ISSN-0352-5724 | UDK 80/81(082)

Z B O R N I KMATICE SRPSKE

ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU

LIV/1

POSVEENO SEAWU NA AKADEMIKAMILKU IVI

NOVI SA D2 011

UDC 811.16367(049.32)

:Hansen, Bjrn, Jasmina Grkovi-Major (eds.). Diachronic Slavonic Syntax.

Gradual Changes in Focus. Wiener Slawistischer Almanach (Sonderband 74).Mnchen Berlin Wien, 2010, 208 .

( ) (Preface, 56) . , , , - . - ( . - , ). , , 20. , -, , - , -. , , , - , , , . , ( , ) ( ), , . - ( ). , , - , e, , , , , , , , - ( , ). . , ( ; . aarts 2007; - dane 1966; 2009).

t p g gt LIV/1 (2011): 287360.

288

( - , ) , (aarts 2007; - 2010). 20. (dane 1966).

: Diachronic Syntax of the Slavonic Languages: Gradual Changes in Focus, Regensburger Universittsstiftung Deutscher Akademischer Austauschdienst DAAD, - 5. 6. 2008. ( ), Centre for Interdisciplinary Research on the Ancient Languages and the Early Stages of Modern Languages of the Masaryk University, Brno, Czech Republic, ( ). - : Mirjam Fried (Princeton/Prague), Jasmina Grkovi-Major (Novi Sad), Peter Kosta (Potsdam), Radoslav Veerka (Brno) David Willis (Cambridge).

-: Preface (56), Hauke Bartels (Cottbus): Das (diachrone) Textkorpus der niedersorbischen Schriftsprache als Grundlage fr Sprachdokumentation und Sprachwandelforschung (718), Jan Ivar Bjrnflaten (Oslo): Grammaticalization Theory and the Formation of Gerunds in Russian (1928), Mojmr Doekal (Brno): Negative Concord: from Old Church Slavonic to Contemporary Czech (2939), Hanne Eckhoff and Dag Haug (Oslo): Aligning Syntax in Early New Testament Texts: the PROIEL Corpus (4151), Mirjam Fried (Princeton/Prague): A Construction Grammar Approach to Grammatical Change (5362), Jasmina Grkovi-Major (Novi Sad): The Role of Syntactic Transitivity in the Development of Slavic Syntactic Structures (6374), Bjrn Hansen (Regensburg): Constructional Aspects of the Rise of Epistemic Sentence Adverbs in Russian (7586), Hakyung Jung (Seoul): Preconditions and Motivations in the Grammaticalization of the North Russian Be-perfect (8797), Petr Karlk (Brno): Old Czech Adjectives with the Meaning of Passive Potentials (99107), Alexander Krasovitsky, Matthew Baerman, Dunstan Brown, Greville G. Corbett, Peter Williams (Guildford): Predicate Agreement in Russian: A Corpus-based Approach (109119), Marija Lazar (Hamburg): Placement of the Reflexive sja in Russian Business Writing (121130), Julia McAnallen (Berkeley): Developments in Predicative Possession in the History of Slavic (131142), Krzysztof Migdalski (Wrocaw/Connecticut): The Diachronic Syntax of Perfective Auxiliaries in Polish (143153), Achim Rabus (Freiburg): Die Relativisatoren im Ruthenischen (155168), Gilbert Rappaport (Austin): The Grammaticalization of the Category Masculine Personal in West Slavic (169180), Radoslav Veerka (Brno): Entwicklungsvoraussetzungen und Triebkrfte der slavischen Syntax (181194), Ljuba Veselinova (Stockholm): Standard and Special Negators in the Slavonic Languages: Synchrony and Diachrony (195208).

, , , 17 -, 9 ( , , ,

289

, , , , ). . :

Hauke Bartels (Cottbus): Das (diachrone) Textkorpus der niedersorbischen Schriftsprache als Grundlage fr Sprachdokumentation und Sprachwandelfor-schung. - , . , , - . -, , -: wordowa (< . werden) by, parona vs. wsoba kt(a)ry vs. ken. - .

Jan Ivar Bjrnflaten (Oslo): Grammaticalization Theory and the Formation of Gerunds in Russian. , , - () . - , , . , . -, , , - .

Mojmr Doekal (Brno): Negative Concord: from Old Church Slavonic to Contemporary Czech. (Negative Concord) , -, (= - , - , . . Nikdo nevidl nikoho). -, , - .

Hanne Eckhoff and Dag Haug (Oslo): Aligning Syntax in Early New Testament Texts: the PROIEL Corpus. . (ProIel), - : , , . - - Pragmatic Resources in Old Indo-European Languages . -

290

, - , - . .

Mirjam Fried (Princeton/Prague): A Construction Grammar Approach to Grammatical Change. - , . - (Construction Grammar) . : - () - . , , .

Jasmina Grkovi-Major (Novi Sad): The Role of Syntactic Transitivity in the Development of Slavic Syntactic Structures. , - , . , , - . : ) - ) . - , -, .

Bjrn Hansen (Regensburg): Constructional Aspects of the Rise of Epistemic Sentence Adverbs in Russian. , -. (), -, . , - . , , - (XIXVII ). ( ) -

291

( , ). .

Hakyung Jung (Seoul): Preconditions and Motivations in the Grammati-calization of the North Russian Be-perfect. . (. : U menja bylo telenka zarezano) . / + gt. - - , . (- > ). .

Petr Karlk (Brno): Old Czech Adjectives with the Meaning of Passive Po-tentials. -teln(-) (prokazateln) - . , -tel-, (kaz-a-tel), , -n-, pr-kaz-n-. , . Templatic Morphology theory. -tedln(-) -teln(-), . , - .

Alexander Krasovitsky, Matthew Baerman, Dunstan Brown, Greville G. Corbett, Peter Williams (Guildford): Predicate Agreement in Russian: A Corpus--based Approach. . , , , : . - - . - , - .

Marija Lazar (Hamburg): Placement of the Reflexive sja in Russian Business Writing. , XIIXV . , . , ,

292

. - .

Julia McAnallen (Berkeley): Developments in Predicative Possession in the History of Slavic. - : *imti, *u + . , - , (XIV XVI), , . mt -, XIV , , - , . mt .

Krzysztof Migdalski (Wrocaw/Connecticut): The Diachronic Syntax of Perfective Auxiliaries in Polish. - , : - , , , . , , , -- , , - : , .

Achim Rabus (Freiburg): Die Relativisatoren im Ruthenischen. (- -, ; -: , , , ). , XVII XVIII . - , -. : XVII kotoryj, XVIII : ie, kotryj, jakyj.

Gilbert Rappaport (Austin): The Grammaticalization of the Category Mas-culine Personal in West Slavic. , - : - , - . . , , -. , , .

293

, , .

Radoslav Veerka (Brno): Entwicklungsvoraussetzungen und Triebkrfte der slavischen Syntax. , - , - , : ) ; ) ; ) () - . , , - .

Ljuba Veselinova (Stockholm): Standard and Special Negators in the Sla-vonic Languages: Synchrony and Diachrony. : ) (- ), ) ( , ). esse- habeo--, , - . ( ), , , - , .

-, , , , -, , gt p (- (.) 2010). , , , ( ), - , : , , . - . , , , , , -, , , , . - , : , -, , , , , , , , , , , .

: , . , , - . , - ( , - ,

294

). , . , - - .

-, , (.). gt p . : ( , 4), 2010.

, . gt. : , 2009.

, , . ( ). - t ( , , 1416 2010, ).

*

aarts, Bas. Syntactic Gradience: The nature of Grammatical Indeterminacy. Oxford: Oxford Uni-versity Press, 2007.

dane, Frantiek. The Relation of Centre and Periphery as a Language Universal. Travaux Linguis-tiques de Prague 2 = Les problmes du centre et la priphrie du systme de la langue (1966): 921.

milard@eunet. rs

UDC 811.163.41-116(082)

, (.). tt p pg : p tt. : ,

, 2010, 375 .*2

1. tt p pg : p -t t , , , -, . , -

*2 t p : t, -t pgt t (178004) .

295

(8).

(78) . ,1 . : , tt -t p(t)g g (940); , -g-p tt gt t (4160); , g -p tt -t (6199); , tt t pg g (101106); , tt t pg g (107121); , tt . ? (123146); , p tt p (147154); , -, tt pg g (155176); , , - tt p g pg (177190); , t tt gt t (191217); , tt p pg pg p gt t (219239); , tt p g pg (241261); , , -p tt - t (263280); , tt t- g pg/ptg (281299); , p p- tp-t (301315); , tt t pg tg (317340); , tt p- pg pg (341352) , t-t pg pg (353375).

, - -. , , , , , , , - .

2. p tt - . tt. , 1500 . - , , .

,

1 , , - .

296

, - , , : -- , , - , , .

- (, , , ) ( -) (. , ).

, - : ( - , - (: 342)), ( - (: 101)), ( - (: 371). , , , - (: 263264).

, , - - , , , - , -- , (: 147149). -, , , , . , (317336).

- , - (: 940) (: 107121), (: 301315).

, , - (, , , ), - (), (, , , , ).

( ) - -, .

297

, . , : - ( : 178), ( --: 155), , (: 285), (: 41) (: 219; : 147; : 103). /- (: 241; : 10).

- . - .

g p-t-g tt pt - . 1968. 1984. (: 125128). - 1978. . () -. (: 286, 292). 1969. , . - tt gt ptg g . , - (: 10). - t tt, - (: 110).

: tt-t-p ( - , ) (: 43)). p- t, pt p- pt ( -: 172173). tt pg pg - (: 203). g/g, tg pg

298

2006. . - (: 335).

-. (22 ), (10), (6), (4), - (4), (3), (2) , , . - , , .

- - - . - . p t tt t, - t p g gt, - g, p . , - ( -), . , , , , - .

- - , . , , 400 .

3. - -, , - , - , . - .

. ( , , ), - , , , , , -

299

(: 241251). - , , , - - (: 127128), - . - - (: 287). - , , , ( ), ( : 179, 186). - , - - , (: 8788).

. , , (: 107), , , - (: 372).

, - (: 202203) (: 342), , -- . .

- . , , . , - / - .

, , - , : . , , -, , , , -, -, . , , ,

300

: , , , - .

4. p, - . , , :

- , - , . - , , , . , , (: 251).

- - (: 142) - . . - : - - - (: 49) .

(, , , , , ). , .

5. . , - , , , - , ( ), - .

-

dusa@neobee.net

301

UDC 811.163.4134(049.32)

, . g pg . :

, 2010, 524 .

. - : , p , : g p, , 2002, . 372; : , , 2003, . 524; , , , , , -, t g pg : t , , 2005, . 1164 ( ); , g pg . , 2007, . 366. ( , , g pg , - , , ) 2010. .

: g (915), 1. (1548), I t (53295): 1. pt p, 2. t t. -, 3. t t. , 4. pt pg ; II g (295487): 1. , 2. p t, 3. t-, 4. g; g (491507), p- (507521), gt (521524).

g . t , () g () t , , , . t g (fonologia), (phonetique), (fonologia) (fonologie). , t g - . , , - . - , o .

1. , . ( ) : pg t-g (1.1), - t (1.2), t (1.3), p p t (1.4), t (1.5), (1.6), = p (1.7), g p (1.8), - t (1.9), t (1.10), t

302

p. t (1.11), g p t (1.11.1), ~ : ttt (1.11.2).

I t, 1. pt p - -. - , , () (11), : - , .

2. t t. - , . ( ). ( ) . - . : 1. , ( ), 2. , ( 57) 3. , 1 2, ( 4. ). -, . , , . .

3. t t. - , , - . (Hz). , , ( , ), . . (, , , , ) . , . - , . , . pt ( g + t). (, , , , (), ()) - . - (60,5%), (11,5%), (10,87%) (9,7%).

4. pt pg (115292) , . . - -, , (4.1).

303

- -, - . - , , , . , , - : , . - , . -, (4.1.1). - () , . . - (4.1.1.1). - , . 70 Hz, (4.1.1.2). -g (4.2) . . - , - . . - . . g (4.3) 25 -, . . t (4.3.1), () (-) . - . () - . t -g (, , , , , , , ) (4.3.2) , , - . . - . 7 (, p, , t, , , t). . ,

304

. , , ( ). (259). , - . . , , , - , -, . g, , , , , , () (4.3.3) , -, , -. . , - , , . , . , . - . . g (, p, , t, g, ) (4.3.4) a .

, II g, 1. - , . . , . - ( ) -, , , . , , - , 41. () , (1. +, 2. +, 3. - +, 4. +, 5. +, 6. +, 7. - +, 8. +, 9. +). , - (), () () .

2. p t - . , . . : 1. - , 2. -, 3. , . -

305

( ), 4. ( -). - , p t, , , , -. . . (-, ), (, , ) (, , , ). - , .

, 3. t, - , . . (, ). - . , , , g , - , . ( 90), - .

, - , , : 4. g.

p t (4.2.1), - (4.2.1.1) (4.2.1.2). - , -, , , .

t t (4.2.2) (4.2.2.1) (4.2.2.2). - -, , , - . (4.2.2.2.1) (4.2.2.2.2). : 1) (~pt, g~, g~gt, ~t, tp~t , t~, gt~g, ~, t~, ~g ), 2) , / , (pt, t, t ), 3) (, pt, , p-), 4) / (p, t, - : pt, tpt, -p), 5) - /- (~, ~ , ~, ~, p~p,

306

, ~; g, , g, ) 6) (t, ~, t~t).

- . , -. : 1) //~ //, 2) //~ //, 3) //~ //, 4) // ~ //, 5) //~ / / 6) / .

. -: 1) ( ) -, 2) , 3) -- , 3) , -, 4) , 5) , - .

270 , .

, - , - , , g pg , .

g

gordanadragin@yahoo.com

UDC 81272

25. 2010. , . , - 2010. . . , , . -, , . - . , ttt. - , .

307

1. . , . : -, XX , 2010, 143 .

, , - , , , , , - . , . - , , 1993. , 1996. . - , , , , , , . 1997. -, XX . - , g- g .

, , 2003. , -, 2005. ( ). , , , 5000 6000. -, - 20 . - , . , 2010. , , .

o , t, - . . , - , 6000. - . - , . , , (. ) . -, , , . , -, , . , , (. 21), - , . - , ,

308

; -, , , , (. 21).

. [] . , - , - . . 1700. - , (. 23-24).

. -! (. 28). - , - . - . , . . ( 6000), 1550 , . 10.000 , - 100.000 . , (. 33). 320 , - 50 100 10 , 100 10 . , 95% . . -, , . 55 - 200 .

, pt, () () - . , , , , . , 15 20 . : -, , , , -, , --, , , -, , -, , , -, - ().

309

. 300 40% . - : 32% , 30%, 20%, 15% 3%.

, , t, - , - , , , , , -, , , , - , - , , lingua franca, , , , () , . (), -, , , , , .

, . , - , . , - , (. 72). , , -, . , , , . - - (. 75). , , - . , - - , (. 75). - , -, , , , , , . , - , , , .

. - , . - , -

310

(. 84). - , , , . - , , , . -, , , . , , , , , .

- , -, . . - (, , ), . ( ) (. 83). . (. 86), .

g 1991. . 27 , - . , , 16.400.000 , , , .

400 . - , . , , - . -. , , , , , + 2.

, , p, -- . . , , , - , : /- , .

311

, , . , , . -, , . -, (. 123) , . (. 125). - , - , - , (. 126) - - , (. 126). . , () : ( ), - ( ), ( - ) ( ), ( , ).

g , , , - gt 260 , - .

, , . , , , - . - , p t, gt gt .

vuduns@yahoo.com

312

2. . , . : -, XX , 2010, 194 .

, o 2010. . A 1996. , , , , , - , , - , . , , , 20. 21. .

, , g, , , . - , , - .

, - : , , , (. 9); - , , (. 9); -, - , , . (. 10). : - , . , , -, . : , , - , , , , , ( ), , , , , , .

, p, - g p, , , -: g, p. , , -, . - : ( ); -, , ; , , , . , -

313

, , , , , - , - . , , , , - .

, - , - . -, , 19. 20. , - (Hermann Paul), (Ferdinand de Saussure), , (Leonard Bloomfield), , (. 26), , /, /- (. 26).

, p, - , , . - , , , - . , , , (. 37) , , . ( ), - ( ). , , - , , . - , - , , - .

, - . , . , , . , -, , , (. 54). (. 45), - ,

314

. g pt-g g, , , g-tg, . gg ( ) g ( ), ( ), t ( ) , , ( - ).

, t p t p, , , - . : , gpt . () 3200. ... , -. , , , - . , , , , , . , , , , , 3500 . , - , . , , . - , - ( ). - , , - , : t g, . .

, -. , , , , , - , , , , , g-g .

, t p, , - . , - , -

315

. , , , , t t, , . , , t, t , p, . - , 800. .., ptp t, , , - (. 86), - . - . , , - , , , , . , , / : , , , , . , - : , -, , .

- , , - , - . , - , - , , . , , - - , . , - (. 117), - , , (. 118). - . , (. 122).

- , ,

316

, . -. , . , , , , . -, , , , , , . , . - , 15. . , , , , p, , . , . , - , -: , , , , .

- . , - , , . , , , , , , 21. , , , , .

, t g p, - . g tt, - . , , , (. 164). , g t -

317

(. 164).

, , ? , , - (. iPad), ptt , , , , : , . , -, , , .

(Robert Pattison) On Literacy: the Politics of the Word from Homer to the Age of Rock - . - : , , - , , .

, , - . , , , . - , : , , , ( ttt; : , , 2010: . 80, ). .

g -g

olgapk@sbb.rs

318

3. ttt. : XX , , 2010, 278 .

: - , , - , , . , , - .

3.1. ttt

. , , , , , - , , - , .

ttt , - . . , , . - (. 13). - , , - , . . , : , , , , , . , : , , - .

, : , -, , , . , , , , , . , , , , .

- . , . (. 22), , . .

319

, . - , , . - , - --, - . , , , , -, (. 28). , (. 31). , , - -, , -.

, t , , , , . -, -, , . , , - . - , , , , , -, , , ! (. 49).

50 70% , - . , - (. 50), (. 51), . . , - , .

, . , , , - . , ,

320

(. 58). - , - .

, , tt p gt - , . , , , . , : , , , - .

, -, - : (1) , ; . , , , (2) , ; . , , , (3) - ; . , .

, - , , , , - . - , , , , , , , , -, . , - , , , . - , .

ttt , g gt t- (2006) p (2009) XX . - - (. -, -, -, -, .),

321

. - , -, , t, . 65 - 2006. 2010. .

, , (. 249). : (. t), (. g), - (. , ), -, , , (. t, pt, gt-), (. Oglasee, ), (. t, ), , , , -, (. Rocknrom, , 2010, Klopizza), (. ttg, ). : (. pt+t > pt), - (. t+t > t), (. t+ > t), (. g+g > g), , (. OTPlatne kartice), (. NSkool, Jazzik). - , , - . , 3200 800 , . - (. 264).

, , - 2009. 2010. 2006-2008. , (2002), (2009), t (2005) p (2009). 93 , - , , , - .

ttt - , , - -

322

. , - - .

-

radic.bojanic@gmail.com

3.2. , , -

, , , , - , , , , - , , - 50 . : , t t-g, , , - , (. 105), , g gt -t, , - .

t tg, , : , , - , , , , . , , , . , - , , - . , , , ( ) ( ), - . - 1957. , , 10 . ,

323

1. 1961. , , .

1961. 1970. : , 1962/63. . - , , , ; 1966/67. . , -, ; 1967. , , , ; 1968. , On the interrelatedness of grammar and lexis in the structure of English (Lingua, Amsterdam, 19/3: 233-263); 1969. , - over, under, above, below beneath g ; (: , 1969), (: , XX , 1996); 1969/70. . , ; 1970. -, 1974, 1980, 1988. . - , ( ), , , . , , .

, - , - - , , (. 97). , , -, t : (1) , , -, , - , , (2) -, - (. 99), (3) , , , - - , , , , - , -

324

, , ( . ), (4) - (, , ), , , -, , (5) , , , - , (6) , - , , pt gt (: ; : , 1989), - (: , XX , 1996) .

, gt g / / 19672007 (: , 2009), - ; , -, , - ( , - g ; : , XX , 2010). , , , 12 46 , , , .

, , : 12 (199697), 7 , , ttt, . , , , - , . -g , , 1. 2010. , 481, 12 , 493 .

, , , - , , , , ( 2001. ) - , ( 2006. ). : , History and Perspectives of Language Study. Papers in Honor of Ranko Bugarski

325

(Amsterdam: John Benjamins, 2000; : . - . -), , , t, . g g tt (: , 2003; : . . ); , , . .

, g gt -t, , , , - , - (. 105). : - 850900 , , , - - (. 107). : ; , - -, ; , - ; , , , (. 106107).

, 20. , ( ), , , -. , , : (1) (Randolph Quirk), , , (2) (Robert Austerlitz), , (3) (Uriel Weinreich), , (4) (William Labov), , (5) (Edward Sapir), , (6) (Benjamin Lee Whorf), , (7) (Eric P. Hamp), , (8) (Archibald A. Hill), , (9) (Kenneth L. Pike), , (10) (Joseph H. Greenberg), , (11) (Roman Jakobson), , (12) (Noam Chomsky), , (13) (Charles J. Fillmore), , (14) (David Crystal), , (15) - (Jan Svartvik), , (16) (A. C. Gimson), -, (17) (George Steiner), / , (18) (E. F. K. Koerner), , (19) (Jacek Fisiak), , (20) (Anders Ahlqvist), , (21) (Peter Trudgill), , (22) (Joshua A. Fishman), , (23) - (Tove Skutnabb-Kangas), , (24) (Peter H. Nelde), , (25) .-. (A.-Ph. Christidis), , (26) (Stathis Efstathiadis), , (27) (John Edwards), , (28) (Richard J. Watts), , (29) -

326

(Florian Coulmas), , (30) (Petr Sgall), , (31) (Edward Stankiewicz), , (32) (Kenneth E. Naylor), , (33) (E. Wayles Browne), , (34) - (Ronelle Alexander), , (35) - (Paul-Louis Thomas), , (36) , , (37) , , (38) , , (39) , , (40) , .

, -, , , -, , . - , , , . - , , -, , -, , -, , .

, , , - (. 123); , - . (111); - , 1970. , , (149150); , 1984. , (233); - ( t ; : , 1972) (145); - 150 (133134); , , - (127); (114115); (208); 1983. , - , - , (168169); - (207); , 14. , 1987. , - (200201).

, , , - 192550, (. 136); , - Linguistic and Slavic Picnic,

327

Linguislavicnic (150151); (159); , , (213); - (153); -, , (142). ( , pp, ); , , , , , , - , ; : -, , pp!, - , - (143144).

- , , - - . , - , , - , . , , , ( . , Just a Phrase Im Going Through. My Life in Language; London and New York: Routledge, 2009). , , , - , g (. 109), - . , , -, ttt , , , -. , , .

t

tprcic@eunet.rs

328

UDC 811.163.41:811.161.1(049.32)

*1

( . tg tt p . : , 2008, 257 .)

1. , , . , , - - , , , - . - [] The Category of Animacy: a Semantic Feature Hierarchy, 2000. .

, . g, , . - , . - . , , , . - . , , - , . , . , , ( - ) - g t. - , tg -tt, , . - , . - - . , - , .

*1 t pg (178001), - .

329

- .

2. , g (56), : 1. (734), 2. pt tg t-t (3559), 3. t t t g-t t t (6093), 4. p g t t- tg tg tt p (94165), 5. t g gp (166199), 6. t -t gt t t t - p t tt p pt pt (200223) 7. (224233). - - . .

3. . - , - , , , - , : () , -, .

. , , . , . , - , , , . - . . - , , ( - ), - - ( , , , , , .). , -, , , , - () , . - , / ,

330

. - ( -, , , - ) . . : ) /- ) . - (. tt), (. ).

. - - (. ) () , (. ), , () . - , . , , -. . , , . , , - , . / - .

. , -, . A. , , - . . , - , . - , . , -, . , - - . . - . . . , . , -

331

. - . . , - , . , .

. - , , , -, , , , .

. , , , . - . - , . - -, . , , , , , , , , . .

g (234251) . - 2000. . - , .

4. ,

, , , , , - , .

kuresevicmk@sbb.rs

332

UDC 81364(049.32)

Nomi Erteschik-Shir, Lisa Rochman (eds.). The Sound Patterns of Syntax.Oxford: Oxford University Press, 2010, 385 str.1,2

Knjiga The Sound Patterns of Syntax (u prevodu: Glasovne strukture sin-takse), koju su uredile Nomi Erteschik-Shir, profesor Odseka za strane knjiev-nosti i lingvistiku Univerziteta Ben-Gurion i Lisa Rochman, doktorand na istom univerzitetu, predstavlja zbirku izabranih radova izloenih na istoimenom skupu odranom na u Berevi, Izrael, juna 2007. godine. Cilj skupa bio je da vodee svetske naunike iz oblasti sintakse i fonologije priblii odgovoru na pitanja da li fonologija moe da utie na sintaksu, u kojoj meri i kako, to su teme kojima se biolingvistika produkcije i recepcije govora intenzivno bavi u dananje vreme.

Veza izmeu sintakse i fonologije, izmeu glasova i strukture, igra znaajnu ulogu u generativnoj gramatici od samog njenog nastanka. Dok je u ranijim perio-dima ova veza poimana kao neto to se mahom tie fokusa i prozodijskog obele a-vanja konstituentske strukture, danas se ona sve vie posmatra u svetlu ogranienja reda rei, pa je upravo iz ovakvih prouavanja proistekla ideja da se organi zuje skup, a potom i da se objave radovi u kojima e lingvisti iz raznih perspektiva osvetliti meuodnose sintakse i prozodije, sintakse i fonologije, te informacijske strukture i prozodije. Rezultat ovih prouavanja predstavljen je u ovoj knjizi u obliku 16 poglavlja, od kojih svaki (osim prvog, uvodnog) daje originalan nauni doprinos u smislu analize pojedinanih pojava ili struktura, ali i u irem smislu, u pogledu (re)analize arhitekture sistema (gramatike).

Postoji itav niz pojava koje se moraju smatrati ne samo sintaksiki uslovlje-nim, ve i fonoloki, kao to su stilska inverzija (eng. stylistic inversion, npr. Down the hill rolled the ball.), premetanje objekta (eng. object shift) karakteristino za skandinavske jezike, podizanje desnog vora (eng. right node raising, npr. I know [[a boy who loves e] and [a girl who hates e]] Nintendo WII.) ili drugi poloaj kli-tika (eng. second position clitics) koji je odlika raznih jezika, ukljuujui i srpski. Nekoliko sintaksiara (meu njima bobaljIK 2002; Bokovi 2001, 2002, 2004; peSetSky 1997; Stjepanovi 1999, 2004, 2007) predlagalo je ve da se ove pojave objasne u smislu mogunosti izgovaranja neke nie kopije pomerenog elementa, ne nuno najvie, kao to se u minimalizmu, iji je zaetnik N. Chomsky (1995; 2000; 2001) obino pretpostavlja. Dakle, red rei je posledica sin taksikog pome-ranja, ali morfofonoloka ogranienja odreuju koja e se kopija pomerenih eleme-nata izgovoriti, to znai da na red rei, iako je on sintaksiki uslovljen, mogu uti-cati odlike fonoloke forme (eng. Phonological Form, PF), kao to je, na primer, susednost (eng. adjacency). Drugu krajnost u objanjavanju interakcije sintakse i fonologije u gore nabrojanim pojavama predstavlja posve radikalan pristup Ertes-chik-Shir (2005a, b), koja tvrdi da je red rei u potpunosti rezultat fonolokih obe-leja. Veina autora zastupa umereniji stav, te red rei koji nije u skladu sa uteme-

1 Naslov skupa i knjige predstavlja aluziju na sveobuhvatni opis fonologije engleskog jezika koji su 1968. godine objavili N. Chomsky i M. Halle pod naslovom The Sound Pattern of English.

2 Rad je nastao u okviru projekta br. 178002 Ministarstva Republike Srbije za nauku i tehno-loki razvoj, Jezici i kulture u vremenu i prostoru.

333

ljenim sintaksikim ogranienjima objanjavaju pozivanjem na postsintaksiki, stilski nivo, koji je naroito pogodan za sluajeve u kojima je redosled konstitue-nata direktno zavisan od informacijske strukture reenice. Meutim, uvoenje ove sasvim nove komponente u arhitekturu sistema trebalo bi da bude zaista opravda-no, s jedne strane zato to se na taj nain komplikuje model, a s druge, zbog toga to postoji opasnost od toga da se sve problematine strukture gurnu u ovu komponentu, bez valjanog objanjenja. Konano, vezu iz meu sintakse i ove post-sintaksike komponente, odnosno preslikavanje (eng. mapping) sintakse na stilsku komponentu takoe bi trebalo jasno definisati. Upravo ovakvim temama bave se radovi u ovoj knjizi, i to na osnovu podataka iz veoma razliitih jezika, kao to su engleski, nemaki, maarski, japanski, norveki, evropski portugalski, danski, junoslovenski jezici, i mnogi drugi, u pokuaju da objasne interakciju reda rei, prozodije i informacijske strukture reenice, te uticaj potonje na prva dva, naroito u sluajevima kada ona igra odluujuu ulogu u objanjavanju neke pojave kao sintaksike ili kao fonoloke. Kao nita manje vaan zadatak postavlja se i sme-tanje same informacijske strukture u arhitekturu sistema: dok je neki autori sma-traju delom sintakse, drugi su miljenja da ona odreuje fonoloku linearizaciju reeninih elemenata, dok trei zastupaju stav da je informacijska struktura od vanosti samo za fonologiju.

Prva etiri poglavlja knjige bave se raznim aspektima priloga. Tor A. farli predlae nain na koji se fleksibilnost priloga u pogledu distribucije moe obja-sniti: ukoliko fraznu strukturu posmatramo trodimenzionalno, pri emu prilozi pripadaju treoj dimenziji, koja se moe na razliite naine saviti na dvodimen-zionalnu ravan osnovne strukture klauze (CP+TP+vP+VP), moemo objasniti linearizaciju konstituenata tree dimenzije u odnosu na konstituente dvodimenzi-onalne ravni, i omoguiti njihovo linearno izgovaranje. Istovremeno, ovo savi-janje podrazumeva da su elementi tree dimenzije u hijerarhijskom redosledu u strukturama adjunkcije, te da se u semantikoj komponenti moe tumaiti njihov opseg. Ovakva osnova za trodimenzionalnu analizu priloga jeste teorijski sloe-nija od njihove proste adjunkcije, tvrdi autor, ali kognitivna stvarnost, ako se ona moe hipotetski identifikovati na osnovu empirijskih podataka, govori u prilog ideji o trodimenzionalnom poreklu priloga i kasnijoj intergraciji ovih u dvodimen-zionalnu ravan klauze.

Na osnovu ponaanja ilokucione partikule mon u danskom jeziku (iji bi naj blii prevodni ekvivalent bio da li u srpskom, iako mon nije komplementizator ve prilog), Nomi Erteschik-Shir prouava da li je red rei uobiajen za glavnu klauzu, sa glagolom u drugom poloaju, mogu i u umetnutoj klauzi i pod kojim uslovima. Zakljuak do kojeg dolazi jeste da se partikula mon prikljuuje (eng. adjoin) reenici koju modifikuje, linearizuje se u prvom poloaju i formalno dopu-ta (eng. license) ili klasifikuje (eng. type) klauzu (u smislu Cheng 1991) jer pred-stavlja fonoloki nerealizovanu glavnu klauzu performativ, koji je prikljuen i linearizovan. Istovremeno, sama partikula je sintaksiki nerealizovana (neaktiv-na je u sintaksi, jer se, kao prilog, spaja na drugoj ravni i nije deo hijerarhijski ustrojene sintaksike strukture), pa ne uzrokuje pomeranje glagola u drugi polo-aj, ali se interpretira kao partikula koja odreuje ilokucionu snagu i fonoloki se realizuje. Unutar renice, mon se ponaa kao i ostali prilozi u danskom jeziku, s tim to se javlja samo u upitnim reenicama.

334

Katalin . Kiss postavlja kao cilj rada iznalaenje odgovora na pitanje da li je slobodan red rei iza glagola u maarskom jeziku sintaksika pojava ili se tie fonoloke forme. Naime, na osnovu raznih mogunosti reanja elemenata u post-verbalnom delu reenice, odnosa reda rei i opsega adverbijalnih adjunkt, te reda rei i opsega kvantifikator, autorka nudi novi pristup, u kome se sloboda reda rei iza glagola u potpunosti smatra pojavom na nivou fonoloke forme, to po-tvruje i injenica da su jedinice koje podleu promeni redosleda fonoloke fraze. Postverbalne fonoloke fraze se reaju u skladu sa fonolokom teinom.

O lutajuim kvantifikatorima (eng. floating quantifiers) i informacijskoj strukturi govori Lisa Rochman i tvrdi da postoji veza izmeu upotrebe lutajueg kvantifikatora (poput all u engeskom primeru The students have all failed the exam.) i fokusiranog elementa iza njega, koji se nuno tumai kao (kontrastivni) fokus. U ovom radu se analizira ponaanje lutajuih kvantifikatora u sprezi sa gla golima sa partikulom (poput engleskih primera drink up, tear down, itd.), pri-hvatljivost ovih kvantifikatora sa predikatima koji izraavaju subjektivni stav, kao i sa onima koji izraavaju objektivnu stvarnost, te meuodnos lutajuih kvan-ti fikatora i glavnog akcenta. Autorka zakljuuje da izbor izmeu lutajueg i nelu-ta jueg kvantifikatora nije proizvoljan, niti stilski uslovljen, ve je posledica in-formacijsko-strukturnog statusa elemen(a)ta koji slede iza kvantifikatora. Drugim reima, fonologija odraava, s jedne strane, odliku obeleavanja fokusa koju ima lutajui kvantifikator, a s druge strane, ogranienja datog jezika u pogledu struk-ture fokusa (v. ertescHIK-sHIr 1997; 2007).

Slian zakljuak donosi u svom radu i Joo Costa u kojem se istie da se ve-ina autora koji prouavaju obeleavanje fokusa slae da fokus (moe) podra zu-meva(ti) prozodijsko obeleavanje i promenu reda rei, ali da ne postoji slaganje u pogledu tane interpretacije meusobnog odnosa prozodije i sintakse, a jo manje u pogledu mesta ili nivoa na kojem se fokus enkodira. Na osnovu podataka iz portugalskog jezika, Costa trai odgovor na dva pitanja: da li je odriva ideja o autonomiji sintakse ako prozodija moe posluiti kao njen okida, i ta je izvor meujezike varijacije, s obzirom na to da prozodijski odraz fokusa varira od jezika do jezika. Primeri konstrukcija u kojima informacijski fokus reenice nije u oekivanom poslednjem poloaju, ve se obeleava dodeljivanjem naglaska fo-kusiranom konstituentu (na nain slian kao u francuskom ili engleskom jeziku), kao i drugi konteksti u kojima se pomeranje naglaska (eng. stress shift) primenjuje kada sintaksika komponenta iz nekog razloga ne moe da stavi neki konstituent u poslednji poloaj, dokazuju da pomeranje naglaska ne moemo smatrati opera-cijom sintaksike komponente. Kao reenje veze izmeu varijacije u pogledu reda rei i prozodije i diskursa, Costa predlae da gramatika moe da generie vie-struke izlaze (eng. output), a koji e se od njih izabrati zavisi od postsintaksikih faktora. Ukoliko nijedan od ovih faktora nije primenljiv na date izlaze, tada imamo pravi sluaj fakultativnosti. Za ovog autora fokus nije stvar sintakse, ve diskursa, a informacijska struktura, kao komponenta gramatike, sarauje i sa semantikom i sa prozodijom, otud i semantiki i prozodijski znaaj fokusa.

Pomou klitika u junoslovenskim jezicima Steven Franks dokazuje da ra-vanje (eng. Spellout) podrazumeva itav niz operacija (od kojih su brisanje kopija, linearizacija i prozodifikacija samo neke) koji su potrebni da se apstrakni, hije-rarhijski poreani skupovi obeleja (sintaksa) pretvore u nizove artikulatornih

335

uputstava (fonetika). Dok sintaksa samo stvara strukture primenom operacije ra-vanja, ne specifikujui pritom linearni redosled ulananih elemenata, faktori fo noloke forme su od odluujue vanosti za linearizaciju. Franks smatra da se li-nearizacija mora deavati ciklino, putem viestrukog ravanja koje se primenjuje u razliitim trenucima u toku derivacije i koje koristi razliite vrste informacija, od odnosa konstituentskog upravljanja (eng. c-command) u ranim fazama linea-rizacije do prozodijskih odlika pojedinanih leksikih jedinica u kasnijim faza-ma. Budui da pre linearizacije valja odluiti na ta e se ona primeniti, odluka o tome koja e se kopija nekog elementa izgovoriti nije sintaksiki uslovljena, ve zavisi od potreba fonoloke i morfoloke komponente, s kojima sintaksa sarauje. Delovi derivacije pojedinano poslati u ravanje ponovo se sastavljaju, i to tako to svi lanovi jednog podniza (eng. subarray) kroz ravanje postaju jedna leksika jedinica koja i sama moe posluiti kao lan nekog drugog podniza unutar iste numeracije.

Mamuro Saito istrauje sluaj pokretljivosti strukture (eng. scrambling) u ja panskom jeziku, i tvrdi da pokretljivost strukture, iako se u prvi mah ini da je samo stilske prirode, moe imati i semantiki i diskursni znaaj, to se moe obja sniti mehanizmom interpretacije lanaca stvorenih pomeranjem. Pokretljivost strukture je semantiki bez efekta (eng. vacuous), ali se sva obeleja pomerenog elementa kopiraju u mesto prizemljenja (eng. landing site) i tako ulaze u interak-ciju sa upravnim elementima viih funkcijskih kategorija koji utiu na interpre-taciju (naroito sa upravnim elementom Pred). Element Pred, koji se uvek nalazi iznad TP i privlai u poloaj specifikatora elemente s obelejem [arg] (argument), ima opseg preko svega to se nalazi u poloaju komplementa TP, nominativna sin-tagma u njegovom specifikatoru tumai se kao iscrpni fokus i to je i konani po loaj pokretljivog elementa, ali i subjekta kada pokretljivih elemenata nema. Fakultativni, diskursom uslovljen red rei poput pokretljivosti strukture u japan-skom jeziku moe se objasniti sintaksiki, bez pozivanja na fonoloku lineariza-ciju, tvrdi Saito.

Naredni prilog, iji su autori Mohinish Shukla i Marina Nespor, bavi se usva-janjem reda rei kod dece, naroito redosleda glagola i objekta (u onih oko 86% jezika sveta u kojima se moe govoriti o dominantnom redu rei, v. dryer 2005) i razmatra hipotezu da se red rei ogleda u ritmikom obrascu govorenog jezika, to omoguava deci da usvoje red rei karakteristian za jezik koji usvajaju i pre nego to naue pojedinane rei. Govor nije samo niz rei, ve se sastoji od hije-rarhijski ustrojenih fonolokih konstituenata koji nisu u direktnoj vezi sa sintak-sikim jedinicama. Jedan nivo ove hijerarhije, fonoloka fraza, razlikuje se od jezika do jezika, u skladu sa dubinskom sintaksom, tako to obrazac istaknutosti (eng. prominence) fonoloke fraze odraava pravac ravanja u datom jeziku ukoliko je istaknut inicijalni element, ravanje je u jeziku na levo (komplement prethodi upravnom elementu, OV), a ako je istaknut finalni element, radi se o je zi ku u kome je ravanje na desno (redosled upravni element komplement, odn. VO). Budui da mala deca reaguju na razliite ritmike obrasce na ovom hije-rarhijskom nivou, a akustiki korelati gorepomenuta dva obrasca istaknutosti se razlikuju, ovo omoguava deci da odrede pravac ravanja, a time i usvoje red rei karakteristian za dati jezik, i to bez znanja o leksikim jedinicama u reenici. Ovim Shukla i Nespor objanjavaju empirijsko opaanje da je i najranija produk-

336

cija dece u skladu sa redom rei u usvajanom jeziku, i dokazuju znaaj fonoloke fraze u otkrivanju sintaksike strukture jezika u toku usvajanja.

Prozodijske teme istrauju i Hubert Truckenbrodt i Isabelle Darcy u radu koji zapravo predstavlja rezultate eksperimenta u kome se analizira uticaj objekat skih klauza na frazni akcenat (eng. phrasal stress) glagola glavne klauze, u irem kon-tekstu interakcije fraznog akcenta i pomeranja u nemakom jeziku. Cilj je da se utvrdi da li ekstraponirana objekatska klauza ima isti uticaj na akcenatski obrazac glagola kao i obje katska imenika sintagma (DP) u smislu da je glagol nenaglaen (eng. unaccented) kada je priloan naglaenoj leksikoj sintagmi objektu (otud kon trast izmeu Peter hat [ein Buch] verkauft. i Peter hat es verkauft, gde podvla-enje oznaava naglaenost). Pomou zadataka percepcije i produkcije autori otkri-vaju da ekstrapozicija ne prua mogunost rekonstrukcije naglaska, tj. da glagol mora ostati na glaen u ovim sluajevima, ime se, ini se, potvruje uti caj sintakse na ispoljava nje prozodijske strukture.

Polazei od ranijeg rada u kojem je ukazao na potrebu da se u cilju objanjava-nja alternacije kratkih i dugih vokala u bravanskom jeziku (dijalekt svahilija) reeni ce posmatraju kao nizovi fonolokih fraza, Kisseberth u svom prilogu dokazuje da se tonski akcenat (eng. pitch accent) utvruje u okviru fonolokih fraza i daje dodatne razloge za prihvatanje stava (selKIrK 1986) da fonoloka fraza nije (nuno) i sintak-sika fraza, te da je neophodan mehanizam koji bi potonje pretvorio u fonoloke fraze. U nastavku rada, prvobitni derivacioni pristup Selkirk pore di se sa pristupom teorije optimalnosti (eng. Optimality Theory), koja potpunije moe da objasni fono-loke fraze u bravanskom jeziku, naroito ako se pored ogra nienja poravnaj-XP (eng. Align-XP) uvede jo jedno ogranienje, Uvij-XP (eng. Wrap-XP), koje zahteva da sav materijal unutar jedne maksimalne projekcije bude u istoj fonolokoj frazi. Kisseberth pretpostavlja postojanje ogranienja na preslikavanje (eng. mapping) iz-meu sintakse i fonologije i naglaava potrebu za rekur zivnom prozodijskom struk-turom, istiui vanost fonoloke fraze i njene uloge u obeleavanju fokusa.

Autonomiju sintakse i fonologije u izraavanju fokusa istrauje Sam Hellmuth na osnovu podataka iz egipatskog arapskog jezika. Naime, esto se dostupnost od-reene strategije u jednoj komponenti gramatike moe predvideti na osnovu od-lika druge (npr. jezici koji ne koriste reenini akcenat za kodiranje odnosa teme i komentara ee koriste sintaksike strukture u ovu svrhu nego jezici u kojima je reenini akcenat relativno slobodan). U ovom radu se predlae da se dostup nost jedne strategije za izraavanje informacijske strukture moe objasniti odlikama date komponente gramatike. Ovaj zakljuak autorka donosi izuavajui sluajeve prividne komplementarnosti u upotrebi prozodijskih i sintaksikih strategija u egi-patskom arapskom jeziku, u kojem, slino romanskim jezicima, postoje odreene sintaksike strategije za izraavanje informacijske strukture (npr. promena reda rei, elizija argumenata, razdvojene strukture) ali ne postoje pojedine prozodijske strategije (poput deakcentuacije datih elemenata, ili davanja prednosti naglaava-nju argumenata u odnosu na predikat), to je nuno posledica odlika (samo) fono-loke komponente, tvrdi Hellmuth. Iz ovoga sledi da informacijska struktura nije modul ili podsistem gramatike, ve da je njen povrinski odraz zapravo rezultat interakcije ostalih komponenata gramatike (ukljuujui i fonologiju i sintaksu).

Trinaesto poglavlje knjige, autorke Caroline Fry, analizira u kojoj meri fo-kus utie na tonski akcenat u nemakom jeziku. U jezicima poput nemakog, no-

337

sioci tonskog akcenta su upravni elementi prozodijskih konstituenata, koji se pre-slikavaju iz sintakse. Visina tonskog akcenta zavisi od poloaja u reenici i infor-macijske strukture koja se izraava, pa se u jezicima poput nemakog ona mora poimati relaciono, u zavisnosti od drugih tonskih akcenata u istom prozodijskom domenu, a ne apsolutno. Tonski akcenat koji se dovodi u vezu sa uskim fokusom dostie veu visinu nego tonski akcenat reenice koja predstavlja novu informa-ciju (npr. Ein Bier haben wir getrunken Popili smo pivo, u odgovoru na ta ste popili? odnosno Da li ste posle toga izali?), a manju kada se povezuje se neim to je ve dato u diskursu (npr. Das Bier haben wir getrunken u odgovoru na ta ste uradili s pivom?); ukoliko u datom prozodijskom domenu nema drugih tonskih akcenata, do prilagoavanja visine nee doi. Na osnovu podataka dobijenih testi-ranjem produkcije izvornih govornika nemakog jezika, Fry iznosi novo vienje, u kojem se visina tonskog akcenta odreuje zavisno od susednih akcenata. Prome-na jednog dela reenice povlai za sobom promenu i u drugim njenim delovima, ime se dokazuje da su akcenti relacioni, te da informacijska struktura ne moe stvoriti tonske akcente, ve samo moe uticati na njihovu visinu poveati je kada je u pitanju nova informacija, odnosno smanjiti je u sluaju date informacije.

U sledeem prilogu se takoe razmatra odnos fokusa i prozodije, i to u poku-aju da se odgovori na pitanje kako se on uspostavlja. S jedne strane, fokus utie na gramatiko znaenje, a s druge, frazna istaknutost igra vanu ulogu u odrei-vanju koji e se delovi reenice tumaiti kao fokusirani, tj. nepresuponirani. U ne-kim jezicima fokus utie i na poloaj konstituenata u sintaksikoj strukturi (npr. obavezan neposredno preverbalni poloaj fokusiranog elementa u maarskom je ziku), dok u drugima (npr. u engleskom) to nije sluaj. Pitanje veze izmeu frazne istaknutosti i tumaenja nekog dela reenice kao fokusiranog postaje jo zani-mljivije ukoliko se uzme u obzir injenica da u standardnom modelu generativne gramatike sintaksa posreduje izmeu fonologije i semantike. Od raznih teorija koje su u literaturi predlagane, Emily Nava i Maria Luisa Zubizarreta opredeljuju se za onu koja glavni frazni akcenat3 dovodi u direktnu vezu sa tumaenjem i dri da deo reenice koji se tumai kao fokusiran mora sadrati ritmiki najistak nu tiju re, s ciljem da se dokae da se razlika u pogledu glavnog akcenta (eng. Nuclear Stress, zuBizarreta 1998) u germanskim i romanskim jezicima moe izvesti iz injenice da se u germanskim jezicima funkcijske kategorije mogu tumaiti kao metriki nevidljive (pa mogu biti nenaglaene), dok to nije sluaj u romanskim jezicima, gde se uvek cela sintaksika struktura mora metriki tumaiti. Kao dru gi cilj, autorke postavljaju isticanje modularne prirode algoritama koji generiu glavni akcenat: pored gramatikog pravila glavnog akcenta (eng. Nuclear Stress Rule), distribucija glavnog akcenta u germanskim jezicima zavisi i od diskursno pove-zanih faktora, kao to je deakcentuacija anafore,4 to se potvruje i rezultatima

3 Termin akcenat(eng. stress) odnosi se na relativnu ritmiku istaknutost unutar odreene je-dinice govora. U jezicima poput germanskih i romanskih, tonski akcenat (eng. pitch accent) odnosi se na jedan od perceptualnih korelata naglaska, dok su ostali jaina zvuka ili intenzitet segmenata (eng. loudness) i njihovo trajanje (eng. length).

4 Zamenice su u engleskom jeziku inherentno neakcentovane (glavni akcenat prelazi na glagol, npr. Do we have tomatoes? No, I didnt buy them), dok se imenike sintagme deakcentuju ukoliko su ranije implicitno ili eksplicitno pomenute (npr. Did John read Don Quixote? No, John doesnt read books, gde se knjige impliciraju u pitanju).

338

eksperimenta u kojem se ispitivalo usvajanje deakcentuacije anafore i pravila glavnog akcenta (u germanskim jezicima) kod izvornih govornika panskog jezi-ka kojima je engleski drugi jezik.

Kriszta Szendri koristi psiholingvistiku metodologiju za prouavanje obe-leavanja fokusa (eng. focus marking) i dokazuje da obeleavanje fokusa nije samo komunikativno sredstvo, ve i pravilo usko vezano za pojedinani jezik. Naime, njen ispitanik je trinaestogodinje autistino dete sa potpuno normalnim koefici-jentom neverbalne inteligencije, ija je jezika sposobnost vrlo dobra: esto gradi sloene reenice, ima veliki fond rei i retko pravi gramatike greke u spontanom govoru, ali pokazuje nedostatak u sposobnosti funkcionalne mentalizacije (kao to je npr. razumevanje sujeverja, zabrinutosti zbog neega to (bi) se moglo desiti a nije, itd.). Ipak, ovaj ispitanik je obeleavanje fokusa koristio bez ikakvih proble-ma, to nesumnjivo sugerie (iako ne potvruje konano) da obeleavanje fokusa nije vanjezika kategorija, ve deo gramatike.

Za razliku od arhitekture sistema koju Chomsky zagovara u raznim modeli ma jo od ezdesetih godina prolog veka, i u kome morfosintaksa daje ulaz fono lokoj i logikoj formi, u zakljunom poglavlju Tobias Scheer istrauje interakcio nali-stiki stav, po kojem su konkatenacija (nizanje elemenata) i interpretacija ispre-pletane. Autor dokazuje da uslov neprobojnosti faze (eng. Phase Impenetrability Condition), jedno od najvanijih ogranienja u modernoj sintaksikoj teoriji faza (eng. phase theory), igra izuzetno vanu ulogu u odreivanju valjanosti fonoloke teorije. Meu raznim pristupima afiksima u engleskom jeziku, koji se mogu grubo podeliti u one koje se zasnivaju na specifinostima morfema i one koje se zasniva-ju na selektivnom ravanju (u smislu Halle verGnaud 1987), Sheer pokazuje da su u prednosti potonje, naroito sistem koji predlae Kaye (kaye 1992; 1995), koji primenjuje i uslov neprobojnosti faze. Fonologija i sintaksa biraju iste inter-pretacijske jedinice, tvrdi ovaj autor (kao i Kaye), i koriste iste mehanizme rava-nja, to predstavlja stav o saradnji razliitih modula gramatike koji zauzima vei-na autora iji su prilozi ovde ukratko predstavljeni.

Kao dvadeset i deveta knjiga u seriji pod naslovom Oxford Studies in Theo-retical Linguistics izdavaa Oxford University Press, Glasovne strukture sintakse na 385 strana (sa objedinjenim popisom literature i tematskim registrom) donosi odgovore na mnoga pitanja koja se tiu veze izmeu sintakse, fonologije i infor-macijske strukture, u najrazliitijim jezicima sveta. Iako je knjiga prvenstveno na-menjena strunjacima u oblasti lingvistike (pre svega fonologije i sintakse), ona istovremeno predstavlja izuzetno zanimljivo tivo svima onima koji ele da sazna-ju vie o ovoj oblasti nauke o jeziku, a imaju prethodnog lingvistikog znanja.

CITIRANA LITERATURA

bobaljIK, Jonathan David. -chains at the PF-interface: Copies and covert movement. Natural Language and Linguistic Theory 20/2 (2002): 197267.

Bokovi, eljko. On the Nature of the SyntaxPhonology Interface: Cliticization and Related Phe-nomena. Amsterdam: Elsevier, 2001.

Bokovi, eljko. 2002. On certain differences between Bulgarian and Serbo-Croatian C(P). Balkan-istica 15 (2002): 3548.

339

Bokovi, eljko. Topicalization, focalization, lexical insertion, and scrambling. Linguistic Inquiry 35/4 (2004): 613638.

cHenG, Lisa. On the typology of wh-questions. Doktorska disertacija, MIT, 1991.chomSky, Noam. The Minimalist Program. Cambridge, MA: MIT Press, 1995.chomSky, Noam. Minimalist Inquiries: The Framework. Roger Martin, David Michaels, Juan Uriagere-

ka (eds.). Step by Step: Essays on Minimalist Syntax in Honor of Howard Lasnik. Cambridge, MA.: MIT Press, 2000, 89155.

chomSky, Noam. Derivation by Phase. Michael Kenstowicz (ed.). Ken Hale: A Life in Language. Cambridge, MA.: MIT Press, 2001, 152.

dryer, Matthew. S. Order of subject, object and verb. Martin Haspelmath et al. (eds.). The World Atlas of Language Structures Online. 28.3.2011.

ertescHIK-sHIr, Nomi. The Dynamics of Focus Structure. Cambridge: CUP, 1997.ertescHIK-sHIr, Nomi. Sound Patterns of Syntax: Object Shift. Theoretical Linguistics 31 (2005a):

4793.ertescHIK-sHIr, Nomi. What is Syntax? Theoretical Linguistics 31 (2005b): 263274.ertescHIK-sHIr, Nomi. Information Structure: The Syntax-Discourse Interface. Oxford: OUP, 2007.Halle, Morris, Jean-Roger verGnaud. An Essay on Stress. Cambridge, MA: MIT Press, 1987.kaye, Jonathan. On the interaction of theories of Lexical Phonology and theories of phonological

phenomena. Uli Dressler et al. (eds.). Phonologica 1988. Cambridge: CUP, 1992, 141155.kaye, Jonathan. Derivations and interfaces. Jacques Durand, Francis Katamba (ed.). Frontiers of

Phonology: atoms, structures, derivations. Harlow, Essex: Longman, 1995, 289332. peSetSky, David. Optimality theory and syntax: Movement and pronunciation. Diana Archangeli, D.

Terence Langedoen (eds.). Optimality theory: An overview. Malden, MA: Blackwell, 1997, 134170.

selKIrK, Elisabeth. On derived domains in sentence phonology. Phonology Yearboook 3 (1986): 371405.

Stjepanovi, Sandra. What do Second Position Cliticization, Scrambling, and Multiple Wh-fronting Have in Common. Doktorska disertacija, University of Connecticut, Storrs, 1999.

Stjepanovi, Sandra. A word order paradox resolved by copy deletion at PF. Pierre Pica (ed.). Linguistic Variation Yearbook 2003. Amsterdam Philadelphia: John Benjamins, 2004, 139177.

Stjepanovi, Sandra. Free word order and copy theory of movement. Norbert Corver, Jairo Nunes (eds.). The Copy Theory of Movement. Amsterdam Philadelphia: John Benjamins, 2007, 219248.

zuBizarreta, Maria Luisa. Prosody, Focus, and Word Order. Cambridge, Mass.: MIT Press, 1998.

Sabina Halupka-ReetarUniverzitet u Novom Sadu

Filozofski fakultetOdsek za anglistiku

Novi Sadhalupka.resetar@ff.uns.ac.rs

UDC 811(049.32)

Claudia Leah. Sinonimia i elementul slav n sistemul sinonimic al limbii romne.Oradea: Editura Universitii din Oradea, 2005, 320 .

Sinonimia i elementul slav n sistemul sinonimic al limbii romne . (lementul slav n sistemul sinonimic al limbii romne), , , - .

340

I Relaia semasiologica de sinonimie (33 119), II Elementul slav n limba romna (120195), III Elementul slav component n serii sinonimice (196268), Consideraii preliminare (832) Consideraii finale (269274), (277320). , , , -, , , - . , , , - .

t - (sens, semnificaie, sinonimie, sinonime, sistemul sinonimiei .). T ( ), - - , , , . : , , .

, Relaia semasiologica de sinonimie, , . - , - .

, -, , . . , . (. Vineler), - : .

, - . , - , : , - , . , : , , - , , , ( , .), , , / / -, / ; ( ), / , / / . tt (pt) -, (t) . , - () .

341

. - , , - / gp. : p / t, g / , , t ; pt , , -t ( : t t p t), .

- ( t t, ), ( : t tt, t, -), ( g ), ( - ) (- ).

, - , , . - , .

, , , , , , - , , .

, Elementul slav n limba romna, , . , , .

, , , V VII X XII . (baba, coasa, izvor, lopata, nevoie) X , - , XII , . , - , 200 .

- , - , . -

342

slavon slavic slav. , XIX , , , slavon . slavic - slav. ( limba slava veche) : limba paleoslavica, limba paleoslava, paleoslava veche, veche slava bisericeasca, veche bulgara ., : limba srbeasca, srbie, srbie cea veche, limba sloveneasca, slovenete, slavonete, slavona .

, , , , , , , , - , .

, - , . - , - , - - . , , : - .

- , , , , -, , , , ., . , , , .

, , , , . ne-, po-, pro-, ras- prea-, -eala ( ), -ca (- ), -ia ( ) - . - - .

, - -, -. , , -

343

(. veac < . vk; drag < . drag). - , , , - . , , , - . , -- .

- , -. - . -, . .

- , , , . , o - : ) , , ) - - .

- - , - , .

, Elementul slav component n serii sinonimice, - . miros putoare mireasma duhoare iz miasma mirodenie condiment parfum aroma aromat balsam miros, . .

nevasta soie muiere cucoana dama : g, p t g; t g t. , .

t , pt , t t- ptt tp pt. -

344

. , - , .

, - , , , - , cuvnt vorba. , - -, . purtator de cuvnt, joc de cuvinte, nici vorba, a lasa vorba. - vorba cuvnt . , . a schimba cteva cuvinte / doua vorbe, n cteva cuvinte / vorbe.

- . , , pace (.) razboi (.), gras (.) slab (.), sanatate sanatos (.) boala bolnav (.), prieten (.) duman (.), gaina (.) coco (.), capra (.) ap () : a scrie (.) a citi, catun () sat (.) trg (.) ora (.) municipiu (. .).

, - . . (G. Mihil) : 1. ; 2. - ; 3. // ; 4. - . . - , , , , -, , - .

. , , , . bour (< . bubalus) / bivol (< . bivol < buvalus, . . bubalus), cruce (< . crux) / crja (< . kry < crux) / cross (< . cross ).

, , , , . - . .

, ,

345

. - , , , . -, , : sfat popular (.) primarie (.), prefect (.) ispravnic (.). - : cursant (.) cursist (.), exponat (.) obiect expus (.).

-- , . -, , , . blagoslovenie, oblu, zapis, , , peve (.) cntare (.) -, , . finit (.) cone (.) otpust (.) sfrit (.). (popa, slava .), (prealuminat prsvtl).

, . . - , , - lege (.) pravila (.), rod (.) plod (.), plange (.) jeli (.), sfat (.) sobor (.) gloata (.). XVI , , . - , . ciuda (.) minune (.), jale (.) pofta (.), lege (.) obicei (.), narav (.) obicei (.).

- , 981 , . - 3.368 , 312 .

t - . , . .

-

346

, - , .

zosim04@yahoo.com

UDC 811.163.4128(049.32)

, . g p: . LVI. :

, 2009, . 275.

g p: - , . , - .

: g (. 510), (. 1117), g p (. 1844), t (. 4590), (. 91165), : t (. 166264), : ptp p (. 265269), (. 270274), t p (. 275). - .

g ( ) , . - .

g p , - , - . . , . . -. ( ), ( ) , . - (. 1821). , (. 19: , pt), (. 19: -g); (. 19: pt). (. 2021: -

347

, p). ( ) , , (. 19: , -t, , /; t, ). (. 1920: t). . - - - (. 20). (. , t, : , 2005, . 6264), (. -, g, IX, 1940, . 380), ; . . : , , , , , ; , ; t; - , p , , p ; , ; , , g ; g, ; t, . ( , t g t , - LV, 2008, . 8990). : , g, ; p, pt, p, , , t ( , p p, - . , - , 2005, . 6162). , - , - (. 2122: , ), , (. 22). (. 23: y s, g).

, - (. 2337). , , , - (. 23). : - (< -)> - (p, p); -( (p, g); py, y; y (. 2627). - . : , (. 2930: . . , .) > (. 28: , t) : (. . . 31: , t,

348

., ), ( , t, - XVIII, 1969, . 156162). . (. 32) , - (. , g, - IX, 1940, . 278282) (/y/; , gg t ppg g, , , 1965, . 113116). /s/: s, ss, s, [, ] , : t, , , t (. 34); (. 3537: , ; p, ; pt, y; tp, ; ; g; ; ; (), ; , ; t-t , ; ; ptt; ; ; ).

, , - (. 3839), (39), (3940), (41), (4142) (4244). (. 44). ( , p ) ( , t), - - . - (. pt , ; - ; t- , , - , p , - , . , luty ; , - wrzesie padziernik .).

t ( ) : (, , , , , g, t, , ) - ; - , (4578); (7881), (82) (8290).

, : t . . [ - ] - , , . (. 8). , ( -) 2.000 ( ), - , ( , )

349

, () (. 44), , , - , ( ) . , , , , - -, , - ( , ), . . . . - ( , ), -, , () (p , , . 35; ) , , > (. . , p , p, ), t> (), t> (pt), t> (t, t), t> (, ; ), p>p (pt), > (), >g (gt), > (t) . , ( ) ( ). , . - , . , . . (. ), ( - ), t, t ( t, t), (), ( ), (, ), p ( , ), ( ), p, pt (), p (- ) .

-, , ( , ), , -, , - .

g

saraluka@eunet.rs

350

UDC 821.133.1.09 Jumas A.=163.41

. p pt p . : , 2010, 210 .

p pt a p , , . , - . , -. , , t p p- (17751843).

, : I t tt , II t tt , III p IV. t, V. .

, , - .

-. - - . , , , .

. p pt 135 . - , -, : 1. t p, 2. , 3. pt , 4. t tt 5. t p.

(. ), (. -). . - -

351

, (. - ), (. ). , . - / , , , , . -, , . , , - , . , . , - , , . . , . , , . , - . , - - , .

- , . , , , , . -, , , . , . - . - , - , . , , , , . .

, . - . - , , . , , -

352

, , - . , , , , , . - , , .

, , . - , . , .

. , - . , , , - , - .

. - , , - , . , . , . , - , . . - . - , , - , . - , , , . XIX , - . , - XIX , , , - . , - , .

-. ,

353

, , . - , . - . -, . . , .

-. , , , - . , - -. , , - XVIII XIX , : , , , , .

-, XIX . - , p pt , . , , , , . , , , - - XIX .

t

veranva@sbb.rs

354

UDC 8142(049.32)

(.). . t . : , 2010, 415 .

, , , (-, , ). , , - , .

, , , , , , , , - () -. , , - , - , , / / . , , , .

, , , , - . , - , - , -, , , , . , , - , - (sHIffrIn tannen HamIlton 2001: 5).

, . , - - . , , , 80- XX . ,

355

( - ), - .

, (19602010). . , , , , 20. . - , - , ( -) .

. , ( ) , - . , , - , - , - .

* , ,

, -: gt ; t, t ; ; ; p gt . - , .

, t , - . , , , , .

: - ( ) . - . , - , . , - , e - .

356

. , - , - , - .

, . , , - . , , gp t ( , . going to gonna, want to wanna), gt pt tt ( , , -, . in spite of ), ptp p ttt t-t tg ( , . of in spite of ). - ( . -, .), . , - .

, : , , - 16. 19. . - - , (1578), (1762), (1872) (1890).

. , - - , . , , - , . - , .

, t, t , - . - , , , .

357

, , , - , - ; , - , , . , : , , , - .

-, , . , , . - , - , . , . , , , , , . , , - .

, -- . - , , - . gt pt pt p ( - , , , ), t pt pt p p ( - - ), p pt p ( ). , , - . - , - , , .

, , . , ,

358

, .

, , -, , . , , Guardian, Independent Times 1999. , , - ; , - - ( t - 1999. ), - .

- , - . , , - , - .

. - t, . , , t pt ( : - t , t , p , p ); ppt ( tt) t ( : pt t , p p t , 47 , ). - tg t ( ) , , , () .

, -, - . , , - , - , .

-

359

. , , gt- t t-tt (. ) - (. , , .); p ttt - ( ).

- , . , . - , - .

, g-t , - . , -, - ; ? - , - , - ; . -, , romlex , -, - .

- , -- . 270 - , . , -, - . , , .

- . , . 15 , . , , speech act (g ) : locution (), illocution (), illocutinary force indicating device

360

(t g), felicity condition = happines condition (1. pt, 2. pt) , - : general condition (pt ), content condition ( ), preparatory condition (pp ) . , , .

. , - ( , ), -, , , - , -, .

sHIffrIn, Deborah, Deborah tannen, Heidi E. HamIlton (eds.). The Handbook of Discourse Analysis. Oxford: Blackwell, 2001.

nenad.ivanovic@isj.sanu.ac.rs