Mere Zastita Od Pozara

8/13/2019 Mere Zastita Od Pozara

1/8

D. GAVANSKI i IMPLEMENTACIJA OCENE SPROVEDENIH MERA ZATITE OD POARA

ZATITA MATERIJALA 52 (2011) broj 2 115

DUAN GAVANSKI1, VERICA MILANKO1 Originalni nauni radSLOBODAN KRNJETIN2 UDC:614.841.47

Implementacija ocene sprovedenih mera zatite od poara

u Akt o proceni rizika za zatvoreni tip skladita drvene grae

Sistem bezbednosti u Republici Srbiji zasnovan je na Direktivi Saveta 89/391/EEC, Zakonu obezbednosti i zdravlju na radu i vaeim podzakonskim aktima. Zakonom o bezbednosti i zdravlju naradu promovie se princip prevencije profesionalnog rizika na radnom mestu i regulie obaveza

poslodavca da donese Akt o proceni rizika u pisanoj formi. Da bi skladite drvene grae bilo poarnobezbedno neophodno je primeniti odgovarajue mere zatite od poara to podrazumeva da se pre

svega mora izvriti pravilna procena rizika od poara.Cilj istraivanja je da se u postupak izrade Akta o proceni rizika za skladite drvene graeimplementira i oblast zatite od poara, odnosno procena rizika od poara.

Kljune rei:rizik od poara, implementacija, skladite

1. UVOD

Skladita su posebni graevinski objekti ili pro-stori u sastavu objekata druge namene u kojima seskladiti roba, vri njen transport i obavljaju preto-varno manipulativne operacije sa robom.

Po nainu gradnje skladita se dele na otvorena,natkrivena i zatvorena. Skladita mogu biti klasina(nisko ili visokomehanizovana), automatizovana,specijalizovana i robotizovana.

Prema veliini skladita se dele na 1: mala skladita, povrine do 1000 m2, skladita srednje veliine, povrine od 1001 do

3000 m2i regalna skladita povrine do 3000 m2i

velika skladita, povrine iznad 3000 m2 i svavisokoregalna skladita.

Skladita su mesta gde su prisutne potencijalneopasnosti od razliitih vrsta akcidenata, ije posledicese mogu ogledati u povreivanju/stradanju ljudi inastanku materijalnih teta kako u samom skladitutako i u okruenju skladita.

Ukoliko je roba koja se skladiti zapaljiva, eks-plozivna ili se prilikom njenog sagorevanja oslo-baaju toksini produkti jasno je da e posledice kakoza zaposlene tako i za ljude u okruenju i za mate-rijalna dobra biti velike, pa ak mogu biti i pogubne.

Posledice je mogue spreiti sprovoenjem od-govarajuih aktivnosti, procedura, kao i preduzi-manjem preventivnih mera zatite od poara, to bidovelo do poveanja poarne bezbednosti.

Adrese autora: 1Visoka tehnika kola strukovnihstudija, Novi Sad, 2Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Rad primljen: 18. 04. 2011.

Problemi vezani za zatitu od poara predstavljaju,s obzirom na mogue posledice po ljude i materijalnadobra, svakako najozbiljnije probleme kada je u

pitanju bezbednost skladinih procesa.Poarna bezbednost u pogledu zatite od poara

podrazumeva sprovoenje preventivne mere zatite odpoara, koje imaju za cilj da spree pojavu poara uobjektu kako bi on bio poarno bezbedan za zaposlenei sva ostala prisutna lica. Ukoliko do poara doe,neophodno je preduzeti mere za: spreavanje njegovog

brzog irenja, efikasnu evakuaciju ljudi i onemogua-vanje prenosa poara na okolni prostor.

Otpornost konstruktivnih elemenata objekta napoar je veoma vana karakteristika pri ukupnoj oceniintegriteta celog objekta prema prethodno navedenimzahtevima u uslovima poara. Njen znaaj se ogleda utome da objekat treba da je izveden od takvihkonstruktivnih elemenata, koji e u uslovima poara

biti stabilni odreeno vreme. Kod odreivanja stepenaotpornosti konstruktivnih elemenata objekata, pa iskladita prema poaru potrebno je poznavanje

poarnog optereenja 1,2.Poarno optereenje predstavlja koliinu toplote

koja se moe osloboditi pri sagorevanju ukupne

koliine gorive materije (uskladitena roba, oprema,instalacije, delovi objekta i drugo) po jedinici povri-ne jednog prostora (skladita) u posmatranom poar-nom sektoru.

Specifino poarno optereenje se izraunavaprema jednaini 1 i izraeno je toplotom koja moeda se razvije u prostoriji ili zadanom delu objekta:

S

VHP

i

iii

i

(1)

gde je:Pi= specifino poarno optereenje u (J/m

2),i= prividna gustina materijala u (kg/m

3),


2/8


ZATITA MATERIJALA 52 (2011) broj 2116

Vi= zapremina materije u (m3),

Hi= toplotna mo(J/kg),Si= povrina osnove u (m

2).Specifino poarno optereenje se moe razvrstati

u tri grupe, 3: nisko poarno optereenje do 1 GJ/m2, srednje poarno optreenje od 1 do 2 GJ/m2. visoko poarno optereenje preko 2 GJ/m2.

Pre svega potrebno je prepoznati opasnosti odpoara, izvriti procenu rizika koji moe dovesti dopoara i na osnovu toga predloiti neophodne pre-ventivne mere zatite.

Cilj istraivanja u radu je da se u postupak izradeAkta o proceni rizika implementira i oblast zatite od

poara, odnosno procena rizika od poara. U dosa-danjoj praksi pri proceni rizika nije se sveobuhvatno

i detaljno uzimao u razmatranje uticaj opasnosti odpoara.Ovaj rad je usmeren ka uspostavljanju naina i

metoda za pouzdaniju i efikasniju identifikaciju opas-nosti od poara za zatvoreni tipa skladita drvenegrae, kao i na analizu i procenu rizika od poara.

Za ostvarivanje cilja istraivanja neophodno je: sistematizovati prepoznavanje potencijalnih opa-

snosti od poara prema novoformiranim ek-listama i

razviti i u praksi proveriti novoformiranu mo-difikovanu metodu matrice faktora rizika od

poara.

2. REZULTATI I DISKUSIJA

Za uspenu analizu opasnosti i procenu rizika odpoara, neophodno je da postupak vodi odreeni brojeksperata iz razliitih oblasti, koji ine tim za procenurizika. lanovi tima moraju dobro poznavati tehnoloki

proces rada, objekte, opremu i druge elemente pos-matranog sistema, kako bi prikupili adekvatne informa-cije potrebne za uspeno sprovoenje postupka analize i

procene rizika.

2.1. Tehniki opis objekta

Objekat je prizemni, povrine 520 m2 (slika 1) iizveden je tako da administrativni prostor kance-

larija (kontejner), manipulativni i skladini prostor zasmetaj drvene grae predstavljaju jedan poarnisektor (slika 2).

Slika 1 - Prizemni objekat

Slika 2 Poarni sektor

Izvan objekta na otvorenom prostoru nalazi se jooko 2000 m2skladinog prostora (slika 3).

U zatvorenom skladitu nalazi se u proseku 250m3 drvene grae (daske, fosne, grede, letve,...), a naotvorenom prostoru jo oko 300 m3.

Slika 3 - Skladite na otvorenom

Proraun specifinog poarnog optereenja zaanalizirani objekat, koji je uraen prema jednaini 1,

prikazan je u tabeli 1.

Tabela 1 - Proraun specifinog poarnog optereenja

Pi specifino poarno optereenje u (J/m2)

Faktori Komentar

qi prividna gustina materijala u (kg/m3) Usvaja za osuenu drvenu piljenu grau 700 kg/m3

Vi zapremina materije u (m3), U zatvorenom skladitu nalazi se u proseku 250 m3

Hi toplotna mo(J/kg), Usvaja se srednja vrednost od 20 MJ/kgSi povrina osnove u (m

2). Objekat je prizemni, povrine 520 m2

Pi

m

MJ

m

MJ

m

mkgMJmkg222

33

i

iiii 77,6730

520

3500000

520

250/20/700

S

VHP


3/8



Specifino poarno optereenje za analiziraniobjekat iznosi 6,7 GJ/m2 te se razvrstava u malaklasina skladita sa visokim poarnim optereenjem.

Poslodavac ne poseduje projektnu dokumentacijuza posmatrani objekat.

Skladini prostor je objekat sa zidovima od cigledebljine 25 cm, betonskim potpornim stubovima ielinom krovnom konstrukcijom (slika 4), koja je

prekrivena salonit-eternit krovnim ploama. Spo-ljanje i unutranje povrine zidove su ravne i obra-ene malterom. Podne povrine su izraene od per-daenog betona (stovarite)

Slika 4 - elina krovna konstrukcija

Podna povrina je betonska uzdignuta od kote 35cm. Ulaz u objekat se vri preko etvorokrilnih me-talno-staklenih vrata irine 4 m (staklena povrinaoko 2 m2) sa ugraenim vratima za ulaz peakadimenzija 1 x 1,8 m. Pristupni put je preko dva

stepenika. Transportni ulaz u objekat (sa ma-nipulativnog zemljanog platoa) vri se preko metalnihvrata dimenzija 4 x 3,5 m sa ugraenim vratima za

peake. Ulaz u objekat je na istoj koti sa spoljnimmanipulativnim prostorom sa betonskim pristupom. Ugornjem delu zidova objekta ugraeni su stakleni

prozori sa metalnim okvirima koji omoguavajudovoljno dnevno prirodno osvetljenje. Deo prozorskih

povrina ima mogunost otvaranja. Mehanizmi zaotvaranje su dostupni zaposlenima sa oslonca poda.

U neposrednoj blizini je zemljani plato koji jenasut sa tvrdim materijalom i u njemu se obavljaju

pretovarni radovi i skladitenje drvene grae.U skladitu nisu obeleeni transportni putevi

(slike 5 i 6), kao ni putevi i izlazi evakuacije.Osvetljenje je kombinovano prirodno i vetako.

Prirodno osvetljenje se ostvaruje putem prozorskihpovrina koje obezbeuju i ventilaciju. Vetako os-vetljenje se ostvaruje preko sijalica, koje nemaju za-titne titnike od zraenja toplote. Elektrina instala-cija je postavljena preko metalnih konstrukcija. Odenergenata u objektu se koristi elektrina energija zarasvetu, maine i ureaje. Poslodavac ne posedujestruni nalaz o ispunjenosti propisanih zahteva o

izvedenoj elektroinstalaciji

Slika 5 - Neobeleeni transportni put

Slika 6 - Neobeleeni transportni put

U objektu stovaritu za grejanje se prema po-trebi koriste elektrina grejna tela.

Ventilacija se ostvaruje prirodnim putem prekoprozora i vrata.

Snabdevanje pijaom vodom je omogueno prekovodovodne mree, dok se snabdevanje objekta sanita-

rnom vodom ostvaruje iz gradskog vodovoda. Otpadnevode su kanalisane u gradski kanalizacioni sistem.Objekat poseduje gromobransku instalaciju.

2.2. Opis tehnoloki radnog procesa

Tehnoloki radni proces se zasniva na kupovini,preradi (odsecanju) i prodaji drvene grae.

U prodaji sa stovarita uestvuju skladitar voza viljukara i voza teretnog vozila. Skladitaristovara robu, smeta i slae unutar stovarita. Prodajase vri prema specifikaciji kupca. Na osnovu zahtevakupca, krunom testerom (slika 7) za krajenje se vriskraivanje drvene grae.

Slika 7 - Kruna testera

U radnim aktivnostima u stovaritu odvijaju se

manipulativne radnje (rune i mehanizovane) pre-


4/8



noenja (slika 8), utovara istovara, slaganja, pale-tiranja raznih vrsta drvene grae.

Slika 8 - Prenoenje drvene grae

Drvo spada u gorive materije. Temperaturapaljenja drveta se kree od 200 do 400 oC, [4]. Unutarskladita zatvorenog tipa drvena piljevina se uskla-ditava u plastine vree (slika 9).

U stovaritu se od opasnih materija zapaljivihtenosti nalazi dizel gorivo, motorno ulje i ulje zapodmazivanje.

Slika 9 - Uskladitenje drvene piljevine

2.3 Metodoloki pristup procene rizika od poara

Metodoloki pristup procene rizika od poara sesastoji iz sledeih koraka:

korak 1 analiza opasnosti od poara za objekat iopremu

U ovom koraku je predloena prva novoformiranaek-lista za analizu opasnosti od poaa za objekat iopremu. Pitanja koja su data u ovoj ek-listi

predstavljaju osnovu i polaznu etapu u proceni rizikaod poara, jer od validno dobijenih odgovora zavisiispravna identifikacija opasnosti od poara (tabela 2).

Zato se predlae da se ponude odgovori opas-no, nebitno i bezbedno. Nakon popunjavanjanovoformiranih ek-listi, brzo se uoava koja su

pitanja oznaena odgovorom opasno i zatim se lakomogu predloiti odgovarajue korektivne mere, [5].

Analiza opasnosti od poara za objekat i opremuradi se u skladu sa vaeom zakonskom regulativom.

Procentualni udeli opasnosti od poara za objekati opremu, kao i sprovedenih preventivnih mera zatiteod poara se izraunavaju prema jednaini, [6]:

100%N

nf(x)

(2)

gde je:n =broj negativnih (opasnih) ocena,

N = ukupan broj ocena (opasnih i bezbednih)

datih u ek-listama.

Tabela 2 - Opasnosti od poara za objekat i opremu (OP opasno; NB nebitno; BZ bezbedno)

R. b. Pitanje Komentar OP NB BZ Preporuene mere

1.Da li je konstruktivna izgraenost objektaod zapaljivog/nezapaljivog materijala?

Zidovi cigla, malter.Potporni stubovi betonski.

X

2.Da li je krovna konstrukcija/ krovnipokrivaod zapaljivog/nezapaljivogmaterijala?

Krovna konstrukcija elina.Krovni pokriva saloniteternit ploe.

X

3.Da li je pod objekta od zapaljivog/-/nezapaljivog materijala?

Podne povrine perdaenibeton.

X

4. Da li je konstruktivna izgraenostmeuspratne konstrukcije odzapaljivog/nezapaljivog materijala?

Nema meuspratnekonstrukcije.

X

5.Da li je plafon/tavanica izgraena odzapaljivog/nezapaljivog materijala?

Nema plafona/tavanice X

6.Da li su pregradni zidovi izgraeni odzapaljivog/nezapaljivog materijala?

Nema pregradnih zidova X

7.Da li je obrada/obloga zidova odzapaljivog/nezapaljivog materijala?

Obrad zidova malterisan. X

8. Da li je stepenite bezbedno izgraeno? Nema stepenita. X

9.Da li su vrata izraena odzapaljivog/nezapaljivog materijala?

Metalna vrata. X

10.Da li su prozori izraeni odzapaljivog/nezapaljivog materijala?

Prozori stakleni sa metalnimokvirima. X


5/8



11.Da li se svi prepoznati izvori paljenja dre

pod kontrolom?

Elektrina instalacija i

sijalina mesta.

X

Kablove premazativatrootpornimpremazom i nasijalice postaviti tit-nike od toplotnogzraenja. Uskla-ditenu robu udaljitinajmanje 0,5 m odsijalinog mesta,obezbediti nesmetanpristup do elektrinihprekidaa.

12.Da li se sve prepoznate zapaljive vrstematerije dre pod kontrolom?

Drvena graa.Drvena piljevina.

X

Obezbediti dovoljnuskladinu povrinu.Obeleiti prostor zaskladitenje itransportne puteve.Redovno uklanjatidrvenu piljevinu izradnog prostora.

13. Da li se sve prepoznate zapaljive tenostidre pod kontrolom?

Dizel gorivo (za rad viljukara),motorno ulje i ulje za podmazi-vanje ne skladite se bezbedno.

X

Skladititi zapaljivetenosti u odvojenim

metalnim kontejneri-ma, pretakanje vritiizvan objekta uz pri-menu bezbednosnihmera.

14.Da li se svi prepoznati zapaljivi gasovidre pod kontrolom?

Nisu prisutni zapaljivi gasovi. X

korak 2 analiza sprovedenih preventivnih merazatite od poara

U cilju dobijanja prave slike stanja zatiteoformljena je ek-lista sprovedenih preventivnih merazatite od poara u objektu (tabela 3).

korak 3- prva procena rizika od poara

Nakon analize opasnosti od poara za objekat iopremu i analize sprovedenih preventivnih merazatite od poara u objektu, prelazi se na prvu

procenu rizika od poara koja se vri primenommodifikovane matrice faktora rizika od poara.

Tabela 3 - Sprovedene preventivne mere zatite od poara u objektu (OP opasno; NB nebitno; BZ bezbedno)

R. b. Pitanje Komentar OP NB BZ Preporuene mere

1.Da li se radne prostorije odr-avaju istim i urednim?

Kruna testera za krajenje jepovezana na poseban ureaj zaskupljanje drvene praine uplatnene vreaste filtere. Odla-ganje napunjenih platnenihvreastih filtera i otpada oddrveta vri se u objektu.

X

Organizovati svakodnevno uklanjanjenapunjenih platnenih vreastih filtera iotpada od drveta iz objekta. Prostor okokrune testere drati istim i urednim(skupljati drveni otpad).

2.Da li su prenosni aparati zagaenje poara bezbedni?

Aparati su redovno pregledani,ispitani i odravani tako da nanjima nema vidljivih oteenja.

Postavljena su tri aparata zagaenje poara.

XZa proraunato poarno optereenje brojaparata nije dovoljan, neophodno je

postaviti minimalno sedam aparata, [1].

3.Da li su unutranji hidrantibezbedni?

X

4.Da li su spoljanji hidrantibezbedni?

Svi hidranti su redovno pregle-dani, ispitani i odravani takoda na njima nema vidljivih o-teenja, [7] X

5.Da li postoje bezbedni pri-stupni putevi objektu?

Asfaltirani pristupni putevi izemljani plato nasut tvrdimmaterijalom odgovarajuenosivosti i bez prepreka.

X

6.Da li je meusobna udalje-nost objekata napropisanom rastojanju?

Udaljenost izmeu objekata jena propisanom rastojanju.

X

7.Da li u objektu postoji

fizika zatita ili nadzor?

Postoji organizovana fizika

zatita objekata.X


6/8



8.Da li u objektu postojisistem za otkrivanje/dojavupoara?

Nema sistema za otkrivanje/dojavu poara.

XU skladitu je visokopoarno optereenje treba obezbediti sistem za dojavupoara.

9.Da li u objektu postojisistem alarmiranja?

Nema sistema alarmiranja. X Ugraditi rune javljae poara.

10.

Da li u objektu postojiodgovarajui i ispravanautomatski sistem zagaenje poara?

Organizovani nain zatite odpoara ne zahteva instaliranjeautomatskog sistema za gaenjepoara.

X

11.Da li su putevi i izlazi eva-kuacije bezbedni?

Kratki putevi za naputanje ob-jekta i vreme evakuacije je ma-nje od jednog minuta tako danije neophodno tretirati posebneevakuacione puteve. Normalniulazi/izlazi nisu obeleeni,oznaeni i osvetljeni kao izlaziu sluaju nude.

X

Obeleiti i oznaiti izlaze evakuacijeprema propisima.Postaviti baterijsku svetiljku na izlazu izobjekta koja jasno ukazuje na poloajizlaza iz ugroenog prostora.

12.Da li u objektu postojiodimljavanje?

Otvori (vrata i prozori) moguobezbediti potrebno

odvoenje dima.

X

13.Da li u objektu postojidovoljno povrina zaeksplozivno oduavanje?

Neoekuje se eksplozivnosagorevanje.

X

14.

Da li su ventilacioni kanalipravilno izvedeni i opremljenipoarnim klapnama, kojeautomatski zatvaraju kanalepri nastanku poaru?

Nema ventilacionih kanala. X

15.

Da li su kanali klimatizacijepravilno izvedeni i opremljenipoarnim klapnama, kojeautomatski zatvaraju kanalepri nastanku poaru?

U objektu je obezbeena pri-rodna ventilacija.

X

16.Da li su zatitni kanali zaprolaz kablova i ostaleinstalacije pravilno izvedeni zatieni od poara?

Razvod elektrine instalacije je

izveden preko zida i metalnekonstrukcije.Elektrine instalacije su pri-vrene obujmicama.

XKablove zatititi vatrootpornim prema-zom.

17.

Da li je u sredini gde nastajezapaljiva prainapostavljena odgovarajuaaspiracija?

Postoji lokalna aspiracija nasamom izvoru nastanka zapa-ljive praine.

X

2.4. Modifikovana metoda matricefaktora rizika od poara

Metoda matrice faktora rizika od poara je za-snovana na polukvantitativnim terminima/pojmo-

vima. Meutim, treba naglasiti da su obuhvaeni bro-jevi potpuno relevantni i da nemaju apsolutnu zna-ajnost. Faktori za procenu i vrednovanje rizika od

poara prema matrici 5x5, koja se zasniva na meto-dama AUVA (Allegemeine Unfall Versicherungs

Anstalt metoda austrijskog udruenja proizvoaaceluloze i papira) BG (Berufs Genossenschaften metoda nemakih strukovnih inenjera), su verovat-noa nastanka neeljenog dogaaja poara i teinamogue posledice.

Verovatnoa nastanka neeljenog dogaaja po-

ara zavisi od izloenosti zaposlenih poarnim opas-

nostima, kao i od poarne opasnosti od objekta i op-reme [8].

Nakon analize stanja na osnovu datih odgovora uek-listi (tabela 2) izraunat je, prema jednaini 2,

procentualni udeo opasnosti od poara od 33,3%, toodgovara rangu 2. Izloenost opasnosti od poara uskladitu zatvorenog tipa je sve radno vreme toodgovara rangu 5.

Matrica verovatnoe nastanka neeljenog dogaaja poara, koja je prikazana u tabeli 4, formirana jeintegracijom izloenosti opasnosti od poara tokomradnog vremena i prepoznatim opasnosti od poara ucilju dobijanja brojane vrednosti verovatnoe nastanka

poara. Na osnovu tabele 4 odreena je brojanavrednost 10 za verovatnou nastanka neeljenogdogaaja poara.

Kvalitativni opis verovatnoe nastanka poara(tabela 5) je verovatan, a rang mu je 4.


7/8



Na osnovu analize odgovora iz ek-liste za spro-vedene preventivne mere zatite od poara u objektu(tabela 3) izraunato je, prema datoj jednaini 2, da suzahtevane mere zatite od poara neispunjene sa 50%.

Faktor rizika od poara (R), koji se dobija kaoproizvod ranga nastanka neeljenog dogaaja poa-ra (V) i ranga teine moguih posledica (P) odreujese primenom matrice rizika od poara (tabela 6).

U razmatranje se uvodi pet rangova verovatnoe ipet rangova posledica. Ako se primeni formula za od-reivanje faktora rizika od poara, R = V x P, na svemogue kombinacije vrednosti rangova, dobija seskup od 25 brojeva, odnosno 25 vrednosti faktorarizika od poara.

Na osnovu tabele 6 usvaja se vrednost faktorarizika od poara, koji iznosi 12.

Zatim se vri njegovo rangiranje prema tabeli 7 iusvaja se da je rizik od poara visoksa rangom 4.

korak 4 - izbor mera za smanjenje postojeegrizika od poaraU koraku 4 se vri izbor mera za smanjenje po-

stojeeg rizika od poara.Mere su predloene u tabelama 2 i 3 i to na

osnovu detaljne analize stanja.

korak 5 -ponovna procena rizika od poaraU ovom koraku je izvrena procena rizika od

poara, prema prethodno detaljno opisanoj metodi, ipri tome su uzete u obzir predloene mere zatite.

Tabela 4 - Matrica verovatnoe nastanka neeljenog dogaaja poara

Opasnosti od poarau %Zadovoljavajue nastaviti sa

radom(0-20%)

Srednjorone

potrebne me-re, (21-40%)

Kratkoronepotrebne mere

(41-60%)

Trenutnopotrebne mere

(61-80%)

Mere zatrenutni prekid

rada(81-100%)

kvantitativni rang opasnosti od poara

Izloenost opasnosti od poaratokom radnog dana

u % (nedelje, mesece, godine)

1 2 3 4 5Vrlo retko(0-20%)

1 1 2 3 4 5

Povremeno(21-40%)

2 2 4 6 8 10

esto(41-60%)

3 3 6 9 12 15

Preteni deo

radnog vremena(61-80%) 4 4 8 12 16 20

Sve radno vreme(81-100%) k

vantitativnirangizloenosti

opasnost

iod

poara

5 5 10 15 20 25

Tabela 5 - Rang matrice verovatnoe nastanka neeljenog dogaaja poara

Mera verovatnoe nastanka poaraKvalitativni opis verovatnoe

nastanka poaraKvantitativni rang verovatnoe

nastanka poara

1,2 Neverovatan 13, 4, 5 Mogu 26, 8, 9 Sasvim mogu 3

10, 12,15, 16 Verovatan 420, 25 Veoma verovatan 5

Tabela 6 - Matrica rizika od poara

Teina mogue posledice (P)

Neispunjenost sprovedenih preventivnih mera ZOP-a u objektu u %

(0-20%) (21-40%) (41-60%) (61-80%) (81-100%)Zanemarljivateinaposledice

Mala teinaposledice

Srednja

teinaposledice

Velika teinaposledice

Veoma velikateina posledice

kvantitativni rang teine posledice

Verovatnoa nastanka poara

(V)

1 2 3 4 5Neverovatan 1 1 2 3 4 5Mogu 2 2 4 6 8 10Sasvim mogu 3 3 6 9 12 15Verovatan 4 4 8 12 16 20

Veoma verovatan kvantitativni

r

angverovat-

n

oenastanka

p

oara

5 5 10 15 20 25


8/8



Tabela 7 - Rangiranje faktora rizika od poara

Merarizika odpoara

Kvalitativniopis rizikaod poara

Kvantitativni rang rizikaod poara

Nain i mere zaspreavanje,otklanjanje ili

smanjenje rizika

1,2 Beznaajan 13, 4, 5 Mali 2

6, 8, 9 Srednji 310, 12,15,

16Visok 4 Mere iz tabela 1 i 2

20, 25 Ekstremni 5

Proraunat procentualni udeo opasnost od poarabi se sa 33,3% sveo na minimum. Neispunjenostsprovedenih preventivnih mera zatite od poara bi sesa 50% svela na minimum. Rang verovatnoe e sada

biti 2, a rang teine mogue posledice 1. Na osnovutoga dobija se da faktor rizika od poara ima brojanuvrednost 2 i rang 1 to ukazuje da bi rizik od poara posle

sprovoenja predloenih mera bio beznaajan.

3. ZAKLJUAK

U radu je data analiza stanja sistema na osnovudatih odgovora u postavljenim ek-listama za opas-nosti od poara za objekat i opremu, kao i na sprovo-enju preventivnih mera zatite od poara u objektu.

Primenom modifikovane matrice na konkretnomprimeru u skladitu zatvorenog tipa izraunat je rangrizika od poara kao visok, to znai da su radnamesta sa poveanim rizikom.

Preporuene mere su date u ek-listama. Ako bi sesprovele navedene preporuene mere, rizik od poara

bi bio sa rangom beznaajan, to ukazuje da bi sena radnom mestu postiglo unapreenje poarne

bezbednosti.Treba naglasiti, da je akcenat dat na izboru efi-

kasnih mera za spreavanje, otklanjanje ili smanjenjerizika od poara, a ne na kvalitativnom opisu ikvantitativnom rangu rizika od poara.

U cilju pravilne procene rizika od poara, vanoje da se uoeni problemi kompleksno sagledaju ireavaju, a to podrazumeva da se moraju poznavatiopasnosti koje dovode do poara a zatim i mere kojetreba sprovesti kako bi se preventivno delovao.Procena rizika od poara je sloen proces koji zahtevasastavljanje multidisciplinarnog tima u koji su uklju-

eni strunjaci iz oblasti elektrotehnike, graevine,mainstva, tehnologije, zatite od poara i srodnihzanimanja.

Mogua je implementacija ocene sprovedenihmera zatite od poara u Akt o proceni rizika

primenom predloene modifikovane metode faktorarizika od poara i u drugim industrijskim granama, stim da se pitanja u ek-listama moraju prilagoditiodgovarajuoj grani.

4. LITERATURA

[1] Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu skladitaod poara i eksplozija ("Sl. list SFRJ", br. 24/87).

[2] SRPS U. J 1. 240: Zatita od poara - tipovi kon-strukcija zgrada prema njihovoj unutranjoj otpornostiprotiv poara, Savezni zavod za standardizaciju, 1994.

[3] SRPS U.J1.030 Poarno optereenje i poarni zahtev(Slubeni list SFRJ br.36/76).

[4] Vidakovi, M., Poar i arhitektonski inenjering,Fahrenheit, Beograd, 1995.

[5] , ., , .; , ., - - -, - -, , . 376-385, , , , , 2010, ISBN 978-86-84853-66-2.

[6] , ., , ., , .; - , 2. -

, 12. , , -, . , , . 49-57, . , 2010, ISBN 978-80-89241-38-5.

[7] Pravilnik o tehnikim normativima za hidrantsku mr-eu za gaenje poara ("Sl. list SFRJ", br. 30/91).

[8] Gavanski, D., Milanko, V.; Krnjetin, S., Fire risk as-sessment checklists and risk matrix, Proceeding, pa-ges 49-57, The 3rdInternacional Scientific Conference,Fire Engineering, Technical University in Zvolen, Fa-culty of Wood Sciences and Technology. Departmentof Fire Protection, Zvolen, 2010, ISBN 978-80-89241-38-5.

SUMMARY

IMPLEMENTATION OF ASSESSMENTS CONDUCTED FIRE PREVENTION MEASURESIN THE RISK ASSESSMENT ACT OF CLOSED TYPE STORAGE TIMBER

The occupational health and safety system in the Republic of Serbia is based on Council Directive 89/391/EEC, theLaw on Safety and Health at Work and other regulations. The Law on health and safety at work promotes theprinciple of prevention of occupational risks at the workplace and regulates the obligation of the employer to producea written Act on risk assessment. To make the timber storage safe in fire apects, it is necessary to implementappropriate fire protection measures including primarily to conduct a proper assessment of the fire risks.The aim of the research is that the process of drafting the Act on risk assessment for timber storage includes the fireprotection, i.e. assessment of fire risks.Key words:fire risk, implementation, storage.

Documents

Mere Zastita Od Pozara