Metodologija modelovanja

8/15/2019 Metodologija modelovanja

http://slidepdf.com/reader/full/metodologija-modelovanja 1/5

Copyright © Link group

Metodologija modelovanja

Modelovanje procesa, kao i svako drugo modelovanje u nauci i tehnici, visoko je kreativnadelatnost u kojoj analitičar predstavlja svoje znanje o sistemu koji se modelira, prekokoncepata „modela” koji se koristi.

Uspešno modelovanje zahteva, s jedne strane, dobro poznavanje realnog sistema, a sadruge dobro poznavanje metoda i tehnika koje se koriste. Modelovanje je kreativnadelatnost i ne mogu se dati definitivne metode, odnosno „recepti” u kojima bi se korak pokorak definisao kompletan postupak. Ovde se daje jedan opšti pristup koji u kombinaciji sasnimanjem postojećeg stanja, dovodi do zadovoljavajućih rezultata. Pristup se zove Analizaživotnih ciklusa osnovnih delatnosti u sistemu.

Funkcije u nekom sistemu se dele na sledeće grupe:

• funkcije organizovanja, planiranja i upravljanja koje definišu parametre, uslove ipravila pod kojima se obavljaju druge funkcije i procesi i definiše struktura sistema,

• funkcije obavljanja osnovnih delatnosti, odnosno funkcije čiji je rezultat nekiproizvod rada (fizički proizvod, usluga ili informacija),

• funkcije upravljanja resursima kojima se obezbeđuju resursi potrebni za obavljanjeosnovnih delatnosti.

Životni ciklus funkcije organizovanja, planiranja i upravljanja

Funkcije/Procesi organizovanja, planiranja i upravljanja su obično slabo struktuirani procesiu postojećem sistemu i u konkretnoj situaciji, teško ih je precizno definisati i predstavitidijagramima tokova podataka.

Ove funkcije obično obuhvataju:

1. definisanje organizacione strukture, odnosno sistematizaciju poslova i zadataka,izradu različitih pravilnika o načinu i postupcima obavljanja pojedinih delatnosti,

2. standardizaciju,3. strateško, odnosno dugoročno i globalno planiranje. Operativno planiranje u

pojedinim poslovnim funkcijama obično se pridružuje opisu tih funkcija.




Slika 1: Metodologija modelovanja - životni ciklus funkcije organizovanja, planiranja i upravljanja

Pri analizi nekog složenog sistema, pogodno je, na prvom nivou dekompozicije upravodefinisati ove tri grupe procesa.

Životni ciklus osnovnih delatnosti

Slika 2: Metodologija modelovanja - životni ciklus osnovnih delatnosti




Funkcije obavljanja osnovnih delatnosti identifikuju se i dalje dekomponuju na bazi analizeživotnog ciklusa proizvoda rada koji se tom delatnošću dobija. Pri tome se posebnoanaliziraju različiti tipovi proizvoda ili usluga koje posmatrana organizacija obavlja.

Funkcije upravljanja resursima se takođe struktuiraju na osnovu analize životnog ciklusa

svakog resursa organizacije: osnovna sredstva (oprema) i kapital, kadrovi, informacije(ponekad).

Svaki tip proizvodnje ili usluge prolazi kroz sledeće četiri faze životnog ciklusa:

1. priprema „rađanja",2. „rađanje",3. razvoj (život),4. nestanak.

Analiziraju se procesi svake faze i opisuju odgovarajućim dijagramima tokova podataka.Tako se za jedan tipičan resurs (recimo resurs Kadrovi) mogu definisati sledeći procesi u

životnom ciklusu proizvoda:

Slika 3: Životni ciklus proizvoda




Priprema rađanja:

• periodično planiranje kadrova,• stipendiranje,• regrutovanje,• raspisivanje konkursa,

•

izbor kandidata.

Rađanje:

• zasnivanje radnog odnosa,• zasnivanje ugovornog odnosa.

Razvoj života:

• planiranje kadrova,• evidentiranje izvršenja radnih obaveza,•

organizacija odmora i rekreacija,• praćenje odsustvovanja,• raspoređivanje na poslove i zadatke.

Nestanak:

• odlazak radnika,• penzionisanje.

Na sličan način se može analizirati i životni ciklus ostalih resursa.

Napomenimo da se u direktnom modeliranju, metoda analize životnog ciklusa koristi zaopisivanje procesa na višim, a metoda analize odziva sistema na specifične događaje, nanižim nivoima dekompozicije.

Dokle vršiti dekomponovanje

Jedan od osnovnih problema je i kad prestati sa dekompozicijom, odnosno na osnovu čegamožemo zaključiti da jednu funkciju na DTP-u ne treba dalje dekomponovati.DTP opisujusuštinske funkcije u nekom sistemu. Suštinske funkcije su funkcije koje se moraju obaviti usvakoj tehnologiji i one međusobno komuniciraju preko suštinske memorije, one suparalelne (nesekvencijalne), odnosno mogu se obavljati istovremeno. Paralelizam uobavljanju funkcija je karakteristika obavljanja procesa u organizaciji. Primer: u nekompreduzeću istovremeno se odvija i nabavka i prodaja i lansiranje proizvodnje i samaproizvodnja, na fakultetu istovremeno i prijem prijava i nastava i raspisivanje konkursa zanastavnike i slično. DTP je sredstvo (alat) za opisivanje suštinskih paralelnih funkcija uorganizaciji.

Za razliku od funkcija u organizaciji, funkcije u računaru su sekvencijalne, redosled njihovogobavljanja je unapred definisan. Razliku između sekvencijalnih i paralelnih funkcija najboljese ilustruje kroz sledeći citat (DeMarco): „Ako ikada nađete organizaciju u kojoj jedan čovek




obrađuje jedan dokument, dok svi ostali spavaju, pa kada on završi obradu, probudi suseda,preda mu dokument da ovaj nastavi svoj deo posla, a on ode na spavanje, tada se slobodnomože koristiti DTP za opis odnosa funkcija.” Razlika između paralelnih i sekvencijalnihfunkcija diktira osnovni kriterijum dekompozicije u SSA. Dekompoziciju treba vršiti dok seneka funkcija prirodno može dekomponovati na suštinske paralelne funkcije kojemeđusobno komuniciraju isključivo preko suštinskih skladišta. Drugim rečima dekompoziciju

treba okončati kada se dođe do procesa koji su prirodno sekvencijalni.

Documents

Metodologija modelovanja