Seminarski Korporativne Finansije rad

8/17/2019 Seminarski Korporativne Finansije rad

1/24

Beogradska poslovna škola

Visoka škola strukovnih studija

SEMINARSKI RAD

Tea! Poslovna, porezna i finansijska okolina

Predmet:

Korporativne finansije

Mentor: Student:

Prof. dr Ljiljana Malešević Maja Petković

Br. Indeksa: 3k5/0007/15

Mladenovac jan!ar "01#. $od.

%&'()&*

+,-'.......................................................................................................................... 2

http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584710http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584710http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584710


2/24

1. Poslovna okolina..........................................................................................................4

1.1. Pred!eća ! vlasništv! ojedinaca...............................................................................4

1.". -rtakl!ci...............................................................................................................4

1.3. ororacije........................................................................................................... 5

". Porena okolina............................................................................................................6".1. Porei na doit kororacije........................................................................................6

".".&lternativni 2ini2alni ore.......................................................................................7

".3.ro2ese4no laćanje orea.......................................................................................7

"... &2ortiacija.........................................................................................................7

".5. %astav 2odifikovane !rane naknade troškova..............................................................9

".#. a2atni ras6od nas!rot islaćeni2 dividenda2a.........................................................10

".7. Pri6od od dividendi...............................................................................................10

".. Prenos $!itaka....................................................................................................11

".8. aitalni doici i $!ici..........................................................................................11

".10. Porei na li4ni do6odak .........................................................................................11

".11. a2ate dividende i kaitalni doici.........................................................................12

3. 9inansijska okolina..................................................................................................... 12

3.1. %vr6a finansijski6 trišta.........................................................................................12

3.1.1.9inansijka trišta.................................................................................................13

3.". rište novca i trište kaitala...................................................................................13

3.3. Pri2arna i sek!ndarna trišta....................................................................................13

3.. 9inansijski osrednici.............................................................................................143.5. 'eoitne instit!cije..............................................................................................14

3.#.-si$!ravaj!ća dr!štva.............................................................................................15

3.7. -stali finansijski osrednici.....................................................................................15

3.. 9inansijski rokeri.................................................................................................16

. %ek!ndarno trište...................................................................................................... 17

5. &lokacija sredstava i ka2ata..........................................................................................17

#. (iik nenalate..........................................................................................................18

7. +trivost ; likvidnost...................................................................................................19

. 'oseće................................................................................................................... 19

8.-oreivost...............................................................................................................20

10. %vojstva ocija.........................................................................................................21

11. Inflacija.................................................................................................................. 21

(&+(&.............................................................................................................. 23

2

http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584711http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584711http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584712http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584712http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584713http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584713http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584714http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584714http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584715http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584715http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584716http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584716http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584717http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584717http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584718http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584718http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584719http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584719http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584720http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584720http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584721http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584721http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584722http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584722http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584723http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584723http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584724http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584724http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584725http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584725http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584726http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584726http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584727http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584727http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584728http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584728http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584729http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584729http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584730http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584730http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584731http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584731http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584732http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584732http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584733http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584733http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584734http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584734http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584735http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584735http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584736http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584736http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584737http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584737http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584738http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584738http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584739http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584739http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584740http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584740http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584741http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584741http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584742http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584742http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584743http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584743http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584744http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584744http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584745http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584745http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584746http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584746http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584746http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584745http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584744http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584743http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584742http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584741http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584740http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584739http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584738http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584737http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584736http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584735http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584734http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584733http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584732http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584731http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584730http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584729http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584728http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584727http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584726http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584725http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584724http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584723http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584722http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584721http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584720http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584719http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584718http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584717http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584716http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584715http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584714http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584713http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584712http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_1/HYPERLINK%23_Toc406584711


3/24

UVOD

+ ovo2 rad! isać! o oslovnoj orenoj i finansijskoj okolini. Piać! šta sve !lai ! oslovn! okolin! tj. koji s! !4esnici a kasije ć! isto ojasniti i !4esnike ! finansijskoj i orenojoklolini. ?ilj ovo$ rada jeste da se ra!2e okolina ! kojoj finansijski 2enaderi osl!j!.

'a i ste olje ra!2eli !lo$! finansijski6 2enadera 2orate onavati okolin! ! kojoj oni osl!j!. -lik oslovne or$aniacije koj! red!eće odaere jedan je asekt oslovne okoline !kojoj ono 2ora f!nkcionisati tj. oslovati.

3


4/24

Istraiće2o rednosti i nedostatke rali4iti6 alternativni6 olika oslovne or$anicacije.


5/24

Pred!eća ! vlasništv! ojed!naca roj4ano revailae sve dr!$e 2ešovite olike i to ! odnos!od " re2a 1 ali s! kororacije iak na rvo2 2est! kad se 2ere ri6odi od rodaje i2ovina rofiti i !deo ! nacionalno2 do6odk!. + nastavk! ovo$ rada će2o otkriti neke oitivnosti ine$ativnosti svako$ alternativno$ olika oslovne or$aniacije.

1.1. Preduzeća u vlasništvu pojedinaca

Pred!eće ! vlasništv! ojedinaca je najstariji olik oslovne or$aniacije. ao što i sa2naiv kae sa2o je jedna osoa vlasnik koja i2a ravo na sv! i2ovin! i li4no je od$ovorna asve d!$ove red!eća. Pred!eće ! vlasništv! ojedinaca ne laća odvojene oree na do6odak.,lasnik jednostavno dodaje rofit ili od!i2a $!itak i oslovanja kad odre!je li4niooreivni do6odak. aj oslovni olik je vrlo raširen ! !sl!ni2 delatnosti2a.


6/24

-rtakl!ci se naj4ešće !otreljavaj! ! !sl!ni2 delatnosti2a kao što je javno ra4!novodstvo i ravo.

+ 2no$i2 drava2a je ortakl!k sa o$rani4eno2 od$ovornošć! aranjen. Partneri sao$rani4eno2 od$ovornošć! !la! kaital te i2aj! o$rani4en! od$ovornost re2a inos!!loeno$ kaitlaD oni ne 2o$! i$!iti više ne$o !loiti. + takvo2 ortakl!k! 2ora ostojati are2 jedan ošti artner 4ija je od$ovornost neo$rani4ena. Partneri sa o$rani4eno2od$ovrnošć! ne !4estv!j! ! oslovanj! red!ećaD to je do!šteno sa2o ošte2 [email protected] s o$rani4eno2 od$ovornošć! 2o$! iti sa2o investitori koji !4estv!j! ! rasodeli rofita ili $!itka ortakl!ka ! sklad! s !slovi2a !$ovora o ortakl!k!. aj olik or$aniacije se4esto koristi kod finansiranja $raevinski6 rojekata.

1.3. orporacije

ororacija je akonski stvoren Evešta4ki s!jektF koji 2oe osedovati i2ovin! istvarati oavee. + onatoj odl!ci 'art2o!t6 ?olle$ea i 118. *!stice Mars6all je aklj!4ioda je kororacija vešta4ko stvorenje nevidljivo neoiljivo koje ostoji sa2o kao a2išljajakona. B!d!ći da je to 4ista tvorevina akona kororacija 2oe i2ati sa2o ona svojstva kojas! navedena ! akon! ilo da s! iri4ito nana4ena ili se ojavlj!j! sl!4ajno sa2i2 ostojanje2.1

Glavno svojstvo to$ olika oslovne or$aniacije je ravna odvojenost kororacije od njeni6vlasnika. ,lasni4ka od$ovornost je o$rani4ena visino2 nje$ovi6 ili njeni6 !lo$a. -$rani4enaod$ovornost i2a na4ajn! rednost ! odnos! na red!eće ! vlasništv! ojedinaca ili oštiortakl!k. aital se 2oe rik!ljati ! i2e kororacije e ila$anja vlasnika neo$rani4enojod$ovornosti.


7/24

trajanje sa2o$ osnivanja i !klj!4ivanje reko2erne irokratije kao i naknad! koja se riliko2osnivanja 2ora latiti dravi ! kojoj se red!eće osniva. %to$a je kororacij! 2no$o teeosnivati ne$o red!eće ! vlasništv! ojedinaca ili ortakl!k.

2. Porezna okolinaPorei direktno ili indirektno !ti4! na 2no$e oslovne odl!ke. %voji2 oreno2 2oćifederalana dravna ili lokalna vlast snano !ti4e na onašanje red!eća i nji6ovi6 vlasnika.-no što 2oe iti vrlo vana oslovna odl!ka ! sit!aciji e orea ! sit!aciji s orei2a 2oe iti ena4ajna @a onekad i orn!toA. Mora2o iti svesni 4injenice da se oreni akoni 4esto2enjaj!. Poslednja velika reviija io je &kt o !sklaivanj! ri6oda i 1883.

2.1. Porezi na do!it korporacije

-oreiva doit kororacije se !tvr!je odijanje2 svi6 ras6oda !klj!4!j!ći a2ortiacij!i ka2ate od ri6oda. akva je ooreiva doit ati2 odlona sledećoj orenoj str!kt!ri:

ivor taele 1: 6e r!srees of 'art2o!t6 ?olle$e v. Hoodard

%lika 1. Porei na doit.

Porena stoa J ostotak od ooreive doiti koji se 2ora latiti a oree J ri2ena a svaki oreni rared odnosi se kao $rani4na stoa. Ka ri2er svaki dodatni dolar ooreive doitiinad 50.000 oore!je se o $ani4noj sti od "5 sve dok ooreiva doit ne dosti$ne75.000. Ka taj nivo nova je $rani4na stoa 3. Prose4na orena stoa a red!eće

ira4!nava se da se stvarno laćeni orei odele sa ooreivo2 doiti. Ka ri2er red!eće sa100.000 ooreive doiti laća ""."50 orea i2a rose4n! oren! sto! od""."50/100.000 ili """5.


8/24

Ko rose4na $rani4na stoa konver$iraj! stoi od 3 a red!eća sa ooreivo2 doitii2e! 335.000 i 10.000.000 te se onovo koncentriš! na stoi od 35 a red!eća saooreivo2 doiti inad 1.333.333 .

2.2."lternativni minimalni porez

o2anije ne vole da laćj! oree te će sto$a iskoristiti sve o$odnosti olakšicaikredita koje akon do!šta.


9/24


10/24

od 15 i "0 $odina a2ortiira se !otreo2 2etode 150 J ostotno$ dvostr!ko$ s2anjivanjasalda onovno relaeći na linearn! 2etod! ! oti2alno2 tren!tk!.


11/24

%lika 3. I2ovinske kate$orije

i rocenti od$ovaraj! rincii2a na koji2a s! se !tvrivali naši red6odni rora4!ni i!otreljavaj! se a odreivanje a2ortiacijsko$ troška.

2.). amatni ras*od nasuprot isplaćenim dividendama

Plaćene ka2ate se na nelaćeni kororacijski d!$ tretiraj! kao ras6od i oreni oditak @oreno !2anjenjeA.Me!ti2 dividende islaćene referencijalni2 ili oi4ni2 deoni4ari2anis! oreni oditak. Ka taj na4in a rofitailn! ko2anij! koja je oreni ovenik !otread!$a ! njenoj finansijskoj str!kt!ri re!ltira natni2 oreni2 rednosti2a ! odnos! na!otre! rioritetni6 oi4ni6 deonica. + $rani4n! oren! sto! od 35 osto red!eće koje aka2ate laća 1 s2anj!je svoj orenira4!n a 35 centi o$ 2o$!ćnosti odijanja 1 ka2ataod ooreive doiti. rošak nakon ooreiovanja a jedan dolar ka2ate a to red!eće aravoinosi #5 centi J 1 @1;orena stoaA. %a dr!$e strane trošak nakon ooreivanja a 1 dividendi koje je red!eće islatilo i dalje je 1 ; t! ne2a orene rednosti. 'akle ore na rednosti oveane sa !otreo2 finansiranja ad!ivanje2 ne ostoje kod finansiranja rioritetni2 oi4ni2 deonica2a.

2.+. Pri*od od dividendi

ororacija 2oe i2ati !deo ! deeonica2a dr!$e ko2anije. &ko ri2a nov4an!dividend! na taj !deo oi4no je 7" osto te dividende i!eto i ooreivanja. Poreni akoni

do!štaj! takva orena i!i2anja a kororacije @ne i a fii4ka licaA kako i se o2o$lo !s2anjivanj! efekta 2!ltilikacijsko$ ooreivanja isti6 arada. Preostali6 30 osto se ore!je o orenoj stoi a kororacijsk! doit. Pred!eće koje ri2i 10.000 dividendi laća oreesa2o na 3.000 te doiti. Pre2a $rani4noj orenoj stoi od 35 osto ore će inositi 1.050 !odnos! na 3.500 ako i se celi ri6od od dividendi tretirao kao ooreiva doit.

11


12/24

2.,. Prenos -u!itaka

&ko kororacija ostvari neto oslovni $!itak on se o ravil! 2oe reneti tri $odine!naad i 15 $odine nared kako i se a te $odine konenirala ooreiva doit. G!itak koji se renese !naad rvo se 2ora ri2eniti na najranij! red6odn! $odin!. &ko red!eće ostvari

$!itak od 00.000 ! 1885. ono i taj $!itak 2oralo reneti !naad na 188". Me!ti2 ako jeko2anija ! toj $odini ostvarila neto;rofit od 00.000 i na to latila ore od 13#.000 ona i onovo ira4!nala oree a 188". rika!j!ći n!la rofit a orene svr6e. Pre2a to2eko2anija i i2ala ravo na ovrat orea od 13#.000 ako je oslovni $iitak ! 1885. io većine$o oslovna doit ! 188". ostatak i se reneo na 1883. i orei i se onovo ira4!navali at! $odin!. &ko se deo $iitka ne i !otreio ni ! toj $odini reneo i se na 188. Ko ako jeneto oslovni $!itak io veći ne$o neto oslovna doit ! sve tri $odine ostatak i se reneo!nared na !d!će rofite ! 188#. do "010. Profiti i ! svakoj od ti6 $odina ili s2anjeni a orene svr6e a inos ne!otreljivo$ $!itka koji se renosi !nared. o svojstvo oreni6akona i2išljeno je da i se ie$lo kanjavanje ko2anija koje i2aj! oštre fl!kt!acije neto;

oslovne doiti.

2.. apitalni do!ici i -u!ici

ada je finansijska i2ovina @definisana re2a Porenoj !raviA rodata ! ravil! se ojavlj!je kaitalni doitak ili $!itak. ,eo2a 4esto ! istoriji naši6 oreni6 akona je ostojaorali4iti ost!ak kaitalni6 doitaka i oslovne doiti s ti2 da s! se kaitalni doici oljetretirali. Me!ti2 re2a &kt! o !sklaivanj! ri6oda i 1883. kaitalni doici se oore!j! o!oi4ajni2 oreni2 stoa2a a doit a kororacije ili o 2aksi2alnoj stoi od 35.aitalni $!ici se 2o$! od!eti sa2o od kaitalni6 doitaka.

2.1/. Porezi na li$ni do*odak e2a li4ni6 orea je i!etno sloena. Me!ti2 ovde s! naša $lavna ri$a li4ni orei

ojedinaca koji osed!je red!eće J vlasnici ortaci i deoni4ari. %vaka doit koj! je rijavilo red!eće ! vlasništv! ojedinaca ili ortakl!k ostaje do6odak vlasnika i oore!je se o stoia li4ni do6odak. Postoje 4etri ro$resivna orena rareda a fii4ke osoe: 15 " 31 i3#. Grani4na orena stoa od 15 ri2enj!je se do odreeno$ nivoa ooreivo$ do6otka kojivarira avisno od ra4no$ stat!sa ojedinaca tj. sa2ac ra4ni ar J ajedni4ka orena rijava ra4ni ar J ojedina4na orena rijava ili $lava orodice. Me!ti2 4ak i !n!tar ojedini6kate$orija nivoi ooreivo$ do6otka koji s! odreeni stoa2a " 31 i 3# $rani4ne

orene stoe će o ravil! rasti i $odine ! $odin! jer se indeksiraj! ! odnos! na inflacij!.akoe ostoje standardni olici @što se ralik!j! re2a ra4no2 stat!s! i indeksiraj! ainflacij!A koji o2o$!ć!j! da oni sa vrlo 2ali2 do6odci2a ne laćaj! oree. -si2 to$aodreeni oreski ovenici sa veliki2 ri6odi2a 2oraj! laćati 10 dodatno$ orea. -n seira4!nava !otreo2 stoe od 38# ; 3#@3#Q10A J na ooreivi do6odak inad odreeno$nivoa koji avisi od ra4no$ stat!sa te se indeksira @otra!jeA a inflacij!.

12


13/24

2.11. amate0 dividende i kapitalni do!ici


14/24

!la$anja ekono2ske jedinice ! realn! i2ovin! veća od štednje te ona t! ralik! finansira oaj2ljivanje2 ili idavanje2 deonica. Karavno dr!$a ekono2ska jedinica 2ora iti voljnada oaj2i. Me!soni odnos aj2ori2ca i aj2odavca odre!je ka2ata. + rivredi kaocelini štedno;s!ficitne jedinice @ona 4ija štednja relai !la$anje ! realn! i2ovin!A osi$!ravaj!sredstva štedno;deficitni2 jedinica2a @one 4ije !la$anje ! realn! i2ovin! relai nji6ov!

štednj!A. (a2ena sredstva evidentira se ko2adi2a aira ili 6artija2a od vrednosti koje s!finansijska i2ovina i2aoc! i finansijska oavea idavaoc!.

%vr6a finansijski6 trišta ! rivredi efikasno alocira !štede na kona4ne korisnike. &ko iekono2ske jedinice koje štede ile iste kao i one koje s! an$aovane ! stvaranj! kaitala rivreda i se 2o$la ravijati e finansijska trišta. Me!ti2 ! savre2eni2 ekono2ija2avećina nefinansijski6 kororacija !otreljava više od svoje !k!ne štednje a !la$anje ! realn!i2ovin!. % dr!$e strane većina do2aćinstva i2a već! !k!n! štednj! od !k!ni6 !la$anja.>fikasnost i2licira sajanje kona4ni6 investitora ! realn! i2ovin! i kona4ni6 štediša !naj2anji trošak i ne!$odnosti.

3.1.1.inansijka trišta

9inansijska trišta nis! toliko fii4ka 2esta koliko 2e6ani2i a !s2eravanje štednjekona4ni2 investitori2a ! realn! i2ovin!. %ek!ndarno trište finansijski osrednici i finansijski rokeri klj!4ne s! instit!cije koje ooljšavaj! tok sredstava.

3.2. #rište novca i trište kapitala

9inansijska trišta se 2o$! odeliti ! dve $r!e;trište novca i trište kaitala. rištenovca odnosi se na k!ovin! i rodaj! kratkoro4ni6 @4ije je ori$inalno doseće kraće od jedne

$odineA dravni6 i kororacijski6 d!ni4ki6 6artija od vrednosti;vrednosnica. % dr!$e stranetrište kaitala avi se s relativno d!$oro4ni2 @4iji je ori$inalno doseće d!e od jedne $odineAd!ni4ki2 i vlasni4ki2 ovenica2a i deonica2a. -vaj deo osveć!je osen! anj! trišt!d!$oro4ni6 6artija od vrednosti;trišt! kaitala.

3.3. Primarna i sekundarna trišta

+n!tar trišta novca i kaitala ostoje ri2arana i sek!ndarna trišta. Pri2arno trište jetrište Enovi6 e2isijaF. ! sredstva nastaj! kro rodaj! novo$ toka 6ova od krajnji6 štediša kakrajnji2 investitori2a ! realn! i2ovin!. Ka sek!ndarno2 trišt! k!!j! se i rodaj! ostojećeR-,. ransakcija već ostojeći2 R-, ne osi$!ravaj! dodatna srdstva a finansiranje

kaitalni6 investicija. &nalo$ija se 2oe !4initi s trište2 a!to2oila. Prodaja novi6 a!to2oilaosi$!rava 6$otovin! roivoa4i2a a!to2oila 2e!ti2 ne i rodaj! olovno$ a!to2oila natrišt! olovni6 a!to2oila.


15/24

ostojanje sek!ndarno$ trišta sti2!lira ojedince i instit!cije na k!ovin! novi6 vrednosnica;6ov. %a ivi2 sek!ndarni2 trište2 k!ac finansijski6 vrednosnica ostie likvidnost.

&ko k!ac ! !d!ćnosti 2ora rodati vrednosnic! on ili ona će to 2oći i !4initi. Ka taj na4in ostojanje jako$ sek!ndarno$ trišta ovećava efikasnost ri2arno$ trišta.

3.%. inansijski posrednici

ok sredstava od štediša ka investitori2a ! realn! i2ovin! 2oe iti direktanD ako ! rivredi;ekono2iji ostoje finansijski osrednici taj tok takoe 2oe iti i indirektan. 9inansijski osrednici sastoje se od finansijski6 instit!cija kao što s! ko2ercijalne anke štedne instit!cijeosi$!ravaj!ća dr!štva enioni fondovi finansijske instit!cije i !aj2ni fondovi.

i osrednici dolae i2e! krajnji6 aj2ori2aoca i aj2odavaoca retvatraj!ći direktna

otraivanja ! indirektna otraivanja. 9inansijski ostrednici k!!j! direktne @ili ri2arneAvrednosnice i a !vrat javnosti idaj! svoje vlastite indirektne @ili sek!ndarneA vrednosnice.

Ka ri2er 6ioteka je direktna vrednosnica koj! štedno;kreditna !dr!enja k!!je a štednira4!n ili serifikat o deoit! idato je direktno šotraivanje.s dr!$e strane ko2anija ivotno$osi$!ranja i2e! ostalo$ k!!je kororacijske ovenice te idaje olise ivotno$ osi$!ranja.

9inansijsko osredništvo je roces ! ko2e štediše deoniraj! stredstva kod finansijski6 osrednika radije ne$o da direktno k!!j! deonice i ovenice te do!štaj! osrednici2a oaj2ljivanje krajnji2 investitori2a. -i4no 2isli2o da finansijsko osredništvo ovećavaefikasnost trišta s2anj!j!ći troškove i/ili ne!$odnosti korisnici2a finansijski6 !sl!$a.

I2e! rali4iti6 finansijski6 osrednika neke instit!cije 2no$o više investiraj! ! vrednossnice red!eća od dr!$i6. + nastavk! se koncentriše2o na instit!cije !klj!4ene ! k!ovin! i rodaj!kororacijski6 vrednosnica.

3.&. Depozitne institucije

o2ercijalne anke najvaniji s! ivori sredstava a red!eća ! celini. Banke od ojedinaca ko2anija i vlada ri2aj! deoite o vienj! i oro4ene deoite te a !vratodoravaj! aj2ove i investicije. Pred!eći2a se odoravaj! seonski aj2ovi i dr!$ikratkoro4ni aj2ovi srednjoro4ni aj2ovi do et $odina a i 6iotekarni aj2ovi. -si2 što

oavljaj! ankovn! f!nkcij! ko2ercijalne anke !ti4! na red!eća kro fid!cijarna odeljenjakoji investiraj! ! kororacijske ovenice i deonice. -ni takoe o2o$!ćavaj! da 6iotekarnikrediti !d! dost!ni ko2anija2a te !ravljaj! enioni2 fondovi2a.

-stale deoitne instit!cije o!6vataj! štedno;kreditna !dr!enja anke !aja2ne štednje ikreditna !dr!enja. e se instit!cije ri2arno aveojedinci2a ri2aj!ći nji6ov! štednj! iodoravaj!ći sta2ene i otroša4ke kredite.

15


16/24

3.).Osi-uravajuća društva

Postoje dve vrste osi$!ravaj!ći6 dr!štva:

• dr!štva a osi$!ranje i2ovine i• dr!štva a ivtno osi$!ranje.

%va ona se ave rik!ljnje2 eridi4ni6 !lata od oni6 koje osi$!ravaj! ! a2en! aosi$!ravanje islata ako nastan! sl!4ajevi oi4no sa neeljeni2 osledica2a osi$!ravaj!ćadr!štva svaraj! reerve rik!ljanje2 sredstava od !lata re2ija koja se kao i deo kaitalaosi$!ravaj!ći6 dr!štva investiraj! ! finansijsk! i2ovin!.

'r!štva a osi$!ranje od neo$oda osi$!ravaj! rotiv oara kraaro2etni6 ne$oda i sli4ni6ne$oda. B!d!ći da ta dr!štva laćaj! ore o !noj stoi orea na do6odak najvišeinvestiraj! ! oštinske ovenive koje n!de neooreiv do6odak od ka2ata . ! 2anjoj 2eritakoe investiraj! ! kororacijske deonice i ovenice.

'r!štva a ivotno osi$!ravanje osi$!ravaj! rotiv s2rtni6 sl!4ajeva. B!d!ći da je s2rtnostvelike $r!o ojedinaca lako redvidljiva ta dr!štva 2o$! investirati ! d!$oro4ne vrednosnice.akoe je do6odak ti6 dr!štva deli2i4no i!et i ooreivanja radi stvaranja reervi toko2vre2ena. -na o$ to$a tee !la$anj! ! ooreive investicije koje i2aj! rinose veće odneooreivi6 2!nicialni6 oveniva. I to$a roiilai da dr!štva a ivotno osi$!ranje najvišeinvestiraj! ! kororacijske ovenice. akoe s! vane i neke 6ioteke odorene red!eći2a.

3.+. Ostali (inansijski posredniciPenijski fondovi i ostali 2irovinski fondovi osnivaj! se da osi$!ravaj! do6odak ojedinaca kad se enioniš!. oko2 svo$ radno$ veka aoslenici kao i oslodavci oi4no!lać!j! dorinose ! te fondove. ako rik!ljene dorinose fondovi investiraj! te enionisani2 radnici2a eriodi4no islać!j! k!2!lativne inose ili an!itete. + faiak!2!lacije sec oore!je novac koji se !lać!je ! fond. ad se dorinosi islać!j! ! rivredi oree laćaj! ri2aoci. o2ercijalne anke kro svoje investicijske delove i osi$!ravaj!ćadr!štva n!de enione fondove kao što 4ine i federalna vlada lokalna vlada i odreene dr!$eneosi$!ravaj!će or$aniacije.


17/24

finansijske i2ovine. +aja2ni fond je je ovean sa or$aniacijo2 a !ravljanje fondovi2akojoj fond laća naknad! @4esto 05 osto od !k!ne $odišnje i2ovineA a rofesionalniinfesticijski 2enad2ent. %vaki ojedinac osed!je odreeni rocenat !aja2no$ fonda kojiavisi od rvoitne investicije te osoe. Pojedinci 2o$! rodati svoje !dele ! ilo koje vre2e !d!ći da i6 je !aja2ni fond oavean otk!iti. 'ok 2no$i !aja2ni fondovi investiraj! sa2o

! oi4ne deonice dr!$i se secijaliiraj! a kororacijske oveniceD instr!2ente trišta novca!klj!4!j!ći ko2ercijalne aire koje e2it!j! kororacije ili $radske vrednosnice.

(ali4iti deoni4arsi fondovi i2aj! rali4ite investicijske filoofije o4eši od investiranja aostvarivanja si$!rno$ do6otka do investiranja a ostvarivanje a$resivno$ rasta. + svako2sl!4aj! ojedinac doija diferencirani ortfelj koji2 !ravljaj! rofesionalci. Ka sreć! ne ostoje dokai da takvo !ravljanje re!ltira konistentni2 s!eriorni2 delovanje2.

9inansijke instit!cije odoravaj! otroša4ke kredite nena2enske kredite i osi$!rane aj2ove red!eći2a. e instit!cije stvaraj! kaital e2itovanje2 deonica kao i ad!ivanje2 od koji6 s!

neka d!$oro4na ali većin! aj2ova odoravaj! ko2ercijalne anke.


18/24

%. 'ekundarno trište

(ali4ite ere i trišta vrednosnica o2o$!ć!j! olje f!nkcionisanje finansijsko$siste2a. !ovina i rodaja ostojeće finansijske aktive oavljaj! se na sek!ndarno2 trišt!.ransakcije na to2 trišt! ne ovećavaj! !k!ni ins finansijsk aktive ! ro2et! ali ris!tnost

ivo$ sek!ndarno$ trišta ovećava likvidnost finansijske aktive i o$ to$a ooljšava kvakitet ri2arno$ ili diektno$ trišta vrednosnica. + to2 s2isl! or$aniovane ere kao što s! KeSork %tock >Qc6an$e &2erican %tck >Qc6an$e i Ke Sork Bond eQc6an$e osi$!ravaj! sedstvakoji2a se naloi k!ovine i rodaje 2o$! efikasno sojiti. + to2 sajanj! sna$e on!de i otranje odre!j! cen!.

-si2 to$a nefor2alno trište @-?A osl!je kao deo sek!ndarno$ trišta a deonice i ovenicekoje se ne kotiraj! na eri kao i a odreene vrednosnice koje se kotiraj!. %astoji se od rokerai dilera kojis ! sre2ni k!ovin! i rodaj! vrednosnica o kotirani2 cena2a. ,ećino2kororacijski6 ovenica kao i sve veći2 roje2 dedonica tr$!je se na -?; ! !2esto na

or$aniovanoj eri. -? trište je ostalo visoko2e6aniirano s trišni2 saradnici2a koji s! oveani teleko2!nikacijsko2 2reo2. -ni nis! na jedno2 2est! kao što i ili naor$aniovanoj eri. Mrea se odrava reko %l!e a!to2atiirane kotacije nacionalna!dr!enja tr$ovaca vrednosnica @K&%'&T i$ovara se EK&%;'&?FA i te kotacije cena s!tren!tne. 'ok se nekad ilistavanje deonica na $lavnoj eri a ko2anij! s2atralo !$ledo2kao i otro2 ! 2no$2 sl!4ajevi2a elektronsko doa je to ro2enili. Mno$e ko2anije voleda se nji6ovi2 deonica2a tr$!je na -? !rkos 4injenici da i2aj! !slove a !savršavanje na eri jer osećaj! da se naloi k!ovine i rodaje na nji2a 2o$! srovoditi jednako doro a onekad i olje.

Iako ostoji 2no$o dr!$i6 finansijski6 instit!cija 2i s2o ra2otrili sa2o one koje s! oveanes red!eći2a.

&. "lokacija sredstava i kamata

&lokacija sredstava ! ekono2iji ri2arno se radi na osnovi cene iraene ! ter2ini2ao4ekivano$ rinosa. >kono2ske jedinice koji2a treaj! sredstva 2oraj! on!diti viš! cen! odostali6 da i i6 doile. Iako na roces alokacije !ti4e racioniranje kaitala vladine restrikcije iinstit!cionalna o$rani4enja o4ekivani rinos 4ini ri2arni 2e6ania2 koji2 se on!da i otranja a odreeni2 finansijski2 instr!2ento2 dovode ! ravnote! na finansijski2 trišti2a.

&ko se riik s2atra konstantni2 ekono2ske jedinice koje s! voljne latit najviši o4ekivani rinos one s! koje i2aj! ravo da koriste sredstva. Isto tako ako se lj!di onašaj! racionalnoekono2ske jedinice koje n!de najviše cene i2a će i najolje investicijske 2o$!ćnosti i 4e$a roiilai da će štednja alocirati na najefikasnji na4in.

,ano je ra!2eti da se roces koji2 se alocira štednja ne srovodi sa2o na osnovi o4ekivano$ rinosa već i na osnovi riika. (ali4iti finansijski instr!2enti i2aj! rali4ite steene riika. 'a

18


19/24

i se tak2i4ili a sredstva ti instr!2enti 2oraj! osi$!rati rali4ite o4ekivane rinose. Prika ";"il!strira dej! trišno !slovljene a2ene i2e! riika i rinosa vrednosnica;odnosno veći riik a vrednosnic! veći o4ekivani rinos 2ora se on!diti investitor!. &ko i sve vrednosnice i2ale ot!no jednake karakteristike riika osi$!ravale i jednake o4ekivane rinose ako s! trišta !ravnotei.


20/24

reditna ran$iranja se a 4etiri vr6!nske kate$orije @a MoodUs &aa do BaaD a %tandard VPoors &&& do BBBA s2atraj! Evisokokvalitetni2F. aj ira !otreljavaj! re$!lacijskea$encije da i identifikovale vrednosnice koje s! o$odne a investiranje finansijski6 instit!cijakao što s! ko2ercijalne anke i osi$!ravaj!ća dr!štva. ,rednosnice koje s! isod ti6 4etirivr6!nski6 kate$orija s2atraj! se Ešek!lativni2F.


21/24

d!$oro4ne vrednosnice. *edino kad se o4ek!je na4ajan ad ka2ate oni s! voljni da investiraj! !d!$oro4ne vrednosnice koje daj! 2anje rinose ne$o kratkoro4ne i srednjero4ne vrednosnice.

ivor taele 5: 6e ,an Rorne 9inancial Market (ates and 9los o$lavlje

%lika 5. Pri2er krive rinosa a reorske 6artije od vrednosti.

.Oporezivost

'r!$i faktor koji !ti4e os2atrane ralike ! trišni2 rinosi2a je rali4iti !ticaj orea. Kajvaniji ore i jedini koji će2e ovde ra2atrati je ore na doit. a2atni ri6od je a sveosi2 a jedn! kate$orij! vrednsonica ooreiv a investitore koji laćaj! ore. a2atni ri6odod dravni6 i oštinski6 vrednosnica oslooen je orea.


22/24


23/24

6"78U9"

Ka osnov! oraene te2e aklj!4ili s2o da ostoje tri osnovna olika oslovne or$aniacije: red!eće ! vlasništv! ojedinaca ortakl!k i kororacija. + rad! sa2 ojasnila kako nastaj! te

oslovne or$aniacije i koje rednosti i2aj!. ,ideli s2o da većina red!eća s ooreivo2doiti referira !otre! 2etode !rane a2ortiacije ! orene svr6e kako i s2anjili svoje oree.

Ka osnov! rada 2oe2o aklj!4iti da je svr6a finansijski6 trišta !rivredi ostianje efikasnealokacije štednje krajnji6 korisnika. akoe na osnov! ovo$a 2oe2o aklj!4iti koja je !lo$afinansijski6 osrednika. Moe2o reći da oni oto2a! da finansijka trišta !d! efikasnija jer se nalae i2e! aj2ori2aoca i aj2odavaoca i tako retvaraj! direktna otraivanja !indirektna.

Ka osnov! ovo$ rada 2oe2o aklj!4iti da je oslovna okolina veo2a vana a oslovanje red!eća.

-ra!j!ći oren! okolin! videli s2o kao orei !ti4! na oslovne odl!ke. Moe2o aklj!4itida je ira4!navanje orea veo2a ko2likovan adatak i da se riliko2 to$a 2ora voditi ra4!na.

Ka kraj! sa2 $ovorila o finansijskoj okolini 2oe2o aklj!4iti da je odjednako itna a red!eća jer oni koriste finansijska trišta riliko2 finansiranj! !la$anja ! i2ovin!. Moe2oaklj!4iti na kraj! da trišna cena vrednosnica;6ov oka!je ili !se6 ili ro2ašajko2anije.4esto je ta okolina ! kojojnastaje kaital ro2enljiva a se 2ora stalno istraivati i rila$oavati se ro2ena2a.

23


24/24

75#"#U"

1. ororativne 9inansije Prof.dr. Mirjana (atkovic &ra2ovic idanje "013.

". 6e r!srees of 'art2o!t6 ?olle$e v. HoodardD

3. &reciation and Interest @Ke Sork: Mac2illan 18#AD

. ,an Rorne 9inancial Market (ates and 9los o$lavlje .

5. .ikiedia.co2

24

Documents

Seminarski Korporativne Finansije rad