни)еном одговорношAу је привредно

друштво које оснива једно или више правних иQили физи)ких ли$а у својству

)ланова друштва, ради обав&ања одређене дјелатности под заједни)ким

пословним именом. (руштво с ограни)еном одговорношAу је најзаступ&енијиоблик привредног организовања у <епубли$и %рпској.

2)





)G. 8та чини сопствени капитал]

)GG. 0риказати у о#лику гра&икона врсте сопственог капитала.

)G. 3ако се вреднује основни капитал]

)6. 4 ком књиговодству и којим евиден'ијама се евидентира основни капитал]

)1. 4 којој се класи и којим рачунима евидентира основни капитал]

)2. 7а примјеру једног рачуна основног капитала о#јаснити податке које пру*а

и карактеристике тог рачуна]

)). 3оја се документа'ија појављује у вези при#ављања основног капитала]

.,. Fарактеристике кор(оративног органи)овања

4о#ичајено је да се под Lкорпора'ијомL подразумјева засе#но, самостално

правно ли'е основано од стране вие ли'а која имају законски легитимитет за то

и чији је правни идентитет одвојен од правног идентитета његових оснивача. 4

стручној литератури и лексиконима корпора'ија -лат. T0ao0a]W30$ представља

удру*ење вие ли'а са својством правног ли'а ради остварења заједничког

'иља. 4 организа'ионом смислу корпора'ија представља удру*ење два или

вие правних иfили &изичких ли'а настало уговором са задатком, да у својству

правног ли'а, остварује за рачун својих оснивача оне привредне или друге

'иљеве који су предвиени у уговору о оснивању.

%анас је опте прихва!ено становите да је корпора'ија као о#лик

организовања привредних друтава у којима је ак'ијски капитал ? основни

капитал, најприхватљивији о#лик организовања. 3ао предности истичу се:

. Посебан правни субјективитет, то подразумјева да има своја средства,

спосо#ност куповине и продаје, склапања уговора, воења спорова,

запољавања и слично, а све то одвојено од правног су#јективитета

оснивача,

@F *грани)ена одговорност, то подразумјева да корпора'ија за своје

активности одговара само до висине властите имовине, али не и до висине

имовине њених оснивача ? власника, чија одговорност је ограничена само до

висине њиховог уче!а у капиталу корпора'ије,3F Bкумула$ија капитала је лака и једноставнија, #уду!и да су ак'ије

власнички папири и лако су доступне потен'ијалним инвеститорима

2+




неовисно од висине располо*ивих средстава, тако да једна корпора'ија мо*е

да #уде у својини великог #роја власника,

)2

. 6рансфер својине под чиме се подразумјева пренос ак'ија од

једног власника другом власнику је доста #рз и једноставан, #уду!и да за то

постоје до#ро организована и развијена тр*ита, а да при томе куповина и

продаја ак'ија не утиче на извравање основне &унк'ије корпора'ије, нити

захтјева сагласности осталих власника,

3. 6рајност пословања која значи да пословни вијек корпора'ије

није везан за пословни вијек #ило кога оснивача, односно власника, и да

њихов престанак *ивотних или пословних активности не значе и престанак

пословних активности корпора'ије, #уду!и да се њено трајање де&иние

законским прописима и актима о оснивању,

6. %истем управ&ања у коме су надле*ности и одговорности

подјељене од власника које заступа управни од#ор преко могу!ности

делегирања одговорности по различитим нивоима и линијама, а то је

могу!е одвајањем својине и упртављања, а то опет доводи до

про&есионализа'ије овог другог.

3орпоративни о#лик има и лоих страна меу којима се помињу владина

регулатива, систем опорезивања, подвојеност својине и контроле и сл.


)+. 8та се подразумјева под корпора'ијом]

)/. 3оје су предности корпоративног организовања]

.. Акијски ка(ита! и )арада (о акији

>сновни капитал ак'ионарског друтва подјељен је на ве!и #рој једини'а

које се уо#ичајено називају диони'е или ак'ије, при чему су ак'ије истог рода

исте у погледу остваривања права њихових имала'а. Eко ак'ионарско друтво

)2 #ао пример исти)е се _0T] _04].

2/




има само један род ак'ија тада се ради о оби)ним или редовним ак'ијама.

Hеутим, друтво мо*е емитовати и ак'ије које власни'има, односно улагачимаомогу!ују одреене предности, односно погодности -исплата дивиденди по

&иксној стопи прије расподјеле дивиденди по основу редовних ак'ија, првенство

уче!а у ливида'ионој маси и сл.$ које се називају приоритетне или повлашAене

ак'ије. >д врсте повласти'а које носе ове ак'ије и оне се меусо#но разликују

-кумулативне, некумулативне и сл.$.

%вије су вриједности које се у пословању са ак'ијама морају разумјевати. \о

су:

оминална вриједност, која представља вриједност исписану на

самом плату ак'ије и она представља максималну одговорност

ак'ионара за о#авезе друтва, 6р+ишна вриједност, која представља стварну вриједност ак'ија по

којој се оне могу куповати и продавати.

Примјер :

Eк'ионарско друтво издаје 1.666 редовних ак'ија номиналне вриједности

16,66 3H по ак'ији. 0ојединачна продајна 'ијена једне ак'ије износи 12,66 3H.


&ед.

"р.

рој ра'#на



1. 2+16 0ословни рачун ? дома!а валута 12.666,66

)666

)266

Eк'ијски капитал

[мисиона премија

16.666,66

2.666,66

8а уписане ак$ије

5а разумјевање пословања са ак'ијским капиталом потре#но је разумјевање и

следе!их појмова:

*добрене ак$ије, представљају #рој и износ ак'ија које друтво мо*еемитовати у складу са статутом друтва,

2




9здате ак$ије, представљају стварно емитоване -продате$ ак'ије у

поступку емисије, (ивидендне ак$ије су ак'ије које су настале расподјелом остварене

до#ити у виду емисије нових ак'ија, то се о#ично ради сразмјерно

постоје!ем у!ечу ак'ионара у ак'ијском капиталу друтва, и по

правилу се ради о о#ичним, редовним ак'ијама.

(ије&ене ак$ије настајку пове!ањем #роја редо#них ак'ија у промету

уз пропор'ионално смањење номиналне вриједности. 3ара

ктеристично за ову трансак'ију јесте то то се она не евидентира на

рачунима главне књиге, него се само наводи у за#иљекама, односно

нотама уз &инансијске извјетаје. 0ри томе се ак'ије могу дијелити у

#ило коме *ељеном односу, 6резорске ак$ије, представљају дијелове властитог ак'ијског

капитала, које су #иле претходно емитоване а друтво их је, уз

одреена правила, купило #ез да их је при томе понитило или трајно

повукло.

3од пословања ак'ијама, посе#но у поступку оснивања ак'ионарских

друтава могу!е је да се ак'ије емитују у замјену за имовину у о#лику ствари

-граевински о#јекти, опрема и сл.$

Примјер @:


16,66 3H по ак'ији у замјену за граевинске о#јекте. \р*ина вриједност

граевинских о#јеката је 1/.666,66 3H. 0ри томе није позната тр*ина

вриједност ак'ија.


&ед.

"р.


И)нос


1. 6216 Fраевински о#јекти 1/.666,66

)666

)266



16.666,66

/.666,66


2




Примјер 3:


16,66 3H по ак'ији у замјену за граевинске о#јекте. \р*ина вриједност ак'ија

је 26.666,66 3H док тр*ина вриједност граевинских о#јеката није позната

-ради се о пауалним пословима$.


&ед.

"р.


И)нос


1. 6216 Fраевински о#јекти 26.666,66

)666

)266



16.666,66

16.666,66


Примјер B:

1. Eк'ионарско друтво емитује 1.666 редовних ак'ија номиналне

вриједности 16,66 3H по ак'ији. 0ојединачна продајна 'ијена једне ак'ије

износи 1/,66 3H.

2. >д емитованих 1.666 ак'ија друтво откупљује 66 ак'ија ради даље

продаје по вриједности од 26,66 3H по ак'ији.

). %рутво накнадно продаје )66 ак'ија по појединачној продајној 'ијени од

2/,66 3H по ак'ији.


&ед.

"р.


И)нос


1. 2+16 0ословни рачун ? дома!а валута 1/.666,66

)666

)266



16.666,66

/.666,66


2. 2)6 >ткупљене сопствене ак'ије 12.666,66

2+16 0ословни рачун ? дома!а валута 12.666,66

8а откуп сопствених ак$ија

). 2+16 0ословни рачун ? дома!а валута ./66,66

2G




&ед.

"р.


И)нос


)666

)266



.666,66

1./66,66


4 наведеном примјеру код откупа властитих ак'ија коритен је мето#

трошка по коме се рачун ак'ијског капитала терети по на#авној вриједности

купљених ак'ија занемарују!и при томе номиналну вриједност првог издавања и

примљене износе по том основу. 0рема другом методу који се назива мето#

номиналне врије#ности, рачун ак'ијског капитала терети се по номиналној

вриједности. %о#ијени резултати и е&екти по капитал су исти, а разлика је у

односу ак'ијског капитала и емисионе премије.

Примејр C:

;зрачунати књиговодствену вриједност ак'ија ако су дати следе!и пода'и:

1. 4купан ак'ијаки капитал 1.666.666 км

2. [митоване приоритетне кумулативне ак'ије 16.666 по 12 км

). >#рачуната кумулативна дивиденда 12.666 км

+. [митоване о#ичне ак'ије GG6.666 по 16 км

/. >ткупљене сопствене о#ичне ак'ије 16.666 комада

<јешење:

9$игово#ствена врије#ност приоритетни' акција израчунава се тако то се

укупна вриједност приоритетних ак'ија уве!ана за кумулативну дивиденду

дијели са #ројем емитованих приоритетних ак'ија.

9$игово#ствена врије#ност о%и!ни' акција израчунава се тако то се укупна

вриједност ак'ија о#ичних ак'ионара -укупан ак'ијски капитал минус ак'ијски

капитал приоритетних ак'ионара$ умањен за откупљене сопствене ак'ије дијели

са #ројем о#ичних ак'ија.

1. 4купан ак'ијски капитал 1.666.666

2




2. Eк'ијски капитал приоритетних ак'ионара

2.1. Eк'ијски капитал -16.666 x 12$ 126.6662.2. 3умулативна дивиденда 12.666 1)2.666

). Eк'ијски капитал о#ичних ак'ионара -) a 1 ? 2$ GG.666

+. =рој емитованих о#ичних ак'ија GG.666

/. >ткупљене сопствене ак'ије 1.666

. =рој о#ичних ак'ија G.666

#њиговодствена вриједност приоритетних ак$ија a 1)2.666 f 16.666 a 1),26 3H

по ак'ији,

#њиговодствена вриједност оби)них ак$ија a GG.666 f G.666 a ,G 3H по

ак'ији.

Примјер E:

;зрачунати до#ит по ак'ији ако је у о#рачунском периоду остварена до#ит од

)6.666 3H, а у ак'ионарском друтву #рој ак'ија по периодима #ио је следе!и:

Zануар ? Hарт: 166.666 о#ичних ак'ија,

Eприл ? "ептем#ар 126.666 о#ичних ак'ија

>кто#ар ? %е'ем#ар 1)6.666 о#ичних ак'ија

<јешење:

;зрачунавање пондерисаног #роја ак'ија:

1. 166.666 x 1 f + -године$ a 2/.666

2. 126.666 x 1 f 2 -године$ a 6.666

). 1)6.666 x 1 f + -године$ a )2./66

4купно: 11./66

;зрачунавање до#ити по ак'ији:

2G6








исплату дивиденди ак'ионарима,

исплату премија мена9ерима и запосленим, издвајање у законске и статутарне резерве ако исте нису

довиљне.

= ераспоређени добитак текуAе године представља дио

остварене нето до#ити теку!е године која није распореена за друге

намјене и која се преноси у наредну годину, гдје се по #илансу отварања

преносе као нераспореени до#итак ранијих година,

=- D ераспоређени вишак прихода над расходима, користи се код

непро&итних правних ли'а која на овом рачуну исказују кумулисани

виак остварених прихода над расходима.

= D ето приход од самосталне дјелатности, користе предузетни'и који пословне књиге воде по систему двојног књиговодства и

исказују остварени виак прихода над расходима.

,3 ? Kубитак до висине капитала, и то:

F> ? Kубитак ранијих година, који представља кумулирани гу#итак

из претходних година који није покривен нити на један од могу!их начина.

4 корист или на терет овог рачуна евидентирају се и е&екти по основу

промјене рачуноводствене политике и исправке материјално значајне

греке.

F ? Kубитак текуAе године представља износ оствареног нега

тивног &инансијског резултата у теку!ем о#рачунском периоду, који се по#илансу отварања у наредни о#рачунски период преноси као гу#итак

ранијих година. 3арактеристично је да се овај гу#итак не мо*е покривати у

теку!ем о#рачунском периоду у коме је настао, него тек након његовог

исказивања у наредном о#рачунском периоду.


). 8та су одо#рене а та издате ак'ије]

). 3оја је разлика измеу дивидендних ак'ија и о#ичних ак'ија]

)G. 3оје су карактеристике дијељених ак'ија]

). >#јасните пословање трезорским ак'ијама.

+66. 3оје су све о#ли'и осталог капитала]

+61. 8та представљају резерве]

2G)






4 односу на временска разграничења неизвјесност код резервисања је много

ве!а.%. резервисање је и поступак признавања, вредновања и престанка

признавања резервисања као о#авеза -у наставку овог излагања под

резервисањем углавном !е се подразумјевати о#авезе предузе!а$.

0од резервисањима не тре#а подразумјевати резерве, на неком рачуну

остављен нова' или неко друго средство којим !е се измирити нека о#авеза.

"врха &ормирања резервисања је да се сваком о#рачунском периоду додјеле

расходи који се на њега односе. >ва констата'ија !е се касније поткрепити

примером књи*ења.

F..-. Признавање и вредновање

Признава$е: Iезервисање се у &инансијским извјетајима признаје када су

испуњени сви следе!и услови:

1. Пре#узе1е има са#аш$у о%авезу (законску или изве#ену као резултат

прошлог #ога&аја #иланс стања и #иланс успјеха као дјелови

&инансијских извјетаја приказују &инансијски поло*ај неког предузе!а

на датум #иланса, а не његов могу!и поло*ај у #уду!ности. 5#ог тога се

резервисање не ври за #уду!е активности које !е, у #уду!ности,

произвести о#авезе з#ог којих !е до!и до одлива ресурса са економским

користима. а пример, пословни догађај генералне поправке камиона,

који Aе се десити за неколико година од његове набавке, не мо+е бити

основ за вршење резервисања, јер Aе се тако поправ&ени камион

користити у времену које следи након те поправке, па Aе у том периоду

бити извршено амортизовање уло+еног износа. %ем тога, ради се о

обавезама које предузеAе мо+е избјеAи. H наведеном примјеру генерална

поправка камиона се мо+е избјеAи на следеAи на)ин: да се камион више

не користи или да се прода. ПредузеAе, дакле, нема никакву обавезу да

изврши ту генералну поправку, сем, мо+да економског интереса да то

уради, ако про$јени да му је исплативије да изврши поправку него да

купује нови камион<

%. 4јероватно је #а 1е по#мире$е о%авезе за'тејвати о#лив ресурса саекономским користима овај услов садр*и два подуслова која морају

#ити испуњена:

2G/




а0 Први по#услов је #а је у пита$у о#лив ресурса (сре#става са

економским користима. а примјеру ископа квар$ног пјеска то се мо+е образло+ити на следеAи на)ин: 8а сада не постоји )аробни

штапиA којим се за трен, без икаквих трошкова, мо+е извршити

рекултива$ија зем&ишта из кога се пјесак вади. *на се мо+е извршити

само радом машина и радне снаге и употребом садни$а, а то има своју

економску $ијену.

"0 руги по#услов је #а је ве1U вјероватно1а #а 1е #о тог о#лива

#о1и него вјероватно1а #а не1е

,. Поуз#аном процјеном може се утвр#ити износ о%авезе саставни дио

посла резервисања је про'ењивање.

4 наставку се даје неколико примјера пословних догааја -и о#авеза$ који

испуњавају критеријуме за признавање резервисања и могу!и контрарачун у

ставу за књи*ење у којем се ври признавање резервисања, а затим се наводи

неколико примјера који не испуњавају критиријуме за признавање резервисања:

Iезервисање се мо*е изврити на пример за:

1. давање гаран'ија куп'има ро#е или производа предузе!а, ако трокови

евентуалних гаран'ија падају на терет предузе!а,

2. давање гаран'ије -јемства$ другом предузе!у за измирење његових

о#авеза у случају да оно западне у &инансијске про#леме,

). еколоко загаење околине Aд стране предузе!а, у случају када постоји

законска о#авеза отклањања загаења,+. еколоко загаење околине Aд стране предузе!а, у случају када не

постоји законска о#авеза отклањања загаења, али се предузе!е јавности

о#авезало да !е загаење отклонити,

/. ископ пуеска, где постоји законска о#авеза рекултивисања земљита на

коме се налази ле*ите -ако ле*ите не ис'рпи до краја, ве! раније

престане са ископом пуеска, то предузе!е не осло#аа о#авезе да изври

рекултива'ију земљита$.

4ре#нова$е: ;зноси по којима се признају резервисања тре#а да #уду

нај#оља про'јена издатака које #и #ило неопходно учинити ако #и се на датум#иланса подмиривале садање о#авезе проистекле из пролих догааја.

2G




0ро'јене исхода -да ли постоји садања о#авеза и да ли !е морати да се

измири и када$ и &инансијског учинка -висине садање о#авезе и издатака које#и тре#ало учинити ако #и се измиривала на датум #иланса$ ради руководство

предузе!а -или ли'е fслу*#аf коју #и оно анга*овало$. 0ри том про'јењивању

најче!е је ну*но користити и просуивање.

Iади по#ољања про'јене по*ељно је да руководство -уколико је у

могу!ности$ користи услуге независних стручњака. 0ри про'јени се узимају у

о#зир и догааји који су се десили непосредно након датума биланса, ако могу

да утичу на про'јењивање.

4 ситуа'ијама када про'јена резервисања о#ухвата велики #рој ставки,

садања о#авеза се про'јењује пондерисањем -израчунавањем просјечне

вриједности$ свих могу!их исхода вјероватно!а везаних за њих.

3ада постоји континуирани о#им могу!их исхода и свака тачка у том низу је

вјероватна као и #ило која друга, користи се просјечна величина трока у оквиру

неке групе.

Примјер:

ПредузеAе је у пословној години до датума биланса продало >.>>> комада

својих електри)них шпорета. а њих је дало гаран$ију од - мјесе$и.Про$јењује

се да Aе се трошкови гаран$ије кретати у следеAим оквирима:

T кварова ?исина трошкова поправки

FJ >,>> #М. C .>>>,>> #М.

FJ .>>>,> #М. C -.>>>,>> #М

GJ -.>>>,> #М. C .>>>,>> #М.

J .>>>,> #М. C F.>>>,>> #М.

GFJ неAе се покварити

*бра)ун би био следеAи:

J кварова 'рој комада

Просје)на висина

трошкова поправки

по групи

;исина трошковапоправки

FJ F>> F>>,>> #М. -F>.>>>,>> #М.

2G






Промјене и о%ра!уни: 7а примјеру резервисања за о#нављање природних#огатстава приказа!е се промјене које настају у вези са резервисањем:1. "ормира$е резервиса$а: за утврени износ резервисања заду*ује се

ра)ун F=- D 6рошкови резервисања за обнав&ање природних богатстава,

а одо#рава ра)ун => D <езервисања за трошкове обнав&ања природних

богатстава. >снов за књи*ење ове промјене је о#рачун резервисања<

%. настанак пословног #ога&аја по основу којег је вршено резервиса$е:

ако је радове за рачун предузе!а изврило неко друго предузе!е за

износ испостављене &актуре заду*ује се ра)ун => -а ако на њему нема

довољно &ормираног резервисања за износ који премаује постоје!е

резервисање заду*ује се ра)ун F=-$ и одговарају!и рачун из групе -G за

износ улазног 0%(, а одо#рава се рачуну до#ављача<

ако радове изводи само предузе!е за директне трокове се заду*ује

ра)ун =>, а одо#рава рачуну залиха, а за износ припадају!их

индиректних трокова -вриједност радова #ез утроеног материјала$

заду*ује ра)ун => а одо#рава ра)уну ?-> !Приходи од активирања и

потрошње робе" иQили ра)ун ?- !Приходи од активирања и потрошње

у)инака"<

%акле, када настане одлив средстава по основу о#авезе за коју је

претходно изврено резервисање, стварни трокови се не исказују

поново као расход, ве! се књи*ење спроводи заду*ењем рачуна

резервисања, а у корист одговарају!ег рачуна о#авеза -према врстама$

или одговарају!ег рачуна средстава -залихе, новчана средства$ у

зависности од карактера резервисања, врсте настале о#авезе и начина на

који је она измирена<

,. #о#атно признава$е на крају го#ине: за утврени износ резервисања

заду*ује се ра)ун F=- D 6рошкови резервисања за обнав&ање природних

богатстава а одо#рава ра)ун => D <езервисања за трошкове

обнав&ања природних богатстава. >снов за књи*ење ове промјене је

о#рачун резервисања, као и о#рачун дисконтовања резервисања< и

. престанак признава$а на крају го#ине или потпуни престанак

признава$а у току го#ину: за утврени износ престанка признавања резервисања заду*ује се ра)ун => C <езервисања за трошкове

обнав&ања природних богатстава а одо#рава ра)ун ?GE D Приходи од

2G




смањења обавеза, укидања неискориштених дугоро)них резервисања и

остали непоменути приходи. >снов за књи*ење ове промјене је о#рачун резервисања.

окумента: %окумента везана за ове трокове #и #ила: о#рачуни

резервисања, улазне &актуре, тре#овања и др.

Iачуноводствено о#ухватање дугорочних резервисања мо*е се приказати на

примјеру резервисање за о#нављање ума

1. 0редузе!е за газдовање умама на ра)уну => !<езервисања за трошкове

обнав&ања природних богатстава" има потра*ни салдо од G66.666,66

3H 5а затиту уме од гу#ара до#ијена је &актура од до#ављача у

износу од +66.666,66 3H -на овај износ у &актури је о#рачунат и 0%( у

износу од G.666,66 3H$. 5а затиту од гу#ара утроено је са залиха

пести'ида у износу од )66.666,66 3H.

2. 7а датум #иланса на основу одред#и оптег акта и увидом у непосредно

стање уме утврен је потре#ан износ резервисања од 266.666,66 3H.


&ед.

"р.


И)нос


1. +616Iезервисања за трокове о#навља

ња природних #огатстава 66.666,66266 0%( у примљеним &актурама G.666,66

+)26 %о#ављачи у земљи +G.666,66

161G >стали непоменути материјал )66.666,66

8а извршене радове

2. /+26\рокови резервисања за о#навља

ња природних #огатстава266.666,66

+616 Iезервисање за трокове о#нав

љања природних #огатстава266.666,66

8а додатно признавање резервиC

сања

апомена: (а на по)етку године није било формираног резервисања у текуAојгодини би био исказан расход у износу од G>>.>>>,>> #М колико је износила

вриједност радова.

26





+6. 8та су резервисања и зато се вре]

+6. 3оје су врсте резервисања у предузе!у]

+6G. 0о којој вриједности се исказују резервисања]

+6. 4 којим евиден'ијама се књи*е резервисања]

+16. 7а којим рачунима у оквиру класе / се евидентирају трокови

резервисања]

+11. >#јаснити које податке пру*а рачун /+2 \рокови резервисања за

о#нављање природних #огатстава и како се тај рачун мо*е класи&иковати.

+12. 7а којим рачунима у оквиру класе + се евидентирају резервисања]

+1). >#јаснити које податке пру*а рачун +66 Iезервисања за трокове у

гарантном року и како се тај рачун мо*е класи&иковати.

+1+. 7а којем рачуну у оквиру класе се евидентирају приходи приликом

укидања дугорочних резервисања]

+1/. 7а основу које документа'ије се ври дугорочно резервисање]

3.%.О"аве)е

F.-.. *сновна питања

0олазе!и од основне рачуноводствене једначине: >H9<6 уочава се да су

о#авезе једна од три основне категорије #иланса стања одакле произилази и

њихов значај за предузе!е и потре#а да се о#авезама управља. >#авезе као

категорија значајне су за остваривање основних 'иљева предузе!а, а то су

ликвидност и про&ита#илност.

7епотре#но високо уче!е о#авеза у структури пасиве угро*ава &инансијску

ста#илност предузе!а, ствара високе трокове по основу камата и сл. "а друге

стране, недовољно присуство о#авеза мо*е угрозити репродуктивни 'иклус, #ило

з#ог немогу!ности на#авке &актора производње, #ило з#ог недостатка новчаних

средстава из других извора -#анкарски кредити$.

0рема де&ини'ији из кодекса рачуноводствених начела о#авезе се де&иниу

као садање о#авезе правног ли'а произале из претходних догааја за чије се

измирење очекује да !е створити одлив ресурса који остварују економске

21




користи. >не, дакле, представљају ду*ност или одговорност да се нето изври

на одреени дан и на одреени начин.;змирење о#авеза мо*е да се изври на вие начина:)+)+

пла!ањем готовином,

транс&ером других средстава,

пру*ањем услуга у вриједности о#авеза,

замјеном једне о#авезе неком другом о#авезом по &ер вриједности,

конверзијом о#авезе у власнички капитал -ако је то дозвољено

прописима$,

престанак о#авезе з#ог истека рока или услед застарјелости по

закону,

одустајањем повјерио'а од потра*ивања и сл. 5а потре#е управљања о#авезама неопходно је разликовати садање о#авезе и

#уду!е о#авезе.

Са#аш$е о%авезе представљају о#авезе које су ве! настале и које су

евидентиране у пословним књигама, те за које постоји о#авеза њиховог

измирења.

?у#у1е о%авезе настају садањим пословним активностима, као то су

одлуке о на#авкама, заду*ењима по основу кредита и сл. при чему о#авезе

настају када се те одлуке реализују. >вакво разликовање о#авеза има значај за

про'јену и планирање ликвидности и солвентности предузе!а. >ве о#авезе

називају се и потен$ијалне обавезе. 3омитет за меународне рачуноводственестандарде де&иние да се ове о#авезе књи*е када је а$ о#авеза вјероватна и #$

њену висину могу!е разумно про'јенити.

5а управљање о#авезама значајна је и њихова класи&ика'ија на:

а$ 6%авезе !оји се износ може та!но утвр#ити, и оне се називају јо и

поуздано утврдивим о#авезама, као то су о#авезе према до#ављачима, по основу

примљених кредита, о#авезе по издатим хартијама од вриједности, о#рачунатим

зарадама и накнадама зарада, о#рачунатим порезом на додату вриједност и сл.

#$ Процје$ене о%авезе, које представљају дуговања предузе!а а за које није

могу!е утврдити тачан износ прије датума њиховог измирења. \акве о#авезе су

порез на до#ит, гдје о#авеза постоји али се износ не мо*е утврдити прије)+ Проф. др Мехмед MахиA: N7инансијско ра)уноводствоN 8авод за ра)уноводство и

ревизију 7 'иp, %арајево, ->>.

22




утвривања висине до#ити као основи'е за о#рачун пореза, затим порези на

покретну и непокретну имовину, о#авезе по основу издатих гаран'ија и сл.0рема контној структури о#авезе су класи&иковане као:

+1 ? %угорочне о#авезе,

+2 ? 3раткорочне &инансијске о#авезе,

+) ? >#авезе из пословања,

++ ? >#авезе из спе'и&ичних послова,

+/ ? >#авезе за зараде и накнаде зарада,

+ ? %руге о#авезе,

+ ? 0орез на додату вриједност,

+G ? >#авезе за остале порезе, доприносе и друге да*#ине.

F.-.-. (угоро)не обавезе D управ&а)ка питања

е"иниса$е и признава$е: %угорочне о#авезе су о#авезе које доспјевају у

року ду*ем од годину дана од дана чинид#е, односно од дана #иланса. Iади се о

о#авезама које се могу конвертовати у капитал, дугорочним о#авезама по

кредитима, емитованим дугорочним хартијама од вриједности и осталим

дугорочним о#авезама.

4ре#нова$е: >#авезе се вреднују у висини очекиваног одлива средстава са

економским користима за предузе!е.

7а &инансијске о#авезе које су према М<% -C H)ин$и промјена курсева

размјене страних валута монетарне ставке исказане у страној валути, примењује

се тај "тандард. 0очетно признавање о#авезе у страној валути се ври

примјеном девизног курса који ва*и на датум трансак'ије. 7акон почетног

признавања трансак'ије у страној валути, на сваки датум биланса тре#а

монетарне ставке у страној валути исказати примјеном закључног курса. %о#и'и

и гу#и'и од промјене курсева на монетарној о#авези исказују се као приходи или

расходи.

Aви#енције: [видентирање промјена на рачунима групе = D (угоро)не

опбавезе се ври у главној књизи &инансијског књиговодства -на рачунима

прописаним контним оквиром$, дневнику главне књиге &инансијског

књиговодства и по потре#и у аналитичкој евиден'ији. 4 случају да предузе!еима мањи #рој дугорочних о#авеза умјесто отварања аналитичке евиден'ије

мо*е приступити даљем рачлањавању тро'и&рених рачуна у главној књизи.

2)




0ода'и из главне књиге слу*е за састављање пасиве #иланса стања и као

контролни ослона' за провјеру стања одговарају!е аналитике. 4колико се водианалитика, онда се у њој за сваку поједину дугорочну о#авезу отвара посе#на

карти'а. 7а тој карти'и се поред података о висини о#авезе могу о#ез#едити и

остали #итни пода'и за пра!ење те о#авезе: рок вра!ања, услови вра!ања,

каматна стопа, камата, начин о#рачуна камате, итд. Eналитичка евиден'ија

слу*и, прије свега, &инансијској слу*#и предузе!а.

F.-.. <а)уноводствено обухватање дугоро)них обавеза

Ра!уни: 5а евиден'ију дугорочних о#авеза предвиена је група = C

(угоро)не обавезе. 4 оквиру ове групе налази се и рачун = C (угоро)никредити у зем&и. 7а примеру овог рачуна мо*е се приказати како се сврставају

рачуни групе =:


2. Iади се о рачуну стања и то извора средстава<


+. >#ично, није у питању сим#олички рачун, дакле, на њему се спроводе

књи*ења<


. >#ично се даље рачлањава у посе#ној аналитичкој помо!ној

евиден'ији, па је, дакле, у питању синтетички рачун<


G. "алдо на њему је промењив и на вие и на ни*е -није кумулативан

рачун$<

. \о је рачун са потпуним салдом нема корективног рачуна.

%алдо овог рачуна показује тренутну висину о#авезе по основу дугорочних

кредита према повјерио'има из земље посматраног тренутка.

Потра+на страна овог рачуна показује з#ир почетног стања и свих пове!ања

ове врсте о#авезе од почетка пословне године до посматраног тренутка.

(уговна страна овог рачуна показује смањења ове врсте о#авезе од почетка

пословне године до посматраног тренутка.

Промјене: Fра&ички приказ промјена при#ављања дугорочних о#авеза мо*е даизгледа:

2+










1. 6226 0остројења и опрема 166.666,66


+1)6 %угорочни кредити у земљи 166.666,66


8а куповину опреме на кредит

2. +1)6 %угорочни кредити у земљи 2).261,1G

/16 Iасходи камата /.666,66

2+16 0ословни рачун ? дома!а валута 2G.261,1G 8а плаAен ануитет

0лан отплате кредита:

6абела: *тплате по добијеном кредитуу 3H

Fод.

>статак

главни'е на

крају периода

3амата"мањење

главни'еEнуитет

1 2 ) + /

166.666,66

g .G,G2 /,666,66 2).261,1G 2G.261,1G

gg /2.+),/ ).G),+ 2+.)1,2+ 2G.261,1G

ggg 2.G/G,2 2.21,GG 2/./,)6 2G.261,1G

gh 6,66 1.)+2,1 2.G/G,2 2G.261,1G

Σ 12.G6+,) 166.666,66 112.G6+,)

>#раза' за израчунавање ануитета је:

а a 3 х рн-р 1$

рн 1

2




гдје је:

а ануитет,3 главни'а,

р a 1bпf166,

п каматна стопа,

н време отпла!ивања кредита.


+1. 4 чему је значај и како се де&иниу о#авезе]

+1. 7а који се начине о#авезе могу измиривати]

+1G. 8та су садање а та #уду!е о#авезе]

+1. 8та су поуздано утврдиве а та про'јењене о#авезе]

+26. 3ако се о#авезе класи&икују према контном оквиру]

+21. 4 чему је разлика измеу сопствених и позајмљених извора]

+22. 3аква је подјела позајмљених извора према року вра!ања]

+2). 8та чини дугорочне о#авезе]

+2+. 0о којој вриједности се вреднују дугорочне о#авезе у дома!ој валути]

+2/. 0о којој вриједности се вреднују дугорочне о#авезе у страној валути]

+2. 4 ком књиговодству се евидентирају дугорочне о#авезе]

+2. 4 којим евиден'ијама се евидентирају дугорочне о#авезе ]

+2G. Kему слу*е пода'и о дугорочним о#авезама из главне књиге]

+2. 3оји пода'и се налазе у аналитичкој евиден'ији дугорочних о#авеза]+)6. Kему слу*е пода'и из аналитичке евиден'ије дугорочних о#авеза]

+)1. 4 којој се класи евидентирају дугорочни извори средстава]

+)2. 3оја се рачунска група користи за дугорочне о#авезе]

+)). 7а примјеру једног рачуна дугорочних о#авеза о#јаснити податке које

пру*а и карактеристике тог рачуна]

+)+. 3оја је документа'ија у вези кори!ења дугорочних кредита]

F.-.=. #раткоро)не обавезе

3раткорочне о#авезе представљају оне о#авезе предузе!а које за измирењедоспјевају у року од годину дана од њиховог настанка или од дана #илансирања.

\о су, практично дугови који се измирују краткорочном имовином или

2




стварањем других краткорочних о#авеза унутар рока од годину дана или

пословног 'иклуса рачунају!и од датума #иланса. >ве о#авезе настају токомсвакодневног пословања предузе!а. >сновне категорије краткорочмних о#авеза

јесу:

1$ 9раткоро!не "инансијске о%авезе у које се сврставају:

3раткорочне &инансијске о#авезе према повезаним правним ли'има,

>#авезе по емитованим краткорочним хартијаам од вриједности,

3раткорочни кредити у земљи,

3раткорочни кредити у уностранству,

%ио дугорочних кредита који доспева за пла!ање до једне године,

%ио дугорочних о#авеза по &инансијском лизингу који доспјева за

пла!ање до једне године, 3раткорочне о#авезе по &ер вриједности кроз #иланс успјеха,

>стале краткорочне &инансијске о#авезе.

2$ 6%авезе из послова$а које о#ухватају:

0римљени аванси, депозити и кау'ије,

%о#ављачи ? повезана правна ли'а,

%о#ављачи у земљи,

%о#ављачи у иностранству,

>стале о#авезе из пословања.

)$ 6%авезе из специ"и!ни' послова које о#ухватају:

>#авезе према увознику,

>#авезе на основу извоза за ту рачун,

>#авезе на основу комисионе и консигна'ионе продаје.

+$ 6%авезе за зара#е и накна#е зара#а које о#ухватају:

>#авезе за нето зараде и накнаде, осим о#авеза које се ре&ундирају,

>#авезе за порезе на зараде и накнаде, осим зарада које се

ре&ундирају,

>#авезе за доприносе на зараде и накнаде, осим зарада које се

ре&ундирају,

>#авезе за нето зараде које се ре&ундирају, >#авезе за порезе на зараде које се ре&ундирају,

>#авезе за доприносе на зараде које се ре&ундирају,

2G




>#авезе за остала нето лична примања,

>#авезе за порез на остала лична примања, >#авезе за доприносе на остала лична примања.

/ руге о%авезе које о#ухватају:

>#авезе по основу камата и трокова &инансирања,

>#авезе за дивиденде,

>#авезе за уче!е у до#итку,

>#авезе према запосленим,

>#авезе према члановима управног и надзорног од#ора,

>#авезе према &изичким ли'има за накнаде према уговору,

>#авезе за нето приход од самосталне дјелатности,

%руге о#авезе.

Порез на #о#ату врије#ност које о#ухватају:

0орез на додату вриједност по издатим &актурама,

0орез на додату вриједност по примљеним авансима,

0орез на додату вриједност по основу сопствене потроње,

0орез на додату вриједност по основу продаје за готовину,

>#авезе за порез на додату вриједност по основу разлике измеу

о#рачунатог и аконтативног пореза на додату вриједност

$ 6%авезе за остале порезе #оприносе и #руге #аж%ине које о#ухватају:

>#авезе за ак'изе, >#авезе за порез на до#итак,

>#авезе за порезе, 'арине и друге да*#ине из на#авке или на терет

трокова,

>#авезе за доприносе који терете трокове,

>#авезе за порез на додату вриједност пла!ен при увозу,

>стале о#авезе за порезе, доприносе и друге да*#ине.

0осе#но је значајно питање признавања и про'јене краткорочних о#авеза како

#и се из#јегло пре'јењивање имовине, дугорочних о#авеза или &инансијског

резултата, те за исптавно исказивање нето вриједности имовине. 0ризнавање ипро'јена краткорочних о#авеза значајна је и за планирање новчаних прилива и одлива.

2




F.-.F. *бавезе према добав&а)има

>#авезе према до#ављачима спадају у групу о#авеза из пословања, и

представљају назаступљенију категорију о#авеза у предузе!у, те им се с тога и

посве!ује посе#на па*ња. ; ако се ове о#авезе класи&икују на: о#авезе према

до#ављачима ? повезаним правним ли'има, о#авезе према до#ављачима у земљи

и на о#авезе према до#ављачима у иностранству, основне карактеристике ових

о#авеза су исте или сличне. Iазлике се односе на начин настајања и измиривања,

док су им са становита потре#е управљања истим карактеристике исте.

е"иниса$е и признава$е5 >#авезе према до#ављачима представљају

краткорочне изворе средстава. >ве о#авезе, углавном, настају куповином од

до#ављача одговарају!их &актора про'еса рада -основних средстава, материјала, ро#е, услуга и др.$.

4ре#нова$е: >#авезе према до#ављачима се про'јењујусе про'јењују у висини номиналне

вриједности проистекле из одговарају!е пословне и &инансијске трансак'ије,

односно у висини очекиване исплате по том основу ако је она виа.

Aви#енције: [виден'ије о о#авезама према до#ављачима спроводе се у:

1. главној књизи и дневнику главне књиге &инансијског књиго

водства и

2. аналитичкој евиден'ији до#ављача, тј. аналити'и до#ављача)/.

4 овим евиден'ијама књи*е се само вриједносне промене, с тим то се у

аналитичкој евиден'ији те промјене разврставају по сваком до#ављачу понаосо#.

Eналитичка евиден'ија до#ављача слу*и за:

пра!ење о#авеза према појединим до#ављачима у смислу њиховог

измиривања о року,

усаглаавање стања наих о#авеза са евиден'ијама код до#ављача и

др.

Ра!уни: 5а евидентирање о#авеза према до#ављачима користи секористи се рачуни:

= C (обав&а)и D повезана правна ли$а,

=- C (обав&а)и у зем&и,

= C (обав&а)и у иностранству.

)/ #њиговодство предузеAа Aе формирати аналитику добав&а)а у слу)ају да има

релативно веAи број добав&а)а.

)66




Iачуни на којима се евидентирају о#авезе према до#ављачима могу се

карактерисати на следе!и начин:1. 4 питању је стварно отворени рачуни -постоје у контном оквиру$<

2. Iади се о рачунима стања и то извора средстава<

). \о је пасивни рачуни<

+. 7ису у питању само сим#олички рачуни, дакле, на њима се спроводе

књи*ења<

/. \о су рачуни из &инансијског књиговодства<

. %аље се рачлањавају у посе#ним аналитичким помо!ним евиде

н'ијама, па су, дакле, у питању синтетички рачуни<

. \о су рачуни главне књиге<

G. "алдо на њима је променљив и на вие и на ни*е -није кумулативан

рачун$<

. \о су рачуни са потпуним салдом нема корективног рачуна. 4 пасиву

#иланса стања `улазеn са 'јелокупним износом свог салда, то значи да

се ради о рачунима са потпуним салдом.

5#ир дуговне стране овог рачуна показује измирење о#авеза према

до#ављачима од почетка пословне године до посматраног тренутка. Потра+на

страна показује з#ир почетног салда и свих пове!ања о#авеза према до#ављачу

од почетка пословне године до посматраног тренутка. %алдо%алдо овог рачуна

показује тренутни износ нае о#авезе према до#ављачу за испоручене нам

материјалне &акторе про'еса рада или изврене нам услуге.

Промјене: 0ромене о#авеза према до#ављачима могу #ити и у о#ликупове!ања и смањења. 0ове!ање о#авеза према до#ављачима, углавном, настаје

куповином од до#ављача &актора про'еса рада а смањења, углавном, настају

пла!ањем, односно на други начин измиривањем тих о#авеза или до#ијањем

попуста од до#ављача.

;змирење о#авеза према до#ављачима мо*е се изврити:

пла!ањем са теку!ег рачуна,

компенза'ијом,

'есијом,

асигна'ијом,

преузимањем дуга,

опростом дуга и

)61




давањем хартија од вриједности.

окумента: %окумента на основу којих се ври евиден'ија о#авеза премадо#ављачима најче!е су:

1. &актура до#ављача са прилозима -отпремни'а...$,

2. комисијски записник,

). књи*на писма,

+. инструменти платног промета и др.

Примјер :

1. >д до#ављача је купљен материјал у вриједности од +6.666,66 3H -у

&актури је исказан и 0%( по стопи од 1^ у износу од .G66,66 3H$.2. "а теку!ег -пословног$ рачуна изврено је пла!ање о#авезе по &актури.

*невник г!авне књиге Mинансијског књиговодства

&ед.

"р.


И)нос


1. 1616 Hатеријал у складиту +6.666,66

266 0%( у примљеним &актурама .G66,66

+)26 %о#ављачи у земљи +.G66,66

8а куповину по фдактури

2. +)26 %о#ављачи у земљи +.G66,66

2+16 0ословни рачун ? дома!а валута +.G66,66

8а исплату по изводу


+)/. 3оје о#авезе о#ухватају краткорочне &инансијске о#авезе]

+). 3оје о#авезе о#ухватају о#авезе из пословања]

+). 3оје о#авезе о#ухватају о#авезе из спе'и&ичних послова]

+)G. 3оје о#авезе о#ухватају о#авезе за зараде и накнаде зарада]

+). 3оје о#авезе о#ухватају о#авезе за порезе, доприносе и друге да*#ине]

++6. 3оје о#авезе о#ухватају друге о#авезе]

++1. 8та спада у о#авезе према до#ављачима и та улази у ове о#авезе]++2. 0о којој вриједности се про'јењују ове о#авезе]

++). Fдје се спроводи евиден'ија о#авеза према до#ављачима]

)62




+++. >#јаснити рачун =- C (обав&а)и у зем&и податке које пру*а и његове

карактеристике.++/. 7авести врсте промјена које утичу на овај извор средстава.

++. 0риказати дијаграмом пословне промјене овог о#лика имовине.

++. 3оја документа'ија се појављује у вези књи*ења пословних промјена на

овом о#лику имовине]

6. О&АO9Н Т&ОEFОВА

7ачин евидентирања о#рачуна трокова зависи од примјењеног контногоквира. 4 наој земљи је тренутно ва*е!и контни оквир заснован на #илансном

прин'ипу. 5а о#рачун трокова предвиена је класа E C *бра)ун трошкова и

у)инака.>#рачун трокова тре#а, измеу осталог, да одговори на питања: где су у

предузе!у трокови настајали и у вези са чиме су настајали. 5а пру*ање одговора

на ова два питања у класи предвиени су рачуни мјеста трошкова и носио$а

трошкова.

>#рачун трокова спада у сло*еније послове у рачуноводству, где до

изра*аја вие долазе поступ'и и методе о#рачуна трокова него само књи*ење

до#ијених резултата. ;мају!и то у виду, а и намјену овог рада само !е се дати кратак

осврт на различите системе о#рачунавања трокова и калкула'ије 'ијена котања.


++G. >д чега зависи начин евидентирања о#рачуна трокова]

++. 3оја класа је предвиена за о#рачун трокова]

+/6. 7а која питања у вези трокова одговара о#рачун трокова]

6.1. Системи о"ра'#на тро7кова

0остоји вие различитих система о#рачуна трокова. 7е постоји јединствена класи&ика'ија система о#рачуна трокова, з#ог тога то се они

)6)




могу класи&иковати по различитим критеријумима. %вије су најва*није

класи&ика'ије:1. 4 зависности од тога који трокови се укључују у 'ијену котања

носила'а трокова , системи о#рачуна трокова дијеле се на:

систем о#рачуна по стварним троковима и

систем о#рачуна по планским) троковима.

4 систему о#рачуна по стварним троковима у 'ијену котања се

укључују стварни трокови -код стварних трокова количинска и вриједносна

компонента трокова је стварна$, док се у систему о#рачуна по планским

троковима у 'ијену котања укључују плански трокови -код планских

трокова количинска и вриједносна компонента трокова је планска$.

%. 5ависно од тога да ли се у 'ијену котања носила'а трокова укључују сви трокови пословања или , пак , само дио тих трокова , системи

о#рачуна трокова могу #ити:

систем о#рачуна по потпуним и

системи о#рачуна по непотпуним троковима.

3од првог система у 'ијену котања носила'а трокова укључују се сви

трокови пословања. 0олази се, наиме, од схватања да, у крајњој линији, сви

трокови предузе!а настају з#ог остварења одрееног производног програма, #ез

о#зира на то то неки од њих настају непосредно а неки посредно. 5#ог тога се

овај систем о#иље*ава и као апсорп'иони систем о#рачуна трокова.

5а разлику од њега, системи о#рачуна по непотпуним троковимаукључују у 'ијену котања носила'а само дио трокова пословања.

7ајпознатији је систем о#рачуна по варијабилним трошковима, код кога се у

'ијену котања укључују само варија#илни трокови. ; систем о#рачуна по

стварним и систем о#рачуна трокова по планским троковима могу #ити и

системи о#рачуна по потпуним и по непотпуним троковима.

0отре#но је напоменути да сваки од наведених система о#рачуна трокова

пру*а податке за потре#е #илансирања, контроле и пословне политике. Hеутим,

подо#ност података за поједине потре#е које пру*ају поједини системи није

исти. 0рема томе, опредјељење за дати систем о#рачуна трокова првенствено

зависи од података којима се придаје примаран значај. %а #и се могло говорити о

подо#ности података које пру*ају поједини системи о#рачуна трокова, мора се

)Hмјесто планских могу се у $ијену коштања ук&у)ивати стандардни трошкови.

)6+




до#ро познавати њихова методологија. 0ото предмет овог рада није

методологија о#рачуна трокова кратко се мо*е напоменути да је предност настрани система о#рачуна по планским троковима.


+/1. 3оји су критеријуми за класи&ика'ију система о#рачуна трокова]

+/2. 3оје су подјеле система о#рачуна трокова према троковима који су

укључени у 'ијену котања носила'а трокова]

+/). >#јаснити систем о#рачуна по стварним троковима.

+/+. >#јаснити систем о#рачуна по планским троковима.

+//. 3оје су подјеле система о#рачуна трокова према томе да ли су у 'ијену

котања носила'а трокова укључени сви трокови пословања или самодио тих трокова]

+/. >#јаснити систем о#рачуна по потпуним троковима.

+/. >#јаснити систем о#рачуна по непотпуним троковима.

6.%. Fа!к#!аије ена ко7тања

Zедан од #ројних послова које предузе!е тре#а да уради у оквиру о#рачуна

трокова јесте и из#ор и израда калкула'ије 'ијена котања. 0од калкула'ијом

'ијене котања мо*е се подразумјевати:

• рачунски поступак за изнала*ење 'ијене котања по једини'и

посматрања, и

• одреени документ о пози'ијама из којих се састоји 'ијена котања

једини'е посматрања.

"а становита примјењеног система о#рачуна трокова калкула'ије

'ијене котања могу да #уду:

• калкула'ије 'ијене котања по пуним и калкула'ије 'ијене котања

по непотпуним троковима<

• калкула'ије 'ијене котања по стварним троковима и калкула'ије

'ијене котања по планским троковима или по неким другимтроковима -стандардни, просечни и др.$.

)6/




"а становита времена у којем се састављају калкула'ије 'ијене котања

могу #ити:• претходне и

• накнадне.

Претходне калкула$ије 'ијене котања често се називају и

предкалкула'ије 'ијене котања. 0редкалкула'ија представља скуп поступака

срачунатих на утвривање 'ијене котања једини'е производа или услуге прије

отпочињања њихове производње -#ез о#зира да ли се раде за познатог куп'а

или за сопствено складите$.

акнадна калкула$ија 'еијне котања подразумјева скуп поступака

усмјерених на утвривање 'ијене котања једини'е учинка након то је његова

производња о#ављена.3алкула'ије 'ијене котања се могу подијелити и према примјењеном

методу. >снов за ову подјелу су методи, односно рачунски поступ'и који су

примјењени за утвривање 'ијене котања једини'е производа. Hетоде

калкула'ије морају #ити прилагоене условима производње и продаје, односно

LконачнимL учин'има за које се рачунају. L3оначниL учин'и, односно носио'и

трокова се уо#ичајено дијеле на:

носио'е трокова у масовној производњи и

носио'е трокова у производњи по индивидуалним пору9#инама.

"агласно томе, уо#ичајено разликујемо двије основне методе калкула'ија:

1f дивизиона калкула'ија 'ене котања и2f додатна калкула'ија 'ене котања.

; ивизиона калкулација се примјењује у условима масовне производње.

0редузе!а која имају масовну производњу израују у ве!им количинама једну

врсту или пак, ограничен #рој сродних врста производа и то стално на исти

начин, који је одреен постројењима у предузе!у. 4з то у ве!ини случајева

производи се за лагер, одакле се ври и продаја. 4 оваквом типу производње

укупна количина производње позната је, по правилу, тек крајем о#рачунског

периода. Hаса производа као носила' трокова мо*е се јавити у три варијанте:

маса истоврсних, хомогених производа -производња у &а#рикама'емента, каменоломима, пиварама и сл.$,

)6




маса ограниченог #роја различитих производа који се израују од истог

основног материјала и који имају исту супстан'у -производња у&а#рикама лима, ексера и сл.$ и

маса ограниченог #роја различитих производа који се израују од истог

основног материјала, у истом производном про'есу, али који се по

супстан'и меусо#но разликују купловани производи -производња у

ра&инеријама на&те, пољопривреди, кланичној индустрији, и сл.$.

"вакој од наведених врста масе производа као носио'а трокова одговара

одреена врста дивизионе калкула'ије:

маси истоврсних производа одговара чиста дивизиона калкула'ија,

маси ограниченог #роја различитих производа одговара дивизиона

калкула'ија помо!у еквивалентних #ројева и маси куплованих производа одговара дивизиона калкула'ија

куплованих производа.

@; о#атна калкулација 'ијене котања се примјењује у условима

производње по индивидуалним пору9#инама. 4 предузе!има која имају

производњу по индивидуалним пору9#инама она се о#авља на основу тзв.

индивидуалних пору9#ина. 5а сваку од њих, прије почетка израде, ври се

посе#на припрема, то није случај код масовне производње. 4 оваквом типу

производње укупна количина производње позната је, по правилу, прије почетка

производње. ;наче, производња по индивидуалним пору9#инама заступљена је укон&ек'ијама, &а#рикама наметаја, #родоградњи, граевинарству, &а#рикама

маина, &а#рикама за прераду во!а, итд. "вака индивидуална пору9#ина

представља посе#ност са потпуно самосталним про'есом производње. >во #ез

о#зира на то то се производња по свим индивидуалним пору9#инама о#авља

мање вие на истим постројењима. "утина је, наиме, у томе то се

постројења користе увијек само за ову или само за неку другу индивидуалну

пору9#ину, тј. само за једну врсту производа, али никада истовремено за двије

или вие индивидуалних пору9#инае, тј. производа. 7а једном постројењу у

датом времену мо*е се производити само једна врста производа. 4 томе је

смисао производно техничке самосталности индивидуалних пору9#ина, за

разлику од масе ограниченог #роја производа који се производе у исто вријеме и

на истим постројењима. 4право з#ог тога је могу!е о#ухватање и пра!ење

)6




трокова за сваку индивидуалну пору9#ину понаосо#. \о истовремено значи да

се она јавља као посе#ни носила' трокова."вака од наведених метода калкула'ије се примјењује независно од

примјењеног система о#рачуна трокова. >#адвије калкула'ије се -и дивизиона

и додатна$ подједнако примјењују и у систему о#рачуна по стварним

троковима и у систему о#рачуна по стандардним троковима. \акое, на

примјену ових метода нема ути'аја да ли се примјењује систем о#рачуна по

пуним троковима -апсорп'иони$ или систем о#рачуна по непотпуним

троковима. ;сто тако, ова два метода калкула'ије 'ијене котања примјењују

се и при изради накнадних али и при изради предкалкула'ија 'ијене котања.


+/G. 8та се подразумјева под калкула'ијом 'еијне котања]

+/. 3оје су врсте калкула'ија са становита примјењеног система о#рачуна

трокова]

+6. 3оје су врсте калкула'ије са становита времена у којем се састављају]

+1. 3оје су врсте калкула'ије према методу израчунавања 'ијене котања]

+2. >#јаснити методу дивизионе калкула'ије.

+). >#јаснити методу додатне калкула'ије.

6.,. Нематерија!ни тро7кови

е"иниса$е: 7ематеријалним троковима сматрају се се трокови

непроизводних услуга, репрезента'ије, премија осигурања, трокови платног

промета, чланарина, пореза, доприноса и остали нематеријални трокови. Iади

се о троковима јер се износи књи*ени на рачунима ове групе могу укључити у

'ијену котања -сем ако се не ради о троковима насталим у на#ав'и, управи

или продаји$ и имају о#рачунску ансу да се кроз њихово укључивање у 'ијену

котања залиха пренесу у наредну годину.

4ре#нова$е: \рокови непроизводних услуга се вреднују у висини

исказаној на &актури до#ављача или неком другом документу по основу којих се

ври признавање ових трокова. Aви#енције: [видентирање промјена на рачунима нематеријалних трокова

се ври у главној књизи &инансијског књиговодства -на рачунима прописаним

)6G




контним оквиром$ и дневнику главне књиге &инансијског књиговодства. 7ема

потре#е отварати посе#не аналитичке евиден'ије. Ра!уни: 7ематеријални трокови се евидентирају на рачунима групе FF C

ематеријални трошкови.

Промјене: 0ромјене код трокова у прин'ипу, па тако и код нематеријалних

трокова су углавном у о#лику пове!ања. Iијетке су промјене код којих долази

до смањења трокова, у којим случајевима се ради о исправкама претходно

изврених евиден'ија.

окумента: %окумента везана за ове трокове су доста разноврсна, а

уо#ичајено се јављају: улазне &актуре и разни о#рачуни.

Примјер:

1. 0редузе!е је платило тромесечну о#авезу пореза на имовину у износу од

12./66,66 3H.

2. 0редузе!е је до#ило &актуру на износ од 1.666,66 3H за о#јављени оглас у

новинама -у износу &актуре исказан је 0%( у износу од 16,66 3H$.


&ед.

"р.


И)нос


1. ///6 \рокови пореза 12./66,66

2+16 0ословни рачун ? дома!а валута 12./66,66 8а плаAени порез на имовину

2. //6 >стали нематеријални трокови 1.666,66

2+6 0%( у примљеним &актурама 16,66


8а фактуру за оглас


++. 3оји трокови се сматрају нематеријалним]

+/. 4 којој евиден'ији се књи*е нематеријални трокови]

+. 3оја класа и која група рачуна је у контном плану предвиена за књи*ењенематеријалних трокова]

)6




+. 3оја документа'ија се мо*е појавити у вези књи*ења нематеријалних

трокова]

8. ИЛАНС 9СПR2?А 9СЛ9SНИ? И Т&PОВАOFИ?

П&2*9>2TА

8.1. Основне на(омене

7служна #јелатност, односно предузе!е чија је основна активност

пру*ање услуга, као то су рекламне аген'ије и адвокатске кан'еларије,

ревизорске ку!е, рачуноводствене аген'ије, напла!ују своје про&есионалне

услуге путем накнада или провизија.

Dргова!ка #елатност, односно предузе!а чија је основна дјелатност

трговина производима и ро#ама, с друге стране, остварује до#ит куповином или

продајом производа и ро#а.

\рговачка предузе!а се разликују од услу*них предузе!а, прије свега, утоме то она имају ро#у располо*иву за продају куп'има, односно зали'е, и

#аве се читавим низом трансак'ија које се називају оперативни (пословни0

циклусF

Eко услу*на и трговачка предузе!а посматрамо и са аспекта тр*ита на

којем наступају поново се могу уочити одреене разлике. 5а разлику од

услу*них предузе!а која наступају на тржиштима крај$е потрош$е

трговачка предузе!а су вие везана за тржишта пословне потрош$е где се не

о#авља само продаја него и куповина сировина, погона, опреме, залиха, ве!

произведених дијелова, итд... ;з овог разлога трговинске трансак'ије се могу

подјелити у двије основне категорије, а то су: продајне трансак'ије и

куповне трансак'ије.

)16




Циљ трговачког предузе!а јесте да _купи јефтиније а да прода скуп&е` то

и представља основну пословну &илозо&ију ових предузе!а.

8.%. и!анс #с(је$а #с!#+ни$ (ред#)еCа

4 #илансу успјеха услу*них предузе!а исказују се прихода и расхода које

је услу*но предузе!е остварило у току периода, при чему је њихова структура

условљена дјелатности којом се конкретно зслу*но предузе!е #ави. "ама

структура исказивања остварених прихода и расхода условљена је прописаним

о#раз'има #иланса успјеха који се јединствено примјењују и за остала

-производна, трговинска и друга$ предузе!а. 0рема тој структури класи&иковане

су и основне категорије прихода и расхода:

0ословни,

Jинансијски,

>стали,

4склаивање вриједности имовине,

0ромјене рачуноводствених политика и исправке греака,

>стали до#и'и и гу#и'и у периоду.

Пословни приходи су основна категорија прихода и представљају приходе

које предузе!е остварује у току редовног пословања, и које планира да оствари и

у току #уду!их о#рачунских периода. 4 ову групу прихода спадају: приходе одпродаје ро#е, од продаје сопствених производа, од пру*ања услуга, а све на

дома!ем и иностраном тр*иту, као и приходи по наведеним основама који се

остваре у пословању са повезаним правним ли'има. 4 ову категорију прихода

спадају и промјене вриједности залиха учинака -недоврена производња,

полупроизводи, недоврене услуге и готови производи$, и то тако да се за

пове!ање вриједности залиха учинака пове!авају пословни приходи, а за

смањење вриједности залиха учинака ови се приходи смањују. ;сто ва*и и за

промјене вриједности инвести'ионих некретнина и #иолоких средстава која се

не амортизују.

7инансијски приходи настају о#рачуном камата по основу датих кредита и

по другим основама, као позитивне курсне разлике, приходи од е&еката валутне

клаузуле и итд.

)11




*стали приходи представљају категорију прихода која се не мо*е

поуздано предвидјети и који нису непосредно везани са редовно пословањепредузе!а, али се у току о#рачунског периода могу јавити. \о се, прије свега,

односи на до#итке по основу продаје нематеријалних улагања, некретнина,

постројења, опреме, инвести'ионих некретнина, #иолоких средстава и других

средстава предузе!а укључују!и и учњ!а у капиталу и дугорочне хартије од

вриједности, те утврени викови, напла!ена отписана потра*ивања, смањење

о#авеза по различитим основама и сл.

Приходи од усклађивања вриједности имовине предтављају позитивне

е&екте промјене &ер вриједности нематеријалних улагања, некретнина,

постројења, опреме, инвести'ионих некретнина, #иолоких средстава и залиха

до висине претходно исказаних расхода за та средства по основу вриједносног

усклаивања, као и других укидања исправки вриједности по основу

вриједносног усклаивања.

Приходи по основу промјене ра)уноводствених пилитика представљају

приходе који настану промјеном де&инисаних рачуноводствених политика, осим

оних који се признају кроз корек'ију почетног стања пренесеног &инансијског

резултата из претходних година, док приходи по основу исправке грешака из

ранијих година представљају приходе који настају исправком греака из

претходних о#рачунских периода мањег материјалног значаја.

Пословни расходи су расходи које је предузе!е начинило у току редовног

пословања, у сврху сти'ања прихода, који су неопходни за наставак пословања и

слу*ења куп'има. 4 редовне расходе спадају: на#авна вриједност продате ро#е,трокови материјала, трокови #руто зарада, накнада зарада и остали лични

расходи, трокови производних услуга, трокови амортиза'ије и резервисања,

нематеријални трокови и други.

7инансијски расходи се воде као расходи по основу камата, негативне

курсне разлике, отписи дугорочних &инансијских пласмана, расходи по основу

валутне клаузуле и остали &инансијски расходи.

*стали расходи представљају смањење вредности средстава или пове!ање

о#авеза по чијем основу се не очекује примање #ило какве накнаде. Zављају се у

прекидним интервалима али ипак негативно утичу на пози'ије средстава

предузе!а. 4 остале расходе спадају гу#и'и по основупродаје и расходовањанематеријалних улагања, некретнина, постројења, опреме, инвести'ионих

некретнина, о#устављене производње, #иолоких средстава и других средстава

)12




предузе!а укључују!и и учњ!а у капиталу и дугорочне хартије од вриједности,

те утврени викови, исправка вриједности или отпис потра*ивања, и сл. <асходи од усклађивања вриједности имовине или како се јо називају

расходи по основу обезвређења имовине, предтављају негативне е&екте промјене

&ер вриједности нематеријалних улагања, некретнина, постројења, опреме,

инвести'ионих некретнина, #иолоких средстава, дугорочних и краткорочних

&инансијских пласмана и залиха, хартија од вриједности и других потра*ивања.

<асходи по основу промјене ра)уноводствених пилитика представљају

расходе који настану промјеном де&инисаних рачуноводствених политика, по

основу којих није изврена корек'ија почетног стања пренесеног &инансијског

резултата из претходних година, док расходи по основу исправке грешака из

ранијих година представљају расходе који настају исправком греака из

претходних о#рачунских периода мањег материјалног значаја.

8ематски приказ структуре #иланса успеха предузе!а:

П & И ? О * И

МАA2

&АС?О*И

R2*НАFО R2

)1)




/ИНАНСИRСFИ &2>9ЛТАТ

Пример :

7а основу следе!их података потре#но је саставити #иланс успеха услу*ног

предузе!а %.>.>. LIевидереL =ијељина у периоду од 61.61. до )1.12.266. године:

-у 3H$

o 0ословни приходи

o Jинансијски расходи

o >стали расходи

o 0риходи од усклаивања вриједности имовине

o 0ословни расходи

o >стали приходи

o Jинансијски приходи

o Iасходи од усклаивања вриједности имовине

o 0риходи од промјене рачуноводствених политика

o Iасходи по основу исправке греака

o 0орез на до#ит - по стопи 16^ $

o 7ето до#ит

6.666

.666

.666

).66621.666

1.666

11.666

1.66

G.666

G66

израчунати


Напомена: #ада се на основу ових података састави биланс успјеха и изра)уна

нето #о%итак , потребно је изра)унати колика је вриједност

укпни' при'о#а и укупни' рас'о#аF

Рјеше$е:

-у 3H$

• 0ословни приходи

• 0ословни расходи

• Пословни #о%итак

• Jинансијски приходи

6.666

21.666

3JF00011.666

)1+




• Jинансијски расходи

• о%итак ре#овне активности• >стали приходи

• >стали расходи

• Vу%итак по основу остали' при'о#а и рас'о#а

• 0риходи од усклаивања вриједности имовине

• Iасходи од усклаивања вриједности имовине

• о%итак о# ускла&ива$а врије#ности имовине

• 0риходи од промјене рачуноводствених политика

• Iасходи по основу исправке греака

• о%итак прије опорезива$а• \еку!и и одло*ени порез на до#ит -16^$

• Нето #о%итак перио#а

• Hеудивиденде и други видови расподјеле

• >стали до#и'и и гу#и'и у периоду

• 7купан нето #о%итак у о%ра!унском перио#у

.666

B3F0001.666

.666

(CF000).666

1.66

FB00

G.666

G66

BEFE00

+.6BFJB0

6

6

BFJB0

• 7купни при'о#и перио#а 83F000 9М

• 7купни рас'о#и перио#а 3EFB00 9М

Примјер @:

7а основу следе!их података потре#но је саставити #иланс успеха услу*ног

предузе!а %.>.>. LIевидереL =ијељина у периоду од 61.61. до )1.12.266. године:

-у 3H$

)1/






MF 6СD>X2 ПР2Y62

MMF 6СD>X2 Р>СY62 Fу#и'и по основу продатог материјала

[ 6?2D>9 П6 6СН647 6СD>X2Y ПР2Y6>

2 Р>СY6>

V7?2D>9 П6 6СН647 6СD>X2Y ПР2YF 2 Р>СY6>

2 ПР2Y62 2 Р>СY62 7С9X>Z24>\>

4Р2IAН6СD2 2М642НA

MF ПР2Y62 6 7С9X>Z24>\> 4Р2IAF 2М642НA

MMF Р>СY62 6 7С9X>Z24>\> 4Р2IAF 2М642НA

I 6?2D>9 П6 6СН647 7С9X>Z24>\>

4Р2IAН6СD2 2М642НA 9 V7?2D>9 П6 6СН647 7С9X>Z24>\>


X ПР2Y62 П6 6СН647 ПР6МIAНA Р>]7Н646F

П6X2D29> 22СПР>49A VРA^>9> 2 Р>Н2I2Y

V62Н>

0риходи од промјене рачуноводствених политика

0риходи по основу исправке греака из ранијих год.

_ Р>СY62 П6 6СН647 ПР6МIAНA Р>]7Н646F

П6X2D29> 22СПР>49A VРA^>9> 2 Р>Н2I2Y

V62Н>

М 6?2D>9 2 V7?2D>9 ПР2IA 6П6РA24>\>

%о#итак прије опорезивања

Fу#итак прије опорезивања

Н DA97`2 2 6X6[AН2 П6РA Н> 6?2D

\ НAD6 6?2D 2 НAD6 V7?2D>9 ПAР26>

7ето до#итак теку!е године

7ето гу#итак теку!е године

6 МAZ7242AНA 2 Р7V2 42642 Р>СП6IAXA

6?2D9> 7 D697 ПAР26>

П 6СD>X2 6?2S2 2 V7?2S2 7 ПAР267

MF 6?2S2 7D4РZAН2 2РA9DН6 7 9>П2D>X7 MMFV7?2S2 7D4РZAН2 2РA9DН6 7 9>П2D>X7

Р 6СD>X2 6?2S2 2 V7?2S2 7 ПAР267

<

=F3BC.)+/

6

=F3BC

0

0

0

0

3F80

1.266

2.16

0

C@F3@

/2.1)2

6

CF@3

BEFJJ

+.1

6

0

00

0

)1




С П6РA Н> 6?2D>9 96I2 СA 6Н6С2 Н> 6СD>XA

6?2D9A 2 V7?2D9A ` 797П>Н НAD6 РA7XD>D 7 6?Р>]7НС96М

ПAР267

MF 797П>Н НAD6 6?2D>9 7 6?Р>]7НС96М

ПAР267

MMF797П>Н НAD6 V7?2D>9 7 6?Р>]7НС96М

ПAР267

0

BEFJJ

0

• 7купни при'о#и перио#а EFC=8 9М

• 7купни рас'о#и перио#а JFBBE 9М

Примјер 3:

7а основу следе!их података потре#но је саставити #иланс успјеха услу*ног

предузе!а %.>.>. LIевидереL =ијељина у периоду од 61.61. до )1.12.266. године.

W П6СX64Н2 ПР2Y62 2 Р>СY62

MF П6СX64Н2 ПР2Y62

0риходи од продаје учинака повезаним правним ли'има

0риходи од продаје ро#е на дома!ем тр*иту

0ове!ање вриједности залиаха учинака MMF П6СX64Н2 Р>СY62

\рокови зарада, накнада зарада и остали лични расходи

\рокови производних услуга

\рокови амортиза'ије

? П6СX64Н2 6?2D>9

4 П6СX64Н2 V7?2D>9

V 2Н>НС2IС92 ПР2Y62 2 Р>СY62

MF 2Н>НС2IС92 ПР2Y62

0риходи од камата

0озитивне курсне разлике

MMF 2Н>НС2IС92 Р>СY62

Jинансијски расходи од повезаних правних ли'а

8CF000

)6.666

х

2./66 '

2G.666

1+.666

1.666

B@F000

0

FC00

1.666

х

@FC00

/66

)1G







6?2D9> 7 D697 ПAР26> П 6СD>X2 6?2S2 2 V7?2S2 7 ПAР267

MF 6?2S2 7D4РZAН2 2РA9DН6 7 9>П2D>X7

MMFV7?2S2 7D4РZAН2 2РA9DН6 7 9>П2D>X7

Р 6СD>X2 6?2S2 2 V7?2S2 7 ПAР267

С П6РA Н> 6?2D>9 96I2 СA 6Н6С2 Н> 6СD>XA

6?2D9A 2 V7?2D9A

` 797П>Н НAD6 РA7XD>D 7 6?Р>]7НС96М

ПAР267

MF 797П>Н НAD6 6?2D>9 7 6?Р>]7НС96М

ПAР267 MMF797П>Н НAD6 V7?2D>9 7 6?Р>]7НС96М

ПAР267

0

0

FC00

0

0

3JF000

0

Напомена: #ада се на основу ових података састави биланс успјеха и изра)уна

нето #о%итак , потребно је изра)унати колика је вриједност

укпни' при'о#а и укупни' рас'о#аF

Рјеше$е:

W П6СX64Н2 ПР2Y62 2 Р>СY62

MF П6СX64Н2 ПР2Y62

0риходи од продаје учинака повезаним правним ли'има

0риходи од продаје ро#е на дома!ем тр*иту

0ове!ање вриједности залиаха учинака

MMF П6СX64Н2 Р>СY62

\рокови зарада, накнада зарада и остали лични расходи

\рокови производних услуга

\рокови амортиза'ије ? П6СX64Н2 6?2D>9

4 П6СX64Н2 V7?2D>9

8CF000

)6.666

/2./66

2./66

B3F000

2G.666

1+.666

1.666B@F000

0

)26




V 2Н>НС2IС92 ПР2Y62 2 Р>СY62

MF 2Н>НС2IС92 ПР2Y62 0риходи од камата

0озитивне курсне разлике

MMF 2Н>НС2IС92 Р>СY62

Jинансијски расходи од повезаних правних ли'а

Iасходи по основу валутне клаузуле

6?2D>9 РA64НA >9D24Н6СD2

Z V7?2D>9 РA64НA >9D24Н6СD2

A 6СD>X2 ПР2Y62 2 Р>СY62

MF 6СD>X2 ПР2Y62

7апла!ена отписана потра*ивања MMF 6СD>X2 Р>СY62

Fу#и'и по основу продатог материјала

Iасходи по основу затите од ризика

[ 6?2D>9 П6 6СН647 6СD>X2Y ПР2YF2 Р>СY6>

V7?2D>9 П6 6СН647 6СD>X2Y ПР2YF 2 Р>СY6>

2 ПР2Y62 2 Р>СY62 7С9X>Z24>\>


MF ПР2Y62 6 7С9X>Z24>\> 4Р2IAF 2М642НA

0риходи од усклаивања вриједности опреме

MMF Р>СY62 6 7С9X>Z24>\> 4Р2IAF 2М642НA

I 6?2D>9 П6 6СН647 7С9X>Z24>\>


9 V7?2D>9 П6 6СН647 7С9X>Z24>\>


X ПР2Y62 П6 6СН647 ПР6МIAНA Р>]7Н646F

П6X2D29> 22СПР>49A VРA^>9> 2 Р>Н2I2Y

V62Н>

0риходи од промјене рачуноводствених политика

0риходи по основу исправке греака из ранијих год.

_ Р>СY62 П6 6СН647 ПР6МIAНA Р>]7Н646F

П6X2D29> 22СПР>49A VРA^>9> 2 Р>Н2I2Y V62Н>

М 6?2D>9 2 V7?2D>9 ПР2IA 6П6РA24>\>

FC001.666

/66

@FC00

/66

2.666

BF000

0

BF000

+.666=F000

2.666

/.666

0

3F000

3F000

).666

0

3F000

0

BF000

1.266

2.G66

0

BCF000

)21




%о#итак прије опорезивања

Fу#итак прије опорезивања Н DA97`2 2 6X6[AН2 П6РA Н> 6?2D

\ НAD6 6?2D 2 НAD6 V7?2D>9 ПAР26>

7ето до#итак теку!е године

7ето гу#итак теку!е године


6?2D9> 7 D697 ПAР26>

П 6СD>X2 6?2S2 2 V7?2S2 7 ПAР267

MF 6?2S2 7D4РZAН2 2РA9DН6 7 9>П2D>X7

MMFV7?2S2 7D4РZAН2 2РA9DН6 7 9>П2D>X7

Р 6СD>X2 6?2S2 2 V7?2S2 7 ПAР267 С П6РA Н> 6?2D>9 96I2 СA 6Н6С2 Н> 6СD>XA

6?2D9A 2 V7?2D9A

` 797П>Н НAD6 РA7XD>D 7 6?Р>]7НС96М

ПAР267

MF 797П>Н НAD6 6?2D>9 7 6?Р>]7НС96М

ПAР267

MMF797П>Н НAD6 V7?2D>9 7 6?Р>]7НС96М

ПAР267

+/.666

6BFC00

B0FC00

+6./66

6

0

0

FC00

0

0

3JF000

0

•7купни при'о#и перио#а J=FC00 9М

• 7купни рас'о#и перио#а C8FC00 9М

8.,. и!анс #с(је$а тргова'ког (ред#)еCа

\рговинске трансак'ије, које су у основи пословања трговинских предузе!а,

могу се подијелити у двије основне категорије: куповне трансак'ије и продајне

трансак'ије. 0редмети куповине и продаје у трговинским предузе!има

јединствено се класи&икују као ро%а, #ез о#зира на појавни о#лик тих предмета

-е!ер, ексери, камијони и сл.$. 3арактеристика пословања ових предузе!а јесте

улагање значајних средстава у залихе ро#е и #р*и о#рт тих средстава, топодразумјева посе#ну па*њу у погледу управљања тим активностима. 0ословни

'иклус трговачког пртедузе!а састоји се од основних активности:

)22




1$ на#авка трговинске то#е,

2$ продаја трговинске ро#е,)$ потра*ивања од купа'а,

то се мо*е представити на следе!и начин:

1.

0родаја трговинске ро#е у #илансима стања и #илансима успјеха има

посе#но карактеристичне пози'ије. 4 #илансу стања у оквиру залиха евидентира

се вриједност ро#е која у се#и мо*е да садр*и и порез на додату вриједност и

разлику у 'ијени, з#ог чега је у оквиру рачуна на којима се евидентира ро#апотре#но отворити посе#не рачуне за евиден'ију ових пози'ија у структури

'ијене ро#е. 4 #илансу успјеха посе#ну и најзначајнију пози'ију трокова

представља на#авна вриједност продате ро#е. >сновне компоненте #иланса

успјеха могу се гра&ички приказати на следе!и начин:

FОМПОН2НТ2 ИЛАНСА 9СПR2?А Т&PОВАOFОP П&2*9>2TА

Н2ТО П&О*АRА

Нова

Потра+ивања &о"а

F На%авка ро%е

3F Наплата потражива$а

@F Про#аја ро%е

)2)




МАA2

НААВНА В&ИR2*НОСТ П&О*АТ2 &О2

R2*НАFО R2

&9ТО *ОИТ

МАA2

ОП2&АТИВНИ &АС?О*И

BО(еративни тро7кови (родаје

R2*НАFО R2

*ОИТ П&ИR2 ПЛАTАAА ПО&2>А

)2+




МАA2

ПО&2> НА *ОИТ

R2*НАFО R2

*ОИТ НАFОН ОПО&2>ИВАAА

BНето до"ит0

"пе'и&ичност израчунавања нето добити код трговачких предузе!а у

односу на услу*на предузе!а огледа се у томе то код трговачких предузе!а

прво се израчунава %руто #о%ит а затим нето #о%ит

G... *сновне категорије

Нето про#аја: 0рви, ва*ан дио #иланса успјеха трговачког предузе!а је

нето продаја, или ве! једноставно продаја. 7ето продаја се састоји од #руто

примитака од продаје ро#е умањених за поврат ро#е или исправке -умањења

&актуре з#ог оте!ења или лоег квалитета ро#е$ или #ило какве дозвољене

попусте. ?руто про#аја се састоји од укупне готовинске продаје и укупне

продаје на кредит у току датог рачуноводственог периода. Kак и ако готовина

не!е #ити напла!ена до следе!ег рачуноводственог периода, приход се, по

прин'ипу, признаје као зараен, када власнитво над ро#ом, у моменту продаје,

прее са продав'а на куп'а. Поврат про#ате ро%е и сма$е$а износа на

"актури су поврати готовине, кредита и смањења продајних 'ијена оним

)2/




куп'има који су примили оте!ену или на #ило који други начин

незадовољавају!у ро#у. Eко су куп'има дати други попусти или смањења з#ог реклама'ија и ти износи тре#а да #уду од#ијени од #руто продаје. 0рема томе

ва*и:

Нето про#аја H ?руто про#аја K Поврат о# про#аје или попусти

На%авна врије#ност про#ате ро%е5 7а#авна вриједност продате ро#е,

представља износ који је тргова' платио за ро#у продату у току

рачуноводственог периода, то је други ва*ан дио #иланса успјеха трговачког

предузе!а. Hетод израчунавања на#авне вриједности продате ро#е је понекад

з#уњују!и, јер он мора узети у о#зир и залихе располо*иве на почетку

о#рачунског периода, и залихе располо*иве на крају о#рачунског периода, или

крајње залихе. #рајње залихе се појав&ују у билансу стања на крају

ра)уноводственог периода и постају по)етне залихе за наредни

ра)уноводствени период.

?руто #о%ит: "леде!а ва*на компонента #иланса успјеха трговачког

предузе!а је бруто добит, или #руто мар*а, а то је разлика измеу нето

при'о#а о# про#аје и на%авне врије#ности про#ате ро%е. (а би били успешни,

тргов$и морају продавати робу по $ијени која је веAа од њене набавне

вриједности, односно, бруто добит мора бити дово&но велика да могу да се

плате оперативни расходи и осигура дово&на добит, након што се измирепореске обавезе !плати порез на добит". 4праву интересује и износ и постотак

#руто до#ити. Постотак бруто добити се изра)унава дије&ењем износа бруто

добити са нето продајом.

?руто #о%ит H Нето про#аја 5 На%авна врије#ност про#ате ро%е

6перативни рас'о#и: \ре!а, основна компонента #иланса успјеха

трговачког предузе!а су оперативни расходи, који се групиу по категоријама,

као то су трошкови продаје и општи и административни расходи. Dрошкови

про#аје о#ухватају трокове складитења -чувања и припреме ро#е за продају$<излагања, рекламирања и друге промотивне трокове продаје< врење продаје<

трокове испоруке ро#е куп'има, ако троак испоруке сноси продава'. 9

)2




опште и а#министративне рас'о#е спадају опти кан'еларијски расходи који

укључују расходе који се односе на укупно пословање. Па+&иво планирање иконтрола оперативних расхода могу знатно побо&шати профитабилност

компаније.

6перативни рас'о#и H Dрошкови про#аје <

6пшти и

а#министративни

рас'о#и

о%ит прије опорезива$а (пла1а$а пореза на #о%ит: (обит прије

опорезивања је ва*но мјерило про&ита#илности јер оно показује колику до#ит је

предузе!е остварило из редовног пословања. >ва категорија представља разлику

измеу бруто добити и оперативних расхода. %о#ит прије опорезивања се често

користи за пореење про&ита#илности два или вие предузе!а или погона

-одјељења$ унутар једног предузе!а.

о%ит прије опорезива$а H ?руто #о%ит 5 6перативни рас'о#и

Порез на #о%ит: 0ети, #итан елеменат, #иланса успјеха трговачког

предузе!а је порез на до#ит. 0орези на до#ит се посе#но наводе у #илансу

успјеха, зато то их прописује закон и стога се могу мање контролисати од

стране управе него остали елементи #иланса.

Нето #о%ит: ето добит, задњи износ или _коначни резултат` #иланса

успјеха је износ који преостане након то се од бруто добити од#ију

оперативни расходи и порез на добит. >на је #итно мјерило успјености

пословања предузе!а, јер представља износ пословне зараде која се о#рачунава

ак'ионарима. \о је износ који се преноси на задр*ане зараде из свих активности

које током године генериу до#ит.

Нето #о%ит H о%ит прије опорезива$а K Порез на #о%ит

G..-. абавна вриједност по периоди)ном и сталном систему

)2




вођења залиха

3ао то је ве! истакнуто, залихе су кључни &актор у одреивању на#авне

вриједности продате ро#е. "амим тим, сваки тргова' мора да има користан и

поуздан систем одреивања и количине и на#авне вриједности располо*иве ро#е.

%ва основна рачуноводствена система воења залиха су перио#и!ни и стални

систем воења залиха.

0о перио#и!ном систему во&е$а зали'а , располо*иве залихе се

периодично утврују, о#ично на крају рачуноводственог периода. \оком периода

се не води детаљна евиден'ија стварног стања залиха. 7а#авна вриједност

продате ро#е по периодичном систему се одреује на следе!и начин:

1. По)етне залихе -крајње залихе из претходног периода$

2. #уповина ! набавка " у току периода

). Поврат или попусти од куповине

+. ето набавна вриједност робе !=L-C"$

/. 8ависни трошкови набавке

. ето трошак набавке !?L=qF"

. <оба располо+ива за продају !GLq?"

G. #рајње залихе - )1.12. теку!е године$

E. На%авна врије#ност про#ате ро%е (JH=58

Примјер:

7а основу података из #иланса успјеха трговачког предузе!а потре#но је

израчунати набавну вриједност продате робе за ->>E. годину по периоди)ном

систему вођења залиха:

-у 3H$

• 5алихе )1.12.266.године

• 3уповина f на#авка

• 5алихе )1.12.266G.године

• 5ависни трокови на#авке

• 7ето троак на#авке

+/.666

6.666

G6.666

16.666/.666

/.666

)2G






-у 3H$

• 5алихе )1.12.266G.године• 7а#авка у току периода -прва$

• 7а#авка у току периода -друга$


• На%авна вре#ност про#ате ро%е

6.66626.666

)6.666

+6.666

изра!унати

Рјеше$е:

Први #ио:

-у 3H$

• 0очетне залихе

• 7а#авка у току периода -прва$

• 7а#авка у току периода -друга$

• Ро%а расположива за про#ају

6.666

26.666

)6.666

B0F000

Напомена: Прво је потребно изра)унати вриједност робе располо+иве за

продају, која представ&а збир по)етних залиха и свих набавких у току периода.

руги #ио:

-у 3H$

• Iо#а располо*ива за продају

• 3рајње залихе

• На%авна вре#ност про#ате ро%е

1+6.666

+6.666

00F000

Напомена: H биланс успјеха тргова)ког предузеAа само се евидентира други

диео изра)унавања набавне вриједности продате робе.

Примјер:

))6




"аставити #иланс успјеха трговачког предузе!а за 266. годину попериодичном систему воења залиха ако су познати следе!и пода'и:

-y uM$

• >пти и административни расходи

• 5алихе )1.12.266G. године

• 0оврат f исправке на#авке

• =руто продаја

• 0орез на до#ит

• 3уповина f на#авка

• 0оврат од продаје


• \рокови продаје

• Нето #о%ит

26.666

6.666

+.666

+66.666

26.666

/+.666

+6.666

16.666)6.666

2зра!унати

Рaеше$е:

?иланс успе'а за @00JF го#ину -у 3H$

=руто продаја

0оврат од продаје

7ето продаја0очетне залихе

3уповина f на#авка

0оврат f исправка куповине

7ето на#авна вриједност

Iо#а располо*ива за продају

3рајње залихе

7а#авна вр иј едност продате ро#е

=руто до#ит

*перативни расходи

\рокови продаје>пти и административни расходи

4купни оперативни расходи

/+.666

+.666

6.666

C0F000

@0F000

16.666

)6.66626.666

+66.666

+6.666

3E0F000

0F000

@C0F000

C0F000

))1






2. 7а#авка у току периода -прва$

). 7а#авка у току периода -друга$BF По%а расположива за про#ају

1/6.666

1 6.666B00F000

?иланс успје'а за @00JF го#ину -у 3H$

7ето продаја



На%авна вр иј е#ност про#ате ро%е

?руто #о%ит

*перативни расходи:

\рокови продаје \рокови превоза

\рокови рекламе

4купни трокови продаје

>пти и административни расходи

\рокови оптег осигурања

Iасходи кан'еларијског материјала

4купни опти и админист. расходи

7купни оперативни рас'о#и

о%ит прије опорезива$а

0орез на до#ит

Нето #о%ит

2.666

).666

+.666

.666

+66.666

)6.666

CF000

0F000

66.666

3 =0F000

@30F000

CF000

@ CF000

21./66

J3FC00

Примјер:

"аставити #иланс успјеха трговачког предузе!а за 266G. и 266G. годину по

периодичном систему воења залиха ако су познати следе!и пода'и:

-у 3H$

Aлементи @008F го#ина @00JF го#ина

)))





• \рокови кан'еларијских плата• 5алихе )1.12.266G. године

• \рокови промо'ије

• 0оврат од куповине

• \рокови осигурања

• \рокови транспорта

• 7ето продаја

• 5алихе )1.12.266. године

• \рокови амортиза'ије зграда

• 0оврат од продаје• 5алихе )1.12.266. године

• 7а#авка у току периода

• 0орез на до#ит -по стопи од 16 ^$

• 4купни трокови продаје

• 4купни опти и административни расходи


66.666

.6662/.666

+.666

/.666

16.666

2.666


6.666

G.666

6.666

G6.666






16.666

/.666

/.666

66.666

.666

26.66616.666

6.666


16.666

1/.666


Рјеше$е:

-у 3H$ Aлементи @008F го#ина @00JF го#ина





3уповина f на#авка

0оврат f исправка куповине

7ето на#авна вриједност

\рокови осигурања

7ето троак на#авкеIо#а располо*ива за продају


66.666

6.666

EB0F000

6.666

G6.666

/.666

=CF000

16.666

8CF000BCF000

2/.666

=@0F000

26.666

66.666

@CF000

6.666

16.666

6.666

/.666

/.6666.666

16.666

))+




7а#авна в риј едност продате ро#е

=руто до#ит*перативни расходи

\рокови продаје

\рокови промо'ије

\рокови транспорта



Iасходи амортиза'ије зграда

\рокови кан'еларијског материјала

4купни опти и административни расходи

4купни оперативни расходи%о#ит пре опорезивања


Нето #о%ит

@0F000

C@0F000

+.666

2.666

EF000

G.666

.666

BF000

@0F000C00F000

C0F000

BC0F000

G6.666

26.666

CF000

/.666

16.666

.666

EF000

1/.666

@CF000CJCF000

CJFC00

C3CFC00

Порез на #о%ит @008F го#ину H ( C00F000 9М ' 0 T ; 00 H C0F000 9М

Порез на #о%ит @00JF го#ину H ( CJCF000 9М ' 0 T ; 00 H CJFC00 9М

Vра"и!ки приказ про"ита%илности тргова!ког пре#узе1а:

))/







На%авна вре#ност про#ате ро%е ?руто #о%ит




\рокови рекламе продаје

\рокови осигурања продаје


>пти и административни

расходи

Iасходи кан'еларијских платаIасходи за опте осигурање

4купни опти и

административни расходи

Hкупни оперативни расходи

(обит пре опорезивања

Порез на добит ! по стопи > J "

Нето #о%ит

6.666

O @30F000

G.666

v

12.666

2.666

.6662+.666

v

v

v

v

O

v

@E0F000 O

11.666

/./66

v

2).666

v26.666

).666

v

v

v

O

G.666

O J@F000

+.666

).666

.666

v

.666v

12.666

v

v

v

O

Рјеше$е:

-у 3H$

Aлементи @00=F го#ина @008F го#ина @00JF го#ина


0оврат од продаје и исправке

ето продаја


7а#авка f куповина

0оврат од куповине и исправке

7ето на#авна вриједност ро#е

4кључена возарина7ето троак на#авке


/66.666

C0F000

BC0F000

G6.666

@CF000

1/.666

@00F000

16.666@0F000

26.666

CE0F000

+6.666

/26.666

=0F000

)66.666

BCF000

2//.666

2/.666@80F000

)/6.666

BJ@F000

+G.666

BBBF000

J0F000

)G+.666

/2.666

33@F000

8F000)+6.666

+)6.666

))





На%авна вре#ност про#ате ро%е ?руто #о%ит




\рокови рекламе продаје

\рокови осигурања продаје


>пти и административни

расходи

Iасходи кан'еларијских платаIасходи за опте осигурање

4купни опти и

административни расходи

Hкупни оперативни расходи

(обит пре опорезивања

Порез на добит

Нето #о%ит

6.666

@@0F0002)6.666

G.666

6.<<<

12.666

2.666

.6662+.666

3F000

C=F000

C3F000

CF300

3=F=00

J0F000

26.666@E0F000

11.666

/./66

CFC00

2).666

EF00026.666

).666

CJF000

@0F000

@0F00

80FJ00

G.666

[email protected]

+.666

).666

.666

EF000

.666CF000

12.666

@8F000

EBF000

EFB00

C=FE00

нето добит

0 20.000 40.000 60.000 80.000 100.000 120.000 140.000 160.000 180.000 200.000

2007 2008 2009 нето добит

))G






о%ит из ре#овног послова$а K 4ишак #руги' рас'о#а у о#носу на

#руге при'о#е

% QСинглестепR5 скра1ена шема %иланса успје'а

>#лик #иланса успјеха са једним подз#иром назива се _синглестепZ.

3арактеристика овог о#илка је то изводи до#ит из пореза на до#ит једним

поступком, стављају!и главне категорије прихода у први дио #иланса, а главне

категорије трокова и расхода, у други дио. 3орпора'ије користе овај о#лик

#иланса успјеха, тако да укључује све трокове и рсходе, као од#итак од прихода

од продаје, како #и доле до редовне до#ити прије о#рачуна пореза на до#ит и

утвривања &инансијског резултата.

Напомена: %ваки од наведених облика биланса успјеха има своје предности.

%ло+ени биланс показује компоненте које су кориштене у извођењу нето

добити предност простог биланса је у његовој једноставности. Порез на

#о%ит ко# кон#езовани' о%лика %иланса успје'а су приказани као засе%на

ставка као што је слу!ај и са сложеним %илансом успје'аF

Примјер:

7а основу следе!их података саставити скра!ену ему RR МултистепRR и_%инглестеп` #иланса успјеха и израчунати зараду по ак$ији ако је износ

одо#рених издатих ак'ија које се налазе изван предузе!а /.666 3H.

-у 3H$

• %о#ит од камате

• =руто до#ит

• 0орез на до#ит

• >пти и административни трокови

• Iасход за камату

• 0оврат од продаје и попусти• =руто продаја

• 4купни оперативни расходи

1.666

26).666

22.666

)2.666

G.666

+/.666/66.666

/.666

)+6




• Нето #о%ит изра!унати

Рјеше$е:

QМултистепR

-у 3H$





=руто до#ит

*перативни расходи\рокови продаје



%о#ит из редовног пословања

(анредни приходи

(анредни расходи

(иак других прихода у односу на друге расходе

%о#ит прије опорезивања


Нето #о%ит ара#а по акцији

@=F000

)2.666

1.666

G.666

/66.666

+/.666

BCCF000

@C@F000

26).666

/.666

BBF000

8F000

C@F000

22.666

30F000@E

ара#а по акцији H Нето #о%ит ; %ројем акција које се налазе ван пре#узе1а

5арада по ак'ији a 1)6.666 3H f /.666 ак'ија a 2 3H по једној ак'ији

Напомена: 8арада по ак$ији, која у пракси )есто има назив #о%ит по акцији се

такође иск&у)иво везује за извјештаје корпора$ија, зато што је власништво у

корпора$ијама представ&ено ак$ијама.

)+1




QСинглестепR

-у 3H$7ето продаја

%о#ит од камата

4купни приходи

7а#авна вриједност продате ро#е


Iасходи од камате

4купни расходи



Нето #о%ит ара#а по акцији

2/2.666

/.666

G.666

+//.666

1.666

B=F000

3JF000

C@F000

22.666

30F000@E

Примјер:

7а основу следе!их података саставити скра!ену ему RRHултистепRR и

_"инглустеп` =иланса успјеха и израчунати зараду по ак$ији ако је износ

одо#рених издатих ак'ија које се налазе изван предузе!а +.666 3H.

-у 3H$

• %о#ит од камате

• \рокови продаје• 0орез на до#ит

• >пти и административни трокови

• Iасход за камату

• 0оврат од продаје и попусти


• 7а#авна вриједност продате ро#е


/.666

26.666

)2.266

2/.666

.G66

6.666

/6.666

)26.666

изра!унати

)+2




Рјеше$е:

QМултистепR

-у 3H$





=руто до#ит


\рокови продаје>пти и административни расходи


%о#ит из редовног пословања

%о#ит од камате

Iасход од камате

(иак других расхода у односу на друге приходе



Нето #о%ит

ара#а по акцији

26.6662/.666

/.666

.G66

/6.666

6.666

C00F000

)26.666

80F000

BCF000

3CF000

( @F800

3@F@00

3@F@00

00F000

@C

ара#а по акцији H Нето #о%ит ; %ројем акција које се налазе ван пре#узе1а

5арада по ак'ији a 166.666 3H f +.666 ак'ија a 2/ 3H по једној ак'ији

QСинглестепR

-у 3H$


%о#ит од камата

4купни приходи

7а#авна вриједност продате ро#е4купни оперативни расходи

Iасходи од камате

)26.666+/.666

.G66

/66.666

/.666

C0CF000

)+)




4купни расходи

%о#ит прије опорезивања0орез на до#ит

Нето #о%ит

ара#а по акцији

3=@F800

3@[email protected]

00F000

@C

;. П&2*>АFG9OН2 &А*A2 FAИS2AА НА *АТ9М

ИЛАНСА И О&АO9Н

7а крају пословне године потре#но је изврити о#рачун вриједности ставки

#иланса стања и #иланса успјеха. 0редуслов за о#ављање ових послова јеспровоење предзакључних радњи и књи*ења на дан )1.12.26хх. године. Iади се

у сутини о двије врсте посла, у оквиру којих се о#ављају и потре#на књи*ења:

меусо#но усаглаавање књиговодствених евиден'ија и

усаглаавање књиговодственог стања са стварним стањем.

;.1. МеD#со"но #саг!а7авање књиговодствени$ евиденија

>#авеза меусо#ног усаглаавања књиговодствених евиден'ија прописана је

8аконом о ра)уноводству и ревизији. \о усаглаавање је предуслов исправномспровоењу пописа средстава и о#авеза и састављању &инансијских извјетаја.

" тим у вези потре#но је урадити вие послова:

1. Прво, потре#но је изврити провјеру аритметичке тачности књи*ења у

главној књизи ? тада се провјерава да ли је з#ир књи*ења на дуговним

странама рачуна идентичан з#иру књи*ења на потра*ним странама рачуна.

5а ову провјеру подо#ан је про#ни #иланс<

2. (руго, с о#зиром да су у про#ном #илансу израчуната и салда рачуна,

потре#но је изврити провјеру карактера салда рачуна. 7аиме, поједини

рачуни могу имати искључиво дуговни или искључиво потра*ни салдо.

0ојава супротног салда на неком рачуну указује на насталу греку. 0ровјеру

салда тре#а урадити и за сим#оличке рачуне -групе и класе, као и тро'и&рене

)++




рачуне који су у аналитичком контном плану предузе!а рачлањени на

четворо'и&рене рачуне, итд.$<). 6реAе, потре#но је провјерити да ли з#ир књи*ења у главној књизи одговара

з#иру књи*ења у дневнику главне књиге на који начин се контролие да ли

су сви исконтирани ставови за књи*ење пренесени на рачуне. >ву провјеру

тре#а урадити како за &инансијско, тако и за погонско књиговодство -тј.

класу E$<

+. rетврто, на крају се ври слагање синтетичких рачуна са припадају!им им

аналитикама. 5#ир салда свих рачуна неке аналитике мора одговарати салду

њиховог представничког, тј. синтетичког рачуна и о#рнуто. \о ва*и и за з#ир

промета лијеве и десне стране рачуна. 5а потре#е ове провјере у оквиру сваке

аналитике потре#но је направити про#ни #иланс аналитике.


+/. 8та се прво мора урадити да #и се изврио попис средстава и извора

средстава]

+. 3оји послови спадају у послове меусо#ног усаглаавања пословних књига]

+. 4 којим роковима тре#а врити меусо#но усаглаавање пословних њига]

;.%. 9саг!а7авање књиговодственог стања са стварним стањем

0осле извреног меусо#ног усаглаавања књиговодствених евиден'ијамо*е се приступити усаглаавању књиговодственог стања са стварним стањем.

>#авеза овог усаглаавања прописана је 8аконом о ра)уноводству и ревизији.

4 оквиру овог посла потре#но је урадити:

1. корек'ију салда рачуна стања, укључују!и и расходовање средстава,

2. декомпоновање салда активнопасивних рачуна,

). временско разграничење расхода и прихода

+. усклаивање &инансијских извјетаја за догааје који су се десили након

датума #иланса.


)+/




+G. 5ато мора да се ври усаглаавање књиговодственог стања са стварним

стањем]+. 3оји су послови у оквиру усаглаавања књиговодственог стања са стварним

стањем]

+6. 3ада се о#ављају послови усаглаавања књиговодственог стања са стварним

стањем]

.-.. #орек$ија салда ра)уна стања

3орек'ија салда рачуна стања подразумјева своење књиговодственог на

стварно стање. 5#ог тога је неопходно пописом утврдити стварно стање имовине

и о#авеза, то је де&инисано и прописима који регулиу о#ласт рачуноводства и

ревизије. "ем тога, тим прописима је де&инисано и да правна ли'а и

предузетни'и најмање једном годиње вре усклаивање меусо#них

&инансијских пласмана, потра*ивања и о#авеза.

4 вези са пописом неопходно је нагласити:

1. 4рсте пописа и рокове о%авGа$а пописа: према редовности о#ављања

разликује се:

1f редовни попис спроводи се на крају пословне године са стањем на

дан )1. де'ем#ра и

2f ванредни попис поред редовног пописа, предузе!е ври попис и

усклаивање стања и приликом примопредаје ду*ности, промјене

продајних 'ијена производа и ро#е, статусне промјене, власничкетранс&орма'ије, итд. 0редузе!е мо*е својим оптим актом -нпр.

Правилником о ра)уноводству$ предвидјети да се за поједина

средства попис ври у току године и ван наведених случајева<

2. Пре#мет пописа су средства и о#авезе предузе!а<

). 9о врши попис попис ври пописна комисија. 4 комисију за попис не

могу #ити одреена ли'а која рукују, односно која су заду*ена за

средства која се пописују, њихови непосредни руководио'и, као ни ли'а

која воде аналитичку евиден'ију те имовине. 3омисији за попис, прије

почетка пописа, могу се дати листе са следе!им пода'има:

номенклатурни #ројеви, називи и једини'е мјера средстава која сепописују<

+. Поступак пописа рад комисије за попис о#ухвата:

)+




утвривање, мјерење, пре#ројавање и #ли*е описивање пописаних

средстава и уноење тих података у пописне листе< уписивање у пописне листе количинских промјена насталих

измеу дана пописивања и дана под којим се попис ври, са

коначним утвривањем стања на дан под којим се ври попис

овај посао се ради јер се, теоријски посматрано, посао пописа не

мо*е о#авити )1.12. у 2+.66 часова<

уноење књиговодственог количинског стања средстава у пописне

листе<

утвривање количинских разлика измеу стања утвреног пописом и

књиговодственог стања, тј. утвривање викова и мањкова<

уноење 'ијена пописане имовине<

вриједносно о#рачунавање пописане имовине.

/. СаставGа$е извјештаја о извршеном попису ? након извреног

пописа комисија саставља ̀9звјештај о извршеном пописуn. >вај

извјетај садр*и: узроке неслагања измеу стања утвреног пописом и

књиговодственог стања, приједлоге у вези са утвреним разликама и

пописаним средствима -пре#ијање мањкова и викова насталих по

основу замјене, начин накнаивања мањкова и оприходовања викова,

расходовање неупотре#љивих средстава, исправке сумњивих и спорних

потра*ивања, отписивања застарјелих потра*ивања, оприходовање

застарјелих о#авеза и др.$< начин књи*ења: примјед#е и о#јањења

радника који рукују, односно који су заду*ени материјалним и новчаним

вриједностима о утвреним разликама, као и друге примјед#е< друге

приједлоге комисије за попис у вези са пописом<

. 9о и које о#луке #оноси у вези пописа надле*ни орган предузе!а

разматра извјетај о извреном попису у присуству руководио'а

пописне комисије и руководио'а рачуноводства и одлучује по

приједлозима комисије за попис. ;звјетај о извреном попису, заједно

са пописним листама и актима надле*ног органа предузе!а, доставља се

на књи*ење ради усклаивања књиговодственог стања са стварним

стањем<

Примјер:

)+






услуге, плати и нето вие него то је износила његова о#авеза, јер !е ускоро

уследити нове испоруке производа, ро#а или услуга. 4 том случају аналитички рачун таквог куп'а има потра*ни салдо, тј. предузе!е дугује куп'у. \о #и даље

значило да ни салдо синтетичког рачуна купа'а не #и показивао потра*ивање од

купа'а, јер #и у том износу доло до мијеања потра*ивања и о#авеза према

куп'има. %а #и се из#јегла таква ситуа'ија тре#а у току израде &инансијских

извјетаја изврити преглед аналитике купа'а. 4колико на неком аналитичком

рачуну купа'а салдо #уде потра*ни потре#но је износ тог салда `скинутиn са тог

аналитичког рачуна, то о#авезно значи и са синтетичког рачуна -> C #уп$и у

зем&и и прекњи*ити на рачун => C Прим&ени аванси, депозити и кау$ије. >вим

књи*ењем о#ез#еује се да салдо рачуна -> C #уп$и у зем&и показује

искључиво потра*ивање од купа'а а да се евентуалне о#авезе према куп'има

исказују на рачуну => C Прим&ени аванси, депозити и кау$ије.

"лична је ситуа'ија и са до#ављачима, само то се ту ради о потре#и да

салдо рачуна =- C (обав&а)и у зем&и показује искључиво о#авезе према

до#ављачима за испоручене нам производе, ро#у и изврене услуге, а да

потра*ивања од њих за пла!ања изврена унапред #уду исказана на рачуну F

C (ати аванси за залихе и услуге осталим правним ли$има, или неком другом

рачуну датих аванса.

>сим за наведена два рачуна приказано поступање се, по потре#и, ради и за

остале рачуне потра*ивања, пласмана и о#авеза.

7а почетку наредног рачуноводственог периода у оквиру отварања почетног

стања потзре#но је изврити вра!ање наведених износа на рачуне са којих јеизврено преноење.

4 вези са овим потре#но је напоменути да се посао декомпоновања салда

активнопасивних рачуна мо*е урадити и на следе!и, у пракси често кори!ен

начин:

7е спроводи се прекњи*авање на рачунима, ве! се само при састављању

&инансијских извјетаја, тј. при попуњавања о#раз'а #иланса стања спроводи

декомпоновање салда активнопасивних рачуна. 7а пример, ако је салдо рачуна

о#авеза 166.666,66 3H а у оквиру тог износа је и износ од 1.666,66 3H колико је

једном до#ављачу вие пла!ено -на том аналитичком рачуну до#ављача је

дуговни салдо од 1.666,66 3H$, у о#раза' #иланса стања на пози'ији о#авеза не#и се унео износ од 166.666,66 3H ве! 161.666,66 3H., с тим да #и се у активи

)+




пози'ија потра*ивања исказала у ве!ем износу за 1.666,66 3H него то је салдо

рачуна потра*ивања.


+G. 5ато се ври декомпоновање салда активнопасивних рачуна]

+G. 3ако се ври декомпоновање салда активнопасивних рачуна]

.-.. ;ременско разграни)ење расхода и прихода

0ри састављању &инансијских изветаја потре#но је, ако то није ураено у

току године, изврити временско разграничење расхода и прихода. \о значи да

#и тре#ало прегледати све расходе и приходе и уколико се неки од њих односи нанаредни о#рачунски период, изврити њихово смањење уз истовремено

пове!ање временских разграничења. ;сто тако тре#ало #и уз контакте са

комер'ијалним сектором или неким другим организа'ионим дијелом предузе!а

који се #ави продајом провјерити да ли има прихода и расхода који су настали а

да није испостављена одговарају!а документа'ија. 4колико их има тре#а

саставити неопходну документа'ију и изврити књи*ење на одговарају!им

рачунима прихода и расхода уз истовремено књи*ење и на рачунима временских

разграничења.

#онтролна питања:+GG. 8та у пословима предзакључних радњи тре#а урадити са прокњи*еним

приходима и расходима]

+G. 8та се провјерава у сарадњи са другим слу*#ама у предузе!у у вези

прихода и расхода]

+6. 8та тре#а урадити у случају да се констатује да постоје неевидентирани

приходи и расходи теку!е године]

.-.=. Hсклађивање финансијских извјештаја за догађаје који су

се

десили након датума биланса

)/6




4 периоду од датума #иланса -)1.12.26хх. године$ па све до дана

о#јелодањивања &инансијских извјетаја мо*е се десити пословни догаај чијее&екте на имовину, о#авезе, капитал, приходе или расходе тре#а прокњи*ити

под датумом )1.12.26хх. године, иако је промјена настала у наредној пословној

години. 7аведено поступање предвиено је М<% >: (огађаји након датума

биланса стања.

4 наставку даје се приказ два примјера таквих промјена:

F Пре#узе1е након #атума %иланса #о%ија извршну су#ску пресу#у5 7а

пример, пресудом се предузе!у нала*е да неком другом ли'у исплати одреену

суму нов'а или да преда неку ствар или учини услугу. 4 овом случају предузе!е

тре#а да:

изври прилагоавање ве! признатог стања -на пример, пове!а износсвојих ве! исказаних о#авеза до висине о#авезе коју !е имати по судској

пресуди$,

призна стање које је пресуено -на пример, призна износ о#авезе, ако је

није раније исказао у својим пословним књигама$.

Примјер:

Eко је пресудом од, на пример 1/.61.2616. године предузе!е ду*но да плати

своју о#авезу у износу од 1.666,66 3H. за камату, књи*ење за 266. годину #и,

под условом да је основна о#авеза ве! #ила евидентирана у књиговодству

предузе!а, #ило: невник главне к$иге "инансијског к$игово#ства




1. /16 Iасходи камата 1.666,66

+26

>стале краткорочне &инансијске

о#авезе

1.666,66

8а расходе камата

@F Пре#узе1е након #атума %иланса #о%ија ин"ормацију која указује #а је реална врије#ност неког $еговог сре#ства ума$ена на #атум %иланса или

#а је ума$е$е врије#ности ве1е о# у %илансу ве1 извршеног ума$е$а . 7а

)/1




пример: 7ад комитентом предузе!а -куп'ем$ отворен је стечајни поступак. 4

овом случају предузе!е тре#а да изври индиректно отписивање потра*ивања одкупа'а настала у пословној години за коју се састављају &инансијски извјетаји,

а која јо није наплатио -про'јену висине отписивања могле #и да ураде стручне

слу*#е предузе!а ? на пр. комер'ијала заједно са &инансијском слу*#ом$. >во

отписивање се ради јер је и у вријеме за које се састављају &инансијски

извјетаји &инансијска ситуа'ија куп'а #ила лоа -за овакво поступање тре#а

да #уде испуњена и претпоставка да комитент предузе!а није Lпреко но!иL

постао неликвидан и доспио у ситуа'ију да се над њим отвори поступак стечаја$.

Примјер:

7ад куп'ем је 16.61.2616. године отворен поступак стечаја. 7енапла!ено

потра*ивање од куп'а је 2.666,66 3H, од чега је 1./66,66 3H. потра*ивање из

претходне пословне године, тј. пословне године за коју се састављају

&инансијски извјетаји. ;зврено је 166^ индиректно отписивање. 3њи*ење за

266. години #и #ило:





1. /G6Iасходи по основу исправке

вриједности и отписа потра*ивања1./66,66

266 ;справка вриједности потра*и вања од купа'а

1./66,66

8а индиректно отписивање


+1. >#јаснити та значи усклаивање &инансијских извјетаја за догааје који су се

десили након датума #иалнса.

+2. 7авести два примјера пословних догааја који су се десили након датума

биланса а за које се ври усклаивање &инансијских извјетај теку!ег

периода.

)/2




;.,. Вредновање нематерија!ни$ #!агања некретнина

(остројења и о(реме (о Mер вриједности

0ри састављању &инансијских извјетаја ври се накнадно вредновање

свих средстава и о#авеза предузе!а. 4 претходним излагањима о#раено је

накнадно вредновање изучаваних средстава и о#авеза. у наставку !е се

о#раивати вредновање по &ер вриједности нематеријалних улагања, некретнина,

постројења и опреме. Iади се о поступ'има -моделу ревалориза'ије$ предви

еним М<% ?: екретнине, постројења и опрема и М<% : ематеријална

улагања.

0рема моделу ревалориза$ије након почетног признавања средства -уо#лику нематеријалног улагања, некретнине, постројења или опреме$ се на

датум биланса вреднују по својој &ер вриједности утвреној на тај датум

биланса. Eко му је &ер вриједност утврена на неки ранији датум вреднује се у

висини те &ер вредности умањеној за о#рачунату амортиза'ију -од датума

ревалориза'ије до датума биланса$ и о#рачунате гу#итке з#ог о#езвреења -од

датума ревалориза'ије до датума #иланса$. 4слов да се за неко средство мо*е

примјенити модел ревалориза$ије је да се његова &ер вриједност мо*е поуздано

утврдити.

Iазлози за примјену модела ревалориза$ије за вредновање некретнине,

постројења и опрема након почетног признавања могу да #уду:

1. значајно опадање вриједности на'ионалне валуте<

2. промјене на тр*иту некретнина, постројења и опреме које могу да

доведу до значајних разлика измеу садање вриједности средстава и

њихове &ер вриједности, то се мо*е илустровати следе!им примјерима:

код компјутерске опреме по појављивању неког новог уреаја, на

пример скенера, 'ијене су много ве!е него после годину или

двије. Hо*е се десити да и садања књиговодствена вриједност

скенера старог двије године #уде знатно изнад тр*ине

вриједности новог и технички јо #ољег скенера<

привредни су#јект има земљите на пери&ерији града. 3ако се

град ири тако расту и 'ијене земљита.

)/)




4 парагра&у )2. М<% ? наведено је да се &ер вриједност земљита и

о#јеката, по правилу, утврује про'јеном коју вре про&есионалниквали&иковани -стручно оспосо#љени$ про'јењивачи на основу тр*иних

доказа. 4 пракси често постоји неслагање око тога да ли М<% ? изричито

захтјева или не захтјева од привредног су#јекта да утвривање &ер вриједности

некретнина морају о#авити про&есионални квали&иковани про'јењивачи.

7аведени парагра& није наред#одавне природе. "ем тога, у њему није изричито

наведено да такву про'јену морају урадити про&есионални квали&иковани

про'ењивачи. 0арагра& # М<% ? поставља захтјев да се изври

о#јелодањивање чињени'е да у про'јену није #ио укључен независни

про'енитељ. Iади даљег појањења да ли се захтјева или не захтјева

про&есионални квали&иковани про'ењивач мо*е се навести смјерни'а коју

садр*и парагра& )2. М<% => 9нвести$ионе некретнине: привредном су#јекту се

препоручује, али се од њега не захтјева да утврди &ер вриједност улагања у

некретнине на основу про'јене независног, признатог овла!еног про'јењивача

који има скорије искуство у про'јени улагања у некретнине на сличним

лока'ијама и исте категорије. " о#зиром да се као инвести'иона некретнина

класи&икује исто оно земљите и граевински о#јекти који могу #ити под

дјелокругом М<% ? само да им је намена другачија, сматра се да М<% ? не

захтјева али сматра нормалним да про'јену некретнина уради про&есионални

квали&иковани про'јењивач.

Jер вриједност средства у о#лику постројења и опреме о#ично је његова

тр*ина вриједност утврена про'јеном. \о је износ за који се неко средствомо*е размјенити измеу упознатих вољних стзрана у оквиру независне

трансак'ије. 3ада су у питању постројења и опрема М<% ? не пру*а смјерни'е

ко тре#а да ври про'јену њихових &ер вриједности.

3ада з#ог спе'и&ичне природе неког средства у о#лику некретнине,

постројења или опреме не постоји тр*ини доказ његове &ер вриједности или се

такво средство ријетко продаје, осим као дио континуираног пословања,

привредни су#јект тре#а да про'јени његову &ер вриједност користе!и методу

приносне вриједности или га вреднује по његовом амортизованом трошку

замјене. 0римјери средстава за која не постоји тр*ини доказ њихове &ер

вриједности могу #ити: велики тр*ни 'ентри, велике управне зграде, производнехале у неразвијеним подручјима, постројења посе#не намјене, итд.

)/+




Метода приносне вриједности подразумјева утвривање прилива и одлива

готовине по основу средства током његовог вијека употре#е у привредномсу#јекту. >ва метода је нарочито погодна за утвривање &ер вриједности

некретнина које се издају. Eко се овом методом утврује &ер вриједност, на

пример, управне зграде привредног су#јекта, прилив готовине #и се про'јенио у

висини издатака за закуп који #и привредни су#јект имао уколико #и морао да

изнајми такву зграду.

Bмортизовани трошак замјене се до#ија када се на про'јењен троак

на#авке истоврсног новог средства примјени про'јењени про'енат остатка

вриједности -неутроене вриједности$ средства. >ва метода се мо*е примјенити

код средстава код којих је могу!е утврдити на#авну вриједност истоврсног новог

средства.

Iевалориза'ија се мо*е радити на #ило који датум у току о#рачунског

периода. Iевалориза'ију тре#а радити довољно често да књиговодствени износ

не #и значајније одступао од износа &ер вриједности на датум биланса.

"тандарди не ври кванти&иковање Lзначајнијег одступањаL, па привредни

су#јект тре#а сам да просуди када је вријеме да ври ревалориза'ију. Eко се

привредни су#јект опредјелио за модел ревалориза$ије, тре#а на датум сваког

биланса да ври провјеру да ли су се стекли услови да ревалоризује средства.

Eко је привредни су#јект ревалориза'ију урадио на неки датум у току

о#рачунског периода, на крају тог о#рачунског периода тре#а да о#рачуна

амортиза'ију за средства од дана ревалориза'ије до краја о#рачунског периода и

након тога тре#а да провјери да ли до#ијене књиговодствене вриједностисредстава значајније одступају од њихових &ер вриједности које #и се утврдиле

на дан на који саставља о#рачун, тј. на датум биланса. Eко се пока*е да је у

питању значајније одступање урадио #и ревалориза'ију и на датум биланса.

4честалост ревалоризовања зависи од промјене &ер вриједности средства -у

о#лику некретнине, постројења или опреме$ које се ревалоризује. Eко је та

промјена довела до знатније разлике &ер вриједности у односу на његову

књиговодствену вриједност, тре#а урадити ревалориза'ију тог средства. 3ао то

је наведено, "тандарди не дају смјерни'е до ког нивоа разликовања наведене

двије вриједности не тре#а радити ревалориза'ију.

3од појединих средстава промјене могу #ити интензивније и че!е у односуна нека друга средства. 3од средстава где су те промјене рјее и мањег

)//




интензитета и када нема ин&ла'ије довољно #и #ило ревалориза'ију радити

сваке тре!е, четврте или пете године."тандарди не дају смјерни'е да ли се, ако се примјењује модел

ревалориза$ије, ври ревалориза'ија средства на дан његовог расходовања или

продаје, то значи да и не за#рањује врење те ревалориза'ије.

3ада се неко средство -у о#лику некретнине, постројења или опреме$

ревалоризује, тре#а ревалоризовати 'јелокупну ревалориза'иону групу којој то

средство припада. \о се ради да #и се из#јегло да се у &инансијским

извјетајима у оквиру једне ревалориза'ионе групе нау средства

ревалоризована на различите датуме. Iевалориза'ионе групе о#једињују

средства сличне врсте, сличне употре#е у пословању привредног су#јекта и

средства чије се тр*ине 'ијене слично мијењају.

" о#зиром да средства имају на#авну и отписану вриједност "тандарди дају

смјерни'е за поступање са овим вриједностима приликом ревалориза'ије, тј.

допута два поступка. zто се мо*е илустровати на следе!ем примјеру:

9$игово#ствене вре#ности построје$а пре ревалоризације су:

Ре#ни %рој 4рије#ности 2зноси (9М

. абавна вриједност >>.>>>,>>

-. *тписана вриједност ->.>>>,>>

.Са#аш$а врије#ност (к$игово#ствена

нето врије#ност80F00000

Iевалориза'ијом је утврена нова књиговодствена вриједност постројења у

износу од 6.666,66 3H. 3њи*ење изврити по о#а начина предвиена М<% ?

екретнине, постројења и опрема:

Први на!ин поступа$а пре#ви&ен МРС E Некретнине построје$а и

опрема C сразмјерно се коригују на#авна и отписана вриједност средства тако да

садања вриједност -нето књиговодствени износ средства$ након ревалориза'ије

#уде једнака његовој про'јењеној &ер вриједности:

Прера!ун врије#ности по основу ревалоризације %и могао #а изгле#а:-у 3H$

РF 4рије#ности Прије T После ревало5 A"екти

)/




%F ревалоризације ризације процјене

. абавнавриједност >>.>>>,>> >> -.F>>,>> q-.F>>,>>

-.*тписана

вриједност->.>>>,>> -> --.F>>,>> q-.F>>,>>

.

Са#аш$а

врије#ност

(к$игово#ствена

нето врије#ност

80F00000 80 J0F00000

" о#зиром да је позната садања вриједност -6.666,66 3H$ која чини G6^

на#авне вриједности до на#авне вриједности се долази на следе!и начин:

6.666,66 3H : G6^. 7акон тога израчунава се отписана вриједност која чини

26^ на#авне вриједности. невник главне к$иге "инансијског к$игово#ства



1. 6226 0остројења и опрема 12./66,66

622 ;справка вриједности

постројења и опреме2./66,66

)))6

Iевалориза'ионе резерве по

основу ревалориза'ије сталних

средстава #ез дугорочних

&инансијских пласмана

16.666,66

8а извршену ревалориза$ију

руги на!ин поступа$а пре#ви&ен МРС E Некретнине построје$а и

опрема на#авна вриједност се своди на про'јењену &ер вриједност а отписана

вриједност се своди на нулу -на овај начин садања вриједност се своди на

про'јењену &ер вриједност$:

Прера!ун вре#ности по основу ревалоризације %и могао #а изгле#а:

-у 3H$

РF

%F 4ре#ности

Пре

ревалоризацијеT

После ревало5

ризације

A"екти

процјене

. абавна

вриједност>>.>>>,>> >> E>.>>>,>> !>.>>>,>> "

-. *тписана ->.>>>,>> >,>> !->.>>>,>> "

)/






:. 9ТВ&@ИВАA2 &2>9ЛТАТА

:.1. Методе #тврDивања ре)#!тата

4 рачуноводственој теорији постоје двије основне методе за утвривање

периодичног резултата. \о су:

1. метода укупних трокова -@XSQtrUASrXPqXT{QoTXP$ и

2. метода трокова продатих учинака -|tSQrUASrXPqXT{QoTXP$.

Мето#а укупни' трошкова почива на схватању да се периодични резултат

предузе!а о#рачунава и утврује на #ази података о укупним приходима,

теку!им троковима и залихама посматраног о#рачунског периода. 4купним

приходима супротстављају се укупни трокови кориговани са износом промјенавриједности одговарају!их залиха -кориговањем трокова теку!ег периода са

износом промјена вриједности одговарају!их залиха до#ијају се трокови

садр*ани у продатим производима, тј. расходи, који су од трокова ве!и у

случају смањења залиха и о#рнуто$. Hогу!а је варијанта и да се приходи умјесто

трокова коригују са износом промјена вриједности одговарају!их залиха -као

то је то ураено у званичном о#рас'у #иланса успјеха$. 0остоји неколико

варијанти методе укупних трокова. 4 зависности од тога које се врсте залихакоје се врсте залиха

узимају у обзир узимају у обзир разликују се:

1f метода укупних потпуних троковаметода укупних потпуних трокова користе се пода'и о промјенама

вриједности залиха материјала, ро#е, недоврене производње и готових

производа и

2f метода укупних непотпуних троковаметода укупних непотпуних трокова користе се пода'и о промјенама

вриједности залиха недоврене производње и готових производа.

4 зависности од тога који пода$и о залихама се користекоји пода$и о залихама се користе код о#рачунакод о#рачуна

периодичног резултатапериодичног резултата разликују се:

1f1f метода укупних трокова по #руто прин'ипуметода укупних трокова по #руто прин'ипу користе се пода'и о

вриједности залиха на почетку и на крају о#рачунског периода и

2f2f метода укупних трокова по нето прин'ипуметода укупних трокова по нето прин'ипу користе се пода'и о

промјени вриједности залиха у посматраном о#рачунском периоду.

Hетода укупних потпуних трокова мо*е #ити и по #руто и по нето#ити и по #руто и по нето

прин'ипу.прин'ипу. ;сто ва*и и за методу укупних непотпуних трокова. Мето#а трошкова про#ати' у!инака је одраз идеје да утвривање

периодичног резултата предузе!а подразумјева сучељавање укупних прихода

)/




односног о#рачунског периода и њима одговарају!их, припадају!их расхода, тј.

трокова садр*аних у продатим учин'има.

4 наставку се указује на неке карактеристике појединих метода.

3ада је у питању утвривање гло#алног резултата предузе!а метода

укупних трокова има одреене предности над методом трокова продатих

учинака. 7аиме, метода трокова продатих учинака истиче у први план само

активност продаје. 3ао компоненте односног #иланса успјеха појављују се само

приходи и расходи у вези реализованих учинака, #ез о#зира када су произведени,

у теку!ем или претходним о#рачунским периодима. 5а разлику од ове методе

приликом #илансирања успјеха по методи укупних трокова респектује се, де

&акто, 'јелокупна пословна активност предузе!а, и то како продаја тако и

производња, јер се настали трокови кориговањем за промјене на залихама своде

на расходе о#рачунског периода за који се утврује резултат. Hетода укупних

трокова о#ез#еује, дакле, и податке о висини укупних трокова пословања

привредног су#јекта у 'јелини -чиме је створена претпоставка за њихово

упореење како са планираним троковима пословања теку!ег о#рачунског

периода, тако и са оствареним троковима пословања претходних о#рачунских

периода$.

5а потре#е утвривања резултата по у*им организа'ионим дјеловима

предузе!а, групама производа, производима, итд. примјена методе укупних

трокова, углавном, није погодна, па се за те потре#е користи метод трокова

продатих учинака.;мају!и у виду напријед речено мо*е се закључити да методу укупних

трокова тре#а користити за иденти&иковање укупног или гло#алног

периодичног резултата предузе!а као 'јелине, док методу трокова продатих

учинака тре#а примјенити за о#ез#еење аналитичких података о резултату

пословања неопходних за управљање и руковоење односним предузе!ем. >ву

логику следи и контни оквир заснован на #илансном прин'ипу, па се за

утвривање резултата у оквиру &инансијског књиговодства користи метода

укупних трокова, а у оквиру класе метода трокова продатих учинака.


/66. 3оје су методе за утвривање резултата]

)6




/61. 7а ком схватању почива метода укупних трокова]

/62. 8та се код методе укупних трокова супротставља приходима]/6). 4 зависности од тога које се врсте залиха узимају у о#зир које постоје

варијанте методе укупних трокова]

/6+. 4 зависности од тога који се пода'и о залихама користе које постоје

варијанте методе укупних трокова]

/6/. 8та је сутина методе трокова продатих учинака]

/6. 3аква је предност методе укупних трокова у односу на методу

трокова продатих учинака]

/6. 5а та је погодна метода укупних трокова]

/6G. 5а та је погодна метода трокова продатих учинака]

/6. 3оја се метода утвривања резултата користи у &инансијском

књиговодству]

/16. 3оја се метода утвривања резултата користи у класи ]

:.%. 9тврDивање ре)#!тата

0ро'едура утвривања -периодичног и коначног$ резултата у привредним

друтвима опредјељена је контном структуром и #илансним емама и

поједностављено се мо*е представити на следе!и начин:

Iазлика прихода и расхода исказаних у &инансијском књиговодству , при

чему су укључене и промјене вриједности залиха учинака, представља #руто резултат теку!ег периода. %о#ијени резултат се коригује за износ пореза на до#ит

како #и се до#ио нето резултат теку!е године. 4твривање износа пореза на

до#ит теку!е године ври се у пореском #илансу и пореској пријави, то значи

да рачуноводствена до#ит и пореска до#ит не морају #ити исказане у истом

износу. 7акон утвривања и књи*ења износа пореза на до#ит резултат се мо*е

утврдити књи*ењем преко рачуна или састављањем о#рас'а #иланса успјеха.

4колико су приходи ве!и од з#ира расхода и пореза на до#ит предузе!е је

остварило нето до#ит. 4 супротном, предузе!е је остварило нето гу#итак. >вако

утврени резултат није и коначни резултат теку!е године, јер постоје пословне

пром,ене и о#рачуни који доводе до директног кориговања резултата теку!егодине, као то су:

исправка греака из ранијих периода,

)1




пренос ревалориза'ионе резерве на резултат теку!е године по основу

продаје или расходовања сталних средстава итд.>во значи да је могу!а ситуа'ија у којој предузе!е има ве!е прихода од

з#ира расхода и пореза на до#ит а да, ипак, на крају рачуноводственог периода

иска*е гу#итак ако наведене промјене које се директно књи*е на резултату

теку!е године #уду таквог типа и интензитета да се умјесто нето до#ити иска*е

нето гу#итак.

Jинансијски извјетаји за претходну годину у којима се утврује

резултат састављају се и предају надле*ном др*авном органу до крају &е#руара

теку!е године.

Примјер утвр&ива$а резултата:

1. 0редузе!е на дан )1.12. теку!е године на рачунима расхода има исказано сле

де!е стање:

Ра!ун Назив ра!уна 2знос (9М

/61 7а#авна вриједност продате ро#е 66.666,66

/26 \рокови #руто зарада +G.666,66

/)6 \рокови услуга на изради учинака +/.666,66

/+6 \рокови амортиза'ије .666,66

/// \рокови пореза G66,66// \рокови доприноса )6.666,66

/1 Iасходи камата +.666,66

/Iасходи по основу расходовања залиха материјала и ро#е

и остали тасходи ).666,66

невник главне к$иге "инансијског к$игово#ства&едни

"ројрој ра'#на


*#г#је Потр. *#г#је Потра+.

1. / 0ренос расхода G).G66,66/61 7а#авна вриједност продате ро#е 66.666,66

/26 \рокови #руто зарада +G.666,66

)2




&едни

"ројрој ра'#на



/)6 \рокови услуга на изради учинака +/.666,66

/+6 \рокови амортиза'ије .666,66

/// \рокови пореза G66,66

//

/1

/

\рокови доприноса

Iасходи камата

Iасходи по основу расходовања залиха

)6.666,66

+.666,66

).666,66

8а пренос расхода

1а. 11 4купни расходи G).G66,66

/6 0ренос расхода G).G66,66


1#. 12 0ренос укупног резултата G).G66,6611 4купни расходи G).G66,66


2. 0редузе!е на дан )1.12. теку!е године на рачунима прихода има исказано сле

де!е стање:

Ра!ун Назив ра!уна 2знос (9М

61 0риходи од продаје ро#е на дома!ем тр*иту G66.666,66

11 0риходи од продаје учинака на дома!ем тр*иту 166.666,66

1 0риходи од камата ).666,66

0риходи од смањења о#авеза, укидања неискоритенихдугорочних резервисања и остали непоменути приходи

16.666,66


&едни

"рој


И)нос


2. 610риходи од продаје ро#е на дома!ем

тр*иту G66.666,66

11

1

0риходи од продаје учинака на

дома!ем тр*ит

0риходи од камата

0риходи од смањења о#авеза, укидања

неискоритених дугорочних

резервисања и остали непомрнути

166.666,66

).666,66

))




&едни

"рој


И)нос


приходи 16.666,66

6 0ренос прихода 1).666,66

8а пренос прихода

2а. 6 0ренос прихода 1).666,66

16 4купни приходи 1).666,66


2#. 16 4купни приходи 1).666,66

12 0ренос укупног резултата 1).666,66


). 0редузе!е је уплатило са теку!ег -пословног$ рачуна .126,66 3H пореза на

до#ит. 4тврдити коначан нето &инансијски резултат.


&едни

"рој


И)нос


). 21 0орески расходи периода .126,66

+G1 >#авезе за порез на до#итак .126,66 8а обавезу за порез на добит

)а. +G1 >#авезе за порез на до#итак .126,66

2+1 0ословни рачун ? дома!а валута .126,66

8а обавезу за порез на добит

)#. 12 0ренос укупног резултата .126,66

21 0орески расходи периода .126,66

Пренос пореза на добит

+. 12 0ренос укупног резултата .6G6,66

)+1 7ераспореени до#итак теку!е

године.6G6,66

Пренос резултата

)+




1<. *О*АТАF

- састав4ање Mинансијски$ и)ве7таја -

4 овом %одатку дајемо пример попуњених &инансијских изветаја уз

детаљнији приказ попуњавања извештаја о нов)аним токовима. >вом

&инансијском изветају у пракси није посве!ена ду*на па*ња. Zедан од разлога

за то је недостатак од стране руководстава привредних су#јеката искуства и

знања у његовом кори!ењу з#ог тога они најче!е не инсистирају наквалитету овог &инансијског изветаја. \о с друге стране понекад пру*а

Lсло#одуL рачуновоама да у немогу!ности да тачно саставе овај изветај

при#егну тимовању података. 0ро#леми у састављању овог &инансијског

изветаја произлазе из нео#учености рачуновоа за његово састављање

-мислимо на знање које није стечено током коловања$ и неодговарају!ег

класи&иковања у току пословне године промена у вези са готовином. 7аиме,

директна метода која је заступљена у званичном о#рас'у извештаја о нов)аним

токовима захтева одговарају!е рачлањавање рачуна како #и се о#ез#едили

пода'и за његово састављање.

4 наставку прво дајемо приказ стања на рачунима на основу којих сусастављени &инансијски изветаји:

Пробни биланс предузеAа N<адникN B.(. 'ије&ина за период >.>.C.-.->>F.

године

Iед.

#р.0ози'ија

0очетно стање 0ромет"алдо

%угује 0отра*ује %угује 0отра*ује

E3\;(E

6116 3он'есије, патенти,

ли'ен'е и слична права 16,666.66 16,666.66 26,666.66

611

;справка вредности

кон'есија, патената,

ли'ен'и и сличних права

1.666,66 1,666.66

6226 Fраевински о#јекти +66,666.66 166,666.66 /66,666.66

)/




Iед.

#р.0ози'ија


%угује 0отра*ује %угује 0отра*ује622


граевинских о#јеката 166,666.66 2,666.66 162,666.66

62)6 0остројења и опрема G26,666.66 266,666.66 166,666.66 26,666.66

62);справка вредности

постројења и опреме 1),666.66 166,666.66 1/,666.66 GG,666.66

62+6 ;нвести'ионе некретнине 266,666.66 16,666.66 216,666.66

62+;справка вредности

инвести'ионих некретнина 2,666.66 2,666.66 2,666.66

626Fраевински о#јекти у

припреми 26,666.66 26,666.66

6)2

4че!а у капиталу осталих

правних ли'а и друге

хартије од вредности располо*иве за продају

26,666.66 26,666.66

6)G6>стали дугорочни

пласмани 166,666.66 16,666.66 116,666.66

1616 Hатеријал 1/,666.66 1)6,666.66 126,666.66 2/,666.66

1)26 Iо#а у промету на велико 16,666.66 1+/,666.66 1/6,666.66 /,666.66

1/66 %ати аванси за залихе и

услуге 16,666.66 26,666.66 16,666.66 26,666.66

2626 3уп'и у земљи 26,666.66 6,G66.66 +),166.66 ),66.66

22G60отра*ивања од

организа'ија за осигурање /,666.66 /,666.66

2+16 \еку!и рачун 16,666.66 /+6,666.66 /2),166.66 2,66.66

26

0орез на додату вредност у

примљеним &актурама по

оптој стопи -осим

пла!ених аванса$

11+,)66.66 11+,)66.66

>"ир активе 1,1/,666.66 )66,666.66 2,6/,166.66 1,G6,/66.66 1,,66.66

0E";(E

)666 Eк'ијски капитал 1,126,666.66 )66,666.66 1,+26,666.66

)+16 7ераспореена до#ит

теку!е године 1//,666.66 1//,666.66

+1+6 %угорочни кредити у

земљи 116,666.66 +6,666.66 6,666.66

+)66 0римљени аванси,

депозити и кау'ије 16,666.66 /,66.66 +,166.66

+))6 %о#ављачи у земљи за

материјал 2/,666.66 1/,)66.66 1/G,+66.66 2+,166.66

)




Iед.

#р.0ози'ија


%угује 0отра*ује %угује 0отра*ује+))1

%о#ављачи у земљи за

ро#у 1/,666.66 12,66.66 11,166.66 1),266.66

+))2 %о#ављачи у земљи остали 1/,666.66 /,666.66 +,266.66 ),266.66

+/66

>#авезе за нето зараде и

накнаде зарада, осим

накнада зарада које се

ре&ундирају

,666.66 2/,666.66 26,666.66 2,666.66

+/16

>#авезе за порез на зараде

и накнаде зарада на терет

запосленог

1,666.66 16,666.66 16,666.66 1,666.66

+/26

>#авезе за доприносе на

зараде и накнаде зарада на

терет запосленог

1,666.66 16,666.66 16,666.66 1,666.66

+/)6

>#авезе за порезе и

доприносе на зараде и

накнаде зарада на терет

послодав'а

1,666.66 16,666.66 16,666.66 1,666.66

+66 >#авезе по основу камата 16,666.66 /,666.66 /,666.66

+6

>#авезе за порез на додату

вредност по издатим &акту

рама по оптој стопи -осим

примљених аванса$

161,66.66 161,66.66

+>#авезе за порез из

резултата G+,66.66 G+,66.66

+G16 >#авезе за порез из

резултата

/,666.66 /,666.66

>"ир (асиве 1,)1/,666.66 G,+66.66 1,6),666.66 1,,66.66

IE">%;

/616 7а#авна вредност продате

ро#е 1/6,666.66 1/6,666.66

/116\рокови материјала за

израду 126,666.66 126,666.66

/266\рокови зарада и накнада

зарада -#руто$ +6,666.66 +6,666.66

/216

\рокови пореза и

доприноса на зараде и

накнаде зарада на терет

послодав'а

16,666.66 16,666.66

/)6 \рокови осталих услуга /6,666.66 /6,666.66

/+66 \рокови амортиза'ије 26,666.66 26,666.66

)




Iед.

#р.0ози'ија


%угује 0отра*ује %угује 0отра*ује/26 Iасходи камата 26,666.66 26,666.66

/ 0ренос расхода +16,666.66

5#ир расхода +16,666.66 +16,666.66 +16,666.66

0I;>%;

626 0риходи од продаје ро#е

на дома!ем тр*иту 266,666.66 266,666.66

126

0риходи од продаје

производа и услуга на

дома!ем тр*иту

)6,666.66 )6,666.66

6 0риходи од осигурања 16,666.66 16,666.66

0ренос прихода /6,666.66

5#ир прихода /6,666.66 /6,666.66

5#ир главне књиге 1,1/,666.66 1,1/,666.66 ),2),/66.66 ),2),/66.66

7а токове готовине ути'али су и следе!и пословни догааји:

1. на#ављено је:

-некретнина у вредности од 116 хиљада 3H,

-опреме у вредности од 266 хиљада 3H и

-започета је инвести'ија у висини од 26 хиљада 3H<

2. при#ављено је додатно дугорочно улагање у износу од 16 хиљада 3H<). купљен је патент за 16 хиљада 3H<

+. расходована је потпуно отписана опрема чија је на#авна вредност #ила 166

хиљада 3H<

/. отпла!ен је дугорочни кредит у износу од +6 хиљада 3H<

. продато је )66 емитованих ак'ија по номиналној вредности од 1.666,66 3H

по комаду.

а основу стања на ра)унима састав&ени су финансијски извештаји:

0опуњава правно ли'е предузетник

) + / G 6 1 2 ) + / G 6 1 2 ) + / G 6

)G




Hатични #рој 8и&ра делатности

8и&ра делатности по

новој 3ласи&ика'ији

делатности

0;=

0опуњава 7=" ? >дељење за регистар

1 2 ) + / G 16 11 12 1) 1+ 1/ 1 1 1G 1 26 21 22 2) 2+ 2/ 2

(рста

посла

=рој месе'и пословања -уносе само новооснована правна ли'а и предузетни'и од 61 до 12$

НА>ИВ N<адникN B.(. 'ије&ина

С2*ИEТ2 ул. %тудентски булевар -. 'ије&ина

)




ИЛАНС СТАAА

на дан .-.->>F. годинеу хиљадама динара

Fрупа рачуна, рачун 0 о з и ' и ј а E>0

7апо

мена

#рој

; з н о с

\еку!а

година

0ретходна

година

1 2 ) + /

АFТИВА

А. СТАЛНА ИМОВИНА -662b66)b66+b66$ 661 1./G6 1.2/6

66 I. Н29ПЛАT2НИ 9ПИСАНИ FАПИТАЛ 662

61 II. Н2МАТ2&ИRАЛНА 9ЛАPАAА 66) ).1. 1 16

III. Н2F&2ТНИН2 ПОСТ&ОR2AА ОП-

&2МА И ИОЛОEFА С&2*СТВАB<<3U<<60

66+ 1.+)1 1.126

626, 622, 62),

62+, 62, 62

-део$ и 62G -део$

1. 7екретнине, постројења и опрема 66/ ).2. 1.+)1 1.126

621, 62/, 62

-део$ и 62G -део$2. =иолока средства 66

IV. *9PО&ОOНИ /ИНАНСИRСFИ ПЛА-

СМАНИ -66Gb66$66 1)6 126

6)6 до 6)2 1. 4че!а у капиталу 66G

6)) до 6) минус

6)2. >стали дугорочни &инансијски пласмани 66 ).). 1)6 126

. О&ТНА ИМОВИНА -611b612b61$ 616 12/ /

16 до 1/ I. >АЛИ?2 611 ).+. /6 )/

II. F&АТFО&ОOНА ПОТ&АSИВАAА

ПЛАСМАНИ И PОТОВИНА

-61)b61+b61/b61$

612 6 )6

26, 21 и 22 1. 0отра*ивања 61) )./. +) 26

2) минус 2) 2. 3раткорочни &инансијски пласмани 61+ )./.

2+ ). Fотовински еквиваленти и готовина 61/ ).. 2 16

2 и 2G осим 2GG +. 0орези на додату вредност и активна вре

менска разграничења61

2GG III. О*ЛОS2НА ПО&2СFА С&2*СТВА 61 /

В. ПОСЛОВНА ИМОВИНА -661b616$ 61G 1.6/ 1.)1/

2 P. P9ИТ. И>НА* ВИСИН2 FАПИТАЛА 61

*. 9F9ПНА АFТИВА -61Gb61$ 626 1.6/ 1.)1/

GG @. ВАНИЛАНСНА АFТИВА 621

)6






>=IE5EЦ 0I>0;"E7: 0равилником о о#рас'има и садр*ини пози'ија у о#рас'има &инансијских изветаја за предузе!а,

задруге и предузетнике -_"лу*#ени гласник I"`, #р. /f6+, 11f6/ и 1+f6/$.


) + / G 6 1 2 ) + / G 6 1 2 ) + / G 6

Hатични #рој 8и&ра делатности8и&ра делатности поновој 3ласи&ика'ији

делатности

0;=


1 2 ) + / G 16 11 12 1) 1+ 1/ 1 1 1G 1 26 21 22 2) 2+ 2/ 2

(рста

посла




ИЛАНС 9СП2?Ау периоду од >.>. до .-.->>F. године

у хиљадама динара

Fрупа рачуна, рачун 0 о з и ' и ј а E>0

7апо

мена

#рој

; з н о с

\еку!а

година

0ретходна

година

1 2 ) + /

А. ПОСЛОВНИ П&И?О*И И &АС?О*И

И> &2*ОВНОP ПОСЛОВАAА

I. ПОСЛОВНИ П&И?О*И -262b26)b26+

26/b26$

261 ).. /6 ++/

6 и 1 1. 0риходи од продаје 262 /6 ++/

2 2. 0риходи од активирања учинака и ро#е 26)

)6 ). 0ове!ање в редности залиха учинака 26+

)1 +. "мањење вредности залиха учинака 26/

+ и / /. >стали пословни приходи 26

)2









) + / G 6 1 2 ) + / G 6 1 2 ) + / G 6

Hатични #рој 8и&ра делатности

8и&ра делатности по

новој 3ласи&ика'ијиделатности

0;=


1 2 ) + / G 16 11 12 1) 1+ 1/ 1 1 1G 1 26 21 22 2) 2+ 2/ 2

(рста

посла


НА>ИВ N<адникN B.(. 'ије&инаС2*ИEТ2 ул. %тудентски булевар -. 'ије&ина

)+




И>В2EТАR О НОВOАНИМ ТОFОВИМА

у периоду од >.>. до .-.->>F. године

у хиљадама динара

0 о з и ' и ј а E>0

; з н о с

\еку!а

година

0ретходна

година1 2 ) +

А. НОВOАНИ ТОFОВИ И> ПОСЛОВНИ? АFТИВНОСТИ

g. 0I;c;(; F>\>(;7[ ;5 0>"c>(7; E3\;(7>"\; -1до)$ )61 /+1 /6/

1. 0родаја и примљени аванси )62 /) /66

2. >стали приливи из редовног пословања )6) / 16

). (анредне ставке )6+

gg. >%c;(; F>\>(;7[ ;5 0>"c>(7; E3\;(7>"\; -1до$ )6/ +)+ +66

1. ;сплата до#ављачима и дати аванси )6 )+ )+/

2. 5араде, накнаде зарада и остали лични расходи )6 // //

). 0ла!ене камате )6G 2/ +6

+. 0орез на до#ит )6 / 16

/. 0ла!ање по основу осталих јавних прихода )16

. (анредне ставке )11 ggg. 7[\> 0I;c;( F>\>(;7[ ;5 0>"c>(7; E3\;(7>"\; -g

gg$)12 16 6

gh. 7[\> >%c;( F>\>(;7[ ;5 0>"c>(7; E3\;(7>"\; -ggg$ )1)

. НОВOАНИ ТОFОВИ И> АFТИВНОСТИ ИНВ2СТИ&АAА

g. 0I;c;(; F>\>(;7[ ;5 E3\;(7>"\; ;7(["\;IEeE -1до/$ )1+

1. 0родаја ак'ија и удела -нето приливи$ )1/

2. 0родаја нематеријалних улагања, некретнина, постројења, опреме и

#иолоких средстава

)1

). >стали &инансијски пласмани -нето приливи$ )1

+. 0римљене камате )1G

/. 0римљене дивиденде )1

gg >%c;(; F>\>(;7[ ;5 E3\;(7>"\; ;7(["\;IEeE -1до +$ )26 )/6 166 1. 3уповина ак'ија и удела -нето одливи$ )21

2. 3уповина нематеријалних улагања, некретнина, постројења, опреме)22 )+6 166

)/




0 о з и ' и ј а E>0

; з н о с

\еку!а

година

0ретходна

година1 2 ) +

и #иолоких средстава

). >стали &инансијски пласмани -нето одливи$ )2) 16

+. 0ла!ене камате )2+

ggg. 7[\> 0I;c;( F>\>(;7[ ;5 E3\;(7>"\; ;7(["\;IEeE

-g gg$)2/

gh. 7[\> >%c;( F>\>(;7[ ;5 E3\;(7>"\; ;7(["\;IEeE

-gg g$)2 )/6 /6

В. НОВOАНИ ТОFОВИ И> АFТИВНОСТИ /ИНАНСИ&АAА

g. 0I;c;(; F>\>(;7[ ;5 E3\;(7>"\; J;7E7";IEeE -1до)$)2 )66 6

1. 4ве!ање основног капитала )2G )66

2. %угорочни и краткорочни кредити -нето приливи$ )2

). >стале дугорочне и краткорочне о#авезе ))6 gg. >%c;(; F>\>(;7[ ;5 E3\;(7>"\; J;7E7";IEeE -1до+$ ))1 +6 6

1. >ткуп сопствених ак'ија и удела ))2

2. %угорочни и краткорочни кредити и остале о#авезе -нето одливи$ ))) +6

). Jинансијски лизинг ))+

+. ;спла!ене дивиденде ))/

ggg. 7[\> 0I;c;( F>\>(;7[ ;5 E3\;(7>"\; J;7E7";IEeE

-g gg$)) 26 6

gh. 7[\> >%c;( F>\>(;7[ ;5 E3\;(7>"\; J;7E7";IEeE

-gg g$))

F. "([FE 0I;c;(; F>\>(;7[ -)61b)1+b)2$ ))G G+1 /6/

%. "([FE >%c;(; F>\>(;7[ -)6/b)26b))1$ )) G2+ /6

}. 7[\> 0I;c;( F>\>(;7[ -))G))$ )+6 1 /

[. 7[\> >%c;( F>\>(;7[ -))))G$ )+1w. F>\>(;7E 7E 0>K[\34 >=IEK47"3>F 0[I;>%E )+2 16 /

5. 0>5;\;(7[ 34I"7[ IE5c;3[ 0> >"7>(4 0I[IEK47E F>

\>(;7[)+)

;. 7[FE\;(7[ 34I"7[ IE5c;3[ 0> >"7>(4 0I[IEK47E F>\>

(;7[)++

Z. F>\>(;7E 7E 3IEZ4 >=IEK47"3>F 0[I;>%E -)+6)+1b)+2b

)+))++$)+/ 2 16

4 'ије&ини, cи'е одговорно за састављање #иланса Iуководила'

%ана -G.>-.->>?. г. Милосав&евиA Петар H0 ПериA Милан

)




>вера пријема 7=" >вера изврених контрола 7="



)




0опуњава правно ли'е

) + / G 6 1 2 ) + / G 6 1 2 ) + / G 6


делатности0;=


1 2 ) + / G 16 11 12 1) 1+ 1/ 1 1 1G 1 26 21 22 2) 2+ 2/ 2

(рстапосла




И>В2EТАR О П&ОМ2НАМА НА FАПИТАЛ9

у периоду од >.>. до .-.->>F. годинеу хиљадама динара

0ози'ија>сновникапитал

>ткупљенесопствене

ак'и је

>сталикапитал

7еупл.уписани

капитал

[мисионапремија

Iезерве издо#ити

Iевалориза'ионе

резерве

%о#ит Fу#итак 4купноFу#. изнад

висине

капитала

1 2 ) + / G 16 11 12

"тање на дан >.>.-> >= . године .-> -> .>>

;справка &ундаменталне грекеи промена рачуноводственеполитике

C-> ->

3ориговано почетно стање .-> > .->

0ове!ање f смањење ревалориза'ионих резерви

7ето до#ит f нето гу#итакпериода

0родаја f -сти'ање$ сопственихак'ија

0ренос са једног о#лика капиталана други

)G




0ози'ија>сновникапитал

>ткупљенесопствене

ак'ије

>сталикапитал

7еупл.уписани

капитал

[мисионапремија

Iезерве издо#ити

Iевалориза'ионе

резерве

%о#ит Fу#итак 4купно

1 2 ) + / G 16 11 12

Iасподела дивиденде

4плате власника f -исплатевласни'има$

"тање на дан .-.->>=. године .-> > .->

;справка &ундаменталне грекеи промена рачуноводствене

политике

3ориговано почетно стање .-> .->

0ове!ање f смањење ревалориза'ионих резерви

7ето до#ит f нето гу#итакпериода

?> ?>

0родаја f -сти'ање$ сопственихак'ија

>> >>

0ренос са једног о#лика капиталана други

Iасподела дивиденде

4плате власника f -исплате

власни'има$

Стање на дан 3F@F@00CF године FB@0 E0 FC80

4 'ије&ини cи'е одговорно за састављање #иланса Iуководила'

%ана -G.>-.->>?. г. Милосав&евиA Петар H0 ПериA Милан

)




0опуњава правно ли'е

) + / G 6 1 2 ) + / G 6 1 2 ) + / G 6


делатности0;=


1 2 ) + / G 16 11 12 1) 1+ 1/ 1 1 1G 1 26 21 22 2) 2+ 2/ 2

(рстапосла


НА>ИВ N<адникN B.(. 'ије&иниС2*ИEТ2 ул. %тудентски булевар -. 'ије&ина

)G6




И>В2EТАR О П&ОМ2НАМА НА FАПИТАЛ9 -за статистичку о#раду$

у периоду од >.>. до .-.->>F. годинеу хиљадама динара

Fрупа рачуна, рачун

>пис E>0"тање на почетку

периодаE>0

0ове!ањетоком периода

E>0"мањење

током периодаE>0

"тање накрају периода

1 2 ) + / G 16 -+bG$

>, осим >E . *сновни капитал => .-> =>- >> => =>= .=->

>E -. *стали капитал =>F =>? =>G =>

. еуплаAени уписани капитал =>E => = =-

>G и -G =. *ткуп&ене сопствене ак$ије = == =F =?

3. 9F9ПНО ОСНОВНИ И ОС-

ТАЛИ FАПИТАЛ B1 U % U , - 0=G .-> = >> =E =-> .=->

-> ?. mмисиона премија =- =-- =- =-=

- и -- G. <езерве из добити =-F =-? =-G =-

> . <евалориза$ионе резерве =-E => = =-

:. 9F9ПНО &2>2&В2 B6 U 8 U ;0 = == =F =?

= >. (обит =G = ?> =E ==> ?>

F . Kубитак == ==- == ===

)G1




Fрупа рачуна,

рачун>пис E>0

"тање на почетку

периодаE>0

0ове!ање


"мањење


"тање на

крају периода

1 2 ) + / G 16 -+bG$

1%. 9F9ПНО FАПИТАЛ B3 U : U 1<

- 110==F .-> ==? =?> ==G == .F>

-E1,. P9ИТАF И>НА* ВИСИН2

FАПИТАЛА

==E =F> =F =F-

4 'ије&ини, cи'е одговорно за састављање #иланса Iуководила'%ана -G.>-.->>?. г. Милосав&евиA Петар H0 ПериA Милан

)G2




X

X X

Састав4ање извештаја о нов!аним токовима

1. При(ремање де!а извештаја о нов!аним токовима - нов'ани токови и)

(ос!овни$

активности

1$ 5ванична ема извештаја о нов)аним токовима за токове готовине по

основу пословних активности прописује о#авезну примену директне методе.

2$ 0рименом директне методе за израчунавање дела извештаја о нов)анимтоковима из пословних активности до#ија се изветај у коме су исказане

главне врсте #руто прилива и #руто одлива готовине, изузев по основу токова

који се исказују на нето основи. 5#ог тога овај део изветаја започиње

готовинским приливом од продаје.

)$ 0римена директне методе подразумева да се све ставке биланса успеха

коригују у смислу одра*авања прилива или одлива готовине -токови

резултата се преводе у готовинске токове$. 7а пример, приходи од продаје се

коригују на износ који тре#а да одрази прилив готовине по основу продаје по

којој је и остварен тај приход, итд.

+$ \о кориговање мо*е #ити навие и нани*е. 7а пример, приходи од продаје

куп'има кориговали #и се навие у случају да је од купа'а у о#рачунском

периоду напла!ен ве!и износ него то им је &актурисано -него то је

остварен приход$. \о је могу!е ако су куп'и у теку!ој години платили све,

или најве!и део својих о#авеза из теку!е године и део о#авеза из претходне

године. 4 супротном, кориговање се ври нани*е.

/$ \ехнички посматрано овај део изветаја #и се могао саставити:

1. На основ# ра'#новодствене евиденије (ривредног с#"јекта о

(роменама на готовини систематизовале #и се све промене које се

деавају на рачунима готовине -и готовинских еквивалената$ сагласно

изветају који #и тре#ало да се до#ије. 7а основу наег примера, то

)G)




систематизовање #и за текуAи !пословни" ра)ун и ра)ун благајне могло да

изгледаG :

Прегле# промена на теку1ем (пословном ра!уну за @00CF го#ину у дин.

;звод теку!ег

-пословног$ рачуна

0риливи из пословних

активности>дливи из пословних активности

0риливи из

инвести'ионих


>дливи из



уплате

купа'а

од

осигурања

до#ављ. и

запослен.камате

порез на

до#ит.... ... ... ...

;звод #р. 1 /.666,66 ).666,66 /66,66 /66.66

;звод #р. 2 /.666,66 1.666,66 66,66 /66.66

... ... ... ... ... ...

... ... ... ... ... ...9к#(но 3,3.<<<<< 3.<<<<< <;.<<<<< 3<.<<<<< 3.<<<<<

Прегле# промена у %лагајни за @00CF го#ину у дин.

;звод *иро

рачуна

0риливи из пословних

активности>дливи из пословних активности

0риливи из



>дливи из



уплате

купа'а

од

осигурања

до#ављ. и

запослен.камате

порез на

до#ит.... ... ... ...

%н. #лагајне.

#р. 1/66,66 )66,66

%н. #лагајне

#р.2 166,66... ... ... ... ... ...

... ... ... ... ... ...

9к#(но 3.<<<<< - 8.<<<<< - -

"а#ирањем идентичних колона наведена два прегледа до#или #и се

пода'и за унос у одговарају!е редове извештаја о токовима готовине.

>вакви прегледи #и се могли направити и за друге рачуне готовине и

готовинских еквивалената, уколико их има у привредном су#јекту<

) <ади илустра$ије приказали смо само део овог прегледа. H условима примене ра)унара није

потребно ру)но водити овај преглед, веA би се приликом књи+ења одговарајуAим шифрирањемприлива и одлива готовине могла извршити припрема да се на основу одговарајуAег софтвера

изврши сортирање података о промени на готовини и штампа овог прегледа, или )ак и $елокупног

извештаја о токовима готовине. )G+




2. Fориговањем # %илансу успе'а (ри$ода од (родаје рас$ода # ве)и с

(родајом B#к4#'ив и рас$ода камата и с!и'ни$ ставки - када је #(итањ# Mинансијска инстит#ија0 и оста!и$ (о)иија Bи) (ос!овни$

активности0 за:

- промене током периода у залихама, потра*ивањима и о#авезама,

- учинак неготовинских пози'ија као то су: амортиза'ија,

резервисања, одло*ени порези, неостварени до#и'и и гу#и'и по

основу промена курсева страних валута, нераспореени до#и'и

придру*ених и мањинских интереса и

- учинак свих других ставки чије деловање на готовину има одраза и у

готовинским токовима инвестирања или &инансирања.

$ 4 наставку !емо навести неколико примера кориговања пози'ија биланса успеха са 'иљем превоења са токова резултата на токове готовине - ради се о

примерима који су повезани са пода$има датим у пробном билансу$:

1. Fориговање (ри$ода од (родаје к#(има:

7еопходни су пода'и о оствареним приходима, почетном и крајњем

стању потра*ивања од купа'а, почетном и крајњем стању примљених

аванса од купа'а:

- приходи од продаје су F?>.>>>,>> #М. !без П(;",- по)етно стање потра+ивања од купа$а је ->.>>>,>> #М

- крајње стање потра+ивања од купа$а је .>>>,>> #М,

- по)етно стање прим&ених аванса од купа$а је >.>>>,>> #М

- крајње стање прим&ених аванса од купа$а је =.>>>,>> #М.

>#рачун #и изгледао:

Ставка 2знос

1. 0риходи од продаје /6.666,662. 0очетно стање потра*ивања од купа'а 26.666,66

). 3рајње стање потра*ивања од купа'а )G.666,66

)G/





+. 0ромена потра*ивања од купа'а, тј. износ закорек'ију прихода -2)$ 1G.666,66

/. 0очетно стање примљених аванса од купа'а 16.666,66

. 3рајње стање примљених аванса од купа'а +.666,66

. 0ромена примљених аванса од купа'а -/$ .666,66

;. Fориговани (ри$оди - сведени на готовински

ток од (родаје -1b+$ C B*П >-3,6.<<<<<

(акле, од купа$а је наплаAено готовине у износу од F?.>>>,>> #М.

2. Fориговање тро7кова )арада:

7еопходни су пода'и о троковима зарада, почетном и крајњем стањуо#авеза за зараде:

- трошкови зарада су F>.>>>,>> #М,

- по)етно стање обавеза за зараде је >.>>>,>> #М,

- крајње стање обавеза за зараде је F.>>>,>> #М.



1. \рокови зарада /6.666,66

2. 0очетно стање о#авеза за зараде 16.666,66). 3рајње стање о#авеза за зараде /.666,66

+. 0ромена о#авеза за зараде, тј. износ за корек'ију

трокова зарада -2)$/.666,66

3. Fориговани тро7кови )арада - сведени на го-

товински ток -1b+$ C B*П >G 33.<<<<<

(акле, за зараде је исплаAено готовине у износу од FF.>>>,>> #М.

). Fориговање тро7кова (родате ро"е:

7еопходни су пода'и о на#авној вредности продате ро#е, почетном и

крајњем стању залиха ро#е и почетном и крајњем стању о#авеза према

до#ављачима од којих је ро#а купована:

- набавна вредност продате робе је F>.>>>,>> #М,

)G




- по)етно стање залиха робе је >.>>>,>> #М,

- крајње стање залиха робе је F.>>>,>> #М,

- по)етно стање обавеза према добав&а)има за куп&ену робу јеF.>>>,>> #М,

- крајње стање обавеза према добав&а)има за куп&ену робу је

.>>>,>> #М.



1. 7а#авна вредност продате ро#е 1/6.666,66

2. 0очетно стање залиха ро#е 16.666,66

). 3рајње стање залиха ро#е /.666,66. На"авка ро"е # ток# године -12b)$ 13.<<<<<

/. 0очетно стање о#авеза према до#ављачима за на

#авку ро#е1/.666,66

. 3рајње стање о#авеза према до#ављачима за на

#авку ро#е1).266,66

8. Fориговани тро7ак на"авне вредности (рода-

те ро"е - сведен на готовински ток (!аCања до-

"ав4а'има )а к#(4ен# ро"# -+b/$ C B*П >?

16.;<<<<

(акле, за набавку робе исплаAено је добав&а)има готовине у износу од

=?.>>,>> #М

+. Fориговање тро7кова материја!а:

7еопходни су пода'и о троковима материјала, почетном и крајњем

стању залиха материјала и почетном и крајњем стању о#авеза према

до#ављачима од којих је купован материјал:

- трошкови материјала су ->.>>>,>> #М.,

- по)етно стање залиха материјала је F.>>>,>> #М.,

- крајње стање залиха материјала је -F.>>>,>> #М.

- по)етно стање обавеза према добав&а)има за куп&ени материјал је

-F.>>>,>> #М

- крајње стање обавеза према добав&а)има за куп&ени материјал је

-=.>>,>> #М.

)G






1. \рокови материјала 126.666,66

2. 0очетно стање залиха материјала 1/.666,66

). 3рајње стање залиха материјала 2/.666,66

. На"авка материја!а # ток# године -12b)$ 1,<.<<<<<

/. 0очетно стање о#авеза према до#ављачима за

на#авку материјала2/.666,66

. 3рајње стање о#авеза према до#ављачима за

на#авку материјала

2+.166,66

8. Fориговани тро7ак материја!а - сведен на

готовински ток (!аCања до"ав4а'има )а

на"ав4ени материја! -+b/$ C B*П >?

1,<.:<<<<

(акле, за набавку материјала исплаAено је добав&а)има готовине у

износу од >.E>>,>> #М

/. Fориговање оста!и$ (ос!овни$ рас$ода:

7еопходни су пода'и о износу свих осталих пословних расхода,

почетном и крајњем стању о#авеза према до#ављачима за на#авку

&актора про'еса рада чијим троењем настају остали пословни расходи,почетном и крајњем износу датих аванса до#ављачима за на#авку

&актора про'еса рада чијим троењем настају остали пословни

расходи)G:

остали пословни расходи су F>.>>>,>> #М,

по)етно стање обавеза према добав&а)има у вези са осталим

пословним трошковима је F.>>>,>> #М

крајње стање обавеза према добав&а)има у вези са осталим

пословним трошковима је .->>,>> #М

по)етно стање датих аванса за набавку фактора про$еса рада

)ијим трошењем настају остали пословни трошкови је >.>>>,>> #М

)G Пода$и о по)етном и крајњем стању датих аванса могу се користити за прера)унавање, скоро

свих до сада поменутих токова из пословних активности.

)GG




крајње стање датих аванса за набавку фактора про$еса рада )ијим

трошењем настају остали пословни трошкови је ->.>>>,>> #М.



1. >стали пословни расходи /6.666,66

2. 0очетно стање релевантних до#ављача 1/.666,66). 3рајње стање релевантних до#ављача ).266,66

+. 0очетно стање датих аванса релевантним

до#ављачима16.666,66

/. 3рајње стање датих аванса релевантним

до#ављачима26.666,66

6. Fориговани оста!и (ос!овни рас$оди - сведени

на готовински ток (!аCања до"ав4а'има (о

основ# ти$ -1b2)+b/$ C B*П >?

81.;<<<<

(акле, за настанак осталих пословних трошкова исплаAено је

добав&а)има готовине у износу од G.>>,>> #М

x

x x

7а основу прегледа из промена ), + и /. мо*е се израчунати износ

укупних пла!ања до#ављачима - B*П >? $:

) 1+.G66,66

+ 1)6.66,66

/ 1.G66,66)+./66,66

)G




. Fориговање рас$ода камата:7еопходни су пода'и о троковима камата, почетном и крајњем стању

о#авеза за камате:

- расходи камата су ->.>>>,>> #М

- по)етно стање обавеза за камате је >.>>>,>> #м

- крајње стање обавеза за камате је F.>>>,>> #М.



1. Iасходи камата 26.666,66

2. 0очетно стање о#авеза за камате 16.666,66

). 3рајње стање о#авеза за камате /.666,66

+. 0ромена о#авеза за камате -2)$ /.666,663. Fориговани рас$оди камата - сведени на готовин-

ски ток -1b+$ C B*П >%3.<<<<<

(акле, за измирење обавеза за камате исплаAено је поверио$има

-F.>>>,>> #М

. Fориговање ставке YПоре) на до"итY:

7еопходни су пода'и о износу о#авезе за порез из до#итка за теку!у

годину, почетном и крајњем стању на рачуну о#авеза за порез из до#итка:

- износ обавезе за порез на добит је F.>>>,>> #М

- по)етно стање обавеза за порез на добит је нула

- крајње стање обавеза за порез на добит је нула


)6





1. ;знос о#авезе за порез на до#ит /.666,662. 0очетно стање о#авеза за порез на до#ит 6,66

). 3рајње стање о#авеза за порез на до#ит 6,66

+. 0ромена о#авеза за порез на до#ит -2)$ 6,66

3. Fориговани и)нос о"аве)е )а (оре) на до"ит -

сведен на готовински ток -1b+$ C B*П >E3.<<<<<

(акле, за измирење обавеза за порез на добит плаAено је F.>>>,>> #М.

G. Fориговање ставке YПри$оди од осиг#рањаY:

7еопходни су пода'и о износу прихода од осигурања, почетном и

крајњем стању на рачуну потра*ивања за надокнаде од друтава за

осигурање:

- износ прихода од осигурања је >.>>>,>> #М,

- по)етно стање за надокнаде од друштава за осигурање је нула дин,

- крајње стање потра+ивања за надокнаде од друштава за

осигурање је F.>>>,>> #М



1. ;знос прихода по основу осигурања 16.666,66

2. 0очетно стање потра*ивања од друтва за

осигурање6,66

). 3рајње стање потра*ивања од друтва за

осигурање/.666,66

+. 0ромена потра*ивања -2)$ /.666,663. Fориговани и)нос (ри$ода (о основ# осиг#рања - 3.<<<<<

)1




сведен на готовински ток -1b+$ C B*П >

(акле, по основу прихода од осигурања наплаAено је F.>>>,>> #М

. Fориговање рас$ода аморти)аије:

Iасходи амортиза'ије се при превоењу са токова резултата на токове

готовине своде на нулу, јер расходи амортиза'ије не доводе до одлива

готовине -тај одлив је #ио када су на#ављена и пла!ена средства за која се

о#рачунава амортиза'ија$.

%акле, за примену директне методе неопходно је имати довољно разуену

евиден'ију у главној књизи. ;з наведених примера се мо*е, ре'имо,

закључити да за до#ављаче тре#а о#ез#едити податак о о#авезама за на#авку

материјала и исплатама по тим о#авезама, о о#авезама за на#авку ро#е иисплатама за те о#авезе, итд.

%. При(ремање де!а извештаја о токовима готовине - токови готовине и)

активности инвестирања и Mинансирања

0ривредни су#јект одвојено исказује главне врсте #руто прилива и #руто

одлива готовине које су резултат инвести'ионих активности и &инансијских

активности, изузев по основу токова готовине који се исказују на нето основи.

у >>> #М.

РF %F Позиција@00CF

го#ина

@00BF

го#ина

Dокови готовине из инвестициони' активности

1 7а#авка некретнина 116 6

2 0родаја опреме 6 6

) 7а#авка опреме 266 6

+ 0атенти 16 16

/ ;нвести'ије 26

4лагање у дугорочне &инансијске пласмане 16 6 0ромене дугорочних резервисања 6 6

G 0римљене дивиденде 6 6

)2




РF %F Позиција@00CF

го#ина

@00BF

го#ина

Нето нов!ани ток из инвестициони'активности (о# #о J

-,3< -1<<

Dокови готовине из "инансијски' активности

1 0родаја о#ичних ак'ија )66 6

2 ;сплата дивиденди

) 0ромена дугорочних о#авеза +6 6

+ Нето нов!ани ток из активности

"инансира$а (о# #о 3%6< <

))




11. *одатак

На(омене Y&А*НИFYА.*. ије4ина)а (ериод од <1.<1. до ,1.1%.%<<3. године

1. Основни (одаи

0редузе!е LIE%7;3L E.%., ул. "тудентски #улевар 12. =ијељина -у даљем

тексту 0редузе!е$ организовано је у о#лику ак'ионарског друтва и о#авља

следе!е послове:

−61221 0роизводња ру#ља -осим трикота*ног$

− 61222 0роизводња оде!е

− /1+26 \рговина на велико оде!ом и о#у!ом

− /2+26 \рговина на мало оде!ом

− 1216 ;знајмљивање осталих копнених сао#ра!ајних средстава

0роизводња се о#авља у 2 погона који се налазе у =ијељини. 5#ог недостатка

&инансијских средстава за &инансирање залиха, углавном се ради о дорадним

пословима.

0редузе!е има малопродајне о#јекте у којима продаје своје производе и

кон&ек'ију других произвоача.

0редузе!е нема пословних једини'а нити представнитава у иностранству и

послује као јединствено правно ли'е.

0редузе!е не саставља консолидоване &инансијске изветаје.

Jинансијски изветаји су одо#рени од стране 4правног од#ора 0редузе!а 2.

&е#руара 266. године.

3оначну одлуку о усвајању &инансијских изветаја доне!е "куптина

0редузе!а у марту 266. године.

Eк'ионари имају право да захтевају измену и допуну &инансијских изветајанакон њихових издавања за о#јављивање.

)+




%. Примењене ра'#новодствене (о!итике

%.1. Основ (рика)ивања

Jинансијски изветаји су у свим својим деловима усклаени са свим

релевантним одред#ама Међународних стандарда финансијског извештавања.

Jунк'ионална валута и валута за приказивање су динар.

;зноси у &инансијским изветајима исказани су у хиљадама динара.

5ванично о#јављене стопе ин&ла'ије, мерене растом 'ена на мало #иле су:

266). година ,^ 266+. година 1),+^

266/. година 1,^

%.%. Прави!а (роењивања

>сновно правило про'ењивања #илансних пози'ија је примена на#авних 'ена и

'ена котања, уз потовање начела настанка пословног догааја и начела

сталности пословања.

%.,. И)носи # страној ва!#ти

0ословне промене у страним валутама прерачунавају се у 3H по званичном

средњем курсу на дан промене.

4 #илансу стања све монетарне ставке у страној валути прерачунавају се у 3H по

званичном средњем курсу на датум биланса.

%.. Нематерија!на средства и основна средства

4 стална средства која се калкулативно отписују сврставају се она чија је

појединачна вредност у време на#авке ве!а од просечне #руто зараде позапосленом у Iепу#ли'и "р#ији према последњем о#јављеном податку

репу#личког органа надле*ног за послове статистике.

)/




L0рагL значајности за остатак вредности сталних средстава је 16.666,66 3H.

(редновање нематеријалних улагања након почетног признавања ври се

применом модела набавне вредности предвиеног М<% ематеријална улагања.

5а о#рачун амортиза'ије нематеријалних улагања примењује се пропор$ионални

метод отписивања.

(редновање земљита и граевинских о#јеката -сем земљита и граевинских

о#јеката који су инвести'иона некретнина$, постројења, опреме, алата и

инвентара и осталих основних средстава након почетног признавања ври се

применом модела набавне вредности предвиеног М<% ? екретнине,

постројења и опрема.

4твривање преосталог века употре#е средства ври се понаосо# за свако

средство, сем за кан'еларијску опрему.(редновање инвести'ионих некретнина након почетног признавања ври се

применом модела набавне вредности предвиеног М<% => 9нвести$иона

некретнина.

5а о#рачун амортиза'ије инвести'ионих некретнина примењује се

пропор$ионални метод отписивања.

0ро'ењено време кори!ења средстава је:

0атенти / година

5граде 6166 година

>према и возила + +6 година\рокови камата се не укључују у на#авну вредност залиха.

%.3. *#горо'ни Mинансијски (!асмани

3ласи&ика'ија хартија од вредности ври се у моменту њиховог при#ављања.

артије од вредности које се др*е за продају исказују се по њиховој тр*иној

вредности. 0риходи од камата на хартије од вредности намењених продаји

исказују се у билансу успеха.

4лагања у хартије од вредности које су располо*иве за продају накнадно се

вреднују по њиховој &ер вредности уколико се мо*е утврдити а уколико она није

позната по на#авној вредности умањеној за о#рачунато о#езвреење. 0ове!ање

&ер вредности се признаје као пове!ање ревалориза'ионе резерве.

)




0риходи од камата и дивиденде по основу ових хартија од вредности исказују се

у #илансу успеха.

%.6. >а!и$е

5алихе се вреднују по ни*ем износу, #ило трока на#авке -на#авној вредности

или 'ени котања$ или нето продајне вредности.

;злаз са залиха материјала о#рачунава се применом методе просечних

пондерисаних 'ена.

;злаз са залиха трговинске ро#е на велико о#рачунава се применом методе

просечних пондерисаних 'ена.

;злаз са залиха ро#е у трговини на мало о#рачунава се применом малопродајне

методе.\рокови камата се не укључују у на#авну вредност залиха.

%.8. Fраткоро'на (отра+ивања и (ри)навање (ри$ода

0риходи од продаје производа и ро#е признају се када се изври пренос

власнитва над производима и ро#ом, то се о#ично подудара и са временом

испоруке.

4 случају одлагања наплате ду*е од ) месе'а &ер вредност накнаде утврује се

дисконтовањем #уду!ег новчаног прилива. 3ао дисконтна стопа примењује се

преовлаују!а каматна стопа на &инансијском тр*иту.

>тпис краткорочних потра*ивања и пласмана код којих постоји вероватно!а

ненаплативости ври се индиректним отписивањем, док се у случајевима када је

немогу!ност наплате извесна и документована отпис, у 'елини или делимично,

ври директним отписивањем.

(ероватно!а немогу!ности наплате утврује се у сваком конкретном случају на

основу документованих разлога -стечај, односно ликвида'ија ду*ника,

презаду*еност, отуење имовине, принудно поравнање, ванпарнично

поравњање, застарелост, судско реење, акт управног органа и др.$.

3раткорочна потра*ивања која нису напла!ена у року од 6 дана од дана истека

рока за наплату индиректно се отписују у висини од 166^ номиналног износа

потра*ивања, сем у случају када из о#разло*еног предлога %ектора за

комер$ијалне послове 0редузе!а произилази да се, иако потра*ивање није

)




напла!ено у року од 6 дана од дана истека рока за наплату, не ради о

потра*ивању код кога је извесна ненаплативост.

0риходи од услуга признају се према степену доврености услуга. 0ро'енастепена доврености ври се на основу сразмере насталих трокова и укупно

пројектованих трокова за врење тих услуга.

%.;. Pотовина и готовински еквива!енти

4 изветају о токовима готовине под готовином и готовинским еквивалентима

о#ухватају се готовина и салда на рачунима код #анака и у #лагајни.

%.:. Ста!на средства која се др+е )а (родај#

"тално средство -или располо+ива група$ класи&иковано као средство које се

др+и за продају вреднује по ни*ем од следе!а два износа:

дотадањој књиговодственој вредности или

фер вредности умањеној за трошкова продаје.

0равило да се средство које се др+и за продају вреднује по ни*ем од наведена

два износа примењује се и за накнадно вредновање овог средства -на датум

#иланса, уколико оно на тај дан јо није продато$.

,. Поједина'на о"е!одањивања - у 000 9МF

,.1. Нематерија!на #!агања - Патенти

4ре#ности и промене 2знос

На"авна вредност

1. "тање 61.61.266/. године 16

2. 0ове!ања -а$ 16

а$ 7ове на#авке куповином >

). "мањење

I Стање на дан ,1.1%.%<<3. године B1U%-

,0%<

Ис(равка вредности

1. "тање 61.61.266/. године 6

)G




4ре#ности и промене 2знос

2. 0ове!ања -а$ 1

а$ Eмортиза'ија ). "мањење

II Стање на дан ,1.1%.%<<3. године

B1U%-,01

III Сада7ња вредност на дан

,1.1%.%<<3.

године BI -II0

1:

4говорено право на патент је 26 година, па је стопа за о#рачун амортиза'ије /^.

,.%. Основна средства

Vра&евински о%јекти @00CF го#F @00BF го#F

7а#авна вредност /66 +66

;справка вредности 162 166

"адања вредност )G )66

6према @00CF го#F @00BF го#F

7а#авна вредност 26 G26

;справка вредности GG 1)

"адања вредност G)2 + 2нвестициона некретнина @00CF го#F @00BF го#F

7а#авна вредност 216 266

;справка вредности 2 2

"адања вредност 1G1 1)

>ванси и основна сре#ства у

припреми@00CF го#F @00BF го#F

7а#авна вредност 26


"адања вредност 269к#(но основна средства @00CF го#F @00BF го#F

7а#авна вредност 1./6 1.+26

)




;справка вредности 21 )66

Сада7ња вредност 1.,1 1.1%<

4 наредној та#ели приказане су промене на основним средствима током 266/. године:

PраDевине О(рема

Инвести

-ионе

некрет-

нине

Аван. и

основна

сред. #

(ри(р.

9к#(но

На"авна вредност

0очетно стање +66 G26 266 6 1.+26

0ове!ање

7ове

на#авке166 266 16 26 ))6

>стало

>туења 166 166

Стање на крај# године 3<< :%< %1< %< 1.63<

Ис(равка вредности

0очетно стање 166 1) 2>тписи

Eмортиза'ија 2 1/ 2

>туења 166

"тање на крају год. 162 GG 2

Са#аш$а вре#ност на

#ан 3F@F@00CF го#F,:; ;,% 1;1 %< 1.,1

7ад погоном g L\рикота*аL -Iадна једини'а g$ стављена је хипотека у износу од

116.666,66 3H. по основу узетог дугорочног кредита.4 наредној та#ели дат је упоредни приказ књиговодствених вредности средстава

и њихових &ер вредности на дан )1.12.266/. године:

+66




Средствокњиговодствена

вредност

(роењена Mер

вредност

Fраевински о#јекти )G G/6

0остројења и опрема G)2 1./66

7а#авна вредност амортизоване опреме која се и даље употре#љава је /6 хиљада

3H.

4 односу на 266+. годину промењена је про'ена века употре#е граевинских

о#јеката и опреме. [&екат промене се одразио на мање исказане трокове

амортиза'ије у износу од /6 хиљада 3H. Iазлог за проду*ење про'ењеног века

употре#е је миљење руководства 0редузе!а да з#ог недостатка &инансијских

средстава 0редузе!е не!е #ити у могу!ности да ври редовну замену средстава.

,.,. *#горо'ни Mинансијски (!асмани

4че!е у капиталу се односи на уче!е у капиталу #анке LIE%7;3L E.%.

=ијељина. 4 266/. години није мењана висина овог улагања, с о#зиром да се за

његову вредност примењује метода на#авне вредности. " о#зиром да је #анка на

крају 266/. године приватизована про'ена је да улагање није о#езвреено.

>стали дугорочни пласмани се односе на дате дугорочне стам#ене кредите

запосленима. 3редити су дати под реалним тр*иним условима.

,.. >а!и$е

0редузе!е на датум биланса распола*е са следе!им залихама:

Врста )а!и$а %<<3. година%<<.

година

Hатеријал за израду 2/ 1/

\рговинска ро#а / 16%ати аванси за залихе

и услуге26 16

+61




4купно /6 )/

"ве залихе је могу!е реализовати у року од 12 месе'и и авансе реализовати у

року.7иједна од залиха није своена на нето продајну вредност, јер су оне ве!е од

на#авних вредности залиха.

,.3. Fраткоро'на (отра+ивања

@00CF гF @00BF гF

4 дома!ој валути

3уп'и )G 26

>стала краткорочна

потра*ивања /

"вега +) 26

апомена: ије било промена на исправ$и вредности.

"ва потра*ивања могу!е је наплатити у року од 12 месе'и.

,.6. Pотовина и готовински еквива!енти

7а датум биланса 0редузе!е има на теку!ем -пословном$ рачуну 2.66,66 3H.

Iачун је отворен код ликвидне #анке и средства су располо*ива за несметано

кори!ење.

,.8. *#горо'ни кредити

3редит је узет од L7ове #анкеL E.%. =ијељина. 0реостало време отплате је 16

година, уз годињу каматну стопу од ^. 0реостала о#авеза по кредиту на датум

#иланса је 6 хиљада 3H.

,.;. Fраткоро'не о"аве)е

%<<3. г. %<<. г.0римљени аванси + 16

%о#ављачи +1 //

+62




>#авезе за зараде / 16

>стале краткорочне о#авезе / 16

"вега 33 ;3

,.:. При$оди

0редузе!е је у о#рачунском периоду остварило следе!е приходе:

I.

#.(рста прихода

266/.

година

266+.

година

F При'о#и о# про#аје ро%е и

произво#а (а < %@@0 E0

а" Приходи од продаје трговинске робе

->> F>

б" Приходи од продаје производа -> >

@F При'о#и о# про#аје услуга (а 3B0 @8C

а"

Приходи од услуга прераде

матеC

ријала

=> -F

3F 6стали при'о#и 0 0

BF 7купно ( < @ < 3 C=0 BCC

,.1<. &ас$оди

0редузе!е је у о#рачунском периоду остварило следе!е расходе:

I.

#.(рста прихода

266/.

година

266+.

година

1 7а#авна вредност продате ро#е 1/

6

1)

/

2 \рокови материјала за израду 12

6

12

6

)\рокови зарада и накнада

зарада -#руто$

+

6

+

6

+6)




+

\рокови пореза и доприноса

на зараде и накнаде зарада на

терет послодав'а

1

6

1

6

/ \рокови осталих услуга /

6

6

\рокови амортиза'ије 2

6

6

Iасходи камата 2

6

2

6

4купно +16 +//

,.11. О"и'не акије

7оминална вредност ак'ије је 1.666,66 3H. по комаду.

?рој

акција

7а дан )1.12.266+. г. 1.126

7а дан )1.12.266/. г. 1.+26

ПовеCање ,<<

Eк'ије су емитоване 61.6.266/. године.

7а датум биланса 0редузе!е није у поступку емитовања нових ак'ија.

,.1%. *ивиденде (о акији

>#авезе за дивиденде се не исказују пре него то њихову исплату одо#ри

"куптина 0редузе!а.

4 266/. години зарада по ак'ији је #ила 16,66 3H.

16.666,66 3H. : -1.126 ком v мес b 1.+26 ком v мес$ a 12/,G 3H.

,.1,. Поре) на до"ит

0орез на до#ит о#рачунат је у складу са 8аконом о порезу на добит предузеAа

-L"лу*#ени гласник I"n, #р. 2/f2661, ...$.

+6+






Iадне једини'е су на геогра&ски различитим лока'ијама на подручју града

=еограда. eима управљају руководио'и радних једини'а, који су директно

одговорни директору 0редузе!а. ;зветавање за интерне потре#е ври се понаведеним деловима 0редузе!а.

0родаја и пру*ање услуга се ври на дома!ем тр*иту.

4 наредне две та#еле дати су пода'и за примарни о#лик о#елодањивања у 666

3H:

Vо#ина @00BF Ра#на

је#иница M

Ра#на

је#иница MM

Ра#на

је#иница MMM 7купно

Приходи од екстерних купа$а ->> >F F> =FF

Приходи од других сегмената >

<езултат > C> > >

%редства сегмента ?>> F>> G> .>G>*бавезе сегмента => > -F GF

абав&ена трајна средстава > >

8на)ајнији трошкови

C набавна вредност продате робе F F

C трошкови амортиза$ије > > > G>

C трошкови материјала ?> ?> ->

C трошкови зарада -> -> > F>

ераспоређена средства предузеAа F>

ераспоређене обавезе предузеAа ->

Vо#ина @00CF Ра#на

је#иница M

Ра#на

је#иница MM

Ра#на


Приходи од екстерних купа$а >> >> ?> F?>

Приходи од других сегмената

<езултат > > EF FF

%редства сегмента ?>> ?>> E .E

*бавезе сегмента E> > F >F

абав&ена трајна средстава E> >> -> >

8на)ајнији трошкови

C набавна вредност продате робе F> F>

C трошкови амортиза$ије > F F ->

C трошкови материјала G> > F>

C трошкови зарада -> -> > F>

ераспоређена средства предузеAа =>

ераспоређене обавезе предузеAа ->

4 наредној та#ели дати су приходи у 666 дин. по геогра&ским сегментима:

+6




Vо#ина @00BF Ра#на

је#иница M

Ра#на

је#иница MM

Ра#на


%рбија >> F> >F FF

lрна Kора >> >>

7купно @00 C0 0C BCC

Vо#ина @00CF Ра#на

је#иница M

Ра#на

је#иница MM

Ра#на


%рбија F> F> F> =F>

lрна Kора >> > > ->

7купно @C0 E0 E0 C=0

. Оста!а о"е!одањивања

1.26.6/.266/. године о#устављена је производња производног програма

тренерки. >вај програм је у 266+. години учествовао у приходу0редузе!а са 16^.

2. 62.12.266/. године поведен је спор са предузе!ем LFрада'L д.о.о. 0одгори'а.

0редмет спора је тета настала у сао#ра!ајном удесу. 4 спору смо ми

ту*ена страна. 7а датум #иланса није могу!е дати про'ену исхода спора.

).%ана 16. &е#руара 266. године изгорео је погон \рикота*е. 0ро'ењена

вредност тете је 266 хиљада 3H. 0огон се не мо*е о#новити.

7еопходна је изградња новог погона.

+6




+6G




1%. Литерат#ра

9$иге: 9$иге:

1. BADWo MQro, MiDrAP k. |ST~, YASr NNAyPriP•, pDQPPiP• QPB YAPrTAD, VAyro

€XSrXTP pyDiSoiP• Yl, 16 год.<

2. =ала#ан 7ео и др., ;н&орма'иони системи у мена9менту, "авремена

администра'ија, =еоград 2662<

). =андин др Zелена и др., <а)уноводство, [кономски &акултет, "у#оти'а,

1). год.<

+. ‚QTT~ ƒWSrXiP, QS Di MiTsQ, gPrXTWTXrQriAP QPB WWDiNQriAP A{ gPrXTPQriAPQD

NNAyPriP• VrQPBQTBS, „AoP €iDX~…VAPS, g†Y, 2662</. =оги!еви! Zасмина, Hлога ра)уноводства у о$ени бонитета предузеAа,

магистарски рад од#рањен на [кономском &акултету у =еограду, 12. год.<

. hQSQToXD~i MiUDAS, Tri{iNiQD gPrXDDi•XPNX gP NNAyPriP• PB yBiriP•, hADytX ),

‡yr•XTS |PiqXTSir~, 1G. год.<

. @TQ~f†XXBDXS, Jинансијско рачиноводство, "II I", =ања cука, 2661. год<

G. Fрупа аутора, 0римена новог контног оквира за предузе!а и задруге, "II"

=еоград 1. год<

. Fрупа аутора, Iачуноводство, [кономски &акултет, "у#оти'а, 1). год<

16. Fрупа аутора, Iачуноводствене политике и одговорност управе за њихов

ода#ир те примјену Hеународних рачуноводствених стандарда у

максимализирању до#итка, рватски рачуновоа, 5агре# 1. год<

11. Fрупа аутора, 4вод у рачуноводство, "II", =еоград 1+. год<

12. %енди!, др %уан, >снови &инансијског рачуноводства, %0

L0роналазатвоL, =еоград, 2666. год<

1). %енди!, др %уан, Hена9мент контрола у &унк'ији сни*авања трокова,

[кономски &акултет 0ритина, 2666. год<

1+. }еркови! др 5оран и 0етрови! мр 5оран, <а)уноводство, ([8 (аљево,

266). год.<

1/. wагер cатарома и wагер cајо, Eнализа &инан'ијских извјетаја,

Hасмедиа, 5агре#, 1. год<

1. wарки!Zоксимови! 7евенка, 4прављачко рачуноводство: рачуноводство замена9ере, Jакултет организа'ионих наука, =еоград 1/. год<

+6




1. Zахиу!, др Hехмед, Jинансијско рачуноводство, 5авод за рачуноводство и

ревизију & =и, "арајево, 266). год.

1G. Z. ‡. OySAP, NNAyPriP• {AT PAP QNNAyPriP• SryBXPrS, pTXPriNX ˆQDD, †XC ‰ATU,2661. год.<

1. „Aки! др %рагослав, 0редузетнитво, 7;Ц 4*и'е, =еоград, 2661. год<

26. uXPPXro Y. mQyBAP, „QPX p. mQyBAP, MQPQ•XtXPr gP{ATtQriAP V~SrXtS, Sivro

XBiriAP, pTXPriNX ˆQDD, 2666. год.<

21. 3иси! др %рагутин, >рганиза'ија рачуноводства, тре!е измењено и

допуњено издање, 7аучна књига, =еоград 16. год<

22. 3ло#учар, др Zанко, Iачуноводство, [кономски &акултет, "арајево, 266). год.

2). 3овачеви! др Iадмила, >рганиза'ија рачуноводства, ;н&орматор, 5агре#

1G+. год<

2+. 3овачеви! др Hихаило, Iазвој организа'ије рачуноводства, =еоград 1/.год<

2/. 3овачеви! др Hихаило, "истеми о#рачуна трокова, 0ривредни преглед,

1G). год<

2. 3омазе' др Fордана, 4прављање истра*ивањем и развојем, Hегатренд

универзитет примењених студија, =еоград 2662. год<

2. Hарковски про&. др. "ло#одан, \рокови у пословном одлучивању, тре!е

допуњено издање, ;н&орматор, 5агре#, 1G). год<

2G. MXi•S ‚. €. QPB MXi•S k.‡., NNAyPriP•: ŠoX ‚QSiS {AT ‚ySiPXSS OXNXSiAPS,

VXqXPr ƒBiriAP, MN @TAC îDD gPrXTPQriAPQD ƒBiriAP, †XC ‰ATU, 1G. год<

2. Hијатови! др. ". >ливера, >рганиза'ија књиговодства с посебним освртомна југословенске услове, "IJI", =еоград 11. год<

)6. >‹‚TiXP, „QtXS E., HQPQ•XtXPr iP{ATtQriAP S~SrXtS: Q tQPQ•XTiQD QPB ySXT

WXTSWXNriqX, ‡iNoQTB O gTCQiP, g†Y, ‚ASrAP, 16. год.<

)1. pQyDiPX €XеrtQP, MQPQ•XtXPr NNAyPriP• iP iPrTAByNiriAP, 2 XBiriAP<

)2. pQyDiPX €XXrtQP, kiPQPNiQD … MQPQ•XtXPr QNNAyPriP• QP iPrTAByNriAP, 2 XBiriAP<

)). pXrXT rTiDD … ƒBBiX MNmQPX~, NNAyPriP• QPB {iPQPNX {AT PAP SWXNiQDiSrS<

)+. 0етрови! мр 5оран, >рганиза'ија књиговодства, скрипта, ([8 L0рота

Hатеја 7енадови!L (аљево, 1). год<

)/. 0етриви! 5оран, 0риручник за примену контног оквира за предузе!а и

задруге, ;0Ц, =еоград, 266+. год<

). 0етрови! 5оран, 0риручник за примену Hеународних стандарда

&инансијског изветавања, ;0Ц, =еоград, 266/. год<

+16




). 0етрови! 5оран, Iакочеви! }орије, 0риручник за примену Hеународних

рачуноводствених стандарда, ;0Ц, =еоград, 266+. год<

)G. 0етрови! 5оран, Iадови! Iајко, Iачуноводство, 4ниверзитет "инергија,0ословни &акултет (иеград, 266. год.

). 0опови! др =лагоје, >рганиза'ија рачуноводства, Iијека 1G. год<

+6. Iадови!, др Iајко, cали! "ран, Jинансијско рачуноводство кроз примјере,

Jакултет спољне трговине =ијељина, 266. год.

+1. ‡iNoQTB mXCiS, OQqiB pXPBTiDD, BqQPNXB {iPQPNiQD QNNAyPriP•, XBiriAP<

+2. ‡AXTr k. MXi•S, €DQrXT ‚. MXi•S, Iачуноводство, \емељ пословног

одлучивања, девето издање, HE\[, 5агре#, 266). год.<

+). ‡AXTr †. ProAP~, mXSDiX 3., pXQTDtQP, ƒSSXPriQDS A{ ENNAyPriP•, XBiriAP<

++. V. MQTU ‰AyP•, ‡XQBiP•S iP tQPQ•XtXPr QNNAyPriP•, ) XBiriAP, 266). год.<

+/. "II", Iачуноводствена начела< Zугословенски рачуноводствени стандарди<кодекс про&есионалне етике рачуновоа, =еоград 1+. год<

+. "II", 0римена Hеународних рачуноводствених стандарда и "тандарда

ревизије, 2661. год<

+. "тании! др Hилован, Iачуноводство, 4ниверзитет "ингидунум, =еоград,

266/. год<

+G. "тании! др Hилован, Hрдови! др =огдан, 4прављачко рачуноводство,

Jакултет за &инансијски мена9мент и осигурање, =еоград, 266). год<

+. "теванови! др 7икола, >#рачун трокова, [кономски &акултет, =еоград,

2666. год<

/6. "теванови! др 7икола, "истеми о#рачуна трокова у &унк'ији управљања,[кономски &акултет, =еоград, 1G). год<

/1. (идакови!, др "ло#одан, Iачуноводство,=еоград, 1. год.

/2. \одорови! др 5оран, 0отре#а и могу!ности кори!ења рачуноводствених

стандарда у Zугославији, "IIЦF, 0одгори'а 2662. год<

/). YoQTDXS Š. ÂTP•TXP … @XAT•X kASrXT, NNAyPriP• {AT MQPQ•XtXPr YAPTAD, P

gPrTAByNriAP, ŠoiTB ƒBiriAP, pTXPriNXˆQDD, gPN., ƒP•DCAAB YDi{{S, †XC „XTSX~,

1+. год.<

/+. ани! др асан, Hитрови! др Zован, Œоси! др %раган, Hвод у теорију

система, (иа пословна кола =еоград, =еоград, 1. год.<

//. ани! др асан, 3рсманови! др "теви'а, Hправ&а)ки информа$иони

системи, [кономски &акултет, =еоград, 1. год.<

/. €Xs•QPBr, uiXSA, uittXTD, b3V]VT3]4 sTT0SVW3V/ , +ro [BiriAP, ZоoP €iDX~ … VAPS,

gPN, 266). год.<

+11




/. €iDUiPSAP, „., sTT00VW3V/ IVt0aX]W30V u3^WUX: v^ÛVW3]4 _0VTUoW^ ]V1

soo43T]W30V^, †XC ‰ATU< „AoP €iDX~ … VAPS, 1). год.

Про"есионална регулатива: Про"есионална регулатива:

1. Hеународни рачуноводствени стандарди, gV‚, mAPBAP, 266+. год.<

2. Zугословенски рачуноводствени стандарди

). Iачуноводствена начела,

+. 3одекс про&есионалне етике рачуновоа,

+12




II део

П&ИМ2НА СИСТ2МА *ВОRНОP FAИPОВО*СТВА

1. СТАЛНА ИМОВИНА........................................................................................................................................111

1.1.=;cE7"7> >=4(E\Ee[ "\Ec7[ ;H>(;7[................................................................................................111

... ;редности у поступку вредновања ...................................................................................................E

..-. По)етно вредновање ..........................................................................................................................--

1.+. [(;%[7Ц;ZE ; IEK47;................................................................................................................................12+ 1./. 0I;=E(Ee[ >"7>(7; "I[%"\E(E.........................................................................................................12G

.F.-. 9зградња основних средстава...........................................................................................................-

1.. \I>83>(; 7E=E(3[ ; >%IwE=EeE "\Ec7[ ;H>(;7[ ............................................................................1+1

1.. IEK47>(>%"\([7> >=4(E\Ee[ EH>I\;5EЦ;Z[.....................................................................................1+2

.G.. *сновна питања ..................................................................................................................................=-

.G.-. 8ахтеви стандарда у погледу обра)уна амортиза$ије....................................................................==

.G.. (ефинисање по)етка и краја периода обра)уна амортиза$ије.....................................................=? .G.=. *снови$а за обра)ун амортиза$ије ..................................................................................................=G

.G.F. ;ек употребе !коришAења".................................................................................................................F

.G.?. Методе обра)уна амортиза$ије........................................................................................................F?

%. >АЛИ?2...............................................................................................................................................................168

2.1. >"7>(7E 0;\EeE........................................................................................................................................1 2.2. 40IE(EK3E 0;\EeE ([5E7E 5E 5Ec;[.................................................................................................1)

2.). IEK47>(>%"\([7> >=4(E\Ee[ 5Ec;E HE\[I;ZEcE...........................................................................1+ -... абавка материјала ...........................................................................................................................G=

-..-. Материјал на обради и доради...........................................................................................................G

2.+. 0IEŒ[e[ 7;(>E 5Ec;E.............................................................................................................................1G6

2./. 0[I;>%;K7; ; 3>7\;74;IE7; ";"\[H (>}[eE 5Ec;E.......................................................................1G1

-.F.. ;редновање залиха према периоди)ном систему вођења залиха................................................... -.F.-. ;редновање залиха према континуираном систему вођења залиха.............................................G

-.F.. #арактеристике одабраних метода.................................................................................................E

2.. 0I;HZ[7E mYM 0IE(;cE............................................................................................................................12 2.. 0I>ЦZ[7E (I;Z[%7>"\; 3IEZe; 5Ec;E.................................................................................................1G

2.G. \I>83>(; HE\[I;ZEcE...............................................................................................................................26+ -... *сновна питања...................................................................................................................................->=

-..-. 6рошкови материјала..........................................................................................................................->?

-..=. *стали материјални трошкови.........................................................................................................-?

2.. [(;%[7Ц;ZE 0I>;5(>%e[, 0>c40I>;5(>%E ; F>\>(; 0I>;5(>%E ..................................................21G

2.16. [(;%[7Ц;ZE I>=[.......................................................................................................................................2)6

,. F&АТFО&ОOНА ЛИFВИ*НА С&2*СТВА.................................................................................................%,

).1. [(;%[7Ц;ZE 0>\IEw;(EeE >% 340EЦE...................................................................................................2+) ... *сновна питања...................................................................................................................................-=

..-. енаплатива потра+ивања..............................................................................................................-=G

).2. FF>\>(;7E ; F>\>(;7"3; [3(;(Ec[7\;.................................................................................................2/+ ).). (I[H[7"3E IE5FIE7;K[eE.........................................................................................................................21

. FАПИТАЛ...........................................................................................................................................................%68

Žhgg




+.1. ;5(>I; 0>"c>(7; "I[%"\E(E.................................................................................................................2 +.2. >"7>(7; 3E0;\Ec......................................................................................................................................2

=.-.. *сновна питања...................................................................................................................................-?E

=.-.-. <а)уноводствено обухватање основног капитала..........................................................................-G +.). 3EIE3\[I;"\;3[ 3>I0>IE\;(7>F >IFE7;5>(EeE..................................................................................2+

+.+. E3Ц;Z"3; 3E0;\Ec ; 5EIE%E 0> E3Ц;Z;.................................................................................................2/ +./. >"\Ec; >=c;Ц; ">0"\([7>F 3E0;\EcE..................................................................................................2G1

3. &2>2&ВИСАAА И ОАВ2>2.........................................................................................................................%;

/.1. I[5[I(;"EeE ................................................................................................................................................2G+F... (ефинисање резервисања.....................................................................................................................-=

F..-. Признавање и вредновање....................................................................................................................-F

F... <а)уноводствено обухватање.............................................................................................................-

/.2.>=E([5[..........................................................................................................................................................21 F.-.. *сновна питања...................................................................................................................................-E

F.-.-. (угоро)не обавезе D управ&а)ка питања.........................................................................................-E

F.-.. <а)уноводствено обухватање дугоро)них обавеза..........................................................................-E= F.-.=. #раткоро)не обавезе ..........................................................................................................................-EG

F.-.F. *бавезе према добав&а)има...............................................................................................................>>

6. О&АO9Н Т&ОEFОВА...................................................................................................................................,<,

.1. ";"\[H; >=IEK47E \I>83>(E..................................................................................................................)6)

.2. 3Ec34cEЦ;Z[ Ц[7E 3>8\EeE ...................................................................................................................)6/ .). 7[HE\[I;ZEc7; \I>83>(;........................................................................................................................)6G

8. ИЛАНС 9СПR2?А 9СЛ9SНИ? И Т&PОВАOFИ? П&2*9>2TА.....................................................,1<

.1. >"7>(7[ 7E0>H[7[....................................................................................................................................)16

.2. =;cE7" 4"0Z[E 4"c4w7; 0I[%45[ŒE...................................................................................................)11 .). =;cE7" 4"0Z[E \IF>(EK3>F 0I[%45[ŒE.................................................................................................)22

G..-. абавна вриједност по периоди)ном и сталном систему .............................................................-G вођења залиха.............................................................................................................................. .........-

G... *бли$и кондезованог биланса успјеха................................................................................................E

;. П&2*>АFG9OН2 &А*A2 FAИS2AА НА *АТ9М ИЛАНСА И О&АO9Н....................... ......,

G.1. H[}4">=7> 4"EFcE8E(Ee[ 3e;F>(>%"\([7; [(;%[7Ц;ZE.............................................................)++

G.2. 4"EFcE8E(Ee[ 3e;F>(>%"\([7>F "\EeE "E "\(EI7;H "\Ee[H......................................................)+/

.-.. #орек$ија салда ра)уна стања..........................................................................................................=?

.-.-. (екомпоновање салда активноCпасивних ра)уна.............................................................................=

.-.. ;ременско разграни)ење расхода и прихода.....................................................................................F>

.-.=. Hсклађивање финансијских извјештаја за догађаје који су се .................................................... ...F>

десили након датума биланса......................................................................................................................F>

G.). (I[%7>(Ee[ 7[HE\[I;ZEc7; 4cEFEeE, 7[3I[\7;7E, 0>"\I>Z[eE...................................................)/)

; >0I[H[ 0> J[I (I;Z[%7>"\;.................................................................................................................)/)

:. 9ТВ&@ИВАA2 &2>9ЛТАТА.........................................................................................................................,3:

.1. H[\>%[ 4\(I};(EeE I[54c\E\E...............................................................................................................)/ .2. 4\(I};(Ee[ I[54c\E\E.............................................................................................................................)1

Žhggg




Documents

Knjiga Racunovodstvo DIO 3