УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУУНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТПРАВНИ ФАКУЛТЕТ

ПРЕДМЕТ: КРИВИЧНО ПРАВОПРЕДМЕТ: КРИВИЧНО ПРАВО

TEMA: TEMA: КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ИМОВИНЕКРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ИМОВИНЕ

ППРЕДМЕТНИРЕДМЕТНИ ПРОФЕСОРПРОФЕСОР: : ДРДР ДРАГАН ЈОВАШЕВИЋ ДРАГАН ЈОВАШЕВИЋ

Асистент: мр ДУШИЦА МИЛАДИНОВИЋАсистент: мр ДУШИЦА МИЛАДИНОВИЋ

Студент: Студент: Број индекса: Број индекса:

У Нишу, 2007. годинаУ Нишу, 2007. година

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ИМОВИНЕКРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ИМОВИНЕ

Кривична дела против имовине представљају двадесет прву од тридесет шест глава Кривичног законика Републике Србије и налазе се у посебном делу законика. Кривични законик РС ступио је на снагу 1. јануара 2006.године. На тај начин је после 145 година од доношења првог Казнитељног Криминалног законика за Књажевство Србију донетог 1860. године и после скоро три деценије подељене законодавне надлежности Србија добила нови кодекс крвичноправних норми. Тиме је отворена нова страница у развоју кривичног права у нашој земљи. Прописи који чине посебни део Кривичног законика садрже норме које имају конститутивни карактер будући да се њима одређују појам, облежја и каарактеристике појединих кривичних дела. Овим се прописима конституишу и успостављају поједина кривична дела. Норме које се налазе у прописима посебног дела имају два саставна елемента: диспозицију и санкцију. Диспозиција је део норме којим се одређује појам и облежје бића кривичног дела. Санкција је део норме који одређује врсту и висину казне за учиниоца кривичног дела.

Кривично дело је основни, општи појам кривичног права. То је друштвено опасно, противправно, у закону одређено од виног човека извршено дело. То је, дакле, друштвено опасно понашање једног лица које је забрањено нормама правног поретка. Овим понашањем се проурокује штета (последица) по вредности, добра и интересе које друштво посебно штити. То значи да је кривично дело негативан, штетан, друштвено опасан људски акт, људско понашање. Али оно није само понашање човека као појединца, већ је то и негативна, штетна друштвена појава.

Радња извршења дела може бити предузета чињењем или нечињењем. Чињење представља свесно и вољно предузимање телесног покрета којим је остварена забрањена последица у спољном свету. Зависно од карактера предузете радње, разликују се и кривична дела. Тако је кривично дело чињења оно дело код кога се радња извршења састоји од активног понашања, од предузимања вољног телесног покрета. Највећи број дела у нашем праву су кривична дела чињења.

Објект заштите кривичних дела против имовине јесте имовина или пак право на имовину као једно од основних, универзалних људских права које гарантовано у члану 58. Устава Републике Србије.

Дефиниција имовине: Имовина представља скуп имовинских права и интереса.

Овим прописима се, првенствено, штити имовина која се састоји од ствари (предмета) и имовинских права и интереса везаних за ствари. Имовина, у ствари, представља својину неког лица, односно присвајање ствари и вредности у којима и преко којих се оне изражавају.

Имовина се обично јавља у облику покретне (а то је ствар која се може премештати са места на место без промене својства) или непокретне ствари (предмета) односно других имовински права и интереса који се по правилу могу вредносно изразити у новцу. Код појединих кривичних дела објкт заштите је не било која покретна ствар већ одређена ствар (моторно возило).

Имовински криминалитет је скупни назив за кривична дела која су упрена против имовине и чијим вршењем се практично остварује противправна имовинска корист за извршиоца кривичног дела или неко друго лице. Ова кривична дела се

врше против имвине без обзира на њено власништво и без обзира да ли се ради о покретној или непокретној имовини или о имовинским правима или интересима.

Кривично правна заштита имовине се остварује само овим кривичним делима, већ многим другим кривичним делима као што су кривична дела против: службене дужности, безбедности јавног саобраћаја, привреде итд. Разлика је у томе што је у кривичним делима против имовине једини објект заштите имовина, док се код других кривичних дела имовина штити уз неки други објкт, добро или вредност које има приоритет.

Код ових кривичних дела се као објект заштите углавном налази имовина у виду покретне ствари, док се код других кривичних дела може јавити и непокретна имовина. Код малог броја кривичних дела из ове главе као објект заштите се могу јавити имовинска права односно интереси.

Основна карактеристика ових кривичних дела је врста последице. Последица се обично јавља у виду повреде која обично наступа на имовини другог физичког или правног лица и то углавном у облику штете. Та штета је обично имобвинског карактера и огледа се у смањењу или у спречавању увећања постојеће имовине. Такође је карактеристично, за ову групу кривичних дела, да се та штета може, углавном новчано изразити и то према трентним тржишним условима и то у време извршења радње кривичног дела. Сама висина штете представља објективни услов кажњавања или представља отежавајућу или олакшавајућу околност.

Када је у питању мотив извршења ових кривичних дела на страни учиниоца у време предузимања радње извршења обично је то прибављање противправне имовинске користи за себе или за неко друго физичко или правно лице или пак намера да се проузрокује нека штета физичком или правном лицу или побуда у виду користољубља. То, у ствари, значи да је основни мотив који се јавља код учиниоца намера или побуда. Постојање намере или побуде такође доприноси и код одређивања степена кривице. Ова дела се врше искључиво са директним умишљајем. Постојање кристољубља као субјективног елемента на страни учиниоца дела омогућава суду да учиниоцу овог дела: 1) Изрекне кумулативно новчану казну уз казну затвора и 2) да при изрицању новчане казне ову одмери у границма знатно вишим од максимума предвиђеног за ову групу кривичних дела – до општег минимума који износи 10 000 000 динара.

За ову групу кривичних дела закон углавном предвиђа новчане казне(као главне или споредне) и казне затвора као главне и то као алтернатива новчаним казнама. Поред њих постоје и имовинске казне (врста казни према добру које се изрицањем ових казни одузима. То су казне којима се осуђеном лицу одузима одређена имовина. Оне су настале веома рано у историји кривичног права јој у доба претварања приватне освете у композицију и откупнину. Оне су данас веома често изрицане кривичне санкције посебно у случају извршења имовинских кривичних дела или у случају извршења кривичних дела код којих је извршилац мотивисан користољубљем или намером прибављања противправне имовинске користи.

Гоњење за кривична дела против имовине се обично предузима по службеној дужности осим за следећа кривична дела: крађа, тешка крађа, превара, неовлашћено коришћење туђег возила, злоупотреба поврења и прикривање ако су учињена према брачном другу, лицу са којим оштећени живи у трајној ванбрачној

заједници, сроднику по крви у правој линији, брату или сестри, усвојиоцу или усвојенику или другим лицима са којима учинилац живи у заједничком домаћинству, гоњење се предузима по приватној тужби1.

По предлогу се гоњење предузима код кривичних дела утаје2 и зеленаштва3, док се гоњење за дела која су учињена на штету имовине грађана предузима па приватној тужби у следећим случајевима: ситне крађе4, утаје5, преваре6, одузимање туђе ствари7, уништење и оштећење туђе ствари8, противправно заузимање земљишта9, противправно усељење10 и оштећење туђих права11.

СПИСАК ПОЈЕДИНИХ КРИВИЧНИХ ДЕЛА СПИСАК ПОЈЕДИНИХ КРИВИЧНИХ ДЕЛА

КРАЂАКРАЂА члан 203. КЗ РСТЕШКА КРАЂАТЕШКА КРАЂА члан 204. КЗ РС

РАЗБОЈНИЧКА КРАЂАРАЗБОЈНИЧКА КРАЂА 205 КЗ РС

РАЗБОЈНИШТВО РАЗБОЈНИШТВО члан 206. КЗ РС

УТАЈА УТАЈА члан 207. КЗ РС

ПРЕВАРА ПРЕВАРА члан 208. КЗ РС

НЕОСНОВАНО ДОБИЈАЊЕ И КОРИШЋЕЊЕ КРЕДИТА И ДРУГЕ НЕОСНОВАНО ДОБИЈАЊЕ И КОРИШЋЕЊЕ КРЕДИТА И ДРУГЕ ПОГОДНОСИТИ ПОГОДНОСИТИ

члан 209. КЗ РС СИТНА КРАЂА, УТАЈА И ПРЕВАРА СИТНА КРАЂА, УТАЈА И ПРЕВАРА

члан 210. КЗ РСОДУЗИМАЊЕ ТУЂЕ СТВАРИ ОДУЗИМАЊЕ ТУЂЕ СТВАРИ

члан 211. КЗ РСУНИШТЕЊЕ И ОШТЕЋЕЊЕ ТУЂЕ СТВАРИ УНИШТЕЊЕ И ОШТЕЋЕЊЕ ТУЂЕ СТВАРИ

члан 212. КЗ РС,НЕОВЛАШЋЕНО КОРИШЋЕЊЕ ТУЂЕГ ВОЗИЛА НЕОВЛАШЋЕНО КОРИШЋЕЊЕ ТУЂЕГ ВОЗИЛА

члан 213. КЗ РСИЗНУДАИЗНУДА

члан 214. КЗ РС1 Члан 222. Кривичног законика Републике Србије (Посебни део)2 Члан 207. Став 6. Кривичног законика Републике Србије (Посебни део)3 Члан 217. Став 4. Кривичног законика Републике Србије (Посебни део)4 Члан 210. Став 3. Кривичног законика Републике Србије (Посебни део)5 Члан 210. Став 3. Кривичног законика Републике Србије (Посебни део)6 Члан 210. Став 3. Кривичног законика Републике Србије (Посебни део)7 Члан 211. Став 3. Кривичног законика Републике Србије (Посебни део)8 Члан 212. Став 4. Кривичног законика Републике Србије (Посебни део)9 Члан 218 Став 3. Кривичног законика Републике Србије (Посебни део)10 Члан 219. Став 3. Кривичног законика Републике Србије (Посебни део)11 Члан 220. Став 3. Кривичног законика Републике Србије (Посебни део)

УЦЕНА УЦЕНА

члан 215. КЗ РСЗЛОУПОТРЕБА ПОВЕРЕЊА ЗЛОУПОТРЕБА ПОВЕРЕЊА

члан 216. КЗ РСЗЕЛЕНАШТВО ЗЕЛЕНАШТВО члан 217. КЗ РС

ПРОТИВПРАВНО ЗАУЗИМАЊЕ ЗЕМЉИШТА ПРОТИВПРАВНО ЗАУЗИМАЊЕ ЗЕМЉИШТА члан 218. КЗ РС,

ПРОТИВПРАВНО УСЕЉЕЊЕ ПРОТИВПРАВНО УСЕЉЕЊЕ члан 219. КЗ РС

ОШТЕЋЕЊЕ ТУЂИХ ПРАВА ОШТЕЋЕЊЕ ТУЂИХ ПРАВА члан 220. КЗ РС ПРИКРИВАЊЕ ПРИКРИВАЊЕ члан 221. КЗ РС

КРАЂА (ЧЛАН 203. КЗ РС)

Дело се састоји у одузимању туђе покретне ствари од другог у намери да се њеним присвајањем прибави себи или другом противправна имовинска корист12. Крађа представља основно имовинско кривично дело.

Објект заштите је имовина. Објект напада је туђа покретна ствар. Покретна ствар је сваки предмет

материјалне природе који се налази у чврстом, течном или гасовитом стању, који се може преностити а да се при том не оштети или уништи. Покретном ствари се сматра и свака произведена или сакупљена енергија за давање светлости, топлоте или кретања, телефонски импулс, као и рачунарски податак и рачунарски програм13. Рачунарским податком се сматра представљена информација, знање, чињеница, концепт или наредба који се уноси, обрађује или памти или је унет, обрађен или запамћен у рачунару или рачунарској мрежи14. Рачунарским програмом сматра се уређени скуп наредби који служе за управљање радом рачунара, као и за решавање одређеног задатка помоћу рачунара15. Човек, с обзиром да је људско биће а не ствар, не може бити објект овог кривичног дела али то могу бити поједини одвојени делови тела16. Леш и делови леша могу бити објект напада код крађе ако имају посебну намену или неке уграђене апарате који имају вредност.

Радња извршења је одузимање туђе покретне ствари. Одузимање туђе покретне ствари се може извршити на разне начине, тајно

или јавно, различитим средствима. Извршилац дела може да буде свако лице, а у погледу кривице потребан је

директан умишљај.

12 Члан 203. Став 1. Кривичног законика Републике Србије (Посебни део)13 Члан 112. Став 16. Кривичног законика Републике Србије (Посебни део)14 Члан 112. Став 17. Кривичног законика Републике Србије (Посебни део)15 Члан 112. Став 19. Кривичног законика Републике Србије (Посебни део)16 Природни – одсечена коса, извађен зуб или вештачки – протеза вилице, руке ноге

За ово кривично дело прописана је новчана казна или казна затвора до три

године 15, док је покушај дела такође кажњив16.

ТЕШКА КРАЂА (ЧЛАН 204. КЗ РС)

Дело постоји када је одузимање туђе покретне ствари у намери да се њеним присвајањем прибавави противправна имовинска корист учињено на посебан, опасан, дрзак начин или под посебним околностима или од стране више лица или ако вредност украдених ствари прелази износ од четристопедесет хиљада динара или украдена ствар представља културно или природно добро.

У члану 204. Кз РС наведена су чак 9 облика тешке крађе као и казне за наведена дела. То су:

1) Крађа извршена обијањем или проваљивањем затворених зграда, соба, каса, ормана или других затворених простора или другим савлађивањем већих препрека17. Основна карактеристика обог облика тешке крађе је то да је дело учињено радном обијања или проваљивања. Обијање је насилно уклањање препрека: ломљење браве, катанца, стакла. Проваљивање је продирање у затворен простор без насилног уклањања препрека: улазак кроз отвор или вентилациони прозор, преко терасе, кроз прокопани тунел, преко лестви или конопца. Битна ствар за ово кривично дело је да се ради о обијању или проваљивању затворених зграда, соба, каса, ормана или других затворених просторија. Затворене просторије су све оне просторије у које се не може слободно ући или изаћи без савладавања, уклањања препрека.

2) Крађа извршена од стране више лица18. Ово је облик нужног саизвршилаштва где радњу предузимају више лица на основу предходно донете заједничке одлуке. Није битно да ли та лица предузимају једну исту или различите делатности, већ је битно да их предузимају на основу предходно заједнички донете одлуке и ради остварења предходно договореног циља. Када се каже више лица обично се мисли на три или више лица.

3) Крађа извршена на нарочито опасан или нарочито дрзак начин 1 9. Нарочито опасан начин извршења дела постоји када је учинилац употребио такав начин или таква средства извршења којима је довео или могао довести у опасност живот или телесни интегритет људи или имовину: употреба експлозивних материја, запаљивих материја, бојивих и др. отрова, радиоактивних материја, опасних животиња (домаћих или дивиљих), или разна друга опасна средства. Нарочито дрзак начин извршења овог дела постоји онда када је, приликом извршења дела, учинилац показао такву безосећајност, смелост, злочиначку намеру.

4) Крађа извршена од стране лица које је при себи имало оружје или опасно оруђе ради напада или одбране20. Ово дело добија нарочито тежак облик зато што

15 Члан 203. Став 1 КЗ РС16 Члан 203. Став 2. КЗ РС17 Члан 204. Став 1. Тачка 1. КЗ РС 18 Члан 204. Став 1. Тачка 2. КЗ РС19 Члан 204. Став 1. Тачка 3. КЗ РС20 Члан 204. Став 1. Тачка 4. КЗ РС

се код учиниоца, за време извршења крађе, налази оружје или неко опасно оруђе које учинилац поседује ради напада или одбране. То поседовање мора да буде видљиво, али не сме да буде употребљено.

5) Крађа извршена за време пожара, поплаве, земљотреса или другог удеса21. За ово је дело је карактеристично то што оно добија на тежини захваљујући околн остима под којима је извршено. Те околности су, обично, већ наведени примери у законској дефиницији пожар, поплава, земљотрес или неког другог удеса нпр: разна стања или догађаји који људима на различите начине угоржавају живот, здравље, телесни интегритет или имовину. Учинилац користи наведене околности и због тога је ово дело квалификовано као облик тешке крађе.

6) Крађа извршена искоришћавањем беспомоћности или другог тешког стања неког лица22. Саме околности под којима се извршава ово дело чине га нарочито тешким и сврставају га у ову категорију. Те околности су, у ствари, коришћење беспомоћности или другог тешког стања пасивног субјекта који се налази у таквом стању где није у могућности да сам одлучује о својим поступцима и да сам штити своју имовину.

7) Крађа ствари чија вредност прелази 450.000 динара или украдена ствар представља културно или природно добро23. Околност која доводи до тежине ово дело крађе је вредност (у новцу) украдене ствари која прелази 450.000 динара или то да украдена ствар предствља неко културно или природно добро. Шта су културна а шта природна добра одређује се посебним прописима. Културна добра су одређена Законом о културним добрима24. Дефиницију природног добра даје Закон о заштити животне средине25.

8) Крађа ствари чији износ прелази 1.500.000 динара26. Квалификаторна околност код овог облика је евидентна: износ украдне ствари треба да прелази 1.500.000 динара.

РАЗБОЈНИЧКА КРАЂА (ЧЛАН 205. КЗ РС)

Дело разбојничка крађа постоји када учинилац буде затечен на делу крађе, па у намери да украду ствар задржи, употреби силу против неког лица или претњу да ће непосредно напасти на живот или тело27.

Објект заштите код овог дела је имовина.

Објект напада је туђа покретна ствар.

21 Члан 204. Став 1. Тачка 5. КЗ РС22 Члан 204. Став 1. Тачка 6. КЗ РС 23 Члан 204. Став 2. КЗ РС24 Службени гласник Републике Србије број 161/9425 Службени гласник Републике Србије број 135/200426 Члан 204. Став 3. КЗ РС 27 Члан 205. Став 1. КЗ РС

Ово кривично дело спада у групу сложених кривичних дела за која је карактеристично да се састоје из два кривична дела: крађа (дело против имовине) и прнуда (дело против слободе и права човека и грађанина) која су нужно повезана и чине ново кривично дело за које закон прописује строжију казну. Редослед радњи је следећи: прво иде крађа а за њом се надовезује и принуда са намером учиниоца који је затечен на лицу места крађе да задржи украдену ствар.

Извршилац и овог дела може да буде свако лице, а у погледу кривице потребан је директни умишљај.

Закон наводи и теже облике овог дела: када вредност украдених ствари прелази износ од 1.500.000 динара28 и ако дело буде учињено од стране више лица и ако је при предузимању радње извршења неком лицу са умишњајем нанета тешка телесна повреда убило ком облику29.

РАЗБОЈНИШТВО (ЧЛАН 206. КЗ РС)

За ово дело законска дефиниција каже да се састоји у употреби силе против неког лица или претњом да ће се непосредно напасти на живот или тело и тиме одузме туђу покретну ствар у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист30.

Објект заштите код овог дела, као и код предходних, је имовина. Објект напада је туђа покретна ствар. Разбојништво као и разбојничка крађа представља право сложено кривично

дело које чине два дела: принуда и крађа, али овде принуда претходи крађи за разлику од дела разбојничка крађа где крађа претходи. Примарни циљ принуде је то да се сломи отпор власника ствари и тако одузме ствар у намери да учинилац себи ли другом лицу прибави противправну имовинску корист.

УТАЈА (ЧЛАН 207. КЗ РС)

Дело се састоји у присвајању туђе покретне ствари која је учиниоцу поверена или коју је нашао или је до ње сучајно дошао у намери да тиме себи или другом правном или физичком лицу прибави противправну имовинску корист31.

Објкт заштите је имовина. Објкт напада је туђа покретна ствар. Из законске дефиниције се види да је радња присвајање туђе покретне

ствари. Присвајање је, у ствари, власничко понашање према ствари од стране учиниоца дела који на њој нема право својине. Учинилац дела користи и располаже стварима које су му поверене или које је нашао или до које је сучајно дошао као да је њихов власник иако то није.

Закон предвиђа и теже облике овог дела у Ствовима 2. 3. и 4 и то ако дело учини старалац. Својство сараоца је основна карактеристика овог тежег облика Др-

28 Члан 205. Став 2. КЗ РС29 Члан 205. Став 2. и 3. КЗ РС30 Члан 206. Став 1. КЗ РС

31 Члан 207. Став 1. КЗ РС

уги тежи облик постоји у два случаја: ако вредност утајених ствари прелази цифру од 1.500.000 динара или ако је утајена ствар културно добро.

ПРЕВАРА (ЧЛАН 208. КЗ РС)

Ово дело се састоји у добођењу у заблуду или одржавању у заблуди другог лица лажним приказивањем или прикривањеим чињеница тако да се он наведе да нешто учини или не учини на штету своје или туђе имовине а све то у намери да учиниоц за себе или другог прибави противправну имовинску корист32.

Радња извршења код овог дела је довођење у заблуду или одржавање у заблуди другог лица да се овај наведе да на штету своје имовине нешто учини или не учини.

Закон предвиша и два тежа облика овог дела: када је радњом прибављена имовинска корист или је другоме нанета штета у износу који прелази 450.000 динара33 и ако је прибављена имовинска корист или нанета штета у врдности од 1.500.000 динара или више34.

СИТНА КРАЂА, УТАЈА И ПРЕВАРА (ЧЛАН 210. КЗ РС)

Ово је лакши облик кривичних дела крађе, утаје или преваре који постоји када вредност украдене или утајене ствари или штета прооузрокована преваром не прелази износ од 15.000 динара, а учинилац је ишао за тим да прибави малу имовинску корист односно да проузрокује малу штету35.

Објкт заштите је имовина.Објкт напада је туђа покретна ствар. Три су битна елемента који која карактеришу ово кривично дело:

1)предузимање радње крађе, утаје или преваре, 2) вредност украдене или утајне или ствари прибављеене преваром не прелази износ од 15.000 динара и 3) намера учиниоца се огледа у чињеници да је учинилац предузимањем радње извршења ишао за тим да прибави малу имовинску корист односно да проузрокује малу штету.

За ово дело је прописана новчана казна или казна затовора до шест месеци.

ОДУЗИМАЊЕ ТУЂЕ СТВАРИ (ЧЛАН 211. КЗ РС)

Дело се састоји у противправном одузимању туђе ствари без намере прибављања имовинске користи. Учиниоцу овог дела следи новчана казна или казна затвора до шест месеци35.

Објект заштите је имовина.Објкет напада је туђа покретна ствар. Закон и код овог дела предвиђа тежи облик који постоји у два случаја: 1) ако

вредност одузете ствари прелази износ од 1.500.000 динара и 2) ако је радња извр-

32 Члан 208. Став 1. КЗ РС

33 Члан 208. Став 3. КЗ РС34 Члан 208. Став 4. КЗ РС35 Члан 211. Став 1. КЗ РС

шења предузета у односу на ствар која представља културно добро.

УНИШТЕЊЕ И ОШТЕЋЕЊЕ ТУЂЕ СТВАРИ (ЧЛАН 212. КЗ РС)

Д ело се састоји у уништењу, оштећењу или чињењу неупотребљивом туђе ствари. Учиниоцу дела следи новчана казна или казна затвора до шест месеци36.

Објкт заштите је имовина.Објкт напада је туђа покретна или непокретна ствар која не мора да има

имовинску, новчану вредност, али мора имати неку вредност (афектациону) за власника.

Радња извршења код овог дела се састоји из више алтернативно предвиђених делатности: уништења, оштећења или чињења туђе ствари неупотребљивом. Уништење је промена супстанце или облика неког предмета, физичким, емијским путем, сагоревањем или растапањем чиме се у потпуности и трајно ова ствар не може користити за првобитну намену. Оштећење је делимично, привремено или краткотрајно онеспособљење ствари чиме се смањује њена вредност или употребљивост за одређено, краће или дуже време, али која се може поправити или оштећени део заментити новим делом и на тај начин повратити провобитна вредност или употребљивост ствари. Чињење стари неупотребљивом је онеспособљење ствари за сврху за коју је намењена на други начин без деловања на супстанцу или облик ствари.

Закон предвиђа два тежа облика. Први тежи облик постоји ако је предузетом радњом извршења проузрокована штета у износу који прелази 450.000 динара. За ово делоо је прописана новчана казна или казна затовора до две године37. Други тежи облик постоји ако је штета причињена приликом предузимања радње извршења већа од 1.500.000 динара38.

НЕОВЛАШЋЕНО КОРИШЋЕЊЕ ТУЂЕГ ВОЗИЛА(ЧЛАН 213. КЗ РС)

Дело се састоји у коришћењу туђег моторног возила без пристанка оштећеног лица. Учиниоц дела ће се казнити новчаном казном или казном затвора до две године39.

Објект заштите је имовина.Објект напада је туђе моторно возило. То је свако саобраћајно средство на

моторни погон у сувоземном, воднеом или ваздушном саобраћају 40 . За постојање овог дела битна чињеница је та да се ради о туђем моторном возилу.

Радња извршења код овог кривичног дела је коришћење туђег моторног возила. Она се сатоји у непосредној употреби возила за возжњу или пак у стварању

36 Члан 212. Став 1. КЗ РС37 Члан 212. Став 3. КЗ РС

38 Члан 212. Став 4. КЗ РС39 Члан 213. Став 1. КЗ РС40 Члна 112. Став 25. КЗ РС

услова за такву вожњу. Она се може предузети на разне начине. За постојање дела потребно је да се ова радња коришћења туђег возила предузима новлашћено, дакле без пристанка овлашћеног лица (власника или држаоца возила односно члана његове породице).

Закон као тежи облик овог дела наводи неовлашено коришћење уз проваљивање или обијање моторног возила или употребу силе или претње. Те околности су квалификаторне околности за овај тежи облик дела. Казна за овај одбилик је затвор од три месеца до пет година.

Закон изричито наводи да је и покушај кажњив.

ИЗНУДА (ЧЛАН 214. КЗ РС)

Дело се састоји у принуђивању другог лица силом или претњом да нешто учини или не учини на штету своје или туђе имовине у намери да учинилац дела за себе или другог прибави противправну имовинску корист. За учиниоца овог дела прописана је казна затвора и то од једне до осам година41.

Код овог дела објект заштите је двојако одређен и то: имовина и слобода одлучивања човека у располагању својом имовином.

Радња извршења је принуђивање другог лица. То је психолошка делатност утицања на вољу другог у смислу да се он принуди да нешто учини или не учини на штету своје или туђе имовине противно својој слободно донетој одлуци. Принуђивање се може предузети на два начина: употребом силе или претњом. Сила је употреба физичке, механичке или друге снаге или употреба хипнозе или омамљујућих средстава. Она може бити апсолутна (физичка) и компулзивна (психичка). Претња је стављање у изглед, најава другом лицу да ће према њему бити примењена сила. Она мора да садржи следеће елементе: да буде озбиљна, да буде стварна, да буде могућа, непосредна и неотклоњива.

Крајњи циљ примене силе или претње је тај да се пасивни субјкт примора да сам нешто учини или не учини на штету своје или туђе имовине. Штета се може остварити на покретној и непокретној имовини.

И за ово дело закон предвиђа теже облике и то три тежа облика. Први тежи облик постоји ако је прибављена противправна имовинска корист од преко 450.000 динара. За ово је дело прописана казна затвора од две до десет година42. Други тежи облик постоји ако је предузетом радњом извршења основног дела прибављена имовинска корист у износу од преко 1.500.000 динара. За ово је дело прописана казна затвора од две до дванаест година43. И трећи облик дела постоји ако је дело извршено од стране организоване групе44. Групно, организовано вршење кривичних дела изнуде представља посебан облик кумулације криминалне енергије. За ово је дело прписана казна затвора од три до петнаест година.

41 Члан 214. Став 1. КЗ РС

42 Члан 214. Став 2. КЗ РС43 Члан 214. Став 3. КЗ РС44 Члан 214. Став 4. КЗ РС

УЦЕНА (ЧЛАН 215. КЗ РС)

Дело се састоји у принуђивању другог лица да нешто учини или не учини претњом да ће за то или њему блиско лице открити нешто што може да шкоди њиховој части или угледу у намери да учинилац себи или другом прибави противправну имвоинску корист. Казна за ово дело је затвор од три месеца до пет година45.

Објект заштите је двојако одређен: као покретна или непокретна имовина и као слобода одлучивања у погледу располагања својом имовином.

Радња извршења је принуђавање другог лица да нешто учини или не учини на штету своје или туђе имвоине. За радзлику од изнуде, овде се приуђивање врши претњом која има специфичан карактер. Она се састоји у стављању у изглед пасивном субјкту да ће се открити нештои што може да шкоди његовој части или угледу или њему блиског лица. Циљ примене ове претње је да се принуђено лице натера страхом од срамоте да нешто учини или не учини на штету своје или туђе имовине.

Закон предвиђа три тежа облика овог дела. Први тежи облик постоји ако је предузетом радњом прибављена противправна имовинска корист у износу преко 450.000 динара. За ово дело закон прописује казну затвора у трајању од једне до осам година46. Други тежи облик овог дела постоји ако је радњом извршења основног дела прибављена имовинска корист у износу преко 1.500.000 динара. За ово дело је прописана казна затвора од две до десет година47. Трећи облик дела постоји ако је дело извршено од стране организоване групе.48.

ЗЛОУПОТРЕБА ПОВЕРЕЊА (ЧЛАН 216. КЗ РС)

Дело се састоји у злоупотреби датих овлашћења лицу које заступа имовинске интересе неког лица или се стара о његовој имовини са намером да себи или другом лицу прибави противправну имовинску корист или да лицу чије интресе заступа или о чијој се имовини стара оштети. За ово дело закон предвиђа новчану казну или казну затвора до две године49.

Објект заштите је имовина или имвоински интереси.Радња извршења је злоупотреба датих овлашћења за заступање имовинских

интереса или о старању о имовини. Извршилац дела може бити само оно лице коме су ова права и поврена.

Закон предвиђа три тежа облика овог дела и то: први облик постоји ако је радњом извршења причињена штета или противправна имовинска корист у висини од 450.000 динара50. Други тежи облик дела постоји ако прибављена корист или причињена штета прелази износ од 1.500.000 динара51. Трећи облик овог дела постоји када било који од претхдно наведених облика изврши старалац или адв-

45 Члан 215. Став 1. КЗ РС46 Члан 215. Став 2. КЗ РС

47 Члан 215. Став 3. КЗ РС48 Члан 215. Став 4. КЗ РС49 Члан 216. Став 1. КЗ РС50 Члан 216. Став 2. КЗ РС51 Члан 216. Став 3. КЗ РС

окат52.

ЗЕЛЕНАШТВО (ЧЛАН 217. КЗ РС)

Дело се састоји у давању новца или других потрошних ствари на зајам неком лицу и за узврат примању или уговарању за себе или другог несразмерне имовинске користи, искоришћавајући тешко имовинско стање, тешке прилике, нужду, лакомисленост, недовољну способност за расуђивање оштећеног. Закон предвиђа казну затвора до три године и новчану казну53.

Објкт заштите је имовина.Објект напада је новац или друга потрошна ствар.Дело се састоји у давању новца или других потрошних ствари на зајам

неком лицу. Давање значи предаја у државину, на коришћење новца или других потрошних ствари. Важан елемент овог дела је и то да учиниоц дела за узврат прима или уговара за себе несразмерну имовинску корист корстећи тренутно лоше стање пасивног субјекта.

За ово дело закон предвиђа два тежа облика: први тежи облик постоји ако учиниоц дела за себе или другог прибави имовинску корист или причини штету пасивном субјкту у износу који прелази 450.000 динара54. Други тежи облик постоји ако учиниоц дела прибави имовинску корист која прелази 1.500.000 динара55.

ПРОТИВПРАВНО ЗАУЗИМАЊЕ ЗЕМЉИШТА (ЧЛАН 218. КЗ РС)

Дело се састоји у противправно заузимању туђег земљишта. Учиниоцу дела закон прописује новчану казну или казну затворад до једне године56.

Објект заштите је туђа непокретна имовина. Радња извршења се састоји у заузимању туђег земљишта. То је делатност

којом се у целости или делимично заузима, испољава власнички однос, присваја туђе земљиште у смислу непокретне имовине. За ово дело битно је да се радња предузима противправно.

Закон предвиђа тежи облик дела ако је радња извршења предузета у однсу на део заштитне шуме, националног парка или другог земљишта са посебном наменом. Закон прописује казну од три месеца до три године.

52 Члан 216. Став 4. КЗ РС53 Члан 217. Став 1. КЗ РС54 Члан 217. Став 2. КЗ РС55 Члан 217. Став 3. КЗ РС56 Члан 218. Став 1. КЗ РС

ПРОТИВПРАВНО УСЕЉЕЊЕ (ЧЛАН 219. КЗ РС)

Дело се састоји у неовлашћеном усељењу у туђу зграду, стан, пословне или друге просторије. Закон предвиђа новчану казну или казну затвора до једне године. У случају да суд учиниоцу дела изрекне условну осуду може да му наложи обавезу да у одређеном року напусти и испразни просторије у које се неовлашћено уселио57. Пропуштање ове обавезе представља факултативни основ за опозивање условне осуде.

Објект заштите је непокретна имовина.Објект напада јесу туђа зграда, стан, пословне и друге просторије на којима

друго физичко или правно лице има право својине.Радња извршења је усељење у туђу зграду, стан, пословне или друге

просторије. То је делатност којом се остварује државина, посед, фактичка власт, притежење у оквиру непокретне имовине било трајно или преивремено, у целости или делимично.

ОШТЕЋЕЊЕ ТУЂИХ ПРАВА (ЧЛАН 220. КЗ РС)

Дело се састој у отуђењу, уништењу,оштећењу и одузимању своје ствари на коју други има заложно право или право уживања и тиме га оштети с намером да осујети остварење права. Закон за ово дело предвиђа новчану казну или казну затвора до шест месеци58.

Дело се састоји у отуђењу, уништењу,оштећењу или одузимању своје ствари на коју други има заложно право или право уживања. Отуђење је одузимање своје ствари од лица које на њу има заложно право или право уживања. Уништење је потпуно разарање ствари тако да она више не може да служи својој првобитој намени. Оштећење је онеспособљење ствари да служи својој првобитној намени али са могућношћу да се та ствар поправи или да јој се део замени и да поново добије своју функцију.

Закон предвиђа тежи облик у случају када се, у намери да се осујети намирење повериоца у току принудног извршења, отуђи, уништи, оштети или сакрије делове своје имовине и тиме оштети повериоца.

ПРИКРИВАЊЕ (ЧЛАН 221. КЗ РС)

Дело се сатоји у прикривању, протурању, куповању, примању у залогу, или на други начин прибављања ствари за коју се зна да је прибављена кривичним делом или оно што је за њу добијено продајом или замено59.

Закон предвиђа три тежа облика дела и то: ако се бави вршењем кривичног дела, други облик постоји ако је дело извршено од стране организоване групе и

трећи облик дела постоји ако вредност прикривених ствари прелази износ од 1.500.000 динара60.

57 Члан 219. Став 1. и 2. КЗ РС58 Члан 220. Став 1. КЗ РС59 Члан 221. Став 1. КЗ РС60 Члан 221. Став 3. КЗ РС

ЛИТЕРАТУРАЛИТЕРАТУРА

Проф. Др Војислав Ђурић, Проф. Др ДраганПроф. Др Војислав Ђурић, Проф. Др Драган Јовашевић, Јовашевић, КРИВИЧНО ПРАВО (ПОСЕБНИ ДЕО), НОМОС-БЕОГРАД, 2006.

КРИВИЧНИ ЗАКОНИК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕКРИВИЧНИ ЗАКОНИК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, ("Службени гласник РС", br. 85/2 005 )

Проф. Др Војислав Ђурић, Проф. Др ДраганПроф. Др Војислав Ђурић, Проф. Др Драган Јовашевић, Јовашевић, ПРАКТИКУМ КРИВИЧНОГ ПРАВА , СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК – БЕОГРАД, 2003.

Др. Дрган ЈовашевићДр. Дрган Јовашевић, , ЛЕКСИКОН КРИВЧНОГ ПРАВА, СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК – БЕОГРАД, 2002.

Др. Драган Јовашевић, Др. Драган Јовашевић, КОМЕНТАР КРИВИЧНОГ ЗАКОНИКА РС, НОМОС- БЕОГРАД, 2000.

Др. Драган Јовашевић,Др. Драган Јовашевић, КОМЕНТАР ЗАКОНА О ИЗВРШЕЊУ КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА, СЛУЖБЕНИ ЛИСТ – БЕОГРАД, 2000.