Kongresni_turizam Rad 1

8/8/2019 Kongresni_turizam Rad 1

1/23

Uvodni deo

Na konferencijskom tritu u svetu , a posebno u Evropi , vlada izuzetna

konkurencija zbog velikog broja razliitih dogaanja i sve sadrajnije kongresneinfrastrukture. Nae pozicije u svetskim kongresnim organizacijama se obnavljaju iSrbija se sve aktivnije ukljuuje u organizaciju meunarodnih skupova . Zbogorganizovanja skupova van glavne turistike sezone i visoke vanpansionskepotronje , najvei deo turistikih prihoda u svetu pripada upravo ovom segmentuturistike ponude. Na nacionalnom ili meunarodnom nivou, to je i izuzetna korist zagrad ili dravu domaina, jer su poslovni gosti poznati kao veliki potroai . Osimdirektih trokova ( avio prevoz , hotel) , tu su i mnoge druge usluge ( transferi , taksiprevoz , prevodioci , tur. agencije , restorani, banketi , najam opreme...) . Premapredvianjima World Travel and Tourism Council -a , do 2013. godine ukupnapotronja na poslovnim putovanjima e narasti za 73,4 posto , a natprosean rast od170,6 posto oekuje se u Istonoj Evropi, pogotovo u Poljskoj i Maarskoj .

Sa poetkom organizovanog turizma ,pre sto godina , pojavila se i potreba zasastancima, konvencijama , izlobama , seminarima ... sve pod imenom kongresniturizam , dok se u dananje vreme koristi skraenica 1MICE( Meetings, Incentives,

Congresses and Exbitions) koja je u direktoj vezi sa poslovnim turizmom. U svetuse kongresni turizam povezuje sa tzv. podsticajnim,odnosno ''incentive'' putovanjimaRe je o specijalno osmiljenim aranmanima za poslovne klijente tokom njihovogboravka na poslovnom ili strunom skupu. Kratke turistike ture organizuju se zamale grupe i podrazumevaju najatraktivnije lokacije , doivljaje u duhu ekstremnihsportova i orginalne urke . Na organizatorima je da , osmiljavajui doivljaje ,nauodgovarajui nain i da promoviu turistike potencijale zemlje i lokalne specifinostiProsena godinja vrednost ''incentive'' putovanja na globalnom nivou iznosi ak 8,4milijardi dolara.

1 Mice Meetings , Incentives Congresses and ExbitionsMeeting professionals international (MPI) www.mpiweb.org

1


2/23

Rang lista susednih zemalja prema broju planiranih meunarodnih konferencijaza period od 2004-2015:

Turska 91Poljska 82Maarska 76Slovenija 41Hrvatska 35Rumunija 19Slovaka 14Srbija 13

Srbija zauzima 47. mesto na 2ICCA (International Congress and ConventionAssociation) listi , sa ueenjm od svega 2 posto na meunarodnomkonferencijskom tritu .

Potranja za novim kongresnim destinacijama i uslugama je stalno u porastu ipostaje sve zahtevnija u skladu sa globalizacijom i ukljuivanjem novih trita uinteresnu sferu velikih svetskih korporacija . Proiranja EU donosi novu ponudunovih destinacija , meu kojima je i naa zemlja. Srbija nudi svoje dve najboljepozicionirane kongresne destinacije : Beograd i Novi Sad , jer za sada imaju najveekongresne kapacitete i najlaki transfer . Ima jo dosta pogodnih mesta za razvoj

kongresnog turizma . Na svim destinacijama u Srbiji se grade novi, kvalitetni hotelisa idejom kongresnog turizma kao to su : Zlatibor, Kopaonik , Pali , VrnjakaBanja , Sokobanja...

I deo

SADANJA POZICIJA ZLATIBORA NA TURISTIKOM TRITU2 International Congress and Convention Association - ICCA - www.iccaworld.com

2


3/23

1. Ocena resursa za turizam Zlatibora1.1 Prirodni turistiki potencijali Zlatibora i njihovo korienje

Zlatibor je planina u jugozapadnoj Srbiji ,230km. udaljena od Beograda. Ovazatalasana visoravan nadmorske visine od oko 1000m, smetena je izmeu dvevelike prirodne celine ,Panonske nizije na severu i Jadranskog primorija na junojstrani, izloena je uticajima kopna i mora. Mestimino okruena visovima iuzvienjima koja ne prelaze 1500 metara , iroko je otvorena vazdunim masama izraznih pravaca koje u sebi nose razliite termike i druge osobine .

Prosena nadmorska visina zlatiborske visoravni je oko 1000 metara, to znaida posetilac , dolazei iz ravnice , znatno poboljava svoje zdravstveno stanje.

Izvanredno ist vazduh obogaen obiljem zelenila istie prirodni potencijal ovogpredela .

Prosena godinja temperatura na Zlatiboru je 7,2 stepena , ukazuje da zimenisu preterano otre i da su leta umereno topla . Prosena temperatura godinjihdoba ( zimi -2 stepana , prolee 6,4 stepena , leto 16 stepeni , jesen 8,4 ) sa malimkolebanjima ima svoj praktian zdravstveni znaaj . Poznato je da svi reaguju napromenu vremena , koja kod mnogih deluju kao stres i ima tetne posledice . Ovuinjenicu zapazio je uveni lekar Rimske imperije ( pre vie od 2000 god.)3 A.Celzusi istakao je u poznatoj reenici da je '' najgore vreme '' ono '' koje se esto menja '' .

Vlanost vazduha u toku godine ima blagotvoran bioklimatski efekat zbog svogmalog kolebanja ( leti 70% , zimi 82 % ) .Broj sunanih dana je preko 200, dokoblanih , odnosno maglovitih dana najvie ima u januaru i decembru a najmanje u

julu i avgustu .Kie su najee u letnim mesecima ali kratkotrajne i osveavajue zbog mirisa

zelenila posle njih . Snega najvie ima u januaru ( 26 dana ) , februaru ( 22 dana ) i udecembru ( 18 dana ) a kao pojava moe se javiti od oktobra do aprila . Prosenose zadrava oko 100 dana godinje .

3 SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI posebna izdanja , knjiga DCVIIOdeljenje drutvenih nauka , Geografska studija ; Beograd 1991

3


4/23

Boravkom na Zlatiboru , bez obzira na godinje doba , uz odreene aktivnostisigurno dolazi do blagotvornog dejstva na organizam . Isti efekat ova planina ima ileti i zimi .

Splet dinamikih snaga koji je doveo do stvaranja prirodnih turistiih potencijalaZlatibora je sloen i mnogostruk . Njega ine nekoliko grupa ili sistema tih snaga odkojih su najznaajniji koncentrisani u geolokom sastavu , morfolokoj strukturi ,nadmorskoj visini , klimi , hidrografiji , estetici predela i dr. Te kategorije prirodnihdinamikih snaga , okupljaju u sebi raznovrsne uticaje i inioce koji svi skupa , uskladnom jedinstvu , daju razliitim delovima zlatiborske visoravni veu ili manjuturistiku mo.

Nadmorska visina je bitan rekreativan i terapeutski inilac

Ona snano utie na promenu meterolokih elemenata: na svakih 100mpoveane nadmorske visine , temperatura se snizi za 0,5- 0,6 C. Savisinom sniava se vazduni pritisak a raste hemoglobin u krvi .

( posedilac iz panonskih krajeva ovde dobija jo najmanje tri miliona krvnih zrnaca )

Geoloki sastav Razliite stene ispoljavaju razliita biogenetska delovanja na iveorganizme. Magmatske stene emituju posebnu vrstu zraenja kojapovoljno deluje na bioloke procese .

Morfoloka struktura je od velike vanosti za stvaranje relaksirajueg raspoloenja ,psihofizike oputenosti . iroko otvoreni predeli, dalekih vizuraizraavaju oseaj smirenosti i psihofizike oputenosti . Zlatibor upravopredstavlja takav predeo .

Planinski vazduhSadri vie ozona nego u nizijama ( 0,9 -4,3 ) . Ozon povoljno utie nadisanje i ima i druge korisne terapeutske uinke . Vazduh na Zlatiboru je ustalnom kretanju izuzev nekih manjih njegovih delova u kojima onpovremeno due stacionira stvarajui temperaturne inverzije .

Insolacija

4


5/23

Broj sunanih sati u toku godine vaan je ne samo klimatogeni , nego iterapeutski inilac. To je jedan od najvanijih faktora lekovitosti planina.

umski pokriva uma , njena vrsta , gustina prostranstvo i nain kombinovanja irasporeda u prostoru moe znatno da doprinese bogatstvu pejzaneestetike i da uveliko povea rekreativne sposobnosti predela . Porednesumljive estetske uloge , ume obogauju vazduh kiseonikom ,visokovrednim ozonom , aromatinim i drugim korisnim materijalima .Retke ume na Zlatiboru ne zaklanjaju ultraljubiaste zrake kao to je tosluaj na Tari i mnogim drugim planinama . Zbog toga je fizioloko dejstvo

ultarljubiastih zrakova i njihov terapeucki uinak vei nego na planinamaobraslim gustom umom.

Ipak , nije dovoljno da jedan predeo raspolae tako vrednim prirodnimrekreativnim potencijalima da bi se njegovo povoljno dejstvo ispoljilo. ovek tadejstva moe i poveati , a jo ee jako umanjiti ili ak i neutralisati . Zbog toga semora posvetiti velika panja ouvanju tog prirodnog blaga , koje e dobijati sve veu

vrednost ukoliko se prostori pod zdravom ,izvornom prirodom suavaju , ukolikoaerozagaenost urbanih sredina raste i njihovo stanovnitvo se poveava . Izduvniautomobilski gasovi , nekontrolisana upotreba vetakih ubriva i pesticida ,neplanski raspored naselja ugrozie prirodne vrednosti Zlatibora ukoliko se protivtoga ne preduzmu odgovarajue mere.

Rastua zagaenost urbanih sredina stvara sve veu potrebu za neokrnjenomizvornom prirodom i njenim rekreativnim svojstvima . Zbog svojih velikih i raznolikihrekreativnih i terapeutskih svojstava i rastue zagaenosti ljudske ivotne sredineZlatibor dobija sve vei republiki znaaj . Ukoliko savremena civilizacija napreduje ,utoliko vrednosti Zlatibora rastu .Iz tog razloga treba smiljenim , planskim meramazatititi Zlatibor od svake vrste zagaenja i na najbolji nain iskoristiti njegoveprirodne lepote .

1.2. Saobraaj i putevi

5


6/23

Zlatibor se nalazi na jednoj od raskrsnica saobraaja zapadnog dela Srbije.Nalazi se u jugozapadnom delu Srbije , 230 km od Beograda , 350 km od Pritine,320 km udaljeno od Jadranskog mora. Udaljenost od aka iznosi 75 km,Kragujevca 130 km a od Kruevca 170 km , Nia 230 km, Novog Sada 300 km aSubotice 420 km.

eleznikom prugom irokog koloseka Zlatibor je povezan sa Vojvodinom :Uice - Kosjeric - Poega - Valjevo - Lajkovac - preko Beograda - ka Novom Sadu -Subotici. Dobra povezanost postoji i ka pravcu Crne Gore . Pruga Uice - Priboj -Bjelopolje -Kolain - Mojkovac - Podgorica je od izuzetnog znaaja za razvoj turizmazbog velikog broja turista koji svake godine poseuju Zlatibor pogotovo u zimskim

mesecima .Od velikog znaaja za destinaciju i povezanost sa drugim podruijima u regionu

je Ibarska magistrala koja od Zlatibora nastavlja ka Uicu - aku - GornjemMilanovcu - Ljigu - Stepojevcu pa sve do glavnog grada prestonice Beograda . KrozNovi Sad prolazi moderan Auto-put ( sa 4 trake + 2 zaustavne ) koji povezujeZlatibor preko Beograda - Batoine - Kragujevca - Kraljeva , sve do aka gde jemogue povezivanje sa Ibarskom magistraloma auto put se nastavlja u pravcu Nia.

Za Zlatibor je znaajno i to to su za automobilski saobraaj osposobljeni ilokalni turistiki pravci koji se upotrebljavaju za razgledanje i obilazak kulturno-istorijskih sadraja ovog regiona . Svakodnevni izleti i veliki broj turista koji suzainteresovani za obilazak Sirogojna , Roanstva , Mokre gore , arganske osmice ,Meavnika ( Drven grada ), Tare , Bajne bate sigurni su pokazatelj da Zlatibor imadobru povezanost i sigurne puteve .

Autobuska stanica je izgraena u centru Zlatibora gde svakodnevno pristiuautobusi iz razliitih regiona i krajeva Srbije .

Na Zlatiboru postoji i mogunost razvojavazdunog saobraaja , a aerodromPonikve u neposrednoj blizini Zlatibora i Uica je trenutno u rekonstrukciji .

6


7/23

U toku je obnova saobraajnih infrastrukturnih objekata , posebno u oblasti putneprivrede, gde je u poslednje dve godine izvrena znaajna rekonstrukcija veinemagistralnih , regionalnih i lokalnih puteva . Izgradnjom mostova i obnovommagistralnog puta ka Kokinom brodu i Novoj Varoi znatno se skrauje put kaCrnogorskom primoriju. U bliskoj budunosti oekuje se i izgradnjaAuto - putaHorgo - Poega koji e se ravati ka Zlatiboru i ka Ivanici. Zavretkom ovoga putaZlatibor bi znatno poboljao svoji strateki i turistiki poloaj na karti Evrope.

1.3 Smetajni kapaciteti i kapaciteti za ishranu

Zlatibor nesumljivo spada u sam vrh planinskog turizma u Srbiji . Svojom

raznovrsnom ponudom hotela, privatnih motela , kua za odmor i privatnihapartmana svakom potencijalnom gostu moe pruiti adekvatan odmor i razonodu .

Nedaleko od jezera , u prijatnom ambjentu borove ume , smeten je komplekshotela ''Palisad'' sa 750 leaja u jednokrevetnim , dvokrevetnim i trokrevetnimsobama i 64 luksuzna apartmana. Hotel ine tri celine Ai B krilo i Depadans. U svomsastavu hotel sadri : aperitiv bar , Tv salu, Restoran , poslastiarnicu , Dancing bar salu za bilijar i stoni tenis. U kompleksu hotela '' Palisad'' nalazi se kongresni centar ''Srbija '' (500 mesta ) , sa restoranom , poslastiarnicom, i bioskopskom salom kojaprua uslove za odravanje seminara i simpozijuma , kao i restoran Zlatni bor ucentru Zlatibora i restoran '' Koliba '' na skijalitu .

Hotel koji bi smo izdvojili iz ponude Zlatibora sa strane zdravstvenog turizma jeInstitut za titastu lezdu i metabolizam '' igota '' . Institut se bavi prevencijom ,leenjem i rehabilitacijom oboljenja titaste lezde , prevencijom i leenjem bolestimetabolizma , posebno gojaznosti . Svojim gostima nudi strune preglede profesoraiz raznih oblasti medicine , preglede specijalista , ultrazvune terapije i popularnidijetetsko rekreativni program '' igota''. Prole godine Institut ''igota '' obogatio jesvoju ponudu Wellness i Fitness programom .

7


8/23

Hotel koji svojim renoviranim izgledom , dobrom gastronomijom i modernoopremljenom multifunkcionalnom salom za sastanke ( 220 mesta ) , doprinosirazvoju kogresnog turizma na Zlatiboru je hotel'' Mona''. Sala se pregrauje tako daprua mogunost dobijanja vie funkcionalnih celina , zvuno izolovanih . Ovakavraspored i multifunkcionalnost, ini ovaj prostor idealnim za kongrese, seminare,team building treninge, promocije, bankete i druga deavanja. Kategorija hotela je trizvezdice . U svom sadraju pored 78 soba nudi i restoran sa batom , aperitiv bar ,teretanu , salu za bilijar i stoni tenis .

Na Zlatibor u toku zimske sezone prema podacima 4Turistike organizacijeZlatibora u proseku poseti oko 40.000 turista . U postojee smetajne kapacitete

Zlatibora pored navede tri hotela ubrajaju se i : hotel ''Jugopetrol'' ,hotel '' Dunav '', hotel '' Olimp '' , hotel '' Zelenkada'' . Veliki broj turista se opredeljuje za privatnismetaj u namenski pravljenim vilama za odmor , i specijalizovanim objektima kaoto je apartmanski hotel '' Kamalj '' namenjen samo nepuaima .

Bogata trpeza , specijaliteti iz uikog i zlatiborskog kraja jedan su od razlogavelikog broja ljubitelja Zlatibora. Tradicionalnu narodnu kuhinju uvek je mogueiznova probati u mnogobrojnim restoranima domae kuhinje i nacionalnim kuama.

( Nacionalna kua M , restoran Knjeginja, restoran Park ,restoran Leskovac - leskovaki specijaliteti i rotilj ,restoran Vizantija - evropska kuhinja ...). Brojni kafii ,palainkare , poslastiarnice ,picerije, diskoteke, noni klubovi kao i bogata ponuda , prijatan ambijent dobralokacija uinili su da tokom poslednjih godina Zlatibor postane omiljemo mesto zaizlazak i provod turista .

Boravak u bilo kom objektu Turistikog centra Zlatibora je uvek svojevrstandoivljaj, spoj odmora i uivanja , ali i mogunost rekreativnog peaenja , jahanja,skijanja, klizanja, obilazaka slikovite okoline automobilom ili motornim sankama ,zaprenim kolima , ili saonicama zavisno od godinjeg doba netreba zanemariti .

4 www.zlatibor.co.yu www.zlatibor.com

8


9/23

U svoje slobodno vreme turisti u organizaciji lokalnih turistikih agencija moguobii kulturno istorijske sadraje Zlatibora i okoline . Pogledati divne predeleRibnice ,obii etno selo Sirogojno i Roanstvo , upoznati park prirode Mokru goru ,voziti se irom na arganskoj osmici,posetiti tradicionalnu prutijadu u Makatu ilimoda prisustvovati snimanju jednog od novih filmova Emira Kusturice naMeavniku - Drven grad .

Zlatibor u svojoj turistikoj ponudi ima i savremeno izgraenesportske objekte :sportsku halu za pripreme sportista ,odravanje raznih sportskih deavanja isveanosti, sajmova i ostalih manifestacija . Tokom godine organizovana su brojnatakmienja klubova, radnika , studenata. Pored hale postoji i nekoliko fudbalskih,

koarkakih ,odbojkakih terena , igralita za tenis , kao i zatvoreni i otvoreni bazeni.

9


10/23

2. Sadanji poloaj Zlatibora na turistikom tritu

serija od 1996god. do 2006 god.( broj turista , broj noenja karakteristini vidovi turizma)

2.1. Poreenje ukupnog broja gostiju u intervalu od 1994.do 2006.2.1. Poreenje ukupnog broja gostiju u intervalu od 1994.do 2006.

godina 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006.br.noenj

a 86385 111907 86835 86178 84067 94633 85432 88091

godina 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006.br.gostiju 23005 21760 20841 23322 23406 18381 23347 21000 22108 23089 27867 23243 2778

10

0

5000

10000

15000

20000

25000

30000

1994. 1996. 1998. 2000. 2002. 2004. 2006.

br.gostiju od '94. do '06.god .

0

20000

40000

60000

80000

100000

120000

1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006.

br.noenja ob '94. do '06.god.


11/23

2.2 Karakteristini vidovi turizma 2006.god2.2 Karakteristini vidovi turizma 2006.god domai strani ukupno kongresni ekskurzije sportski rekreativni individual januar 12969 954 13923 3690 450 850 334 9305 februar 4994 376 5370 100 0 0 0 5270mart 2716 134 2850 1676 0 0 0 1174 april 5068 1360 6428 1881 1423 0 156 2968maj 6054 511 6565 5551 97 0 0 917 jun 6867 441 7308 2605 4200 0 3451 1072 jul 7742 1447 9219 375 12 978 0 7854 avgust 9830 4918 13959 6136 48 16 86 7664 septembar 8244 483 8727 5967 52 0 0 2708oktobar 6990 485 7475 5572 1298 0 0 605 novembar 2973 219 3192 2672 19 0 266 235 decembar 2726 349 3075 520 0 0 224 2331

serija 2005 godinaserija 2005 godina

11

100 375 235520

5551

3690

1676

1881

55725967

2672

6136

2605

52

1298 48

97 4 5 0

1423 4200

12 19

978

16

8 5 0

2 2

266

3451

334 86 1 5

2331

1072

9305

5270

1174

2968

917

2708

605

76647854

0 1000

2000 3000

4000 5000

6000 7000

8000 9000

10000

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

kongresni ekskurzije sportski rekreativni individual

370 0

8805

89

4712

980

3017 633

5621

1967

873

3330

710 140

440775

943 6196

836

204784 170

308

5677

218374

11071

6847

1792789

14111676

6699 6682

1603965 15082186

0

2000

4000

6000

8000

0000

2000

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

kongresni ekskurzije sportski rekreativni individual


12/23

55Prosean broja danadana boravka gota na Zlatiborugodina 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006.br.dana 4.79 4.66 5.07 4.26 4.46 4.69 4.79 4.13 3.89 3.64 3.39 3.67 3.17

Iz navedenih grafikona moemo uoiti sledee injenice :

5

Izvor informacija : marketin sluba i sluba prodaje hotela '' Palisad'' na Zlatiboru

godina 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006prosek 22467 21542 21859 21891 21648 21585 23482 23461 24818

12

br.dana boravka gosta

3.17

5.07

4.26

4.79 4.69

4.13

3.39

3.643.89 3.67

4.66

4.79

, S ` $ 1X e ( 6] j

Trend kretanja broja gostiju, izraen kroz petogodinji pokretni prosek u intervalu od '94.do'06.

21585

23461

24818

21542

21859 21891

21648

23482

22467

A A

A

A

A

p A

U A

9 A

Q t 4 Ad q # 0S `

x3


13/23

Ukupan broj noenja od 2000. godine do 2006 . se poveao.Tendencijarasta je vidljiva . Ukupna popunjenost smetajnih kapaciteta ima pozitivanrast.( 2000 god. i 2004 god. su najbolji primer)

Veliki priliv inostranih i domaih gostiju u periodu meseca januara ,juna,jula , avgusta i septembra .

Najzastupljeniji vid turizma je individualni u mesecima sezone , dok umesecima vansezone to mesto zauzima kongresni turizam .

Primetni rast i rasprostranjenost sportskog i rekreativnog vida turizma umesecima letnje i zimske sezone .

Poveano interesovanje za organizovane ekskurzije u mesecu aprilu ioktobru .

Prosean broj dana boravka gost u hotelu je smanjen sa 5 dana na 3dana .

Trend kretanja broja gostiju se poveava . Od 1996god. do 2005 god.poveao se za priblino 10%. Tendencija rasta se nastavlja .

II deo

13

'05.god '06.god

85432

88091

0

10000

20000

30000

40000

50000

60000

70000

80000

90000

godina br.noenja

br.ostvarenih noenja '05. i '06.godina


14/23

KONGRESNI TURIZAM KAO SPECIFINI OBLIK POZICIONIRANJAZLATIBORA NA TURISTIKOM TRITU

3. Resursi za razvoj kongresnog turizma

Kongresni turizam ,kao deo turistike ponude , planinu Zlatibor je doveo namesto najjaih planinskih centara u Srbiji . Postoje sadraji za odmor i rekreacijutokom cele godine , a takoe su uspeno organizovane nacionalne i regionalnekonferencije . Kongresni turizam je poznat u svetu kao poslovni turizam , apodrazumeva i organizovanje svih vrsta poslovnih skupova uz odgovarajui smetajsa prateom opremom , obezbeivanje svih neophodnih uslova za odravanje

poslovnih skupova uz prijatan komfor i smetaj na odabranoj destinaciji . Zlatibor nudi dobre ugostiteljske aranmane za odravanje skupova na bazi pansiona . Sa jedinstvenim mogunostima za razgledanje okoline i prelepe prirodne atrakcije ,Zlatibor predstavlja jednu od najboljih mogunosti oragnizovanih obilazaka okolineza uesnike meunarodnih kongresa pre i posle samog sastanka .

Popunjenost smetajnih kapaciteta za vreme odravanja velikih kongresa kaoto su Savetovanje zdravstvenih radnika ili Tradicionalni susret raunovoa , je naizuzetnom nivou . Dostie popunjenost od 80 do 90% na celom Zlatiboru .Kongresni turizam je jako zastupljen i razvijen tokom cele godine izuzimajuizimsku i letnju sezonu i predstavlja jedan od najznaajnijih stavki razvoja turizma uovoj regiji . U van sezoni koja je na Zlatiboru ak 5 do 6 meseci kongresnemanifestacije su bitan i siguran finansijski prihod hotela .

Najbolji prestavnik kongresnog turizma sada a sa tendencijom da zadri tomesto na Zlatiboru je hotel ''Palisad''. Dobra organizacija i uslovi uinili su da''Palisad'' postane tradicionalni domain kongresa , konferencija , simpozijuma ,

seminara , poslovnih i strunih sastanaka iz irokog spektra razliitih oblasti :zdravstva , raunovodstva , revizije , prava , veterine , agronomije , zatite bilja ,bankarstva , energetike ... . Veina ovih skupova oragnizuje se uzastopno svakegodine , ve vie od tri decenije .

14


15/23

4 . Ostvareni rezultati

Najvei kongres koji broji i preko 1000 uesnika je Savetovanje agronoma ,traje 6 dana i odrava se krajem januara . Savetovanje koji se odrava ak dva putau toku godine u prolee i jesen je kongres raunovoa i revizora Republike Srbije ,traje 5 dana i sa oko 600 uesnika . Meseci maj i oktobar rezervisani su zaSimpozijum zdravstvenih radnika Srbije koji se ve tradicionalno organizuje u hotelu''Palisad ''. Poseban dogaaj u 2006 godini bio je gostovanje Unije studenatamedicine iz celog sveta '' JUMSIC''. Kongres je trajao 10 dana a Zlatibor je videloak 1300 studenata medicine iz celog sveta . U isto vreme Vlada Republike Srbijeorganizovala je meunarodni studentski filmski kamp ''Interakcija'' 2006. Etno sajam

pod nazivom '' Tradicijom ka budunosti '' oragnizuje se ve par godina unazad i nanajbolji nain prikazuje srpsku kulturu i obiaje iz zlatiborskog kraja .

Pored navedenih savetovanja, seminara i kongresa Zlatibor je domain jonekih deavanja :

o Tradicionalni susreti advokata / januar , februar o Lovako udruenje Srbije - Lovaka hajka /februar

o Savetovanje drvopreraivaa /marto Savetovanje energetiara /mart,april , majo Seminar pulmologa /aprilo Sabor geodeta Srbije /majo Savetovanje udruenja banaka Srbije /prolee i jeseno Sportske igre grafikih radnika /septembar , oktobar o Sportske igre putara Srbije /jun

o Savetoranje radiologa /juno Savetovanje o organizaciji vozaa Srbije /jeseno Savetovanje lekara opte prakse /septembar , oktobar o Savetovanje o zatiti bilja / novembar o Izloba ponuaa u ugostiteljstvu - HORES / decembar

15


16/23

Hoteli obezbeuju smeaj i ishranu uesnika skupova , dok su za organizaciju itehniku opremu zadueni posebno izgraeni kongesni centri . Na Zlatiboru postojisamo jedna kongresna dvorana '' Srbija '' . Raspolae sa prostorom kapaciteta od650 mesta sa odgovarajuom audio i video tehnikom , galerijom kongresne dvoranei malom salom od 100 mesta . U sklopu hotela ''Palisad'' postoji nekoliko sala zasastanke : banket sala sa 300 mesta , mala i TV sala sa po 70 mesta , biznis deonamenjen prezentacijama manjih grupa do 40 osoba , beli salon sa 20 mesta zaprimanje stranih delegacija i VIP gostiju .

Poslednjih godina primetna je nova vrsta edukativnih sastanaka manjihgrupa od 30 do 50 osoba, organizovana radi usaglaavanja standarda sa

standardima EU usavravanja zaposlenih , sticanja novih znanja i prezentacija novihtehnologija u svim sektorima . Popularni '' Treninzi '' oranizuju se po principuradnog okruglog stola , odravaju se vikendom vie puta u toku godine .

Organizacija kongresa i drugih krupnih poslovnih manifestacija je postalasastavni deo rada velikog broja kompanija i zato je trite kongresnih usluga vrloperspektivno . Kongresni turizam odlikuje kratak boravak gostiju u hotelu 1-2 noi ,a ovaj nedostatak se kompenzuje velikim prilivom gostiju koji popunjavaju hotel uvansezonskim mesecima . Iz tog razloga rezervaciju hotela obavezno je izvritinekoliko meseci unapred . Uesnici kongresa uglavnom uzimaju jednokrevetnesobe. Na tritu kongresnih usluga nema standardnih popusta . Njihova visina zavisipre svega od budeta svake pojedinane manifestacije . Stalni gosti mogu daraunaju na manje popuste i odereene dodatne besplatne usluge koje se odreujuza svaki pojedinani sluaj ( besplatni najam prostora za sastanke ) . Mnogekompanije u dogovoru sa rukovodstvom hotela svoje trokove izmiruju ukompenzaciji .

16


17/23

5. Znaaj kongersnih aktivnosti

-nove tendencije-

elja vlasnika hotela da svi uesnici njihovih skupova rade , stanuju i hrane sepod istim krovom , dovela je do pojave tzv. 6kongresnih hotela koji predstavljajuspoj profesionalnih kongresnih centara i hotela za poslovnu klijentelu . Ovakvimpotezom mogu se znatno uveati prihodi hotela a lako obezbediti ceo kompleksusluga neophodnih za odravanje razliitih skupova . Kongresni hoteli su se pojaviliu mnogim gradovima irom sveta ali i u poznatim letovalitima , jer omoguavajupopunjavanje kapaciteta van turistike sezone . Takvi hoteli su kategorije 4* ili u

letovalitima 5*. U svetu raste broj skupova i njihovih uesnika pa je u porastu broj ikvalitetnih kongresnih destinacija . Novi hoteli predstavljaju prave konglomerate kojiobuhvataju kongresni centar , hotel , restorane i barove , sportsko-rekreativnekomplekse , kazina ...

Postizanje uspeha u ovoj sferi je nemogue bez profesionalizacije i stalnogusavravanja znanja i umea . Kongresni hoteli u svetu se takmie u uvoenjuvrhunskih tehnolokih inovacija da bi uesnicima kongresa pruili sve potrebneinformacije . Gostima je na raspolaganju najnovija , u celini digitalizovana tehnologija, koja objedinjuje telekomunikacije , raunarske sisteme i multimedijalne sadraje .

Sale za odravanje skupova su opremljene , viestrukim deljivim plazmaekranima , koji primaju signale sa svih kontinenata , ali ih i emituju , pa takoistovremeno prezentiraju ogroman broj raznih informacija . Uesnici kongresa napodeljenim delovima ekrana mogu da postavljaju grafikone i tabele sa tekuegpredavanja i da , preko video - mostova istovremeno primaju informacije iz drugogdela sveta . Uvoenje video-konferencije, beinog interneta , i drugih softvera uhotele , pruaju mnoge pogodnosti uesnicima kongresa . Oni vie nemoraju dabudu prisutni u sali , ve mogu sa bilo kog drugog mesta u hotelu ili oko hotela daprate ta se deava tokom kongresa . Sve sobe , holovi , liftovi i druge prostorije

6 Magazin '' Ekonomist '' - elektronsko izdanje www.ekonomist.co.yu

17


18/23

umreene su i meusobno i sa salama tako da gosti imaju lokalnu i globalnu internetmreu .

Postoje i razne mogunosti za podelu velikih sala mobilnim pregradama na vie

manjih sala .Uz sale su izgraene kabine za simultano prevoenje tako da jesvakom uesniku kongresa omogueno praenje programa na maternjem jeziku .Tokom trajanja kongresa gosti u sali dobijaju olovke , sveske i drugi potrebnimaterijal ,kao i slatkie i besplatnu mineralnu vodu .

Biznis centri ( kojih ima obino vie u sklopu hotela ) mogu da opslue velikibroj poslovnih ljudi a pruaju najvii nivo poslovnih usluga . Uz klasine projektore ,fotokopir i faks aparate , gostima su na raspolaganju personalni raunar i lap top

raunar, sa celokupnom prateom opremom koja omoguava skeniranje i brzoslanje dokumenata faksom ili elektronskom potom . Omogueno je gledanje videomaterijala sa kongresa i presluavanje audio snimaka . Biznis centri nude uslugesimultanih prevodioca i poslovnih sekretara .

Sobe kongresnih hotela su luksuzno ureene . Dnevna soba apartmana jepodeljena na specijalne zone , za odmor i za rad . Elektronika je zastupljena u svimsobama (digitalno otvaranje vrata i paljenje svetla ). Sobe su opremljeneinteraktivnom satelitskom televizijom , beinim internetom , kablovskom televizijomi radio sistemom. Tu su i telefaks aparat , printer , skener i lini sef . Omogueni sutelefonsko - video pozivi i video konferencija a ceo sistem je povezan sa hotelskiminformacionim sistemom . Sve sobe su klimatizovane . Mini barovi su dobrosnadbeveni raznim vrstama pia i hladnim zakuskama . Povezani su sakompijuterizovanim sistemom za izdavanje rauna , tako da gost uvek moe daprekontrolie ta mu je naplaeno . U sobama goste oekuju mnogobrojni pokloni :korpe sa suvenirima , svee cvee , posude sa voem ... . Na raspolaganju im je

veliki broj video igara , videoteka , kao i detaljan vodi sa svim vanim informacijamao dogaajima u mestu odravanja kongresa i iroj okolini .

Velika panja se poklanja sportskim aktivnostima i raznovrsnoj rekreaciji . Uokviru hotela su fitnes centri kao i sportske dvorane sa trenaerima poslednjegeneracije i kabinama za masau , u kojima se pruaju usluge besplatne masae za

18


19/23

goste . Gostima su na raspolaganju otvoreni i zatvoreni bazeni , saune , solarijumi ,turska kupatila , tereni za tenis,golf i mnoge druge vrste sportova . Neki hoteli imajuu sastavu i kazino koji gostima prua dodatnu vrstu zabave .

U okviru kongresni hotela su i restorani sa razliitim vrstama kuhinja , kao ivinski podrumi sa velikim izborom vina. Tokom svih 24 asa slue se hrana i pie poelji . Gostima su na raspolaganju usluge pranja , peglanja , hemijskog ienjaodee . Tu su frizerski i kozmetiarski saloni i butici . Na recepciji hotela mogu senabaviti ulaznice za pozorita , koncerte i druge kuturne dogaaje , a vri se irezervacija avio - karata . Hoteli esto obezbeuju besplatne telefonske pozive uveliki broj drava irom sveta . Mnogi nude besplatan prevoz do aerodroma .

U cilju privlaenja gostiju stalno se pojavljuju nove ponude .

6. Organizacija kongesa

Priprema kongresa traje dosta dugo u zavisnosti da li se on organizuje jedanputgodinje ili svake druge tree godine . To je mukotrpan rad sa puno ulaganja ,podloan riziku , koji zahteva dobro obuene i utrenirane kadrove .

Koraci ka organizovanju kongresa :1. predstavnik kompanije koja eli da organizuje savetovanje / kongres i

kontaktira nekoliko hotela za koje misli da mogu da ispune zahteve popitanju smetaja , ishrane i tehnike opremljenosti dvorana i sala .

2. na osnovu broja gostiju i dana hoteli sainjavaju ponude i odobravajupopuste ili agencijske provizije .

3. kompanija odabira hotel sa kojim e imati poslovnu saradnju i dogovarase o visini kotizacije ili lanarine za tu manifestaciju .

4. hotel iznosi predloge o organizaciji koktela , zabavnog programa ,nagradnih igara i vankongresnih aktivnosti .

5. rukovodstvo kompanije obavetava zaposlene o definitivnoj odluci idestinaciji gde e se odravati kongres .

6. menadment hotela i prestavnici kompanije potpisuju ugovor gde jetano utvren vid i rokovi plaanja , kao i obaveze obeju strana.

19


20/23

III deo

PREDLOG MERA ZA ADEKVATNO POZICIONIRANJE ZLATIBORANA TURISTIKOM TRITU SA

STANOVITA KONGRESNIH AKTIVNOSTI-zakljuak-

injenica da Zlatibor raspolae i hotelima i konferencijskim prostorom nijesama po sebi dovoljna da privue klijente za konferencije , bez obzira na sveukupnu ponudu . Za uspeh na meunarodnom konferencijskom tritu potrebna je ivrhunska organizacija i kadrovi , kao i puno mate i sposobnosti u

organizovanju boravka delegata izvan slubenog programa .Zlatibor ima potencijala za razvoj kongresnog turizma ali izuzev jednog

konresnog centra ''Srbija'' nepostoji nita drugo . Smatram da izgradnja jednogmodernog kongreskog centra bi bila neophodna . Neracionalno je da hoteliotvaraju svoje kongresne slube ili da investiraju u najsavremeniju tehniku opremu ,

jer skoro svake godine niu nova , savremenija reenja za koja je potrebna dodatnainvesticija i usavravanje kadrova. Daleko je racionalnije uloiti u jedan moderannovo izgraeni prestini prostor sa press centrom , koji bi omoguavaovisokoprofesionalno organizovanje razliitih strunih skupova , kongresa ,konferencija i slinih dogaanja . Takva investicija bi poslovnim ljudima obezbedilada na jednom mestu dobiju usluge na nivou evropskih kongresnih centara po pitanjuaudio video i svih drugih usluga potrebnih za kvalitetno odravanje skupova iprezentacija . Slini poslovnim potezom Novi Sad je znatno poboljao svoje mestou organizaciji meunarodnih i domaih kongresa izgradnjom Master kongresnogcentra pri Novosadskom sajmu .

Jedna od mera za poboljanje Zlatibora kao destinacije na tritu kongresnihaktivnosti je otvaranje lokalnog kongresnog biroa , koji bi doprineo boljojkoordinaciji i promociji aktivnosti vezanih za kongrese na domaem i inostarnomtritu . Nijedan hotel na Zlatiboru za sada nije lan poznatog lanca hotela a ukatalozima svetski poznatih touroperatora Zlatibor nepostoji . Pored loeg imida koji

20


21/23

vlada u svetu o naoj zemlji u globalu za relativno slab uinak na meunarodnomtritu kongresnih usluga kriva je i najezda amatera . Problem je to to nemadovoljno strunih kadrova koji bi vodili organizaciju, "pa se veliki broj skupovaodrava na amaterskom nivou", a posledica su nezadovoljni uesnici. Strukturakadrova koji se bave turizmom na Zlatiboru izgledala bi ovako : nia struna sprema, starosna struktura u proseku od 30 do 40 godina , bez znanja stranog jezika i sa

jako slabim znanjem informacionih tehnologija . Upotreba interneta je zastupljena porecepcijama veih hotela, a elektronski booking je prisutan mada nije zaiveo . Kadase svemu tome doda loa rasveta i mnogobrojne pritube na javnu istou i higijenu, vidi se da je Zlatiboru potrebna hitna pomo .Mnogo bojli rezultati u oblastiposlovanja hotela a i privatnog smetaja kao i vei profit usledi bi posle strune

edukacije i kadrovske osposobljenosti u oblastima u kojima se bave .U sklopu kongresnog biroa trebalo bi izdvojiti jedan deo za kao servisni

prevodilaki centar i centar za turistiku promociju regiona stranim turistima .To bi pomoglo prezentaciji celokupne srpske privrede i turizma , kulture i obiaja.Samim tim ponuda za uesnike kongresa van oficijalnog dela programa bila biznatno bogatija . Za hotele , oraganizacije i specijalizovane agencije koje ele da sebave organizacijom kongresa primeuje se nedostatak zakonske regulative ikontrole kako na Zlatiboru tako i u dravi. U to skorije vreme trebalo bi uvestiodgovarajuu ''Licencu'' kao to to ve postoji kada su u pitanju turistikeagencije.Dobijanjem licence znailo bi da organizacija ispunjava sve standarde utehnolokom , materijalnom , edukativnom i strunom smislu za organizacijukongesnih dogaaja .Dravni interes je da stimulie ovu delatnost, ali stvaranjemuslova za zdravu trinu konkurenciju, u kojoj bi i profesionalne kue morale dapodignu sopstveni nivo usluga ukoliko bi htele da opstanu. Ovakvim gestom tritese proiava od amaterizma .

Jedna od prednosti Zlatibora je poetna konkurentnost koja se ogleda uinjenici da se za kotizaciju od 400 evra po uesniku, ovde moe organizovatiluksuzan kongres, za koji bi u svetu kotizacija iznosila najmanje 1000 evra. Ovakvuprednost morali bi iskoristiti u pozicioniranju na svetsko trite kongresnih aktivnosti .

21


22/23

Ipak kada se svi parametri uzmu u obzir zakljuuje se da uspenoorganizovan skup najvea je promocija Zlatibora a i nae zemlje i korak kanajprofitabilnijim skupovima.

Kako bi trebalo ...Da bi smo znali kako da radimo i na koga da se ugledamo evo nekih

parametara koja je objavila7 Internacionalna asocijacija za konresne aktivnosti (ICCA). Prema statistici austrijska prestonica Be , prestavlja omiljeni kongresni grad nasvetu. Ovaj grad godinje poseti oko 4,58 miliona gostiju od kojih 10% ine poslovniljudi . Najkvalitetniju ponudu kongresnog centra ima centar 8 '' Hafburg' ' i ak 75 %svih kongresa koji se odravaju u Austriji organizuje se upravu u Beu .

Kao profil9poslovnog gosta naveli su sledee : Prosean poslovni gost imaizmeu 25 i 55 godina , preteno je mukog pola i dolazi iz urbane sredine . Premaistraivanju 63% ovakvih gostju zarauje vie od 100 hiljada dolara godinje . Izvanmesta stalnog boravka ostvarili su , u proseku , 73 noenja , pri emu je 41 %rezervacija uraeno preko interneta . Tokom poslovnih putovanja , 50% klijenataodseda u hotelima vie i visoke klase , a 61% se radije odluuje za poznati lanachotela . Samo 2% eli da boravi u nezavisnim ili porodinim hotelima .10Glavni motivodsedanja u hotelu su : uestvovanje u poslovnom skupu , kvalitetan Spa centar ioseaj sigurnosti .

Uzevi u obzir sve navedene injenice , donosi se zakljuak da za Zlatibor imamesta na karti evropskih kongresnih manifestacija , zahvaljujui svojim prirodnimresursima , neprevazienom vazduhu ali uz veliki rad , ulaganja u modernizaciju svihsadraja vezanih za turizam Zlatibor moe da postane jedan od vodeih kongresnihdestinacija u Srbiji . Tim pre to ima mogunost da koristi tua iskustva i da ovogaputa prui sebi priliku da bude nepogreiv makar kada je kongresni turizam upitanju.

7 International Congress and Convention Association ( ICCA) www.iccaworld.com8 International Association of Convention and Visitor Bureaus ( IACVB ) www. iacvb.org9 European Federation of Conference Towns ( EFCT ) www. efct.com10 International Association of Professional Congres Organisers ( IAPCO) www.iapco.org

22


23/23

Reference:

.

* Specijalno se zahvaljujem na saradnji hotelu '' Palisad'' , i svim slubama koje suizale u susret , dale potrebne informacije , pomogle svojim iskustvom u oblastikongresnog turizma i samim tim posredno uestvovale u izradi ovog rada.

1.SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI

posebna izdanja , knjiga DCVIIOdeljenje drutvenih nauka , Geografska studija

Beograd 1991

2. Meeting professionals international (MPI) www.mpiweb.org3. International Congress and Convention Association ( ICCA) www.iccaworld.com4. International Association of Convention and Visitor Bureaus (IACVB ) www. iacvb.org

5. European Federation of Conference Towns ( EFCT ) www. efct.com6. International Association of Professional Congres Organisers www.iapco.org7. Magazin '' Ekonomist '' - elektronsko izdanje www.ekonomist.co.yu8. Turistika organizacija Zlatibora www.zlatibor.co.yu9. Sajt promocije planine Zlatibor www.zlatibor.com

10. Magazin za ugostiteljstvo i turizam '' Turistiki Svet ''i '' Art Gastro'' www.touristworld.com

Documents

Kongresni_turizam Rad 1