Kolektivno Stanovanje – Hoteli, Studentski Domovi, Domovi Za Stare

8/10/2019 Kolektivno Stanovanje Hoteli, Studentski Domovi, Domovi Za Stare

1/6


2/6

Podela TURISTIKIH OBJEKATA prema:

1)

Duini korienja

1.1.

Tranzitni

1.2.

Vikendni (moe i produeni)

1.3.

Stacionarni

1.3.1.

Prema lokalitetu se deli na banjski, primorski i planinski

Vrste UGOSTITELJSKIH OBJEKATA:

1)

Objekat u kome se vre sve usluge sem noenja naziva se USLUNI OBJEKAT

Restorani

Kafe poslastianica

Noni klunb

Kafe

itd.

2) Objekat u kome se prua usluga samo spavanja uz mogunost doruka naziva se STACIONARNI

OBJEKATili GARNI HOTELili HOSTEL

3)

Objekti koji obuhvataju obe sve usluge

Hotel

Motel

Moto Hotel

4)

Objekti koji pruaju mogunost prenoite i samouslunost

Stan za odmor

Kua za odmor

Apartman u sklopu apartmanskog naselja

Kategorizacija ugostiteljskih objekata vri se prema pravilniku kategorizacije ugostiteljskih objekata

oznaavaju se odgovarajuim brojem zvezdica

UGOSTITELJSKI OBJEKTI razvrstavaju se u KATEGORIJE na sledei nain:

Hotel( od 1 do 5 zvezdica)

Motel(do 3 zvezdice)

Turistiki apartmani(1-5 zvezdica)Turistiki apartmani sa 5 zvezdica mogu imati naziv tuiristika rezidencija

Restorani(1-4 zvezdica)


3/6

Podela TURISTIKIH OBJEKATA:

1. Gradski hoteli (poslovni, turistiki)

1.1.

Butik hoteli

1.2.Gradski hoteli za zabavu

1.3.

Gradski hotel na obali

2.

Hoteli u predgrau

2.1.

Aeordromski

2.2. Office Park

2.3.

Vangradski pansioni i garni pansioni (bed & breakfast)

2.4.Hibridni

3. Resorts

3.1.

Marina hoteli

3.2.Spa

3.3.

Time sharing

3.4.

Beach, Golf i Tenis3.5.

Ski resorts

3.6.

Ekotourist resorts

3.7.

Multi destionation complexes

3.8.

Resort theme parks

3.9.Brodovi za krstarenje

4. Kongresni hoteli

4.1.

Gradski kongresni

4.2.Hoteli uz kongresne centre

4.3.

Prigradski ili Resort kongresni hoteli

5.

Konferencijski hoteli

6.

Rezidencijalni hoteli

7. Hoteli za produeni boravak

8. Superluksuzni hoteli

9. Rekonstruisani postojei hoteli

10.

Megahoteli

11.

Razvojni projekti meovite namene

11.1.Kompleksi meovite namene

11.2.

Planski razvijena naselja

11.3.Rezidencijalni kompleksi za stare osobe i za osobe sa posebnim potrebama

11.4.

Medicinski hotelski kompleksi

12.

Kasino hoteli


4/6


5/6

2)

Vie objekata(paviljonski sistem. Postoji i mogunost jednog objekta ali je on multiplikovan irasporeen po parceli kao tepih, najbolji primer kampusi)

2.1. Mogunost fazne izgradnje (prvo se projektuje glavna zgrada a zatim kako omogu ava

budet stambene jedinice koje mogu da idu u nedogled ako imaju dovoljno prostora da se

ire, takoe moe i glavna zgrada da se iri)2.2.

Razvijanje funkcija po horizontali

2.3.

Mogunost irenja

AKTIVNOSTI

OSNOVNE AKTIVNOSTI(koje se odvijaju u okviru studentskog doma):

(podrazumeva sve aktivnosti koje se deavaju i kod kue, a ne na fakultetu)

1) Stanovanje sa individualnim radom

2)

Drutveni ivot

3) Ishrana

4) Sport i rekreacija

DODATNE AKTIVNOSTI:

1)

Biblioteka sa itaonicom

2)

Bioskop/Pozorite3)

Klub/Diskoteka

4)

Kafe

5) Sluaonice/predavanja

SMETAJNA JEDINICA

Broj studenata u okviru jedne smetajne jedinice:1)

Jedan

2)

Dva

3)

Vie

1)

Osnovni elementi smetajne jedinice:

krevet

plakar

radno mesto (sto i stolica)

(ovi elementi su potrebni kako bi student zadovoljio svoje osnovne potrebe za smetajem i radom na

jednom mestu)

2)

Dodatni elementi smetajne jedinice

Umivaonik

Predprostor

Toalet

Tu kabina

Priruna kuhinjska nia

Studentski domovi se ne kocipiraju da budu preterano komforni jer ukoliko se to desi (psiholoki,

socioloki gledano) male su anse da e student zavriti studije u roku od 5 godina (lepo mu je, zato bi

zavravao (veiti student). Cilj je naravno odkolovati to vie studenata u to kraem periodu kako bi seuloeni novac u studenta vratio. Iz tog razloga se grupie po vie studenata u sobu (2,4,6...) i obino se

sanitarne grupe ne stavljaju u sobe ve su izdvojene (zajednika kupatila). Jo jedan razlog zato se

studenti grupiu jeste zbog meusobne komunikacije (potovati tui prostor, tue potrebe, biti

ravnopravan sa drugim cimerima veina je do tada ivela u toplini doma, maena i paena od straneporodice).

Slede primeri i njihova objanjenja.


6/6

DOMOVI ZA STARE

Starenje je:

Postepeni gubitak fizike sposobnosti

Postepeno naruavanje mentalne sposobnosti

Starenje izaziva:

Fizioloke promene (zimogroljivost, dui oporavak od bolesti, nesigurnost pri kretanju,oduzimanje delova tela, slabljenje ula)

Psiholoke promene (aktivnosti koje utiu na psiholoke promene pre svega odlazak upenziju! Razliito se manifestuje kod mukaraca i ena (ene bolje podnose), drastino

umanjenje prihoda, odvajanje od aktivnog dela porodice, oseaj usamljenosti, umanjene

sposobnosti prilagoavanja)

Patoloke promene (bolesti koje nisu vidljive koji imaju uticaja na fizioloke i psiholokepromene)

Po zdravstvenom stanju stare osobe se mogu podeliti na:

1) Sposobne

2)

Nedovoljno sposobne(delimino zavisne)3) Invalidi(potpuno zavisne osobe)

Shodno ovome svi domovi imaju sektore koji se razliito ophode prema potrebama osoba (npr. u

prizemlju se nalaze sobe za nepokretne ili slabo pokretne dok su ovi pokretni u izdvojenim paviljonima ili

ak apartmanima pod minimalnom kontrolom).

Oblici stanovanja starih:

1)

Staraki domovi (sistemi u kojima sve postoji od prateih sadraja + medicnska, higijenskakontrola)

2)

Samostalni stanovi za stare osobe (stanovi prilagoeni boravku nekog ko ima smanjene

motorike sposobnosti, pojaane fizioloke potrebe. To su stanovi prlagoeni pristupu

invalidskim kolicima ili stanovi sa posebnim zvunim/svotlosnim instalacijama u odnosu o

kojem se stepenu invaliditeta govori)

3) Grupisani stanovi za stare osobe(neke vrste naselja u kome postoje stanovi gde su sposobni

ljudi grupisani i da pritom postoji mogunost patronane sestre koja ih povremeno obilazi+

neki pratei sadraj)

Kada govorimo o projektovanju prostora moramo razmotriti ta se moe dohvatiti iz invalidskih kolica,

ta mogu dohvatiti ljudi sa smanjenom sposobnou kao i sposobni ljudi:

Najvaniji je aspekt visine(h), jer u tim godinama se ne moe podii neto sa visoke police.

Krevetikod pokretnih i nepokretnih se potpuno razlikuju.

Postoje razne vrste invalidskih kolica(na elektrini, runi pogon...)

U svim sluajevima se obraa panja na postavljanje vratai pristup invalidskim kolicima.

Kada neko treba da budem primljen u staraki dom ide kod interniste, socialnog radnika i

psihologa, da bi se utvrdilo koliko je odsutna, pokretna, mentalno sposobna i koliko je na svoju

ruku.

Nekoga ko je iveo ceo ivot sam je nemogue smestiti u sobu sa jo nekim, a kamoli sa 5 osoba.

Njima se dodeljuju jednokrevetne i apartmani.

Kod drueljubivih ide suprotna pria.

Slede primeri sa objanjenjima.

Documents

Kolektivno Stanovanje – Hoteli, Studentski Domovi, Domovi Za Stare