Zastita Voda i Zemljista Seminarski

7/29/2019 Zastita Voda i Zemljista Seminarski

1/22

Tijana TarbukZagadjivanje voda i zemljita

UVOD

Znaaj vode za ljude, za sav ivi svet, za ekosisteme, za planetu kao celinu, veoma

je veliki I mnogostruk poev od toga da je voda uslov ivota pa do mnogih drugih

funkcija.Prema tome voda je: osnov ivota I medijum odakle je ivot poteko, neophodna

namirnica za kompletnu biocenozu ukljuujuci I oveka, izvor hrane i neophodnih

minerala, predmet rada I sredstvo za rad, sredina za mnoge zive organizme, izvor

energetskih resursa, mesto rekreacije.Najvanije od svega je da je uslov zivota a prema

podacima Svetske zdravstvene organizacije, danas je vec kritina situacija sa rezervama

iste vode I to kako stajacih I tekucih tako I podzemnih koje se koriste kao voda za pie.Zemljiste ima veliki znacaj za zivi svet na zemlji, za opstanak coveka I razvoj

ljudske civilizacije.Izvor je energije, brojnih minerala, mikroelemenata I makroelemenata

neophodnih za nastanak, ravoj I odravanje svih ivih bia, kompletne biocenoze na

Zemlji.Osim svog biohemiskog I energetskog znaaja, zemljite svoji fizikim,

higijenskim, geografskim I topografskim osobinama(temperaturom, vlanou ,

zraenjem, faunom, florom)direktno utie na zdravlje oveka.Zemljite predstavlja

izvor vode I mineralnih materija za celu fitocenozu, a preko nje I za ostali ivi svet

ukljuujuci I oveka.

Zemljite I ista voda se sve vie smanjuje I degradira na razne naine a najvie

udelom oveka sa svim aktivnostima odnosno vetakim zagadjivanjem.

1


2/22


NACIN ZAGADJIVANJA VODE I ZEMLJISTA

Prema poreklu vode mogu da se podele na :

-povrinske

-podzemne

-atmosferske

Povrinske vode su reke, jezera, mora, potoci, bare, okeani. To je voda prirodnim

putem stvarana i odravana.Povrinske vode se obnavljaju padvinama ili iz izvora

podzemnih voda.

Podzemne vode su izvorita koja se nalaze ispod povrine zemlje i koje se

povremeno dopunjavaju atmosferskim padinama i povrinskim vodama koje prodiru u

vodonosne slojeve.Ove su vode prorodno iste i koriste se kao voda za pie.

Atmosferske vode su u obliku padavina : rose, snega, grada I kao takve dospevaju

na zemlju.

Najveu ulogu u zagadjvanju vode ima ovek sa svoji aktivnostima sto spada u

vestacko zagadjivanje.Iako voda prekriva zemljine povrsine, problem vode postaje sve

veci i opsti-medjunarodni.Vestake zagadjivace moemo podeliti u dve osnovne grupe:

a) koncentrisane zagadjivace (izvori zagadjenja)

b) rasute izvore zagadjivanja.

a) Koncentrisani zagadjivaci vode su obicno razni objekti u kojima se obavlja

neka delatnost i ljudska naselja.Ona su obicno locirana na obalama reka jezera ili

mora.Njih je lako uoiti i evidentirati.Najesce su to:I- urbana naselja

II- industriski objekti:hemijski bazne i preradjivacke, metalne i

metalopreradjivacke, za preradu ruda, prehrambene industrije, celuloze i papira, tekstilne

industrije, proizvodnje gradjevinskg materijala, proizvodnja deterdzenta

2


3/22


III- energetski objekti: termoelektrane, toplane, nuklaerne elektrane, prerada

nafte, prerada uglja, hidroenergetski objekti

IV- poljoprivredni objekti za tov stoke

V- deponije smetlita

b) u rasute izvore zagadjivanja spadaju: hemizacija tla (pesticidi I azotna

djubriva), deponije industrijskog otpada, deponije komunalnog smea, transport I

transportna sredstva, lokacije za eksplataciju ljunka I peska.

Otpadne vode su najece bezvredne materije koje su u obliku tenih,

suspendovanih I koloidnih rastvora odstranjenih iz naselja I industrijskih

objekata.moemo ih podelitii u tri osnvne grupe:1) otpadne vode iz ljudskih naselja koje potiu od ljudi I ivotinja

2) industrijske otpadne vode

3) atmosferske vode-dobijene spiranjem sa zemljita

Za higijenu najvie znaaja imaju oni slojevi zemljita koj direktno ili indirektno

utiu na zdravlje oveka .Gornji slojevi zemljita su vazni za poljoprivredu, za izgradnju

naselja, za postavljanje vodovodnih i kanalizacionih cevi.Zagadjeni povrinski slojevi

mogu biti izvor infekcije, infestacije i aero zagadjenja ako se sa povrine zemljita podie

praina ili se iz zagadjenog zemljita ire neprijatni mirisi.

Zagadjivanje zemljita se javlja kada se povrinski slojevi opterete velikim

koliinama otpadnih materija koje se ne mogu razgraditi pod normalnim uslovima

samopreiavanja.Sve veim razvojem gradova sa velikim brojem stanovnika,

povecanjem standarda i potronje, sve vecim razvojem industrije, saobraaja i intenzivne

poljoprovrede, doslo je do prekomernog zagadjivanja zivotne sredinne a i

zemljista.Prekomerno zagadjivanje zemljita organskim i neorganskkim jedinjenjima

dovelo je do poremeaja u eko sistemu, odnosno do poremecaja normalnih procesa u

zemljitu i njegve degradacije.

Organske materije koje zagadjuju zemljite su fekalije, otpaci od hrane, otpaci iz

prehrambene industrije, industrije drveta i celuloze, nafta i njeni derivati, ulja i maziva..

3


4/22


Neorganske materije zagadjuju povrinske redje dubinske slojeve zemljita.

Posledica je nepoviljna dispozicija otpadnih materija iz domainstva industrije

rudarstva.To moze biti usled razlivanja zagadjenih otpadnih voda, odlaganjem cvrstog

smea(otpaci koji sadre hemijska jedinjenja manje il vee rastvorljivosti, ambalaa sa

ostatcima sadraja, baterije, metali i nemetali iz proizvodnje, ljaka iz termoelektrana...)

Svi neorganski elementi ili jedinjenja menjaju sastav zemljita i kad zagadjenje

dostigne izvesnu granicu dolazi do tetnog efekta na ivotnu sredinu.

ZAGADJIVANJE VODE

KOMUNALNE OTPADNE VODE

Urbana naselja zagadjuju vode preko svojih kanalizacionih izliva koji se direktno

ulivaju u reke, jezera ili mora.U kanalizacionim otpadnm vodama mogu se nai razne

organske tenosti,deterdzenti ali i hemijska sredstva jer mngobrojne manje industrijske i

zanatske organizacije svoje otpadne vode prikljuuju na kanalizaciju naselja.Otpadnevode od ljudi, ivotinja mogu da budu veoma opasne jer mogu da izazovu bakterioloku

zagadjenost vode, sto dovodi do hidrinih epidemija.Kako ove vode potiu od izluevina,

od umivanja, kupanja i organskih otpadaka hrane te one sadrze veliki broj kica.Medju

njima se nalaze i one crevnih, zaraznih virusnih, bakteriskih i parazitskih bolesti..Najveci

broj klica se izluuju preko ljudskih fekalija.U digestivnom traktu coveka zivi 97,5% E

coli humanog porekla i 25% nehumanog , a u spoljnoj sredini je obrnuto.Komunalne

otpadne vode sadre organske materije u koje spadaju:fizioloke izluevine ljudi,

4


5/22


Sl.1Izumrli riblji svet kao posledica zagadjivanja

i ostaci hrane a uz to ima i neorganskih materija koje potiu od sredstva sa pranje, raznih

deterdzenata i vrstih komada razliitog sastava.Sapuni i deterdzenti su povrinski

aktivne jedinjenja koja menjaju povrinski napon vode i koncentriu se na povrinu

vode.Sa promenom povrinskog napona vode menja (smanjuje) se razmena kiseonika sa

vazduhom i dalje, zbog smanjenja koliine kiseonika u vodi dolazi do izumiranja ivog

sveta u njoj sto opet podstie anaerobni proces.Sintetike povrinske aktivne materije su

postojane u vodi i njihova razgradnja moze da potraje i do nekoliko meseci.Atmosferske

otpadne vode putem padavina , kince i otopljenog snega sa sobom nose razna

zagadjenja.Atmosferske vode kao i voda za pranje ulica spiraju razne rasute zagadjujuce

materijei odnose ih u mora, jezera, reke...One najee sadre :sulfate, hloride, nitrate,naftu , ulja, razne otpatke i niz drugih organskih i neorganskih jedinjenja.Osim otpadnih

voda koje kanalizaciono sistemom dospeva u reke, zagadjenja mogu da potiu i od

podzemnih voda ukoliko su one zagadjene.Medjutim mnogo je gora siituacija kada

osteena kanalizacija zagadjujuje podzemne vode koje se koriste za pice.Osim otpadnih

5


6/22


voda iz domainstva u kanalizaciji se mogu naci mnogi drugi zagadjujuci elementi i

jedinjenja koja potiu od raznih radionica , zanatskih radnji i industrija.

INDUSTRIJSKE OTPADNE VODE

Industriski objekti kao sto su:hemijsko-bazni, metalurki, za preradu ruda,

prehrambeni, celuloze i papira, tekstilni gradjevinskog materijala izlivaju svoje otpadne

vode posle tehnoloke upotrebe.Ove vode su cesto agresivne sa velikim brojem otrovnih

materija, sa uljem.Industrijske otpadne vode svakim danom postaju sve vei problem jer

su veliki zagaljivai povrinskih voda a preko njih i podzemnih.Njihov sastav i

toksinost zavise od vrsta industrije.Najznaajnije i najee otpadne vode su

sledee.:prehrambeno preradjivacke industrije, mlekara, klanica, tekstilne industrijeenergetskiih i termoenergetskkiih objekata, hemijske industrije, metalopreradjivake

industrije.

Otpadne vode prehrambene industrije u sebi sadre ostatke od procesa pranja

maceriranim sadrzajem pulpe, zatim ogranskim ostatcima od voa , povra, granula

skroba pa i neorganskih ostataka zemlje i peska.

Otpadne vode mlekara sadre deo mleka, zatim nerastvorene proteine, kapljice

masnih rastvora, seere.Osim organskih ostataka u ovim vodama se mogu nai i sredstva

za pranje ,odravanje i dezinfekciju.U njima se nalaze :azot fosfatne kiseline i kalijum sto

dovodi do opadanja pH vrednosti vode na 2-3.

Otpadne vode klanica sadre uglavno organske materije podlone raspadanju.To

su masti delovi koe ,ekinja, krvi , balega slame i dr.One doprinose velikom zagadjenju

potronjom kiseonika, stvaranju gljivica.

Iz industrije za proizvodnju deterdzenata u vodu dospevaju supstance koje su

povrsinski aktivne pa menjaju povrinski napon vode.Ovo su obicno sulfati razlicitih

organskih jedinjenja, soli , supstiucioni derivati fenoli ili slino, a najznaajniji su

polifosfati, soli polimerizovane fosfatne kiseline.Kad se nadju u vodi oni ometaju

razmenu kiseonika izmedjju vazduha i vode.

Industrijske otpadne vode kao koncentrisani zagadjivaci zagadjuju vode dvema

vrsta zagadjujuih materija.

6


7/22


a)organskim b)hemijskim

a) Najvei zagdjivci organskim materijma pored domainsta su prehrambena

industrija: mesne preradjevine, prerade seerne repe, voe i povre, celuloze apira i sl.

Preko ovih zagadjivaca u vodu dospevajui koliformne bakterije, jer svi pomenuti

zagadjivai istovremeno sa tehnolokim vodama izbacuju i kanalizacione otpadne vode

Preko ovih bakterija u otpadnim vodama se mogu nai i drugi patogeni mikroorganizmi

koji predstavljaju opasnost za ljudsko zdravlje.

Organska jedinjenja kao zagadjivai vode mogu razliito da deluju na kvalitet

vode u zavisnosti od njihove razgradnje.U vezi sa tim njihoviim dejstvom ima ih

nekoliko vrsta:

-organske materije koje se brzo razgradjuju u vodi-organske materije koje ne podleu razgradnji

-organske materije ija se razgradnja odvija sporo

-organske materije cije je dejstvo toksicno

Materije koje se razgradjuju u vodi uticu na potrosnju kiseonikau vodi.Od

toksicnih materija najcesce se nalaze fenoli kao sporedni produkti niza procesa u

industrijskoj preradi.

b)Najvei zagadjivai hemijskim sredstvima su hemijska i metalska industrija.U

vode preko ovih objekata dospevaju toksini i agresivni elektroliti kao sto su cijanidi

hromiti i joni teskih metala, mineralne kiselinei alkalije...

najvee tete rekama nanose pogoni:

-hemijske industrije sa oko 20% ukupne koliine otpadnih voda

-crna metalurgija 25%

-celuloze i papira 14%

-prehrambene industrije14%

-obojeni metali 8%

Otpadne vode hemijske industrije mogu se podeliti na :

-tipine

-specifine

7


8/22


Zagadjujuce materije u vodi kao I u vazduhu , mogu da budu one koje se najee

javljaju , odnosno stalne, javljaju se u veini fabrika, pa su zbog toga tipine.Takve su

npr. kiseline.Drugu grupu zagadjujucih materija pretstavljaju hemijske supstance koje su

specifine za jednu vrstu fabrike.

U nekim otpadnim vodama hemijske industriije mogu istovremeno da se nadju

organske I neorganske zagadjujuce materije.Najveci zagadjivai neorganskim materijama

sufabrike kiiselina .Ovi zagadjivai deluju na promenu pH vrednosti u vodama.

Od mnogih industrijskih zagadjivaa moe se istaci da je industrija celuloze jedan

od najveih.Otpadne vode celuloze sadre organske i mineralne matereije.Tamna boja

ovih voda potie od rastvorljivih ligninskih materija a koje se I u najvecim razredjenjima

ne mogu izbeci.Opadne vode pogona papira sadre jos i kaolin, sulfid aluminijuma I

celuozna vlakna.

ZAGADJENJE VODA OTPADNIM VODAMA TERMOENERGETSKIH

OBJEKATA

U ciklusima tehnoloke proizvodnje energije u toplanama, termoelektranama,

rafinerjama nafte, pri havarijama prilikom transporta, putem otpadnih voda ili direktnim

izlivanjem sadraja, u vode stizu mnogobrojne zagadjujue materije koje su na razliite

naine tetne za sredinu u koju dospevaju.Iz termoenergetskih objekata u vode stizu

nekoliko vrsta opadnih voda.

-agresivne vode sa sadrajem sumpora, jakih kiselina, baze, deterdzenti

-otpadne vode za sadrajem masti I ulja

-voda sa sadrajem ljake I pepela

-otpadne vode sa rashladnim tornjeviima sa velikim sadrajem soli , mulja I

fosfora

-sanitarne vode sa velikim sadrajem fenola

Kao veoma opasni , uz to potvrdjeni kao izazivai kancerogenih oboljenja ukoliko

u krunom toku stignu u vodu za pie, raunaju se policiklini ugljovodonici u iju grupu

spadaju i mazivna ulja.Samo 1l ulja moze da zagadi 1 milion litara vode

8


9/22


Pri proizvodnji koksa nastaju mnogobrojni zagadjvai.Njihov sastav u otpadnim

vodama je raziiit i zavisi od:

-vrste uglja

-tehnolokog postupka koksovanja

-sadraja drugih elemenata u uglju

U tehnolokom postupku stvaraju se razne zagadjujuce maretije prilikom

a)hladjenja gasova

b)preiavanja gasova

c)gaenja I hladjenja usijanog koksa

Sl.2Industrijski zagadjivai

Pri hladjenju gasova izdvaja se voda I veliki broj tenih I vrstih materija I

sedimenata, koji odlaze u reke.Preisavanje gasova vri se apsorbcijom.Tom prilikom

9


10/22


stvaraju se mnogi hemiJski agensi.Posle procesa koksovanja, usijani koks se gasi I hladi

polivanjem vodom.U nastaloj pari gasova i vode ima mnogih tetnih elemenata a

prilikom hladjenja pare I gasova stvaraju se nove kolicine zagadjenih voda.U njima

ima:organskih I neorganskih jedinjenja praine I uglja

Termiki zagadjena voda nastaje na dva naina :ili iz otpadnih voda I iz

tehnolokog postupka hladjenja uredjaja proizvoda ili nusprodkta.esto zagadjenje vode ,

izmene temperature renih tokova do granica nepovoljnih za ivot.Izmena temperature u

vodi za posedicu ima:

-ugroavanje ivota akvatinog sveta

-utie na promenu hemijskog sastava vode.

Najvei izvori toplotnog zagadjenja su termelektrane I nuklearne elektrane..Osim

termikog zagadjenja iz tornjeva termoelektrana, emituju se vidljivi oblak vlagezasienog vazduha.On moe da ima razne nepoeljne posledice, jer jedan deo neisparive

vode u vidu sitnih kapljica koje sadre sve organske I neorganske neistoe koje ima

rena voda, raspruju se u okolinu tornja i ugrozavaju je.

ZAGADJUJUCE MATERIJE SA POLJOPRIVREDNIH POVRINA

Poljoprivredni objekti za tov stoke kao I za preradu mesa takodje svoje otpadne

vode , a sa njimma esto I vrste otpatke izbacuju u vode.Na ovaj nain dolazi do velikog

bakterioloskog zagadjenja.

Najvea zagadjenja povrinskih voda dolazi spiranjem zemljita sa

poljoprivrednih povrina tretirane hemijskim djubrivom I pesticidima.Od njih u vode

dospevaju velike koliine raznih metala kao sto su olovo, arsen, selen, kadmijum, ziva, a

od djubriva azot I fluor.

10


11/22


Zagadjivai povrinskih voda poreklom od poljoprivrede su uglavnom:

-mineralna djubriva

-pesticidi

Koliine pesticida u vodii su velike.Njihovi izvori u su rasuti , a nacin njihovog

dolaska u vodu su mnogobrojni.Njihovo prisustvo u vodi zavisi od:

-rezistentnosti

-od koliine upotrebljenih pesticida

Osnovni proces u vodi koji dovodi do razlaganja jedinjenja jeste hidroliza.Ona

zavosi od:vrste jedinjenja I pH vode.Proces hidrolize pesticida je reakcija izmedju

pesticida I vode .Rezistentnost pestcida karakterie vreme poluhodrolize tj potrebno

vreme da se od prisutne koliine razloi polovina.Za ovo je potrebno od nekoliko dana do

nekoliko meseci.Osim ovih pesticida koji brzo dospevaju u povrinske vode , oni koji budu dugo

zadrzani u zemljitu izvor su stalnog I dugotrajnog zagadjenja vode.

Osim pesticida I mineralnog djubriva i drugih sredstava za unitenje tetoina,

rasutih izvora od poljoprivredne proizvodnje ima jos veoma veliki broj.Zagadjenost

povrinskih I podzemnih voda potie jos I od fekalija I stajaskog djubriva.

RASUTI IZVORI ZAGADJIVANJA

Rasute izvore zagadjivanja voda a naroito recnih tokova nije lako utvrditi niti

izraunati njihov ukupan doprinos optem zagdjenju .To su : razne deponije smea,

hemizacija tla, lokacija za eksplataciju peska I ljunka, havarija prilikom transprtovanja

tetnih I opasnih materija, a naroito nafte I njenih derivata.

a) Razne deponije smea

Mnoge industrijske organizacije kao I naselje, svoje deponije otpadnog materijala

lociraju na obalama reka.Na ovim smetlitima stvaraju se nova nepredvidjena I neispitana

jedinjenja koja daju svoj doprinos zagadjenju reka priobalnih voda.Nije redak sluaj da

se smee izluuje direktno u reku.Ispod otpadnog materijala stvara se gust tamni filtrat

11


12/22


najee otrovnog sastava od izbacenog otpada , te kao tean prodire u dubine

zagadjujui podzemna izvorista vode za pie koje su zakonom spojenih sudova povezani

sa rekom pa se na taj nain vri dvostruko zagadjenje.

Filtrat je tamno mrk fluid s poveanim sadrzajem nitrata, hlorida I sulfata.U

njemu ima mnogo bioloski nerazgradljivih tetnih materija.Sve ove materije

atmosferskim padavinama prodiru u podzemne vode a preko njih u povrinske, ili putem

spiranja idu direktno u povrinske.Tei sluaj je kada ovakav fluid dospe u jezera gde je

zbog mirovanja vode otean proces samopreienja.

b) Hemizacija tla

Spiranjem zemljita sa poljoprivrednih povrina, zatim infrastrukturnih objekata I

gradskih povrina , koje nemaju regulisanu kanalizaciju za prikupljanje amosferskihvoda, razna hemijska sredstva mogu doi do vode.Svojim sastavom I kolicinom, ona

remete hemizam, kako direktno povrinskih voda tako I njihovim obalama.

c) Lokacije za eksplataciju peska I ljunka iz renog korita

Zbog poveanja potrebe za izgradnjom naselja, industrija ... poveana je I potreba

za eksplatacijom peska i ljunka Iz renih korita.Osnovni sastojak beton za gradnju su

:cement I kameni agregat.Kao kameni agregat najee se koristi prirdni ljunaki pesak

dobijen iz renog korita

Ogromni bageri skidaju I na obalu prenose velike koliine , dugo stvarane oblutke

kamena raznih veliina.Pri njihovoj eksplataciji negativni efekti su:zahvataju se I drugi

zemljani biljni mterijali, remete kvalitet podloge za zivot I ishranu akvaticnog sveta,

povecanjem dubine reka na nekim mestima I sirenjem korita osiromasuju se obale, stvara

se iroko I sterilno reno korito, menja se I remeti pejza, sve to utie na brojnost I vrstu

biocenoze.

d) Doprinos havarija u industrijskim pogonima I prilikm transportovanja tetnih I

opasnih materija je sve vei problem.

1) Pri radu transportnih plovnih objekata zagadjenje vode nastaje od dimova

Ipogonskih goriva I ienjem I podmazivanjem uredjaja.

12


13/22


2)Prilikom utovara I istovara tereta dolazi do izvesnog rasipanja I prlivanja

posebno nafte I njenih derivata.

3) Iz plovnih objekata izbacuju se razne vrste otpadatka kao sto su :otpadne vode

iz sanitarnih uredjaja, pepeo I suspendovane materije iz goriva, razna ambalaza I vrsti

otpadci , sredstva za pranje I druge razne otpadne tenosti(voda za ispiranje rezervoara

tankera)

Sl.3 Luka kao zagadjivac povrsinske vode

4) Havarije sudari, nesree na plovnim objektima mogu da dovedu do potpunog

ili deliminog izlivanja transportnog materijala u vodu.Plovni objekti su velike nosivosti

pa moze doci I do izlivanja nekolio desetina hiljada tona , pa njihovo potapanje moze da

izazove katastrofe ogromnih razmera.

5) Zagadjenje vode moe da nastane I zbog havarije drugih transportnih

sistema:sinski i automobilskih, vazdusnih.Tada moe doci do izlivanja tenog tereta koji

dospeva u povrinske vode..

13


14/22


Od svih pomenutih opasnosti najee je izlivanje nafte I njenih derivata najvea

opasnost za povrinske vode.Ovo je naroito opasno kada se radi o izlivanju stetnog

materijala u vode koje naselja koriste kao sirovu vodu za pice.

ZAGADJIVANJE ZEMLJITA

Zemljite se sve vie smanjuje iz primarne funkcije I degradira.Ono se ugroava

na razne nacine:

1)ZAUZIMANJEM I PRETVARANJEM U NEPRIRODNO

Zemljite na zemlji je kvantitativo ogranieno I ono se kao takvo ne moe

obnavljati izuzev u sluajevima u manjem obimu isuivanjem podvodnih terena.Zbog tog

svaki prostor zauzet od prirode je praktino trajno izgubljen.Prostor se oduzima na razne

nacine:

- izgradnjom gradova

- izgradnjom infrastrukture

- izgradnjom industrijskih komleksa

- deponovanjem tetnog materijala

Zemljite je ugroeno neprekidnim irenjem gradova i zbog ovih potreba

,unitavaju se velike povrine pod sumama da bi se dobilo sto vie praznog

prostora.Na isti nain se I zaposeda zemljita za izgradnju raznih industrijskihpostrojenja I drugih infrastrukturnih sistema, za velike saobraajnice: autoputevi,

magistrale, eleznicke pruge, eleznicke stanice , parkiralitaPosebno je tetno

ako se radi o zauzimanju plodnog I obradivog zemljita predvidjenog za

poljoprivrednu obradu..Takodje se zemljite zauzima raznim otpadnim

komunalnim I industrijskim materijalima kojima se zaposeda I degradira.

14


15/22


Otpadaka ima raznih I razliitog porekla I razliitog dejstva na zemljiste.Prema

poreklu I sastavu mogu se podeliti u sledee grupe:

a) otpaci organskog porekla podloni raspadanju , poreklom od hrane od otpadaka

prehrambenih industrija, poljoprivrednh proizvoda, trgovina , klanica

b) organski ostaci ivotinja: domaih, divljih iz zoolokih vrtova, unitenih glodara

mieva I pacova zamoraca.Ovde spadaju I anatomski I patoloki otpad iz bolnica.

c) organski otpad Iz poljoprivredne proizvodnje kao sto su stajsko djubrivo, ostatci raznih

poljoprivrednih kultura, voa, povra

d) sagorljivi organski otpaci koji nisu podloni brzom raspadanju kao sto su hartija, ostaci

drveta, guma , plastika

e) razni neorganski elementi nesagorivi ostatci: staklo .kamen, metal, keramika

f) ostaci spaljivanja raznih sagorivih materija : ljaka, pepeo,...g) kabasti otpaci od isluene tehnike, nametaja , automobila, ambalaa , ut...

h) ostatci proces preiavanja gasova, vode, kanalizacionih i drugih izliva

i) razni vrsti otpaci hemijske industrje

j) otpaci od preradjivanja rude kao sto su : jalovina, pepeo, ljaka

Vetaki priozvedeni materijali predstavljaju poseban problem jer mogu dugo da se odre

jer ih mikroorganizmi ne razlau.

2)POVRINSKA EKSPLOATACIJA MINERALA I RUDNOG BOGATSTVA

Ovakvom eksplatacijom zemljite se iskorava I unitava.To se dogadja u svim

fazama eksplatacije:

- prilikom istraivanja

- prilikom pripreme-izgradnje potrebne infrastrukture

- prilikom eksploatacije u pripremnoj proizvodnji

- deponvanje izvadjene rude

- stvaranjem deponija

15


16/22


- prilikom transportovanja

Povrinska eksploatacija rudnog i mineralnog bogatstva dovodi do cestog i

trajnog iskljuivanja zemljita iz prvobitne namere.Povrinska eksploatacija uglja dovodi

do najveeg osteenja zemljita do njegovog nestanka u masi jalovita.Jalovita esto

zauzimaju prostore poljoprivrednog zemljita boniteta od prve do trece klase..Ovo je

posebno evidentno na eksploatacionim prostorima lignita.

Sl. Jaloviste

Degradacija i iscrpljivanje plodnog zemljita doprinose i ogromne koliine

jalovine koje ostaju kao nusprodukt tehnologije dobijanja sekundarne energije.

One esto zauzimaju obradivo zemljiste, te ga tako iskljucuju iz njegove primarne

funkcije.

Pepelita

Prilikom rada termoelektrana kao produkt sagorevanja ostaju ogromne koliine

pepela.One se najee deponuju na obradivim povrinama.Iako na zauzmaju veliki

prostor ovakve deponije su veoma tetne jer se pepeo vetrom moe razneti na velike

povrine pa se sedimentuje na zemljitu i poljoprivrednim kulturama.Pod uticajem teine

pepela ista dolazi do sabijanje zemljinih slojeva a to moe da utie na prodiranje tetnih

materija do podzemnih voda.

Hidroakumulacije

16


17/22


Izgradnjom hidroakumulacije se zauzimaju velike povrine poljoprivrednog

zemljita, i to najee najkvalitetnijeg, jer se akumulacije grade u plodnom priobalnim

prostorima.Na ovaj nain se zemljite trajno iskljuuje iz primarne namene.

Dalekovodi

Na zemljitu gde se podiu dalekovodi ono je trajno izgubljeno.Njihovo

postavljanje iako linearno u mnogome remeti pravilno obavjanje poljoprivrednih radova.

3)HEMIZACIJA ZAMLJITA

Hemizacija zemljita predstavlja veliku opasnost po kvalitet zemljita i njegovu

bioloku stabilnost.Ona je uglavnom izazvana ljudskim aktivnostima, medju kojima se

naroito istiu:

a) primena vestakih djubriva

b) primena zatitnih hemijskih sredstava u poljoprivredi

c) industrijska proizvodnja

d) havarije pri transportovanju

a) primenom vestackog i mneralnog djubriva za dobijanje vecih prinosa pojedinih

biljnih kultira, menjaju se i osobine zemljista posebno u mikrobioloskom pogledu.

Mineralna i vestaka djubriva u svom sastavu sadre najvie N,P ,K .Oni se uglavnom

proizvode u obliku soli potrebni za rast biljaka.Po hemijskom sastavu su najee nitrati i

sulfati.Budui da su ona rastvorljiva u vodi ne samo da zagadjuju zemljite ve spiranjem

dospevaju i zagadjuju podzemne vode a samim tim i povrinske.Biljke u poetku

upotrebe jedan deo ovih preparata dok drugi deo koji biljke nisu upotrebile i nisu

spiranjrem otili u dublje slojeve, apsorbuju se na povrini tla i prelaze u stabilna

17


18/22


jedinjenja, tako da utiu na menjanje hemijskog sastava zemjita sto se ogled u promeni

kiselosti(pH) zemljita, sto kao posledicu ima i izmenu u mikrobiolokom poreklu.

b)pesticidi su hemijska sredsvta koja se koriste za unitavanja tetoina u

poljoprivrdi i insekata prenosioca raznih bolesti.

Pesticidi su najcesce male perzistentnosti i njihova razgradnja u zemljista se

razvija veoma brzo.Negativa strana ima je sto se mnogo upotrebljavaju i najcece

kvantitativno i kvaliitattivno , dejstvo im je sirokog spektra a suptance od kojih su

naprvljene su veoma toksicne.Zbog toga pesticidi mogu da u kratkom vremenskom roku

izazovu drasticne promene u kvalitetu i plodnosti zemljista a preko zemljista da

osiromase i umanje bioloski potencijal.

Insekticidi na bazi metala deluju kao stomacni otrov koji se unose u organizam

preko usta , odnosno digestivnog trakta.Njihov mehanizam delovanja zasniva se navezivanju arsena na sumporvodonicni grupama enzima ili zamenom fosfora u adenozin

tri fosfat.Tada dolazi do promene metabolizma i do koagulacije prooteina.Ova su

jedinjenja veoma otrovna ne samo za za insekte kojima su namenjeni vec i za ljude i

zivotinje.

Fungicidi su pesticidi koji se koriste za unistavanje raznih vrsta parazitskog

bilja .U tecnom stanju se koiste za prskanje poljoprivrednih proizvoda da bi sde sprecilo

razmnozavanje plesni i gljiva..Najcesce su u upotrebi organskog jedinjenja zive, sumpor,

formaldehid i jedinjenja bakra.

Herbicidi mogu da unstavaju sve ili pojedine biljne vrste.Obicno se koriste u vidu

kiselina.Najesce se upotrebljavaju natrijumove i sumporne kiseline i uljani rastvori.Osim

za korove opasni su i za ljude i zivotinje.

Sva ova sredstva covek koristi u cilju dobijanja sto vise i sto kvalitetnijeg

proizvoda , medjutim dugom upotrebom pesticidi sire svoja stetna svojstva od

namenjene vrste delovanja na zemljiste pa tako deluje i na ostale biljke i zvotinje pa se u

daljem toku kruzena materiija preko lanca ishrane ili direktnim kontaktom preko vode i

vazduha prenosi i na coveka.

4)UTICAJ INDUSTRIjSKE PROIZVODNJE NA HEMIZACIJU ZEMLJITA

18


19/22


Razne vrste industriskog proizoda zagadjuju zemljisteI to u gasovitim sastojcima

koji su produkt sagorevanja ili preko zagadjenog zemljista ili preko raznih vrsta otpadnih

materijala.

Najveu kolicinu industrijskog otpada stvaraju fabrike crne I obojene

metalurgije.Od otpadaka crne metalurgije medju otpadcima zelezara u najveci kolicinama

je visokopecna troska I prasina.U ovimo tpadcima je najvise mesavina oksida gvozdja I

mangana , zatim sagorelog I nesagorelog koksa znatna kolicina olova I cinka .Takodje

kao produkt tehnologija u zelezarama u otpadnom prahu moze se naci I manje kolicine

cijanida I ferocijanida koji se preko otpadnih voda bazena za preciscavanje

visokopecnog plina od prasine , mogu posebno naci i u podzemnim vodama.

Najveca kolicna otpadnog materijla obojene metalurgije stvara industrija glinicau obliku crvenog uglja koji se obicno deponuje u blizi nifabrike, ali cesto I na obalama

reka.Mulj predstavlja stalnu opasnost za sire podrucje.

Teski metali koji se nadju u zemlji prakticno ostaju u njemu trajno zbog toga sto

se ne razgradjuju kao mnogi drugu kontaminenti., gde je ova grupa metala glavni

uzricnik svih anomalija u zivo organizmu.

5)UTICAJ AKCIDENATA NA ZAGADJENOST ZEMLJTA

Razni akcidenti , havarije ili u tehnoloskom postupku industrija koji proizvodi

otrovne ili opasne materije , kao I nesrea i kvarova prilikom transportovanja takvih

materijala su mogunosti zagadjivanja zemljita. Ovakvi slucajevi su esti I predstavljaju

trnutnu opasnost , ugrozavajuci ivote ljudi , zivotinja a zatim dugotrajnu ili stalnu

nevolju zbog unitenja biocenoze I zatrovanog zemljista.

ZAKLJUAK

19


20/22


Na celoj zemlji danas ima 1,5 milijarda kubnih kilometara vode .Od toga je 97,3% slano.Ostalo je svea voda a od nje je 77% pod ledom na polovima I planinskim

gleerima.Podzemna voda predstavlja 22,4% a povrsinska 0,36% slatke vode .Tako za

korisenje ostaje samo1% a od toga je pola zagadjeno.Svakog dana u svetu umre oko 25

000 ljudi zbog nedostatka vode za pie ili bolesti izazvanim konzumiranjem zagadjene

vode.Higijenski ispravnu vodu ima samo 22% od celog oveanstva.Sa zagadjenou

zemljita je takodje veoma teka situacija jer se sve vie smanjuje obim poljoprivredno

obradivog zemljita na racun raznih infrastrukturnih projekata , a veliki udeo na

smanjenje plodnog zemljista kao sto smo naveli imaju razni zagadjivaci.

Tako na sve ovo moramo odgovoriti rigoroznijim sprovodjenjem zakona o zatiti

ivotne sredine , medjutim nije lako kontrolisari sve zagadjivae pogotovo rasute(divlje

deponije koje ovek sam stvara svojim nemarom)pa tako se sve vie mora raditi na

edukaciji ljudi I podizanju svesti kod oveka za ouvanjem ivotne sredine.

Literatura:

20


21/22


1.Prof.dr. Mara Djukanovi, Ekoloki izazov, Elit 1991, Beograd

2. sr.wikipedia.org/wiki/_

3. www.dodaj.rs/f/17/es/2XOyKA2X/14-zagadjivanje-zemljista

21
http://www.dodaj.rs/f/17/es/2XOyKA2X/14-zagadjivanje-zemljistahttp://www.dodaj.rs/f/17/es/2XOyKA2X/14-zagadjivanje-zemljista


22/22


SADRZAJ:

UVOD..1

NACIN ZAGADJIVANJA VODE I ZEMLJISTA.2

ZAGADJIVANJE VODE..4

ZAGADJIVANJE ZEMLJISTA.14ZAKLJUCAK21

LITERATURA...22

Documents

Zastita Voda i Zemljista Seminarski