Logistika Iz Strategijskog M-nta

8/3/2019 Logistika Iz Strategijskog M-nta

1/7

Dve osnovne karakteristike modernog preduzea su rast veliine i broja

biznisa. Danas preduzea sa jednim pogonom zamenjuju preduzea sa veim

brojem pogona u razliitim biznisima i na razliitim geografskim lokacijama,

a prodaja koncentrisana na jedno trite biva zamenjena prodajom na veembroju segmenata. U novom kontekstu prenos inputa, poluproizvoda i

proizvoda dobija na znacaju.

Logistika je skup aktivnosti iji je zadatak da obezbedi ekonomican prenosproizvoda sa mesta nastanka na mesto korienja u skladu sa potrebama

korisnika. Koncept je nastao kao posledica primene koncepta ukupnih

trokova.

O znacaju logistike govore sledeci podaci. Uee logistike u formiranjubruto domaeg proizvoda u razijenim privredama je do 10%, to je dvostruko

vie od trokova odbrane i otprilike jednako trokovima medicinske zatite.

Trokovi logistike u industrijskom preduzeu dostiu i do 25% ukupnih

trokova. Logistika utie na konkurentnost nacionalne ekonomije, energetskibilans, stopu inflacije, kamatne stope, stopu nezaposlenosti, kao i drugebitne makroekonomske parametre koji opisuju opte okruenje u kom se

obavljaju privredne aktivnosti. Takodje, logistika utie na konkurentsku

prednost konkretnog preduzeca vis-a-vis konkurenata.

Bez logistike nema ekonomskih transakcija. Kod veine proizvoda dostava jeuslov kupoprodaje. Takoe, ukoliko proizvodi ne dou na predvieno mestou odgovarajuem stanju i u odgovarajue vreme nee biti kupoprodaje. Pored

obezbeenja osnove za obavljanje ekonomskih transakcija, logistika je jedna

od kljunih funkcija koja dovodi do konkurentske prednosti poveavajuillojalnost kupaca.

Kod veine preduzea logistika je trokovni centar tako da utede u

trokovima logistike imaju vei uticaj na profitabilnost od rasta prodaje.Obino, poveanje ne rezultira proporcionalnim poveanjem profita poto u

kalkulaciji jednog proizvoda postoji mnogo trokova uslovljenih logistikom.Ukoliko je profitna stopa 2%, preduzee generie bruto profit od 0,002 din

na 1 din prodaje, dok 1 din utede u logistici dovodi do 1 din rasta profita.Drugim reima ,utede u logistici imaju mnogo vei efekat poluge nego rast

prodaje. Konsultujui referencu na ilustraciji 31-1 prikazana je prethodna

poenta.

Logistika predstavlja deo distribucije u kome se planira, primenjuje i

kontrolie tok roba, usluga i informacija od mesta nastanka do mestaupotrebe kako bi se ostvarili zahtevi specifinih korisnika.

Na ilustraciji 31-2 dat je model procesa logistike koga ine:

1. Inputi


2/7

2. Menaderske aktivnosti3. Aktivnosti logistike4. Outputi

Inpute predstavljaju materijalni, ljudski, finansijski i informacioni resursi.Eksperti logistike planiraju, organizuju, implementiraju i kontroliu

pomenute inpute u razliitim oblicima ukljuujui i sirovine (komponente,materijal za pakovanje i sl.), proizvodnju u toku (delimino zavrene

proizvode koji nisu spremni za otpremu) i gotove proizvode (zavreneproizvode spremen za otpremu posrednicima ili finalnim korisnicima) i

reklamirane proizvode koji su vraeni usled neispravnosti ili drugih razloga.Aktivnosti llogistike obuhvataju servis za kupce, informatiku podrku,upravljanje zalihama, materijalne tokove, pakovanje, transport i

skladitenje. Glavni outputi su vrednost za kupce, vrednost za vlasnike i

stvaranje odgovarajueg znanja u oblasti koje predstavlja bitan izvor

nematerijalne aktive preduzea.

Ultimativni cilj svakog preduzea je maksimizacija stvorene vrednosti. To semoe ostvariti racionalnim upravljanjem pokretaima vrednosti i

pokretaima trokova. Pokretai vredosti su vezani za marketing mix, dok su

pokretai trokova vezani za logistiku tako da preovlaujui aspekt

upravljanja vrednou u logistici ini kontrola pokretaa trokova. Glavnipokretai trokova u logistici su: transportni trokovi, trokovi skladitenja,

informatiki trokovi, trokovi nabavke i trokovi zaliha. Veza izmeumarketing konepta i logistike je, zapravo, veza izmeu pokretaa vrednosti i

pokretaa trokova to se moe uoiti i na ilustraciji 31-4.

ELEMENTI LOGISTIKE

Uobiajeno je da se kljune aktivnosti logistike predstavljaju u blokovima

bitnih elemenata logistike kao to je to uinjeno na ilustraciji 31-5. Sa

ilustracije se zapaa da su bitni elementi logistike:1. Mesto2.Transport3. Skladitenje4. Obrada podataka5. Nabavka6.

Zalihe

Da li treba definisati svaku stavku?

Zalihe su botan fokus logistike zbog finansijskih ogranienja u nabavcikoliine proizvoda koji istovremeno zadovoljavaju potrebe kontinuirane

proizvodnje i potrebe trita. Sirovine, rezervni delovi, poluproizvodi i gotovi

proizvodi troe prostor, resurse i finansijska sreddstva. Za zalihe se vezuju

aktivnosti: upravljanje zalihama, pakovanje i zalihe vraenih proizvoda.


3/7

Upravljanje zalihame predstavlja stavljanje u odnos nivoa zaliha potrebnog

da bi se na najviem nivou zadovoljile potrebe kupaca sa trokovima dranja

zaliha ukljuujui trokove finansiranja odredjenog nivoa zaliha, trokove

skladitenja i trokove usled zastarevanja zaliha. Obino je crvena lampicanivo trokova zaliha koji prevazilazi 50% cene kotanja na godinjem nivou.

Pakovanje je aktivnost koja pokriva dve funkcije: marketing i logistiku. Izmarketing ugla, pakovanje se moe tretirati kao oblik promocije. Iz

logistikog ugla, pakovanje obavlja dve funkcije: zatitu proizvoda odoteenja tokom transporta i skladitenja i pretpostavku za smanjenje

trokova manipulacije u skladitima. to se tie zaliha vraenih proizvodaveina logistikih sistema je opremljena za prihvat i manipulaciju ovompozicijom. U najveem broju sluajeva inverzna logistika izaziva znaajne

trokove lao posledicu otklanjanja kvara, dorade ili reciklae. To se naroito

ofnosi na ambalau (kod mekihpia, na primer). Trokovi inverzne logistike

vei su 5-9 puta od trokova regularne logistike. Mekada imverzna logistika

utie ma izdvajanje kritinih materijala i komponenata iz proizvodnje,pakovanja i distribucije. Poto se kritini materijali mogu ponovo koristiti ili

reciklirati, zadatak logistike je njihova doprema na mesto ponovne

proizvodnje ili odlaganje. Ove aktivnosti logistike obino se sele iz preduzea

(outsourcing). Na ilustraciji 31-6 prikazan je ciklus logistike sa regularnimi inverznim logistikim tokom. Da bi logistika bila efikasna i efektivna

neophodno je da prethodno pobrojane aktivnosti budu integrisane.

UPRAVLJANJE ZALIHAMA

Zalihe utiu na novani tok i profitabilnost poto su povezane sa znaajnim

finansijskim ulaganjima. Velike zalihe gotovih proizvoda poveavaju nivoprodaje zbog poveane respansivnosti. Velike zalihe sirovina smanjuju

trokove nabavke zbog rabata na koliinu i drugih uteda. Jedne i drugezalihe poveavaju ukupne trokove zbog rasta trokova finansiranja. Male

zalihe smanjuju nivo prodaje, poveavaju trokove nabavke, ali smanjujutrokove finansiranja. S obzirom da razliite strategije nabavke imaju razliit

uticaj na trokove, rast prodaje (ili prihoda) i rast profitabilnosti, pitanje

optimizacije zaliha stavlja se u prvi plan.

Zalihe angauju velika sredstva, tako da je cilj upravljanja zalihama rast

profitabilnosti minimiziranjem ukupnih logistickih trokova, bez ugroavanjaprojektovanog nivoa prodaje. Profitabilnost se moe poveati rastom prodaje i

smanjenjem trokova zaliha. Rast prodaje je mogu samo ukoliko se

znaajan nivo zaliha nalazi na skladitu ,kao i ako je obezbeen odgovarajui

nivo potroakog servisa. Nizak nivo zaliha smanjuje stepen zadovoljstva


4/7

kupaca (fill rate) to za posledicu ima smanjenje nivoa prodaje. Trokovi koje

uzrokuju visoke zalihe obino bivaju kompenzovani koristima po osnovu

poveane respansivnosti i time veeg nivoa prodaje. Da bi se smanjili

trokovi prevelikog nivoa zaliha koriste se razliite strategije: redukcijaambulantnih porudbina i urgentne otpreme, eliminacija nekurentnih zaliha,

eliminacija lomljenog transporta meu skladitima i rast stepenapouzdanosti planiranja.

Na vee narudbine se ide ukoliko utede u trokovima poveane nabavke

prevazilaze trokove dranja veeg nivoa zaliha. U trokove nabavke ulaze

trokovi narudbenice, trokovi prijema robe, trokovi smetaja robe i

trokovi fakturisanja. U sluaju da dolazi do naknadnog manipulisanja uskladitu, struktura trokova se proiruje i na trokove transfera, trokove

proizvodnje proizvoda koji nije na stoku, trokove otprema na novu lokaciju itrokove izrade i procesiranja odgovarajue dokumentacije.

Upravljanje zalihama zahteva modelski pristup. Osnovna ideja modela je dapostoji odreen odnos izmeu priliva u skladite i odliva iz skladita koji jepredstavljen ilustracijom 31-7.Sutinumodela predstavljaodreivanje

prosene zalihe, u oznaci Q, koja predstavlja prosean broj jedinica u

skladitu tokom ciklusa nabavke.

Ukupni godinji trokovi nabavke, u oznaci UGTN dobijaju se prema formuli:

UGTN =

Gde je:

Q - prosean broj jedinica tokom ciklusa nabavke

P troak nabavke (u dinarima po narudbini)

D godinja tranja za proizvodima ( u broju jedinica)

C godinji trokovi dranja zaliha (% trokova proizvodnje ili ceneproizvoda)

V proseni troak ili vrednost po jedinici

Upravljanje zalihama se svodi na minimiziranje ukupnih trokova zaliha kojise sastoje od trokova nabavke i trokova dranja zaliha. Komponente

ukupnih trokova nabavke imaju razliite tendencije to uslonjava konceptoptimizacije ukupnih trokova (videti ilustraciju 31-8). Za

operacionalizaciju koncepta koristi se tzv. ekonomina koliina nabavke

(skraeno, EKN). EKN predstavlja obim nabavke sa minimalnim nivoom


5/7

ukupnih trokova koji je u skladu sa prodajnom strategijom za date trokove

nabavke i trokove dranja zaliha.

Deljenjem UGTN sa EKN dobija se veliina i frekvencija pojedinanihnarudbina za koje su trokovi zaliha minimalni. Za izraunavanje EKN

bitno je utvrditi, pre svega, prosean broj jedinica za ekonominu koliinu

nabavke tokom ciklusa nabavke, u oznaci Q. Deljenjem UGTN sa Q, uz

pretpostavku da je vreme infinitezimalno malo, prethodna jednaina se moediferencirati u smislu:

Uz pretpostavku da je prethodni odnos jednak nuli, tj.:

Jednaina se moe reiti po Q, odnosno:

Q =

Koncept EKN ima nekoliko restriktivnih pretpostavki:

1. Kontinuelna, konstantna i poznata stopa prodaje2. Konstantno i poznato vodee vreme3. Konstanta cena koja ne zavisi od obima nabavke4. Konstantni transportni trokovi koji ne zavise od nabavljene koliine5. Nastojanje da se realizuje svaki zahtev za nabavkom6. Nepostojanje zaliha u tranzitu7. Samo jedna vrsta zaliha8. Ogranien planski period9.

Nepostojanje ogranienja u finansiranju

U praksi se ove situacije retko javljaju tako da prethodni model samo

delimino reava problem optimalnog nivoa zaliha. Zato je osnovni model

izlloen nizu poboljanja koja predstavljaju glavni sadraj menadmentlogistike. Optimizacija zaliha zavisi i od funkcija koje zalihe imaju. Prema

referenci , zalihe imaju nekoliko funkcija:

- Omoguavaju ostvarenje ekonomije obima


6/7

- Uravnoteavaju ponudu i tranju- Omoguavaju specijalizaciju proizvodnje- Smanjuju neizvesnost u ciklusu nabavke- Predstavljaju amortizer izmeu pojedinanih faza u procesu logistike

Strategija logistike treba da vodi rauna o prethodnim funkcijama zaliha.

Zalihe nisu pitanje izbora ve pitanje veliine. U odreivanju optimalnognivoa zaliha treba imati u vidu da postoje i razliite vrste zaliha:

1. Zalihe ciklusa2.Tranzitne zalihe3. Sigurnosne zalihe4. Spekulativne zalihe5. Sezonske zalihe6. Nekurentne zalihe

Zalihe ciklusasu posledica duine vodeeg vremena, odnosno, vremenskog

perioda koji protekne od trenutka kada kupac lansira zahtev za nabavkom

do realizacije nabavke. Ova vrsta zaliha se izraunava za uslove izvesnosti,

odnosno, kada je mogue tano predvideti nivo tranje i vodee vreme. Naprimer, ukoliko je tranja za proizvodom konstantna i iznosi 20 jedinica na

dan, a vodee vreme 10 dana, zalihe preko ciklusa zaliha nisu potrebne.

Stvari sa zalihama izgledaju mnogo komplikovanije ukoliko se odustane od

pretpostavki o konstantnoj tranji i vodeem vremenu. Na ilustraciji 31-9prikazane su tri mogue strategije nabavke. Poto su tranja i vodee vreme

konstantni i poznati, roba po osnovu nabavke pristie poto se prodajuposlednje koliine na zalihi. Posledino nema potrebe za zalihama preko

zaliha ciklusa. U sva tri sluaja prosene zalihe ciklusa jednake su polovininaruene koliine. Ipak, prosene zalihe ciklusa bie 200,100 ili 300 jedinica

u zavisnosti od veliine narudbina od 400, 200 ili 600 jedinica.

Tranzitne zalihesu zalihe na putu izmeu dve lokacije. Ove zalihe se mogu

tretirati kao deo zaliha ciklusa iako nisu raspoloive za prodaju i/ili otpremu

sve dok ne dodju na odredite. Iz trokovnog ugla ove zalihe terete mestootpreme poto se tokom tranzita ne mogu koristiti, prodati ili otpremiti.

Sigurnosne zalihesu posledica neizvesnosti u tranji i u vodeem vremenu.Posledino, sigurnosne zalihe su vee od prosenih zalliha ciklusa. Za

iskustvenu varijabilnost u obimu tranje i vodeem vremenu, prosene zalihesu jednake polovini naruene koliine uveanoj za sigurnosne zalihe.

Na ilustraciji 31-10 prikazan je uticaj sigurnosnih zaliha na prosene

zalihe. Ukoliko su tranja i vodee vreme konstantne, prosene zalihe

iznose 100 jedinica.

pekulativne zalihesu uslovljene razlozima koji se direktno ne odnose na

zadovoljenje tekue tranje. U pitanju su razlozi kao to je oekivanje rasta


7/7

cena sirovina, popust na koliinu, mogui poremeaji u snabdevanju,

sezonski karakter proizvodnje, itd.

Sezonske zalihepredstavljaju vrstu pekulativnih zaliha koje se formiraju dabi bio obezbedjen kontinuitet u poslovanju. Ova vrsta zaliha je

karkateristina za prehrambene proizvode. Na primer, pivara nabavlja jeam

u letnjoj sezoni, a koristi zalihe tokom cele godine.

Nekurentne zalihepredstavljaju deo zaliha za kojima nije registrovana tranjau duem vremenskom periodu. Ove zalohe se mogu javiti u celom preduzeu

ili samo na skladitu. Ukoliko je poslednji sluaj u pitanju, ove zalihe se

moraju preneti na drugu lokaciju ili biti ponudjene na prodaju pod drugimuslovima.

Danas je upravljanje zalihama visoko informatizovan proces. Za te svrhe

koriste se ERP sistemi. ERP sistem koristi jedinstveno skladite podataka

kao osnovu za komunikaciju sa individualnim informacionim sistemima kojidolaze do podataka posredstvom standardnih mrenih protokola. Mada je

koncept jedinstvenog modela podataka du lanca snabdevanja elegantno

reenje za problem podele podataka du lanca snabdevanja elegantno

reenje za problem podele podataka, postoje mnoge tekoe u implementacijinaroito kod velikih preduzea. Na popularizaciju koncepta posebno je

uticala pojava globalne mree Internet.

Nemaka firma SAP AG je svetsk ilider u ERP softveru. Jedan od 4 modulaSAP R/3 je posveen logistici (Sale and Distribution). Softver ima trostruku

klijent-server konfiguraciju. Jezgro sistema ini mrea servera za baze

podataka (ili skladite podataka). U pitanju su specijalni raunari velikogkapaciteta. Drugi nivo su aplikacije koje se nalaze na posebnim racunarima.

Aplikacije su umreene i i maju nezavistan pristup skladitu podataka.

Korisnici komuniciraju sa aplikacijama personalnih raunara kojipredstavljaju trei nivo sistema. Sistem je potpuno integrisan, tako da iste

podatke koriste razliite aplikacije. Na primer, prodaja jednog proizvoda umodulu prodaja i distribucija istovremeno se reflektuje na potraivanja od

kupaca u modelu finansijskog raunovodstva, kao i na nivo zaliha u modulumenadmenta materijala.

ORGANIZOVANJE LOGISTIKE

Documents

Logistika Iz Strategijskog M-nta