Прве зачетке садашње контроле плодности земљишта налазимо у напорима

првих послератних дана да се у истраживачки рад научних установа уведу за оно

време савремене хемијске методе за одређивање биљних асимилатива (лактатна,

пламенфотометријска, кобалт-нитратна метода за одређивање К2О).

Први покушај увођења хемијске анализе земљишта, ради оцењивања њихове

плодности и ђубрења у широку пољопривредну праксу, датира из 50-тих година.

Овим испитивањима нису обухваћене све површине на друштвеном сектору, док је

на приватним парцелама контрола плодности земљишта обављена на занемарљиво

малом делу површина.

''Морганове'' теренске лабораторије, које су се израђивале у нашој земљи

(''Зорка-Шабац'') релативно скромних могућности и недовољно усавршене. Њихов

значај огледао се у пропагирању потребе испитиваних земљишта у сврху

одређивања ђубрења и примене вештачких ђубрива.

Систематско проучавање земљишта са циљем рационалне примене ђубрива на

подручју Србије, без покрајина, у периоду од 60 до 90-тих година углавном се

спроводило на већем броју друштвених имања. Испитиване површине нису

износиле више од 5% од укупно обрадивих површина Србије). Код једног броја

већих агрокомбината (ПКБ, Ћуприја, Пожаревац, Зајечар, Шабац) ова испитивања

су за ово време поновљена у 2-5 наврата.

Спровођење контроле плодности земљишта обављале су научно-стручне

службе: Института за земљиште, ПКБ ''Агроекономика'', Пољопривредног

факултета, Института за пољопривредно технолошка истраживања из Зајечара,

заводи за пољопривреду (Шабац, Лозница, Ваљево, Лесковац, Смедерево,

Пожаревац, Неготин).

Првих година по увођењу систематске контроле плодности земљишта (1968-

1973) извођени су калибрациони пољски огледи са ђубрењем, на свим друштвеним

газдинствима, која су била укључена у овај систем. Због недовољно средстава

огледи овог типа су прекинути, осим у два случаја (огледи Института за земљиште

у Младеновцу и Шапцу).

Систем контроле плодности земљишта са научног аспекта заснован је 1980.

године, међутим његова законска примена почела је тек 1985. године. Дефинисање

научне основе и организације система контроле плодности земљишта и поделе

послова међу учесницима у реализацији и функционисању система у периоду

1980/90.године, доводи до значајног пораста броја анализираних узорака, односно

хектара производних површина (Манојловић, 1989).

Једна од мера, која ће имати огроман економски значај у подизању нивоа

пољопривредне производње и заштити пољопривредног земљишта, тиче се

доношења Закона о пољопривредном земљишту (Сл. гласник Републике Србије бр.

49 од 21. јула 1992). Овим законом утврђена су следећа начела о обавези корисника

земљишта:

'' У циљу заштите и очувања хемијских и биолошких својстава

пољопривредног земљишта и обезбеђења правилне употребе вештачких ђубрива,

обавезна је систематска контрола плодности земљишта од I до V катастарске класе

на следеће елементе : рН, хумус, укупан минерални азот, Р2О5, К2О, СаСО3.

Испитивање земљишта се врши сваке пете године.

Предузеће, односно друга организација која врши контролу плодности

земљишта, обавезна је да, уз извештај о резултатима испитивања, даје препоруку за

употребу појединих врста вештачких ђубрива за основне ратарске и воћарско-

винкоградарске културе и мере побољшања хемијских и биолошких својстава

земљишта''.

Испитивање плодности земљишта и утврђивање квалитета минералних

ђубрива врши се под условима на начин и по методама утврђеним посебним

прописом који доноси Министарство.

Минерална ђубрива у производњи и промету морају испуњавати услове и

норме квалитета и у погледу паковања и декларисања утврђене посебним

прописима.

Испитивање пољопривредног земљишта и воде за наводњавање, у циљу

утврђивања количина опасних и штетних материја у истим, врши се по програму

који доноси Влада Републике Србије. С тим у вези надлежна је организација коју

овласти Министарство. Овлашћена организација обавештава Министарство о

резултатима испитивања. Министраство може да забрани, тј. ограничи производњу

пољопривредних култура и употребу воде за наводњавање ако резултати анализе то

захтевају.

..................................................

Поред основних параметара плодности, у земљишту се могу анализирати и

садржаји других елемената, као што су Cа, Мg, Fе, Мn, Cu, Zn, B, S.