Mile SaviiInstitut za filozofiju i druStvenu teorijuBeograd

Mirjana Radojidii

MEDIA. ETHICS AND POLITICS

Summary

In tltis tcxt the famous and almost universally acccpted Mcl-uhan's thcsisthat the world is becoming a global village, i.e. thc thesis of the role of the massmedia in the process is critically considered In the first segment thc author seeks touncover the factors limiting media possibilities for a cultural and political global-ization of the world. She finds them primarily in the market principles on the basisof which media operate. Another important factor is the concentration of ownershipand control over the media with a global range in the hands of a few world's mostpowerful media corporations (media cmpires), located in its richest and politicallymost influential parts, whcreby all the other actors in the mcdia game are pushcdinto a subordinate and unprivileged position. In the second scgment of the paperthe argument is analyzed that thc media, in spite of their ambivalent role on theglobal cultural level, on the micro-cultural level still retain their position of verypowerful, perhaps even most powerful agenLs ofpolitical socialization and politicalmobilization, having maintained their primacy over the school and the family astraditional political agencies of society. These features of the media are most in-tensely exploited during severe social crises, like the one that broke out in theterritory of formcr Yugoslavia. This and other examples arc used by the author toexamine the role of the media in producing social conflicts, i.e. in promoting aparticular type ofpolitical discourse conducive to their stimulation and multiplicationrather than to their pacification and reduction. In the final segment of the paper theauthor argues in favor of the view that if mass communication is regrounded ontoradically altered conceptual bascs, the mass media could contributc significantly tothe affirmation of a new model of politics, matching the charait# ind scope of theproblems faced by humanity at the tum of the century and the millenium

Key words: media of mass communication, ethics, politics, political dis-course, globalization, modernity.

UDK316.45:172.15Originalni naudni rad

x

Facc

;trNo-JrL

!)t.)

o

z

t=

NACIONALNO PITANJE, NACIONA LIZAMI NACIONALNI INTERES*

Apstrakt: Predmet ovog ilanka jeste nacionalno pitanje u post-socijari-stiikoj Jugoslaviji. Autor tvrdi da je primenjivost dva dominanina modela nicije,etniikog i politiikog modera, ograniiena u sluiaju post-jugosrovenskih druitu;a.On istiie da je problem nacije u tom druitvu specifiian, jer post_jugoslovenskenacije nisu joi konstituisane ni u etniikom ni u polititkom smiitu. brigi suitinskiiinilac koji odreduje speciJiinost ovog problema predstavrja meitunaroino okruie-nje u kome dominiraju razvijene demokratske nacije. IJ skladu sa tim autor definiienacionalni problem na sledeii-naiin: kako je mogu1e tremokratsko konstituisanjenacija koje ne poseduju demokratsko iskusno? Demokratska konstitucija naciji unedostatku unutrainjeg demokratskog iskustva zavisi od spotjainje ^iduroridn,instalacije dcmokratije. Autor smatra da se u tim okolnostima traniformiie klasitnoshvatanje demokratije, demokratske legitimacije vrasti i nacionalnog suvereniteta,a demokratska konstitucija ovih druitava ostaje sasvim neizvesna.

Kljudne reii: nacija, nacionarizam, nacionarni interes, demokratija, etnitkai polititka zajednica, nacionalni itlentitet, konstitucija nacije.

I

Kada se danas govori o nacionalnom problemu na prostorubivse Jugoslavije, uglavnom se pretpostavlja postojanje ve3 konsti-tuisanih nacija. Pri tom se u svakodnevnoj politidkd upotrebi etnidkitpglilidkj smisao nacionalnog problema najde56i ie razdvajaju.!at< lrua se priznaie da konstituisanje nacije u politidkom r-iitojos nije zavrseno, ne sumnja se u pretpostavku da je konstitucijaposebnih etnidkih identiteta istorijski okondana i da je ta dinjeniiasama po sebi dovoljan razlog za dtl.avno-politidko zaokruZenjeetniciteta. Na drugoj strani, medu analitidarima postoje6eg naci;_

* ovaj dranak je deo rada u okviru projekta ,,Individualni i kolektivni identirer upostkomunizmu" Instituta za filozofiju i druStvenu teoriju koji hnansira Ministarstvo za naukui tehnologiju Republike S6ije.

8 4 8 5

tU)LIj")

naln()g probler):la, dva koncepta nacionalnog obiikovanja - konceptnacije kao eni(ke zajedrice i koncept nacijc' kao pr tlititke z.aiedrtice- precistavljaju izvor razliditih praktidno-teorilskih sporova. S jednestrane pokazuje se da iz etnidkog odredenja nacije proistide redukcijasocijalnog Zivota na ravan biolo5kog istrebljenja. Sa druge stranepokazuje se da slidne praktidne posiedice rnoZe c.la ima i apriomaprimena suparnidkog, klasidnog iiberalnog koncepta u viSenailio-nalnim drZavama. Stoga nomrativno prihvatanje bilo kog konceptatreba povezati sa uslovinra njegor,'e primene. Li kraJnjem siudajudiskurs o nut:ionalnom pitcut ju svodi se na opredelje nie za 'nacio-

n u I n t t' tft' n e nuc i r t rtu I n o' turnat enje postojede dru5tvene stvarnosti.Suprtrtne polove u ovakvom opredeljivarrju predstavijaju ekstremninacionalizam, na jednq strani, i diskvalifikacija svakog diskursa onaciji zbog pretpostavke da su u postojeciim okolnostima naciona-iizam i demokratija medusobno iskliudivi, na drugoj strani.

tlopitena podela na ,,nacionalni" i ,,nenacionaini", u stvari,nacionalistidki i antinacionalni pristup nacionalnom pitanju ima,rnedutim, svo.ju predistoriju u kojoj se re( naciju nije upotrebljavalakacr jasan pojarn, nego kao kritidko-praktidna Jigura. U periodusocijalistidke Jugoslavije nacionalni partikulizam imao je negati-vno vrednosno znadenje spram vrednosno pozitivne figure nad-na-cionaino/internacionalno. Takav raspored diskurzivnih fi gura danasse odrZava preko poistoveiivanja vrednosno negatlvne figure 'na-

cionalizam' sa svakim postavljanjem rracionalnog iritanja kao re-levantnog dru5tvenog pitanja. Ova kritika nacionalizma previilastvarni zna(aj nacionalnog problema u postojedim oholnostima.Pored toga, vrednosno iskljudenje autonomnog znadenja nacional-nog pitanja uslovilo je odrZavanje defektnog pojma nacije koji se idanas upotrebljava u razmatranjima nacionalnog problema. Stogase nedosledna razmatranja nacionalnog pitan-ja pojavljuju kao jedi-ne ,,nacionalne doktrine." Shoclno tome moglo bi se reii da ovdemoZemo govoriti o fenomenu nacionalizma bez odgovarajuie na-cionalne doktrine, ulcoliko bi doktrina podrazumevala relativnodosledno i celovito razmatranje problema nacije.

Uprkos nedostatku dosledne nacionalne doktrine, nacionali-zam je evidentan u celokupnom politidko-egzistencijalnom pros-toru. Zbog pojmnvne i sadrZinske konfuzije oko nacionalnog pitanjapraktii 'ne posledice koje on iza'ziva jo5 su sloZenije. U trenutkupraktidnog i javnog proboja nacionalizma u socijalnu stvarnost

njegovi kritidari su nekritidki odnos prema marksistidkom tumade-nju nacije odjednom zamenili nekritidkim prihvatanjem liberalnogshvatanja. Kritika nacionalizma sa tog stanovi5ta je neizdiferen-cirana i stoga ne uvida praktidni znalaj nacionalnog pitanja. Nadrugoj strani, dru5tveni teoretidari koji su prihvatili relevantnostnacionalnog pitanja najde5ie su poticali iz istog teorijsko-praktidnogkruga kao i kritidari nacionalizma. Oni su nekritidki odnos premamarksistidkom tumadenju nacionalnog pitanja zamenili nekritidkimodnosom prema posebnim nacionalnim interesima. Time je nacio-nalni problem bio joS vi5e zaoitren.

Trebalo bi razdvojiti stvarno postojeii nacionalni problemod samorazumljive veze sa ekstremnim nacionalizmom. U suprot-nom spor izmedu 'nacionalista' i 'antinacionalista' svodi se narazre5enje pitanja: da li nacionalizam nuZno proizvodi druStvenozlo? Ili okojo5 zaoStrenijeg pitanja: da li faktidko postojanje nacijasamo po sebi proizvodi zlo? Ovakva pitanja su neproduktivna izviSe razloga. U odnosu na prvo pitanje mogu se naii sasvim suprotnadinjenidna svedodanstva podjednake vaZnosti, tako da je svakiuop5ten odgovor izvan odredenog praktidno-istorijskog kontekstaneupotrebljiv. U odnosu na drugo pitanje, ma kako odgovorili, neoslobadamo se stvame potrebe zarazmatranjem nacionalnog prob-lema kao relevantnog dru5tvenog problema. Medutim, priznanjenacionalnog pitanja kao relevantnog dru5tvenog pitanja moZe daza\zme celokupan praktidno-teorijski prostor, da niveli5e svudru5tvenu sloZenost svodedi je na nacionalnu ravan i tako je potdinizaoStrenom i pojednostavljenom nacionalnom diskursu. Po5to senacionalno pitanje, kao uostalorn ni jedno drugo dru5tveno pitanje,ne moZe razre5avati sasvim izdvojeno, potrebno je istovremenouvaZiti njegovu relevantnost i ograniditi domet njegove teLnje zaredukcijom i totalizacijom diskurzivno-praktidnog prostora.

U na5im prilikama nacitntalno pitanje moZe se odrediti kaopitanje konstituisanja nacija. Ono je uvek vezano za ostvarenjenacionalnog interesa. U tom kontekstu nacionalizam bi predstavljaoshavatanje koje re5enje nacionalnog pitanja vidi u konstituisanjunacionalne driave. Shodno tome odredenju nacionalizam bi pred-stavljao redukciju svih dru5tvenih problema na problem stvaranjanacionalne driave, ili shvatanje koje podiva na pretpostavci danacionalni interes nije ostvariv bez nacionalne drZave. Zbogtogatreba ispitati vezu izmedu nacionalizma t nacionahrog irtteresa.

X

o

alE.o

-uoNolr

8 6 8 7

tU)LIj")

naln()g probler):la, dva koncepta nacionalnog obiikovanja - konceptnacije kao eni(ke zajedrice i koncept nacijc' kao pr tlititke z.aiedrtice- precistavljaju izvor razliditih praktidno-teorilskih sporova. S jednestrane pokazuje se da iz etnidkog odredenja nacije proistide redukcijasocijalnog Zivota na ravan biolo5kog istrebljenja. Sa druge stranepokazuje se da slidne praktidne posiedice rnoZe c.la ima i apriomaprimena suparnidkog, klasidnog iiberalnog koncepta u viSenailio-nalnim drZavama. Stoga nomrativno prihvatanje bilo kog konceptatreba povezati sa uslovinra njegor,'e primene. Li kraJnjem siudajudiskurs o nut:ionalnom pitcut ju svodi se na opredelje nie za 'nacio-

n u I n t t' tft' n e nuc i r t rtu I n o' turnat enje postojede dru5tvene stvarnosti.Suprtrtne polove u ovakvom opredeljivarrju predstavijaju ekstremninacionalizam, na jednq strani, i diskvalifikacija svakog diskursa onaciji zbog pretpostavke da su u postojeciim okolnostima naciona-iizam i demokratija medusobno iskliudivi, na drugoj strani.

tlopitena podela na ,,nacionalni" i ,,nenacionaini", u stvari,nacionalistidki i antinacionalni pristup nacionalnom pitanju ima,rnedutim, svo.ju predistoriju u kojoj se re( naciju nije upotrebljavalakacr jasan pojarn, nego kao kritidko-praktidna Jigura. U periodusocijalistidke Jugoslavije nacionalni partikulizam imao je negati-vno vrednosno znadenje spram vrednosno pozitivne figure nad-na-cionaino/internacionalno. Takav raspored diskurzivnih fi gura danasse odrZava preko poistoveiivanja vrednosno negatlvne figure 'na-

cionalizam' sa svakim postavljanjem rracionalnog iritanja kao re-levantnog dru5tvenog pitanja. Ova kritika nacionalizma previilastvarni zna(aj nacionalnog problema u postojedim oholnostima.Pored toga, vrednosno iskljudenje autonomnog znadenja nacional-nog pitanja uslovilo je odrZavanje defektnog pojma nacije koji se idanas upotrebljava u razmatranjima nacionalnog problema. Stogase nedosledna razmatranja nacionalnog pitan-ja pojavljuju kao jedi-ne ,,nacionalne doktrine." Shoclno tome moglo bi se reii da ovdemoZemo govoriti o fenomenu nacionalizma bez odgovarajuie na-cionalne doktrine, ulcoliko bi doktrina podrazumevala relativnodosledno i celovito razmatranje problema nacije.

Uprkos nedostatku dosledne nacionalne doktrine, nacionali-zam je evidentan u celokupnom politidko-egzistencijalnom pros-toru. Zbog pojmnvne i sadrZinske konfuzije oko nacionalnog pitanjapraktii 'ne posledice koje on iza'ziva jo5 su sloZenije. U trenutkupraktidnog i javnog proboja nacionalizma u socijalnu stvarnost

njegovi kritidari su nekritidki odnos prema marksistidkom tumade-nju nacije odjednom zamenili nekritidkim prihvatanjem liberalnogshvatanja. Kritika nacionalizma sa tog stanovi5ta je neizdiferen-cirana i stoga ne uvida praktidni znalaj nacionalnog pitanja. Nadrugoj strani, dru5tveni teoretidari koji su prihvatili relevantnostnacionalnog pitanja najde5ie su poticali iz istog teorijsko-praktidnogkruga kao i kritidari nacionalizma. Oni su nekritidki odnos premamarksistidkom tumadenju nacionalnog pitanja zamenili nekritidkimodnosom prema posebnim nacionalnim interesima. Time je nacio-nalni problem bio joS vi5e zaoitren.

Trebalo bi razdvojiti stvarno postojeii nacionalni problemod samorazumljive veze sa ekstremnim nacionalizmom. U suprot-nom spor izmedu 'nacionalista' i 'antinacionalista' svodi se narazre5enje pitanja: da li nacionalizam nuZno proizvodi druStvenozlo? Ili okojo5 zaoStrenijeg pitanja: da li faktidko postojanje nacijasamo po sebi proizvodi zlo? Ovakva pitanja su neproduktivna izviSe razloga. U odnosu na prvo pitanje mogu se naii sasvim suprotnadinjenidna svedodanstva podjednake vaZnosti, tako da je svakiuop5ten odgovor izvan odredenog praktidno-istorijskog kontekstaneupotrebljiv. U odnosu na drugo pitanje, ma kako odgovorili, neoslobadamo se stvame potrebe zarazmatranjem nacionalnog prob-lema kao relevantnog dru5tvenog problema. Medutim, priznanjenacionalnog pitanja kao relevantnog dru5tvenog pitanja moZe daza\zme celokupan praktidno-teorijski prostor, da niveli5e svudru5tvenu sloZenost svodedi je na nacionalnu ravan i tako je potdinizaoStrenom i pojednostavljenom nacionalnom diskursu. Po5to senacionalno pitanje, kao uostalorn ni jedno drugo dru5tveno pitanje,ne moZe razre5avati sasvim izdvojeno, potrebno je istovremenouvaZiti njegovu relevantnost i ograniditi domet njegove teLnje zaredukcijom i totalizacijom diskurzivno-praktidnog prostora.

U na5im prilikama nacitntalno pitanje moZe se odrediti kaopitanje konstituisanja nacija. Ono je uvek vezano za ostvarenjenacionalnog interesa. U tom kontekstu nacionalizam bi predstavljaoshavatanje koje re5enje nacionalnog pitanja vidi u konstituisanjunacionalne driave. Shodno tome odredenju nacionalizam bi pred-stavljao redukciju svih dru5tvenih problema na problem stvaranjanacionalne driave, ili shvatanje koje podiva na pretpostavci danacionalni interes nije ostvariv bez nacionalne drZave. Zbogtogatreba ispitati vezu izmedu nacionalizma t nacionahrog irtteresa.

X

o

alE.o

-uoNolr

8 6 8 7

5

uJ

L)u li naciormlist.i dobnt 71"t,stupaju nu{iotrulni i.nteres'/ Na-cionalizam unapred ne ukljuiu-ie ntti rskijLriiile uspr:$no ostvarenjenacionalntrg interesa. rnada nacionalistiiko sarlorazurnevaje pret-postavlja uspe5rrost. 'Lo istovremeno znaii rla nacionalni inferesuspe5no mogu ostvirrivati i 'nenacional isti ', ali se on u uslovintakonstituisanja nacije ne moie ostvariti bez priznanja relev:rntnostinacionalno-drZavnog pitanja. Prerna tome, ostvalivrnie nacional-nog interesa mogude je i sa nacionalizmt.rm, i bez n1ega. l.,t najopSti-jem smislu necionaLni interes mogli bisrno 'odrclditi kao neshl*ajnoodrianje i n;rpredovanje jedne drZavrre zaiedrrice u rnreii meduna-rodnih odnosa. MoZemo izdvo-jiti dve strane ostvarenjir nacicnalnoginteresa: jeclna se tide unutralnieg porctka drudlva. ;r druga spo-ljainjih odnosa, odnosno mesta koje odrr-'dcno riruitvo zar-lzirna usklopu medunarodnih odnosa. Moguinost odrZavarrja stabiinognic'sta malih nacrja u ureZi rneilunarodnih odnosa zavisi od faktiikeili perspektivne spo.iivcrsti njiilol'og unutra5njeg p{xetka sa domi-nantnirn meclunarodnim poretkom . Pola'ze1i od toga rnr:ienro redica spojivost nacionalizma i nacionalnr-rg irrteresa zavisi od uklopi-vosti nacionalnog interesa u medunaroclnu konstelaciju odnosa.Ako dominantnu konfiguracijn odnosa na medunarodnorn planuurecluju demokratske drZave, onda bi nacionalni interes u nacijarnakoje se tek konstitui5u predstavljalo uvocler4'e demokrarskog poret-ka. Polazeii s te tadke i najrigidni.ji nacionalni koncept, ukolikozaista teZi ostvarenju dugorodnog nacionalnog. intet:esa, rnora dase redefini5e" Na taj nadin rastai:e se iskljudivost nacionalne ideo-logije. Ukoliko ekstremni rutcionaliz.am odredimo kao stanoviStekoje insistira na zadovoljenju sopstvenog nacionalnog interesa bezuvaZavanja tudih interesa, onda on predstavlja praktiino-teorijskostanovi5te koje ne uvaiava sve dirrioce i okolnosti u kojim se nalazit'avorizovana nacija. U tom pogledu on nosi u sebr jedan saznajnidefekt. Ova.j saznajni nedostatak pretvara se u praktidnoj ravni r-lvi5ak primenjenog nasilja, ili u stabljenje t'avorizovane nacije, uzavisnosti od mo6i dotidnog dru5fva. Ako pojam 'rruciowtlrut' odre-dimo polazeii od ostvarivosti nacion alnog interesa , onda se tema-tizovanjem nacionaluog interesa tematizuje sva sloZenr,rst unu-tra5nje strukture odredenng drudtva. Iematizovanjem njegove slo-jevitosti i valjanog funkcionisanja prevazllazi se redukcija dru-Stvenih problema na prroblem stvaranja nacionalne driave. PoStonacionalni interes podrazumeva val"janu unutra$n ju i spol-ia5njul in-tegraciju dru5tva, relativiz.r.tie se znrrdaj nacionalne drZave . Sama

pr; sebi ona ne ispun java nacionalni interes, nego predstavlja samo

"ledan od potrebnih uslova za njegovo ispunjenie. Ukoliko antina'ci<tnalizant odredimo kao stanovi5te koje ignori5e relevantnost na-ciorrtllnog pitanja, onda on takode nosi saznajni defekt zbog Stoinsistiranjem iskijudivo na normativnom stanoviStu zanernarujer.lru$tvenu realnost. LJ uslovima stvarno postojeiilt i aktualno nas-taiuiih nacija on, u krajnjoj liniji, izraiava ravnoduSnost premanacionalrrorn interesu i s njim povezanom sklopu praktidnih pro-blerna koje.je potreLrno u dru5tvu uskladiti.

I Tl l

U neciostatku oclgovara.juie teorije nacije susreiemo se sarazliditirn st;rvoviura koji lide na teorijske, ali, u stvari, predstavljajuapriorner vrednosna i praktidno-politidka opredeljenja o nacional-norn pr,:biemu. U zao5trenoj formi ovi stavovi se sudeljavaju ponovou modelu nacionalno-nenacionalno. Naime, zalaganiu za,,politidki"koncept nacije zasnovan na principtt'graclanina'preti opasnost dasvako pri;:navanie nacionalnog pitanja kao relevantnog politiEkogpitanja proglasi za etnidki nacionaiizam, kome se kao krajnja prak-tidna posledica pripisuje bioloiko istrebljenje. S druge strane, fa-rrorizovanjn nacionalnt"rg pitanja preti opasnost da opravda nasilje,upravo pozivanjenr nr.r genealogiju politidkog konstituisanja mode-mih nacija, i da na klaju prebaci otlgovornost za njega zastupnicitna,.politidkog koncepta." Ako ovaj praktidno-diskurzivni spor upore-dirno sa f aktidldrn sanrorazunlevanjem i uz.a.iarnnitn obeleZavanjemor,da5njih nacionalnih zajednica, problem postaje joS neprozirniji.Moguia sazna-jna prednost zbog egzistencijalno-praktidke bliskostiproblerna povladi se pred niegovom prevasirodno vrednosnom in-terpretacijr:m. Stoga si: namec'e pitanje: da [i su postojeii diskurzivnimodeli o naciji primeniirui na taktiiko samora;tumevanje i uzajamnoobeleZavanje pojedinridnih nacionalnih grupa? Pri tome treba raz-likrx,ati dva nivoa pitanja o naciji: njegovu faktidku i diskurzivnurarran. Polur.na pretpo,statka ov'og, ispitivania je sledetu: ni iedanod th'a diskurzivntt morlelo nacije ne moie se nedvosmisleno pri-meniti na tumatienje ovdainjeg, nucionulnog prohlema,ier ovdainjenut:ije nisu tkt,sledno konstituisune ni premu.iedruttn ni prema elrtt'gom mode Iu.

x

F{t:l(r:-Lr

N

Jl!

8tr 8 9

5

uJ

L)u li naciormlist.i dobnt 71"t,stupaju nu{iotrulni i.nteres'/ Na-cionalizam unapred ne ukljuiu-ie ntti rskijLriiile uspr:$no ostvarenjenacionalntrg interesa. rnada nacionalistiiko sarlorazurnevaje pret-postavlja uspe5rrost. 'Lo istovremeno znaii rla nacionalni inferesuspe5no mogu ostvirrivati i 'nenacional isti ', ali se on u uslovintakonstituisanja nacije ne moie ostvariti bez priznanja relev:rntnostinacionalno-drZavnog pitanja. Prerna tome, ostvalivrnie nacional-nog interesa mogude je i sa nacionalizmt.rm, i bez n1ega. l.,t najopSti-jem smislu necionaLni interes mogli bisrno 'odrclditi kao neshl*ajnoodrianje i n;rpredovanje jedne drZavrre zaiedrrice u rnreii meduna-rodnih odnosa. MoZemo izdvo-jiti dve strane ostvarenjir nacicnalnoginteresa: jeclna se tide unutralnieg porctka drudlva. ;r druga spo-ljainjih odnosa, odnosno mesta koje odrr-'dcno riruitvo zar-lzirna usklopu medunarodnih odnosa. Moguinost odrZavarrja stabiinognic'sta malih nacrja u ureZi rneilunarodnih odnosa zavisi od faktiikeili perspektivne spo.iivcrsti njiilol'og unutra5njeg p{xetka sa domi-nantnirn meclunarodnim poretkom . Pola'ze1i od toga rnr:ienro redica spojivost nacionalizma i nacionalnr-rg irrteresa zavisi od uklopi-vosti nacionalnog interesa u medunaroclnu konstelaciju odnosa.Ako dominantnu konfiguracijn odnosa na medunarodnorn planuurecluju demokratske drZave, onda bi nacionalni interes u nacijarnakoje se tek konstitui5u predstavljalo uvocler4'e demokrarskog poret-ka. Polazeii s te tadke i najrigidni.ji nacionalni koncept, ukolikozaista teZi ostvarenju dugorodnog nacionalnog. intet:esa, rnora dase redefini5e" Na taj nadin rastai:e se iskljudivost nacionalne ideo-logije. Ukoliko ekstremni rutcionaliz.am odredimo kao stanoviStekoje insistira na zadovoljenju sopstvenog nacionalnog interesa bezuvaZavanja tudih interesa, onda on predstavlja praktiino-teorijskostanovi5te koje ne uvaiava sve dirrioce i okolnosti u kojim se nalazit'avorizovana nacija. U tom pogledu on nosi u sebr jedan saznajnidefekt. Ova.j saznajni nedostatak pretvara se u praktidnoj ravni r-lvi5ak primenjenog nasilja, ili u stabljenje t'avorizovane nacije, uzavisnosti od mo6i dotidnog dru5fva. Ako pojam 'rruciowtlrut' odre-dimo polazeii od ostvarivosti nacion alnog interesa , onda se tema-tizovanjem nacionaluog interesa tematizuje sva sloZenr,rst unu-tra5nje strukture odredenng drudtva. Iematizovanjem njegove slo-jevitosti i valjanog funkcionisanja prevazllazi se redukcija dru-Stvenih problema na prroblem stvaranja nacionalne driave. PoStonacionalni interes podrazumeva val"janu unutra$n ju i spol-ia5njul in-tegraciju dru5tva, relativiz.r.tie se znrrdaj nacionalne drZave . Sama

pr; sebi ona ne ispun java nacionalni interes, nego predstavlja samo

"ledan od potrebnih uslova za njegovo ispunjenie. Ukoliko antina'ci<tnalizant odredimo kao stanovi5te koje ignori5e relevantnost na-ciorrtllnog pitanja, onda on takode nosi saznajni defekt zbog Stoinsistiranjem iskijudivo na normativnom stanoviStu zanernarujer.lru$tvenu realnost. LJ uslovima stvarno postojeiilt i aktualno nas-taiuiih nacija on, u krajnjoj liniji, izraiava ravnoduSnost premanacionalrrorn interesu i s njim povezanom sklopu praktidnih pro-blerna koje.je potreLrno u dru5tvu uskladiti.

I Tl l

U neciostatku oclgovara.juie teorije nacije susreiemo se sarazliditirn st;rvoviura koji lide na teorijske, ali, u stvari, predstavljajuapriorner vrednosna i praktidno-politidka opredeljenja o nacional-norn pr,:biemu. U zao5trenoj formi ovi stavovi se sudeljavaju ponovou modelu nacionalno-nenacionalno. Naime, zalaganiu za,,politidki"koncept nacije zasnovan na principtt'graclanina'preti opasnost dasvako pri;:navanie nacionalnog pitanja kao relevantnog politiEkogpitanja proglasi za etnidki nacionaiizam, kome se kao krajnja prak-tidna posledica pripisuje bioloiko istrebljenje. S druge strane, fa-rrorizovanjn nacionalnt"rg pitanja preti opasnost da opravda nasilje,upravo pozivanjenr nr.r genealogiju politidkog konstituisanja mode-mih nacija, i da na klaju prebaci otlgovornost za njega zastupnicitna,.politidkog koncepta." Ako ovaj praktidno-diskurzivni spor upore-dirno sa f aktidldrn sanrorazunlevanjem i uz.a.iarnnitn obeleZavanjemor,da5njih nacionalnih zajednica, problem postaje joS neprozirniji.Moguia sazna-jna prednost zbog egzistencijalno-praktidke bliskostiproblerna povladi se pred niegovom prevasirodno vrednosnom in-terpretacijr:m. Stoga si: namec'e pitanje: da [i su postojeii diskurzivnimodeli o naciji primeniirui na taktiiko samora;tumevanje i uzajamnoobeleZavanje pojedinridnih nacionalnih grupa? Pri tome treba raz-likrx,ati dva nivoa pitanja o naciji: njegovu faktidku i diskurzivnurarran. Polur.na pretpo,statka ov'og, ispitivania je sledetu: ni iedanod th'a diskurzivntt morlelo nacije ne moie se nedvosmisleno pri-meniti na tumatienje ovdainjeg, nucionulnog prohlema,ier ovdainjenut:ije nisu tkt,sledno konstituisune ni premu.iedruttn ni prema elrtt'gom mode Iu.

x

F{t:l(r:-Lr

N

Jl!

8tr 8 9

()

U)uJJ

Nacija predstavlja moderan fenornen koji se istori jski kon-stitui5e sa l iancuskom i ameridkorn revolucijom. Uglavnorn je pri-hvadeno giedi5te da je moderna drZava sa jedinstvenim pravninr ipolit idkim sistemom, ekonomskorn polit ikom, vojskom i opStomvojnom obavezom, razvijenim usti. ln()viirna predstavnidke demo-kratije i grailanskorn privrZeno5iu moguia kad je dostignut takavstepen unutra5nje povezanosti drultva koji obezbeduje modernanacija. DoZivlja.j pripadanja -jednoj grupi na osnovu zajednidke do-movine, tradicije, obiiaja, jezlka i podani5tva autoritetu vlasti naodretlenoj teritori j i jo5 uvek ne konstituiSe naciju u modernomsmislu. Upravo su to odredenja ko_ja se najdeiie prirpisuju etnidkomnacionalizmu. Pored toga, nacija je prevashodno sekulama kate-gorija, dok na ovirn prostorima religiozno il i konfesionalno (prebih rekao quasr-religiozno, ili quasi'konfesionalno) odredenje destopredstavlja granicu razlikovanja nacija, 5to protivredi striktnometnidkom odredenju. Uz to,jeziika sli inost ovda5njih nacija pro-tivredi isticanju etnidkog razlikovanja.

Koliko etniiko odredenje ovdaSnjih zajednica odgovara et-nidkorn fakticitetu? Ili: da li je tadna tvrdnja da ovde faktidki domi-nira etnidki nacionalizam? Pretpostavimo da je neko u polit idkomsmislu etnonacionalista te da krajnju praktidnu posledicu ovog sta-va predstavlja biolo5ko istrebljenje. Etnonacionalista se mora pozi-vati na tradici.ju da bi legitimisao svoj stav. Medutiln, tradicija ietnicitet nisu biolo5ke, nego kulturno-istori jske kategorije" Stogabi se etnidko istrebljenje odnosilo na istrebljenje kulturno razliti-tih dru5tvenih grupa, a ne biolo5kih entiteta. No, faktidko samora-zumevanje ovda5njih etnidkih zajednica bitno je odrecleno ne-etnidkim elementima od kojih je posebno znadajno religiozno,odnosno konfesionalno odredenje. Ukljudenjem ovog elementa ufaktidko samorazumevanje proizilazi da bi istrebljenje navodnodrugadijih etnidkih zajednica znadilo stvarno istrebljenje iste et-nidke ,,supstar1ce". Stoga bi etno-nacionalista u kra-jnjoj liniji mo-gao instrumientalizovati politidki koncept nacije da bi prikrio ten-denciju za dominacijom favorizovane etnidke grupe. Uniflciraju-ie tendencije u takvoj zajednici iz,a'zivaju otpor postojeiih etnidkihkonfiguracija, koje ni same nisu sadinjene dosledno etnidki. Me-dutim, nepodudarnost etnonacionalistidkog samorazumevanja safaktidkicitetom nije prepreka konstituisanju jedne etnonacinali-stidke konfiguracije, Etnonacionnlistidko samorazumevanje nekegrupe i pored toga 5to poiiva na saznajnom nedostatku ima status

objerktivne druStvene dinjenice. Insistiranje na politidkom konceptunacije, posebno u uslovitna kad je noguia njihova instumentaliza-cija, moZe se prepoznati kao hegemonistidka tendencija. Uslovnogovoreii, ocinos izmedu etnidkog i politidkog koncepta nacije is-poljio se u jugoslovenskom druStvu u obliku praktidno-teorijskekonfi g urac ij e Lt n i t a r i za rn - n ac i o n ul i zum - s e p a r ut i z,a m . U r azlltitrmsituacijama i etnidki i politidki koncept nacije faktidki su bili inter-pretirani kao nacionalizant * separatistidki ili unitaristidki. Takosu se i etnidki i politidki koncept nacije u svom faktidkom oblikunasli u jednorn trenutku na istom poslu - razaranju jugoslovenskerlr'iave. Naravno, ude5ie u tonr poslu bilo je ispoljeno na raziiditenadine. Politidki koncept naci.je u formi jugoslovenstva zbog uni-taristidkih implikacija bio je razlog neprihvatanja .Iugosiavije. Et-nidki koncept nacije bio je mobilizatorska figura njenog praktidnogruienja.

U stvari, proces konstituisanja ovda5njih nacija nije okondan.Primera radi: Srbija je u aktualnom ustavu odreclena kao drZavagradana; srpska naconainost desto se tumadi kao nerazdvojna odpravoslavlja; prema etnidkom poreklu u srpsku naciju ukljuduju sei Srbi-muslimani i Srbi-katolici. Slidno je i sa Hrvatima. Ili: kojasu definitivna odredenja Bo5njaka-muslimana, Crnogoraca itd.?Prilikom analize identiteta pretpostavljenih post-jugoslovenskihnacija nije dovoljno osloniti se samo na njihovo samorazumevanje,nego je neophodno posmatrati elemente njihovog samodredenjakomparativno. U analizi nacionalnog pitanja na prostoru bivSe Jugo-slavije ni jedan model nacinnalnog odredenja ne zadovoljava upotpunosti, ali se ne moZe poreii njihov vi5eznadni, desto protivredniuticaj... Paradoksalna posledica takvog stanja sastoji se u tome Stoje samorazumevanje u okviru nacija neodredenije i vi5esmislenije,nego u njihovom obeleZavanju od strane drugih nacija. I poredtoga Sto ovde nisu u potpunosti konstituisane nacije, Sto medusobnodele mnoge zajednidke elemente, to ne znadi cla se u njihovommedusobnom odnoSenju one pojavljuju bez praktidno definisanogidentiteta,. Pri tom se desto nedoredeno samooredenje identitetapojedinih nacija nadoknaduje konstruisaniem stereotipnog identi-teta od strane drugih nacija. Takrr moZemo primetiti da posebnenacije nedostatak jasne predstarre o sopstvenom identitetu nadok-naduju praktidnom proizvodnjom tucleg identiteta.

Po5to poiazimo od pretpostavke da nacionalna konstituci-ja post-jugosiovenskih nacija nije okondana, moramo se vratiti

X

Ftt):)(Io

?

N-J

lr-

9 l9 0

()

U)uJJ

Nacija predstavlja moderan fenornen koji se istori jski kon-stitui5e sa l iancuskom i ameridkorn revolucijom. Uglavnorn je pri-hvadeno giedi5te da je moderna drZava sa jedinstvenim pravninr ipolit idkim sistemom, ekonomskorn polit ikom, vojskom i opStomvojnom obavezom, razvijenim usti. ln()viirna predstavnidke demo-kratije i grailanskorn privrZeno5iu moguia kad je dostignut takavstepen unutra5nje povezanosti drultva koji obezbeduje modernanacija. DoZivlja.j pripadanja -jednoj grupi na osnovu zajednidke do-movine, tradicije, obiiaja, jezlka i podani5tva autoritetu vlasti naodretlenoj teritori j i jo5 uvek ne konstituiSe naciju u modernomsmislu. Upravo su to odredenja ko_ja se najdeiie prirpisuju etnidkomnacionalizmu. Pored toga, nacija je prevashodno sekulama kate-gorija, dok na ovirn prostorima religiozno il i konfesionalno (prebih rekao quasr-religiozno, ili quasi'konfesionalno) odredenje destopredstavlja granicu razlikovanja nacija, 5to protivredi striktnometnidkom odredenju. Uz to,jeziika sli inost ovda5njih nacija pro-tivredi isticanju etnidkog razlikovanja.

Koliko etniiko odredenje ovdaSnjih zajednica odgovara et-nidkorn fakticitetu? Ili: da li je tadna tvrdnja da ovde faktidki domi-nira etnidki nacionalizam? Pretpostavimo da je neko u polit idkomsmislu etnonacionalista te da krajnju praktidnu posledicu ovog sta-va predstavlja biolo5ko istrebljenje. Etnonacionalista se mora pozi-vati na tradici.ju da bi legitimisao svoj stav. Medutiln, tradicija ietnicitet nisu biolo5ke, nego kulturno-istori jske kategorije" Stogabi se etnidko istrebljenje odnosilo na istrebljenje kulturno razliti-tih dru5tvenih grupa, a ne biolo5kih entiteta. No, faktidko samora-zumevanje ovda5njih etnidkih zajednica bitno je odrecleno ne-etnidkim elementima od kojih je posebno znadajno religiozno,odnosno konfesionalno odredenje. Ukljudenjem ovog elementa ufaktidko samorazumevanje proizilazi da bi istrebljenje navodnodrugadijih etnidkih zajednica znadilo stvarno istrebljenje iste et-nidke ,,supstar1ce". Stoga bi etno-nacionalista u kra-jnjoj liniji mo-gao instrumientalizovati politidki koncept nacije da bi prikrio ten-denciju za dominacijom favorizovane etnidke grupe. Uniflciraju-ie tendencije u takvoj zajednici iz,a'zivaju otpor postojeiih etnidkihkonfiguracija, koje ni same nisu sadinjene dosledno etnidki. Me-dutim, nepodudarnost etnonacionalistidkog samorazumevanja safaktidkicitetom nije prepreka konstituisanju jedne etnonacinali-stidke konfiguracije, Etnonacionnlistidko samorazumevanje nekegrupe i pored toga 5to poiiva na saznajnom nedostatku ima status

objerktivne druStvene dinjenice. Insistiranje na politidkom konceptunacije, posebno u uslovitna kad je noguia njihova instumentaliza-cija, moZe se prepoznati kao hegemonistidka tendencija. Uslovnogovoreii, ocinos izmedu etnidkog i politidkog koncepta nacije is-poljio se u jugoslovenskom druStvu u obliku praktidno-teorijskekonfi g urac ij e Lt n i t a r i za rn - n ac i o n ul i zum - s e p a r ut i z,a m . U r azlltitrmsituacijama i etnidki i politidki koncept nacije faktidki su bili inter-pretirani kao nacionalizant * separatistidki ili unitaristidki. Takosu se i etnidki i politidki koncept nacije u svom faktidkom oblikunasli u jednorn trenutku na istom poslu - razaranju jugoslovenskerlr'iave. Naravno, ude5ie u tonr poslu bilo je ispoljeno na raziiditenadine. Politidki koncept naci.je u formi jugoslovenstva zbog uni-taristidkih implikacija bio je razlog neprihvatanja .Iugosiavije. Et-nidki koncept nacije bio je mobilizatorska figura njenog praktidnogruienja.

U stvari, proces konstituisanja ovda5njih nacija nije okondan.Primera radi: Srbija je u aktualnom ustavu odreclena kao drZavagradana; srpska naconainost desto se tumadi kao nerazdvojna odpravoslavlja; prema etnidkom poreklu u srpsku naciju ukljuduju sei Srbi-muslimani i Srbi-katolici. Slidno je i sa Hrvatima. Ili: kojasu definitivna odredenja Bo5njaka-muslimana, Crnogoraca itd.?Prilikom analize identiteta pretpostavljenih post-jugoslovenskihnacija nije dovoljno osloniti se samo na njihovo samorazumevanje,nego je neophodno posmatrati elemente njihovog samodredenjakomparativno. U analizi nacionalnog pitanja na prostoru bivSe Jugo-slavije ni jedan model nacinnalnog odredenja ne zadovoljava upotpunosti, ali se ne moZe poreii njihov vi5eznadni, desto protivredniuticaj... Paradoksalna posledica takvog stanja sastoji se u tome Stoje samorazumevanje u okviru nacija neodredenije i vi5esmislenije,nego u njihovom obeleZavanju od strane drugih nacija. I poredtoga Sto ovde nisu u potpunosti konstituisane nacije, Sto medusobnodele mnoge zajednidke elemente, to ne znadi cla se u njihovommedusobnom odnoSenju one pojavljuju bez praktidno definisanogidentiteta,. Pri tom se desto nedoredeno samooredenje identitetapojedinih nacija nadoknaduje konstruisaniem stereotipnog identi-teta od strane drugih nacija. Takrr moZemo primetiti da posebnenacije nedostatak jasne predstarre o sopstvenom identitetu nadok-naduju praktidnom proizvodnjom tucleg identiteta.

Po5to poiazimo od pretpostavke da nacionalna konstituci-ja post-jugosiovenskih nacija nije okondana, moramo se vratiti

X

Ftt):)(Io

?

N-J

lr-

9 l9 0

I

poietnim uslovime njihove konstituciie. Fodetni uslovi konstitu_isanja razvijenih nacija nisu prerJmer praktidno-teorijskog diskur_sa u tom smislu da bi od njihove reinterpretacije neposredno zavi_sio opstanak ovih drustava. Za ra,rrku od njih, pod"tni uslovi unedovr5enim post-jugoslovenskim za,ieclnicama predstavljaju gla-vni predmet praktidnog sporenja i konflikata. Nisporazuml, me_dutim, ne postoje samo izmedu razliditih zajednici,nego i unutarnjih' Posto faktidki ne postoji u'utradnja saglasnost oko ornou-nih odrednica identireta po.iediniir nacija, a postoje konfiguracijemoii koje deluju po inercija zaclriavanja monopola na drustvenumoi, nalazimo se pred fenomenom a(l hoc interpretacija nacional-nog identiteta, Sto uslovlj ava i acl hoc politiku. Ael hor: interpetacijenacionalnog identiteta pozivaju se das na etnidki, ias na politidlikoncept nacije, mada ni jedan dosiedno ne ostvaruju, niti bzbiljnopokuiavaju da ih sinteti5*. ci'idna upotreba ovih m-odela u kralnjo;liniji odlaZe resenje nacionalnog pitanja tako da r" p"r-un"ntnnodriav a poietno stanje.

Faktidko i manipulativno prisustvo preteZno etnidkih eleme_neta nacionalnog odredenja, stvara privid da je konadno prevladaoetnidki koncept nacije. Medutim, istori.lski proces konsiituisanjangcija kao etnidkih zajednica nije najugoslovenskom prostorujo5okondan. Primera radi, jugoslovenski ko'cept nacije iimeclu t i Itsvetskog rata je propao. Posle II svetskog rata tok nacionarne kon-stitucije zvanidno je bio spredavan i u etnidkom i u politidkomsmislu. Uverenje da ie nacionalno pitanje biti re5eno preko re5enjasocijalno-klasnog pitanja bilo je javno prihvaieno i kod zvanidnepolitike i kod njenih kritidara. Na raj nadin nacionalno pitanje jesamo privremeno odstranjeno i za to vreme odrZavano u rudimen_tarnom stanju. Njegovo faktidko nametanje nile znadilo da se napolitidkoj sceni nalaze konstiruisane nacij!. nego to da se na njojodvija konstitucija nacija. Sama konsritucija spada u preo-istorijunacija. ovdasnje nacije nisu prekoradile taj prag. posmatrano izieperspektive ne postavlja se pitanje da li je demokratija spojiva sanacijom, jer ona to jeste. To potvr<Iuju dru5tva u kojima se lonsti_tuisala nacija kao politidka zajerlnica,ili drustva u kojima se znadaj-no poklapaju odredenja nacije kao ernidke i politidke zajednice.Bitno pitanje u ovom trenutku glasi: r)u Ii se moie obaviti de-mokratska konstitucija naciju? Ili: kako [in nacionalnop konstitu-i.sanja moie biti demokrenski?

m

Moderna demokratija je nerazdvojna od modemog odredenjanacije. Pretpostavka za demoratiju je moderna nacija. Medutim,sam din konstituisanja modernih razvijenih nacija moZe samo ret-rospektivno biti tumaden kao dernokratski. Kad se jednom uspostavidemokratski poredak, njena genealogija ne spada u sadrZaj de-mokratske prakse. Stoga u demokratskim dru5tvima genealogijadernokratije moZe postati predmet teorijsko-praktidnog diskursa,ali uglavnom nije razlog za praktidno preispitivanje njene oprav-danosti. Ne opravdava se demokratija pomoiu sopstvene genea-logije. nego genealogija dobi-ja opravdanje na osnovu uspostavljenedemokratije.

Da li se model konstitucije modernih demokratskih rracijamoZe primeniti na savremenu konstituciju nacija? Puka analogijasa modernim demokratskim dru5tvima mogla bi da ima za posledicuopravdavanje primene nasiija u cilju demokratskog nacionalnogkonstituisaqja. Medutim, situacija u ko.joj se nalaze druitva kojase tek konstituiSu bitno je drugadija od situacije u kojoj su nastajalerazvijene demokratske nacije. Nastanak modernih demokratskihnacija bio je merilo sam sebi, dok nastanak savremeneih nacijaima normativno merilo u vei ostvarenim demokratijama. Drugadijeredeno: nacije koje se u ovom trenutku konstitui5u trebalo bi dasam din konstitucije usklade sa demokratskim merilima. Stoga sevraiamo pitanju; kakt tin na<:ictnalnog konstituisania moie hitidemokratski u samom svom toku?

Poku5aj odgovora na ovo pitanje unapred ima dvostuko ogra-nidenje. Prvo, u odnosu na faktidka dogadanja on je znadajnozakasnio. Drugo, njemu unapred nedostaje odgovarajuia konceptu-alizacija. Medutim, nedostatak odgovaraju6e konceptualizacije nebi trebalo sam po sebi da bude nepremostiva prepreka. U stvari,odredeni obrasci tumadenja ve6 postoje i primenjuju se u tumadenjupostoje6ih dru5tvenih zb\vanja. Svako dramatidno dogadanje nalaziza sebe racionalizaciju, ma kako ona biia neodgovaraju6a. Medutim,neodgovarajuia racionalizacija predstavlja prepreku za artikulisanjefaktidkog dogadanja, tako da ga moZe udiniti joS neprozirnijim.Takav je primer tumadenje sukoba post-jugoslovenskih nacija kaosukoba ved konstituisanih nacija.

U jugoslovenskom razdoblju nacije koje su danas u nasta-janju nisu bile okondale svoje konstituisanje ni kao etnidke, ni kao

oUJ

X

o{J)

(ro

auN

Ju

9 2v i

I

poietnim uslovime njihove konstituciie. Fodetni uslovi konstitu_isanja razvijenih nacija nisu prerJmer praktidno-teorijskog diskur_sa u tom smislu da bi od njihove reinterpretacije neposredno zavi_sio opstanak ovih drustava. Za ra,rrku od njih, pod"tni uslovi unedovr5enim post-jugoslovenskim za,ieclnicama predstavljaju gla-vni predmet praktidnog sporenja i konflikata. Nisporazuml, me_dutim, ne postoje samo izmedu razliditih zajednici,nego i unutarnjih' Posto faktidki ne postoji u'utradnja saglasnost oko ornou-nih odrednica identireta po.iediniir nacija, a postoje konfiguracijemoii koje deluju po inercija zaclriavanja monopola na drustvenumoi, nalazimo se pred fenomenom a(l hoc interpretacija nacional-nog identiteta, Sto uslovlj ava i acl hoc politiku. Ael hor: interpetacijenacionalnog identiteta pozivaju se das na etnidki, ias na politidlikoncept nacije, mada ni jedan dosiedno ne ostvaruju, niti bzbiljnopokuiavaju da ih sinteti5*. ci'idna upotreba ovih m-odela u kralnjo;liniji odlaZe resenje nacionalnog pitanja tako da r" p"r-un"ntnnodriav a poietno stanje.

Faktidko i manipulativno prisustvo preteZno etnidkih eleme_neta nacionalnog odredenja, stvara privid da je konadno prevladaoetnidki koncept nacije. Medutim, istori.lski proces konsiituisanjangcija kao etnidkih zajednica nije najugoslovenskom prostorujo5okondan. Primera radi, jugoslovenski ko'cept nacije iimeclu t i Itsvetskog rata je propao. Posle II svetskog rata tok nacionarne kon-stitucije zvanidno je bio spredavan i u etnidkom i u politidkomsmislu. Uverenje da ie nacionalno pitanje biti re5eno preko re5enjasocijalno-klasnog pitanja bilo je javno prihvaieno i kod zvanidnepolitike i kod njenih kritidara. Na raj nadin nacionalno pitanje jesamo privremeno odstranjeno i za to vreme odrZavano u rudimen_tarnom stanju. Njegovo faktidko nametanje nile znadilo da se napolitidkoj sceni nalaze konstiruisane nacij!. nego to da se na njojodvija konstitucija nacija. Sama konsritucija spada u preo-istorijunacija. ovdasnje nacije nisu prekoradile taj prag. posmatrano izieperspektive ne postavlja se pitanje da li je demokratija spojiva sanacijom, jer ona to jeste. To potvr<Iuju dru5tva u kojima se lonsti_tuisala nacija kao politidka zajerlnica,ili drustva u kojima se znadaj-no poklapaju odredenja nacije kao ernidke i politidke zajednice.Bitno pitanje u ovom trenutku glasi: r)u Ii se moie obaviti de-mokratska konstitucija naciju? Ili: kako [in nacionalnop konstitu-i.sanja moie biti demokrenski?

m

Moderna demokratija je nerazdvojna od modemog odredenjanacije. Pretpostavka za demoratiju je moderna nacija. Medutim,sam din konstituisanja modernih razvijenih nacija moZe samo ret-rospektivno biti tumaden kao dernokratski. Kad se jednom uspostavidemokratski poredak, njena genealogija ne spada u sadrZaj de-mokratske prakse. Stoga u demokratskim dru5tvima genealogijadernokratije moZe postati predmet teorijsko-praktidnog diskursa,ali uglavnom nije razlog za praktidno preispitivanje njene oprav-danosti. Ne opravdava se demokratija pomoiu sopstvene genea-logije. nego genealogija dobi-ja opravdanje na osnovu uspostavljenedemokratije.

Da li se model konstitucije modernih demokratskih rracijamoZe primeniti na savremenu konstituciju nacija? Puka analogijasa modernim demokratskim dru5tvima mogla bi da ima za posledicuopravdavanje primene nasiija u cilju demokratskog nacionalnogkonstituisaqja. Medutim, situacija u ko.joj se nalaze druitva kojase tek konstituiSu bitno je drugadija od situacije u kojoj su nastajalerazvijene demokratske nacije. Nastanak modernih demokratskihnacija bio je merilo sam sebi, dok nastanak savremeneih nacijaima normativno merilo u vei ostvarenim demokratijama. Drugadijeredeno: nacije koje se u ovom trenutku konstitui5u trebalo bi dasam din konstitucije usklade sa demokratskim merilima. Stoga sevraiamo pitanju; kakt tin na<:ictnalnog konstituisania moie hitidemokratski u samom svom toku?

Poku5aj odgovora na ovo pitanje unapred ima dvostuko ogra-nidenje. Prvo, u odnosu na faktidka dogadanja on je znadajnozakasnio. Drugo, njemu unapred nedostaje odgovarajuia konceptu-alizacija. Medutim, nedostatak odgovaraju6e konceptualizacije nebi trebalo sam po sebi da bude nepremostiva prepreka. U stvari,odredeni obrasci tumadenja ve6 postoje i primenjuju se u tumadenjupostoje6ih dru5tvenih zb\vanja. Svako dramatidno dogadanje nalaziza sebe racionalizaciju, ma kako ona biia neodgovaraju6a. Medutim,neodgovarajuia racionalizacija predstavlja prepreku za artikulisanjefaktidkog dogadanja, tako da ga moZe udiniti joS neprozirnijim.Takav je primer tumadenje sukoba post-jugoslovenskih nacija kaosukoba ved konstituisanih nacija.

U jugoslovenskom razdoblju nacije koje su danas u nasta-janju nisu bile okondale svoje konstituisanje ni kao etnidke, ni kao

oUJ

X

o{J)

(ro

auN

Ju

9 2v i

!)

o)UJ

politidke zajednice. Njihovu unutra5nju nedograilenost i neartiku-lisanu diferenciranost. s jedne strane, prati spoljaSnje stereotipnoobeleZavanje, s druge strane. Takva bi se pozicija mogla definisatipojednostavljeno na slede6i nadin: ne znamo ko smo mi, ali znamoitaslu drugi, odnosno Sta nismo. Porecl toga, medunarodni ambijentu kome se odvija nacionalno konstituisanje zahteva uskladivanjesa merilima politidke kulture, koja nisu praktikovana u ovim zajed-nicama, i sa interesima, koji nisu nuZno uskladeni sa interisimanastajuiih nacija. Medunarodna konfiguracija odnosa ne dozvoljavapravo na izolaciju druStvima koja hoie da se ukljude u dominantnesvetske tokove, niti onim dru5tvima koja se nalaze u vidokruguzadovoljavanja globalnih interesa. Razvijene nacije zahtevaju odnacija u konstituisanju da budu ono Sto razvijene zajednice danasjesu, a ne da preilu put koji su razvijene zajednice do sada pre5le.Shodno tome, nastajuie nacije nai,aze se u strukturalno drugadijojistorijskoj situaciji od situacije u kojoj su konstituisana razvijenadru5tva. Stoga iskustvo socijalnog sazrevanja novih nacija ne moZejednostavno da se nastavi na iskustvo razvijenih. One se nalazepred potrebom neposrednog uklapanja u dominantnu konstelacijusvetskih odnosa. Po5to se konfiguracija odnosa u nastajudim naci-jama razlikuju od strukture odnosa u razvijenim demokratskimdru5tvima, prihvatanje nove dru5tvene strukture ne lidi na ,,pri-rodno" prerastanje jednog stanja u drugo, nego predgavlja spolja-Snje uno5enje jednog novog poretka u novu socijalnfi stvarnost. Utom smislu inkorporiranje dominantnog poretka prethodi konsti-tuciji odgovarajuie dru5tvene stvarnosti, Stoje obrnuto od njihovogodnosa u razvijenim demokratskirn dru5tvima. Sledstveno tome,nastajuiim nacijama postavlja se normativni zahtev da demo-kratskim putem uspostave demokratiju. Takav zahtev je oteZan ti-me Sto takva druStva uglavnom ne poseduju nikakvo demokratskoiskustvo. Dakle, uprkos nedostatku demokratskog iskustva od nas-taju6ih nacija se zahteva da demokratski uspostave demokratskiporedak i da se putem nepoznate demokratske procedure konstitui5ukao moderne nacije. Podto je to faktidki nemoguie, postavlja sepitanje nadina na koji se takve zajednice mogu prikljuditi razvijenimdemokratskim nacijama?

Naiin njihovog prikljuiivanja uslovljen je instaliranjem de-mokratskog poretka u temelj druinenih promena ko.ie podrazumevakonstituisanje nacija. Po5to su unutra5nji demokratski resursi ne-dovoljni, preostaju dve mogu6nosti. Jedna je da se odbije spolja5nja

instalacija demokratskog poretka, ili da se on svesno simulira. Uko-liko se nacija koja se tako pona5a nalazi u podrudju dominantnihsvetskih interesa, instaliranje demokratskih institucija moZe bitiprinudno. Druga je da se on svojevoljno prihvati. Medutim, u obctsluiaja dolazi do transformacije i redukcije izvornog paienjct de-mokratiie. Umesto da predstavlja autonomno opredeljenje veiinedlanova zajednice u cilju maksimalnog zadovoljenja individualnihi druitvenih potreba, ona u ovim uslovima u najboljem sludajumoZe da predstavlja maksimalnu za5titu veiine pod spoljnim pritis-kom u cilju njenog pripremanja za kasniju podr5ku demokratskomporetku. Ve6e izglede da se konstitui5u kao stabilne moderne nacijeimaju ona dru5tva koja budu uspela da usklade svoje interese saglobalnim interesima i da strate5ko zadovoljenje sopstvenih interesapodvrgnu vladaju6oj proceduri u globalnim razmerama.

Pitanje nacionalnog identiteta, koje pretpostavlja prihvatanjenacije kao politidke zajednice, ne iskljuduje etnidku osobenost naci-ja. Pri tom, ona ne predstavlja samo privatno ose6anje pojedinacau smislu nacionalnog oseiaja, nego ima ,,objektivno" znaEenje,koje ne zavisi samo od privatnog ose6anja, nego vi5e od obeleZava-nja od strane drugih. Medutim, nacionalni identitet ne predstavlja,niti je uop5te ikad predstavljao, nepromenjiv entitet. On se moZerazumeti samo kao dinamidna vi5eslojna konfiguracija koja imanominctlnu trajnost, ali ne i nepromenljiv faktidki sadrZaj. Sposo-bnost ove konfiguracije da se samostalno redefini5e i ispravlja uskladu sa promenom socijalnog ambijenta, jeste jedino jemstvonjenom odrZanju. Ta sposobnost ne zavisi samo od unutra5njegsamorazumevanja, nego bar u istoj meri i od toga kako identitetodredene zajednice razumeju druge zajednice i kako ga praktidnointerpretiraju. Prema tome, nominalni i simbolidki identitet jednenacije odrZiv je i pored toga Sto se menja njegov faktidki sadrZaj isocijalna konfiguracija na koju se on odnosi. S druge strane, ne-dostatak jasne predstave o sopstvenom identitetu u okviru jednezajednice, ne iskljuduje praktidnb konstruisanje njenog identiteta udelovanju drugih zajednica. Tek od sposobnosti jedne nacije dakontroli5e predstave koje drugi imaju o njoj zavisi u kojoj je merinjena istorijska egzistencija izvesna ili sludajna. Ukoliko se ,,spo-lja5nja" predstava o njoj potpuno otcepi i deluje mimo njenogsamorazumevanja, onda je njena istorijska egzistencija sasvimsludajna. To znadi da ona mora biti sposobna da predodi sebi pred-stave koje stvara kod drugih, kao i praktidne posledice koje su

=xo

ano

=l!

N

LL

9 4

!)

o)UJ

politidke zajednice. Njihovu unutra5nju nedograilenost i neartiku-lisanu diferenciranost. s jedne strane, prati spoljaSnje stereotipnoobeleZavanje, s druge strane. Takva bi se pozicija mogla definisatipojednostavljeno na slede6i nadin: ne znamo ko smo mi, ali znamoitaslu drugi, odnosno Sta nismo. Porecl toga, medunarodni ambijentu kome se odvija nacionalno konstituisanje zahteva uskladivanjesa merilima politidke kulture, koja nisu praktikovana u ovim zajed-nicama, i sa interesima, koji nisu nuZno uskladeni sa interisimanastajuiih nacija. Medunarodna konfiguracija odnosa ne dozvoljavapravo na izolaciju druStvima koja hoie da se ukljude u dominantnesvetske tokove, niti onim dru5tvima koja se nalaze u vidokruguzadovoljavanja globalnih interesa. Razvijene nacije zahtevaju odnacija u konstituisanju da budu ono Sto razvijene zajednice danasjesu, a ne da preilu put koji su razvijene zajednice do sada pre5le.Shodno tome, nastajuie nacije nai,aze se u strukturalno drugadijojistorijskoj situaciji od situacije u kojoj su konstituisana razvijenadru5tva. Stoga iskustvo socijalnog sazrevanja novih nacija ne moZejednostavno da se nastavi na iskustvo razvijenih. One se nalazepred potrebom neposrednog uklapanja u dominantnu konstelacijusvetskih odnosa. Po5to se konfiguracija odnosa u nastajudim naci-jama razlikuju od strukture odnosa u razvijenim demokratskimdru5tvima, prihvatanje nove dru5tvene strukture ne lidi na ,,pri-rodno" prerastanje jednog stanja u drugo, nego predgavlja spolja-Snje uno5enje jednog novog poretka u novu socijalnfi stvarnost. Utom smislu inkorporiranje dominantnog poretka prethodi konsti-tuciji odgovarajuie dru5tvene stvarnosti, Stoje obrnuto od njihovogodnosa u razvijenim demokratskirn dru5tvima. Sledstveno tome,nastajuiim nacijama postavlja se normativni zahtev da demo-kratskim putem uspostave demokratiju. Takav zahtev je oteZan ti-me Sto takva druStva uglavnom ne poseduju nikakvo demokratskoiskustvo. Dakle, uprkos nedostatku demokratskog iskustva od nas-taju6ih nacija se zahteva da demokratski uspostave demokratskiporedak i da se putem nepoznate demokratske procedure konstitui5ukao moderne nacije. Podto je to faktidki nemoguie, postavlja sepitanje nadina na koji se takve zajednice mogu prikljuditi razvijenimdemokratskim nacijama?

Naiin njihovog prikljuiivanja uslovljen je instaliranjem de-mokratskog poretka u temelj druinenih promena ko.ie podrazumevakonstituisanje nacija. Po5to su unutra5nji demokratski resursi ne-dovoljni, preostaju dve mogu6nosti. Jedna je da se odbije spolja5nja

instalacija demokratskog poretka, ili da se on svesno simulira. Uko-liko se nacija koja se tako pona5a nalazi u podrudju dominantnihsvetskih interesa, instaliranje demokratskih institucija moZe bitiprinudno. Druga je da se on svojevoljno prihvati. Medutim, u obctsluiaja dolazi do transformacije i redukcije izvornog paienjct de-mokratiie. Umesto da predstavlja autonomno opredeljenje veiinedlanova zajednice u cilju maksimalnog zadovoljenja individualnihi druitvenih potreba, ona u ovim uslovima u najboljem sludajumoZe da predstavlja maksimalnu za5titu veiine pod spoljnim pritis-kom u cilju njenog pripremanja za kasniju podr5ku demokratskomporetku. Ve6e izglede da se konstitui5u kao stabilne moderne nacijeimaju ona dru5tva koja budu uspela da usklade svoje interese saglobalnim interesima i da strate5ko zadovoljenje sopstvenih interesapodvrgnu vladaju6oj proceduri u globalnim razmerama.

Pitanje nacionalnog identiteta, koje pretpostavlja prihvatanjenacije kao politidke zajednice, ne iskljuduje etnidku osobenost naci-ja. Pri tom, ona ne predstavlja samo privatno ose6anje pojedinacau smislu nacionalnog oseiaja, nego ima ,,objektivno" znaEenje,koje ne zavisi samo od privatnog ose6anja, nego vi5e od obeleZava-nja od strane drugih. Medutim, nacionalni identitet ne predstavlja,niti je uop5te ikad predstavljao, nepromenjiv entitet. On se moZerazumeti samo kao dinamidna vi5eslojna konfiguracija koja imanominctlnu trajnost, ali ne i nepromenljiv faktidki sadrZaj. Sposo-bnost ove konfiguracije da se samostalno redefini5e i ispravlja uskladu sa promenom socijalnog ambijenta, jeste jedino jemstvonjenom odrZanju. Ta sposobnost ne zavisi samo od unutra5njegsamorazumevanja, nego bar u istoj meri i od toga kako identitetodredene zajednice razumeju druge zajednice i kako ga praktidnointerpretiraju. Prema tome, nominalni i simbolidki identitet jednenacije odrZiv je i pored toga Sto se menja njegov faktidki sadrZaj isocijalna konfiguracija na koju se on odnosi. S druge strane, ne-dostatak jasne predstave o sopstvenom identitetu u okviru jednezajednice, ne iskljuduje praktidnb konstruisanje njenog identiteta udelovanju drugih zajednica. Tek od sposobnosti jedne nacije dakontroli5e predstave koje drugi imaju o njoj zavisi u kojoj je merinjena istorijska egzistencija izvesna ili sludajna. Ukoliko se ,,spo-lja5nja" predstava o njoj potpuno otcepi i deluje mimo njenogsamorazumevanja, onda je njena istorijska egzistencija sasvimsludajna. To znadi da ona mora biti sposobna da predodi sebi pred-stave koje stvara kod drugih, kao i praktidne posledice koje su

=xo

ano

=l!

N

LL

9 4

Trnoguie na osnovu tih predstava. Drugaiije govorefi, ona morarazumeti zahteve k,oii se pred njom postavl-iaju u rncdunarodnonrambijentu.

U dana5njim uslovima takav zahtev se postavlja kao de,-mokrut.sko uspostavljanje demokruti.jet u u,slovima ko.je otllikujt: ne-dostatak socijalnog iskttstt,a o demokratiji. Ovo bi bilo, u isti rnah,i uop5teno odredenje osobenosti praktiiino-istori.ys$ie i egzistenci-jane pozicije nastajuiih nacija" Sta dini njen faktidki sadrZaj? Fak-tidku situaciju u post-jugoslovenskim nastajuirm nacijama odlikujedinjenica da proces nacionalnog konstituisarrja nije okondan.Medutim, na osnovu toga ne bi trebalo brzopleto zakliuditi da seone nalaze u predrnodernom dobn i da mora.ju preii istovetan putformiranja kao i razvi jene demokratske nacije. Na to ukazuje dinje-nica da je ambijent njihovog fbrmiranja drugadiji od ambi.jenta ukome su se formirale moderne nacije. Savremeni ambijent presudnoobeleZava dominacija modela demokratski oblikovanih nacija kojije nedostojao u poietku modernog doba. Vei samo prisustvo togdominantnog modela kao normativnog merila upuiuje na zakl.juiakda se stanje u post-jugoslovenskim nacijama ne rnoZe oznaditi kaopredmoderno.

Faktidku situaciju u kojoj se one naiaze sadinjavaju fragmen-ti razliditih svetova iivota, fragmenti razliditih autohtonih tradici-ja i modernog doba. Bilo bi vrlo te5ko pokazati da u njirna dorninira iskljudivo jedan model. Mnogi rilojevi dru5tva su izrazito moder-ni, na primer, u privredi, komunikacijama, svakodnevnom Zivotu,politici i kulturi u najiirern smislu redi. S druge strane, vrlo je te-Sko govoriti o tradicionalizmu ovih druStava s obzirom da su zna-dajni segmenti njihovih tradicija sistematski potiskivani, zabora-vljeni i rastodeni u jugoslovenskom razdoblju. U njima, dakle,nedostaje celovit koncept tradicije. Ona ne mogu biti zatvorena utradiciju, jer je njihova tradicija jo5 neutvrdena. U stvari, rnoZe sere6i da ona predstavljaju nestabilnu konfiguraciju fragmenata ra-zliditih svetova Zivota. Njihova osobena faktidka sinteza sadinjavaposebnu druStveno-politidku konfiguraciju za koju jo5 uvek ne-dostaje jasna konceptualizacija. Stoga se moZe redi da su ova drudwasamo prividno tradicionalna. Selektivna javna upotreba pseudo-mitskih, pseudotradicionalnih i pseudoistorijskih elemenata dini ihquasi-tradicionalnim dru5tvima. S druge strane, nesistematsko pri-sustvo fragmenata modernih dru5tava spredava da ova drultva oz-

uJ-J

nadimcr savirn modcrnim. Opisao toih ih !:ao tlru[tl'a neoL{anizor, anr,:rutvorenosti i razbijene tradici.je. Fl. ipak:, ne moie se r:eir tlii i.rnajednostavno ispadaju iz. istori. je zbog tuga Sl() ih je teiko klasifiko-vati. Pojednostavl-ienjen,; ocircdivarrje ovih riruiiava kao prci. l-modemih. i prr ed-gradanskih, takclde, ne pomarie nj.ihc vom rrzrlrne -

vanju, jer elementi moclentoy i g,radanslittg irraji.r u njinr.a znaiajrru.makar i pragnlnti;kr.r-manipulativnu ulogu, Orra, dakle, nisu izvausvoje epohe;zbog toga ito se n.l lhovo f irkti iko stauic ne poklapa sadominantnim tendencijarra epohe. Rckao bih da je njihova l;rktilkirsituacija njihovo ept-rhelno pitanje, jer sr sc u niirnr u n{zaoiireni

.jr:nr l'idu sakupilc' raznorotint' tentlenci.ie rnocieme cpr.rhe i trariici-ir:i tt.r bez stabilorroe clrutt"u'e:nog, i:olit i ikog i l i kuitulntig ckv:ir i i ,

F rotivredna streml.jerr.ja k.tr. ia su okupljcira u ixrst-jurloslo-venskinr nilsti i jni inl niici jarna pok:eeuju se i u unutralnjo.1 protivreinosti post--iugoslovenskih nac:ionalizama"

-fu sr: nar::i{rttali:t;trr-.

pojavljuje kao dinamiian i konfuzair poiitidki ri..ri,.iel koji nrjr,: rlosieclan ni u efniikorn ni u rnorle;-nom poiit i ikcrrn sniis:lu. f 'nkti ncrJosriatak demokratske traelici.je predstavlja izvor neporier-cnja prern;.:politiLikonr krxrcentu nacije.'l'a.k"av jer sluia.j nepol,'ererrja, na pnrner,Hrvata i Slovenaca pr:ernn Jugosl;lviji. ili Srba prcffii.r Flrvatskoj iBosni i Flercegovini, i l i Albanacit prerna Srbi j l . . Posledica toga.je:tg:Znja za etniikom iskl. judivoiiu. It '{eclutim, ehr i, ika i:ki judr vostna.jc=e5de ne podiva rl;r stvarrroln ctnidkom rir::lixov;rnju, jer nekepost-jugoslovenske naci.je dele zajeclrridko etuiiko porek-lo, ili elemente etnicifera, a razliku.ju se po neetnidkim elementirna. Po5trije te5ko definisati etnidku specifidnu razliku, osirn Lr sluiaiu Albanaca, ona se desto traii u odlikarna ko.ie potii;ir iz religiozrre, kulturneil i drZavno -istori-jske pripadnosti. Strodno tome'etniiki ' identitetpredstavija, u stvari, taiku preseka razliditih nglnvnorn neetnidkihocheclenja Nejasna i proizvoijna oclrerJenja etniciteta dine ove zajecl- inice quasi-etniikim zajednicama. "fako se dogada da protivredno Idelovanje razliditih dinilaca nacionalnog odredenja u saminr prost- fijugoslovenskim nacionalizmima spredava dosledrio sprovoden.je F.bilo kog koncepta nacije. Pr.rsledica takvcg stanja sasto3i ;;e u priL$- ,.matidnoj mobilizatorskoj upotrebi razliiitih figura, ne i sazna.;no ftransparentnih pojmova, nacionalnog odreden.ja. ft

Faktidlco isprepletanost elernenata politidkog i efuiikog rra- #cionalizma i njihova pragrnatidna upolreba kao mtlbriliilitcijskitt figLt-ra, medutim, vrlo desto se previcla. C,ah i dru(tr.ena teorija poclra-zumeva njihovcr zasebno vaZenje u postojeioj druitvenci stvarnosti

9 6

Trnoguie na osnovu tih predstava. Drugaiije govorefi, ona morarazumeti zahteve k,oii se pred njom postavl-iaju u rncdunarodnonrambijentu.

U dana5njim uslovima takav zahtev se postavlja kao de,-mokrut.sko uspostavljanje demokruti.jet u u,slovima ko.je otllikujt: ne-dostatak socijalnog iskttstt,a o demokratiji. Ovo bi bilo, u isti rnah,i uop5teno odredenje osobenosti praktiiino-istori.ys$ie i egzistenci-jane pozicije nastajuiih nacija" Sta dini njen faktidki sadrZaj? Fak-tidku situaciju u post-jugoslovenskim nastajuirm nacijama odlikujedinjenica da proces nacionalnog konstituisarrja nije okondan.Medutim, na osnovu toga ne bi trebalo brzopleto zakliuditi da seone nalaze u predrnodernom dobn i da mora.ju preii istovetan putformiranja kao i razvi jene demokratske nacije. Na to ukazuje dinje-nica da je ambijent njihovog fbrmiranja drugadiji od ambi.jenta ukome su se formirale moderne nacije. Savremeni ambijent presudnoobeleZava dominacija modela demokratski oblikovanih nacija kojije nedostojao u poietku modernog doba. Vei samo prisustvo togdominantnog modela kao normativnog merila upuiuje na zakl.juiakda se stanje u post-jugoslovenskim nacijama ne rnoZe oznaditi kaopredmoderno.

Faktidku situaciju u kojoj se one naiaze sadinjavaju fragmen-ti razliditih svetova iivota, fragmenti razliditih autohtonih tradici-ja i modernog doba. Bilo bi vrlo te5ko pokazati da u njirna dorninira iskljudivo jedan model. Mnogi rilojevi dru5tva su izrazito moder-ni, na primer, u privredi, komunikacijama, svakodnevnom Zivotu,politici i kulturi u najiirern smislu redi. S druge strane, vrlo je te-Sko govoriti o tradicionalizmu ovih druStava s obzirom da su zna-dajni segmenti njihovih tradicija sistematski potiskivani, zabora-vljeni i rastodeni u jugoslovenskom razdoblju. U njima, dakle,nedostaje celovit koncept tradicije. Ona ne mogu biti zatvorena utradiciju, jer je njihova tradicija jo5 neutvrdena. U stvari, rnoZe sere6i da ona predstavljaju nestabilnu konfiguraciju fragmenata ra-zliditih svetova Zivota. Njihova osobena faktidka sinteza sadinjavaposebnu druStveno-politidku konfiguraciju za koju jo5 uvek ne-dostaje jasna konceptualizacija. Stoga se moZe redi da su ova drudwasamo prividno tradicionalna. Selektivna javna upotreba pseudo-mitskih, pseudotradicionalnih i pseudoistorijskih elemenata dini ihquasi-tradicionalnim dru5tvima. S druge strane, nesistematsko pri-sustvo fragmenata modernih dru5tava spredava da ova drultva oz-

uJ-J

nadimcr savirn modcrnim. Opisao toih ih !:ao tlru[tl'a neoL{anizor, anr,:rutvorenosti i razbijene tradici.je. Fl. ipak:, ne moie se r:eir tlii i.rnajednostavno ispadaju iz. istori. je zbog tuga Sl() ih je teiko klasifiko-vati. Pojednostavl-ienjen,; ocircdivarrje ovih riruiiava kao prci. l-modemih. i prr ed-gradanskih, takclde, ne pomarie nj.ihc vom rrzrlrne -

vanju, jer elementi moclentoy i g,radanslittg irraji.r u njinr.a znaiajrru.makar i pragnlnti;kr.r-manipulativnu ulogu, Orra, dakle, nisu izvausvoje epohe;zbog toga ito se n.l lhovo f irkti iko stauic ne poklapa sadominantnim tendencijarra epohe. Rckao bih da je njihova l;rktilkirsituacija njihovo ept-rhelno pitanje, jer sr sc u niirnr u n{zaoiireni

.jr:nr l'idu sakupilc' raznorotint' tentlenci.ie rnocieme cpr.rhe i trariici-ir:i tt.r bez stabilorroe clrutt"u'e:nog, i:olit i ikog i l i kuitulntig ckv:ir i i ,

F rotivredna streml.jerr.ja k.tr. ia su okupljcira u ixrst-jurloslo-venskinr nilsti i jni inl niici jarna pok:eeuju se i u unutralnjo.1 protivreinosti post--iugoslovenskih nac:ionalizama"

-fu sr: nar::i{rttali:t;trr-.

pojavljuje kao dinamiian i konfuzair poiitidki ri..ri,.iel koji nrjr,: rlosieclan ni u efniikorn ni u rnorle;-nom poiit i ikcrrn sniis:lu. f 'nkti ncrJosriatak demokratske traelici.je predstavlja izvor neporier-cnja prern;.:politiLikonr krxrcentu nacije.'l'a.k"av jer sluia.j nepol,'ererrja, na pnrner,Hrvata i Slovenaca pr:ernn Jugosl;lviji. ili Srba prcffii.r Flrvatskoj iBosni i Flercegovini, i l i Albanacit prerna Srbi j l . . Posledica toga.je:tg:Znja za etniikom iskl. judivoiiu. It '{eclutim, ehr i, ika i:ki judr vostna.jc=e5de ne podiva rl;r stvarrroln ctnidkom rir::lixov;rnju, jer nekepost-jugoslovenske naci.je dele zajeclrridko etuiiko porek-lo, ili elemente etnicifera, a razliku.ju se po neetnidkim elementirna. Po5trije te5ko definisati etnidku specifidnu razliku, osirn Lr sluiaiu Albanaca, ona se desto traii u odlikarna ko.ie potii;ir iz religiozrre, kulturneil i drZavno -istori-jske pripadnosti. Strodno tome'etniiki ' identitetpredstavija, u stvari, taiku preseka razliditih nglnvnorn neetnidkihocheclenja Nejasna i proizvoijna oclrerJenja etniciteta dine ove zajecl- inice quasi-etniikim zajednicama. "fako se dogada da protivredno Idelovanje razliditih dinilaca nacionalnog odredenja u saminr prost- fijugoslovenskim nacionalizmima spredava dosledrio sprovoden.je F.bilo kog koncepta nacije. Pr.rsledica takvcg stanja sasto3i ;;e u priL$- ,.matidnoj mobilizatorskoj upotrebi razliiitih figura, ne i sazna.;no ftransparentnih pojmova, nacionalnog odreden.ja. ft

Faktidlco isprepletanost elernenata politidkog i efuiikog rra- #cionalizma i njihova pragrnatidna upolreba kao mtlbriliilitcijskitt figLt-ra, medutim, vrlo desto se previcla. C,ah i dru(tr.ena teorija poclra-zumeva njihovcr zasebno vaZenje u postojeioj druitvenci stvarnosti

9 6

5aul)

Tako se, na primer, postojeie stanje tumadi kao posledica prevlastietnidkog i nepraktikovanja politidkog modela nacije. Medutim, nataj nadin je su5tinski ispu5tena osobenost ovda5njeg nacionalnogfenomena. U nedostatku demokratskih institucija upotreba poli-tidkog modela cirridno se preobraia u svoju suprotnost. S drugestrane, ne postoji faktidka saglasnost oko osnovnih konstitutivnihodredenja etniciteta ni u okviru nastajuiih nacija, niti u njihovommedusobnom sudel.javanju. Cak ako bi se uporedila njihova samo-interpretacija sa doslednim i razvijenim konzervativnim stano-vi5tem moglo bi se primetiti da upotreba elemenata etniciteta usamoroodredivanju i medusobnom obeleZavanju post-jugosloven-skih nacija nema prerktidno-saznajni, nego pragmatsko-mobilizacij-ski smisao. Primera radi, unapred moZemo zamisliti Sta bi neko kozastupa dosledan etnidki koncept nacije mogao reii o ovoj pragmat-sko-mobilizacijskoj upotrebi etniceta. Pri tome nam moZe pomoiisledeia analogija. Nijedan dosledan socijalista ne bi se saglasio sainterperetacijom ovda5njeg dru5tvenog poretka kao socijalistidkoguprkos interpretaciji vladajuie socijalistidke stranke. Stoga ni teorij-ski diskurs ne bi smeo da previdi ovu zamku, odnosno zamagljenurazliku izmedu fakticiteta i njegove cinidne interpetacije. Teorijskidiskurs treba da se oslobodi doktrinarnih ogranidenja i tek da izgradiodgovarjuiu konceptualizaciju osobene faktidke sinteze u ovimpretpostavljenim nacijama. jer je za njih osobenost faktidkog stanjaepohalno pitanje. One nisu joS politidke, ali ni disto etnidke nacije"U njima su prisutni bitni, mada jo5 uvek ne uskladeni elementi obamodela. Osoben nadin njihove praktidne sinteze ukazuje da pos-tojeii modeli tumadenja nisu zadovoljavaju6a teorijska artikulacija.Doslovna, il i dosledna i iskljudiva primena bilo kog od poznatihmodela nacija pretvorila bi se u performativnu protivrednost. Ko-nadno, moZe se odekivati da se konstituisanje post-jugoslovenskihnacija nede odvijati u okviru ni jednog ,,distog" modela, bilo et-nidkog, bilo politidkog, niti njihovim poklapanjem. Jednostavnone moZe se ponoviti istorijska situacija u kojoj su okondale konsti-tuciju moderne demokratske nacije. Danas su na istorijskoj scenidrugadiji dinioci koji odreiluju proces i smisao konstitucije. U fak-tidkoj sintezi konstitutivnih momenata post-jugoslovenskih nacijamedunarodni ambijent sa svim politidkim, tehnolo5kim, kulturnimi strate5kim diniocima ima presudnu konstitutivnu ulogu.

Zahtev da se obavi demokrcttska konstituci.ia naci.ie u ne-dostatku demokratsko g iskusna podrazumeva spolja5nju instaluciju

demclkratskog poretka u skladu sa stratedkim interesima razvtjenihclernokratskih nacija.'f ime se tek otvaraju novi problerni vezani zilsuverenitet nastajudih naci-ra. granice primene meafunaroclnog pravai srnisao klasidnog pdma demr,rkrati je. Ko bi mogao cia preuzmr:ulogu sub.jekta koji sprovodi instalaciju demokratskog poretka upost- jugosIovenske nac i.1e? Po5to nedosta.je moguinost proizv ode-nja kvantitativne legitimacije zbog nedostatka demokratskog iskus-tva i karaktera postojeiih instituci"ia. preostaje -jedina moguinostda neka rnanjinska dru5tvena grupa preuzme na sebe izvr5enje togzadatka na osnovu ,,spolja5n_ie legitimacije". S obzirom da unutardruitva ne moZe kvantitativno da legitimi5e svojLt uiogu, njoj pre-osta.je da ,,spotja5nju legitimaci_iu" preimeriu-ie u teleololku ili kom-parativnu legitimaciju. Teleolo5ku s ohzirom na cil j korne teZi --

uvodenje demokratije, komparativnu s obzirorn na posto.jeie de-mokratske poretke kao normativne modele. Tako bi se neki i inrnogao oceniti kao demokratski ukoliko ga tako ocenjuje ..medu'narodna zajednica", bez obzira na njegov unutradnji kvantitativnilegitimitet. To bi znadilo da je ,,vol.1a svih"' polit idki nezrela i stogapolit idki irelevantna" dok je jedino merodavna .,op5ta volja" kojateZi uklapan"ju u medunarodni, globalni poredak. Pored toga, odnosnarcionalnog interesa i globalnih interesa je viieznadan. Ukoliko senacionalni i globalni interesi sasvim ne poklapaju, onda giobalniinteresi imaju prednost, a tirne se izgradnja demokratskog poretkaodlaZe. Imajudi sve to u vidu, moguie je reii da je ostvarenjenacionalnog interesa koje samo zavisi od ,,spolja5nje" legitimacijesasvim kontigentno.

Prema tome, te5ko je oiekivati da 6e se konstitucija ovdainjihnacija obaviti prema bilo kome striktnom doktrinamom konceptus obzirom na osobenost faktidke sinteze foja se otelotvorila u pos-tojeiim post-jugoslovenskim porecima. Cak bih tvrdio da ie se ta.idin obaviti, ako se uopite obavi, bez prethodnog.iasnog koncepta.Nedostatak projekta druitvenog preobiikovanja ukazuje na to daie u njemu biti presudna atl hoc reSenja. U skladu sa tim rekao bihda bi pragmatski odnos prema dru5tvenorn fakticetu mogoo objedi-nit i modernizacijske fragmente sa tradicionalnirn i uskladiti ih sazahtevima meclunarodnog ambijenta. Stoga se moZe oiekivati da6e nacionalni interes ostvarivati .t'ituaciorti prugmuti.sti koji ie bitiotvoreni za redefinisanje i nacionalnog identiteta i nacionalnoginteresa. Situacija u kojoj se nell itze post-jugoslovenske nacije iz-gleda jo5 sloZenija ako se ima u rridu da strate5ki interesi razvi-jenilr

X

al(!o

-L

NoJ

I

9 8 9 q

5aul)

Tako se, na primer, postojeie stanje tumadi kao posledica prevlastietnidkog i nepraktikovanja politidkog modela nacije. Medutim, nataj nadin je su5tinski ispu5tena osobenost ovda5njeg nacionalnogfenomena. U nedostatku demokratskih institucija upotreba poli-tidkog modela cirridno se preobraia u svoju suprotnost. S drugestrane, ne postoji faktidka saglasnost oko osnovnih konstitutivnihodredenja etniciteta ni u okviru nastajuiih nacija, niti u njihovommedusobnom sudel.javanju. Cak ako bi se uporedila njihova samo-interpretacija sa doslednim i razvijenim konzervativnim stano-vi5tem moglo bi se primetiti da upotreba elemenata etniciteta usamoroodredivanju i medusobnom obeleZavanju post-jugosloven-skih nacija nema prerktidno-saznajni, nego pragmatsko-mobilizacij-ski smisao. Primera radi, unapred moZemo zamisliti Sta bi neko kozastupa dosledan etnidki koncept nacije mogao reii o ovoj pragmat-sko-mobilizacijskoj upotrebi etniceta. Pri tome nam moZe pomoiisledeia analogija. Nijedan dosledan socijalista ne bi se saglasio sainterperetacijom ovda5njeg dru5tvenog poretka kao socijalistidkoguprkos interpretaciji vladajuie socijalistidke stranke. Stoga ni teorij-ski diskurs ne bi smeo da previdi ovu zamku, odnosno zamagljenurazliku izmedu fakticiteta i njegove cinidne interpetacije. Teorijskidiskurs treba da se oslobodi doktrinarnih ogranidenja i tek da izgradiodgovarjuiu konceptualizaciju osobene faktidke sinteze u ovimpretpostavljenim nacijama. jer je za njih osobenost faktidkog stanjaepohalno pitanje. One nisu joS politidke, ali ni disto etnidke nacije"U njima su prisutni bitni, mada jo5 uvek ne uskladeni elementi obamodela. Osoben nadin njihove praktidne sinteze ukazuje da pos-tojeii modeli tumadenja nisu zadovoljavaju6a teorijska artikulacija.Doslovna, il i dosledna i iskljudiva primena bilo kog od poznatihmodela nacija pretvorila bi se u performativnu protivrednost. Ko-nadno, moZe se odekivati da se konstituisanje post-jugoslovenskihnacija nede odvijati u okviru ni jednog ,,distog" modela, bilo et-nidkog, bilo politidkog, niti njihovim poklapanjem. Jednostavnone moZe se ponoviti istorijska situacija u kojoj su okondale konsti-tuciju moderne demokratske nacije. Danas su na istorijskoj scenidrugadiji dinioci koji odreiluju proces i smisao konstitucije. U fak-tidkoj sintezi konstitutivnih momenata post-jugoslovenskih nacijamedunarodni ambijent sa svim politidkim, tehnolo5kim, kulturnimi strate5kim diniocima ima presudnu konstitutivnu ulogu.

Zahtev da se obavi demokrcttska konstituci.ia naci.ie u ne-dostatku demokratsko g iskusna podrazumeva spolja5nju instaluciju

demclkratskog poretka u skladu sa stratedkim interesima razvtjenihclernokratskih nacija.'f ime se tek otvaraju novi problerni vezani zilsuverenitet nastajudih naci-ra. granice primene meafunaroclnog pravai srnisao klasidnog pdma demr,rkrati je. Ko bi mogao cia preuzmr:ulogu sub.jekta koji sprovodi instalaciju demokratskog poretka upost- jugosIovenske nac i.1e? Po5to nedosta.je moguinost proizv ode-nja kvantitativne legitimacije zbog nedostatka demokratskog iskus-tva i karaktera postojeiih instituci"ia. preostaje -jedina moguinostda neka rnanjinska dru5tvena grupa preuzme na sebe izvr5enje togzadatka na osnovu ,,spolja5n_ie legitimacije". S obzirom da unutardruitva ne moZe kvantitativno da legitimi5e svojLt uiogu, njoj pre-osta.je da ,,spotja5nju legitimaci_iu" preimeriu-ie u teleololku ili kom-parativnu legitimaciju. Teleolo5ku s ohzirom na cil j korne teZi --

uvodenje demokratije, komparativnu s obzirorn na posto.jeie de-mokratske poretke kao normativne modele. Tako bi se neki i inrnogao oceniti kao demokratski ukoliko ga tako ocenjuje ..medu'narodna zajednica", bez obzira na njegov unutradnji kvantitativnilegitimitet. To bi znadilo da je ,,vol.1a svih"' polit idki nezrela i stogapolit idki irelevantna" dok je jedino merodavna .,op5ta volja" kojateZi uklapan"ju u medunarodni, globalni poredak. Pored toga, odnosnarcionalnog interesa i globalnih interesa je viieznadan. Ukoliko senacionalni i globalni interesi sasvim ne poklapaju, onda giobalniinteresi imaju prednost, a tirne se izgradnja demokratskog poretkaodlaZe. Imajudi sve to u vidu, moguie je reii da je ostvarenjenacionalnog interesa koje samo zavisi od ,,spolja5nje" legitimacijesasvim kontigentno.

Prema tome, te5ko je oiekivati da 6e se konstitucija ovdainjihnacija obaviti prema bilo kome striktnom doktrinamom konceptus obzirom na osobenost faktidke sinteze foja se otelotvorila u pos-tojeiim post-jugoslovenskim porecima. Cak bih tvrdio da ie se ta.idin obaviti, ako se uopite obavi, bez prethodnog.iasnog koncepta.Nedostatak projekta druitvenog preobiikovanja ukazuje na to daie u njemu biti presudna atl hoc reSenja. U skladu sa tim rekao bihda bi pragmatski odnos prema dru5tvenorn fakticetu mogoo objedi-nit i modernizacijske fragmente sa tradicionalnirn i uskladiti ih sazahtevima meclunarodnog ambijenta. Stoga se moZe oiekivati da6e nacionalni interes ostvarivati .t'ituaciorti prugmuti.sti koji ie bitiotvoreni za redefinisanje i nacionalnog identiteta i nacionalnoginteresa. Situacija u kojoj se nell itze post-jugoslovenske nacije iz-gleda jo5 sloZenija ako se ima u rridu da strate5ki interesi razvi-jenilr

X

al(!o

-L

NoJ

I

9 8 9 q

demokratskih nacija imaju prednost nad problemima demokratskekonstitucije ovih druStava i problemima njihovog samodredenja.No, to je novi problem koji sam po sebi relativizuje prethodnorazmatranje.

Mile Savii

NATIONAL ISSUE. NATIONALISM AND NATIONAL INTEREST

Summary

The subjcct undcr discussion in this articlc is national issuc in post-socialistYugoslavia. The author claims that aplicability of two dominant pattcrns of nation,ethnic and politic, is limitcd in case of thc post-Yugoslav socictics. Hc cmphasizcsthat thc national problcm is specific in thosc socctics becausc thc posrYugoslavnations arc not yet constitutcd neither in thc ctnic nor in thc political scnse. Theanothcr cssential factor which dcfincs a peculiarity of this problem is thc internationalenvironment in which devclopcd and demtxratic nations are dominant. In accordancewith this the authordcfines the problem of nation in the followingway. horv ademocratic constitution of nations xtithout their own democratic -tocial experienceis possible? Short of thcir own democratic expcricnce , thc dcmtlgratic constitutionof nations is depcdent on external international installation of dcmocracy. Thcauthor thinks that a clasic conceptions of dcmocracy, democratic legitmatcy ofauthority and nation sovcrcignty are changed undcr thcsc circumstanccs, and demo-cratic constitution of thesc societies remains quito uncertain.

Key words: p nation, nationalism, national interest, democracy, ethnic andpolitical community, national identity, national constituition.

uJ!

1 0 0 1 0 1

Milica Baki6-Hejden (M.B.-Hayden) UDK 316.75:316.647.8University of Pittsburgh Originalni naudni rad

REPRODUKCIJA ORIJENTALIZMA :PRIMER BIVSE JUGOSLAVIJE*

Reputacija, ime i pojava, uobiiajena mera i teZina jednestvari, sve ono Sto ona predstavlja - prvobitno skoro uvekpogre5no i proizvoljno - prenosi se s jedne generacije nadrugu naprosto jer ljudi u to veruju da bi na kraju postalosastavni deo stvari, samo njeno telo. Ono Sto je u podetkubila samo pojava na kraju, skoro neizbeZno, postaje suitinai kao takva vrSi uticai.

Fridrih Nide

Ovaj rad uvodi ideju ,,reprodukcije orijentalizma", ne bi liispitao neke od sloZenosti vezanih za dihotomiju istok/zapad, kojaje obeleZavala studije o ,,orijentalizmtr", podev od publikacije Sai-dove istoimene, sada vei klasidne polemike' o orijentalizmu kaodiskursu, u kome se o ,,Istoku", kao i o ,,Zapadu" pre moZe govoritikao o idejnim projektima, nego kao o geografskim odrednicama.'Za razllkl od geografskih granica ,,Orijenta" koje su se menjalekroz istoriju, pojam ,,Orijenta" kao ,,drugog" je ostao manje vi5enepromenjen. Stavi5e, mnoge kulture i ideologije pretpostavljaju

Ovaj rad jc prvobitno bio rcfcrat na godi5no.l skupltini American As-sociation for thc Advanccment of Slavic Studies (dalje u tckstu AAASS) u novcmbru1993. godine. Original dlanka objavljcn je pod naslovom ,,Ncsting Orientalisms:TheCase of FormcrYugoslavia," Slavic Revietp 54,no.4 (Winter 1955):917-931.

Na Zalost, za engleski pojam 'nesting' nisam na nalcm jcziku na5la podjed-nako sugestivno, a koncizno re5enie, pa sam pribegla idcji ,,rcprodukcije orijcntal-izma" koja makar upuiuje na ponovljcnu primenu ovog pojma, mada ne i logikunjcgovog uklapanja u razne kontekste, s likovito izralnno,, gneZdenjem".

I E<lward Said,Orientalism (Ncw York: Vintage, 1979).2 C7. Eclouard Glissant jc napravio opasku da ,,Zapad nije na Zapadu. To

je projekat, a nc mcsto," citirano u Daniel A. Segal i Richard Handler, ,,HowEuropean is Nationalism?" Social Analysrs 32 (December 1992): l-15.

><

Fa

o

-r

NoJ

&