Misa Djurkovic i Aleksandar Rakovic (Ur) Turska - Regionalna Sila

ТУРСКАРЕГИОНАЛНА СИЛА?

УредилиМиша Ђурковић

Александар Раковић

Turska - regionalna sila.indd 1 12/22/2013 4:28:14 PM

Издавач Институт за европске студије

За издавача Драган Д. Лакићевић

Рецензенти Амбасадор Владислав Јовановић

Академик Љубодраг Димић Проф. др Предраг Симић

Лектор Александра Шуловић

Прелом Весна Пијановић

Дизајн корица Милан Игрутиновић

Штампа Зухра, Београд

Тираж 300

ISBN 978-86-82057-45-1


Уредили

Миша ЂурковићАлександар Раковић

ТУРСКА РЕГИОНАЛНА СИЛА?

ИЕС2013



САДРЖАЈ

Миша Ђурковић, Александар Раковић: Увод – постаје ли Турска регионална сила? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

I Идентитет савремене Турске

1. Дарко Танасковић: Противречности неоосманизма као практичне политике . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

2. Горан Николић: Економија Турске – стање и перспективе са освртом на демографију . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

3. Душан Спасојевић: Улога војске у Турској кроз историју и данас . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

4. Јована Шаљић: Културна политика Турске – обнова „величанственог столећа” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46

5. Адем Зилкић: Исламска заједница Турске – Дијанет . . . . . . . . . . . . 56 6. Миша Ђурковић: Фетулах Гјулен и џемат Хизмет . . . . . . . . . . . . . . 63 7. Данко Страхинић: Положај хришћана у савременој Турској . . . . 83

II Међународни положај Турске

1. Зоран Милошевић: Турска потрага за „донатором” енергије – о енергетској сарадњи Русије и Турске . . . . . . . . . . . . . 101

2. Миша Ђурковић: Односи Турске и Сједињених Aмеричких Држава . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120

3. Слободан Јанковић: Турска на Блиском истоку . . . . . . . . . . . . . . . 137 4. Александар Гајић: Неоосманизам на Каспијском подручју . . . . . 159 5. Петар Драгишић: Слика турске емиграције

у Немачкој у филмовима Фатиха Акина . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178


6 Турска – регионална сила?

III Турска и Балкан

1. Милош Ковић: Две империје – Британци и Османлије (1774–1923) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191

2. Владан Јовановић: Југословенско-турски демографски аранжмани до средине педесетих година двадесетог века . . . . . . 205

3. Александар Животић: Грчко-турски конфликт и блискоисточна политика социјалистичке Југославије (1954–1957) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216

4. Александар Раковић: Турска иницијатива за уједињење Исламске заједнице у Републици Србији (2011) . . . . . 233

5. Ненад Кецмановић: Неоосманизам или панисламизам: рецепција неоосманизма у Босни и Херцеговини . . . . . . . . . . . . . . 250

6. Жељко Вујадиновић: Османско царство (Република Турска) и Европа: контрасти и прожимања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 268

Abstracts . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285


Миша ЂурковићАлександар Раковић*

УВОД – ПО СТА ЈЕ ЛИ ТУР СКА РЕ ГИ О НАЛ НА СИ ЛА?

Иако се Тур ска у струк ту ри Ми ни стар ства спољ них по сло ва Ср би је, услед на сле ђа дру гог Бал кан ског пак та (1954), и да ље во ди као су сед на зе-мља, ствар ним де ша ва њи ма уну тар ове ве ли ке зе мље ба ви ло се на на шим про сто ри ма ве о ма ма ло љу ди. Вред на за па жа ња до пи сни ка Тан ју га из Ан ка ре Во ји сла ва Ла ли ћа, об ја вље на под про роч ким на сло вом Тур ска без Ата тур ка 1997, про шла су ре ла тив но не за па же но услед свих на ших он да шњих му ка и оп те ре ће ња соп стве ним про бле ми ма. Но, већ две го ди не ка сни је Тур ска се вој но вра ти ла на Бал кан као ве о ма ва жан са ве зник Аме ри ка на ца, бе со мучно бом бар ду ју ћи Ниш и ју жне кра је ве Ср би је.

Пост ми ло ше ви ћев ски пе ри од до нео је на шој зе мљи но ве тур бу лен ци је и не из ве сно сти. Из ме ђу оста лог на ста ви ло се и те ри то ри јал но це па ње др жа ве, а ре зул та ти тран зи ци је на ске не ру ре флек си ја гло бал не еко ном ске кри зе, по-ка за ли су се ка та стро фал ним. На и ме, за де сет го ди на пост ми ло ше ви ћев ске тран зи ци је Ср би ја не ма ни је дан сег мент у ко ме мо же да се по хва ли на прет-ком или иоле вред ним ре зул та ти ма.

У исто вре ме Тур ска је под Ер до га ном до жи ве ла де це ни ју ве ли ког еко-ном ског по ле та и про спе ри те та, ко ји је, иако ни ма ло ли шен ду би о за и кон-тро верзâ, по при ро ди ства ри иза звао но ви та лас по ли тич ког са мо по у зда ња и по тре бе да се та но во сте че на моћ про јек ту је и ван соп стве них гра ни ца. Из те пер спек ти ве гле да но за но ву Тур ску је ло гич но би ло да кре не ка про сто-ри ма ко ји су не ка да пот па да ли под ње ну ад ми ни стра тив ну упра ву и на ко-ји ма су и да ље при сут ни ра зни об ли ци ве ко ви ма гра ђе них ве за.

За нас ов де при лич но је шо кант но де ло вао са да већ чу ве ни го вор (но вог) ми ни стра ино стра них по сло ва Тур ске Ах ме та Да ву то глуа одр жан 16. ок то-бра 2009. го ди не у Са ра је ву. На шој ин те лек ту ал ној, по ли тич кој и но ви нар ској јав но сти те зе ко је су та да из не те де ло ва ле су ве о ма агре сив но, нео че ки ва но и збу њу ју ће. Чак и мно ги ста ри по зна ва о ци Тур ске ко ји су с ма ње па жње пра-ти ли уну тра шња де ша ва ња у овој зе мљи то ком ере АКП-а би ли су збу ње ни

* Миша Ђурковић је виши научни сарадник Института за европске студије, а Алек сан дар Ра ко вић је научни сарадник Института за новију историју Србије.



чи ње ни цом да Да ву то глу из но си те зе ди рект но су прот ста вље не спољ но по-ли тич ким на че ли ма Ата тур ко ве ре пу бли ке. У сва ком слу ча ју овај го вор је нај ве ћи од јек, чи ни се, имао ме ђу срп ском по ли тич ком, ин те лек ту ал ном и без бе до но сном ели том, ко ја је схва ти ла да је њи ме и фор мал но озва ни чен уве ли ко за по че ти по вра так Тур ске на Бал кан.

Про фе сор Дар ко Та на ско вић, не ка да шњи ам ба са дор Ју го сла ви је у Тур-ској, ори јен талиста и па жљи ви пра ти лац дру штве них про це са у тој др жа-ви то ком по след ње две де це ни је, био је је дан од рет ких ко је овај го вор ни је из не на дио. Шта ви ше, Та на ско вић је па жљи во пра тио Да ву то глу ов рад још от кад је са да шњи ми ни стар као про фе сор на пи сао сво ју про грам ску сту ди-ју Стра те шка ду би на, а за тим ра дио и као Ер до га нов са вет ник за спољ ну по ли ти ку. Сто га је за ње га по ста вља ње про фе со ра Да ву то глуа на нај ва жни-је ме сто за спро во ђе ње про гра ма ко ји је сам из ра дио би ло пот пу но ло ги чан и оче ки ван ко рак.

Зна ју ћи за ње гов рад, не ки при пад ни ци срп ске политичке елите замолили су професора да направи кратку студију о генези ове нове политике, њеним основама и посебно будућим пројекцијама и циљевима. Тако је настала основа будуће веома утицајне студије која је код нас доживела неколико издања, а преведена је и на неколико језика. Ради се о књизи Неоосманизам, у којој је аутор на концизан, ефикасан и свеобухватан начин приказао ову нову синтезу различитих традиција обликованих у веома интересантну смешу, коју је назвао кованицом истакнутом у наслову.1 Књига је доживела изванредну и бурну рецепцију и код нас и у другим земљама2

Ова књига и се ри ја пре да ва ња из ко јих је на ста ла у исто вре ме су по слу-жи ле као под сти цај јед ном бро ју мла ђих на уч ни ка и пу бли ци ста да поч-ну де таљ ни је да пра те де ша ва ња у Тур ској. Све ви ше је у фо кус до ла зи ла и са ма те ма о „по врат ку Тур ске на Бал кан” јер су тур ски по ли ти ча ри све че шће по се ћи ва ли и Ср би ју. Фор ми ра на је и та ко зва на три ла те ра ла, не ка вр ста ин сти ту ци о нал не осно ве за ре дов не су ре те чел ни ка Тур ске, Ср би је и Бо сне и Хер це го ви не. При ли ком го стовања председника Гула у Београду крајем 2009. потписан је уговор о деловању турске агенције за развој ТИКА у Србији. Премијер Ердоган је почео да позива у Турску лидере посвађаних политичких и верских опција муслимана у Србији и на тим састанцима је арбитрирао и мирио их. Потписан је уговор о слободној трговини и доста се причало о долазећим турским инвестицијама. Некако у исто време

1 Пре об ја вљи ва ња ове књи ге Та на ско вић је сво је те зе из ло жио то ком се ри је пре да ва ња. Пр во та кво пре да ва ње у Бе о гра ду одр жао је на Ин сти ту ту за европ ске сту ди је, већ кра јем исте те 2009.2 У исто вре ме по ја ви ла се и књи га ко ле ге Зо ра на Ми ло ше ви ћа, Тур ска и нео о сма ни зам, ма ње за па же на, ко ја је да ла вре дан спе ци фи чан по ли ти ко ло шки до при нос раз ма тра њу ове те ма ти ке.


Увод – постаје ли Турска регионална сила? 9

српске телевизије су преплављене турским теленовелама, међу којима је посебно место заузела серија Величанствено столеће, код нас преведена и популарисана као Сулејман Величанствени.

У сваком случају, савремена Турска је одједном постала значајан чинилац чак и у унутрашњој политици Србије, с обзиром на одличне везе министара Угљанина и Љајића са Анакаром и на покушаје Дијанета да обједини и под своју контролу стави исламске заједнице на овим просторима. Ни овај нови талас присуства Турске није добио адекватну и разрађену рецепцију, иако се непобитно испоставило да Турска постаје веома важан фактор не само у нашем окружењу већ и у са мој др жа ви. Фак тор чи је при су ство ни је ли ше но кон тро верзâ. На и ме, са сво јим огром ним еко ном ским по ле том, на прет ком у би зни су, обра зо ва њу, тех но ло ги ји, ин фра струк ту ри, ту ри зму итд. и са сво-јим до брим тра ди ци о нал ним ве за ма на Бал ка ну,3 Тур ска за и ста мо же би ти ве ли ка при ли ка за раз вој, али про блем је у то ме што ни ре то ри ка ни ти по-на ша ње тур ских ли де ра од 1999. на о ва о мо ни су би ли ни ма ло при ја тељ ски пре ма на шој др жа ви. У БиХ тур ски ли де ри су окре ну ти са мо пре ма Са ра је ву и не ма ју ле пу реч за Ре пу бли ку Срп ску. Тур ска је ме ђу пр вим др жа ва ма при-зна ла Ко со во 2008, а то ком не дав не по се те При шти ни кра јем ок то бра 2013. пре ми јер Ер до ган је из ја вио „Ко со во је Тур ска, Тур ска је Ко со во”. Де ло ва ње Тур ске у Ма ке до ни ји је та ко ђе ве о ма за ни мљи во, по себ но због тур ске вој не по мо ћи и под сти ца ја за при сва ја ње иден ти те та ан тич ке Грч ке, што ову др-жа ву су прот ста вља Грч кој и раз два ја је од Ср би је.

На и ме, ка да се узме у об зир да су тур ске ком па ни је на раз не на чи не ушле у све ва жне аеро дро ме – у Ско пљу, При шти ни, Охри ду, Бе ра на ма, Ла ђев ци ма код Кра ље ва – те шко је пре ви де ти ја сне ге о по ли тич ке про јек ци је и ци ље ве. До са да шње де ла ње Тур ске на Бал ка ну Ср би ма на жа лост ни је ули ло пре ви-ше на де у по ми ре ње, ди ја лог и са рад њу, што зва нич на тур ска ди пло ма ти ја у Ср би ји че сто по те же.

С дру ге стра не, на гли успон по ста та тур ков ске Тур ске иза звао је и за ни-ма ње те о ре ти ча ра ме ђу на род них од но са. Јав но про кла мо ва на на сто ја ња да Тур ска до 2023. по ста не озбиљ на ре ги о нал на си ла и јед на од пр вих де сет еко но ми ја у све ту зах те ва ју озбиљ не про це не да ли је то оства ри во и ка кве ће по сле ди це про у зро ко ва ти у окол ним ре ги о ни ма где је Тур ска при сут на.

* * *

Нај ве ћа сна га тур ског на ро да и тур ске др жа ве, од ко је по ти че све оста ло, је сте сна жна де мо граф ска екс пан зи ја ко ја ба ца у за се нак су сед не бал кан ске на ро де и њи хо ву бу дућ ност.

3 Сво је вре ме но је ком плет на пр ва пе тор ка тур ске ко шар ка шке ре пре зен та ци је би ла са-ста вље на од игра ча ко ји во де по ре кло са на ших про сто ра.



Сто га ово пи та ње тре ба при ка за ти у оп се гу од тач но сто ти ну го ди на (1913–2013) у ко јем се од и грао де мо граф ски пад пра во слав них на ро да и де-мо граф ски по лет тур ског.

Ва жне по дат ке о ет нич кој ста ти сти ци Тур ске им пе ри је у пра ско зор је Бал-кан ских ра то ва (1912–1913) и по том Пр вог свет ског ра та (1914–1918) дао је 1962. го ди не Ди ми три је Пен цо пу лос (но во из да ње: Di mi tri Pent zo po u los, The Bal kan Ex chan ge of Mi no ri ti es and Its Im pact on Gre e ce, Lon don 2002, 29–32):

Пре ма зва нич ној ста ти сти ци Тур ске им пе ри је (1910) у ис точ ној Тра ки ји (да на шња европ ска Тур ска), жи ве ло је 1.940.040 ста нов ни ка, од но сно: 974.000 Ту ра ка (50,21%), 676.500 Гр ка (34,87%), 113.500 Бу га ра (5,85%) и 176.040 оста-лих (9,07%). У Ца ри гра ду (европ ском де лу Ис тан бу ла) пре ма тој ста ти сти-ци жи ве ло је 846.000 љу ди: 450.000 Ту ра ка (53,19%), 260.000 Гр ка (30,73%) и 130.000 оста лих (15,37%).

Пре ма ста ти сти ци Ва се љен ске па три јар ши је у Ца ри гра ду (1912) у ис точ-ној Тра ки ји је у то вре ме жи ве ло 2.017.800 ста нов ни ка, од но сно: 836.900 Ту-ра ка (41,48%), 726.100 Гр ка (35,98%), 114.100 Бу га ра (5,65%) и 340.700 оста лих (16,88%). У Ца ри гра ду (европ ском де лу Ис тан бу ла) пре ма овим по да ци ма жи ве ло је 841.000 ста нов ни ка: 308.700 Ту ра ка (36,71%), 235.200 Гр ка (27,97%) и 292.800 оста лих (34,82%).

Број пра во слав них Гр ка ко ји су жи ве ли у ма ло а зиј ском де лу Тур ске (Ана-до ли ја) из но сио је 1.777.146 (пре ма зва нич ној тур ској ста ти сти ци из 1910) или 1.782.582 (пре ма ста ти сти ци Ва се љен ске па три јар ши је из 1912), од но сно из-ме ђу 16,40% и 18,40% укуп не по пу ла ци је у ма ло а зиј ском де лу Тур ске.

Епи лог Грч ко-тур ског ра та (1919–1922) био је ка та стро фа лан по грч ки на-род јер је у раз ме ни ста нов ни штва 1.500.000 Гр ка пре се ље но из Ана до ли је у Грч ку (а око 500.000 Ту ра ка пре се ље но је из Грч ке у Тур ску). Та ко је 1923. по сле го то во три хи ља де го ди на при су ства у Ма лој Ази ји грч ки на род иш-че зао с тог под руч ја.

Ца ри град је ви ше од 1.100 го ди на (324–1453) био цар ска пре сто ни ца грч-ког на ро да, од но сно Ви зан тиј ског цар ства, по том ско ро по ла ве ка пре сто ни-ца тур ског на ро да, од но сно Осман ског цар ства (1453–1922). Украт ко, то ком са ве знич ке оку па ци је Ис тан бу ла (1918–1923) ко ју су спро ве ле сна ге Ве ли ке Бри та ни је, Фран цу ске и Ита ли је (укуп но 50.000 вој ни ка), у гра ду је би ло ста ци о ни ра но и не што ви ше од 1.000 грч ких вој ни ка и 20.000 на о ру жа них ца ри град ских Гр ка. Три ве ли ке си ле ни су при хва ти ле зах тев Грч ке да ње на вој ска 1922. уђе у град и осло бо ди сво ју исто риј ску пре сто ни цу. По сле по-вла че ња стра них сна га из Ца ри гра да, град је пре пу штен вој сци но во у ста но-вље не Ре пу бли ке Тур ске.

Гр ци из Ца ри гра да и ис точ не Тра ки је ко ји су би ли из у зе ти из раз ме не ста нов ни ка 1923. исе ља ва ли су се у на ред ним де це ни ја ма, по себ но на кон Ис тан бул ског по гро ма (1955), ка да је на пад нут пре о ста ли грч ки жи ваљ у



пре сто ни ци. Та да шња грч ка за јед ни ца од око 65.000 љу ди до 1978. спа ла је на 7.000, да нас бро ји са мо око 2.000 љу ди, ма да по не ким из во ри ма, у Ца ри-гра ду, на Им бро су и Те не до су не ма ви ше од не ко ли ко сто ти на Гр ка. Та ко се окон ча ва при су ство грч ког на ро да, ко ји је на том про сто ру жи вео од 7. ве ка пре но ве ере до да нас.

Бу ду ћи да пре ма зва нич ном по пи су из 2011. у европ ској Тур ској да нас жи ви пре ко де сет и по ми ли о на Ту ра ка, под вла чи мо да се њи хов број на том про сто ру за је дан век по ве ћао ско ро је да на ест пу та. С дру ге стра не, Гр-ци су ода тле пот пу но збри са ни. Реч је, да кле, о де мо граф ском сло му грч ког на ро да, ко ји ви ше не по сто ји на свом ви ше ми ле ни јум ском про сто ру ис точ-не Тра ки је и Ма ле Ази је.

Та ко је и 1974, у тур ској агре си ји, грч ки на род збри сан и са се вер ног Ки-пра, то јест са 40% остр ва, где је жи вео две и по хи ља де го ди на.

По што смо ви де ли ка ко је на нај ра ди кал ни ји на чин, за са мо пе де сет го-ди на, грч ки на род у су ко бу с Тур ци ма не стао из сво јих исто риј ских зе ма ља, са да мо же мо да на пра ви мо па ра ле лу и с бив шом Ју го сла ви јом.

Пре ма по пи су 1921. у Кра ље ви ни Ср ба, Хр ва та и Сло ве на ца жи ве ло је 11.984.911 ју го сло вен ских гра ђа на. С дру ге стра не, на пр вом по пи су у Ре пу-бли ци Тур ској 1927. би ло је око 13.630.000 ста нов ни ка. По сле Дру гог свет ског ра та би ло је 15.772.098 Ју го сло ве на (1948) и око 18.790.000 тур ских гра ђа на (1945). Да кле, две зе мље су у тим де це ни ја ма има ле углав ном ујед на че ну по-пу ла ци ју.

У на ред ним де це ни ја ма, док су но ви по тро шач ки на чин жи во та, све бо-љи стан дард, сек су ал на ре во лу ци ја и по пу лар на кул ту ра За па да ути ца ли на то да се ју го сло вен ски гра ђа ни све ка сни је од лу чу ју на ства ра ње по ро ди ца и са што ма ње де це, Тур ска је бе ле жи ла де мо граф ски бум. Пре ма ју го сло-вен ском по пи су 1991. би ло је 23.528.230 Ју го сло ве на а пре ма тур ском (1990) за бе ле же но око 57.005.000 ста нов ни ка.

О ка квом се де мо граф ском про це пу ра ди по ка зу је и чи ње ни ца да кра јем 2013. на про сто ру бив ше Ју го сла ви је жи ви до 8.000.000 Ср ба, док је у Тур-ској за бе ле жен да љи раст ста нов ни штва ко је из но си чак 75.000.000. Са мо на про сто ру ис точ не Тра ки је жи ви ви ше Ту ра ка не го што има Ср ба на про сто-ру бив ше Ју го сла ви је.

С тим у ве зи, не дав ни по пи си у Ср би ји, Ма ке до ни ји и Бо сни и Хер це го-ви ни, и по ред знат них не пра вил но сти у по след ње две др жа ве, по ка зу ју да на ро ди ко ји ба шти не осман ску тра ди ци ју (Бо шња ци и Ал бан ци) де мо граф-ски ра сту (не вр то гла во), док Ср би и Ма ке дон ци де мо граф ски опа да ју. И у Бу гар ској се бе ле жи де мо граф ски пад.

На пра ви мо и ова кву па ра ле лу. Пра во слав них хри шћа на на Бал ка ну: Гр ка (око 12 ми ли о на у Грч кој и на Ки пру), Ср ба (око 8 ми ли о на у бив шој Ју го сла-ви ји), Бу га ра (око 6 ми ли о на у Бу гар ској), Ма ке до на ца (око ми ли он и три ста



хи ља да у Ма ке до ни ји) има не ви ше од 27.500.000. По но ви мо да у Тур ској жи-ви чак 75.000.000 љу ди, од ко јих су 98% му сли ма ни. Да кле, му сли ма на у Тур-ској има три пу та ви ше не го што на Бал ка ну има пра во слав них хри шћа на.

У про те клих сто го ди на углав ном је за вр ше но на сил но ет нич ко раз гра-ни че ње пра во слав них хри шћа на и му сли ма на на про сто ру Ма ле Ази је, Ки-пра и бив ше Ју го сла ви је. Док је ма ло а зиј ско коп но при па ло Тур ској, ма ло-а зиј ска остр ва при па ла су Грч кој. Ки пар је по де љен зе ле ном ли ни јом пре ма ет но ре ли гиј ском кљу чу. У Гра ђан ском ра ту у СФР Ју го сла ви ји (1991–1995) и Ра ту на Ко со ву и Ме то хи ји, ко ји је пра ти ла агре си ја НА ТО-а на СР Ју го сла-ви ју (1998–1999), углав ном су стрикт но ре пу блич ким, ен ти тет ским и кан-то нал ним гра ни ца ма раз де ље ни пра во слав ни Ср би, му сли ма ни Бо шња ци и ри мо ка то ли ци Хр ва ти у Хр ват ској и Бо сни и Хер це го ви ни, а пра во слав-ни Ср би су ли ни ју од бра не („с ко је не ма на зад”) ус по ста ви ли на Ибру, где се чу ва те ри то ри јал ни ин те гри тет и су ве ре ни тет Ре пу бли ке Ср би је на Ко со ву и Ме то хи ји, ко ји су угро зи ли Ал бан ци. На се ве ру Ко со ва и Ме то хи је чу ва се и ет нич ка ве за са срп ским на ро дом у Ра шкој обла сти, а пре ко ње и це ло-ви тост на шег на ро да на ју го за пад ном про сто ру: из Ср би је ка Цр ној Го ри и Хер це го ви ни у Ре пу бли ци Срп ској. Оста ло је не ре ше но пи та ње раз гра ни-че ња Ма ке до на ца и Ал ба на ца у Ре пу бли ци Ма ке до ни ји, ко је ће се сва ка ко отво ри ти у бли ској бу дућ но сти.

Под вла чи мо да је Тур ска у свим на сил ним ет но ре ли гиј ским раз гра ни-че њи ма на Бал ка ну, Ма лој Ази ји и на Ки пру игра ла јед ну од кључ них уло га: са мо стал но, са одо бре њем за пад них са ве зни ка или у са ста ву НА ТО-а. Тур-ска ће са свим си гур но оста ти укљу че на у про це се ет но ре ли гиј ског раз гра-ни че ња на Бал ка ну, ко ји, ви ди мо, ни су окон ча ни.

* * *

Бу ду ћи да су из сво јих те о риј ских и прак тич них по зи ци ја уред ни ци овог збор ни ка па жљи во пра ти ли по сле ди це де ло ва ња Тур ске на на шим про сто-ри ма, кра јем ле та схва ти ли су да тре ба си сте ма ти зо ва ти и об је ди ни ти на по-ре ко је од ре ђе ни љу ди ула жу да би схва ти ли шта се де ша ва са са вре ме ном Тур ском. Та ко смо кон сул ту ју ћи се са ста ри јим ко ле га ма до шли на иде ју да ор га ни зу је мо на уч ну кон фе рен ци ју под на зи вом Тур ска – ре ги о нал на си ла? Овај скуп је одр жан 1. де цем бра 2012. у ве ли кој са ли При вред не ко мо ре Ср-би је уз из у зе тан од зив љу ди из на у ке, ме ди ја, ми ни стар ста ва и оба ве штај не за јед ни це. Уче сни ке смо са ми иза бра ли и од њих на ру чи ли ра до ве на те ме ко ји ма су се те ко ле ге ба ви ле.

Кон фе рен ци ја је за ми шље на као тро дел ни скуп, ко ји те ма ти зу је три гру-пе пи та ња. Пр ви па нел је био по све ћен иден ти те ту са вре ме не Тур ске, ра све-тља ва њу оно га што се до га ђа у тој зе мљи, као и ак ту ел ној вој ној, еко ном ској,



кул тур ној, вер ској и дру гој ди на ми ци. Дру ги па нел је био усме рен на спољ ну по ли ти ку са вре ме не Тур ске, на те ма ти зо ва ње ње них нај ва жни јих спољ но-по ли тич ких и еко ном ских од но са, као и ње ног де ло ва ња у окру же њу. По-след њи па нел је због на шег спе ци фич ног по ло жа ја те ма ти зо вао про бле ме од но са Тур ске и Бал ка на. Кре ну ли смо од исто ри је, апо стро фи ра ју ћи ва жан и сло жен од нос из ме ђу Бри та ни је и Осман ске им пе ри је у де вет на е стом ве ку, пре све га јер се и да нас че сто чу је ка ко се Тур ска ова мо вра ћа уз бри тан ско-аме рич ку по др шку. Но, осим то га ба ви ли смо се и дру гим ва жним ета па ма у ју го сло вен ско-тур ским од но си ма и по себ но смо ис та кли ак ту ел не од но се Тур ске и Ср би је те Тур ске и БиХ. На жа лост, пла ни ра ни рад на те му ути ца ја Тур ске у Грч кој, Бу гар ској и Ма ке до ни ји – из о стао је, а то би да ло ком плет-ну сли ку све зна чај ни јег тур ског при су ства у ре ги о ну. Оста ле за дат ке смо углав ном ис пу ни ли, те смо на кра ју до би ли чак осам на ест ве о ма за до во ља-ва ју ћих ра до ва.

И кон фе рен ци ја и рад на збор ни ку по ка за ли су да Ср би ја има и да ље озби љан на уч ни и ана ли тич ки ка па ци тет. Осим не ко ли ци не ста ри јих ко ле-га, оста ли ауто ри при па да ју пот пу но но вом та ла су у срп ској на у ци. Дра го нам је та ко ђе да су уче шће узе ле и ко ле ге са Фа кул те та по ли тич ких на у ка Уни вер зи те та у Ба ња лу ци. У сва ком слу ча ју чи ни се да је ов де са ку пље но и си сте ма ти зо ва но оби ље ма те ри ја ла на те му раз во ја и спољ но по ли тич ког де ло ва ња са вре ме не Тур ске, ко је мо же ко ри сти ти и на уч ни ци ма, пу бли ци-сти ма, про фе со ри ма, али и прак ти ча ри ма, укљу чу ју ћи и по ли тич ку ели ту.

Сли ка са вре ме не Тур ске до ко је смо ми до шли ве о ма је ра зно ли ка. Ра ди се о из ра зи то ам би ци о зном про јек ту око ко јег се оку пио ве ли ки део по ли-тич ке и еко ном ске ели те, ко ји има зна чај ну по др шку ве ли ких са ве зни ка, али и о про јек ту ко ји је пре све га угро жен уну тра шњим су ко би ма, пре гре ја ном еко но ми јом и мно го број ним кон фли ка ти ма. Чи ни се да је Тур ска у ни зу ства ри кре ну ла пре ам би ци о зно, а пре те ра но ши ре ње као и увек мо же до ве-сти до пре на пре за ња и уну тра шњих про бле ма и су ко ба. По себ но ако су за то за ин те ре со ва не и стра не си ле, што је Тур ску упра во и за де си ло по чет ком ле та 2013, ка да су бук ну ли про те сти због пар ка Га зи у Ис тан бу лу.

Тур ској пред сто ји про ме на уста ва; пи та ње од но са са Европ ском уни јом је крај ње про бле ма тич но (пре го во ри су фак тич ки об у ста вље ни); Фе ту ла хов џе мат је по чео да се су ко бља ва са Ер до га но вом стру јом у АКП-у до те ме ре да се чак на ја вљу је за тва ра ње шко ла под окри љем Хи зме та; спољ но по ли тич ке про јек ци је че сто се ме ња ју и ло ше ре а ли зу ју, а еко ном ски по ка за те љи ука-зу ју на крх кост ко ја се ла ко мо же пре то чи ти и у по ли тич ку не ста бил ност. И ре зул та ти на Бал ка ну све до че да про јек ци је Тур ске као бу ду ће ма кро ре-ги о нал не си ле за са да не ма ју уте ме ље но по ла зи ште, упр кос же ља ма тур ске по ли тич ке ели те, али и не ких озбиљ них гло бал них су бје ка та.



Но без об зи ра на то, Тур ска ће сва ка ко би ти мно го при сут ни ја у на шем ре ги о ну не го што је то до ско ра би ла. Ми пре ма том иза зо ву мо ра мо за у зе ти став и на чи ни ти аде кват ну стра те ги ју са рад ње, али и без бед но сне за шти-те у ве зи са обла сти ма у ко ји ма нам се ин те ре си не по кла па ју. На да мо се да смо по мо ћу овог про јек та по ста ви ли со лид не осно ве за оне слич не бу ду ће.*

* На пројекту „Турска – регионална сила?“ радили су научници и стручњаци из ра зли чи тих дисциплина, који су своје радове обликовали према критеријумима својих стру ка. При-ре ђивачи су одлучили да због аутентичности ово уваже и не уједначавају нау чни апарат.


I

ИДЕНТИТЕТ САВРЕМЕНЕ ТУРСКЕ



Дарко Танасковић*

ПРОТИВРЕЧНОСТИ НЕООСМАНИЗМА КАО ПРАКТИЧНЕ ПОЛИТИКЕ

Са же так: Од де ве де се тих го ди на XX ве ка и пре стан ка Хлад ног ра та Тур-ска пре ма бли жем и да љем окру же њу по чи ње да во ди ак тив ну нео о сма ни-стич ку спољ ну по ли ти ку, на сто је ћи да се, у про це су ства ра ња мул ти по лар-ног свет ског по рет ка, афир ми ше као (ма кро)ре ги о нал на си ла. На том пу ту је оства ри ла за па же не успе хе, с ко ји ма се и мул ти ла те рал но и би ла те рал но мо ра ра чу на ти, али су се, по го то во у не ко ли ко по след њих го ди на, ис по љи ли и не сум њи ви симп то ми огра ни че них до ме та нео о сма ни зма као прак тич не по ли ти ке, као по сле ди ца уну тра шњих про тив реч но сти са ме нео о сма ни стич-ке док три не и сло же но сти ме ђу на род них си ту а ци ја. По треб но је, на осно ву кон ти ну и ра ног пра ће ња и објек тив не ана ли зе свих ре ле вант них по ка за те-ља, са гле да ти до са да шња ре ал на спољ но по ли тич ка до стиг ну ћа и про це ни-ти по тен ци јал не до ма ша је Тур ске као ре ги о нал не и ма кро ре ги о нал не си ле.

Кључ не ре чи: нео о сма ни зам, спољ на по ли ти ка, (ма кро)ре ги о нал на си ла, мул ти по лар ни свет, су се ди, ди вер зи фи ка ци ја.

* * *

О Тур ској се све че шће го во ри и пи ше као о ре ги о нал ној си ли, уз уоча ва-ње ње ног на сто ја ња да сво ју до ми нант ну ути цај ност про тег не на што ши ри ре ги о нал ни про стор, ко ме, у скла ду с нео о сма ни стич ким схва та њем су сед-ства, од но сно „ге о граф ске и исто риј ске ду би не” (А. Да ву то глу) на след ни ца Осман ског цар ства сре ди шње при па да. Оми ље на, са мо на пр ви по глед сим-па тич на фор му ла ци ја нај ви ших тур ских зва нич ни ка, од Хик ме та Че ти на и Су леј ма на Де ми ре ла, до Аб ду ла ха Гу ла и Ах ме та Да ву то глуа, да Тур ска

* Филолошки факултет Универзитета у Београду, амбасадор СР Југославије у Турској (1995–1999).



Југосла ви ју/Ср би ју сма тра су сед ном зе мљом, иако с њом не ма за јед нич ку гра-ни цу, па се сто га ра зу мљи во (и ле ги тим но), до ме ша ња у уну тра шње ства ри, за ни ма за све што се код ком ши ја де ша ва – ни је ис кљу чи во ре то рич ка ди пло-мат ска до сет ка или од раз са мо у ве ре не ба ха то сти и без о бра злу ка, већ не што мно го озбиљ ни је и ду бље од спољ но по ли тич ке по јав но сти и по вр шно сти. Реч је о искре ном убе ђе њу да је за др жа ву чи ји су пре ци до пре са мо сто ти нак го ди на вла да ли про стран стви ма ко ја се жу да ле ко пре ко гра ни ца оно га што је у са вре ме ним ре ла ци ја ма уоби ча је но сма тра ти ре ги о ном са свим ло гич но и при род но да сво је бли же и да ље окру же ње са гле да ва (и об де ла ва) у тим (нео)им пе ри јал ним ко ор ди на та ма. Та ко се на зи ру кон ту ре ма кро ре ги о на ка чи јем су чвр шћем уоб ли ча ва њу и цен три пе тал ном оку пља њу усме ре не нео-о сма ни стич ке ам би ци је пла не ра и из вр ши ла ца спољ но по ли тич ких ра до ва зва нич не Ан ка ре, ко ја се, сме ром су прот ним од Ата тур ко вог про јек то ва ња на ци о нал ног те жи шта у ср цу Ана до ли је, све ви ше спу шта и вра ћа ка сул-тан ском Ис тан бу лу и Бос фо ру, чи је је осве до че но исто риј ско по зва ње да се у ње го вим во да ма огле да ју свет ске ме тро по ле. Тур ска са ња свој ма кро ре ги-он, али га са ња пот пу но буд на, ши ром отво ре них очи ју, и по ку ша ва да на евро а зиј ској „ша хов ској та бли” праг ма тич но и си сте ма тич но ожи во тво ри то сво је но стал гич но сно ви ђе ње. Обра ћа ју ћи се тур ским ам ба са до ри ма на ре дов ној ам ба са дор ској кон фе рен ци ји у Ан ка ри, ја ну а ра 2011. го ди не, ми-ни стар ино стра них по сло ва Ах мет Да ву то глу на ја вио је да би Тур ска 2023. го ди не (тј. на сто го ди шњи цу Ата тур ко ве мо дер ни стич ке и се ку ла ри стич ке ре во лу ци је) мо гла по ста ти јед на од (се дам или де сет) нај ве ћих еко ном ских си ла све та, др жа ва са де ло твор ном ре ги о нал ном и гло бал ном уло гом. На ово-го ди шњој, Пе тој ам ба са дор ској кон фе рен ци ји, по чет ком ја ну а ра, на гла ше но је да ће „ак тив на спољ на по ли ти ка, на на че ли ма мул ти ди мен зи о нал но сти, да ле ко вид но сти и са мо по у зда ња, и да ље би ти је дан од кључ них ин стру ме-на та за оства ри ва ње ви зи је Тур ске из 2023. го ди не”. A ево ка ко је ту „ви зи ју” ви део по зна ти по ли тич ки ана ли ти чар Бу рак Бек дил у ис тан бул ском Ху ри јету (19. 11. 2012): „Сва та ре то ри ка, ко ја се до сад но по на вља, од ра жа ва сна жну же љу да се из гра ди но ви свет ски по ре дак, у ко јем би (а) Тур ска би ла не са мо ре ги о нал на су пер си ла већ би има ла и сто ли цу и пра во гла са у пре у ре ђе ном Са ве ту без бед но сти УН; (б) вла да ла би бив шим осман ским те ри то ри ја ма, али не ви ше оштри цом са бље, већ мек шом (не баш оба ве зно и са свим ме ком) мо ћи; (в) ути ца ла би на ре ги о нал ну и гло бал ну по ли ти ку би зар ном ме ша ви-ном праг ма ти зма и су пер и ор но сти тур ског су нит ског исла ма”. Од ви зи је се, да кле, не од сту па, као да се у ме ђу вре ме ну ни шта ни је до го ди ло, од но сно као да је све оно што се за по след ње две го ди не де си ло ишло на ру ку оп ти ми зму у по гле ду успе шно сти и бр зи не кре та ња ка ци љу сме ште ном на ис те ку де се-тле ћа у ко је се упра во ушло. А ни је баш све те кло са свим глат ко за Тур ску. На про тив, на те лу тур ске на ци је, ве ћин ски оку пље не око Пар ти је прав де и


Противречности неоосманизма као практичне политике 19

раз во ја (АКП) ха ри зма тич ног пре ми је ра Ре џе па Та ји па Ер до га на, по ја ви ле су се озбиљ не уну тра шње дру штве не и по ли тич ке пу ко ти не, као и пр ви за-бри ња ва ју ћи по тре си у јав но сти. На спољ но по ли тич ком пла ну, тзв. Арап ско про ле ће, а пр вен стве но кр ва ва и не из ве сна дра ма гра ђан ског ра та у Си ри ји, у ко ји се Тур ска, по сле још јед ног у ни зу сво јих „прин ци пи јел них” за о кре та, јед но стра но и тен ден ци о зно по ли тич ки и ло ги стич ки уме ша ла, раз от кри ли су и раз го ли ти ли про тив реч но сти ин хе рент не нео о сма ни стич кој док три ни о ра ди кал ној ди вер зи фи ка ци ји спољ не по ли ти ке и сво ђе њу про бле ма у од но су са су се ди ма на ну лу. По сле по чет не са мо у ве ре не офан зи ве осме ха пре ма све че ти ри стра не свог за ми шље ног ма кро ре ги о на и еуфо ри је по сред нич ког хи-пе рак ти ви зма, кад је из гле да ло да је еко ном ски и вој но сна жна, а по ли тич ки ста бил на Тур ска про на шла пра ви кључ за пер спек тив но трај ни је по вољ но по зи ци о ни ра ње у бли жем и да љем су сед ству, Ан ка ра је за сра змер но крат-ко вре ме до шла у си ту а ци ју да го то во ни са јед ним су се дом не ма од но се без про бле ма. Шта ви ше, не ки од њих су ве о ма озбиљ ни и не га тив но се од ра жа-ва ју на уну тра шње дру штве не и по ли тич ке про це се и ста ње у са мој Тур ској, та ко да се по је ди ни ана ли ти ча ри при се ћа ју окол но сти од пре два де се так го-ди на, кад је тур ски пре ми јер Бу лент Еџе вит го во рио о „отров ном обру чу” око сво је зе мље ли ше не ис кре них при ја те ља, што су по је ди ни стра ни ко мен-та то ри на зва ли „ком плек сом оп ко ље но сти”. Прем да се та да шња и са да шња сли ка у мно го че му не мо гу по ре ди ти, а Тур ска је на пу ту оп штег др жав ног ја ча ња и афир ми са ња свог ме ђу на род ног по ло жа ја и ауто ри те та не по ре ци во учи ни ла зна чај не ко ра ке, симп то ма тич но је да са су се ди ма не са мо да ни је ус по ста ви ла урав но те же не од но се на по у зда ним те ме љи ма, што је је дан од су штин ски ва жних пред у сло ва за успе шно де ло ва ње на ма кро ре ги о нал ном и гло бал ном пла ну, а то је ње на стра те гиј ска ме та, већ их је с не ки ма и до дат но по ква ри ла. Та чи ње ни ца ни је про ма кла ни до ма ћим кри ти ча ри ма на чи на на ко ји у ме ђу на род ним во да ма тур ским др жав ним бро дом кр ма не пре ми јер, нео спор ни ли дер Ер до ган и ми ни стар-ви зи о нар Да ву то глу, та ко да је по ло-жај (пре)ам би ци о зног „тур ског Ки син џе ра” (ово по ре ђе ње, пр во бит но из раз ува жа ва ња, све ви ше по при ма иро нич ну ко но та ци ју) у јед ном тре нут ку био озбиљ но уз др ман. Да се спа се, кре нуо је, а ку да би, не го на свој во ље ни Бал-кан… Не ка ко исто вре ме но, пен зи о нер Су ха Умар, до не дав но тур ски ам ба са-дор у Бе о гра ду, у отво ре ном пи сму об ја вље ном у углед ном Џум ху ри је ту (31. 10. 2012) не ди пло мат ски отво ре но и оштро опо ме нуо је свог бив шег ше фа: „Од у ста ни те од сво је ди пло ма ти је, од иде је да упра вља те све том и да уво ди-те но ве по рет ке у ре ги о ни ма! Што пре од у ста не те од по тре бе да спа са ва те свет, то ће пре, ве руј те ми, и Тур ска и свет лак ше да ди шу!”.

С об зи ром на то да Тур ска игра и игра ће зна чај ну уло гу на Бал ка ну, уз Бли ски ис ток и Кав каз, јед ном од три ју ре ги о на ко је су нео о сма ни сти утвр-ди ли као при о ри тет не, за Ср би ју и ње ну укуп ну, а по себ но спољ ну по ли ти ку



ве о ма је ва жно да се објек тив но, све стра но и, на гла си мо то, пра во вре ме но, на осно ву чи ње ни ца, а не оп се на, илу зи ја или пред ра су да, ана ли тич ки са-гле да ју ре ал ни до ма ша ји тур ског ре ги о нал ног ути ца ја и по тен ци јал ног из-ра ста ња у ма кро ре ги о нал ну си лу, за ко ју би Бал кан био јед но од упо ри шта, осло на ца и ар гу ме на та у парт нер ству с глав ним про та го ни сти ма на свет ској сце ни бу дућ но сти (ко ја је по че ла). У по гле ду про це не ак ту ал не и по тен ци јал-не тур ске мо ћи мо гу се чу ти раз ли чи ти, не по ду дар ни, па и са свим опреч ни су до ви ко ји су усло вље ни чи та вим ни зом фак то ра, од сте пе на оба ве ште но-сти и ствар ног по зна ва ња ра зних аспе ка та про шло сти и са вре ме но сти ове ве ли ке зе мље и на ро да ко ји је у њој но си лац су ве ре ни те та, пре ко на ци о нал не и кон фе си о нал не при пад но сти оно га ко из ри че суд, од но сно ње го ве иде о ло-шке про ве ни јен ци је, до то га ка кви су све еко ном ски и по ли тич ки ин те ре си у игри. Су до ви о тур ској мо ћи кре ћу се у ра спо ну из ме ђу два ју по ла ри зо ва-них гле ди шта, пот пу ног од ри ца ња мо гућ но сти да Тур ска из ра сте у ма кро-ре ги о нал ну си лу и фа та ли стич ког при хва та ња не ми нов но сти да она, ако већ ни је, сва ка ко у до глед но вре ме то по ста не. Као и све крај но сти, ни ове не по мер љи ве по зи ци је ни су у са знај ном сми слу про дук тив не и ви ше слу же (са мо)за ва ра ва њу оних ко ји су у њих уко па ни, да им је ап со лут на исти на по-зна та, не го што им отва ра ју пут ка бар ре ла тив ној, чо ве ку је ди но и до ступ ној исти ни. При хва та ње јед не од ових две ју су прот ста вље них дог ми о Тур ској и о Тур ци ма ни је са мо ин те лек ту ал но већ нај че шће и емо тив но опре де ље ње, јер ис хо ди и из ан ти па ти је или сим па ти је пре ма др жа ви и на ро ду с ко ји ма је про шлост свих Бал ка на ца, па и Ср ба, нај те шње, али и нај тра у ма тич ни је по ве за на. Док сам био на ду жно сти ју го сло вен ског ам ба са до ра у Тур ској, а у вре ме бом бар до ва ња на ше зе мље, у ко ме је ова др жа ва, као чла ни ца НА ТО-а, ак тив но уче ство ва ла, тур ске ко ле ге у Ми ни стар ству ино стра них по сло ва оп-хо ди ли су се пре ма ме ни у свим кон так ти ма из ра зи то оба зри во и уви ђав но, све сни те шког по ло жа ја у ко ме сам се и људ ски и ди пло мат ски на ла зио. Јед-ном су ме са мо за мо ли ли да се, кад све про ђе а ја се вра тим у Бе о град, код сво јих су на род ни ка за ло жим да се не љу те на Тур ке ви ше не го на дру ге, ко ји су не у по ре ди во ви ше по ли тич ки и вој но до при не ли агре си ји, са мо за то што су Тур ци. Би ли су, да кле, пот пу но све сни да ће, из исто риј ских и пси хо ло-шких раз ло га, про сеч ни Ср бин лак ше и бр же опро сти ти Аме ри кан ци ма не-го Тур ци ма или Нем ци ма, у че му су, бар што се Аме ри ка на ца ти че, би ли у пра ву. Ква ли та тив но нов ко лек тив но-пси хо ло шки фе но мен пред ста вља ла ко и бр зо „опра шта ње” Тур ци ма, што би из и ски ва ло и за слу жи ва ло по себ но из у ча ва ње, ка квим се овом при ли ком не ће мо ба ви ти. Ка ко би ло да би ло, у раз ма тра њу су до ва ко ји се на бив шем ју го сло вен ском про сто ру у по ли тич-кој, струч ној и ши ро кој јав но сти из но се о мо ћи Тур ске бит ну уло гу игра и раз ли чи то мо ти ви са на, апри ор на при стра сност. Че сто се, за пра во, објек тив-ност са мо си му ли ра за о гр та њем уна пред ство ре них пред ста ва и вред но сних



ста во ва се лек тив ном, то бо же на уч ном ар гу мен та ци јом. Ни је, сто га, ни ма-ло ла ко про би ти се до свих истин ски ре ле вант них по да та ка, чи ње ни ца и на њи ма за сно ва них урав но те же них за кљу ча ка о са вре ме ној Тур ској. На ме ра уме шне и до бро ор ке стри ра не тур ске др жав не про па ган де у том по гле ду сва-ка ко ни је да стран цу бу де од по мо ћи. Ну жно је, баш за то, уло жи ти до дат не на по ре да се и ова сло же на и ви ше слој на про бле ма ти ка при ве де ра зло жном и нео п те ре ће ном ра су ђи ва њу. Пр ви ме то до ло шки пред у слов је, да ка ко, ус-по ста ви ти пој мов но-тер ми но ло шку ја сно ћу ана ли тич ког по ступ ка.

По ку шај утвр ђи ва ња ре ал не ме ре тур ске мо ћи и ње них ре ги о нал них и ма кро ре ги о нал них до се га, а са мим тим и ствар не но си во сти нео о сма ни-зма, као вред но сно-иде о ло шке док три не, у прак тич ној спољ но по ли тич кој опе ра ци о на ли за ци ји, зах те ва бар рад но де фи ни са ње тер ми на ре ги о нал на и ма кро ре ги о нал на си ла. За по тре бе овог огле да, под ре ги о нал ном си лом под-ра зу ме ва се др жа ва ко ја бит но или пред вод нич ки ути че на до но ше ње по ли-тич ких од лу ка и на при вред на кре та ња уну тар зе ма ља од ре ђе ног (при род ног, исто риј ског, ге о е ко ном ског...) ре ги о на, као и на њи хо ву спољ но по ли тич ку ори јен та ци ју, ка ко у би ла те рал ним и мул ти ла те рал ним од но си ма, та ко и у ре ги о нал ним и ме ђу на род ним ор га ни за ци ја ма. Ма кро ре ги о нал на си ла би ла би пак др жа ва ко ја пре ва зи ла зи ни во ре ги о нал не си ле ти ме што јој ам би ци-је иду пре ко гра ни ца (при род них, исто риј ских, ге о е ко ном ских...) ре ги о на. Ма кро ре ги о нал на си ла ства ра ши ре ге о по ли тич ко/ге о стра те гиј ско под руч-је свог до ми нант ног ути ца ја, под вр га ва ју ћи сво јим др жав но-на ци о нал ним ин те ре си ма ве ћи број зе ма ља, од ко јих не ке у гло бал ним раз ме ри ма мо гу би ти и сред ње ве ли чи не. Пре ма ми шље њу ве ћег бро ја углед них про у ча ва ла-ца ме ђу на род них од но са, по што се по ка за ло да у сфе ри по ли ти ке не ма и по све му су де ћи не мо же би ти ко нач не (мо но по лар не) гло ба ли за ци је, у све ту да-нас те че про цес ма кро ре ги о на ли за ци је, као мо гу ћег мо де ла функ ци о ни са ња мул ти по лар ног све та, при че му САД, је ди на су пер си ла ко ја се још увек ни је од ре кла пре тен зи ја на пла не тар ну кон тро лу, на сто ји да ма кро ре ги о ни у на-ста ја њу на нај круп ни јем пла ну ме ђу на род них од но са сво је са мо стал но пул-си ра ње ускла де с гло бал ним про јек ци ја ма аме рич ког на ци о нал ног ин те ре са.

Ар хи тек ти и опе ра тив ци нео о сма ни стич ке по ли тич ке док три не, ко ју је уни вер зи тет ски про фе сор ме ђу на род них од но са и од 2009. го ди не ми ни стар ино стра них по сло ва Тур ске Ах мет Да ву то глу у сво јој че сто по ми ња ној књи-зи „Стра те гиј ска ду би на” (2001) до вео до до сад нај за о кру же ни је си сте ма ти-за ци је, схва ти ли су ло ги ку про це са ма кро ре ги о на ли за ци је и у ње му ви де ли шан су за по вра так не ка да шње им пе ри је на пут свет ске мо ћи у скла ду с но вом ме ђу на род ном кон јунк ту ром и од но сом сна га на гло бал ном пла ну. Тур ској је по тре бан њен ма кро ре ги он и она је, ак тив но де лу ју ћи пре ма три ма при-о ри тет ним ре ги о ни ма, а бив шим осман ским про вин ци ја ма, кре ну ла да га ства ра. До кле је у то ме од ма кла и ка кви су јој до сад кон крет ни учинци? То



је пи та ње ко је би мо ра ло по бу ди ти озбиљ ну на уч ну, струч ну и по ли тич ку па жњу и по кре ну ти ор га ни зо ва на ис тра жи ва ња ка квих до са да, сем спо-ра дич но и на осно ву по је ди нач них ини ци ја ти ва, у нас ни је би ло. С об зи-ром на то ко ли ко је Тур ска у ра зним обла сти ма и ви до ви ма да нас при сут на у сва ко днев ној ствар но сти и јав ној де ба ти у Ср би ји, а и у дру гим бив шим ју го сло вен ским сре ди на ма, та ко да се осе ћа као не што бли ско и го то во ро-ђач ко, те шко је об ја сни ти до ко је ме ре нам је она су штин ски би ла и оста ла не по зна ни ца. Пер ци пи ра на је пре те жно на ни воу при влач не ту ри стич ке по ну де, јев ти не ро бе ши ро ке по тро шње, осмех ну те љу ба зно сти и че сти то-сти тр го ва ца, де ли мич не слич но сти мен та ли те та, по шта па ња тур ци зми ма у спо ра зу ме ва њу, као и му зич ких и ку ли нар ских афи ни те та. За што би гра ђа-ни, уоста лом, и ишли да ље и тра жи ли не што ви ше од те сим па тич не људ ске, сва ко днев не и жи вот не по јав но сти, тим ви ше што је Ју го сла ви ја од вре ме на Алек сан дра Ка ра ђор ђе ви ћа и Ата тур ка, уз са мо при вре ме не осци ла ци је, до пред сам рас пад фе де ра ци је с Тур ском има ла од лич не ме ђу др жав не од но се, без зна чај ни јих отво ре них пи та ња, ка ко се то чи нов нич ки го во ри ло? Тур ци су оби ча ва ли да ка жу ка ко су им нај ве ћи при ја те љи Па ки стан и Ју го сла ви ја! Не ко је, у скло пу сво јих слу жбе них оба ве за, над ле жно сти, али и од го вор-но сти, ипак тре ба ло да ље и ду бље да пра ти и ана ли зи ра не у па дљи ву уну-тра шњу ди на ми ку, по ја ве и про це се у тур ском дру штву и ду бин ске ме не у струк ту ри др жа ве. Тре ба ло је, али ни је. Да нас се, ме ђу тим, мо ра. Јер Ср би ја ни је Ју го сла ви ја, а ни Тур ска ви ше ни је она Тур ска од пре де ве де се тих го-ди на ми ну лог сто ле ћа. Ми смо сла би ји, а Тур ска ја ча.

Ако јој спо зна мо ре ал не ди мен зи је, тур ска моћ не ће се ауто мат ски ме ри ти на шом не мо ћи. Тек та да ће мо би ти ка дри да с овом ва жном и за Ср би ју не за-о би ла зном зе мљом ус по ста ви мо, трај но одр жа ва мо и рав но прав но раз ви ја мо обо стра но ко ри сне од но се, без илу зи ја, али и без спу та ва ју ћих пред ра су да.

У пе ри о ду по сле Дру гог свет ског ра та мо гу се, уз од ре ђе но не из бе жно по-јед но ста вљи ва ње, из дво ји ти три фа зе у ју го сло вен ском/срп ском са гле да ва њу спољ но по ли тич ког ме ста и уло ге Тур ске у ре ги о ну и у све ту:

1. За не ма ри ва ње и ана ли тич ка па сив ност, услед по сто ја ња дру гих спољ-но по ли тич ких при о ри те та, сра змер но ста бил ног ме ђу на род ног по ло жа ја и угле да Ју го сла ви је и ге не рал не не про бле ма тич но сти би ла те рал них од но са (до де ве де се тих го ди на XX ве ка);

2. Из не на ђу ју ће, не при јат но от кри ва ње „но вог ли ца” и симп то ма тич ног ак ти ви зма тур ске спољ не по ли ти ке пре ма Бал ка ну и на ње му (то ком ју го сло-вен ске кри зе, а ин тен зив но по чев ши од из би ја ња ра та у БиХ 1992. го ди не);

3. По сте пе но уви ђа ње по сто ја ња и спољ но по ли тич ког спро во ђе ња нео-о сма ни стич ке док три не, као ду бин ске кон стан те укуп ног др жав ног на сту-па ња Тур ске на кон пре стан ка Хлад ног ра та.



Не ће мо се, овом при ли ком, ба ви ти пр вом и дру гом фа зом, ма да и оне, по себ но дру га, из и ску ју озбиљ на ин тер ди сци пли нар на из у ча ва ња, за ко ја ће би ти ство ре ни по треб ни усло ви тек кад се ис тра жи ва чи ма и јав но сти ста ве на увид мно ги до ку мен ти из вре ме на ју го сло вен ске кри зе ко ји им са да ни су до ступ ни. У ве зи с не ким по те зи ма ју го сло вен ске ди пло ма ти је у од но си ма с Тур ском, на ро чи то у по чет ном раз до бљу ју го сло вен ске кри зе (1991–1992), ко ји ства ра ју ути сак не сна ла же ња и не а де кват них про це на, још увек има мно го не ја сно ћа и кон фу зи је, као и про тив реч них вер зи ја и ту ма че ња, укљу-чу ју ћи и она ко ја из но се не по сред ни уче сни ци зби ва ња. То ком ра та у БиХ, иако је Тур ска све вре ме сво је не дво сми сле но свр ста ва ње уз Бо шња ке (а од Ва шинг тон ског спо ра зу ма и Хр ва те) ди пло мат ски до след но на сто ја ла да за-ма ски ра „по ли тич ки ко рект ном” и при вид но прин ци пи јел ном ре то ри ком, ускла ђе ном са ста во ви ма тзв. ме ђу на род не за јед ни це, зва нич ном Бе о гра ду је по ста ло ја сно да се од но си с овом др жа вом мо ра ју по ста ви ти на но ву, из-ме ње ну осно ву. Јед на од кључ них и да ле ко се жних од лу ка би ла је да се ди-пло мат ски ка нал с Ан ка ром, без об зи ра на тур ску уло гу у бо сан ском ра ту, ра ди бу дућ но сти ре ги о нал них од но са и рав но те же, др жи отво рен, што је, као на чел но опре де ље ње, одр жа но и у вре ме раз бук та ва ња су ко ба на КиМ, где је Тур ска објек тив но гле да но по др жа ва ла ал бан ске се па ра ти сте и ак тив-но уче ство ва ла у бом бар до ва њу Ју го сла ви је/Ср би је 1999. го ди не, да би по том би ла јед на од пр вих зе ма ља ко ја је при зна ла не за ви сност Ко со ва и у ме ђу на-род ној за јед ни ци сна жно ло би ра ла да што ви ше др жа ва сле ди њен при мер.

За тре ћу фа зу са гле да ва ња ме ста и уло ге Тур ске у ре ги о ну и у ши рем ме-ђу на род ном кон тек сту ка рак те ри стич на су по чет на за бри ну тост и бо ја зан од по ве ћа ног ути ца ја Тур ске на Бал ка ну, пра ће ни скло но шћу да се ње но на сту па ње схва ти као нео до љи во и не за у ста вљи во, а и као део скри ве ног аме рич ког про јек та за ре ги он и пре ћут не европ ске ком пен за ци је због без-из глед но сти при кљи чи ва ња ЕУ. Ство ре на је пред ста ва о то ме да је Тур ска свој ка па ци тет ре ги о нал не си ле већ у пот пу но сти оства ри ла и да је на пра-гу да по ста не ма кро ре ги о нал ни цен тар гра ви та ци је. Ова кво ви ђе ње, с ви ше стра на из да шно про па ганд но и ме диј ски пот хра њи ва но, упу ћи ва ло је на два опреч на ви да ре флек сног по ли тич ког ре а го ва ња: (1) жур бу да се с Тур ском ус по ста ви што те шња и при сни ја са рад ња у свим обла сти ма ка ко би се ње не ре ги о нал не ам би ци је кон струк тив но амор ти зо ва ле (не што као „об у зда ва ње” Не мач ке у од ре ђе ном пе ри о ду раз во ја ЕЗ/EУ), а не сум њи ви по тен ци јал бар де ли мич но ис ко ри стио за оства ри ва ње ци ље ва са о бра же них срп ским др-жав но-на ци о нал ним ин те ре си ма или (2) од бој ност пре ма би ло ка квом зна-чај ни јем уна пре ђи ва њу и про ши ри ва њу би ла те рал не са рад ње и ре ги о нал ног парт нер ства с ам би ци о зном, а осве до че но про бо шњач ком и про ал бан ском Тур ском. Иако још ни су са зре ли усло ви за из ри ца ње ко нач них су до ва у том по гле ду, мо же се већ са да кон ста то ва ти да је, по сле не ко ли ко го ди на опре зног



пре и спи ти ва ња од но са с Ан ка ром, по сле 2010. го ди не пре вла да ла ли ни ја на-гла ше не ко о пе ра тив но сти и отво ре но сти у са рад њи с Тур ском, при че му се, уз ло гич ну и ра зло жну за ин те ре со ва ност за раз ви ја ње при вред не ди мен зи је би ла те рал них од но са, из гле да по ве ро ва ло да се тур ско по сре до ва ње мо же ко ри сно ак ту а ли зо ва ти у функ ци ји пре ва зи ла же ња отво ре них по ли тич ких пи та ња на бив шем ју го сло вен ском про сто ру, па чак и уну тар са ме Ср би је. Тур ска је ова кву ори јен та ци ју спрем но, па и на ме тљи во при гр ли ла, јер се она у пот пу но сти укла па ла у ње не нео о сма ни стич ке ре ги о нал не пла но ве. По нај ви ше услед до след но ам би ва лент ног и објек тив но гле да но при стра сног по ста вља ња Тур ске у ве зи с не ким осе тљи вим и за Ср би ју ви тал но зна чај ним пи та њи ма (нпр. срп ско-бо шњач ким од но си ма, ка ко у БиХ та ко и у Ср би ји, про бле ма ти ком ин сти ту ци о нал ног ор га ни зо ва ња Ислам ске за јед ни це, као и у ве зи с не за ви сно шћу Ко со ва), убр зо је до шло до ре ла ти ви зо ва ња и опа да ња пр во бит ног ен ту зи ја зма у по гле ду оче ки ва ња не ких по ли тич ких про би та ка од збли жа ва ња с Тур ском, па је у пр ви план би ла те рал них и ре ги о нал них ме ђу др жав них ак тив но сти ста вље на ши ро ко схва ће на при вред на са рад ња. Из гле да да је и у Ан ка ри схва ће но да се фор си ра њем по ли тич ких те ма, а без про ме не су штин ски не јед на ког и аси ме трич ног тре ти ра ња парт не ра на бив-шем ју го сло вен ском про сто ру, има нент ног нео о сма ни стич кој иде о ло шкој ма три ци, не мо же мно го по сти ћи, па се, бар при вре ме но, те жи ште де ло ва ња по ме ри ло на еко но ми ју и сред ства и ка на ле тзв. ме ке мо ћи.

Основ но пи та ње на ко је тре ба ар гу мен то ва но од го во ри ти да би се ре ал-но са гле да ли и про це ни ли са да шња ме ра и по тен ци јал ни до ма ша ји тур ске мо ћи је сте: где су гра ни це де ло твор но сти нео о сма ни стич ког праг ма ти зма као прак тич не по ли ти ке? Оне не сум њи во по сто је, што у по след ње вре ме до жи вља ва по твр де на ви ше уну тра шњо по ли тич ких и спољ но по ли тич ких фрон то ва на ко ји ма је вла да пре ми је ра Ер до га на исто вре ме но по ве ла бит ку за вра ћа ње Тур ске ислам ским и пре дач ким вред но сти ма и об но ву, у кон тек-сту из ме ње не ме ђу на род не кон јунк ту ре, ње ног (ма кро)ре ги о нал ног пре сти-жа у про це су уоб ли ча ва ња мул ти по лар ног све та бу дућ но сти. Оно што је и у овом тре нут ку са свим ја сно је сте да је Тур ска то ком прет ход них пет на е стак го ди на по сти гла мно го, ка ко на еко ном ском та ко и на по ли тич ком пла ну, и да је то др жа ва с ко јом сви ак те ри на ме ђу на род ној сце ни мо ра ју озбиљ но ра чу на ти. Уто ли ко пре ни је мо гу ће во ди ти ра ци о нал ну и успе шну ре ги о нал-ну по ли ти ку и из гра ђи ва ти ста бил не и кон струк тив не би ла те рал не од но се с Тур ском без ува жа ва ња ње не укуп не сна ге и ви ше стру ког зна ча ја. С дру ге стра не, по ста ло је под јед на ко ја сно, ма да сви ма још увек не и до вољ но ви-дљи во, да ре ал на ме ра тур ске мо ћи ни је она ква ка квом је у сво јим из ја ва ма при ка зу ју и сред стви ма др жав не про па ган де еми ту ју по ли тич ки пред став-ни ци и нај ви ши др жав ни зва нич ни ци из Ан ка ре, као и већ не што про ре ђе-ни хор са ве зни ка и кли је на та Тур ске у све ту. На спољ но по ли тич ком пла ну,



све су че шће кри ти ке, и у зе мљи и у ино стран ству, нео о сма ни стич ког пре-ам би ци о зног (не ки чак ка жу аван ту ри стич ког) за ле та ња у ви ше пра ва ца и отва ра ња ве ћег бро ја „рад них та ча ка” но што то објек тив на но си вост Тур ске, по го то во пер спек тив но, мо же из др жа ти. На го ве шта ва на ра ди кал на ди вер зи-фи ка ци ја спољ но по ли тич ке ори јен та ци је Тур ске, кроз ко ју је она тре ба ло да афир ми ше сво ју са мо стал ност и у од но су на глав ног са ве зни ка (по мно ги ма и га зду) САД, по сле пр вих обе ћа ва ју ћих и са мо у ве ре них ко ра ка, раз би ла се о опа сно бли ске и оштре хри ди не гра ђан ског ра та у Си ри ји, где се Тур ска, од мо гу ћег и са свих стра на ува жа ва ног ефи ка сног по сред ни ка, за гли би-ла у жи вом бла ту по ли тич ке и ло ги стич ке по др шке све про бле ма тич ни јим по бу ње ни ци ма, уна за див ши исто вре ме но сво је од но се с ва жним су се ди ма Ира ком и Ира ном, а по ли тич ки сва ка ко и с Ру си јом. Већ је по ме ну то да су би ланс гла сно на ја вљи ва не по ли ти ке „нул тог про бле ма” у од но си ма са су-се ди ма на ра сли про бле ми са го то во це лим ком ши лу ком, с ко јим, ка ко нео о-сма ни сти во ле да ка жу, Тур ска има за јед нич ку про шлост, па тре ба да има и бу дућ ност. Ма сов ни про те сти про тив ни ка Ер до га но ве по ли ти ке по тур ским гра до ви ма ни ка ко ни су, ка ко апо ло ге ти же ле да пред ста ве, са мо ре ак ци ја на ње гов лич ни, ауто крат ски стил вла да ња или еко ло шки ре волт због од лу ке да се по се че др ве ће у ис тан бул ском пар ку Ге зи, а ни су, пре ма Ер до га но вој ди јаг но зи, ни за ве ра удру же них се ку ла ри стич ких и исла ми стич ких екс тре-ми ста „по ве за них са Ал Ка и дом” и њи хо вих ли це мер них по кро ви те ља на Бли ском ис то ку, али и на За па ду, ко ји ма на вод но сме та ја ка и на пред на, у исти мах де мо крат ска и му сли ман ска Тур ска.

Стал но ана ли тич ко пра ће ње и про це њи ва ње уну тра шњо по ли тич ких кре та ња и спољ но по ли тич ке ак тив но сти Тур ске мо ра ло би се по ста ви ти на знат но озбиљ ни ју и си сте ма тич ни ју ин тер ди сци пли нар ну на уч ну и струч ну осно ву не го што је то до са да био слу чај, бар оно ли ко озбиљ ну и си сте ма тич-ну ко ли ко су то Тур ци, од но сно са да шње тур ске вла сти у спро во ђе њу сво је нео о сма ни стич ке док три не. При ступ Тур ској тре ба да бу де све о бу хва тан и це ло вит, при че му ана ли тич ка те жи шта ме то до ло шки ва ља по ста ви ти та ко да се у фо ку су на ђу и за др же истин ски учин ци на прав ци ма два ју де кла ри-са них при о ри те та тур ске спољ не по ли ти ке: (1) сво ђе ња про бле ма у од но су са су се ди ма на ну лу (ze ro pro blems with ne ig hbo urs) и (2) ди вер зи фи ка ци је спољ не по ли ти ке. По ред то га, усред сре ђе ну па жњу ну жно је по све ти ти и раз ма тра-њу ви до ва и оби ма спољ но по ли тич ког ак ту а ли зо ва ња ислам ске ди мен зи је у спољ ној по ли ти ци Ан ка ре, по себ но у кон тек сту на сту па ња пре ма Бал ка ну и на ње му, као и ме ан дри ра ња у ве зи с тзв. Арап ским про ле ћем. Ма ко ли ко то зах тев но би ло, ва ља ло би си сте мат ски пра ти ти и раз вој ну ди на ми ку и ква-ли тет би ла те рал них од но са Тур ске са сва ком стра ном др жа вом за себ но, а и мул ти ла те рал но ор ган ски, у ко ор ди на та ма ре ги о нал них и ши рих пре ла ма-ња и пре пли та ња, при че му се под ра зу ме ва ра зум на се лек тив ност. Ја сно је



да на овом пла ну зе мља ма Ла тин ске Аме ри ке или Суп са хар ске Афри ке не ће би ти по све ћи ва на иста усред сре ђе на па жња као оним бал кан ским, бли ско-и сточ ним или сред њо а зиј ским, а на рав но и ве ли ким си ла ма. Ва жно је да сви по ли ти ко ло шки за кључ ци ко ји се у кон ти ну и ра ном про це су пра ће ња „тур ске про бле ма ти ке” из во де и (пр)оце не ко је се да ју, а на ко је би по ли тич-ки чи ни о ци тре ба ло да се осла ња ју и узи ма ју их у об зир при из гра ђи ва њу стра те ги је, осми шља ва њу так ти ке и ње не ди пло мат ске опе ра ци о на ли за ци-је у од но си ма с Тур ском, бу ду за сно ва ни на објек ти ви зо ва њу чи ње нич них уви да, без им про ви зо ва ња и ола ког из но ше ња јед но знач них апо дик тич ких су до ва, si ne ira nec stu dio. У су прот ном, на ше пред ста ве о на след ни ци Осман-ског цар ства, али и сна жној и ам би ци о зној мо дер ној др жа ви Тур ској, и да ље ће би ти сте ре о тип не и вред но сно ће се кре та ти у ам пли ту ди из ме ђу крај но-сти исто риј ски схва тљи ве, али по ли тич ки не про дук тив не на чел не од бој но-сти и не кри тич ког при хва та ња при влач не ру жи ча сте сли ке, ка кву Тур ска о се би же ли и свим си ла ма на сто ји да ство ри. Јер Тур ска ни је са мо при јат-но ле то ва ње, јев ти не ма ји це и фар мер ке, уку сни до нер ке бап, сла сне ба кла-ве и ту лум бе, на шмин ка не те ле ви зиј ске се ри је, вар љи во обе ћа ње ште дрог до ни ра ња, сти пен ди ра ња, из да шних ин ве сти ци ја и још вар љи ви ји из гле ди ла ке за ра де. Али она је сте и све то, па је те шко из бо ри ти се за ра ци о нал ну и урав но те же ну пред ста ву о ње ном ствар ном ли ку, ду го роч ним ци ље ви ма и ре ал ној мо ћи, без че га ће мо и да ље без на де жно ра је тин ски ка ска ти за на-след ни ци ма Су леј ма на Ве ли чан стве ног.


Горан Николић*

ЕКОНОМИЈА ТУРСКЕ: СТАЊЕ И ПЕРСПЕКТИВЕ (СА ОСВРТОМ НА ДЕМОГРАФИЈУ)

Ап стракт: До хо дак про сеч ног ста нов ни ка Тур ске се утро стру чио за ма ње од јед не де це ни је. На кон 2000. у Тур ској је сна жно по ра сла и про дук тив ност; ако као по ка за тељ узме мо ин ду стриј ску про из вод њу по рад ни ку, про сеч не сто пе ра ста би ле су 3,3%.

Глав ни про блем Тур ске је ра сту ћа за ви сност од стра ног ка пи та ла: де фи-цит те ку ћег ра чу на плат ног би лан са у про се ку је из но сио 9% БДП-а по след-њих не ко ли ко го ди на. Још ви ше за бри ња ва то што је ино ка пи тал ко јим се по кри ва де фи цит те ку ћих тран сак ци ја до брим де лом „врућ но вац”. Још не-ко ли ко го ди на с ве ли ким плат но би лан сним де фи ци том, уз по сле дич но ку-му ли ра ње ду го ва, мо гли би учи ни ти Тур ску ра њи ви јом на евен ту ал ни удар фи нан сиј ске кри зе. У су шти ни, тур ско еко ном ско чу до за ви си од при ли ва стра ног ка пи та ла. Од но си са ЕУ за Тур ску оста ју кључ ни.

Одр жа ва ње сна жног ра ста на ду же вре ме зах те ва ко ре ни те струк тур не ре фор ме. Ри гид на ре гу ла ти ва тр жи шта ра да тре ба да се ли бе ра ли зу је, та ко да под стак не отва ра ње но вих рад них ме ста у фор мал ном сек то ру. Та ко ђе тре ба на ста ви ти ре фор му обра зо ва ња, од оног пред школ ског све до струч-не обу ке. Нео п ход не су и ре фор ме тр жи шта про из во да, по себ но у мре жним ин ду стри ја ма, ка ко би се омо гу ћио раст про дук тив но сти у тим сек то ри ма, што би по кре ну ло оста так при вре де.

Кључ не ре чи: Тур ска, БДП, одр жив раст, струк тур не ре фор ме, тр го ви на, СДИ, де мо гра фи ја.

* * *

На по чет ку 2013. тур ска еко но ми ја на ста вља опо ра вак од кри зе. Сто па про сеч ног при вред ног ра ста 2010–11. би ла је бли зу 9%, да би 2012. па ла на 3%. Бе ле жи се и по раст за по сле но сти. Ипак, де фи цит те ку ћег ра чу на плат ног

* Институт за европске студије, Београд.



би лан са на ра стао је на про сеч них 9% БДП-а, док је ин фла ци ја, по за пад ним стан дар ди ма, још увек ви со ка. Ре це си ја у окру же њу, пре све га ЕУ, не га тив но ути че на тур ску еко но ми ју, ко ја у до број ме ри за ви си од по ве ре ња стра них ин ве сти то ра, од но сно при ли ва ино ка пи та ла.

Про це не Свет ске бан ке (Tur key Re gu lar Eco no mic Bri ef) из ја ну а ра 2013. ука зу ју да ће БДП ра сти 4% ове го ди не и 4,5% 2014. Де фи цит те ку ћег ра чу на плат ног би лан са и по ред по бољ ша ња из но си ће -7% ове го ди не и -6,8% 2014, док ће бру то спољ ни дуг би ти на 41,7%, од но сно 41,5% БДП-а. Бру то јав ни дуг ће би ти уме рен са аспек та европ ских стан дар да: 38,1% 2013. и 37,2% 2014. Ин фла ци ја ће успо ра ва ти, из но си ће 6,1% ове го ди не, те 5,2% 2014. Фи скал ни де фи цит цен трал ног ни воа вла сти се про це њу је на 2,3% БДП-а 2012.1 Не то из воз ће до при не ти ра сту БДП-а у 2013, али ће опо ра вак до ма ће тра жње оте-жа ва ти при ло го ђа ва ње екс тер ног би лан са за крат ко вре ме. Тур ска при вре да има ја ко уто чи ште и на до ма ћем тр жи шту ка па ци те та од 75 ми ли о на ста-нов ни ка. Ипак, не до вољ но је по ве ре ње и до ма ћих ин ве сти то ра и гра ђа на, ко ји не ра до ула жу сво ју уште ђе ви ну у до ма ће бан ке.

Тур ска се од пе ри фер ног, рад но ин тен зив ног про из вод ног цен тра пре-о бра жа ва све ви ше у др жа ву ви со ких тех но ло ги ја и из во зни ка ка пи тал них до ба ра. Упо ре до с тим, при хо ди од ту ри зма, ко ји су из но си ли бли зу 8,5 ми-ли јар ди до ла ра у 2002. го ди ни, пре ма ши ли су 23 ми ли јар де до ла ра у 2011.2

По љо при вре да је тра ди ци о нал но за по шља ва ла нај ве ћи део рад ни ка и да ва ла нај ве ћи до при нос БДП-у. Са раз во јем зе мље, зна чај по љо при вре де је опа дао сра змер но ра сту ин ду стри је и тер ци јар ног сек то ра. Но упр кос то-ме, по љо при вре да је ве о ма раз ви је на и Тур ска је ве ли ки из во зник аграр них про из во да.3 Аграр чи ни око 9% БДП-а (чак 29% за по сле них), а ин ду стри ја че твр ти ну БДП-а.

Ка да се све са гле да, Тур ска је зе мља са ре ла тив но скром ним при род ним ре сур си ма. Ипак, она је 10. про из во ђач ми не ра ла у све ту по ди вер зи фи ко-ва но сти (око 60 раз ли чи тих ми не ра ла). Тур ска про из во ди и енер ген те, али не мо же да под ми ри сво је по тре бе те је њи хов не то уво зник. Тур ска је ва жна јер кроз њу про ла зи вр ло би тан наф то вод: Ба ку–Тби ли си–Чеј хан (пру жа се

1 http://si te re so ur ces.wor ldbank.org/TUR KEYEXTN/Re so ur ces/361711-1339659387823/REB_is-su e II.pdf2 Тур ска је 7. у све ту оми ље на ту ри стич ка де сти на ци ја, за хва љу ју ћи бо га том кул тур ном и исто риј ском на сле ђу, из у зет ном ге о граф ском по ло жа ју и по ли ти ци под сти ца ја раз во ја ту ри зма.3 Турска је велики извозник сувог поврћа, највише у САД, Италију, Аустралију, Немачку, Енглеску и Француску. Поред свежег и сушеног воћа и поврћа, и производа сточарства, Турска је значајан произвођач рибе и плодова мора. Фарме аквакултура се налазе нарочито у централној Анадолији, егејском и западном црноморском региону.


Економија Турске – стање и перспективе са освртом на демографију 29

од Ка спиј ског ба се на до Чеј ха на на Ме ди те ра ну), дру ги по ду жи ни у све ту (пу штен у про мет ма ја 2005).

Главни макроекономски показатељи турске економије

То ком по след њих пет на е стак го ди на Тур ска је за бе ле жи ла им пре си ван еко ном ски раст. До ста успе шна ма кро е ко ном ска стра те ги ја, ком би но ва на с оба зри вом фи скал ном по ли ти ком и ве ли ким струк тур ним ре фор ма ма, ин те гри са ла је при вре ду зе мље у гло бал ну еко но ми ју. Струк тур не ре фор-ме тран сфор ми са ле су Тур ску у ви ше де мо крат ску, еко ном ски ста бил ни ју и ди на мич ни ју зе мљу. Ни во но ми нал ног БДП-а је ви ше не го три пу та ве ћи од прет ход не де це ни је и из но си 817 ми ли јар ди до ла ра у 2012. Пре ма про це-на ма ЦИА за 2012. БДП по ку пов ној мо ћи по ста нов ни ку из но сио је 15 000 до ла ра, а но ми нал ни БДП 9 800 до ла ра.4 Тур ска је по ста ла сед ма еко но ми ја у Евро пи и 16. у све ту по БДП-у, ме ре но па ри те том ку пов не мо ћи. Чла ни ца је Ор га ни за ци је за еко ном ску са рад њу и раз вој (OECD), као и Гру пе 20 (Г-20) нај ра зви је ни јих и ве ли ких при вре да у бр зом успо ну.

Ин ду стриј ска про из вод ња Тур ске је, по сле па да од 10,1% 2009, ра сла 14% 2010, 8,1% 2011. те 2,3% 2012. Ку му ла ти ван по раст у од но су на 2005. из но си чак 29,7%. Пре ра ђи вач ка ин ду стри ја ра сла је 3% у 2012, што је сна жно успо-ра ва ње у од но су на 2011, ка да је раст БДП-а из но сио 9,6%.5

Пре ма по да ци ма UNI DO Тур ска пре ра ђи вач ка ин ду стри ја има до ста ви-сок удео у БДП-у (20,2% БДП-а зе мље 2010, и тај је удео прак тич но не про ме-њен у од но су на 2000. го ди ну). Ре ал ни раст до да те вред но сти у пре ра ђи вач-кој ин ду стри ји у пе ри о ду 2000–2005. про сеч но је био 5,4%, да би у раз до бљу 2005–10, ко је об у хва та и кри зне го ди не, из но сио со лид на 2,2%. Ку му ла тив ни раст 2010. у од но су на де це ни ју ра ни је из но сио је 45,3%.6

При лив стра них ди рект них ин ве сти ци ја (СДИ) у Тур ску сна жно је пао то ком кри зе (са 22 ми ли јар де до ла ра 2007. на 8,4 ми ли јар де до ла ра 2009), да би по рас тао 78% у 2011, ка да је из но сио 16 ми ли јар ди до ла ра (2,1% БДП-а), што је око 1% гло бал них то ко ва СДИ. Ку му ла тив ни при лив СДИ у Тур ску до сти гао је 2011. 140 ми ли јар ди до ла ра (15,1 ми ли јар да до ла ра ма ње не го 2007), док је ку му ла ти ван од лив из но сио 26,4 ми ли јар де до ла ра 2011. Од лив СДИ из Тур ске био је ре ла тив но ста би лан то ком по след њих пет го ди на и чи нио је око две ми ли јар де до ла ра про сеч но или око 0,3% БДП-а зе мље. У од но су на гло бал не то ко ве СДИ 2011. око 1% укуп них при ли ва СДИ ишло

4 http://en.wi ki pe dia.org/wi ki/List_of_co un tri es_by_GDP_(PPP)_per_ca pi ta5 http://www.turk stat.gov.tr/Pre Ha ber Bul ten le ri.do?id=108956 http://www.ma kro e ko no mi ja.org/wp-con tent/uplo ads/uni do-2000-2010-21.png



је ка Тур ској и око 0,15% укуп них гло бал них од ли ва.7 То ком 2012. до ла зи до сна жног па да гло бал ног СДИ (за 14% у дру гом квар та лу те го ди не). При лив стра них ди рект них ин ве сти ци ја у Тур ску се про це њу је на 16 ми ли јар ди до-ла ра 2012.8 Европ ске ин ве сти ци је у ову зе мљу пред ста вља ју чак 75% стра них ин ве сти ци ја (на САД и зе мље За ли ва от па да око осми не укуп ног при ли ва СДИ у Тур ску).

У Та бе ли 1. да те су про јек ци је глав них ма кро е ко ном ских по ка за те ља еко-но ми је Тур ске. Пре ма њи ма се оче ку ју со лид не сто пе ра ста. По ред то га, про-јек ту је се и успо ра ва ње ин фла ци је, уме ре не сто пе ра ста из во за, те опа да ње јав ног и спољ ног ду га. Оче ку је се раст ап со лут ног ни воа де фи ци та те ку ћег ра чу на плат ног би лан са, што је у скла ду са ра сту ћом ди на ми ком при вре де.

Табела 1.Макроекономски показатељи економије ТурскеГодина 2000 2008 2012 2013 2017БДП, годишњи раст 6,8 0,7 3,0 3,5 4,4БДП pc 4,147 10,272 10,457 11,067 14.748БДП PPP pc 7,983 12,854 15,029 15,574 18.870Инвестиције/БДП 20.767 21.782 19.836 20.524 20.776Штедња/БДП 17.044 16.096 12.300 13.399 12.893Просечна инфлација 55.035 10.444 8.723 6.535 5.000Инфлација на крају текуће године

38.998 10.064 6.498 5.740 5.000

Увоз, раст волумена у % 30.653 -2.052 4.564 1.982 10.379Извоз 8.301 6.060 0.976 3.120 5.178Незапосленост, ILO 6.497 10.945 9.438 9.883 10.150Популација 64.252 71.095 74.885 75.811 79.337Фискални приходи, % БДП н/а 31.653 33.577 33.016 32.903Фискални расходи н/а 34.051 35.316 34.943 34.229Нето јавни дуг 57.537 33.356 29.505 28.528 27.297Бруто јавни дуг 51.561 40.019 37.701 36.663 36.081Платни биланс -3.723 -5.686 -7.536 -7.125 -7.883

International Monetary Fund, World Economic Outlook Database, October 2012

7 http://www.oecd.org/daf/in ter na ti o na lin vest ment/in vest ment sta ti stic san da nalysis/FDI%20in%20fi gu res.pdf8 Esti ma te of Pre si dent of In ter na ti o nal In ve stors As so ci a tion of Tur key (6.5 bil lion in first 5 months of the year, rast 11%). From Euro pe 81% (15,7 bil $ FDI 2011).



Кретање спољнотрговинске размене и курса лире

Вред ност роб ног из во за по ра сла је 13,1% у 2012. на 152,5 ми ли јар ди до ла-ра, док је роб ни увоз опао за 1,8% (на 237 ми ли јар ди до ла ра), док је де фи цит ма њи за пе ти ну од оног из 2011.9 Ку му ла ти ван раст роб ног из во за из но сио је 4,2 пу та, а уво за 4,5 пу та (у до ла ри ма) у пе ри о ду 2002–2012. Раст раз ме не био је по себ но ин тен зи ван пред по че так кри зе (25,4% и 23,1% 2007, од но сно 2008, ра стао је роб ни из воз, а увоз 21,8%, од но сно 18,8%). Сна жан пад за бе ле жен је 2009. (22,6%, тј. 30,2%), да би сле де ће три го ди не из воз ра стао 11,5%, 18,5% и 13,1%, док је увоз ра стао 2010. и 2011. (31,7%, 29,8%), да би бла го пао 2012.10

Дejвид О’Берн (David O’Byrne, 2012) по тен ци ра успо ра ва ње из во за у два кључ на при вред на сек то ра: ауто-ин ду стри ји и тек стил ној ин ду стри ји. Ин-ди ка тив но је да је, упр кос сна жном ра сту из во за, ра цио из воз пре ма БДП-у остао на ре ла тив но ни ском ни воу и прак тич но не про ме њен (16-18%) од по-чет ка 21. сто ле ћа.11

По кри ве ност уво за из во зом из но си ла је 64% 2012, али са мо 55% го ди ну да на ра ни је. Ка да је у пи та њу струк ту ра дру гих зе ма ља, од но сно гру па зе ма-ља, до ми ни ра ЕУ са 38,3% у из во зу и 36,5% у роб ном уво зу, што је зна тан и ве ро ват но екс це сан пад у од но су на 2011. го ди ну (47,2%, од но сно 38% укуп ног роб ног из во за, тј. уво за). Тр го вин ска за ви сност од ЕУ се сма њу је од сре ди не

9 http://www.turk stat.gov.tr/Pre Ta blo A ra ma.do?me tod=se arch&araType=hb_x10 http://www.turk stat.gov.tr/Pre Ha ber Bul ten le ri.do?id=1092611 David O’Byrne, ’’Turkey: trade figures mask deeper problems”, August 3, 2012. Financial Times. http://blogs.f t.com/beyond-brics/2012/08/03/turkey-trade-f igures-mask-deeper-pro-blems/#axzz2CUllfP1J



прет ход не де це ни је (чак 56% роб ног из во за је 2005. ишло у ЕУ). Нај ва жни ји по је ди нач ни уво зни парт нер је Ру си ја са 11% уво за 2012, док су на стра ни из-во за, по сле Не мач ке са 9%, ва жни спољ но тр го вин ски парт не ри Иран са 8% и Ирак са 7% укуп ног из во за Тур ске 2012.12 Тур ска је 2002. 13% из во за оства-ри ва ла у зе мља ма Бли ског ис то ка и Се вер не Афри ке, да би се тај удео 2010. ду пли рао. Гу би так из во зног тр жи шта у Ли би ји и Си ри ји Тур ска је на док на-ди ла пре у сме ре њем на дру ге де сти на ци је, као што су Ту нис и Еги пат. Обим роб не раз ме не са Са у диј ском Ара би јом је обе ћа ва јућ, ма да пра ви тр го вин ски „бум” пред ста вља су сед ни Ирак, ко ји зад њих го ди на по ве ћа ва на руџ би не од Тур ске. Ипак, ова но ва тр жи шта се не мо гу ни по ве ли чи ни ни по фи нан сиј-ским ка па ци те ти ма ме ри ти с европ ским. Упр кос кри зи, тур ска ро ба сред-њег ква ли те та до бро се про да је на европ ском тр жи шту, по себ но елек трич ни уре ђа ји за до ма ћин ство или те ле ви зо ри (чу ве не су мар ке бе ко или ве стел).

Тур ски де фи цит те ку ћег ра чу на се мо же при нуд но су зи ти са мо кроз еко ном ску кон трак ци ју. Сма ње ње те ку ћег ра чу на Тур ске де фи ци та од 8-9% БДП-а до упра вљи вог ни воа од 3% зах те ва ло би сма ње ње уво за од 8% БДП-а. Цен трал на бан ка по ку ша ва да за у ста ви раст те ку ћег ра чу на та ко што ће сма њи ти ка мат не сто пе. Ни же ка мат не сто пе ути ца ле су на де пре си ја ци ју ли ре, обес хра бру ју ћи при лив ка пи та ла, али под сти чу ћи кон ку рент ност. У су шти ни, де фи цит те ку ћег ра чу на пред ста вља ни шта дру го не го струк тур-ни де фи цит у ве шти на ма и ин сти ту ци ја ма Тур ске.

Про блем је и ни ска сто па штед ње, тек око 14% БДП-а или ма ње (што је ни жа сто па штед ње јед не зе мље, ве ћи је де фи цит те ку ћег ра чу на). Тур ски де-фи цит се и да ље у ве ли кој ме ри фи нан си ра порт фо лио ин ве сти ци ја ма, док је СДИ не до во љан (Тур ска је при ву кла знат но ма ње ди рект них стра них ин ве-сти ци ја у про те кле две де це ни је не го Мек си ко и Бра зил). Ако сто па штед ње не бу де 17-19%, сто па ра ста ће би ти осред ња, а не ми ни мал них 6%, ко ли ко је по треб но за одр жа ва ње до са да шњег ди на мич ног ра ста.13

Ге не рал но, раз вој Тур ске се ба зи ра на обил ном при ли ву стра ног ка пи-та ла. По што се оче ки ва ло да ће се Тур ска при бли жа ва ти ЕУ, под сти ца не су ре фор ме. Прак тич ни не у спех кон вер ген ци је Тур ске ка ЕУ оте жа ва прав не и еко ном ске ре фор ме, курд ско пи та ње вр ло се спо ро ре ша ва, док пре го во-ри у ве зи са Ки пром прак тич но сто је. Чи ни се да од но си са ЕУ оста ју вр ло бит ни за ту зе мљу, ко ја је при дру же ни члан ЕЕЗ по ста ла 1963. Пре го во ри о при дру жи ва њу ЕУ по че ли су 2005, али су усло ви ко ји су се од но си ли на озбиљ не еко ном ске и по ли тич ке ре фор ме и фи на ли за ци ју пре го во ра у ве зи са Ки пром би ли „пре те шки”. Фран цу ска је по ну ди ла „spe cial part ner ship”,

12 http://www.turkstat.gov.tr/PreHaberBultenleri.do?id=1092613 Fi nan cial Ti mes, “Ta king its wa res to the world”, SPE CIAL RE PORT, 22. 11. 2012. In ve sting in Tur key. pp:1-2- http://www.ft.com/intl/cms/9685279e-339d-11e2-9ae7-00144fe abdc0.pdf



ко јим Тур ска ни је би ла оду ше вље на.14 Оп ци је Тур ске у ве зи са Бли ским ис-то ком су на из глед при ма мљи ве, али не ну жно ко ри сне.15

Екс тер на ком пе ти тив ност је кључ на за но ва рад на ме ста (по себ но „low-skil led” рад не сна ге, ко ја је ве ћин ска), раст БДП-а и ни ске до ма ће штед ње. Ако се има у ви ду тр го вин ска спе ци ја ли за ци ја, по бољ ша ње не це нов не кон-ку рент но сти је ва жно, али ако се узме у об зир да је за то по тре бан дуг пе-ри од, кључ на је це нов на кон ку рент ност. У том кон тек сту од кру ци јал не ва-жно сти, по ред сто пе ра ста це на, је су тен ден ци је на ци о нал не ва лу те. У то ку 2012. тур ска ли ра је бе ле жи ла апре си ја ци ју пре ма евру од 4%. То је ин вер зан тренд у од но су на прет ход ну го ди ну, то ком ко је је тур ска мо не та но ми нал но де пре си ра ла чак 15,2% пре ма евру. Од по чет ка кри зе (узе ли смо по след њи дан сеп тем бра 2008) до по чет ка мар та 2013. ли ра је осла би ла пре ма евру за 23%, уоста лом, као и ве ћи на ва лу та Ис точ не Евро пе (ди нар је де пре си рао за 31%, ру мун ска мо не та за 14%, ку на за 6%, ру ска ва лу та за 9%, фо рин та за 18%, зло та за 18%; ви де ти Та бе лу 2.). Од кра ја 2004, на кон де но ми на ци је, тур ска ли ра је из гу би ла пе ти ну вред но сти пре ма мо не ти евро зо не.16

14 Holly Ellyatt, Can Turkey Become ’the China of Europe’? Friday, 18 Jan 2013. CNBC. http://www.cnbc.com/id/100390252/Can_Turkey_Become_039the_China_of_Europe03915 Patrick Cockburn: Is Turkey’s economic miracle about to fade away? SUNDAY 22 JANUARY 2012, INDEPENDENThttp://www.independent.co.uk/news/world/europe/patrick-cockburn-is-turkeys-economic-miracle-about-to-fade-away-6292806.html16 http://www.ecb.int/stats/ex chan ge/euro fxref/html/in dex.en.html



Но ви мо не тар ни ре жим ко ји Тур ска при ме њу је од кра ја 2010. тре ба да об у зда ин фла ци ју, али и раст до ма ће тра жње без под сти ца ња крат ко роч них ка пи тал них при ли ва и пре те ра не апре си ја ци је ли ре. За хва љу ју ћи фи скал-ној по ли ти ци, јав не фи нан си је су одр жи ве, али је по треб но да ље „сте за ње” ра ди пру жа ња по др шке мо не тар ној по ли ти ци. Ме ђу го ди шња ин фла ци ја у фе бру а ру 2013. из но си ла је 6,3%, док је у 2012. би ла 6,2%.17 Ина че, Тур ска, као и Ср би ја, тар ге ти ра ин фла ци ју, ма да је рет ко ис пу ња ва ла ба зич ни циљ од 2002. (ин фла ци ја је на кон сма њи ва ња по сле 2003. углав ном би ла бли зу дво-ци фре ног ни воа). То се де си ло са мо 2009. и 2010. ка да је ин фла ци ја од 6,5% и 6,4% би ла ис под тар ге та (7,5 и 6,5%). Тар гет за 2012–2014. је 5%.

Сла бље ње ли ре се опет ин тен зи ви ра ло од сре ди не 2013. Од по чет ка кри зе (узе ли смо по след њи дан сеп тем бра 2008) до по чет ка де цем бра 2013. ли ра је осла би ла пре ма евру за 34,2%, уоста лом као и ве ћи на ва лу та ис точ не Евро-пе (ди нар је де пре си рао за 32,8%, ру мун ска мо не та за 16%, ку на за 6%, ру ска ва лу та за 19%, фо рин та за ско ро 20%, зло та за 19%; ви де ти Гра фи кон 2.). Од кра ја 2004, на кон што је из вр ше на де но ми на ци ја, тур ска ли ра је из гу би ла че твр ти ну сво је вред но сти пре ма мо не ти евро зо не.

Табела 2Промена курса изабраних земаља Источне Европе према евру 2008-13 цела криза 2011 2012 2011-13СРБИЈА -32,8 0,8 -9,1 -7,5ХРВАТСКА -6,9 -2,1 -1,1 -3,3ЧЕШКА 1,1 -2,9 5,6 2,7МАЂАРСКА -19,5 -11,6 -2,7 -7,9РУМУНИЈА -15,8 -1,4 -0,5 -4,1РУСИЈА -18,9 -2,3 5,7 -9,1ПОЉСКА -18,9 -11,0 3,3 -5,3ТУРСКА -34,2 -15,2 3,9 -24,7

Израчунато на основу података: http://www.ecb.int/stats/exchange/eurofxref/html/index.en.html

Демографија Турске

Ка ко ука зу ју офи ци јел не про јек ци је, по пу ла ци ја Тур ске ће са тре нут них бли зу 75 ми ли о на на ра сти (што је 1,1 % свет ске по пу ла ци је) на 84,2 ми ли о на

17 http://www.tcmb.gov.tr/yeni/eng/



2023, да би 2050. до сти гла мак си мум од 93,5 ми ли о на. Че тврт ве ка ка сни је опа шће на 89,2 ми ли о на љу ди (Po pu la tion Pro jec ti ons, 2013–2075,14. 2. 2013).18

У 2010. на та ли тет је из но сио још увек ви со ких 17 про ми ла (17 ро ђе них на хи ља ду ста нов ни ка).19 Сто па мор та ли те та у Тур ској је из но си ла 9,7 про-ми ла. Про це њу је се да ће две хи ља де пе де се тих сто па на та ли те та опа сти на 11,5 про ми ла. Оче ку је се да ће про сек људ ског ве ка би ти 79 го ди на (тре нут-но 74,6).20

Од по ло ви не 20. ве ка, од ка да се во ди ква ли тет на ста ти сти ка, еви ден тан је кон стан тан пад на та ли те та и фер ти ли те та. Про сеч на сто па на та ли те та 1950–55. из но си ла је чак 48,4 про ми ла, а то тал ни фер ти ли тет 6,3 де те та по же ни. Че ти ри де це ни је ка сни је на та ли тет је из но сио 25,1 про мил, а то тал ни фер ти ли тет 2,9 де це по же ни.

Ин ди ка тив но је да, пре ма Sta ti sti cal Re gi ons Le vel 1, пре те жно кур ди стан-ски Ју го и сточ ни ана до лиј ски ре ги он (So ut he ast Ana to lia Re gion) има нај ви ши на та ли тет (27,3 пр о ми ла), а (европ ски) West Mar ma ra Re gion нај ни жи (11,4). До ми нант но кур ди стан ске: Се ве ро и сточ на Ана до ли ја и Цен трал но и сточ-на Ана до ли ја има ју на та ли тет од 22,4, од но сно 22,9 пр о ми ла. Три пре те жно кур ди стан ска ре ги о на има ју убе дљи во нај ви ши на та ли тет, што им пли цит но ука зу је на по раст уче шћа овог на ро да у укуп ној по пу ла ци ји зе мље. Ов де на-рав но тре ба узе ти у об зир и еми гра ци ју, ма да се прет по ста вља да она ипак не мо же бит ни је на ру ши ти прет ход но из ре че ну оце ну. Тур ска ста ти сти ка не ма по дат ке о ет нич ком ка рак те ру ми гра ци ја, као ни о ет нич кој струк ту ри зе-мље. Пр о це на да Кур ди чи не 24% по пу ла ци је зе мље, од но сно да их има 18 ми-ли о на из не та је не дав но, кра јем сеп тем бра 2012, у углед ном Њу јорк тај мсу.21

Сто па то тал ног фер ти ли те та (број де це по же ни) кон стант но опа да и из-но си ла је 2,03 2010. (у Ср би ји тек 1,4). У скла ду са Sta ti sti cal Re gi ons Le vel 1, (пре те жно кур ди стан ски) Ју го и сточ ни ана до лиј ски ре ги он има нај ви ши то-тал ни фер ти ли тет (3,46 де це), а (европ ски) West Mar ma ra Re gion нај ни жи (1,51). Три пре те жно кур ди стан ска ре ги о на има ју убе дљи во нај ви шу сто пу фер ти ли те та (Се ве ро и сточ на Ана до ли ја има то тал ни фер ти ли тет од 2,8, а Цен трал но и сточ на Ана до ли ја 2,9).22

18 http://www.turk stat.gov.tr/Pre Ta blo A ra ma.do?me tod=se arch&araType=hb_x19 http://www.turk stat.gov.tr/Pre Ha ber Bul ten le ri.do?id=861520 http://www.turk stat.gov.tr/Pre Ha ber Bul ten le ri.do?id=1314021 http://www.nyti mes.com/in ter ac ti ve/2012/09/29/world/mid dle e ast/the-gr o wing-ro le-of-kurds-in-syria.html?ref=mid dle e ast22 До ми нант но кур ди стан ски ре ги о ни су ис точ на и ју жна Ана до ли ја, од но сно по це ли-на ма офи ци јел не ста ти стич ке Тур ске: се ве ро и сточ на, ју го и сточ на и цен трал но и сточ на Ана до ли ја. Тре ба до да ти да ве ли ки број Кур да жи ви у ве ли ким гра до ви ма, по пут Ис тан-бу ла, Из ми ра или Ан ка ре.



Перспективе и ризици за Турску

Од по чет ка овог сто ле ћа Тур ска, ко ја ре ла тив но сла бо осе ћа европ ску фи нан сиј ску кри зу, за хва љу ју ћи сна жном еко ном ском ра сту, ус пе ла је да утро стру чи БДП и до хо дак по гла ви ста нов ни ка. По след њих го ди на Тур ска је бе ле жи по ве ћа ње за по сле но сти. Ипак, ни је све та ко све тло. Тур ска је у 2012. има ла ско ро три пу та спо ри ји при вред ни раст не го прет ход не го ди не. Ова зе мља има ве о ма ви сок спољ но тр го вин ски де фи цит, на ци о нал на ва лу-та је у од но су на курс пре ма евру од пре две го ди не сла би ја за чак 11%, док ин фла ци ја из но си ви со ких 6%. Ре це си ја у окру же њу, пре све га ЕУ, не га тив-но ути че на тур ску еко но ми ју, ко ја у до број ме ри за ви си од по ве ре ња стра-них ин ве сти то ра, тј. ино ка пи тал них при ли ва (ко ји су дра стич но па ли ка да је на сту пи ла кри за). За хва љу ју ћи фи скал ној по ли ти ци, јав не фи нан си је су одр жи ве, али је по треб но да ље „сте за ње ка и ша”.

Сту ди ја OECD ука зу је да Тур ска мо же да по стиг не сна жан одр жив раст и под стак не отва ра ње но вих рад них ме ста. Ме ђу тим, за то су нео п ход не да ље ре фор ме на тр жи шту ра да, обра зо ва ња, као и но ви из во зни про из во ди. По-след њих не ко ли ко го ди на раст је у ве ли кој ме ри био под стак нут ин ду стриј-ским раз во јем Ана до лиј ског ре ги о на, где је у не фор мал ном сек то ру ство ре на чак јед на тре ћи на но вих ни ско ква ли фи ко ва них по сло ва. Одр жа ва ње сна жног ра ста на ду же вре ме зах те ва ко ре ни те струк тур не ре фор ме. Ри гид на ре гу ла ти-ва тр жи шта ра да тре ба да се ли бе ра ли зу је, те та ко под стак не отва ра ње но вих рад них ме ста у фор мал ном сек то ру. Тре ба на ста ви ти ре фор ме обра зо ва ња, од оног пред школ ског све до струч не обу ке. Нео п ход не су ре фор ме тр жи-шта про из во да, по себ но у мре жним ин ду стри ја ма, ка ко би се омо гу ћио раст про дук тив но сти у тим сек то ри ма, што би по кре ну ло и за оста так при вре де.23

Чи ње ни ца је да је је дан од нај ве ћих до бит ни ка гло бал не кри зе упра во Тур ска. На и ме, то ком про те кле де це ни је, Тур ска је би ла ре ла тив но сла бо из-ло же на европ ском фи нан сиј ском тр жи шту, ко је је у кри зи. Тур ска је са да нај-ве ћи европ ски про из во ђач ауто мо би ла („Хон да”, „Хjундаи”, „Ре но”, „То јо та” и „Форд” има ју фа бри ке у Тур ској) и ли дер је у фар ма це ут ској ин ду стри ји.24

Раз вој ин ду стри ја са ви со ком тех но ло ги јом на ро чи то је био ин тен зи ван у за пад ним гра до ви ма, а по себ но у ши рем под руч ју око Мар ма ре, укљу-чу ју ћи Ис тан бул, што чи ни чак 45% БДП-а Тур ске (2008). Ипак, Тур ска се по развије но сти „me di um-high” тех но ло шког сек то ра не мо же так ми чи ти са оста лим зе мља ма OECD, јер су оне бо ље опре мље не од Тур ске у овој обла сти.

23 http://www2.iaapa.org/ex pos/eas/2012/edu ca tion/do cu ments/Emer ging Mar ket sTur key.pdfhttp://studyin tur key.com/con tent/sub/eco nomy.aspx24 JOSHUA E. KEATING, These 7 Countries, NOVEMBER 2012http://www.foreignpolicy.com/ar tic les/2012/10/08/the se_7_co un tri es



Глав ни про блем Тур ске је ра сту ћа за ви сност од стра ног ка пи та ла: де фи-цит те ку ћег ра чу на плат ног би лан са у про се ку је из но сио 9% БДП-а по след-њих не ко ли ко го ди на. То је ду пло ви ше не го ра ни јих го ди на, ка да је де фи цит та ко ђе био ви сок и у ап со лут ном из но су де фи ци та је дру ги у све ту, по сле САД. Још ви ше за бри ња ва то што је ино ка пи тал ко јим се фи нан си ра де фи-цит те ку ћих тран сак ци ја до брим де лом „врућ но вац”, ко ји мо же на пу сти ти зе мљу бр зо. Још не ко ли ко го ди на с ве ли ким плат но би лан сним де фи ци ти-ма, као и ку му ли ра ни дуг ко ји су они кре и ра ли, Тур ску ће учи ни ти ма ње спо соб ном да из др жи евен ту ал ни на лет фи нан сиј ске кри зе. Тур ско еко ном-ско чу до за ви си од при ли ва стра ног ка пи та ла, те су од но си са ЕУ за Тур ску кључ ни (нпр. до ми нан тан део бан кар ског си сте ма је у вла сни штву ба на ка из евро зо не). Оте жа ва ју ћа окол ност за Тур ску је да не то СДИ обич но чи ни тек ма ли део ка пи тал них при ли ва (1-2% БДП).25

Сту ди ја Де ни ја Ро дри ка (Уни вер зи тет Хар вард), ко ји је уз Аче мо глуа (оба су тур ског по ре кла) је дан од нај у ти цај них еко но ми ста да на шњи це, по ка зу је да је про дук тив ност сна жно по ра сла у Тур ској на кон 2000; про сеч не сто пе ра ста би ле су 3-3,5% ако као по ка за тељ узме мо БДП по осо би, БДП по рад ни-ку или ин ду стриј ску про из вод њу по рад ни ку. До хо дак по гла ви ста нов ни ка се утро стру чио за ма ње од јед не де це ни је. Ро дрик као ве о ма бит ну ствар за еко ном ски раз вој Тур ске ис ти че ње ну ра сту ћу и мла ду по пу ла ци ју.26

Тур ска се су о ча ва са те шким иза зо ви ма за раз вој у сред њо роч ном пе-ри о ду. Зе мља не ма при род не ре сур се као Бра зил или Ру си ја и не до ста је јој људ ски ка пи тал да би се так ми чи ла са зе мља ма ис точ не Ази је. Ста нов ни-штво је у це ли ни сла бо обра зо ва но у по ре ђе њу са дру гим зе мља ма ко је има-ју сред њи или ви сок ни во БДП-а (са мо 26% тур ске де це за вр ши ло је сред њу шко лу, у по ре ђе њу са 44% у Мек си ку, 64% у Пор ту га ли ји и 83% у Пољ ској). Ро ба са ни ском до да том вред но шћу (тек стил, оде ћа, на ме штај, елек трич ни апа ра ти) до ми ни ра у из во зном про фи лу зе мље. Тур ска ин ду стри ја ни ка да ни је ус пе ла у би ло ко јој обла сти ви со ке тех но ло ги је. Упр кос успе ху Ана до ли-је у „me di um-tech” ин ду стри ји (као што су тек стил и пре ра да хра не), ду бо ка за о ста лост тур ског за ле ђа оста је те жак про блем.

Тур ски ду го роч ни ри зи ци су још ве ћи. Сто па фер ти ли те та код по пу ла ци-је ко јој је тур ски пр ви је зик стал но опа да то ком по след њих пет на ест го ди на, на са мо 1,5, као што је и у Евро пи. На по ри Ер до га но ве вла де да про јек ту ју моћ Тур ске те шко ће ус пе ти и из ве сни је је да ће се зе ма ља су о чи ти са ис цр-пљи ва њем. Ка ко ко мен та ри ше ФТ: „Tur key lo oks to punch abo ve its we ight”.27

25 Tur keys eco nomy: Is tan buls and be ars, Apr 7th 2012, The Eco no mist. http://www.eco no mist.com/no de/2155221626 Tur keys eco nomy: Is tan buls and be ars, Apr 7th 2012, The Eco no mist. http://www.eco no mist.com/no de/2155221627 Da vid P. Gold man, An ka ra's “Eco no mic Mi rac le” Col lap ses (Chan ges in Tur key), Mid dle East Qu ar terly, Win ter 2012, pp. 25-30



Не тре ба за не ма ри ти ни то да је еко ном ски раст за кључ но са 2011. за ви-сио од сна жног ра ста кре ди ти ра ња (40% из но си ла је го ди шња сто па ра ста бан кар ских по зај ми ца). Ти ме је, на жа лост, узро ко ван ви сок, ду го роч но нео-др жив де фи цит те ку ћих тран сак ци ја, ко ји је има нен тан и пе ри фе риј ским зе мља ма евро зо не (тзв. PI IGS). Та кав кре дит ни раст, пра ћен и ра стом це на ак ти ва, под се ћа у умно го ме на ис ку ства Ар ген ти не 2000. и Мек си ка 1994, где је рас ту ћи спољ ни дуг ства рао крат ко трај не „bub bles of pro spe rity”. Усле ди ли су де вал ва ци је ва лу та и сна жни па до ви при вред не ак тив но сти.28

По да ци OECD ка зу ју да ће се при вре да Тур ске у пе ри о ду 2011–2017. нај-бр же раз ви ја ти ме ђу чла ни ца ма тог бло ка раз ви је них зе ма ља, с про сеч ном сто пом ра ста од 5,7 по сто и да ће но ми нал ни БДП по гла ви ста нов ни ка до-сти ћи у 2016. пре ко 14 500 до ла ра. Ипак, мно ги тур ски струч ња ци упо зо-ра ва ју да се до ма ћи при вред ни мо дел још за сни ва на ни ским тро шко ви ма рад не сна ге и це нов ној кон ку рент но сти. Тур ска је усред сре ђе на на сек то ре ко ји про из во де уз стан дард не тех но ло ги је, до ступ не ши ром све та сва ко ме ко их мо же при у шти ти, а ни је при сут на у при вред ним обла сти ма ко је зах те ва-ју раз ви је ну тех но ло ги ју, па сва ка др жа ва ко ја мо же да про из во ди по ни жој це ни вр ши ком пе ти тив ни при ти сак на Тур ску. Ви со ка це на наф те пред ста-вља ве ли ки ри зик за Тур ску, јер је ова зе мља, као ве ли ки уво зник енер ге на-та, „по себ но ра њи ва”.

Офи ци јел ни циљ Тур ске је да до 2023. уђе ме ђу де сет во де ћих гло бал них еко но ми ја, што би у сло бод ном пре во ду зна чи ло: „The Chi na of Euro pe”. По-сле нај бр жег ра ста у Евро пи то ком 2011. (8,5%), до шло је до сна жног па да сто-пе ра ста 2012, бу ду ћи да је гло бал но еко ном ско успо ра ва ње по го ди ло из воз и при лив ка пи та ла. До 2023, Тур ска ци ља БДП од 2 000 ми ли јар ди до ла ра, док 2012. има тек 775. У per ca pi ta из ра зу то би би ло 25 000 до ла ра, а сто па не за по сле но сти би из но си ла 5% (у 2012. per ca pi ta БДП је био 10 524 до ла ра, а сто па не за по сле но сти 9,8%). Го ди на 2013. је ве о ма ва жна за Тур ску јер тре-ба озбиљ но ула га ти у ин фра струк ту ру и ло ги сти ку.

Ефекат успона турске економије на Србију

Како се процењује да ће Србија вероватно пре Турске постати пуноправна чланица ЕУ, претпоставља се да би турска предузећа могла боље да се позиционирају на ширем тржишту ако са земљама Југоисточне Европе

http://www.me fo rum.org/3134/tur key-eco no mic-mi rac le28 Ар ген ти на је бан кро ти ра ла ка да јој је спољ ни дуг био 132 ми ли јар де до ла ра. Ње на еко-но ми ја је има ла пад од 10% у 2002. Мек си ко је бе ле жио плат но би лан сни де фи цит од 8% БДП-а 1993, да би сле де ће го ди не до шло до де вал ва ци је пе зо са и па да по тро шње од чак 10%.



имају слободну трговину. То је и навело турску владу да направи споразум са Србијом, дајући нашој земљи асиметричан третман у међусобној трговини, која је постала слободна, истина, са бројним изузецима. Фирме из две земље би могле да поправе пословне резултате и захваљујући заједничким наступима на трећим тржиштима (у Србији послују турске компаније, посебно у индустрији пива). Турска нпр. има моћну текстилну индустрију (осму у свету). Адут Србије био је Споразум о слободној трговини са Русијом.

Споразум је потписан у септембру 2010. Укидање царина на увоз робе из Турске одвијаће се у три фазе до 2015. Вишим царинским дажбинама заштићен је аграр, текстилна индустрија и металургија, док ће из Србије без царине моћи да се извозе практично сви индустријски производи. За Србију је круцијално важно унапређење сарадње у области трговине говеђим месом, шећером и другим аграрним производима.

Од 2006. упетостручен је робни извоз у Турску, a структура производа у корист робе више фазе прераде је побољшана. Српска текстилна индустрија најбоље је искористила Споразум о слободној трговини са Турском, што се посебно види у снажном расту извоза у периоду 2011–12. Обим размене Србије и Турске интензивно расте и могао би за већ две године износити скоро милијарду долара. Турска из Србије највише увози метале, сирови каучук, минералне руде, а у Србију извози текстилне производе, машине и апарате.

Пример успешне сарадње две земље је компанија „Џинси Истанбул” у Лесковцу, која је запослила 500 радника и проширила производњу, као и „Борал алуминијум”, која је најавила гринфилд инвестицију у Бољевцу од 55 милиона евра и 300 радних места (турске компаније су и власници две пиваре у Србији). Такође, значајно је и улагање српске компаније „Бомекс” од 10 милиона евра у производњу ватросталне опеке у Турској.

Табела 3.Робна размена Србије и Турске у % укупне и милионима евра

2000 2008 2010 2011 2012Извоз 0,6% 0,4% 0,9% 1,5% 1,6%Увоз 1,9% 1,8% 1,9% 2% 2,3%

Робна размена Србије и Турске у милионима евра2000 2008 2010 2011 2012

Извоз 10,4 30,8 66,5 131 145,1Увоз 68,5 296,8 244,3 290,4 341,3

Извор: РЗС.

Анализа динамике робног извоза и увоза у оквиру постојећих споразума о слободној трговини углавном указује на убрзавање раста размене након ступања на снагу Уговора о слободној трговини. Уговор са Русијом ступио је на снагу августа 2000, а са ЕУ децембра 2000, и оба се могу повезати са



динамичним растом робне размене Србије са овим територијама. До 2008. извоз и увоз (кориговано за размену са Црном Гором) расли су по просечној стопи од скоро 20% годишње у еврима. Просечна дискретна стопа раста извоза у периоду 2000–2012. (коригована за размену са Црном Гором 2000) износи 14,8%, а увоза 12,5% у еврима (раст размене је импозантан, али је остварен са врло ниске базе, тако да Србија у апсолутном изразу има врло низак извоз а, у мањој мери, и увоз).

Размена је убрзана и са Турском након 2010, када је ступио на снагу Споразум о слободној трговини са овом земљом. Робни извоз у Турску је са 66 милиона евра 2010. скочио на 145 милиона евра 2012, док је на страни робног увоза забележен раст са 244 на 341 милиона евра. Иначе, просечна стопа робне размене са Турском 2000–12. виша је него укупни раст размене, што је последица врло ниске базе и неискоришћених могућности за економску сарадњу две земље (робни извоз је просечно растао 24,6%, а увоз 14,3%, док је укупни робни извоз растао 14,8% а робни увоз 12,5% у раздобљу 2000–12).



Литература

David P. Goldman, Ankara’s “Economic Miracle” Collapses (Changes in Turkey), Middle East Quarterly, Winter 2012, pp. 25-30

David O’Byrne, ’’Turkey: trade figures mask deeper problems’’, August 3, 2012. Financial Times.

International Monetary Fund, World Economic Outlook Database, October 2012Patrick Cockburn: Is Turkey’s economic miracle about to fade away? SUNDAY 22

JANUARY 2012, INDEPENDENTTurkeys economy: Istanbuls and bears, Apr 7th 2012, The Economist. http://www.

economist.com/node/21552216Financial Times, ‘’Taking its wares to the world’’, SPECIAL REPORT, 22.11.2012.

Investing in Turkey. pp:1-2- http://www.ft.com/intl/cms/9685279e-339d-11e2-9ae7-00144feabdc0.pdf

Holly Ellyatt, Can Turkey Become ‘the China of Europe’? Friday, 18 Jan 2013. CNBC. http://www.cnbc.com/id/100390252/Can_Turkey_Become_039the_China_of_Europe039

http://www.independent.co.uk/news/world/europe/patrick-cockburn-is-turkeys-economic-miracle-about-to-fade-away-6292806.html

http://www.tcmb.gov.tr/yeni/eng/http://www.turkstat.gov.tr/PreTabloArama.do?metod=search&araType=hb_xhttp://www.nytimes.com/interactive/2012/09/29/world/middleeast/the-growing-

role-of-kurds-in-syria.html?ref=middleeasthttp://www.turkstat.gov.tr/PreHaberBultenleri.do?id=13140http://www.meforum.org/3134/turkey-economic-miraclehttp://www.ecb.int/stats/exchange/eurofxref/html/index.en.htmlh t t p : // s i t e r e s o u r c e s .w o r l d b a n k . o r g / T U R K E Y E X T N / R e s o u r -

ces/361711-1339659387823/REB_issueII.pdfhttp://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_GDP_(PPP)_per_capitahttp://www.turkstat.gov.tr/PreHaberBultenleri.do?id=10895http://www.makroekonomija.org/wp-content/uploads/unido-2000-2010-21.pnghttp://www.oecd.org/daf/internationalinvestment/investmentstatisticsandanalysis/

FDI%20in%20figures.pdfhttp://www.turkstat.gov.tr/PreTabloArama.do?metod=search&araType=hb_xhttp://blogs.ft.com/beyond-brics/2012/08/03/turkey-trade-figures-mask-deeper-

problems/#axzz2CUllfP1Jhttp://www.turkstat.gov.tr/PreHaberBultenleri.do?id=10926


Душан Спасојевић*

УЛОГА ВОЈСКЕ У ТУРСКОЈ, КРОЗ ИСТОРИЈУ И ДАНАС Да ли су џамије постале касарне, минарети бајонети,

а верници војници Реџепа Тајипа Ердогана?

Ап стракт. Рад у исто риј ском кон тек сту при ка зу је уло ге вој ске у тур ском дру штву, де лат ност вој ног еста бли шмен та на очу ва њу се ку ла ри зма, про тив исла ми зма и курд ског се па ра ти зма; дат је и осврт на да на шњу па сив ни ју уло-гу тур ске вој ске под вла шћу Ре џе па Та ји па Ер до га на.

Кључ не ре чи. Тур ска вој ска, се ку ла ри зам, исла ми зам, курд ски се па ра-ти зам.

* * *

Тур ске ору жа не сна ге (ТОС) и њи хо ва де це ни ја ма до ми нант на уло га у по-ли тич ком жи во ту зе мље по след њих го ди на про ла зе тур бу лен тан и, по са му вој ску, бо лан про цес про ме на. Под ути ца јем уну тра шње по ли тич ких и ме ђу-на род них фак то ра по зи ци ја ар ми је до жи ве ла је су штин ску тран сфор ма ци ју од до ла ска на власт Пар ти је прав де и раз во ја (АКП). Ова по ли тич ка стран ка, чвр сто уко ре ње на у исла ми стич кој иде о ло ги ји, ве што је ис ко ри сти ла про цес европ ских ин те гра ци ја да, ком би ну ју ћи уну тра шњи и ино стра ни при ти сак, мар ги на ли зу је до та да све моћ ну вој ску и ње не не до дир љи ве ге не ра ле.

Уло гу Тур ских ору жа них сна га, дру ге по ве ли чи ни ар ми је НА ТО-а, у уну тра шњој, спољ ној и без бед но сној по ли ти ци зе мље ни је мо гу ће на пра ви на чин раз у ме ти, а да се она прет ход но не са гле да кроз исто риј ски кон текст. На и ме, да на шња Ре пу бли ка Тур ска ро ди ла се на раз ва ли на ма Осман ског цар ства за хва љу ју ћи от по ру ко ји је за пад но е вроп ским оку па ци о ним си ла ма пру жи ла ње на ар ми ја са Му ста фом Ке ма лом Ата тур ком на че лу. Тур ску ре во-лу ци ју од 1920. до 1923. го ди не, из ко је је на ста ла да на шња ре пу бли ка, во ди-ли су и из ве ли офи ци ри. На кри ли ма те ре во лу ци је пр ви по ли тич ки ли де ри

* Државни секретар у Министарству одбране Републике Србије (2007–2010) и амбасадор Републике Србије у Републици Турској (2010–2013).


Улога војске у Турској кроз историју и данас 43

мо дер не Тур ске, укљу чу ју ћи ње ног пр вог пред сед ни ка Ата тур ка и пре ми је-ра Исме та Ино нуа, по те кли су упра во из ре до ва Тур ских ору жа них сна га.

Ме ђу на род но окру же ње из ме ђу два свет ска ра та, а по себ но Хлад ни рат, би ли су пре су дан фак тор и сво је вр сно плод но тле за очу ва ње уло ге вој ске у тур ском дру штву. Искон ски страх од Ру си је, а за тим од СССР-а, био је хра на не са мо за ја ча ње уло ге вој ске уну тар зе мље већ и бра на кри ти ка ма „сло бод-ног све та” због број них кр ше ња основ них људ ских пра ва и сло бо да. Та пра ва и сло бо де, са пре ћут ном са гла сно шћу за пад них са ве зни ка Тур ске, дра стич но су кр ше ни упра во у је ку бло ков ског од ме ра ва ња, кроз др жав не уда ре и вој-не хун те ше зде се тих, се дам де се тих и осам де се тих го ди на про шлог сто ле ћа.

Страх од исла ми за ци је и курд ског се па ра ти зма пред ста вља ли су исто та ко би тан фак тор ко ји је вој но-по ли тич ки еста бли шмент пре по знао, под-гре вао га и њи ме ве што ма ни пу ли сао, ко ри сте ћи га за очу ва ње соп стве них при ви ле ги ја. Вој ска је на осно ву уста ва, ко ји је са ма до не ла 1982. го ди не, се-бе про гла си ла по след њом бра ном про тив ру ше ња се ку лар ног по рет ка ко ји је ус по ста вио Ата турк. По след њи успе шан вој ни удар, шти те ћи соп стве ни устав, ар ми ја је из ве ла 1997. го ди не, обо рив ши вла ду исла ми сте Неџ ме ти-на Ер ба ка на без ијед ног ис па ље ног мет ка. По себ но је ва жно, на овом ме сту, под се ти ти на то да је исте го ди не, због ре ци то ва ња сти хо ва: „Џа ми је су на ше ка сар не, њи хо ве ку по ле на ши шле мо ви, ми на ре ти на ши ба јо не ти, а вер ни ци на ши вој ни ци”, на за твор ску ка зну осу ђен та да шњи гра до на чел ник Ис тан бу-ла, а да нас „во ђа свих Ту ра ка” Ре џеп Та јип Ер до ган. Би ла је то ла бу до ва пе сма тур ских ге не ра ла. Од го вор на курд ски уста нак у пр вој по ло ви ни де ве де се тих го ди на 20. ве ка био је ис кљу чи во од го вор вој ске. У вр зи ном ко лу ме ђу соб не раз ме не на си ља, Оџа ла нов ПКК и тур ска ар ми ја оја ча ва ли су сво је по зи ци-је и, све сно или не све сно, спре ча ва ли сва ку ал тер на ти ву соп стве ној до ми-на ци ји по ли тич ким за јед ни ца ма, чи ји су ин те рес за сту па ли сна гом оруж ја.

Крај хлад но ра тов ске ере, рас пад СССР-а и рас пар ча ва ње СФРЈ, ра то ви у Ли ба ну, Ира ку и Ав га ни ста ну, а на пр вом ме сту курд ски уста нак на ју го и сто-ку да на шње Тур ске, по ја ча ли су ду бо ко увре же не стра хо ве и очу ва ли ина че пре о вла ђу ју ће ми шље ње да Тур ска, због сво јих уну тра шњих про тив реч но-сти, још ни је спрем на за пот пу ну де мо кра ти за ци ју, од но сно да ста ви ТОС под пот пу ну ци вил ну кон тро лу сла ба шних ко а ли ци о них вла да.

У по след њих не ко ли ко го ди на вла да ви не АК пар ти је све су ви дљи ви ји зна ци очи глед ног опа да ња уло ге ору жа них сна га у тур ској по ли ти ци. Пра ви по че так кра ја до ми на ци је ТОС у уну тра шњој по ли ти ци зе мље био је не у-спе ли „ин тер нет” др жав ни удар из апри ла 2007. го ди не. Та да је Ге не рал штаб ТОС, из дав ши са оп ште ње у сит не са те и ообја вив ши га на зва нич ном сај ту вој ске – по зна ти јег као „по ноћ ни ме мо ран дум”, по ку шао да спре чи из бор до та да шњег ми ни стра ино стра них по сло ва, Аб ду ла ха Гу ла, за пред сед ни-ка Ре пу бли ке. Та кво дра стич но ме ша ње ору жа них сна га у до ма ћу по ли ти ку



ве што је ис ко ри стио не при ко сно ве ни во ђа АКП-а, Ре џеп Та јип Ер до ган. На ван ред ним из бо ри ма ко је је рас пи сао, у ре фе рен дум ској ат мос фе ри „за ме-ша ње вој ске у по ли ти ку или про тив ње га”, до но гу је по ту као и ке ма ли стич-ку опо зи ци ју и ње не па тро не у Ге не рал шта бу ТОС.

Дра ма тич не про ме не на тур ској по ли тич кој сце ни, као и но во на ста ла ме-ђу на род на кон јук ту ра, у ме ђу соб ној ин тер ак ци ји ство ри ли су по год но тле за сла бље ње ути ца ја ТОС на фор ми ра ње уну тра шње, спољ не и без бед но сне по ли ти ке.

Нај сна жни ји уну тра шњи фак тор сла бље ња ути ца ја вој ске је јед но пар тиј-ска ста бил на вла да АКП-а, ко ја од но вем бра 2002. го ди не, из из бо ра у из бо ре, осва ја све ве ће по ве ре ње гра ђа на Тур ске. Од 2007. го ди не кроз суд ски про-це су и ра не слу ча је ве Ер ге не кон и Маљ, у ко ји ма су нај ви ши еша ло ни ТОС оп ту же ни за по ку шај свр га ва ња де мо крат ски иза бра не вла де, про тив ар ми је је ор ке стри ра на си ло ви та кам па ња у сред стви ма јав ног ин фор ми са ња. По-сле ме диј ске кам па ње, због ко је је имиџ у јав ном мње њу до та да по пу лар не вој ске осет но уру шен, усле ди ла су ма сов на хап ше ња ста ре ши на ору жа них сна га. Ва жну и зду шну по др шку овом Ер до га но вом об ра чу ну са вој ним вр-хом да ва ли су из у зет но ути цај ни и ти ра жни ме ди ји под кон тро лом ислам-ског по кре та Фе ту ла ха Гју ле на. Ме ђу пре ко ше зде сет ад ми ра ла и ге не ра ла ко ји су се у овим опе ра ци ја ма об ре ли иза ре ше та ка на шао се чак и бив ши на чел ник Ге не рал шта ба ТОС, ге не рал-пу ков ник Ил кер Баш буг.

Ме ђу спољ ним фак то ри ма ко ји су умно го ме осла би ли ути цај вој ске на пр вом ме сту из два ја мо при бли жа ва ње Тур ске Европ ској уни ји. От ка ко је 1999. го ди не зва нич на Ан ка ра по ста ла кан ди дат за пу но прав но члан ство у ЕУ, је дан од пр вих усло ва био је ста вља ње ТОС под ци вил ну кон тро лу. Нај ва-жни ја про ме на ко ја је, у том сми слу, рав но те жу сна га усме ри ла у ко рист вла де АКП-а би ла је раз вла шћи ва ње Са ве та за на ци о нал ну без бед ност, ко јим су од уста ва из 1982. го ди не до ми ни ра ли тур ски ге не ра ли. С дру ге стра не, САД, иако по је ди ни кру го ви у Ва шинг то ну с крај њим по до зре њем пра те про цес раз вла шћи ва ња ТОС и по сте пе ног уру ша ва ња се ку ла ри зма, ра чу на ју ћи при-том на из у зе тан зна чај тур ског са ве зни штва, не мо по сма тра ју овај про цес.

Ипак, мо же мо да оце ни мо да је на од ре ђе ни на чин тур ска вој ска, из ме ђу све га на ве де ног, та ко ђе и жр тва соп стве них до стиг ну ћа. Ње на ви ше де ци ниј-ска до ми на ци ја у уну тра шњо по ли тич ком жи во ту зе мље по ста ла је те рет за оства ре ње упра во оних те жњи и ци ље ва ко је је са ма по ста ви ла. Ата тур ко ва ви зи ја, као њен нај чвр шћи осло нац, мо жда је да нас њен нај ве ћи про тив ник, јер се по ста вља пи та ње да ли је ТОС од чу ва ра ви зи је по стао нај ве ћа пре пре-ка за ње но оства ри ва ње. Исто риј ски гле да но, ТОС је од на стан ка мо дер не тур ске ре пу бли ке био нај ве ћа сна га мо дер ни за ци је и на прет ка. С об зи ром на то да је ар ми ја, по при ро ди ства ри, за тво ре на и кон зер ва тив на ин сти туци ја,


Улога војске у Турској кроз историју и данас 45

због не до стат ка кре а тив ног раз ми шља ња и флек си бил но сти до га ђа ји у зе-мљи и све ту су их пре те кли.

На са мом кра ју, ва жно је на по ме ну ти да је на чин на ко ји је Ре џеп Та јип Ер до ган тур ску вој ску ста вио под „ци вил ну кон тро лу”, бру тал но сро за ва ју ћи углед ТОС у та бло ид ној штам пи и хап се ћи ње не нај и стак ну ти је ста ре ши не, су штин ски оне мо гу ћио да вој ска бу де ин стру мент у ру ка ма вла де АКП-а у спро во ђе њу ње не, све агил ни је спољ не по ли ти ке. Без по сто ја ња је дин стве-ног лан ца ко ман де, Ер до га но ва вла да и Тур ске ору жа не сна ге пред ста вља ју два одво је на све та. Са огром ним не по ве ре њем ко је вла да из ме ђу ве ћи не ста-ре шин ског ка дра и нај ве ћег де ла ци вил ног еста бли шмен та, Тур ска не мо же по ста ти озби љан фак тор у свом не мир ном окру же њу, а са мим тим ни оства-ри ти ам би ци ју да по ста не ма кро ре ги о нал на си ла.


Joвана Ша љић*

КУЛ ТУР НА ПО ЛИ ТИ КА ТУР СКЕ: ОБ НО ВА „ВЕ ЛИ ЧАН СТВЕ НОГ СТО ЛЕ ЋА“?

Ап стракт: Рад се ба ви по је ди ним аспек ти ма кул тур не по ли ти ке да на шње Ре пу бли ке Тур ске и, у окви ру те по ли ти ке, мо гу ћим ожи вља ва њем и об-на вља њем ислам ских и осман ских кул тур них вред но сти и ути ца ја на кон пе ри о да њи хо вог, сма тра ло се од су ства, иако, ка ко се све ви ше по ка зу је, са-мо за тиш ја то ком ке ма ли стич ке ере. Прак тич на при ме на ова кве по ли ти ке спро во ди се, из ме ђу оста лог, кроз обра зов ни си стем, пре све га кроз уџ бе ни ке исто ри је, али и пу тем мас-ме ди ја, кроз фил мо ве и се ри је ко је нај че шће улеп-ша ва ју и ве ли ча ју осман ску про шлост и ко је су уве ли ко на пу сти ле гра ни це Тур ске одо ма ћив ши се у го то во сва ком до му бал кан ског ре ги о на.

Кључ не ре чи: кул ту ра, кул тур на по ли ти ка, Тур ска, осма ни зам, нео о сма-ни зам, исла ми зам, на ста ва исто ри је, тур ске се ри је.

* * *

Го то во све на уч не и ен ци кло пе диј ске де фи ни ци је културe, без об зи ра на са мо обра зло же ње пој ма, сла жу се у ње го вом из вор ном ла тин ском ко ре ну у зна че њу га је ња, об ра ђи ва ња, не го ва ња, опле ме њи ва ња зе мље. С вре ме ном је по јам ево лу и рао и до био ме та фо рич ки сми сао: од кул ту ре зе мље пре нео се на кул ту ру ду ха, од об ра де по ља на об ра ђи ва ње, кул ти ви са ње ду ха.1 На-ци о нал на кул ту ра, с дру ге стра не, де фи ни ше се као по себ ност у кул тур ном раз во ју ко ја од ли ку је сва ку на ци ју и ко ју са чи ња ва ју исто риј ске тра ди ци је, мо рал и оби ча ји, на у ка, умет ност и оста ла под руч ја ду хов ног ства ра ла штва јед ног на ро да. При то ме, је зик је основ но сред ство и би тан еле мент сва ке на ци о нал не кул ту ре.2 Ипак, као основ про фи ли са ња кул тур ног обра сца јед-ног на ро да или зе мље, мо жда нам нај ви ше мо же по слу жи ти ми сао јед ног

1 С. Петровић, Културологија, Београд 2000, 9.2 Kultura, Enciklopedija leksikografskog zavoda, 3, Zagreb MCMLXVII, 693.

* Историјски институт Београд.


Културна политика Турске – обнова „величанственог столећа” 47

од на ших нај зна чај ни јих на уч них и кул тур них ства ра ла ца, на ше га ве ли ка на Сло бо да на Јо ва но ви ћа: „Ка да је реч о кул ту ри јед ног на ро да мо ра ју се узе ти у об зир све гра не ње го вог ду хов ног жи во та: не са мо ње го ва на у ка, не го исто та ко ње го ва ве ра и мо рал, ње го ва књи жев ност и умет ност, ње го ва по ли ти ка и пра во, ње го ва вој ска и при вре да, ње го ви оби ча ји и за ба ве... Тек на осно ву све га то га мо же се ре ћи ка кав кул тур ни обра зац тај на род има, и ко ли ко је тај обра зац про ду бљен и пре фи њен“.3 Ка кав је, да кле, тур ски кул тур ни обра зац? Да ли по сто ји са мо је дан, и ка ко га дру ги до жи вља ва ју? Да ли је про ду бљен и пре фи њен или се да нас са мо пре фи ње но на ме ће?

Сам по јам кул ту ра и оно што тај по јам пред ста вља у да том вре ме ну и про сто ру, то ком ду гог пе ри о да исто ри је чо ве чан ства и ци ви ли за ци је, ме њао је, ма ње или ви ше, зна че ње, бар ка да је са ма на уч на де фи ни ци ја у пи та њу. Још од грч ких и рим ских фи ло зо фа, пре ко сред њег ве ка и ре ли ги о зног ту ма че ња кул ту ре, па све до фран цу ских и не мач ких про све ти те ља, по јам кул ту ре је ево лу и рао че сто се тер ми но ло шки из јед на ча ва ју ћи са пој мом ци ви ли за ције. Кул ту ран чо век је ци ви ли зо ван чо век, кул тур на зе мља је ци ви ли зо ва на зе мља. На рав но, ни су све зе мље до сти гле исти сте пен кул ту ре и ци ви ли за-ци је. Не ке су ви ше кул тур не и ци ви ли зо ва не, не ке ма ње, па иако је, пре ма и да нас ва же ћим ху ма ни стич ко-про све ти тељ ским те о ри ја ма, раз ли ка из-ме ђу ди вљих и кул тур них са мо исто риј ске а не он то ло шке при ро де, још у пе ри о ду на стан ка ових те о ри ја ства ра се и да нас ва же ћа и ак ту ел на иде ја о су пер и ор но сти За па да и ње го вој исто риј ској оба ве зи да по мог не “ма ње кул-тур ним“ на ро ди ма да се уз диг ну до ни воа „ци ви ли зо ва них“. За пад сим бо ли-зу је про све ти тељ ство на су прот мра ку ко ји се ве зу је за Југ и Ори јент.4 „Ко је име да ти За па ду у ње го вом од но су пре ма Ори јен ту: За пад је ци ви ли за ци ја.“5

У том сми слу, ве о ма је те шко пре ци зно го во ри ти о тур ском кул тур ном обра сцу или тур ској кул ту ри уоп ште. За пад је у сва ком слу ча ју сма тра ори-јен тал ном, „ма ње раз ви је ном“, без об зи ра на све на по ре мо дер не Тур ске да га убе ди у су прот но. И у са мој Тур ској се по ста вља пи та ње: Да ли је тур ска кул ту ра европ ска или азиј ска, да ли је ислам ска или се ку лар на, или је пак све то за јед но, што се сва ка ко од ра жа ва и на де ло ва ње тур ске по ли тич ке и кул тур не ели те. Оно че му тур ска, пре све га по ли тич ка ели та да нас те жи је-сте да Тур ску, као зе мљу ко ја се ве ли ким де лом сво је исто ри је про сти ра ла на два кон ти нен та, при ка же као спој та два све та, мост ко ји спа ја, а не раз-два ја Ис ток и За пад и све њи хо ве кул ту ро ло шке раз ли ке и про тив реч но сти.

Пре би ло ка кве ди ску си је о тур ској кул ту ри тре ба, да кле, има ти у ви ду да је тур ски свет то ком сво је исто ри је жи вео на про сто ру од Тур ке ста на па

3 С. Јовановић, О културном обрасцу, Један прилог за проучавање српског националног карактера, Виндзор 1957.4 С. Петровић, нав. дело, 10.5 Исто.



све до Бал ка на и Сред ње Евро пе. Тур ски као ма тер њи је зик го во ри две ста два де сет ми ли о на љу ди на по вр ши ни од око два на ест ми ли о на ква драт них ки ло ме та ра, што га чи ни јед ним од нај ра спро стра ње ни јих је зи ка на све ту, а већ смо по ми ња ли је зик као би тан еле мент и основ но сред ство ства ра ња и ши ре ња на ци о нал не кул ту ре. Чак иако го во ри мо са мо о ста нов ни ци ма да на-шње Ре пу бли ке Тур ске као јед ном од број них огра на ка тур ских на ро да, раз-ли чи ти пе ри о ди раз во ја, као и исто риј ске, те са мим тим и кул тур не пре крет-ни це, до во ди ли су, то ком ду ге исто ри је Ту ра ка, до ства ра ња и ме ша ња ви ше кул тур них обра за ца. Од Цен трал не Ази је, као по стој би не да на шњих Ту ра ка, од Гок ту ра ка и њи хо вих чу ве них Ор хон ских нат пи са из 8. ве ка ко ји све до че о то ме да су Тур ци пре ви ше од два на ест ве ко ва има ли по ет ски из ра жај ну и ин те лек ту ал но раз ви је ну књи жев ност, пре ко Уј гу ра, пр вих Ту ра ка ко ји су са но мад ског пре шли на се де лач ки на чин жи во та ство рив ши раз ви је ну и бо га-ту град ску ци ви ли за ци ју, код ко јих је про на ђен ве ли ки број књи га из до ме на књи жев но сти, пра ва и ме ди ци не, сли ка и ми ни ја ту ра, ста туа и дра гу ља, и ко је не ки на уч ни ци чак сма тра ју твор ци ма пр вих штам па них сло ва и пр ве штам па ри је у исто ри ји6; од пре те жно ша ман ске тра ди ци је тур ских пле мен-ских ро до ва у пре и слам ском пе ри о ду ка да се не го ва ла ју нач ка еп ска по е зи ја, ми то ви и ле ген де про же те хе рој ством и ча шћу и прот ка не нат при род ним би ћи ма и кул то ви ма ра зних жи во ти ња, пре све га ву ка7, ву чи це, је ле на..., за-тим ра но и слам ског пе ри о да и Књи ге Де де Кор ку та, јед ног од нај ве ћих спо ме-ни ка тур ске на род не књи жев но сти, де ла усме не књи жев не тра ди ци је Ту ра ка Огу за, пре те ча Ту ра ка Сел џу ка и Осман ли ја из ко га се ја сно мо гу са гле да ти оби ча ји, кул ту ра, на ви ке, по ро дич ни и пле мен ски жи вот Ту ра ка то га до ба,8 пре ко Сел џуч ког и Осман ског цар ства и пер сиј ског ути ца ја ко ји је за шао у ско ро све сфе ре, пре све га у књи жев ност (ди ван ска по е зи ја), је зик, ду хов ну и ма те ри јал ну кул ту ру, на у ку... све до са вре ме не Ре пу бли ке Тур ске и ве ли-ког дру штве ног и кул тур ног пре о бра жа ја ко ји је по вео отац мо дер не тур ске на ци је Му ста фа Ке мал-па ша Ата турк из вев ши јед ну од нај ве ћих кул тур них ре во лу ци ја 20. ве ка – је зич ку,9 го во ри ти о јед ном и је дин стве ном тур ском кул тур ном обра сцу, у нај ма њу ру ку би ло би нео збиљ но. Због то га не ће мо

6 М. Маринковић, Од Орхона до Орхана, Мостови, бр. 146, св.2, Београд 2009, 127.7 Култ вука је до те мере изражен код Турака и данас, више од десет векова касније, да је и сам Ататурк носио име „Сиви вук“.8 М. Маринковић, нав. дело, 130.9 Је зич ка ре во лу ци ја (тур. Dil de vri mi) у Тур ској из ве де на је 1928. го ди не за прак тич но три ме се ца. Иако је чи шће ње је зи ка од по зајм ље ни ца, пре све га арап ских и пер сиј ских, тра ја ло ду же, ре фор ма пи сма из ве де на је у ре корд ном ро ку. У ју лу 1928. чла но ви је зич ке ко ми си је из не ли су Ата тур ку на црт но ве тур ске ла ти ни це ко ја је тре ба ло да за ме ни арап-ски ал фа бет ко ри шћен то ком чи та вог пе ри о да по сто ја ња Осман ског цар ства. Но во пи смо је зва нич но усво је но 1. но вем бра 1928. го ди не. Сам Ата турк је у пе ри о ду од 23. Ав гу ста до 20. сеп тем бра пу то вао по зе мљи и јав но по ка зи вао пи са ње но вих сло ва. Го ди не 1929. уки да



по гре ши ти ако тур ску кул ту ру, у на че лу, на зо ве мо и ислам ском и се ку лар-ном, и европ ском и азиј ском. Ипак, без сум ње се мо же ре ћи да је кул тур ни обра зац ко ји је, у ве ћој или ма њој ме ри, у за ви сно сти од исто риј ских окол-но сти, то ком нај ве ћег де ла тур ске исто ри је био до ми нан тан и на не ки на чин об је ди ња вао све оста ле, био ислам ски кул тур ни обра зац. Као спо на ста рих, тра ди ци о нал них и но вих, нај че шће спо ља шњих, аси ми ло ва них кул тур них обра за ца, тај обра зац, на кон пе ри о да за тиш ја, по но во сту па на сце ну у овој нај но ви јој „по ста та тур ској“ Тур ској.

У сва ком слу ча ју, Тур ска је на пре крет ни ци а та пре крет ни ца ни је од ско-ра, она тра је и уоб ли чу је се већ де це ни ја ма. Да ли сим бо лич ку сна гу ли ка Ке-ма ла-па ше Ата тур ка ко ја пред ста вља мо жда и је ди ну истин ску ко хе зи о ну нит ко ја др жи на оку пу све тур ске про тив реч но сти и па ра док се, мо же да за ме ни но ви кул тур ни обра зац ко ји уоб ли ча ва ју ислам, све ја чи кон зер ва ти ви зам и осман ско на сле ђе? Да на шња тур ска власт сма тра да мо же, шта ви ше, она све отво ре ни је за сту па ста но ви ште да та кав кул тур ни обра зац ни ка да ни је тре ба ло ни на пу шта ти. За што је ика да и до шло до оту ђи ва ња од осман ске про шло сти, од злат них ве ко ва сна ге и мо ћи, ути ца ја и про спе ри те та? – пи-та ју се да нас убе ђе ни нео о сма ни сти. Ке ма ли зам је кул тур ни мо дел са вре-ме не Тур ске за сно вао на пот пу ном пре ки ду са осман ским до бом, ње го вим ду хов ним и кул тур ним на сле ђем, па је иде ја нео о сма ни зма на кул тур ном пла ну мо ра ла би ти об на вља на по ла ко и так тич ки. У окви ру „стра те гиј ске ду би не“ ства ра ла се „кул тур на ду би на“ као део оне исто риј ске. Об на вља се по зи ти ван од нос пре ма Осман ском цар ству што је по сте пе но ишло кроз тур ски обра зов ни си стем и пре не го што је нео о сма ни зам отво ре но по ка-зан. О то ме све до чи и рад углед ног тур ског исто ри ча ра и про фе со ра Си не Ак ши на об ја вљен још 1994. го ди не у збор ни ку ра до ва „Уџ бе ни ци и на ста ва исто ри је“10 у ко ме он упра во на во ди штет ност по и сто ве ћи ва ња са Осман-ли ја ма и Осман ским цар ством ко је је све че шћа по ја ва у тур ским уџ бе ни-ци ма исто ри је.11 Као је дан од нај у пе ча тљи ви јих при ме ра та квог дис крет ног и по ступ ног по и сто ве ћи ва ња на во ди при мер из уџ бе ни ка за тре ћи раз ред гим на зи је штам па ног још 1990. го ди не у ко ме на сло ви по гла вља гла се „Ка ко смо из гу би ли Ки пар, Ту нис и Еги пат“ као и дру го по гла вље „Ка ко смо из гу били Бо сну и Хер це го ви ну“ са на гла ском на „смо“!12 Основ ни при мер по и сто ве-ћи ва ња ко ји се у ра ни јим уџ бе ни ци ма ке ма ли стич ке ере, ка да су Осман ли је ма хом пред ста вља не као „они“ а не као „ми“, ни је мо гао до го дити. Про фе сор

се уче ње арап ског и пер сиј ског је зи ка у шко ла ма а у ме ђу вре ме ну се уво ди Гре го ри јан ски ка лен дар, арап ски бро је ви итд.10 Tarih öğretimi ve ders kitapları, İstanbul 1995, 1-394.11 S. Akşin, Tarih öğretimimizde temel paradigma sorunu, Tarih öğretimi ve ders kitapları, İs-tanbul 1995, 62-68.12 Исто, 64.



Ак шин као је дан од основ них про бле ма ви ди и оп ште при хва ће ну пе ри о ди за-ци ју исто ри је по хал ду нов ском мо де лу о успо ну, вр хун цу и про па сти јед ног цар ства, ко ју ве ћи на до ма ћих и стра них исто ри ча ра узи ма као мо дел и на при ме ру Осман ског цар ства. Је ди на раз ли ка огле да се у то ме што не ки исто-ри ча ри пе ри од успо на де ле још на пе ри од осни ва ња и пе ри од успо на, док се нај ве ћи број сла же у кон ста та ци ји да је 16. век био ње гов вр ху нац. При ме ри за ово су број ни, на во ди Ак шин. Од већ по ме ну тог уџ бе ни ка исто ри је у ко-ме се овај пе ри од на зи ва „нај сјај ни јим“ (тур. en par lak de vri) до та квих ус хи-ће них кон ста та ци ја ка ква је она Јил ма за Оз ту на ко ји у сво јој Исто ри ји III на во ди да је Су леј ман Ве ли чан стве ни „нај ве ли чан стве ни ји вла дар у две ипо хи ља де го ди на ду гој тур ској исто ри ји и да је ње гов пе ри од по знат као нај-ра ско шни ји и нај срећ ни ји ако се по сма тра чи та ва исто ри ја Ту ра ка“.13 Да ље се на во ди да је „У вре ме За ко но дав ца Тур ска до те ме ре би ла моћ на да ка да би се са ку пи ла сва сна га и моћ свих оста лих зе ма ља, не би до сти гли сна гу Осман ског цар ства“.14 По проф. Ак ши ну, упра во та кве из ја ве до во де до масп-си хо зе, што ме ђу ђа ци ма што ме ђу обич ним све том, код ко га се при род но ја вља ју и ми сли ти па „Ето ка кви смо не ка да би ли а на шта смо са да спа ли“, и бу ди же ља да се про жи вље ни „злат ни ве ко ви“ по но во вра те на ме сто „уна-за ђе не“ Ре пу бли ке Тур ске.

На ова кву пе ри о ди за ци ју и ве ли ча ње од ре ђе них пе ри о да Цар ства, Ак шин из но си су прот ста вље не те зе и ка же да би то мо жда и мо гло ва жи ти ако се ми сли на вој нич ку моћ и до ми на ци ју, али шта је са свим оста лим? У Бе чу је већ 1529. го ди не по сто ја ла штам пар ска пре са док се код Осман ли ја она по-ја ви ла тек у 18. ве ку. Због то га он твр ди да је сва ки сле де ћи век био уства ри бо љи и на пред ни ји од оног прет ход ног: „17. век је на пред ни ји од 16: се ти те се Ка тип Че ле би је, Евли је Че ле би је, Пе че ви ја и На и ме. 18. век је на пред ни ји од 17: Се лим III, Не дим, Шејх Га лип, пр ва јав на би бли о те ка, пр ва штам па ри ја, по ја ва пр вих мир но доп ских на ме сто рат нич ких ми сли и иде ја. 19. век је био на пред ни ји од 18: ...Џев дет-па ша, На мик Ке мал, Тан зи мат, Устав ност... же ле-зни ца... си стем обра зо ва ња... ле че ња...“15 Том ло ги ком при род но се до ла зи и до за кључ ка да је 20. век на пред ни ји од 19. тј. да је Ре пу бли ка Тур ска на пред-ни ја од Осман ског цар ства. Он на во ди да је тур ско дру штво из фе у дал ног пре шло у ка пи та ли стич ко, из вер ског у ла ич ко; ту су пи сме ност, кул ту ра, ве ћа про из вод ња, бо ље ле че ње, ду жи жи вот ни век итд. Са мим тим, ка да би се ства ри по ста вља ле на тај на чин, не би ви ше би ло ма шта ња о „до брим, ста-рим вре ме ни ма“. Не би се ин си сти ра ло на вра ћа њу „бо ле сни ку“ (тур. ха ста адам) алу ди ра ју ћи на „бо ле сни ка са Бос фо ра“, ка ко су на зи ва ли Цар ство у 19. ве ку. Ре пу бли ка Тур ска ни ка да ни је би ла „ha sta adam“ – „бо ле сник“, па

13 Исто, 65.14 Исто.15 Исто, 64-65.



за што би је се он да од ри ца ли у ко рист не ко га ко је сте? Ак шин чак иде до тле да ана дол ску ре во лу ци ју Ту ра ка под Ке мал-па шом на не ки на чин по ре ди са на ци о нал ним ре во лу ци ја ма бал кан ских зе ма ља у осло бо ђе њу од Осман ли-ја: „Ана дол ска ре во лу ци ја Ре пу бли ке Тур ске де ли мич но је до ве ла Тур ке у си ту а ци ју Гр ка, Бу га ра, Ср ба, Ру му на, тј. при бли жи ла их је то ме да уста ну про тив Осман ли ја. Али због на ци о нал не и вер ске слич но сти са Осман ли-ја ма, мо жда нам је те же да раз ми шља мо као ове бал кан ске на ци је и да по-де ли мо њи хо ву ре ак ци ју“. 16

У сва ком слу ча ју, у Тур ској је на де лу ре ви зи ја исто ри је тј. но ва пер цеп-ци ја исто ри је као је дан од ре зул та та „исто риј ске“ и „кул тур не ду би не“, са за дат ком да се Осман ско цар ство при ка же као то ле рант но, мул ти ет нич ко и мул ти вер ско, те као та кво, са вр ше но по год но да по но во при гр ли у сво је на-руч је бр до ви ти и не мир ни Бал кан. Шта ви ше, ис ти че се да је пе ри од осман-ске вла да ви не злат ни пе ри од Бал ка на, те да су ка сни ји су ко би и не раз ви је-ност ових зе ма ља за пра во по сле ди ца њи хо вог осло бо ђе ња 1912. го ди не. Сам ми ни стар Да ву то глу је из ја вљи вао да све до кра ја 19. ве ка, да кле све док је Осман ско цар ство би ло при сут но на Бал ка ну, бал кан ски на ро ди ни су ви де-ли ра то ве! У вре ме Ата тур ка Бал кан ски ра то ви су узи ма ни упра во као до-каз по гре шне по ли ти ке Осман ског цар ства, док да на шња тур ска власт по-ку ша ва да про гу ра те зу да су Бал кан ски ра то ви иза зва ли кон флик те ко ји и да нас тра ју док је под осман ском вла да ви ном по сто јао мир и про спе ри тет. Упра во из тих раз ло га, ре ви зи ју исто ри је ни је до вољ но из вр ши ти са мо код до ма ћег ста нов ни штва. По зи ти ван од нос пре ма Осман ском цар ству на сто-ји се из во зи ти на ро чи то у зе мље и ме ђу на ро де ко ји су би ли под осман ском вла шћу а по го то ву ме ђу на ро де Бал ка на где се, ка ко за па жа уме ре ни тур ски ана ли ти чар Се мих Идиз: „лек ци је о осло бо ђе њу од Ту ра ка и да ље на ла зе ме-ђу пр вим лек ци ја ма из исто ри је у шко ла ма на Бал ка ну и Бли ском ис то ку“.17

Сле де ћи ана ло ги ју све га ре че ног, ов де би се, са мо по се би, мо гло на мет-ну ти још јед но ло гич но пи та ње: Да ли исто ва жи и за кул ту ру? Да ли је тур-ска кул ту ра про гре сив на и има кон ти ну и ран, ево лу тив ни раз вој или је, као и са мо Осман ско цар ство, схва ће на по ана ло ги ји са би о ло шким ор га ни змом ко ји на кра ју увек ста ри и про па да. Да ли је, да кле, тур ска кул ту ра, умет ност, књи жев ност про па ла за јед но са Цар ством па је тре ба у том сми слу и об но-ви ти? Да ли ди ван ска по е зи ја18 та ко ђе пред ста вља вр ху нац и ви ше од ра жа ва

16 Исто, 63.17 Д. Танасковић, Неоосманизам, Београд 2011, 57.18 Ди ва ни – збир ке пе са ма по ко ји ма је ова по е зи ја и до би ла на зив. Пред ста вља нај ду жи пе ри од тур ске ли те ра ту ре ко ји је тра јао од 13. па све до кра ја 18. ве ка. Ова по е зи ја би ла је под ути ца јем пре све га ислам ске кул ту ре и ци ви ли за ци је, пер сиј ског је зи ка и пе снич-ког из ра за као и арап ске ме три ке, док су ње не основ не од ли ке би ле за тво ре ност, ста тич-ност, пе си ми зам и од су ство на ци о нал них осе ћа ња у скла ду са ислам ским универ за ли змом.



тур ску кул ту ру не го је дан Ор хан Па мук? Да ли је та ква вр ста об но ве за да-так да на шње кул тур не по ли ти ке Тур ске, ње ног обра зов ног си сте ма и ње не ки не ма то гра фи је?

Ка ко, бар за са да, тур ске вла сти не ма ју при ступ уџ бе ни ци ма исто ри је у Ср би ји, Бу гар ској, Грч кој, имиџ Тур ске се по пра вља пу тем ме ди ја и по тро-шач ког дру штва, нај пре пре ко са пу ни ца с гра ђан ском те ма ти ком, сли ка ма Бос фо ра и па но ра ма ма мо дер ног Ис тан бу ла али и, у но ви је вре ме, при ка зи-ва њем све ве ћег бро ја се ри ја и фил мо ва ко ји ко ке ти ра ју са осман ском исто-ри јом. Ту је, пре све га, на про сто ру чи та вог Бал ка на ме га по пу лар на се ри ја Ве ли чан стве но сто ле ће, код нас по зна та јед но став но као Су леј ман. За тим но ва се ри ја ко ја ће се ве ро ват но уско ро по ја ви ти и на овим про сто ри ма, Осман ска вре ме на, чи ја је рад ња сме ште на у до ба Ах ме та III, тзв. „до ба ла ла“, као и нај ску пљи филм тур ске ки не ма то гра фи је у ко ји је уло же но чак 17 ми-ли о на евра, Фе тих тј. Осва ја ње 1453. пре ми јер но је при ка зан про шле го ди не а ње го ва цен трал на те ма је осва ја ње Ца ри гра да од стра не Ту ра ка и ко нач ни пад Ви зан ти је. Те о ри ја о из у зет ној то ле рант но сти Осман ли ја по себ но је ис-так ну та у по след њој сце ни фил ма. На рав но, сти че се ути сак да иза ова квих про је ка та сто је чи та ви ти мо ви, а има ју ћи у ви ду тврд ње да у Тур ској мал те не ни је дан уго вор не мо же би ти пот пи сан без уви да вла сти у то да ли је у скла ду са ду го роч ном стра те ги јом тур ске по ли ти ке, не ми нов но се сти че и ути сак да су ова кви про јек ти део нео о сма ни стич ке про па ган де, у овом слу ча ју по пу-лар не кул ту ре пла си ра не пу тем мас-ме ди ја. Иако се, с дру ге стра не, пре ми јер Ер до ган у не дав ним из ја ва ма од ри че и не при зна је сво је прет ке при ка за не на ова кав на чин, др жав ни про је кат или не, ре зул тат је на кра ју исти: мај це, ка пе, ма ра ме са осман ским мо ти ви ма и сул тан ским ту гра ма, ком пакт-ди ско-ви са осман ском му зи ком, се ри ја ма и фил мо ви ма, по пу лар на бе ле три сти ка са ха рем ским те ма ма и сви оста ли про из во ди на ме ње ни по тро шач ком дру-штву. С дру ге стра не, ко ли ко год их пред став ни ци тур ске вла сти оспо ра ва-ли, не мо же се по ре ћи чи ње ни ца да ови и ова кви про из во ди тур ске ки не ма-то гра фи је од ра жа ва ју тај и та кав, ка ко на во ди проф. др Дар ко Та на ско вић „улеп ша ни обра зац драг нео о сма ни сти ма о јед ној адми ни стра тив но сјај но ор гани зо ва ној му сли ман ској им пе ри ји ко ја у скла ду са ислам ским по и ма њем

Иако је не сум њи во из не дри ла ве ли ка не (Ба ки, Фу зу ли, Ха ја ли, Не дим, Шејх Га лип...) као и ори ги нал не књи жев не ства ра о це ко ји су те жи ли на ци о нал ном пе снич ком из ра зу и на-род ном тур ском је зи ку (Али Шир Не ваи, Сул тан Хе рат), ди ван ски пе сник је ства рао пре све гау за да тим пе снич ким окви ри ма, од ње га се ни је зах те ва ла ори ги нал ност, ни ти јој је он те жио. Ди ван ски пе сник ни је чи тао за пад ну књи жев ност, ни је учио европ ске је зи ке и остао је не так нут књи жев ним по кре ти ма ко ји су по тре са ли европ ску кул ту ру. Исто ри ча ри књи жев но сти упра во у тој ње ној за ча у ре но сти на ла зе раз ло ге про па сти ди ван ске књи жев-но сти ко ја се ве ко ви ма ис цр пљи ва ла бес крај ним по на вља њем истих оцва лих ме та фо ра и ме трич ких ка лу па и би ла за тво ре на за све но ве ути ца је. (О ово ме ви де ти: М Ма рин ко вић, Ста ра тур ска књи жев ност, Бе о град 2012).



и при ме њи ва њем то ле ран ци је, при пад ни ци ма дру гих мо но те и стич ких ве-ра омо гу ћа ва ви сок сте пен ис по ља ва ња кул тур них спе ци фич но сти ко ја иде све до по ја ве раз ви је ног ко смо по ли ти зма у ве ли ким град ским сре ди на ма“.19 Све се, да кле, сво ди на хва ло спе ве Осман ском цар ству и исто риј ском пе ри-о ду ње го ве сла ве и мо ћи.

Иако су ми шље ња о то ме да ли по сто ји ре ал на опа сност од при ка зи ва ња и по пу ла ри за ци је про из во да тур ске ки не ма то гра фи је по де ље на, мо жда и нај-ве ћи про блем у чи та вој овој при чи ис прав но за па жа проф. др Ема Миљ ко вић ка да пре по ру чу је опрез при ли ком гле да ња, ис ти чу ћи да је нај ве ћи про блем са се ри ја ма и фил мо ви ма из осман ске исто ри је упра во тај што се они у осно-ви ба зи ра ју на исто риј ским до га ђа ји ма па је не ко ме ко не ма ду бља зна ња, ве о ма је те шко да раз гра ни чи исто риј ске чи ње ни це од фик ци је. И за и ста, ве ћи на гле да ла ца при род но не ма ду бља исто риј ска зна ња, а ка да вам још на по чет ку епи зо де сто ји на по ме на да су сви до га ђа ји и осо бе „ин спи ри са ни“ ствар ним исто риј ским до га ђа ји ма и ли ко ви ма, ве ли ки број гле да ла ца узе ће све при ка за но здра во за го то во не обра тив ши па жњу на реч „ин спи ри са ни“, ко ја се у овом кон тек сту и ина че че сто ко ри сти у ки не ма то гра фи ји. У скла ду са ре зул та ти ма не дав но об ја вље не ан ке те у јед ним на шим но ви на ма, мно ги ће зна ти из пр ве да вам ка жу ко ли ко је сул тан Су леј ман имао де це али не ће зна ти ка да је вла дао кнез Ми лош, о ње го вој де ци и да не го во ри мо, и прав-да ће се ти ме да им се то сер ви ра на те ле ви зи ји те да ни су они кри ви што не ма до ма ћих исто риј ских фил мо ва и се ри ја.20 У ово ме сва ка ко има мно го исти не. „У том све тлу, по на ша ње Тур ске као и ула га ње у се ри је и фил мо ве ко ји ве ли ча ју Осман ску им пе ри ју пот пу но је ја сно, оно што је не ра зу мљи во је на ше по на ша ње,“ за кљу чу је ис прав но проф. др Ема Миљ ко вић.21

У сва ком слу ча ју, тур ски пре ми јер Ер до ган ви ше пу та је оце нио да је је-дан од при о ри те та уз га ја ње но вих ге не ра ци ја на вред но сти ма ре ли ги је, тј. на вред но сти ма исла ма. Не дав но усво је на ре фор ма обра зов ног си сте ма не-сум њи во ће до ве сти до екс пан зи је вер ских шко ла, а у тим вред но сним ко-ор ди на та ма се ства ра и са вре ме на тур ска кул ту ра. На рав но, и да ље по сто ји јак опо зит ова квим тен ден ци ја ма на тур ској кул тур ној и по ли тич кој сце ни, али је не сум њи ва тен ден ци ја ка до ми на ци ји кон зер ва тив не Тур ске, ко ја на та ла су но во на ста ле еко ном ске мо ћи, што је за по сле ди цу има ло и про ме ну со ци јал не сли ке и ства ра ње но ве сред ње кла се, пре све га у цен тру тур ског кон зер ва ти ви зма, Ана до ли ји, све хра бри је и од луч ни је рас ки да са мно гим иде ја ма на ко ји ма се за сни ва ла ви зи ја Ке мал-па ше Ата тур ка.

19 Исто, 23.20 http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2012&mm=11&dd=12&nav_id=65967721 http://www.novosti.rs/vesti/spektakl.147.html:372356-Sulejman-Velicanstveni-1-Sminkanje-istorije



У сми слу ове све о бу хват не тран сфор ма ци је тур ског дру штва, ко ја као свој из раз има и спољ ну по ли ти ку умно го ме од сту па ју ћу од тра ди ци о нал-но уз др жа не спољ не по ли ти ке за сно ва не на Ата тур ко вој кри ла ти ци „мир у зе мљи, мир у све ту“ тре ба по сма тра ти и при су ство са вре ме не тур ске кул-ту ре на пост ју го сло вен ском про сто ру. Де ло ва ње Ан ка ре на пост ју го сло вен-ском про сто ру се за сни ва на ја ча њу пре све га кул тур ног при су ства, по себ-но у сре ди на ма где је му сли ман ско ста нов ни штво ве ћин ско и где се, ка ко на во ди проф. Та на ско вић: „по сред ством ве ли ког бро ја фон да ци ја, ин сти-ту та, цен та ра, асо ци ја ци ја и слич них ин сти ту ци ја за про у ча ва ње Бал ка на про ми шље но и ду го роч но ства ра ка дров ска ба за за из вр ша ва ње за да та ка из до ме на ре а фир ми са ња сло ја осман ско-ори јен тал ног на сле ђа у са вре ме-ном кул тур ном иден ти те ту и сен зи би ли те ту Бал ка на ца“.22 Ако се по гле да ју огром ни бу џе ти ко је има ју Ди рек то рат за вер ска пи та ња Ди ја нет, Тур ска раз вој на аген ци ја за ме ђу на род ну са рад њу ТИ КА и кул тур ни цен три Ју нус Емре, ко ји опе ра тив но спро во де тур ску спољ ну по ли ти ку и у ко јој је кул ту ра јед но од сред ства, ја сно се осли ка ва осман ско на сле ђе као ва жно из во ри ште ви зи је и пла но ва Тур ске на на шим про сто ри ма. У овом сми слу, за на ме та-ње тур ског кул тур ног обра сца не тре ба за не ма ри ти и зна чај обра зов не мре-же ути цај ног ислам ског по кре та Фе ту ла ха Гу ле на ко ја се гра ди у си нер ги ји са тур ским ди пло мат ским апа ра том, без об зи ра на број не тр за ви це ко је на уну тра шњој сце ни овај моћ ни по крет има са вла да ју ћом АК пар ти јом. Ова обра зов на мре жа, за сно ва на на мо дер ним и ло ги стич ки из у зет но опре мље-ним основ ним, сред њим шко ла ма и уни вер зи те ти ма ши ром све та, по себ но у Ази ји, Афри ци и на Бал ка ну, од не дав но де лу је и пре ко јед не ин тер на ци о-нал не основ не шко ле у Бе о гра ду.

Упра во због тог ислам ског кул тур ног обра сца ко ји по но во у ве ћој ме ри сту па на сце ну у да на шњој Ре пу бли ци Тур ској, она ће те шко ус пе ти да до-ка же За па ду оно што је ду же вре ме упор но по ку ша ва ла - да је јед на ко, или бар до вољ но „кул тур на“. У том сми слу, иако до бри са ве зни ци, од нос За па да пре ма Тур ској ће оста ти исти. За пад ће је и да ље по сма тра ти као „ма ње ци ви-ли зо ва ну“. Као што је то чи нио ве ко ви ма ра ни је. И то ни је ни шта но во. Оно што је у том од но су но во је сте да Тур ска, чи ни се, ви ше и не ха је мно го за то.

Резиме

Го во ри ти о тур ском кул тур ном обра сцу или тур ској кул ту ри уоп ште у пре ци зним и је дин стве ним од ред ни ца ма ве о ма је те шко. Са јед не стра не За пад је сма тра ори јен тал ном, што у очи ма овог по сма тра ча зна чи и „ма ње раз ви је ном“, „ма ње ци ви ли зо ва ном.“ Са дру ге стра не, Тур ска ду го по ку ша ва

22 Д. Танасковић, нав. дело, 152.



да убе ди За пад у су прот но. У са мој Тур ској та ко ђе се по ста вља пи та ње: Да ли је тур ска кул ту ра европ ска или азиј ска, да ли је ислам ска или се ку лар на? Да ли је, мо жда, све то за јед но? Ова ква пи та ња се сва ка ко од ра жа ва ју и на де ло ва ње тур ске по ли тич ке и кул тур не ели те ко ја во ли да сма тра да је сте. Оно че му тур ска, пре све га по ли тич ка ели та да нас те жи, је сте да Тур ску, као зе мљу ко ја се ве ли ким де лом сво је исто ри је про сти ра ла на два кон ти нен та, при ка же као спој та два све та, мост ко ји спа ја, а не раз два ја Ис ток и За пад и све њи хо ве кул ту ро ло шке раз ли ке и про тив реч но сти. Ипак, кул тур ни обра-зац ко ји је, у ве ћој или ма њој ме ри и у за ви сно сти од исто риј ских окол но сти, то ком нај ве ћег де ла тур ске исто ри је био до ми нан тан и на не ки на чин об је-ди ња вао све оста ле, био је ислам ски кул тур ни обра зац. Тај обра зац, чи ни се, на кон пе ри о да за тиш ја, по но во сту па на сце ну у овој нај но ви јој „по ста та-тур ској“ Тур ској. Об на вља ње ислам ских и осман ских вред но сти по сте пе но се од ви ја ло кроз тур ски обра зов ни си стем, пре све га уџ бе ни ке исто ри је где се Осман ли је све че шће при ка зу ју као „Ми“ а не „Они“ ка ко је ин си сти рао ке ма ли зам, а у но ви је вре ме и пу тем мас-ме ди ја, се ри ја и фил мо ва ко је улеп-ша ва ју и ве ли ча ју осман ску про шлост, и ко је су у пра вом осва јач ком по хо ду код нас, али и на чи та вом Бал ка ну. У сва ком слу ча ју, у Тур ској је на де лу ре-ви зи ја исто ри је тј. но ва пер цеп ци ја исто ри је као је дан од ре зул та та „исто риј-ске“ и „кул тур не ду би не“ са за дат ком да се Осман ско цар ство при ка же као то ле рант но, мул ти ет нич ко и мул ти вер ско, те као та кво, са вр ше но по год но да по но во при гр ли у сво је на руч је бр до ви ти и не мир ни Бал кан. Сма трао то За пад кул тур ним или не.


Adem ef. Zil kić*

ISLAM SKA ZA JED NI CA TUR SKE – DI JA NET

Ap strakt: U ovom ra du autor da je pre gled isto ri je, or ga ni za ci je i si ste ma dje-lo va nja islam ske za jed ni ce u Tur skoj. Go vo ri se o prav nom i po li tič kom po lo ža-ju pred sjed ni štva za vje ru, Di ja ne ta, ali i broj nih dže ma ta ko ji po put Gju le no vog ima ju ve li ki broj čla no va i ogro man uti caj ne sa mo u Tur skoj već i u dru gim mu-sli man skim ze mlja ma.

Ključ ne rije či: Tur ska, islam, Di ja net, dže mat, mu sli ma ni

* * *

Go vo ri ti o Tur skoj kao jed nom gran di o znom ci vi li za cij skom pro sto ru za i sta je ne za hval no, jer ako po sma tra mo fe no me no lo ški ono što se zbi va na tom pro sto-ru – ve o ma je iza zov no, ako pak im pli ka ci je sve ga to ga sa gle da va mo prag ma tič ki, ra ci o nal no – on da je nu žno i po treb no.

U osman lij sko vri je me po slo ve vje re je ob na šao me ši hat na če lu sa šejhulislamom. Ova vjer ska in sti tu ci ja i njen pr vi čo vjek su, za pra vo, pred sta vlja li mu sli ma-ne na cje lo kup nim pro sto ri ma gdje je Osman lij sko car stvo do se za lo.

U An ka ri se 1920. go di ne ime nu je po seb no ti je lo ili mi ni star stvo ko je do 1924. ima i zva nje i sta tus mi ni star stva. Za re is-ul-ule mu je po sta vljen ta da šnji muft i-ja An ka re Adem Meh med Ri had, ko ji je zdu šno po dr ža vao na ci o nal no bu đe nje i na ci o nal nu re vo lu ci ju pred vo đe nu Ke mal-pa šom Ata tur kom. Kao za slu žnog i čo-vje ka iz na ro da sma tra li su da je za slu žio to mje sto, te je i po sta vljen da ob na ša tu vi so ku funk ci ju.

Za Islam sku za jed ni cu Tur ske ko ja se zo ve Di ja net, što zna či pred sjed ni štvo za vjer ska pi ta nja i po slo ve, ja ko je va žna 1935. go di na ka da se do no si Za kon o ustroj-stvu i du žno sti ma upra ve za vjer ska pi ta nja, či me se od re đu je or ga ni za ci o na struk-tu ra, ka dar, oso blje, kva li fi ka ci je, ime no va nje, po kra jin ska sre di šta – po kra jin ske for ma cij ske je di ni ce i du žno sti svih du žno sni ka. Go di na 1935, ka sni je 1939, pa sve

* Reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije.


Исламска заједница Турске – Дијанет 57

do 1961, go di ne će bi ti ja ko tur bu lent ne, ja ko te ške za dje lo va nje mi si o na ra i in-sti tu ci je Islam ske za jed ni ce. Po Usta vu iz 1961. go di ne Pred sjed ni štvo za vjer ske po slo ve, od no sno Di ja net, de fi ni sa no je kao ustav na ka te go ri ja i za u ze lo je po zi ci ju cen tral ne ad mi ni stra ci je sa po seb nim za kon skim uslo vi ma i de fi ni san sa po seb-nim pra vi ma i oba ve za ma. Na osno vu tog Usta va Di ja net je do bio no vu, ure đe nu, ur ba nu di men zi ju dje lo va nja i od no sa, ko jim za po či nje je dan no vi pe riod u nje-go voj in sti tu ci o nal noj iz grad nji. Ovaj Za kon je omo gu ćio i or ga ni za ci o nu ši ri nu, uklju ču ju ći i one seg men te ko ji su iz van ze mlje Tur ske, da kle, ino stran stvo. Ovaj Za kon je tra jao sve do 1980. ka da se u voj nom uda ru ovaj Za kon ru ši, a Islam ska za jed ni ca za pa da u još te žu si tu a ci ju, što tra je sve do 2010. go di ne, ka da joj se vra-ća ustav na po zi ci ja.

Ka da je reč o osnov nim na če li ma: u prav cu la ič kog na če la, a osta ju ći iz van po li ti ke i svih to ko va mi šlje nja, iz no še nja jav nih mi šlje nja i sta vo va-dje lo va nja, a ima ju ći za cilj na ci o nal no je din stvo i sa rad nju, po Čla nu Usta va 136. Di ja net ima ulo gu da:

– spro vo di po slo ve u ve zi sa iba de tom, to zna či ob re do slu žne po slo ve, sa me ob re de;

– iz no še nje mo ral nih prin ci pa vje re isla ma;– da or ga ni zu je za jed nič ke sve ča no sti i dru ge po slo ve, is klju či vo u ve zi sa iba

de tom, od no sno za mo li tve ni dio. I to je opis dje lo va nja ko ji je dat, sa za dat-kom da se fo ku si ra i svo je dje lat no sti usmje ra va is klju či vo na Kur’anu i na Sun ne tu ve zu ju ći se za če tr na e sto vje kov no is ku stvo mu sli ma na tog pro sto ra, a ko ji su su nit skog opre dje lje nja;

– da u ino stran stvu, ta ko đer, pro mo vi še po lje tur skog is ku stva zna nja o vje ri i omo gu ći is prav no shva ta nje vje re isla ma.

Od 2010, ma lo još i ra ni je, Islam ska za jed ni ca Tur ske – Di ja net i ofi ci jel na po-li ti ka ima ju pot pu no su gla sje bez ob zi ra na ova ko ja snu po dje lu vjer skog, od no sno se ku lar nog i uglav nom se do pu nju ju, s tim što i da lje vo de ću ulo gu ima ju dr žav ni i po li tič ki fak to ri.

Or ga ni za ci o na struk tu ra Pred sjed ni štva je slje de ća:

• Pred sjed ni štvo Vi so kog sa vje ta za vjer ske po slo ve;• Ge ne ral na upra va za vjer sku slu žbu;• Ge ne ral na upra va za obra zov nu slu žbu;• Ge ne ral na upra va za slu žbu ha dža i umre;• Ge ne ral na upra va za vjer sku iz da vač ku dje lat nost;• Ge ne ral na upra va za od no se sa ino stran stvom;• Pred sjed ni štvo za smjer ni ce i in spek cij ske po slo ve;• Pred sjed ni štvo za stra te gij ski raz voj;• Sek tor za omla di nu i sport;



• Sek tor za uprav nu ob ra du po vrat ka ka pi ta la, od no sno pra će nje va ku fa i vra ća nje nad le žno sti nji ho vih u skla du sa še ri jat skim pro pi si ma;

• Sa vjet ni štvo za štam pu, od no sno od no se sa jav no šću;

Go di ne 1922, 1935, 1982, pa sve do 2010. je ja ko te žak pe riod i ja ko su bi li te-ški uvje ti za dje lo va nje Islam ske za jed ni ce Tur ske. Za pra vo, ona je mo gla dje lo va ti sa mo ono li ko ko li ko joj se ka že, da kle, pre ži vlja va ju ći. Taj pe riod je bio sve den na pri vat no ži vlje nje vje re. A ži vot je ja ko te ško kon tro li sa ti i ka na li sa ti bez od re đe-nih re pre si ja. U sva kom slu ča ju, ka da je u pi ta nju Di ja net, bi lo je i to ga. Ali da bi dje lo va la i se bi ko mo di tet u dje lo va nju olak ša la, Islam ska za jed ni ca je osim ofi-ci jel nog di je la, a i da nas ta ko dje lu je, ima la i je dan neo fi ci jel ni dio ko ji je i da nas pri su tan, ko ji se od vi ja kroz dže ma te. A to je dje lo va nje sa ci ljem da se uđe u sva-ku ku ću, po ro di cu, za to što je ke ma li stič ki po kret bio pro tiv vje re, a zna mo već ka kve je imao ten den ci je i na mje re pre ma vje ri i uop šte ka kve je sve rad nje pred-u zi mao u tom ci lju. Dru gi cilj je bio da se re gru tu ju čla no vi, po što je oform lje no vi še dže ma ta, ta ko da sva ki dže mat ima svo je čla no ve ko ji će „kroz ku će” i kroz dru go dje lo va nje da ra ši re le pe zu svog dje lo va nja kroz or ga ni zo va nje obra zov nog si ste ma, eko nom skog, zdrav stve nog itd.

I da nas ima te ne ko li ko gran di o znih dže ma ta ko ji su ja či po eko nom skom ka-pa ci te tu, or ga ni za ci o nom, ka drov skom i sva kom dru gom od bi lo ko je islam ske za jed ni ce, osim ne kih ko je su pri je sve ga – iran ske, i ne kih arap skih ze ma lja. Pri je sve ga, to je ne vla di na or ga ni za ci ja, kao dže mat, ko ja ima cilj i za da tak da dje lu je i iz van gra ni ca Tur ske, od no sno da po kri va sre di šte Evro pe. Mo žda naj ja či i naj a-u ten tič ni ji u skla du sa ha ne fij skom prav nom ško lom je ste dže mat Nur dži je, dže-mat uva že nog Fe tu la ha Gju le na, ko ji je do te mje re usa vr šio svo je dje lo va nje da je nje go vo član stvo vi še mi li on sko, i ko je ima iz van re dan obra zov ni si stem ko jem bi mno ge dr ža ve po za vi dje le, i ko ji je eko nom ski to li ko jak da to bal kan ske dr ža ve mo gu da sa nja ju. A ta ko đer i na po lju zdrav stva. Lič no sam imao pri li ke da bu dem gost u Iz mi ru i da obi đem pe ti di jag no stič ki cen tar za ot kri va nje ra ka u svi je tu „Ši-fa”, ko ji je vla sni štvo ovog dže ma ta. Ta ko đer je tu je dan od ve li kih dže ma ta Su lejman dži je, ko ji u 86 ze ma lja svi je ta ima stu dent ske do mo ve i ko ji kroz taj seg ment stva ra nja uslo va mla dim lju di ma za obra zo va nje i po ti ca nje nji ho ve mla da lač ke ener gi je da ovla da ju tim uni ver zal nim i ta ko vri jed nim vje šti na ma za pra vo i njih pri do bi ja kao svo je čla no ve. Iza to ga je od mah je dan, ta ko đer od ve li kih dže ma ta, Se mer kand, ko ji ima 11 mi li o na svo jih čla no va. To su ne vje ro vat ne in sti tu ci je iako one ni su ofi ci jel na islam ska za jed ni ca, ni su Di ja net, ali dje lu ju po ne koj har mo ni ji sa Di ja ne tom kao dr žav nom vjer skom upra vom, od no sno dr žav nom za jed ni com.

Šta je nji hov za jed nič ki cilj? U po čet ku, da to ne bi ima lo ko no ta ci ju po kre ta, na ci o na li stič kog po kre ta us po sta vlja nja na ci o nal ne dr ža ve Tur ske i ide ja na ci o-na li zma, čak i ako bi Di ja net kao ofi ci jel na dr žav na re li gij ska usta no va sve rad nje



po kre nuo na oču va nju vi tal nih in te re sa i ci lje va isla ma i mu sli ma na, on bi sva ka-ko do šao u su kob sa dr ža vom i ušao bi u ne mi le do ga đa je sa njom.

Dže ma ti su bi li naj bo lji mo dus da se ta ko moć na im pe ri ja ra slo ji u vjer skom dje lo va nju, a da se to ne osje ti u po li tič kom smi slu, s tim što sva ki dže mat vi so ko dr ži do na ci o nal ne svi je sti i po kri va one ten den ci je i hti je nja ke ma li sta u pot pu no-sti, ali za to pod tim pla štom raz vi ja vjer ske ak tiv no sti, što je iz van re dan uzo rak i pri mjer za svi jet ka da su ve li ki na ro di u pi ta nju. Na ža lost, kad go vo rim o Islam skoj za jed ni ci Tur ske, mo ram na krat ko na pra vi ti di gre si ju, da iza đem sa ovog te re na, pa da pre đem na te ren Islam ske za jed ni ce Sr bi je. I u Islam skoj za jed ni ci Sr bi je je ovaj trend pri hva ćen, ali či ni mi se ne do volj no ana li zi ran, ne do volj no is tra žen, a ako je ste – on da ma lo, ne pot pu no sa gle dan, jer kod ma lih na ro da je po gub no stva ra-ti dže ma te i ne što usit nja va ti. Na pro tiv, stra te gi ja tre ba bi ti obr nu ta, a ne kao kod ve li kih ko ji bro je 74 mi li o na, a to je ofi ci jel ni po da tak da to li ko sta nov ni ka ima Tur ska. Ali ne za bo ra vi mo da Tur ska ima Tu ra ka, sa oni ma ko ji ži ve van ze mlje, iz me đu 85 i 86 mi li o na, i da je sa po pu la ci jom po sli je Ira na naj mla đa ze mlja u svi-je tu. Je di ni na čin da ta dr ža va spro ve de ono što se re žim ski spu ta va je ste kroz dže-ma te. I to je učin ko vi to bi lo, ali je po gub no za ta ko ma le islam ske za jed ni ce ko je bro je 650 ili 700 hi lja da mu sli ma na, kao što je Islam ska za jed ni ca Sr bi je. Da kle, da bi iz bje gli kon tro lu, op struk ci ju, za bra nu, blo ka du itd. Di ja net je pu stio dže ma te da dje lu ju kao ne vla din sek tor, ne vla di na in sti tu ci ja, što se po ka za lo epo hal nim. I za i sta hi sto ri ja će to za bi lje ži ti kao ne što što je ne po no vlji vo do ta da. Ta ko đer, stva ra nje ide o lo škog fron ta, po put Islam ske bra će, a što je re zul ti ra lo do la skom na vlast sa da šnje po li tič ke eli te, ko ja je du bo ko vjer ski ori jen ti sa na i ko ja za pra vo po ti če iz tih dže ma ta. I za to mi ima mo da nas tur sku po li tič ku eli tu ko ja je ap so-lut no u sa gla sju sa vjer skim iden ti te ti ma, od no sno du bo ko je vjer ski svje sna, jer je ona če do tih dže ma ta, a ni je ofi ci jel ne Islam ske za jed ni ce. I to je, mo ram ka za ti, ka da go vo rim sa aspek ta kao re is, jed na iz van red na stvar i stvar ko ja je išla u pri-log isla mu i mu sli ma ni ma Tur ske.

Tur ska sa 74 mi li o na sta nov ni ka, od ukup no 85 ili 86 mi li o na Tu ra ka, ha ne-fij ske prav ne ško le i ma tu ri dij ske dog mat ske ori jen ta ci je, su fij skog prav ca kao sre-di šnjeg pu ta isla ma, ko ji je 623. go di ne pro mo vi sa la i za pra vo ona no si la, je di na ima pra vo i je di na je ka dra i moć na da uje di ni, od no sno da vu če i da bu de pra vi re pre zent su nit skog prav ca isla ma. Svi dru gi taj ka pa ci tet ne ma ju i oni ni su moć ni.

Ovo je sad dog ma ko ja je sa svim svoj stve na sa mo vjer skim znal ci ma, po sto je i od re đe ne pre po ru ke Bo ži jeg Po sla ni ka (a. s.) u smi slu ha di sa, ko jim on na ja vlju-je oslo ba đa nje, do la zak kon kret no sul ta na Fa ti ha Meh me da i osva ja nje Is tan bu la, Ca ri gra da, uz sve pri hva ta nje da mo že da se go vo ri da li je ovaj ha dis apo kri fan ili ni je. U sva kom slu ča ju, za mu sli ma ne je to ja ko va žno, jer je to sve ta nor ma, dru gi iz vor uče nja, on da je do dat ni po ti caj za svom ovom sna gom ko ja se kon-cen tri še kod mu sli ma na. To je što se ti če unu tra šnjeg di je la. Ali Tur ci ima ju jed nu iz re ku, ka žu: „Tur ska, akra ba-rod bi na, do stlar-pri ja te lji”. I Tur ska se uglav nom i



kao politi ka, i kao Islam ska za jed ni ca – jer tu je pot pu no su gla sje, po go to vo s do-la skom no ve eli te na vlast – tu se ap so lut no mo že po vu ći znak jed na ko sti, dr ži do ovih prin ci pa. Iako, da na gla sim to, pred sjed ni štvo ni je u sta tu su mi ni star stva, ono je pod Mi ni star stvom dr žav ne upra ve za jed no sa Ti kom i sa ne kim dru gim in sti tu ci ja ma, ali sva ka ko je u pot pu no sti u sa gla sju sa po li ti kom. Na kra ju kra je-va, vr hov nog po gla va ra bi ra Pred sjed ni štvo od pet čla no va, gdje su tri iz re da po-li ti ke, dva iz re da vjer ski oda bra nih slu žbe ni ka, i to je tje lo ko je vo di sve stra te ški i va žne od lu ke pri do no še nju.

Vi ste ču li da je sed mi vid dje lo va nja Di ja ne ta u ino stran stvu. Di ja net kroz ovaj dru gi seg ment akrab pod ra zu mi je va sve one Tur ke ko ji ži ve u dru gim dr ža va ma a ima ju na ci o nal no uče nje i dok tri nu iz Tur ske. To su uglav nom ze mlje biv šeg So-vjet skog sa ve za, Kav kaz, Turk me ni stan, Azer bej džan itd. Kad to sve sa ku pi mo, to je de mo graf ski ka pa ci tet od 220 do 250 mi li o na uti caj ne sfe re Islam ske za jed ni ce, od no sno tur ske po li ti ke. I uglav nom oni ima ju iz van red ne od no se i us po sta vi li su iz van red ne od no se, sa iz u zet kom Ru si je i di je lom Azer bej dža na zbog po zna te de mo graf ske sli ke, de mo graf skog pro cen ta ši ja. Po ve zi va nje ovih ve za kao hi sto rij-ska še ri jat ska spo na pre ko šejh-ul-isla ma Tur ska po la že pra vo na prav no še ri jat ski le gat men šu ru, od no sno idža zu ko ju ona pre no si, za pra vo za dr ža va pra vo, ma da je to pra vo osa mo sta lji va njem svih vjer skih za jed ni ca na pro sto ru biv še osman lij ske im pe ri je sa mo po se bi ta da za vr še no, ali ona za dr ža va pra vo da nas kroz taj prav-no še ri jat ski le gat i ima spo nu i utje caj čak i na ne ka ka drov ska zbi va nja u okru-že nju, po go to vu ov dje gdje je akre ba, od no sno akre ba, a i u onom gdje su do stlar, a do stlar su pri ja te lji, to zna či oni ko ji ni su Tur ci, a je su mu sli ma ni i ži ve na pro-sto ri ma bal kan skih dr ža va.

Uop šte ka ko se dje lu je? Islam ska za jed ni ca ne ofi ci jel no – ali s ob zi rom na to da vi še ne po sto ji ni ka kve raz li ke u stra te škom i vir tu el nom po i ma nju i stre mlje-nju iz me đu dže ma ta i Di ja ne ta – ona pri je sve ga dje lu je kroz obra zov ne si ste me i ka dro ve ko ji su ško lo va ni u Tur skoj.

Na pri mer, u Al ba ni ji na kon pa da ko mu ni stič kog re ži ma po sto ji se dam me-dre sa. Svih se dam je iz gra di la Tur ska, od no sno dže ma ti Tur ske. Oni sno se sve tro ško ve. Pr vo su iz gra di li in fra struk tu ru, ute me lji li ško lu – to su sred nje ško le – po kri va ju sve fi nan sij ske iz dat ke iz dr ža va nja uče ni ka, pre ko pla ta slu žbe ni ci ma pro fe so ri ma, čak i dže pa rac uče ni ci ma. Oni to či ne ja ko iz da šno i uspje šno u Bo-sni. Mi ta mo ima mo naj pre sti žni je ko le dže, fa kul te te, in ter na ci o nal ne uni ver zi te-te itd., ko ji su ta ko đer za bo san ske pri li ke naj pre sti žni ji. Mi tu ima mo sre đi va nje do mo va, od no sno iz najm lji va nje ku ća pre ko Be o gra da, No vog Pa za ra, Pod go ri ce itd., gdje po sto je uni ver zi tet ski cen tri, do mo ve u ko je se sme šta ju, sa hra nom, sa svim dru gim po trep šti na ma, stu den ti. Tu su ra zni kur se vi i sve osta lo što se mo-že i gdje se da što uči ni ti.

Da kle, ško lo va nje ka dro va je bes plat no. Tur ska je otvo re na – do du še, od ove go di ne ne što re du ci ra no – za pri pad ni ke i ovog sek to ra gde je akre ba, to su, da kle,



ze mlje gdje ži ve Tur ci i one gdje ne ži ve Tur ci, ne go dru ge na ci o nal ne za jed ni ce, od no sno ma nji ne ali su mu sli ma ni, to su do stlar – ško lo va nje nji ho vih ka dro va. Uve zi va nje tih ka dro va. Ti ka dro vi su fak tič ki nji ho vi am ba sa do ri ko ji su u stal nom kon tak tu, što je po no vo, ma ko li ko to zvu ča lo mo žda ne ko me ne ga tiv no, i te ka-ko va žan fak tor. Ovo lič no po zdra vljam, jer je to bri ga. U sva kom dru gom slu ča ju ima te stu den ta o ko jem ni ko dru gi, pa čak ni dr ža va ko ja ga ša lje, ne vo di ra ču na i ne zna se kud ide i šta ra di. Ov de se ima jed no di ri go va no, ali za i sta cilj no obra-zo va nje u kom prav cu ide i ka ko ide, bez ob zi ra svi đa lo se me ni, dru gom, pe tom ili de ve tom, to je sa svim ne bit no. Ta ko đer, po sto ji jed no ti je lo, jed na raz li či ta šu ra. To je ti je lo ko je je for mi ra no i ko je se sva ke go di ne odr ža va i uglav nom – sa ma šu ra zna či do go va ra nje – da kle do go va ra se o va žnim rje še nji ma, pro ble mi ma, pi ta nji-ma, gle di šti ma, vi zi ja ma od po seb nog in te re sa isla ma i mu sli ma na ovih pro sto ra, kao i još je dan seg ment pre ko ko ga se od re đu je, mo žda je na po sljed njem mje stu, ta kvim – je din stven vjer ski ka len dar za sve mu sli ma ne na te ri to ri ji ko ju po kri va ne ka da šnja osman ska upra va.

Da ka žem i to da je ov dje pot pu no su gla sje po li ti ke i Di ja ne ta ap so lut no pri-sut no. Što se ti če ovog sek to ra do stlar, na Bal ka nu ži vi oko 75 mi li o na lju di, pe ti-na je mu sli ma na. To zna či da je 15 mi li o na mu sli ma na na Bal ka nu cilj na gru pa Islam ske za jed ni ce Tur ske, a sa mim tim i po li ti ke Tur ske, i da ona pre ko še ri jat-skog le ga ta-men šu re, či ji je no si lac, sma tra le gi tim nim da se umi je ša i da ona vo di bri gu o sta nju, je din stvu i na pret ku mu sli ma na na Bal ka nu. Utje caj Tur ske da nas na Islam sku za jed ni cu Bo sne je pot pun, na Islam sku za jed ni cu Ru mu ni je, ta ko-đer pot pun. Na kon pro šlo go di šnjeg rje ša va nja dvoj nog in sti tu ci o nal nog dje lo va-nja dvi je Islam ske za jed ni ce u Bu gar skoj, pot pu no kon tro li še i Islam sku za jed ni cu Bu gar ske. Na Ki pru kon tro li še dio na ko me je ona su ve re na, a onaj dru gi ne. Cr-nu Go ru ta ko đer u pot pu no sti kon tro li še, kao Ma ke do ni ju i Al ba ni ju. Dje li mič-no mu sli ma ne Ko so va, Islam sku za jed ni cu Ko so va, i još ne ma ne ka kav utje caj na Islam sku za jed ni cu Ru si je i Grč ke.

I do la zi mo do Islam ske za jed ni ce Sr bi je, i vr lo ću krat ko: Islam ska za jed ni-ca Tur ske že li je din stvo mu sli ma na Sr bi je. U tu či nje ni cu ne sum njam i po zdra-vljam te žnje i po li tič kog i vjer skog ru ko vod stva. Za mje ram im na čin na ko ji oni to že le da ostva re, a to je ne pri ro dan na čin i pri stup rje ša va nju tog pro ble ma. Oni to či ne kroz Di ja net, kroz dže mat, uz pot po ru Ti ke ko ja u sve mu ovo me što sam go vo rio da je ma te ri jal nu pot po ru, a ko ja je u okvi ru jed nog je din stve nog mi ni-star stva. Te žnja Tur ske je da uve že bal kan ske islam ske za jed ni ce, što je ap so lut no dav na že lja i ona je pri sut na, ap so lut no se ne kri je i ona ima iz vje sni ju bu duć nost ka da je reč o po me nu tim dr ža va ma, od no sno Islam skim za jed ni ca ma sa ko ji ma ima do bre od no se.

Me đu tim, vra ti ću se sa jed nom re če ni com još na Islam sku za jed ni cu Sr bi je. Tur ska je sa svim po gre šno shva ti la pro ble me Islam ske za jed ni ce Sr bi je, ni je ima-la ade kvat ne po dat ke, sli ku Islam ske za jed ni ce Sr bi je. Do bi ja la ih je od onih ko ji



ima ju „sve po dat ke”, od onih ko ji ima ju pre ten zi je pre ma Islam skoj za jed ni ci Sr-bi je, pri je sve ga Bo sne, pa di je lom Ko so va, za bo ra vlja ju ći da je Islam ska za jed ni-ca Sr bi je auto nom na islam ska za jed ni ca ko ja auto nom nost ima če ti ri go di ne pri je ne go što ju je do bi la Bo sna i Her ce go vi na, da je s ula skom u je din stve nu Islam sku za jed ni cu za vri je me Kra lje vi ne Ju go sla vi je, pa po tom i one za jed nič ke u FNRJ/SFRJ, pre ni je la svoj in te gri tet i svo ju auto nom nost kao i sve dru ge islam ske za jed-ni ce sa tog pro sto ra. S ras pa dom te ze mlje sve su osta le ona kve ka kve iza šle sa svo-jim po seb no sti ma. Je di no se Islam skoj za jed ni ci Sr bi je, zbog de ve de se tih go di na 20. vi je ka i od re đe nih po li tič kih i voj nih shva ta nja i ko no ta ci ja na pro sto ru biv še Ju go sla vi je, to ospo ra va.

Ov dje se du bo ko umi je ša la po li ti ka. Na ža lost, ne ki či ni o ci dr žav ne po li ti ke su gru bo po vri je di li osnov na pra va mu sli ma na Sr bi je, i iz ra ža vam na sva kom mje stu pro test po vo dom to ga. Oni ni su ima li slu ha da su mu sli ma ni Sr bi je nji ho vi gra đa ni, već su mu sli ma ni Sr bi je po sta li pred met tr go vi ne ma lih ko a li ci o nih par ti ja, onih re gi o nal nih iz San dža ka itd. Islam ska za jed ni ca ni je bo šnjač ka. Bo šnja ci su tri de set po sto ka pa ci te ta od ukup nog de mo graf skog bro ja Islam ske za jed ni ce Sr bi je. Od tih 30% ra ču na se da ima 10% go spo din Uglja nin kao mi ni star, 10% go spo din Ra sim Lja jić, da na 5% ili 3%, ima ju utje caj Zil kić ili Zu kor lić – ni ko ap so lut no 30%. Ne-ma pra va ne ko sa 10 ili 15% utje ca ja da kre i ra ka kva će Islam ske za jed ni ce Sr bi je po sto ja ti, a za ne ma ri ti 18% Al ba na ca ko ji su pot pu no ne su gla sni sa ovim što se de ša va i sa ini ci ja ti vom Tur ske i sa ten den ci jom ka ko da do đe do ob je di nja va nja. A to sve ukup no či ni 48%. Da kle, 52% su pri pad ni ci dru gih na ci o nal nih za jed ni-ca, ma njin skih za jed ni ca ko je ni ko ne pi ta ka ko će da iz gle da Islam ska za jed ni ca – već se mi sli da je No vi Pa zar Islam ska za jed ni ca, da je Tu tin Islam ska za jed ni ca, Sje ni ca Islam ska za jed ni ca, da se to mo že rje ša va ti pre ko po li tič kih par ti ja ili ne kih dru gih ne vla di nih i dru gih lič nih kru go va. To je ap so lut no po br ka no. Na ža lost, sto pu ta ka žem: na ža lost – Tur ska je na sje la na jed nu ta kvu po gre šnu pro cje nu i do no si is hi tre ne po gre šne po te ze ko ji idu na šte tu i njoj kao je di nom auten tič nom pred stav ni ku ko ji mo že, tre ba i ko ji vo di su nit ski dio mu sli ma na i ko ji je di ni mo-že da ostva ri je din stvo mu sli ma na ma kar u ne kom seg men tu. Ali, na ža lost, zbog ta kvog pri stu pa mi i da lje ne ma mo je din stve nu Islam sku za jed ni cu i ne ma mo od-nos ka kav tre ba da ima mo sa Tur skom.


Ми ша Ђур ко вић*

ФЕ ТУ ЛАХ ГЈУ ЛЕН И ЏЕ МАТ ХИ ЗМЕТ

Ап стракт: У овом ра ду аутор пред ста вља рад има ма, пи сца и про по ведни ка Фе ту ла ха Гју ле на и вер ског по кре та џе ма та Хи змет, ко ји је на осно ву ње го вих иде ја раз ви јен у Тур ској. Из но се се основ ни би о граф ски по да ци и прати се ка ко је на ста ла ве ли ка мре жа ин сти ту ци ја ко је де ле Гју ле нов си стем вред но сти. Та мре жа се де таљ но пред ста вља као и Гју ле но ва иде о ло ги ја, ко ја чи ни за ни мљив спој тра ди ци о нал них вред но сти и мо дер них ин стру ме на та, укљу чу ју ћи и за ла га ње за тр жи шну при вре ду. На кра ју се да је и низ кон троверзâ ко је пра те рад Хи зме та ка ко у са мој Тур ској та ко и ван ње. Ту спа да и оп ту жба да је Гју лен де це ни ја ма у вр ло бли ским од но си ма са струк ту рама ЦИА.

Кључ не ре чи: Фе ту лах Гју лен, Хи змет, Тур ска, ислам, без бед ност, пропа ган да.

* * *

Ка да се го во ри о са вре ме ној Тур ској и о ње ној ве о ма за ни мљи вој тран-сфор ма ци ји у по след ње двe де це ни је, не мо гу ће је за о би ћи уло гу ре ли ги је. У на шој тра ди ци ји, на жа лост, ни је до вољ но из у че на ве за из ме ђу ре ли гиј ске об-но ве и мо дер ни за ци је, ве о ма честa у са вре ме ној исто ри ји. До ми на ци ја ле вих и про све ти тељ ских па ра диг ми у обра зо ва њу и да ље су прот ста вља ре ли ги-ју и мо дер ни за ци ју, пред ста вља ју ћи вер ске и ре ли ги о зне еле мен те је ди но у фор ми коч ни це и пре пре ке за мо дер ни за ци ју и раз вој дру шта ва. Ме ђу тим, број ни при ме ри опо вр га ва ју ову те зу. Се ти мо се да је Шкот ска би ла по зна-та као про стор вар ва ра и по лу ди вљих љу ди пре не го што ју је за хва ти ла ре-фор ма ци ја. За ве о ма крат ко вре ме, за хва љу ју ћи ма сов ном ши ре њу про те-стан ти зма, по бољ ша но је обра зо ва ње, ад ми ни стра ци ја, мо рал и це ло куп но еко ном ско ста ње у Шкот ској то ком осам на е стог ве ка. Због то га је Шкот ска




по чет ком де вет на е стог ве ка по ста ла но си лац еко ном ског, на уч ног и тех но-ло шког на прет ка у Бри та ни ји, зе мљи ко ја је из не дри ла во де ће дру штве не на уч ни ке, фи ло зо фе, из у ми те ље и пред у зет ни ке тог до ба.

И са ма Бри та ни ја је до жи ве ла злат ни де вет на е сти век и стра хо ви ти еко-ном ски, по ли тич ки и вој ни успон упра во у вре ме ши ре ња ме то ди зма. Ко-нач но, по зна та Ве бе ро ва те за ко ја уз сва оспо ра ва ња и да нас но си део исти не под се ћа нас на уло гу про те стан ти зма у ши ре њу рад не ети ке и успо ну са вре-ме ног ка пи та ли зма.1 Зом барт, ко ји је сво ју по зна ту књи гу на пи сао као по ле-ми ку са Ве бе ром, кључ ни еле мент за раз вој ка пи та ли зма та ко ђе је про на шао у ре ли ги ји, али је вреј ској.2

По сто је на рав но и дру ги при ме ри ко ји ма се ова те за о ве зи ре ли ги је и дру штве не мо дер ни за ци је мо же до ка зи ва ти. При ча о Гју ле ну и ње го вом по-кре ту је је дан од нај у пе ча тљи ви јих при ме ра из но ви је исто ри је.

Име Фе ту ла ха Гју ле на ни је мно го по зна то у на шој струч ној јав но сти. Код нас не ма озбиљ них струч них тек сто ва о ње му, а рет ки су чак и у пу бли ци-сти ци.3 Ње гов ути цај још увек ни је ве ли ки ни ме ђу му сли ма ни ма ко ји жи ве на на шим про сто ри ма, ма да њи хо ва ели та со лид но по зна је ње гов рад и уче-ње. За ње га су с раз ло гом до са да нај ви ше би ле за ин те ре со ва не слу жбе без-бед но сти, што, као што ће мо ви де ти, ни је ре дак слу чај и у дру гим зе мља ма ко је са Тур ском има ју ин тен зив ни ју са рад њу. Аме рич ки ФБИ и ру ски ФСБ су сва ка ко нај по зна ти је ор га ни за ци је ко је пра те и ис тра жу ју ње гов рад.

Гју ле но во де ло ва ње мо же се са гле да ти из мно го аспе ка та..Ње го ва уло га у по ди за њу, ја ча њу и мо дер ни за ци ји са вре ме не Тур ске је огром на, али ни-је ли ше на кон тро верзâ. У овом тек сту мо же мо да при ка же мо не ке основ-не еле мен те ње го вог жи во та и уче ња, да пред ста ви мо раз гра на тост вер ског по кре та, џе ма та,4 ко ји су осно ва ли ње го ви след бе ни ци, и да ука же мо на низ кон тро верзâ ко је пра те овај фе но мен и у Тур ској и ван ње. Ти ме ће мо на шој јав но сти ма кар на зна чи ти ову те ма ти ку и на да мо се за ин те ре со ва ти дру ге ис тра жи ва че да де таљ ни је из у че Гју ле на, или пре ве ду не ку до бру и об у хват-ну мо но гра фи ју о ње му.

* * *

1 Вебер, 1989.2 Sombart, 2001.3 Нпр. Бисенић, 2009. 4 Турски израз џемат овде користим у најширем значењу, у смислу заједнице свих они којима су Гјуленове идеје и вредности блиске. У уском смислу речи, џемат би овухватао само припаднике одређене верске заједнице који су на неки начин директно укључени у рад. Други круг обухвата пријатеље који помажу рад џемата и његове активности, а нај-шири круг симпатизере који само поштују Гјулена. Види Hansen, 2010.


Фетулах Гјулен и џемат Хизмет 65

Са вре ме ни по зна ва о ци Тур ске сма тра ју да је Гју лен за да на шњу Тур ску зна ча јан ко ли ко и пре ми јер Та јип Ер до ган, ако не и ви ше. Основ ни по да ци ка жу да је Фе ту лах Гју лен тур ски имам ро ђен 1941. го ди не. По ти че та ко ђе из све ште нич ке по ро ди це. Пр ву про по вед је одр жао већ са че тр на ест го ди на. Ра дио је као имам до 1981, ка да је оти шао у пен зи ју. На кон то га је по чео да др жи про по ве ди и пре да ва ња по соп стве ном на хо ђе њу. По себ но ин тен зив на су ње го ва пре да ва ња у нај по пу лар ни јим џа ми ја ма ве ли ких гра до ва Тур ске у пе ри о ду од 1988. до 1991.

Ње го ва вер зи ја исла ма је су фи стич ка и вр ло спе ци фич на. Се бе не ви ди као не ка квог ре фор ма то ра исла ма, већ као чо ве ка ко ји сле ди кла си ке. Ха кан Ја вуз опи су је та кав склоп иде ја као до ста на ци о на ли стич ки, да кле, обо јен тур ским на ци о на ли змом, али и до ста ета ти стич ки, за раз ли ку од кла сич ног исла ма, и ко нач но обо јен за ла га њем за тр жи шну еко но ми ју.5 Тај по ма ло чу-дан спој исла ми зма, тур ског на ци о на ли зма и про тр жи шне еко ном ске фи ло-зо фи је ре зул тат је ре ал них при ли ка у ко ји ма се Тур ска на ла зи ла и у ко ји ма се сам Гју лен раз ви јао то ком пе де се тих и ше зде се тих го ди на два де се тог ве ка. Због то га чи тав ње гов по крет опи су ју као ва ри јан ту ислам ског кал ви ни зма, од но сно му сли ман ског про те стан ти зма.

Гју лен је об ја вио пре ко ше зде сет књи га, углав ном са ста вље них од ње го-вих пре да ва ња и про по ве ди. Свр ста ван је ме ђу сто нај у ти цај ни јих свет ских ин те лек ту а ла ца. Да нас је јед но од нај ва жни јих име на у чи та вом ислам ском све ту. Од 1999. жи ви и ра ди у САД, а од 2008. је и вла сник зе ле не кар те (га-ран ци је су да ли Грејaм Фу лер и још не ко ли ко бив ших ви со ких при пад ни ка ЦИА). Еми гри рао је на вод но ра ди ле че ња, али пра ви раз лог се кри је у отва-ра њу ис тра га на кон што је 1997. по сле вој ног уда ра скло њен исла ми стич ки пре ми јер Неџ ме тин Ер ба кан и за бра ње на ње го ва Ре фах пар ти ја. Још та да се сма тра ло да Гју лен има ве о ма јак ути цај у он да шњем по ку ша ју ре и сла ми-за ци је дру штва и по ли ти ке. Раз ло зи ње го вог од ла ска по ста ли су ја сни ка да је 2000. у Тур ској оп ту жен за под ри ва ње се ку лар не др жа ве, за кон так те са ЦИА и сл. Про цес је за по чет 2008. и за вр шио се од ба ци ва њем свих оп ту жби.

Сма тра се да су пред сед ник Гул, или шеф са ве та за ви со ко обра зо ва ње Зи ја Очан, ње го ви уче ни ци. Не где се на и ла зи на по да так да и сам Ер ба кан спа да у ње го ве след бе ни ке, ма да он сва ка ко не по ти че из тог џе ма та. У сва-ком слу ча ју, њи хо ви од но си су од 2010. све за тег ну ти ји, о че му ће мо ре ћи не ко ли ко ре чи на кра ју.

* * *

Гју лен је ве ли ки ути цај оства рио не са мо као имам, про по вед ник и пи-сац већ пре све га као ин спи ра тор и не фор мал ни ли дер по кре та Хи змет

5 http://religion.info/english/interviews/article_74.shtm



(служење), ко ји се на зи ва и Гју лен по крет или По крет фе ту лах џи ја.6 Не ра-ди се нај пре о хи је рар хиј ски устро је ној ор га ни за ци ји, већ о де цен три ра ном си сте му ко ји се ко ор ди ни ше око од ре ђе ног си сте ма вред но сти. Сам Гју лен је ина че из бе га вао да се иден ти фи ку је са по кре том, по др жа ва ју ћи рад по је-ди них сег ме на та или ор га ни за ци ја и од би ја ју ћи да при хва ти ка ко по сто ји си стем ска струк ту ра мо ћи око ње га. С дру ге стра не, кри ти ча ри твр де упра-во су прот но. Не ки сма тра ју да се ра ди о из у зет но хи је рар хиј ски устро је ном по кре ту, у ко ме о го то во свим пи та њи ма од лу чу је сам Фе ту лах. Има оних ко ји твр де да се ба ви и сит ни ца ма као што је од лу чи ва ње о на зи ви ма шко-ла, фа кул те та, фир ми, чак и да ва њу име на де ци след бе ни ка по кре та. О тој ја сној хи је рар хи ји је би ло ре чи у чу ве ној за бра ње ној књи зи Ах ме та Ши ка Има мо ва вој ска. По ње му хи је рар хи ја из гле да ова ко: на вр ху пи ра ми де се на ла зи јед но са ве то дав но те ло од се дам чла но ва, а „пр ви ме ђу јед на ки ма” је Свет ски имам, тј. Фе ту лах Гју лен. Сле де има ми на ге о граф ској осно ви (имам за Цен трал ну Ази ју, Ис точ ни Па ци фик и сл.), има ми др жа ва (Фран цу ске, Бри та ни је итд.), ре ги о нал ни има ми (нпр. за обла сти Мра мор ног мо ра, Цр-ног мо ра итд.), има ми про вин ци ја, има ми окру га, има ми оп шти на, има ми ма ха ла, кућ ни има ми и на кра ју обич ни чла но ви.7

Око овог по кре та, ко ји ег зи сти ра ско ро две де це ни је, ди гла се ве ли ка фа-ма, али по сто је и не ка за ни мљи ва ис тра жи ва ња и са зна ња ко ја су пу бли ко-ва на. Ра ди се о аутен тич ној ислам ској струк ту ри ве о ма мо дер ни зо ва ној у по-гле ду си сте ма ор га ни за ци је, де ло ва ња и ути ца ја, ко ју мно ги с пра вом ту ма че као сво је вр стан ислам ски или тур ски Опус деи. Та кво по ре ђе ње про ис ти че из чи ње ни це да је за раз ли ку од мно гих ислам ских по кре та овај пот пу но отво-рен за ко ри шће ње свих са вре ме них тех нич ких, на уч них и чак еко ном ских ин стру ме на та мо ћи ко ји ути ру пут де ло ва њу у прав цу за шти те ин те ре са др-жа ве, на ро да и ве ре. Те шко ће се нпр. у ислам ском све ту на ћи струк ту ра ко ја то ли ко по др жа ва не спу та ни еко ном ски раз вој, при ват но пред у зет ни штво и тр жи шну еко но ми ју, при ла зе ћи све му то ме као нај бо љем ин стру мен ту за ало ка ци ју и при ба вља ње ре сур са ко ји мо гу да по слу же за раз вој со ли дар но-сти, по ро ди це, ве ре и дру гих тра ди ци о нал них вред но сти.

За хва љу ју ћи број ним про по ве ди ма, ко је су кра јем се дам де се тих по че ле и да се сни ма ју и ди стри бу и ра ју пре ко аудио а за тим и ви део ка се та, Гју лен је сте као ве ли ку моћ и при до био по при ли чан број след бе ни ка. Већ по чет ком осам де се тих у мно гим се ли ма и гра до ви ма кроз ко је је про шао фор ми ра ни су кру го ви за раз го вор soh bet, на ко ји ма су се ма ње гру пе љу ди ре дов но сре-та ле, раз ма тра ле Гју ле но ве иде је и по чи ња ле да сми шља ју дру штве ну ак ци ју на дах ну ту ње го вим уче њем. По чет ком осам де се тих, ка да се го во ри ло о кри зи

6 Погледати званичну страницу http://hizmetmovement.com/7 На овај аспект ми је указао мр Милош Марковић, коме захваљујем и за друге корисне примедбе.



обра зо ва ња у Тур ској, ова мре жа, у ко јој је би ло и бо га тих љу ди и учи те ља и дру гих струч ња ка за про све ту, осни ва обра зов не ин сти ту ци је као што су чу ве ни сту дент ски до мо ви и ре ли гиј ски ста но ви (ışıke vi), на кур се ви ма при-пре ма уче ни ке за по ла га ње при јем них ис пи та на уни вер зи те ти ма и ства ра удру же ња на став ни ка и про свет них рад ни ка. Та да по чи њу с ра дом и пр ве из да вач ке ку ће и но ви не. Већ сре ди ном те де це ни је ова мре жа се ета бли ра ла и про ши ри ла, а след бе ни ци по кре та по че ли су да по ди жу шко ле и бол ни це у по је ди ним де ло ви ма Тур ске.

Оно што је ове ин сти ту ци је одва ја ло од оста лих био је ви сок ква ли тет ра да. Упра во то је до при не ло њи хо вом све ве ћем пре сти жу. Уче ни ци из ових шко ла има ли су да ле ко бо ље ре зул та те на при јем ним ис пи ти ма за фа кул-тет од по ла зни ка ре гу лар них др жав них шко ла. Та ко ђе, осва ја ли су до ма ће и ме ђу на род не на гра де у ра зним обла сти ма па су та ко шко ле по ста ле при-ма мљи ве и ро ди те љи ма се ку лар них убе ђе ња.

Рас пад СССР-а и ства ра ње но вих са мо стал них др жа ва на ју гу отво ри ло је про стор за рад Хи зме та и ван гра ни ца Тур ске. Гју лен је већ кра јем осам-де се тих са ве то вао след бе ни ци ма да се при пре ме за пе ри од кад ће њи хо ва по моћ би ти по треб на на тим про сто ри ма. Већ 1992. отво ре на је пр ва шко-ла у Азер беј џа ну а убр зо и у Ка зах ста ну. Та мо је за тим отво ре но 28 шко ла, у Кир ги ста ну 12, а у Турк ме ни ста ну 20. За тим се кре ну ло и на хри шћан ске па и на бу ди стич ке зе мље. Отва ра не су шко ле у Бу гар ској, Ру му ни ји, Укра-ји ни, Ру си ји, али и на Фи ли пи ни ма, у Аустра ли ји, Ви јет на му, Ју жној Ко ре ји или Ја па ну. Та но ва тр жи шта би ла су по год на и за ши ре ње би зни са пред у-зет ни ка бли ских Гју ле ну.

Хи змет је да нас је дан кон гло ме рат, мре жа иде ја, ор га ни за ци ја, ин сти-ту ци ја, с не ве ро ват ним раз ме ра ма. Про це њу је се да је на раз ли чи те на чи не у ову струк ту ру гло бал но укљу че но око 10 ми ли о на љу ди, а са мо у Тур ској ско ро 8 ми ли о на (нпр. у САД 20 000). По ред то га што су број ни, мно ги след-бе ни ци су бо га ти или бар до бро стро је ћи љу ди, ко ји одва ја ју ве ли ке сво те за по моћ дру ги ма, а по себ но мла ди ма.8 Про це њу је се да је уку пан ка пи тал ко ји се вр ти око по кре та чак 25 ми ли јар ди до ла ра.

За хва љу ју ћи сло же ном си сте му ме ђу соб не по мо ћи уну тар ове бо га то раз-гра на те мре же, у ко ме ста ри ји и бо га ти ји љу ди по ма жу шко ло ва ње и раз вој мла ђих, отва ра ју ћи им про стор и пре но се ћи си стем вред но сти, али и си стем ор га ни за ци је, чи та ва струк ту ра се стал но ши ри ла и у Тур ској и ван ње. Да нас она об у хва та ско ро све сег мен те дру штва и по ли ти ке, од на у ке до без бед но-сних пи та ња. Ов де ће мо мо ћи са мо крат ко да пред ста ви мо нај и стак ну ти је сег мен те ове мре же.

8 Природно намеће се поређење са понашњем тајкуна у Србији...



Си стем обра зо ва ња Хи зме та об у хва та пре ко 1 000 шко ла, ко је де лу ју у 110 зе ма ља,9 на 5 кон ти не на та. Из ме ђу оста лог у Аме ри ци по сто ји пре ко 120 шко ла ко је су на тај на чин по ста вље не и ко ор ди ни са не. Про шле го ди не јед-на та ква је осно ва на и у Бе о гра ду. Нај пре је би ла са мо шко ла је зи ка, а он да је Беј за осим шко ле је зи ка отво ри ла и мо дер но опре мље ну основ ну шко лу на Ба но вом Бр ду.10

Да би цео си стем функ ци о ни сао, нео п ход на је еко ном ска и фи нан сиј ска пот по ра. Пра те ћи мо дел ко ји је Опус деи унео у Ва ти кан и ри мо ка то лич ку ор га ни за ци ју, фе ту лах џи је по ла ко осва ја ју фи нан сиј ске ин сти ту ци је. Нај ве-ћи успех сва ка ко је Банк Асја, ко ја спа да ме ђу 400 нај ве ћих ба на ка на све ту, са из ван ред ним пер фор ман са ма и оце на ма са да шњег ра да и ди на мич ног ши ре ња. Бан ку је осно ва ло три ста че тр де сет шест би зни сме на, ко ји су уло-жи ли ка пи тал и ку пи ли ак ци је те уз зва нич ну до зво лу отво ри ли фи нан сиј-ску ин сти ту ци ју ко ја ће де ло ва ти на бес ка мат ним осно ва ма. На и ме, мно ги му сли ма ни не же ле да ста ве свој но вац у бан ке, ко је узи ма ју ка ма ту, јер се то сма тра зе ле на штвом. Ова вр ста фи нан сиј ских ку ћа омо гу ћи ла им је да но вац ула жу ви ше у скла ду са тра ди ци о нал ним уче њем исла ма, ко је про по-ве да со ли дар ност и за јед нич ки рад. Гју лен је по др жао тај при ступ и био на осни ва њу бан ке.

Ка ко је Ро уз Ебо11 при ме ти ла, не ма ап со лут не по ду дар но сти: бан ка по ма-же не са мо ин сти ту ци је из Фе ту ла хо ве мре же већ и дру ге на осно ву ком пе-ти тив но сти. По сао се про ши рио и на За пад ну Афри ку и азиј ске зе мље. Ме ђу пр ви ма су уве ли ин тер нет бан кар ство, а по себ но је успе шан си стем кре дит-них кар ти ца за по ро ди це ко ји ма се сти пен ди ра ју сту ден ти. Бан ка је при ву кла и ве ли ке ме ђу на род не ин ве сти то ре, па се ка пи тал да нас про це њу је на око 5 ми ли јар ди до ла ра. Бан ка је од не дав но по кре ну ла и оси гу ра ва ју ћу ком па ни ју.

Да би се сте кла моћ, осим обра зо ва ња по треб ни су и ме ди ји. Гју ле нов си-стем да нас на раз ли чи те на чи не об у хва та ве ли ки број во де ћих ме ди ја, укљу-чу ју ћи и нај чи та ни ји тур ски лист За ман12 и ен гле ску вер зи ју Ту дејс за ман. Сре ди ном осам де се тих, кад је по крет већ на ра стао, осе ти ла се по тре ба за јав ним огла ша ва њем и про мо ви са њем кон зер ва тив ни јег си сте ма вред но сти. Иде ја је би ла да се на пра ве ди на мич не, мо дер не и до вољ но објек тив не но ви-не, ко је би про мо ви са ле то ле ран ци ју и бо ри ле се про тив ал ко хо ла и на го сти, ко ји су све ви ше за сту пље ни у сфе ри адвер тај зин га. Јед на гру па би зни сме на

9 Подаци су непрецизни. Негде се помиње и преко 140 земаља, али у сваком случају број држава у којима Хизмет има своју мрежу школа прелази 100.10 Видети прилог о њеном раду на адреси http://www.youtube.com/watch?v=1u0Up aGEiQA11 Њена студија је базични предложак на основу кога реконструишем изглед мреже Хиз-мета, уз допуне из других извора. Види Ebaugh, 2009.12 Званична страница http://www.zaman.com.tr/haber



бли ских Хи зме ту уло жи ла је но вац и кре ну ла са по слом 1986. Сам Гју лен у то ме ни је ди рект но уче ство вао, али је ви ше не го сим бо лич ки по ма гао ти ме што је пет ком пи сао ре дов ну ко лум ну. Су шти на је би ла да се си стем вред-но сти не на ме ће као ди рект на про па ган да, већ као став ко ји не на пад но про-ве ја ва из ме ђу ина че ре дов них, ажур них и до ста објек тив но пре но ше них ве-сти. За ко лум ни сте су по зи ва ни љу ди раз ли чи тих по гле да. За хва љу ју ћи то ме За ман има ви ше од 750 000 ре дов них прет плат ни ка и ти раж ко ји пре ла зи два и по ми ли о на про да тих при ме ра ка. И За ман и ен гле ска вер зи ја спа да ју у ра зна из да ња Фе за ме ди ја гру пе, ко ја има и но вин ску аген ци ју, не дељ ни ке итд. Ве ли ки део нов ца сти же од прет плат ни ка, али та ко ђе и од огла ши ва ча, ко ји се ту ре кла ми ра ју због огром не пу бли ке ко ју За ман има. За хва љу ју ћи то ме За ман је сте као ве ли ки и по ли тич ки и дру штве ни ути цај.

Део мре же је и јед на од во де ћих тур ских те ле ви зи ја, Са ман јо лу (СТВ)13. Још 1989, Гју лен се са стао са два де се так би зни сме на из Ис тан бу ла и охра брио их да на пра ве те ле ви зи ју ко ја би би ла по ро дич но ори јен ти са на и ба лан си ра-на у из ве шта ва њу о ак ту ел ним до га ђа ји ма, и из бе га ва ла на си ље и про гра ме са екс пли цит но ерот ским са др жа јем. При пре ме су тра ја ле не ко ли ко го ди на да би 13. ја ну а ра 1993. СТВ по чео с ра дом. Пр вих пет го ди на про је кат ни је био фи нан сиј ски ис пла тив, већ су ло кал ни по слов ни љу ди мо ра ли да га по-ма жу. Ме ђу тим, у том пе ри о ду СТВ је ја чао ути цај и по сте пе но при до би јао све ве ћу пу бли ку. Кра јем де ве де се тих је по чео да при гра бљу је и све ве ћи део мар ке тин шког ко ла ча те од 2004. по стао пот пу но са мо о др жив, до но се ћи све ве ћи про фит упр кос сво јој не ко мер ци јал ној ори јен та ци ји.

Те ле ви зи ја је уз дру ге ви до ве де ло ва ња Хи зме та по сте пе но сте кла број ну пу бли ку те је та ко на мет нут нов си стем вред но сти ко ји огла ши ва чи мо ра ју да по шту ју. И да нас се СТВ раз ли ку је од оста лих пре те жно по про гра ми ма ко ји су усме ре ни на по ро дич не вред но сти. Нпр. има ју нај гле да ни ју те ле ви-зиј ску еми си ју по све ће ну ку ва њу. Чак је и ри ја ли ти про грам, ко ји је код нас сим бол без у мља и про ста штва, на овој те ле ви зи ји ис ко ри шћен за из ван ред ну ху ма ни тар ну ак ци ју. На кон сна жног зе мљо тре са 1999. ко ји је по го дио око-ли ну Ис тан бу ла, те ле ви зи ја је по кре ну ла ри ја ли ти про грам ко ји је пра тио ка ко бо га та по ро ди ца по ма же си ро ма шној по ро ди ци да об но ви ку ћу и вра-ти се пре ђа шњем на чи ну жи во та. Про грам је на зван „Има ли ко га?” („Kim se Yok Mu?”) по ре чи ма ко је је из го во ри ла јед на де вој чи ца док су је ва ди ли из ру ше ви на. По сле еми то ва ња ста ни ци се ја ви ло мно штво ма лих и ве ли ких до на то ра да дâ свој при лог и по мог не жр тва ма зе мљо тре са. Био је то под сти-цај за фор ми ра ње да нас већ раз гра на те ор га ни за ци је за по моћ ко ја је име до-би ла по по ме ну том ри ја ли ти ју. Узи ма се да је 2004. го ди на ка да је цео по сао фор ма ли зо ван и по диг нут на озби љан ор га ни за ци о ни ни во.

13 http://www.samanyolu.tv/



Као што се ви ди, Хи змет је план ски и стр пљи во осва јао сег мент по сег-мент дру штве ног и ин сти ту ци о нал ног про сто ра, ши ре ћи сво ју мре жу и гра-де ћи си стем на свом кор пу су иде ја и вред но сти, по ста ју ћи је дан од нај ве ћих џе ма та у Тур ској и план ски осва ја ју ћи ин сти ту ци је си сте ма. Отуд се чи ни да ни су да ле ко од исти не они ко ји га оп ту жу ју за ве ли ки план да ком плет-но овла да свим ва жним сег мен ти ма тур ског дру штва, ме диј ске сфе ре, али и по ли тич ког си сте ма. По гле дај мо још не ке од тих успе шних при ме ра ра да.

У ју ну 1994. Гју лен се са стао са јед ном гру пом пи са ца и но ви на ра и пред-ло жио им да ин сти ту ци о на ли зу ју фо рум на ко ме би љу ди раз ли чи тих ори-јен та ци ја мо гли да раз го ва ра ју и по ле ми шу о го ру ћим пи та њи ма, око ко јих су Тур ци би ли по де ље ни. Та ко је исте го ди не на ста ла Фон да ци ја за но ви наре и пи сце,14 ко ја је по кре ну ла се ри ју раз го во ра на осно ву та ко зва не Абант плат фор ме. Гју лен је при хва тио да то ком пр вих де сет го ди на бу де по ча сни пред сед ник фон да ци је. Фон да ци ја у окви ру де ло ва ња има и из да вач ку ку ћу, ко ја нај ве ће при хо де оства ру је од про да је Гју ле но вих књи га. Об ја вљу ју та-ко ђе и му зич ке ди ско ве, од ко јих су не ки ре зул тат ху ма ни тар них про је ка та, те се сред ства од њи хо ве про да је до ни ра ју у ху ма ни тар не и со ци јал не свр хе. Кра јем про шле де це ни је још увек ни су има ли сво је кан це ла ри је, већ су их из најм љи ва ли. Фон да ци ја је ина че не про фит на и ра ди с гу бит ком, али има ве ли ки дру штве ни ути цај јер оку пља ин те лек ту ал ну ели ту и да је по кре ту ин-те лек ту ал не и ду хов не смер ни це за рад. Та ко ђе да је дру штве ни ле ги ти ми тет ин си сти ра ју ћи на ди ја ло гу и на отво ре но сти за раз ли чи те ви зи је и ста во ве.

Већ смо ви де ли ко ли ко је обра зо ва ње ва жно под руч је ра да фе ту лах џи ја. Но осим основ ног и сред њег обра зо ва ња, у фо ку су је и ви со ко обра зо ва ње. На уни вер зи те ти ма се ипак ства ра, се лек ту је и усме ра ва ели та јед ног дру-штва. Хи змет има у сво јој мре жи у Тур ској осам уни вер зи те та, укљу чу ју ћи и ве о ма пре сти жни Фа тих15 у Ис тан бу лу. По сто ји низ уни вер зи те та ван Тур-ске ко ји се по ве зу ју са по кре том: три у Аме ри ци, два у Ал ба ни ји и по је дан у Бо сни, Ру му ни ји, Ма ке до ни ји, Цр ној Го ри16 и на Ки пру.

Фа тих је на стао ка да су 1994. две гру пе би зни сме на по ве за них са Гју ле-ном уло жи ле сред ства у фон да ци ју, ко ја је зва нич но до би ла до зво лу за отва-ра ње уни вер зи те та. Је дан од њих је до ни рао зе мљи ште, ко је је та да вре де ло

14 http://www.gyv.org.tr/15 http://www.fatih.edu.tr/?language=EN16 Занимљиво је да се као део мреже на разним истраживачким форумима помиње и чуве-ни Ђукановићев и Вукотићев Универзитет Медитеран из Подгорице. Међу институцијама са којима постоји билатералана сарадња овог универзитета налази се неколико њих које заиста јесу део Гјуленове мреже. Ово треба повезати са све већим уласком Турске у еко-номски и политички живот Црне Горе. О томе је недавно писао Саша Гајић, „Црна Гора у неоосманској стратегији”, http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=39759:crna-gora-u-neoosmanskoj-strategiji&catid=38:aktuelno&Itemid=59



5 а да нас се про це њу је на чак 100 ми ли о на до ла ра. И све оста ле по тре бе су за до во ље не при ку пља њем нов ца од љу ди углав ном бли ских Гју ле но вом по-кре ту. Он се не ме ша у рад уни вер зи те та, али се с њим са ве ту ју (ови с Фа-ти ха) у ве зи с до но ше њем стра те шких од лу ка. Про це њу је се да је око по ло-ви не сту де на та уни вер зи те та по ве за но и на дру ге на чи не са Фе ту ла хо вом за јед ни цом или су они ње ни сим па ти зе ри. На уни вер зи те ту су пре да ва ња на тур ском и ен гле ском је зи ку и ње га по ха ђа нај ви ше стра на ца у Тур ској (из пре ко 100 зе ма ља).

Фа тих има ви ше сту дент ки ња не го оста ли тур ски уни вер зи те ти, из ме-ђу оста лог и за то што се од ред бе за ко на о за бра ни ал ко хо ла стрикт но спро-во де у кам пу си ма те се ро ди те љи жен ске де це ра ди је од лу чу ју за ње га не го за не ки дру ги.

Хи змет је осно вао де се так ве ли ких бол ни ца у Тур ској, као што су „Се ма” у Ис тан бу лу и „Ба хар” у Бур си. На ста ле су на осно ву успе шно ис про ба ног мо де ла при ме ње ног на обра зов ни си стем. Уз кон сул та ци ју са Фе ту ла хом, „Се му” је осно ва ло и фи нан си ра ло пет по слов них љу ди, ко ји су и да нас у са-ве то дав ном бор ду. Ове бол ни це ка рак те ри ше и то што пру жа ју ме ди цин ске услу ге ко је др жав ни фон до ви не по кри ва ју. По сто ји за ни мљив не фор мал ни ме ха ни зам ко ји спа ја си ро ма шне па ци јен те и че сто ано ним не до на то ре ко-ји по кри ва ју по треб ну раз ли ку. Око 80% за по сле них у бол ни ци су док то ри и осо бље ко је при па да Гју ле но вој за јед ни ци. Вр ло је за ни мљи ва и њи хо ва прак са да се по себ но бри ну о здра вљу учи те ља ко ји ра де у Гју ле но вим шко-ла ма. Сма тра се да је по сао учи те ља и на став ни ка ва жан и зах те ван а не до-вољ но пла ћен па „Се ма” за њих има по себ не це не ле че ња, ко је мо гу би ти и до 80% ни же од уоби ча је не.

Та ква прак са по ка зу је ка ко се си сте ми умре жа ва ју и ка ко до ла зи до тран-сфе ра сред ста ва и услу га, као и до ја ча ња ме ђу соб них ве за и ло јал но сти из ме-ђу чла но ва Хи зме та. И кли ни ка у Бур си то по твр ђу је. Она је по че ла да ра ди 1998. усе лив ши се у згра ду у ко јој је већ би ла сме ште на Гју ле но ва шко ла. Ка-да се бол ни ца ета бли ра ла и про ши ри ла, шко ла се исе ли ла и про на шла но ве про сто ри је и пре пу сти ла бол ни ци свих осам спра то ва згра де.

Обе бол ни це прак ти ку ју да по вре ме но ша љу сво је док то ре у си ро ма шни ја ме ста на ју го и сто ку зе мље ка ко би бес плат но пре гле да ли па ци је на те а за тим ор га ни зо ва ли опе ра ци је за оне ко ји ма је то по треб но. Ове бол ни це ис ти чу да у свом ра ду об на вља ју из вор ну док тор ску ети ку бри ге за па ци јен те, што им је во де ћи мо тив за раз ли ку од дру гих при ват них кли ни ка, где је про фит из над све га.

Док то ри из ових кли ни ка одва ја ју при бли жно тре ћи ну го ди шњих при-хо да за сти пен ди ра ње сред њо шко ла ца или сту де на та. Мно ги од њих су та-кву по моћ и са ми при ма ли док су сту ди ра ли те сма тра ју да је при род но да на ста ве и про ши ре по ста вље ни си стем.



Упра во овај по след њи си стем ра да чи та вог по кре та сма тра се аутен тич-ним и кон тро верз ним до при но сом Гју ле на ме то ди ци дру штве не ор га ни за-ци је и ре про дук ци је дру штве них по кре та. Обра зо ва ње је у цен тру Гју ле но-вих ин те ре со ва ња. С јед не стра не, оно је, по ње го вом ми шље њу, нео п ход но за на пре дак сва ког чо ве ка и ва жан ин стру мент у бор би про тив си ро ма штва и сва ко вр сне са мо о гра ни че но сти. С дру ге стра не, обра зо ва ње је за по крет кључ ни ме ха ни зам ши ре ња ути ца ја, ре гру то ва ња но вих сна га, умре жа ва ња, па и ја ча ња дру штве не и по ли тич ке мо ћи. Хи змет је до са да на пра вио раз-гра нат си стем сту дент ских до мо ва и ста но ва за уче ни ке ко је сти пен ди ра и над зи ре. Ову прак су је по кре нуо сам Фе ту лах још се дам де се тих го ди на та-ко што је из најм љи вао ста но ве или чи та ве спра то ве згра да за сту ден те ко је је сам над гле дао и с ко ји ма је ра дио. Да нас је то прак са ко ја се ра ши ри ла по свим ве ћим гра до ви ма Тур ске, али и у дру гим зе мља ма. Ло кал ни би зни сме-ни, при пад ни ци по кре та, фи нан си ра ју та кве до мо ве или про сто пла ћа ју ки-ри ју за ста но ве. У јед ном ста ну, на при мер, жи ви пе то ро сту де на та, од ко јих нај ста ри ји има уло гу во ђе. Он је за ду жен за ред, пра ти на пре дак оста лих на свим по љи ма, одр жа ва ве зу са ло кал ним кру го ви ма, ста ра се о фи нан си ја-ма и под но си из ве шта је о раз во ју ста на ра. То је кључ из ван ред но по у зда ног пра ће ња и се лек ци је бу ду ћих чла но ва, ко ји ма се да ље по ма же да на ђу по сао, да уђу у др жав не ин сти ту ци је итд.

Та ква прак са је, ме ђу тим, по ста ла пред мет кон тро везâ и кри ти ка Гју ле-но вих про тив ни ка. Они сма тра ју да су сред њо школ ци и сту ден ти ко ји до ла-зе пре све га из си ро ма шних ру рал них кра је ва жр тве тог пер фид ног си сте ма ко ји им омо гу ћа ва да сту ди ра ју, али их исто вре ме но ве зу је за се бе мре жа ма из ко јих се ни кад ви ше не ће из ба ви ти. Они твр де да се ве о ма мла ди љу ди уце њу ју и вр бу ју про па ган дом да по ста ну део Хи зме та.

Че сто је пр ви ко рак у том прав цу уче шће на кур се ви ма за при пре му по ла-га ња при јем них ис пи та на фа кул те те. На став ни ци из Гју ле но ве мре же сва ке го ди не ор га ни зу ју та кве кур се ве по ма жу ћи сред њо школ ци ма да се што бо ље при пре ме за при јем не ис пи те. Са да су то већ из гра ђе ни си сте ми ко ји се ре-гу лар но пла ћа ју, али за си ро ма шни ју де цу и ту по сто је по пу сти. По пра ви лу 75-80% де це ко ја про ђу ове кур се ве по сти же до бре ре зул та те и упи су је се на фа кул тет. Мно ги су се, пре не го што су по ста ли чла но ви Хи зме та, пр ви пут су сре ли са ор га ни за ци јом на овим кур се ви ма или док су жи ве ли у до мо ви-ма и ста но ви ма Фе ту ла хо ве мре же.

Ви де ли смо да је ху ма ни тар на ди мен зи ја увек је дан од ци ље ва или сред-ста ва Хи зме та. Но по сто ји и по се бан си стем до бро твор них ин сти ту ци ја и фон да ци ја ко је је по крет ор га ни зо вао. Нај по зна ти ја је већ по ми ња на фон-да ци ја „Kim se Yok Mu?” или „Има ли ко га?”. Она се од остат ка мре же из два-ја цен тра ли за ци јом и хи је рар хи јом. Има ла је број не ак ци је и ши ром све та, до ни ра ју ћи зна чај не су ме нов ца. Кра јем про шле де це ни је за по чет је про је кат



об но ве чи та вог гра да у Дар фу ру вре дан око 50 ми ли о на до ла ра. То ком 2007. са ку пље на је и по де ље на хра на за два ми ли о на љу ди у је да на ест др жа ва. Фон-да ци ја је из гра ди ла и де се ти не шко ла, обез бе ди ла до дат не ча со ве за пре ко 20 000 уче ни ка и сту де на та, ко је др же ње ни во лен те ри, и ко нач но омо гу ћи-ла здрав стве ни пре глед љу ди ма у ру рал ним сре ди на ма, ко ји не ма ју до вољ но раз ви је ну мре жу здрав стве них цен та ра.

На кра ју овог крат ког пред ста вља ња фор мал них огра на ка мре же по ме-ни мо и ТУ СКОН – Тур ску кон фе де ра ци ју би зни сме на и ин ду стри ја ла ца.17 Ова ор га ни за ци ја је осно ва на 2005. и оку пља пре ко 100 000 по слов них љу ди из Тур ске. Има пред став ни штва у Ва шинг то ну, Мо скви, Бри се лу и Пе кин гу. По зна та је по ви ше днев ним ску по ви ма ко ји се на зи ва ју Тр го вин ски мо стови из ме ђу Тур ске и све та, ко је по се ти и ви ше хи ља да при вред ни ка. Са мо на јед ном од та квих мо сто ва пот пи са ни су уго во ри вред ни пре ко 4 ми ли јар де до ла ра. ТУ СКОН је по чео да се ин те ре су је и за Ср би ју па су ње го ви чла но ви по кре ну ли ор га ни за ци ју ко ја се на зи ва СИ ТА – Срп ска ме ђу на род на тр говин ска асо ци ја ци ја18, ко ја би тре ба ло да спо ји срп ске и тур ске при вред ни ке и да отво ри вра та тур ском ка пи та лу у Ср би ју.

Нај ва жни ја по је ди нач на ком па ни ја по ве за на за Хи зме том сва ка ко је Кајнак хол динг, осно ва на 1983. Да нас укљу чу је пет на ест ком па ни ја ко је се из ме-ђу оста лог ба ве гра ђе ви ном, не крет ни на ма, ин фор ма ци о ним тех но ло ги ја ма и про из вод њом хра не. У окви ру гру пе де лу је и Кај нак па бли шинг, ко ји но си 28 из да вач ких брен до ва.

* * *

На кон пред ста вља ња мре же Гју ле но вог џе ма та, из ло жи ће мо си стем вред-но сти и иде ја око ко јих је чи та ва им пе ри ја из гра ђе на. На рав но, и ов де ће мо из дво ји ти са мо оне нај ва жни је аспек те због ко јих је Фе ту лах по стао по знат и за хва љу ју ћи ко ји ма се овај за ни мљив спој не ко ли ко ра зно род них еле ме-на та по ка зао та ко успе шним.

Гју ле нов по крет је за пад ној за јед ни ци по стао по себ но за ни мљив због на-чи на на ко ји он пред ста вља и из ла же ислам. Гју лен је пр ви имам ко ји је на-кон 11. сеп тем бра јав но осу дио на пад и за тим у Ва шинг тон по сту за ку пио чи та ву стра ни цу на ко јој је по но во осу дио тај чин и из ја вио да је те ро ри зам у су прот но сти са исла мом. Ово је по себ но зна чај но по ста ло по сле 2000, ка-да су Сје ди ње не Др жа ве от по че ле рат про тив те ро ри зма. До ми нант не стру-је у му сли ман ском све ту, као што је по зна то, ду го су се за ла га ле за изо ла-ци ју и од би ја ње штет них ути ца ја ко ји до ла зе са За па да. Ма ло њих је би ло спрем но да при хва ти ре фор ме за мо дер ни за ци ју ислам ских дру шта ва. После

17 http://www.tuskon.org/18 http://www.sita.rs/



деколони за ци је овим тра ди ци о на ли стич ким стру ја ма по пра ви лу су се су-прот ста вља ли ра зни об ли ци ауто ри тар них си сте ма, ко ји су се за ла га ли за из град њу со ци ја ли стич ких дру шта ва. Отуд је по ја ва Гју ле но вог по кре та део јед не са свим но ве па ра диг ме. Ње га од ли ку је за ла га ње за мо дер ни зо ван, гло-ба ли зо ван ислам, спо со бан да се укљу чи у гло бал ни раз вој. На су прот они-ма ко ји се за ла жу за от пор чи та вом за пад ном си сте му вред но сти и уре ђе њу, гју ле ни сти су при хва ти ли ка пи та ли зам као еко ном ски си стем и умно го ме по др жа ва ју сло бод но пред у зет ни штво и бо га ће ње по је ди на ца и дру штва уз дру штве ну од го вор ност и бри гу за оне ко ји су у те шком по ло жа ју. Они има-ју свест да се је ди но уз пот пу ну отво ре ност за ка пи та ли зам и те хо но ло шки на пре дак мо же па ри ра ти За па ду и по вра ти ти ути цај у гло бал ној за јед ни ци.

У скла ду са тим је и за ла га ње за ме ђу вер ски ди ја лог, то ле ран ци ју и са-рад њу из ме ђу раз ли чи тих вер ских за јед ни ца. Гју лен се са ста јао и са па пом, са ва се љен ским па три јар хом, са во де ћим је вреј ским ра би ни ма и ра зним дру-гим вер ским ли де ри ма у све ту.

У сва ком слу ча ју, еви дент но је да је по ли тич ки успон АКП-а по ве зан са ра стом и ши ре њем Фе ту ла хо ве мре же, као и да оба ова су бјек та про мо ви шу исти си стем вред но сти. По зна ва о ци за пад не те о риј ске и иде о ло шке тра ди-ци је по ку ша ва ју да на ђу па ра ле ле на ши ро ком спек тру – од иде ја хри шћан ске де мо кра ти је, пре ко не ких сег ме на та кон зер ва тив не ре во лу ци је, до оса вре ме-ње ног де ло ва ња Опус деи-а – због (пре)на гла ше ног афир ми са ња ка пи та ли зма бо га ће ња, бан кар ства и кор по ра тив ног де ло ва ња. Гју ле но во уче ње и прак са Хи зме та је су сво је вр стан спој тра ди ци о на ли зма, дру штве ног кон зер ва ти-ви зма, тр жи шне при вре де и по све ће но сти из у ча ва њу и на прет ку мо дер не тех ни ке и на у ке. По себ но због овог по след њег сег мен та и по вре ме ног ис по-ља ва ња фа сци ни ра но сти зна ча јем те хо но ло шког на прет ка мно ги их до жи-вља ва ју као ислам ски пан дан кон зер ва тив ним ре во лу ци о на ри ма.19

С дру ге стра не, оно што их по ве зу је са ислам ским тра ди ци о на ли змом је-сте за ла га ње за об но ву вред но сног си сте ма, од но сно рад (уз по др шку АКП-а) на об но ви јав ног мо ра ла и по све ће но сти дру штве ној со ли дар но сти и на ци о-нал ним ин те ре си ма. Све те вред но сти по ди жу се у опре ци са хе до ни змом и его и змом, ко ји се по ве зу је са пре те ра ним ути ца јем за пад них мо де ла. Украт-ко, ин ди ви ду а ли зам је при хва тљив као мо тор пред у зет ни штва, али не у его-и стич кој фор ми. Слич но уче њу Ма ри те но вог пер со на ли зма, по је ди нац има сми сао као део за јед ни це, пре ма ко јој има и од го вор ност и оба ве зе.

У јав ном про сто ру Гју лен је пре ко АКП-а и сво је мре же ура дио мно го на су зби ја њу до та да ва же ћег се ку ла ри стич ког мо де ла. Нпр. де вој ка ма је омо-гу ће но да на фа кул те те до ла зе по кри ве не. По ли ти ка за бра не кон зу ми ра ња ал ко хо ла сва ке го ди не до би ја све ри гид ни је фор ме и за кон ска ре ше ња.

19 Погледати Ђурковић, 2011.



По ста вља се пи та ње ко јим се ме то да ма овај си стем вред но сти шти ти и про мо ви ше, и упра во ту је Гју ле нов по крет по сти гао ве ли ке ре зул та те, че-сто ства ра ју ћи ве о ма ори ги нал на ре ше ња за по ве зи ва ње љу ди и ре а ли за ци-ју про је ка та.

Уочи ли смо до са да да је обра зо ва ње, ду го роч но и си сте мат ско, у фо ку су де ло ва ња и ши ре ња по кре та. Овај про цес се по кло пио са ду го роч ном про-ме ном дру штве не струк ту ре у Тур ској то ком по след њих не ко ли ко де це ни ја. За хва љу ју ћи мно штву фак то ра (укљу чу ју ћи и аме рич ке ин ве сти ци је и тран-сфер тех но ло ги је, стра те шко отва ра ње ту ри зма итд.), Тур ска је до жи ве ла убр за ну мо дер ни за ци ју и при вред ни раз вој, ко ји је до вео до тле да се са мо то ком по след ње де це ни је БДП уве ћао три пу та. За че ци тог про це са ле же у се дам де се тим, ка да је по че ла да се ства ра но ва ди на мич на сред ња кла са и но ва кла са пред у зет ни ка, од но сно но ва ана дол ска бур жо а зи ја. Гју ле нов по-крет је ути цао на вред но сно и иде о ло шко усме ра ва ње те но ве кла се у прав-цу мо де ла ко ји мо же да из ми ри еко ном ску пред у зи мљи вост са дру штве ном од го вор но шћу, мо ра лом и по све ће но шћу по ро дич ним вред но сти ма.

Ме тод по ко јем је то ра ђе но за слу жу је озбиљ ну па жњу. Иако је при ча кре-ну ла из јед ног цен тра, од са мог Фе ту ла ха, ве о ма бр зо је от по че ла соп стве ни жи вот, та ко што се иде ја ши ри ла кроз раз не дру штве не по ре. Ство рен је си-стем по ве за них ло кал них кру го ва ко ји тра же пу ну по све ће ност. Љу ди су у овај си стем увла че ни по сте пе но, на раз ли чи те на чи не и ла ко су га при хва та-ли ка ко због увер љи во сти иде ја, та ко и због по тре бе да при па да ју кру го ви ма за са мо по моћ ко ји де ле слич на уве ре ња и на зо ре. Та ко је по сте пе но ство ре на пот пу но де цен три ра на струк ту ра, без фор мал них ли де ра и суб ор ди на ци је, где се по крет ши ри пре ко си сте ма кон цен трич них кру го ва ко ји се ме ђу соб-но до ди ру ју. У свом ре гу лар ном кру гу чла но ви пра ве окру же ње у ко је има ју по ве ре ње и пре ко ко га ре а ли зу ју ве ли ки део сво јих ду хов них, ин те лек ту ал-них и дру штве них по тре ба. По ве зу је их свест о то ме да при па да ју не че му вред ном и ко ри сном, не са мо за се бе већ и за це лу за јед ни цу.20

На рав но, то ме до при но си и вр ло раз ра ђен си стем ре гру та ци је и ин те гри-са ња љу ди у овај си стем. Онај ко до би ја сти пен ди ју од по кре та су тра ће има-ти и мо рал ну оба ве зу да од сво је пла те одва ја је дан део ка ко би сти пен ди рао дру ге, по пра ви лу си ро ма шне сту ден те или сред њо школ це. Та ко се си стем ре про ду ку је и ши ри, а ко ри сти има и чи та ва др жа ва. По све до че њи ма при-пад ни ка, чла но ви по кре та про сеч но одва ја ју око 10% го ди шњих при хо да за рад по кре та, а бо га ти би зни сме ни чак и до тре ћи не го ди шње за ра де.

Са та квим фон до ви ма ко ји се стал но уве ћа ва ју Хи змет мо же да де лу је као па ра др жа ва, од но сно да сам гра ди ин сти ту ци је у ко ји ма гра ђа ни оства ру ју сво је по тре бе, а пре ко ко јих по крет ја ча. И ту је ме тод ра да ве о ма за нимљив.

20 У време када је систем настајао он је био најважнији начин за опозиционо деловање под системом војне диктатуре секуларних кемалиста.



Хи змет осни ва и гра ди шко ле, бол ни це, уни вер зи те те, ме ди је и раз не дру ге ин сти ту ци је, ко је се у по чет ку одр жа ва ју са мо при ло зи ма, али убр зо по ста-ну фи нан сиј ски са мо о др жи ве. Да кле, бол ни ца се као што смо ви де ли, осни-ва та ко што јед на гру па по слов них љу ди да свој при лог и осну је фон да ци ју. По пра ви лу бол ни ца још пет до де сет го ди на до би ја по моћ од њих, по сте-пе но ши ре ћи ка па ци тет и за ра ђу ју ћи но вац. По сле не ког вре ме на по ве ћа се про фи та бил ност и на пра ви се си стем у ко ме ин сти ту ци ја де лу је без по мо ћи осни ва ча, јер про фит и при ло зи ло кал не за јед ни це по ста ну са свим до вољ-ни. Та ко се ство ри ва жна и ути цај на ин сти ту ци ја ко ја оба вља зна чај ну дру-штве ну функ ци ју, са мо о др жи ва је, а у исто вре ме ши ри ути цај и вред но сни си стем по кре та. Не ка да шњи осни ва чи на ђу на чин да пра те њен да љи раз вој, али у прин ци пу сво ју енер ги ју и сред ства мо гу да усме ре на сле де ћи про је-кат. И та ко се мре жа у исто вре ме и ре про ду ку је и ши ри.

* * *

Де ло ва њем у Тур ској Фе ту лах и ње гов по крет сте кли су ве ли ки број при-ста ли ца и ши ро ко ува жа ва ње. Ме ђу тим, и у са мој Тур ској, а по себ но у ме-ђу на род ној јав но сти, пра те их број не кон тро вер зе, као и ве ли ки број ве о ма озбиљ них кри ти ча ра. Са мо у Аме ри ци на при мер по сто ји ве ли ки број ор га-ни за ци ја и пор та ла ко ји па жљи во и де таљ но пра те де ло ва ње Гју ле но ве мре же пре све га за то што ве ли ки број ње го вих шко ла де лу је у САД. На кра ју овог крат ког увод ног пре гле да из не ће мо је дан број та квих кон тро верзâ.

Пр ви сплет кон тро верзâ по ве зан је с њи хо вом уло гом у Тур ској, од но сно са њи хо вим уче шћем у пре о бли ко ва њу ке ма ли стич ког на сле ђа и ре де фи ни-са њу осно ва са вре ме не тур ске по ли ти ке и дру штва. У Тур ској по ред Гју ле но-вог џе ма та по сто ји још чи тав низ дру гих, али ни је дан не ма то ли ки ути цај на са вре ме ну по ли ти ку, пра во су ђе, обра зо ва ње и на без бед но сне сна ге. Сто га кри ти ча ри нај пре ис ти чу про бле ма ти чан и вр ло бли зак од нос фе ту лах џи-ја с вла да ју ћом пар ти јом АКП. Тај од нос се сма тра ве о ма кон тро верз ним и ди на мич ним. С јед не стра не сма тра се да је џе мат по мо гао да се при пре ми про стор за до ла зак АКП-а на власт и да је у ко ор ди на ци ји са њим на пра вио ве ли ке про ме не у то ку са мо јед не де це ни је. Сма тра се та ко ђе да су за јед но и па ра ле ле но ра ди ли на про мо ци ји но вог си сте ма вред но сти и на тран сфе-ру мо ћи у по је ди ним сег мен ти ма др жа ве и дру штва. Не ко ли ко слу ча је ва из по след њих не ко ли ко го ди на крај ње је ин ди ка тив но за раз у ме ва ње про це са у ко ји ма овај од нос по ста је опа сан по опо зи ци ју и оне ко ји не одо бра ва ју пра-вац у ко ме Гју лен и АКП гу ра ју Тур ску.

АКП већ го ди на ма спро во ди чи шће ње вој них сна га та ко што из вр ха укла ња офи ци ре ко ји не де ле ње го ве по ли тич ке ста во ве. Као што је по зна то, вој ска је би ла глав на бра на ре и сла ми за ци ји дру штва ко ја је од се дам де се тих



по кре та на у не ко ли ко та ла са и сва ки пут кад би исла ми сти на де мо крат ским из бо ри ма до шли на власт и за по че ли про цес де мо кра ти за ци је, од но сно ре-и сла ми за ци је, вој ска је ре а го ва ла и у вој ном пу чу вра ћа ла Тур ску у окви-ре ке ма ли зма. За хва љу ју ћи ле ги ти ми те ту, али и по др шци не ких ути цај них кру го ва у гло бал ној за јед ни ци, АКП је пр ва исла ми стич ка пар ти ја на вла сти ко ја спро во ди обр ну ти про цес – кон тро ле и глај хшал то ва ња вој ске. По сте-пе но се уки да по ло жај вој ске као га ран та и чу ва ра ке ма ли зма и устав но сти, а не по доб ни офи ци ри се сме њу ју и пен зи о ни шу.

Вр ху нац овог про це са је та ко зва ни случај Ер ге не кон. Од 2008. до 2011, тур ско пра во су ђе по кре ну ло је про цес про тив чак 531 осо бе пре те жно из ре до ва вој ске за на вод но кри ми нал но и те ро ри стич ко удру жи ва ње у ци љу на сил ног зба ци ва ња ле гал не и ле ги тим не вла сти. Украт ко, овај про цес је до-жи вљен као су ђе ње са мом ке ма ли зму и вој сци за све пу че ве ко ји су ра ни је из ве де ни под фор мом оп ту жбе за при пре ма ње но вог пу ча. Гју ле но ви ме ди ји по пут За ма на су би ли глав на по др шка то ком ове ак ци је и глав ни бра ни лац тих кон тро верз них про це са ко је је ре жим по вео.

С дру ге стра не, др жав не ин сти ту ци је по че ле су да се ста вља ју у функ ци-ју од бра не ли ка и де ла Фе ту ла ха Гју ле на. У окви ру чи та вог спле та слу ча је ва у са Ер ге не ко ном ухап шен је и на су ђе ње из ве ден и ве ли ки број но ви на ра.21 Ме ђу њи ма су и са рад ни ци ин тер нет пор та ла Ода ТВ. У мар ту 2011. ухап-шен је и но ви нар Ас Шик, ко ји је у за тво ру про вео два не а ест ме се ци. Иако је ухап шен у окви ру слу ча ја Ер ге не кон, чи ни се да је пра ви по вод ипак био ње го ва на ме ра да об ја ви књи гу под на зи вом Има мо ва вој ска. Ова књи га је већ би ла од штам па на кад је Ис тан бул ски суд за те шке пре сту пе 23. мар та 2011. на ре дио да се кон фи ску је ти раж и да се за бра ни ди стри бу ци ја. Књи га се убр зо по ја ви ла на ин тер не ту па је њен са др жај по стао до сту пан јав но сти. То је до дат но учвр сти ло сум ње да је Шик ухап шен због ње.

Са ма књи га се ба ви Гју ле но вим жи во том и ра дом, да ју ћи углав ном оно што је по зна то. Ме ђу тим, у њој је из не та те за да фе ту лах џи је ор га ни зо ва но и сми шље но по сте пе но осва ја ју др жав не ин сти ту ци је ин фил три ра ју ћи сво-је љу де у њих те та ко по ку ша ва ју да чи та ву др жа ву ста ве под сво ју кон тро-лу. Из ме ђу оста лог се твр ди да фе ту лах џи је у по ли ци ји пре ма шу ју 70%, да су вр ло ути цај ни у пра во су ђу итд. Кри ти ча ри су ука за ли на не при хва тљи во по на ша ње др жав них ин сти ту ци ја и АКП због за бра не сло бо де из ра жа ва ња и пи са ња, као и због по ку ша ја да за бра не гра ђа ни ма Тур ске да са зна ју ка ко фе ту лах џи је пре у зи ма ју зе мљу у сво је ру ке ши ре ћи се као по лип на све сег-мен те др жа ве и дру штва. Те ле гра ми обе ло да ње ни на Ви ки лик су по ка за ли су да аме рич ке ди пло ма те у Ан ка ри и Ис тан бу лу у пот пу но сти де ле ми шље ње

21 Турска је земља која држи највећи број новинaра у затвору. Комитет за заштиту новинара избројао је да је током 2012. у Турској чак 232 новинара било у затвору. http://www.cpj.org/reports/2012/12/imprisoned-journalists-world-record.php



о ве ли кој ин фил тра ци ји фе ту лах џи ја у по ли ци ју и њи хо ву спо соб ност да ма ни пу ли шу пра во су ђем и јав ним мње њем.22

Ке ма ли сти и за пад ња ци су, украт ко, све сво је оп ту жбе фор му ли са ли око сле де ће те зе: на де лу је де мон ти ра ње се ку лар не „ду бо ке др жа ве” (ге не ра-ли, но ви на ри, су ди је, би зни сме ни) и упра во пре ко Фе ту ла ха кре и ра ње но ве про и слам ске „ду бо ке др жа ве”,23 на ко јој ра сте АКП и ко ја ке ма ли зам уки да вра ћа ју ћи Тур ску на ислам ске по зи ци је. У ов де ко ри шће ном члан ку Реј чел Ше рон Кре спин на во де се ци та ти из не ко ли ко пре да ва ња ко је је Гју лен др-жао, укљу чу ју ћи и јед но ди стри бу и ра но пре ко ви део-ка се та. Ци та ти ука зу ју на ве о ма опа сну тех но ло ги ју де ло ва ња ко ју Гју лен пре по ру чу је сво јим след-бе ни ци ма. Го во ри се о по тре би да се уђе у ар те ри је си сте ма, а да ни ко то не при ме ти све док по крет не до стиг не по треб ну моћ. По ми ње се по тре ба да се осво ји сва ин сти ту ци о нал на и устав на моћ у Тур ској а да се у ме ђу вре ме-ну игра игра при кри ва ња пра вих на ме ра ка ко се не би пре вре ме но из ла га ло удар ци ма про тив ни ка. Гју лен ука зу је на то да је циљ ком плет на об но ва љу-ди на ви клих на хе до ни зам и ма те ри ја ли зам. „Ми,” твр ди Гју лен, „до ђе мо на не ко ме сто и из гра ди мо сво ју ку ћу. За тим са стр пље њем па у ка пле те мо сво ју мре жу и че ка мо да се љу ди у њу ухва те; на кон то га их под у ча ва мо. Ове мре-же не пра ви мо да би смо их по је ли, већ да би смо удах ну ли жи вот у њи хо ва мр тва те ла и ду ше. Да их ожи ви мо.”24 По сто је кри ти ча ри ко ји чак твр де да је крај њи циљ Гју ле на ус по ста вља ње пра ве ше ри јат ске др жа ве. Чи ње ни ца да и ли сто ви по пут не мач ког Шпи гла и аме рич ког Њу јорк тај мса по чи њу да пре но се та ко ин то ни ра не ста во ве, го во ри да и за пад ни мејнстрим по чи ње озбиљ но да пре и спи ту је сна гу и зна чај Хи зме та.25

Ова ква по став ка ра зу мљи во пла ши не са мо за пад ња ке и кри ти ча ре већ и по ли тич ке са ве зни ке. Отуд су и од но си из ме ђу фе ту лах џи ја и вла да ју ћег АКП-а по ста ли до ста ком пли ко ва ни, по себ но од оног тре нут ка ка да је Ер-до ган по чео да се су ко бља ва са Изра е лом. Уоч љи во је по гор ша ње од но са од

22 Види Bilefsky, Arsu, 2012.23 Хансенова као независни новинар описује своје личне искуство и начин на који су гју-ленисти са њом направили фотографије на основу којих једног дана може бити описана као припадник или симпатизер покрета. Тврди да је управо тада схватила да многе љу-де у Турској брине управо такво препредено акумулирање и ширење моћи док се ствара „паралелно друштво”. Види Hansen, 2010. У свом чланку она цитира изјаве великог броја западних стручњака за Турску који подржавају тезу о скривеним намерама и о дугом маршу фетулахџија кроз институције.24 Sharon-Krespin, 2009.25 За лето 2013. биле су најављене две веома важне студије о Гјуленовом покрету намењене англо-америчком тржишту. Једна је нова књига Хакана Јавуза, а друга је Џошуе Хендрика са Универзитета Лојола, чији је докторат из 2009. већ постао основни извор за изучавање Гјулена на Западу. Наслови су: Toward an Islamic Enlightenment: The Gülen Movement, и The Ambiguous Politics of Market Islam in Turkey and the World.



ин ци ден та са бро дом Ма ви Мар ма рис, кад је Гју лен по др жао Изра ел и кри-ти ко вао Ер до га на. На кон то га је од био Ер до га нов по зив да се вра ти у Тур-ску. Ина че се сма тра да му је пред сед ник Гул, ко ји је ди рект но из ни као из Гју ле но вог џе ма та, мно го бли жи. Та кво по гор ша ње од но са из ме ђу Ер до га на и фе ту лах џи ја по чи ње све ви ше да по га ђа Тур ску. Чи ни се да се у по след-њих го ди ну да на отва ра озби љан су коб из ме ђу њих, у ко ме је те шко од ре-ди ти чи ја је сна га ве ћа.

До бар ин ди ка тор ни воа до ког је по ра сла моћ џе ма та у Тур ској сле де-ћи је на вод из тек ста Хан се но ве, ко ја ина че жи ви као но ви нар до пи сник у Ис тан бу лу: „Да нас, са раз ло гом или без ње га, тур ски се ку ла ри сти про во де сво је вре ме освр ћу ћи се иза ле ђа. Су сре ла сам без број љу ди ко ји о Гју ле ну не же ле ви ше да раз го ва ра ју пре ко те ле фо на. Опо зи ци о ни ча со пи си не пи шу ви ше кри тич ки о Гју ле ну; оно што цир ку ли ше као уоби ча је на ин фор ма ци ја у њи хо вим кру го ви ма, ни кад не за вр ши од штам па но. Мо гу ће је да је све то са мо па ра но ја, али на ли ци ма се ку лар них ли бе ра ла углав ном се ви ди страх: ’Они су осво ји ли то ли ку моћ у вла сти и у без бед но сним сфе ра ма да смо ми у мејнстрим ме ди ји ма по ста ли за пла ше ни том но вом ми то ло шком мо ћи ко ју они има ју,’ ка же је дан тур ски ко лум ни ста ко ји пи ше за во де ће но ви не. ’На-кон слу ча ја Ере ге не кон по сто ји не пи са но пра ви ло да се не кри ти ку је Гју лен. Не чач ка мо их. По сто ји осе ћај да они мо гу да ор ке стри ра ју кам па њу про-тив не ког и сто га ни је дан но ви нар ко ји во ди бри гу о свом угле ду не же ли да пре у зме та кав ри зик.”26

Дру ги кон тро верз ни аспект де ло ва ња фе ту лах џи ја је сте де ло ва ње пре ма спо ља, од но сно рад у дру тим зе мља ма. Стан дард не и ве о ма ра ши ре не оп ту-жбе го во ре о про мо ци ји тур ског на ци о на ли зма, шпи ју на жи и кре и ра њу аге-на та од ути ца ја у дру гим др жа ва, по себ но у зе мља ма бив шег СССР-а. Шко ле у Та шкен ту и Санкт Пе тер бур гу су при вре ме но за тва ре не, у Ка зах ста ну ста-вља не под над зор због про мо ци је исла ми зма и дис кри ми на тив не се лек ци-је де це из ути цај них и до бро по ве за них по ро ди ца итд. Мно ге зе мље не до-зво ља ва ју де ло ва ње Гју ле но вих ор га ни за ци ја, не ке су на кон да ва ња до зво ле ту до зво лу по ву кле, а све др жа ве у ко ји ма Хи змет де лу је, по пра ви лу пре ко оба ве штај них струк ту ра, па жљи во пра те и над зи ру њи хов рад. Ру ски ФСБ је још 2002. про те рао ви ше од сто ти ну тур ских гра ђа на због по ве за но сти са Фе-ту ла хом, да би 2008. у Ру си ји би ло за бра ње но де ло ва ње Хи зме то вих шко ла.

Још је дан за ни мљив аспект тре ба узе ти у об зир иако до ла зи из под руч ја спе ку ла тив не кон спи ро ло ги је. По ла зе ћи од на чи на на ко ји је Гју лен ре ди зај-ни рао сво ју вер зи ју исла ма и од про сто ра ко ји му за пад не си ле отва ра ју, мно-ги су ука за ли на ње го ве ве зе са ЦИА, Бил дер бер гом и „го спо да ри ма све та”, твр де ћи да се пре ко Гју ле на кре и ра ислам ка кав им тре ба за гло ба ли за ци-ју, еку ме ни зам и ства ра ње тзв. Ве ли ког Бли ског ис то ка. Ове ста ре оп ту жбе

26 Hansen, 2010.



до би ле су пот пу но нов оквир од из би ја ња Арап ског про ле ћа, чи ји је глав ни ре зул тат уки да ње ауто ри тар них ре жи ма и на ме сто њих до во ђе ње на власт исла ми стич ких кру го ва у му сли ман ским зе мља ма. Још од пр вих не ми ра у Ту ни су по че ло је да се го во ри ка ко је упра во Тур ска мо дел пре ма ко ме би „но во де мо кра ти зо ва не” зе мље (Ту нис, Ли би ја, Еги пат) тре ба ло да се об ли-ку ју у бу дућ но сти.

Гју лен и да ље жи ви на свом има њу у Пен сил ва ни ји. Иако је ни жи суд сво је вре мо од био да му из да до зво лу за стал ни бо ра вак, апе ла ци о ни суд је обо рио ту пре су ду и Гју лен је као осо ба од по себ ног ин те лек ту ал ног зна ча ја до био пра во на стал ни бо ра вак. Ме ђу осам на ест га ра на та за ње га на ла зи се и не ко ли ко бив ших функ ци о не ра ЦИА (Гре јам Фу лер нпр.), али и Мор тон Абра мо виц. Та кве чи ње ни це за и ста де лу ју као по твр да из не тих спе ку ла ци-ја о по др шци гло бал них вла да ра и мре же Цен трал не оба ве штај не аген ци је САД Гју ле ну јер у њи хо вим ду го роч ним про јек ци ја ма та кав по крет мо же да има зна чај ну уло гу.

То ком овог спо ра из 2006. ка да су ФБИ и Ми ни стар ство за до ма ћу без бед-ност тра жи ли Гју ле но ву екс тра ди ци ју из био је пра ви ма ли рат из ме ђу љу ди за по сле них у овим ин сти ту ци ја ма и мре же ЦИА, ко ја је на кра ју по бе ди ла и Фе ту ла ху ис по сло ва ла стал ни бо ра вак. Но тај су коб и да ље тра је. За ни-мљи ве су ре ак ци је на об ја вљи ва ње књи ге не ка да шњег ше фа ис тан бул ског огран ка оба ве штај не слу жбе Тур ске, Осма на Ну ри ја Гун де ша.27 Ово је јед на од нај о збиљ ни јих и нај бо ље до ку мен то ва них оп ту жби про тив Гју ле на да је са рад ник ЦИА. Гун деш из но си те зе да је то ком де ве де се тих мре жа шко ла Хи зме та у цен трал но а зиј ским зе мља ма бив шег СССР-а би ла ин фра струк ту-ра за ши ре ње и де ло ва ње аге на та ЦИА (њих 130) ко ји су ра ди ли као учи те љи ен гле ског је зи ка. Фран цу ски пор тал за пра ће ње оба ве штај ног све та Ин те лиџенс он лајн је об ја вио чла нак о књи зи, на ко ји је од мах ре а го вао Ва шинг тон пост пре ко свог но ви на ра Џе фа Стај на по би ја ју ћи ове оп ту жбе све до че њем упра во Фу ле ра и Ро бер та Бе ра, љу ди из ЦИА ко ји су ди рект но по ма га ли Фе ту ла ху.28 На чла нак је у свом бло гу ре а го ва ла Си бел Ед мондс, не ка да шњи пре во ди лац у ФБИ-ју, ина че иран ског по ре кла. Она де таљ но по ка зу је шта је све Стајн пре ћу тао у свом „ин фор ма тив ном” спи ну, али пре но си и те зе из Гун де шо ве књи ге о то ме да Гју лен има ја ке ве зе са струк ту ром ЦИА још од кра ја се дам де се тих го ди на, те да је био ве о ма бли зак са По лом Хен це ом, чо-ве ком ко ји је у Тур ској раз ви јао мре жу из мрач ног си сте ма Гла дио, као и са

27 Књига са називом Ihtilallerin ve Anarsinin Yakin Tanigi (Блиски сведок револуција и анархије), објављена је крајем 2010. године у издању VPA Grup Basim Yayin и направила доста гужве у самој Турској. Нажалост, није преведена ни на један светски језик.28 Jeff Stein, “Islamic group is CIA front, ex-Turkish intel chief says”, Washington Post, 5.1. 2011.



Мор то ном Абра мо ви цем, ко ји је у Тур ској нај пре ра дио као агент а за тим био и ам ба са дор (1989–1991).29

Но све ово ни ма ло не од у зи ма те жи ну чи ње ни ци да је Хи змет по стао аутен тич но тур ски, уко ре ње ни про из вод ко ји су ми ли о ни љу ди усво ји ли и раз ви ли афир ми шу ћи вред но сти иза ко јих сто је сво јим ра дом, лич ним при ме ром и од ри ца њем. Еви дент но је да та струк ту ра по ста је ве о ма моћ на у са мој Тур ској, то ли ко да угро жа ва вла да ју ћу стран ку, а та ко ђе се пре ли ва у де се ти не па и сто ти не дру гих зе ма ља. Ко је ће по сле ди це њи хо вог де ло ва-ња би ти и по са му Тур ску и по дру ге др жа ве у ко ји ма су сте кли од ре ђе ни ути цај, по ка за ће вре ме.

За крај по ме ни мо и за ни мљи ву, мо жда за све ово и ве о ма илу стра тив ну чи ње ни цу да је Да ли ја Мо га хед, пр ва же на са ве лом у Бе лој ку ћи, Оба ми на са вет ни ца за му сли ман ска пи та ња, след бе ник и при пад ник Гју ле но вог џе-ма та.

Ли те ра ту ра

Bar ton, G, (2008), “How the Hi zmet works: Islam, di a lo gue and the Gülen mo ve-ment in Austra lia”, Islam in the Age of Glo bal Cha len ges - Con fe ren ce Pro ce e-dengs, 114-143, http://www.gu len con fe ren ce.net/fi les/Ge or ge town/2008_Greg-Bar ton.pd

Bi lefsky, D, Ar su, S, (2012), “Tur key Fe els Sway of Rec lu si ve Cle ric in the U.S.”, New York Ti mes, 24. 04.

Би се нић, Д, (2009), „Мех мед Па ша Со ко ло вић у Бе о гра ду“, Да нас, 30. 10.Ве бер, М, (1989), Про те стант ска ети ка и дух ка пи та ли зма, Ве се лин Ма-

сле ша, Свје тлост, Са ра је во.Gülen, F, (2005), The Es sen ti als of the Isla mic Fa ith, Fe ed bo oksЂур ко вић, М, (2011), „Ернст Јин гер и ми сао кон зер ва тив не ре во лу ци је“, Срп

ска по ли тич ка ми сао, бр. 3, стр. 147-176.Eba ugh, H. R, (2010), The Gülen Mo ve ment, Sprin gerEd monds, S, (2011), Ad di ti o nal Omit ted Po ints in CIA-Gülen Co ve ra ge and A

No te From the In si der, Si bil Ed mund’s bo ling frogs (blog), http://www.bo i lin-gfrog spost.com/2011/01/11/ad di ti o nal-omit ted-po ints-in-cia-gu len-co ve ra ge-a-no te-from-%E2%80%98the-in si der%E2%80%99/

Gülen, F, (2005), The Es sen ti als of the Isla mic Fa ith, Fe ed bo oks

29 Edmonds, 2011. Осим америчких велику пажњу Гјуленовом делању поклањају и немачке и руске обавештајне структуре и медији. Гјуленова структура веома пажљиво прати сваки од јавних напада и на њих одговара као што нпр у следећем чланку њихов колумниста Аб-дулхамит Билићи побија нападе на Гјулена објављене у три руске новине почетком 2011. http://en.fgulen.com/press-room/columns/3702-black-propaganda-at-home-black-propaganda-in-the-worl



Han sen, S, (2010), “The Glo bal Imam”, New Re pu blic, 2.12., http://www.new re pu-blic.com/ar tic le/world/ma ga zi ne/79062/glo bal-tur key-imam-fet hul lah-gu len#

Hen drick, J, (2009), “Glo ba li za tion, Isla mic ac ti vism, and pas si ve re vo lu tion in Tur-key: the ca se of Fet hul lah Gülen”, Jo ur nal of Po wer, vol 2, no 3, стр. 343-368.

Ozi pek, A, (2009), “Cul ti va ting” a ge ne ra tion thro ugh edu ca tion: the ca se of the Gülen Mo ve ment, Bu da pest, ма ги стар ски рад од бра њен на ЦЕУ,

h t t p : //g o y a . c e u . h u /s e a r c h ~ S 0 ?/. b11 3 8 6 9 4 /. b11 3 8 6 9 4 / 1 , 1 , 1 , B /l856~b1138694&FF=&1,0,,1,0

Popp, M, (2012), “Al tru i stic So ci ety or Sect?: The sha dowy World of the Isla mic Gülen Mo ve ment, Der Spi e gel, 08. 08, http://www.spi e gel.de/in ter na ti o nal/ger-many/gu e len-mo ve ment-ac cu sed-of-be ing-a-sect-a-848763.html

Som bart, W, (2001), The Jews and Mo dern Ca pi ta lism, Ba toc he Bo oks, Kitche nerSha ron-Kre spin, R, (2009), “Fet hul lah Gülen’s Grand Am bi tion - Tur key’s Isla mist

Dan ger”, Mid dle East Qu ar terly, Win ter, pp. 55-66.Та на ско вић, Д, (2010), Нео о сма ни зам, Слу жбе ни гла сник, Бе о град.Wil li ams, P. L, (2010), “Ex clu si ve: World’s ‘Most Dan ge ro us Isla mist’ Ali ve, Well,

and Li ving in Pennsylva nia”, http://www.fa milyse cu ritymat ters.org/pu bli ca-ti ons/id.5921/pub_de tail.asp

Yavuz, H, (2003), “Gülen Mo ve ment: the Tur kish Pu ri tans” Yavuz, H, Espo zi to, J, (ур.), Tur kish Islam and the Se cu lar Sta te, Syra cu se Uni ver sity Press.

Yil maz, I, (2011), “Beyond Post-Isla mism: Tran sfor ma tion of Tur kish Isla mism To ward ‘Ci vil Islam’ and Its Po ten tial In flu en ce in the Mu slim World”, European Jo ur nal of Eco no mic and Po li ti cal Stu di es, Vol. 4, No. 1, 2011. До ступ но на http://www.aca de mia.edu/690915/Beyond_Post-Isla mism


Дан ко Стра хи нић*

ПО ЛО ЖАЈ ХРИ ШЋА НА У СА ВРЕ МЕ НОЈ ТУР СКОЈ1

Ап стракт: У ра ду се раз ма тра по ло жај по је ди них хри шћан ских за јед ни ца у са вре ме ној Тур ској и ука зу је на глав не про бле ме са ко ји ма се оне су о ча ва ју. По ло жај ма њин ских вер ских за јед ни ца уре ђен је сло же ним прав ним окви-ром ко ји од ли ку ју број на огра ни че ња. Тај оквир омо гу ћа ва не ким од ових за јед ни ца да де ли мич но и уз раз ли чи те те шко ће оства ре по је ди на пра ва. У про це су при бли жа ва ња Европ ској уни ји, на том по љу има по ма ка, али не-ма си сте мат ских устав них и за кон ских про ме на, што уно си не си гур ност у жи вот ових за јед ни ца. При пад ни ци вер ских ма њи на и да ље се су о ча ва ју са из ра же ном не тр пе љи во шћу у сва ко днев ном жи во ту, док се на пи та ње њи-хо вих пра ва гле да као на пи та ње без бед но сти. Ове ма њи не оче ку ју да ће по но вом уста ву, о ко јем се тре нут но рас пра вља, њи хо ва пра ва би ти бо ље за-га ран то ва на.

Кључ не ре чи: Тур ска, хри шћа ни, вер ска пра ва и сло бо де, за ду жби не, Ва-се љен ска па три јар ши ја, Јер мен ска апо стол ска цр ква, Европ ска уни ја.

* * *

Ре пу бли ка Тур ска има малoбројно (око 0,1%) али ра зно ли ко ма њин ско не-му сли ман ско ста нов ни штво, ко је има ве ли ки исто риј ски и кул тур ни зна чај. Иако тур ске вла сти при ли ком по пи са ста нов ни штва не бе ле же вер ску при пад-ност, про це њу је се да да нас у Тур ској жи ви: 65 000 јер мен ских православних

1 У раду је због специфичности положаја највећа пажња поклоњена положају Васељенске патријаршије (Грчке православне цркве), као историјски најзначајније, и Јерменске православне (апостолске) цркве, као најбројније. Ове две заједнице су у жижи већине извештаја о стању верских слобода у Турској и специјализованих анализа, те је најлакше континуирано пратити проблематику. Tурска је због специфичности своје верске слике и процеса приступања Европској унији већ више година предмет оваквих извештаја. Што се тиче других хришћанских заједница оне ће само бити узгредно размотрене, што ни на који начин не указује да је њихова свакодневица боља.

* Историчар, Београд.



(апо стол ских) хри шћа на,2 23 000 Је вре ја, 15 000 си риј ских пра во слав них (древ но и сточ них) хри шћа на, 4 000 пра во слав них Гр ка, 3 300 Је хо ви них све-до ка, око 3 000 про те ста на та, као и ма ње гру пе пра во слав них Гру зи ја ца, Бу-га ра, те ма ро ни та, Хал де ја ца, не сто ри јан ских Аси ра ца3 и при пад ни ка Ри мо-ка то лич ке за јед ни це,4 као и не ких дру гих за јед ни ца (але ви ти,5 ба хаи и др.).

Тур ски прав ни си стем раз ли ку је не ко ли ко ка те го ри ја не му сли ман ских вер ских ма њи на: 1) три за јед ни це ко је су тур ске вла сти при зна ле као за-шти ће не по Ло зан ском ми ров ном спо ра зу му из 1923. го ди не, тзв. Ло зан ска гру па (Јер мен ска апо стол ска цр ква, Грч ка пра во слав на цр ква [Васељенска патријаршија] и Је вреј ска за јед ни ца); 2) оне ко је су по сто ја ле у вре ме скла-па ња спо ра зу ма, али их вла да не сма тра за шти ће ним по том ме ђу на род ном уго во ру (Си риј ска древ но и сточ на цр ква, Хал деј ска и Ри мо ка то лич ка за јед-ни ца) и уз прет ход не три оне се ко ло кви јал но на зи ва ју Ло зан ска гру па плус 36; 3) и за јед ни це ко је ни су ве за не ет нич ком при пад но шћу (про те стан ти, Је-хо ви ни све до ци, ба хаи итд.). Ове раз ли ке у ста ту су од ра жа ва ју се при ли ком оства ри ва ња од ре ђе них пра ва.

По Ло зан ском ми ров ном спо ра зу му про пи са на је оп шта за шти та за не-му сли ман ске вер ске, кул тур не и до бро твор не уста но ве у кон тек сту ма њин-ских пра ва то га вре ме на. Ме ђу тим, на осно ву тог ме ђу на род ног уго во ра ни-је од ре ђен ни ка кав по се бан прав ни оквир за упра вља ње тим уста но ва ма, док су пра ва га ран то ва на у вре ме Осман ског цар ства по во дом ауто но ми је и колек тив ног упра вља ња уста но ва ма из гу би ла пу но ва жност. Та про бле ма ти ка

2 Највећи број Јермена припада Јерменској апостолској цркви, али има и римокатоли-ка, протестаната, као и муслимана и атеиста. G. G. Özdoğan, O. Kılıçdağı, Hearing Turkey’s Armenians: Issues, Demands and Policy Recommendations, İstanbul 2012. Даље: G. G. Özdoğan, O. Kılıçdağı, Hearing Turkey’s Armenians.3 United States Commission on International Religious Freedom, Annual Report 2012, p. 201. Даље: USCIRF Annual Report 2012.4 Извори у Ватикану тврде да је укупан број католика у Турској око 30 000. В: Cardinal hopes Turkey will be a “cradle of Christianity”, Catholic News Agency (Rome), Nov. 27, 2006. Постоје и делови етничких заједница које признају папску власт.(http://www.catholicnewsagency.com/news/cardinal_hopes_turkey_will_be_a_cradle_of_christianity/) (31. 01. 2012). 5 Питање алевита је сложено. Њихова бројност, а процене се крећу између 15 и 25% од укупног броја становништва, релативизује слику о верској компактности Турске. Док део њих себе сматра сунитским муслиманима, постоје и они које себе сматрају шиитима, па чак и они који одбацују ислам. В. USCIRF Annual Report 2012, p. 207.6 Потребно је нагласити да се Лозанском споразуму не набрајају „немуслиманске мањине” у Турској, већ се гарантује правна заштита свих немуслиманских мањина, укључујући сиријску и римокатоличку заједницу те протестантске заједнице, док у пракси Турска ограничава уговорну заштиту само на прве три заједнице, што је отворено кршење уговора. D. Kurban, K. Tsitselikis, A Tale of Reciprocity: Minority foundations in Greece and Turkey, İstanbul 2010, p. 7. Даље: D. Kurban, K. Tsitselikis, A Tale of Reciprocity.


Положај хришћана у савременој Турској 85

уре ђе на је на осно ву за ко на усво је них у до ба Ре пу бли ке.7 Иако би чи ње ни-ца да вла сти по шту ју Ло зан ски ми ров ни спо ра зум, по ко ме се шти те пра ва Је вреј ске за јед ни це, пра во слав них Гр ка и Јер мен ске апо стол ске за јед ни це, мо гла ука зи ва ти на њи хов бо љи по ло жај, то за пра во ни је та ко јер њи ма ни-је при знат не за ви сан прав ни ста тус као вер ским за јед ни ца ма, њих за кон не пре по зна је, ни ти пре по зна је њи хо ве во ђе као прав на ли ца.

Не при зна ва ње ста ту са прав ног ли ца тур ска вла да обра зла же од бра ном прин ци па се ку ла ри зма8 и у то име те шко ме ња оштре про пи се ко ји ма се не-ги ра ју и на ру ша ва ју вер ске слободe свих вер ских за јед ни ца. Ипак тур ска вла да пу тем Ди ја не та (Ди рек то рат за вер ска пи та ња) пра ти и по ма же рад су нит ских вер ских струк ту ра, док пре ко Ва ки фла ра (Ге не рал ног ди рек то ра та за за ду жби не) огра ни ча ва функ ци о ни са ње вер ских ма њи на. Ова огра ни че-ња, укљу чу ју ћи и стал но ме ша ње у уну тра шња пи та ња ових за јед ни ца, не ги-ра ње пра ва да шко лу ју све штен ство, да има ју вер ско обра зо ва ње и по се ду ју и др же бо го слу жбе на ме ста,9 угро жа ва ју и оп ста нак ма њин ских за јед ни ца.

Упр кос про кла мо ва ној по ли ти ци „са ве за ци ви ли за ци ја” тур ског пре ми-је ра Ре џе па Та ји па Ер до га на, вла сти су за др жа ле при лич но кру ту по ли ти ку пре ма хри шћан ским уста но ва ма у зе мљи, ко ја оне мо гу ћа ва ста би лан жи вот хри шћан ских за јед ни ца, а ка мо ли њи хов раст. По је ди ни ма ли по ма ци ви ше ли че на уступ ке парт не ри ма из Европ ске уни је и САД10 и че сто су пра ће ни зах те ви ма за уступ ке на про сто ру ЕУ (град ња џа ми је у Ати ни и Не мач кој).11

7 D. Kurban, K. Hatemi, The Story of an Alien(ation): Real Estate Ownership Problems of NonMuslim Foundations and Communities in Turkey, İstanbul 2009. Даље: D. Kurban, K. Hatemi, The Story of an Alien(ation).8 Турски секуларизам (laiklik) има велики утицај на питање слободе вероисповедања и уверења. Управо због тога треба напоменути да се он веома разликује од француског концепта лаицистичке државе, јер у пракси значи државни надзор над верским активностима и мању аутономију за верске заједнице. Такође, сам појам у унутрашњем политичком животу има више значења у зависности од тога како га политичке партије користе. O. Oehring, TURKEY: The fundamental problem and how it might be solved, p. 3. (http://www.forum18.org/Archive.php?article_id=1537) (15. 01. 2013)9 В: USCIRF Annual Report 2012, pp. 199-200. Уп. Turkey 2012 Progress report, European Comission, Brussels, 10.10.2012, p. 24. Даље: Turkey 2012 Progress report.10 J. Eibner, Turkey’s Christians under Siege, Middle East Quarterly, Spring 2011, p. 48. Даље: J. Eibner, Turkey’s Christians under Siege.11 Питање реципроцитета са Грчком је овде парадоксално јер Турска инсистирањем на том концепту делује на штету сопствених грађана, што је и у супротности са њеним Уставом (Члан 10). Видети: B. Gültekin-Punsmann, ed., Religious Freedom in Turkey: situation of religious minorities, Brussels: European Parliament, 2008, p. 9. Међутим, ово такође указује на нерав-ноправност мањина унутар турског друштва и указује на њихово третирање као друго-разредних грађана. Још треба нагласити да турске власти погрешно тумаче принцип ре-ципроцитета (што чине и власти у Грчкој), јер су на основу Члана 45. Лозанског споразума



С дру ге стра не, иако је вла да на чи ни ла из ве стан по мак у пи та њи ма имо-ви не и обра зо ва ња, то ни је зна чај но ути ца ло на си сте мат ске устав не и за-кон ске про ме не ко је би спре чи ле угро жа ва ње вер ских сло бо да при пад ни-ка не му сли ман ских за јед ни ца, су о че них са дру штве ном дис кри ми на ци јом, а по вре ме но и с на си љем. Док не ки од ових по сту па ка про из и ла зе из за-кон ских огра ни че ња у до ма ћем пра ву,12 дру ги по ти чу из дис кри ми на тор не прак се и по на ша ња на ко је се на и ла зи на др жав ном или дру штве ном ни воу. Од нос пре ма хри шћа ни ма у јав ном мње њу је ве о ма не га ти ван – то по ка зу ју две тре ћи не (68%) ис пи та ни ка јед ног ис тра жи ва ња – што је за бри ња ва ју ће у по ре ђе њу са не ким окол ним зе мља ма са му сли ман ском ве ћи ном и мно-го број ни јом хри шћан ском ма њи ном, где је за бе ле жен ни жи про це нат не га-тив них оце на, нпр. 44% у Јор да ну, 49% у Егип ту.13 Про блем је и то што пред-став ни ци ма њин ских вер ских за јед ни ца не мо гу сло бод но јав но да ис ка жу став о свом по ло жа ју јер од мах до ла зе на удар оштре кри ти ке чак и ви со ких др жав них зва нич ни ка.14

Пи та ње имо ви не

Од осни ва ња ре пу бли ке, тур ске вла сти су од вер ских ма њи на од у зе ле број не не по крет но сти, укљу чу ју ћи шко ле, бол ни це, си ро ти шта, пред у зе ћа, као и гро бља. Ве ћи на ових оту ђе ња од ви ја ла се у три фа зе: пр ва, то ком 1936, на кон што је прет ход не го ди не усво јен За кон о за ду жби на ма, по том до но ше-ње За ко на о при ват ним уни вер зи те ти ма (1971), на осно ву ко јег је зах те ва но да сви фа кул те ти бу ду под др жав ним окри љем, и ко нач но, од лу ка вла сти (1974) да не му сли ман ске за јед ни це не мо гу да по се ду ју ни шта што ни је пописа но

за Грчку и Турску прописане „паралелне обавезе”, а не реципроцитет. Више у: D. Kurban, K. Tsitselikis, A Tale of Reciprocity.12 Иако је Турска потписник међународних споразума о људским правима, укључујући и Међународни пакт о грађанским и политичким правима, она је 1966. ставила ограни-чење на Члан 27. поводом културних, верских, језичких права за мањинске групе које су заштићене на основу Лозанског споразума. Ограничење се састоји у томе да Република Турска има право да тумачи и примењује одредбе Члана 27. Пакта у складу са одредбама и правилима свог Устава и Лозанског споразума са Додацима. Тако да то ограничење оставља могућност подривања гаранција за вероисповедање у Члану 27, али још више и гаранције о верским слободама из члана 18. В: USCIRF Annual Report 2012, pp. 213-214.13 J. F. Cullinan, Turkey: Christians in Danger. (http://www.aina.org/news/20100708120749.htm) (06.02.2013).14 Такав је случај са Патријархом Вартоломејем, који је због изјаве, да се због тога што нема напретка у положају Цркве у турском друштву, у Истанбулу осећа „разапетим”, дошао на удар критика самог министра спољних послова Ахмета Давутоглуа. Ecumenical Patriarch “crucified”.(http://www.asianews.it/index.php?l=en&art=17192) (30. 01. 2013).



1936. го ди не. Ме ђу тим, ни је се на то ме за вр ши ло јер су вла сти за др жа ле пра-во да вер ским ма њи на ма од у зи ма ју имо ви ну.

По ме ну то не при зна ва ње ста ту са прав ног ли ца ви ше стру ко спу та ва ма-њин ске вер ске за јед ни це у оства ри ва њу пра ва јер је ство рен сло жен оквир за ко на и про пи са ко ји омо гу ћа ва ју не ким од ових за јед ни ца (Ло зан ској групи плус 3) да огра ни че ним и про мен љи вим прав ним сред стви ма по се ду ју имо ви ну, вр ше слу жбу и отва ра ју дру ге уста но ве.15 Тај прав ни оквир под-ра зу ме ва Ло зан ски спо ра зум, За кон о за ду жби на ма и За кон о удру же њи ма (2004).16 Ме ђу тим, ова три прав на ак та се не при ме њу ју рав но прав но на све ма њин ске вер ске за јед ни це. Та ко Спо ра зум из Ло за не ва жи са мо за Јер мен-ску апо стол ску за јед ни цу, правослaвне Гр ке и је вреј ску за јед ни цу, За кон о за ду жби на ма и за Ло зан ску гру пу плус 3, док се За кон о удру же њи ма од но си на све за јед ни це ма њи на.

По За ко ну о за ду жби на ма ма њин ске за јед ни це за ко је он ва жи има ју пра-во на за ду жби не. На осно ву ње га су и му сли ман ске и не му сли ман ске за ду-жби не из гу би ле са мо стал ност, јер су до шле под упра ву Ге не рал ног ди рек-то ра та за за ду жби не.17 Те за ду жби не мо гу да упра вља ју имо ви ном у скла ду са про пи си ма о зо ни ра њу и дру гим без бе до но сним пра ви ли ма. Ме ђу тим, оне не мо гу да вр ше ши ру вер ску де лат ност јер по за ко ну по сто ји раз ли ка из ме ђу те за ду жби не као по себ ног прав ног ли ца и це ло куп не вер ске за јед-ни це те по сле дич но тај но вац не мо же да се ис ко ри сти у дру гом де лу Тур ске.

На кон из ме на За ко на о за ду жби на ма из 2008. го ди не до зво ље но је да се про ме ни циљ по сто ја ња за ду жби на, као и да у Ва ки фла ру оне има ју јед ног пред став ни ка за јед ни це из Ло зан ске гру пе, али и да за јед ни це под не су зах-тев за по вра так кон фи ско ва не имо ви не под др жав ном кон тро лом. Ме ђу тим, на осно ву тих из ме на је про пи са но да се но ве за ду жби не осни ва ју према

15 Детаљно у: D. Kurban, K. Hatemi, The Story of an Alien(ation). 16 По Закону о удружењима усвојеним 2004, а измењеним 2007. године, верским мањина-ма је омогућено (што је посебно важно за различите протестантске заједнице) да оснивају легална удружења са правом да држе верску службу и одређују верски програм, али без права на имовину, као и то да локални управници имају право да опозову статус удружења.17 Има мишљења да је и донет како би економски ослабио ове установе. По закону је захтевано да се објаве извори прихода и буџет задужбина. Све мањинске задужбине су 1936. године морале да дају попис добара и прихода. Тада начињени попис се, од средине шездесетих с почетком кризе око Кипра, у наредним деценијама вишеструко одразио на њихов рад, јер је послужио као основ да се у свакој политичкој кризи све више имовине одузима од заједница под разним изговорима. С временом су прописи у више наврата мењани или тумачени на штету мањинских заједница. Видети: D. Kurban, K. Hatemi, The Story of an Alien(ation); O. K. Cengiz, Minority foundations in Turkey: From past to future (1) и (2), (http://www.todayszaman.com/columnists-213210-minority-foundations-in-turkey-from-past-to-future-1.html иhttp://www.todayszaman.com/newsDetail_getNewsById.action?load=detay&link=213440) (01. 02. 2012).



Грађанском за ко ни ку, ко ји то не до зво ља ва ма њин ским за јед ни ца ма.18 Та-ко ђе ни су ре ше ни ни основ ни про бле ми јер не по сто ји ме ха ни зам да се за-ду жби не при ја ве за по вра так имо ви не ко ја је про да та тре ћим ли ци ма као ни за на док на ду имо ви не ко ју ни је мо гу ће по вра ти ти.19

На кон што су ове из ме не сту пи ле на сна гу, Ва ки фла ру је под не то око 1 500 зах те ва за по вра ћај имо ви не од у зе те од ма њин ских за јед ни ца, али је са-мо 10% од мах по зи тив но ре ше но, да би на кон до дат ног ро ка за до пу ну до-ку мен та ци је об но вље но око 500 зах те ва, та ко да је уку пан број одо бре них зах те ва са мо две сто ти не. Ав гу ста 2011. го ди не до не та је од лу ка на осно ву ко је је омо гу ће но раз ма тра ње по вра ћа ја имо ви не по пи са не 1936, али ни је пре ци зно на ве де на у зва нич ној до ку мен та ци ји. Упр кос то ме, овај по мак ни-је об у хва ћен за ко ном, вра ће на имо ви на сра змер но је ма ла у од но су на ону ко ја је од у зи ма на де це ни ја ма, а мо гућ ност да вер ским за јед ни ца ма по но во бу де од у зе то зе мљи ште уно си не си гур ност, иако од 2007. ни је би ло но вих екс про при ја ци ја.20

Про мен љи вост ове крат ко роч не по ли ти ке је уоч љи ва на мно гим при ме-ри ма. Та ко је суд у Ис тан бу лу за бра нио Ва ки фла ру да ко ри сти или про да Сан сар јан Хан, ко ји при па да јер мен ској за јед ни ци, али је по том и Ва ки флар оспо рио зах тев Јер мен ског Па три јар ха да тра жи вла сни штво под ти ту лом ко ју тур ске вла сти не при зна ју. Европ ски суд за људ ска пра ва по ту жби За-ду жби не грч ке сред ње шко ле Фа нар (Ве ли ка на ци о нал на шко ла) из ја ну а ра 2007. го ди не до нео је пре су ду да су тур ске вла сти пре кр ши ле Европ ску кон-вен ци ју о људ ским пра ви ма и основ ним сло бо да ма (да ље ЕКПС) о пи та њу имо ви не (Члан 1, Про то ко ла бр. 1) и да су др жав на по ли ти ка пре ма не крет ни-на ма не му сли ман ских ма њи на и по себ но по пис из 1936. го ди не не за ко ни ти.21 Да ље, на осно ву пре су де овог су да у но вем бру 2010. си ро ти ште на Бу ју ка ди вра ће но је Ва се љен ском Па три јар ху и по том ре ги стро ва но на ње го во име.22

18 D. Kurban, K. Hatemi, The Story of an Alien(ation), pp. 28–29.19 Ограничење се односи и на гробља и школе мањина које нису обухваћене задужбинама. B. Gültekin-Punsmann, Religious Freedom in Turkey: situation of religious minorities, Brussels: European Parliament, 2008, p. 9. Видети и O. Oehring, TURKEY: What difference does the latest Foundations Law make?. (http://forum18.org/Archive.php?article_id=1100&pdf=Y) (01. 02. 2013).20 USCIRF Annual Report 2012, pp. 202–204.21 Ова пресуда је омогућилa осталим немуслиманским задужбинама да подносе нове тужбе. D. Kurban, K. Hatemi, The Story of an Alien(ation), pp. 32–33. Због неких пресуда задужбине су чак и обештећене за имовину која је продата трећим лицима.22 У овоме се огледа још једна страна проблема непризнавања статуса правног лица за Патријарха (и остале верске вође мањинских заједница) зато што са променом вође верске заједнице она бива суочена са поновним процедурама за упис имовине на новог првог човека те заједнице. Иначе, ова пресуда је веома важна јер, упркос чињеници да Патријар-шија не постоји као правно лице, у пресуди стоји да сиротиште треба да се врати законским власницима, чиме се индиректно признаје њено постојање у закону. O. Oehring, TURKEY:



Ипак, охра бру ју ћа је би ла и на ја ва из ја ну а ра 2012. го ди не да Пра во слав на грч ка шко ла на Им вро су мо же да бу де отво ре на али да ра ди под над зо ром Ми ни стар ства обра зо ва ња и под упра вом Грч ке пра во слав не за ду жби не. Ме ђу тим, про блем је број ђа ка ко ји би ту шко лу по ха ђао, те је на ја вље но и пре се ље ње не ко ли ко по ро ди ца на остр во.23 Је дан од не га тив них при ме ра је и то што је Ви ши суд обо рио пре су ду о вра ћа њу по је ди них де ло ва зе мље си риј ском ма на сти ру Мор Га бри јел, а то је на ве ло си риј ску за јед ни цу да се обра ти Европ ском су ду за људ ска пра ва.24

Ка ко се по је ди не за јед ни це су о ча ва ју са по ра стом бро ја вер ни ка у Ис тан-бу лу, по сто је ће бо го мо ље ни су до вољ не за њи хо ве по тре бе.25 У том сми слу је Сиријскa пра во слав на (древ но и сточ на) цр ква под не ла зах тев за из град њу још јед не бо го мо ље у Ис тан бу лу, ко ји је на кон три го ди не по зи тив но ре шен. Ме ђу тим, то ни је за до во љи ло ову за јед ни цу јер им је до де ље но пра во да зи-да ју цр кву на Ла тин ском ка то лич ком гро бљу.26

У по след ње три го ди не по кре ну ло се и пи та ње ко ри шће ња ста рих вер-ских обје ка та. Грч кој пра во слав ној за јед ни ци омо гу ће но да слу жи Ли тур ги-ју у ма на сти ру Су ме ла у Тра пе зун ту.27 Исто та ко је у хи ља ду го ди на ста рој јер мен ској цр кви Ак да мар на је зе ру Ван одр жа на слу жба у сеп тем бру 2010, 2011. и 2012. го ди не у при су ству не ко ли ко хи ља да вер ни ка.28 Та ко ђе је по ново

The fundamental problem and how it might be solved, p. 3. (http://www.forum18.org/Archive.php?article_id=1537) (15. 01. 2013).23 Ecumenical Patriarch Welcomes Decision to Reopen School in Imvros,(http://eu.greekreporter.com/2012/01/20/ecumenical-patriarch-welcomes-decision-to-reopen-school-in-imvros); (15. 01. 2013); D. Kurban, K. Hatemi, The Story of an Alien(ation), p. 19.24 According to the Supreme Court: Mor Gabriel monastery is an occupier,(http://www.morgabriel.org/news77.html) (15. 01. 2013).25 USCIRF Annual Report 2012, p. 203. Честа употреба Закона о зонирању под различитим безбедносним изговорима ограничава способност верника мањинских заједница да отварају богомоље и несметано обављају верску службу. Иначе, само је Лозанској тројки дозвољено, у техничком смислу, да своје верске објекте назива богомољама, док остале мањинске групе своје верске објекте званично могу да називају само културним центри-ма или центрима заједнице.26 Реч је о италијанском католичком гробљу које су градске власти конфисковале 1951. године. У сиријској заједници су то протумачили као покушај да се изазову сукоби између мањинских заједница и да се због одлуке у вези с манастиром Мор Габријел задовољи ка-ко сиријска црква, тако и европска јавност. „Finally, Istanbul gives Syriac Christians a place to build: a cemetery“.(http://www.worldwatchmonitor.org/english/country/turkey/article_1967543.html) (02. 02. 2013).27 T. P. Carroll, Turkey and the Prospects for Religious Freedom in the Middle East, стр. 20.28 Turkey 2012 Progress report, p. 24. Приликом ових богослужења свештена лица и богомоље били су под полицијском заштитом. У контексту ових догађаја одређени број крипто-Јер-мена почео је да користи своја првобитна имена и јавно исповеда х ришћанство. Феномен криптохришћана у Турској за науку није ништа ново и њиме би се требало подробније



у ок то бру 2011. осве шта на јер мен ска цр ква Све тог Ги ра го са у Ди кра на кер ту (Ди јар ба кир). А у ју лу 2011. омо гу ће но је си риј ској за јед ни ци да одр жи слу-жбе у цр кви Мор Пе трус и Мор Па у лус у ис точ ној про вин ци ји Ади ја ман. Ипак, тре ба на по ме ну ти да и по ред ових по је ди нач них по ма ка вла сти још увек кон тро ли шу при ступ раз ли чи тим објек ти ма и њи хо ву упо тре бу.29 Упо-ре до са тим, по след њих не ко ли ко го ди на, у Ана до ли ји су об но вље не по је ди-не ста ре хри шћан ске цр кве и ма на сти ри. То је до бар знак, ме ђу тим, тре ба има ти на уму да су ра до ви углав ном фи нан си ра ни кроз до при но се за јед ни-ца, при ло ге, и из не ких европ ских фон до ва, али не и уз бу џет ску по др шку, на шта се Тур ска оба ве за ла по Ло зан ском спо ра зу му.30

Са мо у пра ва вер ских за јед ни ца – ме ша ње у уну тра шњу упра ву

Тур ске вла сти не при зна ју Ва се љен ском Па три јар ху цр кве но зва ње ва-се љен ски, сма тра ју ћи га са мо ду хов ним во ђом грч ке ма њи не у Тур ској, те је за њих ва же ћа ти ту ла Па три јарх Фа на ра. Иако је у мар ту 2010. го ди не Ве не-ци јан ска ко ми си ја, са ве то дав но те ло Са ве та Евро пе, ин си сти ра ла да тур ска вла да ува жи ста тус и уло гу Ва се љен ског Па три јар ха, исто вре ме но је за у зе ла став да Тур ска ни је у оба ве зи да прав но при зна зва ње „ва се љен ски”.31 Ипак Ко ми си ја је за кљу чи ла да Тур ска мо ра да се сло жи са Чла ном 9. ЕКПС-а, по ко ме се га ран ту ју вер ске сло бо де и пра во да сва ко ко ри сти исто риј ско зва ње ко је је уни вер зал но при хва ће но, те да не по сто ји ни ка кав раз лог да се са ме вла сти не обра ћа ју Ва се љен ском Па три јар ху са оп ште при зна том ти ту лом. Охра бру ју ћа је из ја ва тур ског пре ми је ра Ер до га на при ли ком по се те Ати ни,

бавити поготово зато што се процењује да их има неколико хиљада па чак, питање је коли-ко је то реално, близу милион.29 USCIRF Annual Report 2012, p. 205.30 G. G. Özdoğan, O. Kılıçdağı, Hearing Turkey’s Armenians, pp. 69–70. Изузетак је поменута јерменска црква у Дикранакерту (Дијарбакир), за чију обнову је општина дала трећину новца. Turkey’s Armenians Reconsecrate 16th Century Church Building.(http://www.christianpost.com/news/turkeys-armenians-reconsecrate-16th-century-church-building-61688/)(03. 02. 2013).31 Opinion on the legal status of religious communities in Turkey and the right of the Orthodox Patriarchate of Istanbul to use the adjective “ecumenical”, (http://www.venice.coe.int/webforms/documents/CDL-AD(2010)005-e.aspx) (03. 02. 2013); Комисија је припремила извештај на захтев посматрачког тела Парламентарне скупштине Савета Европе; Видети и: E. Özbudun, “Democratic Opening”, the Legal Status of NonMuslim Religious Communities and the Venice Commission, Insight Turkey Vol. 12 / No. 2 / 2010, pp. 213–222. Даље: E. Özbudun, “Democratic Opening”.



ма ја 2010. го ди не, да Вла да Тур ске не ма про бле ма са та квим Па три јар хо вим зва њем, ко јом је по но вио став из ја ну а ра 2008. го ди не.32

Дру го ва жно пи та ње ко је се ти че уну тра шње упра ве са мом за јед ни цом, а бит но је за оп ста нак пра во слав них Гр ка у Тур ској, је сте и зах тев да са мо тур ски др жа вља ни мо гу да бу ду чла но ви Све тог Си но да те да има ју пра во гла са при ли ком из бо ра Па три јар ха или да бу ду би ра ни. Ина че то ни је про-пи са но ни по Ло зан ском спо ра зу му ни по тур ском Уста ву,33 ни ти је уре ђе но на осно ву по себ ног за ко на, већ је по сле ди ца тзв. уста ље не прак се.

Упр кос тим огра ни че њи ма вла да ни је 2004. го ди не бло ки ра ла по ста вље ње не ко ли ко Ми тро по ли та без др жа вљан ства на ро ти ра ју ће по ло жа је у Све том Си но ду.34 По том је 2010. го ди не одо бре но дво стру ко др жа вљан ство за два-де сет пет Ми тро по ли та из Аустри је, Фран цу ске, САД, као и из не ких де ло ва Грч ке ко ји су под ју рис дик ци јом Ва се љен ског Па три јар ха. Њих три на ест је до би ло па пи ре за др жа вљан ство, је да на ест је че ка ло од го вор, а са мо је дан је од би јен због кри вич ног до си јеа у ма тич ној др жа ви.35 Иако су ове до де ле др жа вљан ста ва до бар знак, оне ду го роч но не оси гу ра ва ју не за ви сност у са-мо стал ном упра вља њу за јед ни цом.

По себ но пи та ње пред ста вља не по сто ја ње ја сно од ре ђе них про це ду ра за из бор вер ских во ђа не му сли ман ских за јед ни ца. То је на ро чи то до шло до из-ра жа ја у но ви је вре ме у слу ча ју Jeрменске апо стол ске цр кве. Та да се по но во ис по љи ло не ко ли ко про бле ма ко ји ути чу на са мо стал ност ових вер ских за-јед ни ца: 1) тра же ње до зво ле или про пи са од др жа ве при ли ком из бо ра во ђе за јед ни це ни је у са гла сју са пра вом за јед ни ца на сло бод ну уну тра шњу упра-ву; 2) не по сто ји за кон ско оправ да ње за др жав но ме ша ње у из бор или по ста-вље ње вер ског во ђе, јер би ло ка кав раз лог мо ра би ти по ме ђу на род ном пра ву и уте ме љен у за ко ну; 3) мо гућ ност да се, иако су др жав ни зах те ви ис пу ње ни, вла сти уме ша ју при ли ком сва ког из бо ра, што ста вља ове за јед ни це у вр ло ра њи ву по зи ци ју. Чи ње ни ца да не по сто ји прав ни оквир у скла ду са ме ђу на-род ним стан дар ди ма о људ ским пра ви ма је сте од раз не по ве ре ња пре ма овим за јед ни ца ма, али и из ра жа ва ње ста ва да је ово пи та ње мо гу ће ис ко ри сти ти у спољ ној по ли ти ци у скла ду са тре нут ним по тре ба ма.36

Тур ске вла сти та ко ђе не при зна ју ти ту лу Јер мен ски Па три јарх Кон стан-ти но по ља, ко ју Јер мен ска апо стол ска цр ква ко ри сти за свог вер ског во ђу,

32 Opinion on the legal status of religious communities in Turkey and the right of the Orthodox Patriarchate of Istanbul to use the adjective “ecumenical”, p. 8.33 USCIRF Annual Report 2012, p. 205.34 M. Yildirim, O. Oehring, Turkey: Why state interference in the election of Chief Rabbi, Greek Orthodox and Armenian Patriarchs?, pp. 4–5. Даље: M. Yildirim, O. Oehring, Turkey: Why state interference in the election. (http://www.forum18.org/Archive.php?article_id=1477). (15. 01. 2013).35 USCIRF Annual Report 2012, p. 205.36 M. Yildirim, O. Oehring, Turkey: Why state interference in the election, p. 5.



те је он при ну ђен да се пот пи су је као Па три јарх Ис тан бу ла и све Тур ске, упр кос то ме што се ње го ва ју рис дик ци ја про сти ре и ван гра ни ца др жа ве. Вла сти су се та ко ђе уме ша ле и у пи та ње уну тра шње са мо у пра ве, с об зи ром на не до стат ке у прав ној про це ду ри за за ме ну са да шњег ве о ма бо ле сног Па-три јар ха Ме зро па II Му та фја на.37 Тур ске вла сти су од би ле да по др же из бор но вог Јер мен ског Па три јар ха, што је довелo до не су гла си ца ме ђу са мим Јер-ме ни ма. Кра јем 2009. го ди не две гру пе су из не ле раз ли чи те пред ло ге пред тур ске зва нич ни ке. Ду хов ни са вет, Па три јар хо во са ве то дав но ве ће, из нео је пред лог да се иза бе ре Ко па три јарх, док је Ве ће Јер ме на у Тур ској за тра жи ло из бор но вог по гла ва ра. Ко ри сте ћи ту си ту а ци ју, Ми ни стар ство уну тра шњих по сло ва Тур ске је на мет ну ло сво је ре ше ње и од лу чи ло да до Ме зро по ве смр-ти по сто ји функ ци ја Па три јар хов ге не рал ни ви кар (ме сто блу сти тељ), што је би ла но ви на. По чет ком ју ла 2010. го ди не Ду хов ни са вет, без уче шћа ла и ка, на то ме сто иза брао је ар хи е пи ско па Ара ма Ате ши ја на.38 Ова од лу ка је иза-зва ла но ве по де ле ме ђу Јер ме ни ма и пре тво ри ла се у све оп шту кри зу уну тар за јед ни це. Због та квог из бо ра мно ги су да ли остав ке у Од бо ру за фи нан си је Па три јар ши је, по кре ну та је пе ти ци ја за из бор но вог Па три јар ха и под нет је зах тев за оце ну за ко ни то сти од лу ке Ми ни стр ства уну тра шњих по сло ва пред су дом, и отво ре на је рас пра ва о по тре би уста но вља ва ња ја сне про це ду ре за из бор во ђе Јер мен ске апо стол ске цр кве у Тур ској.39

Шко ло ва ње ма њи на (не мо гућ ност обра зо ва ња све штен ства)

Оп ста нак не му сли ман ских за јед ни ца је умно го ме угро жен због не мо-гућ но сти шко ло ва ња све штен ства и осо бља ко је би др жа ло вер ску на ста ву у шко ла ма под њи хо вим окри љем. Овај про блем је уто ли ко ве ћи што ни је до-зво ље но све ште но слу же ње ли ци ма ко ја ни су тур ски др жа вља ни а ко ји су за-вр ши ли вер ске шко ле при ма на сти ри ма или на фа кул те ти ма ван Тур ске. Нај-по зна ти ји при мер у оне мо гу ћа ва њу шко ло ва ња вер ског осо бља пред ста вља

37 G. G. Özdoğan, O. Kılıçdağı, Hearing Turkey’s Armenians, pp. 51–60. Заправо, по пропи-сима из 1863. године утемељен је избор у случају Патријархове смрти, његове оставке или других околности. Приликом претходних избора (1951, 1961, 1990. и 1998. године) избор је вршен према владиној одлуци коју је пратила посебна директива (из 1961).38 M. Yildirim, O. Oehring, Turkey: Why state interference in the election, p. 4.39 Ово је само један од одраза подела унутар јерменске заједнице око многих питања (управа задужбинама, учествовања у грађанским иницијативама, изналажење начина за бољу заштиту грађанских права). Замерa се што Духовно веће није испоштовало обичај о учешћу лаика у црквеним изборима и што ово решење није у складу ни са законом ни са традицијом, као и то што сам Патријарх није одобрио овакву одлуку. G. G. Özdoğan, O. Kılıçdağı, Hearing Turkey’s Armenians, pp. 53, 56.



слу чај са грч ком Пра во слав ном бо го сло ви јом на остр ву Хал ки (Хејбели).40 Због на ци о на ли за ци је ви со ко школ ских обра зов них уста но ва 1971. го ди не, ова шко ла је за тва ре на а грч ка пра во слав на за јед ни ца је ли ше на је ди не вер ске обра зов не уста но ве на под руч ју Тур ске.41 Пи та ње отва ра ња ове бо го сло ви је је ак ту е ли зо ва но у про це су тур ског при бли жа ва ња Европ ској уни ји и до шло је у жи жу ме ђу на род них из ве шта ја о по што ва њу људ ских пра ва у Тур ској. Та ко се пре ма јед ном од тих из ве шта ја на во ди да је у фе бру а ру 2011. го ди-не не ко ли ко тур ских зва нич ни ка из ја ви ло да се за јед но са Па три јар ши јом раз ма тра отва ра ње бо го сло ви је на Хал ки.42 Та ко ђе је по ме ну то да су во ђе ни раз го во ри са Ва се љен ским Па три јар хом о мо гућ но сти обра зо ва ња за јед нич-ког те ла Па три јар ши је и тур ских вла сти ка ко би се раз мо три ли нео п ход ни усло ви за бр зо об на вља ње ра да ове школ ске уста но ве. Ипак, иако је у фе бру-а ру 2012. го ди не за ме ник пре ми је ра из ја вио да ће вла да по др жа ти на по ре, јер не ма за кон ских пре пре ка за отва ра ње ове шко ле, до на прет ка ни је до шло за то што по сто је не су гла си це око ње ног ста ту са. На и ме, вла сти же ле да бо-го сло ви ја ра ди као део ши рег скло па др жав ног уни вер зи те та, под над зо ром Од бо ра за ви со ко обра зо ва ње, а да се све штен ство шко лу је слич но на чи ну шко ло ва ња има ма. С дру ге стра не, Ва се љен ски Па три јарх же ли да бо го сло-ви ја бу де у над ле жно сти Ми ни стар ства обра зо ва ња и да јој се вра ти ста тус струч не шко ле ко ји је има ла пре за тва ра ња 1971. го ди не.43

Са овим про бле мом су о ча ва ју се и дру ге ма њин ске за јед ни це, јер вла сти не до зво ља ва ју шко ло ва ње њи хо вог све штен ства. Та ко Јер мен ска апо стол-ска цр ква, нај ве ћа не му сли ман ска за јед ни ца, због не по сто ја ња бо го слов ске шко ле у зе мљи има са мо два де сет шест све ште ни ка за око 65 000 вер ни ка.44 Ова за јед ни ца је сво је све штен ство не ка да шко ло ва ла у бо го сло ви ји Све тог

40 USCIRF Annual Report 2012, p. 206; E. Macar and M. A. Gökaçtı, Discussions and Recommendations on the Future of the Halki Seminary, Istanbul 20092.41 Овим питањем се и узгредно бавила Венецијанска комисија у свом извештају. Opinion on the legal status of religious communities in Turkey and the right of the Orthodox Patriarchate of Istanbul to use the adjective “ecumenical”; E. Özbudun, “Democratic Opening”, pp. 213–222.42 USCIRF Annual Report 2012, p. 206. Подршку отварању богословије дао је и први човек Дијанета др Мехмед Гормез приликом сусрета са Васељенским Патријархом. A. Ferentinou, Religious Affairs head's visit to patriarchate, (http://www.hurriyetdailynews.com/religious-affairs-heads-visit-to-patriarchate.aspx?pageID=449&nID=25029&NewsCatID=422) (05. 02. 2013).43 USCIRF Annual Report 2012, p. 206. Занимљиво је што је Вакифлар, упркос томе што нема договора око рада богословије, почетком јануара 2013. године донео одлуку о враћању 190 хектара шуме Задужбини манастира Свете Тројице, која је власник богословије. Ово је уједно и највећи повраћај одузете имовине. 190 hectares of forest given back to Halki Seminary. (http://www.todayszaman.com/news-303701-190-hectares-of-forest-given-back-to-halki-seminary.html) (05. 02. 2013).44 USCIRF Annual Report 2012, p. 206.



кр ста у Ти бре ван ку, ко ја је има ла ста тус сред ње шко ле све до 1967. го ди не, ка да је за тво ре на под из го во ром да не ма до во љан број уче ни ка за ва љан рад. Иако је ка сни је об но вљен рад при ват них уни вер зи те та, ни ка ква до зво-ла ни је да та за по нов но отва ра ње шко ле. Због ово га је Па три јарх Ме зроп II Му та фјан 2008. го ди не дао пред лог да се отво ри од сек за обра зо ва ње све-штен ства у окви ру Уни вер зи те та, но на то уоп ште ни је ни од го во ре но.45 У ова квим окол но сти ма, као је дан од на чи на да се ре ши про блем шко ло ва ња све штен ства са тур ским др жа вљан ством по ми ње се по нов но отва ра ње по-себ ног оде ље ња бо го сло ви је у Ти бре ван ку.46

Ма њи не се, у обла сти обра зо ва ња, већ мно го го ди на су сре ћу и са још не ко-ли ко про бле ма. Пр ви је не мо гућ ност ма њин ских вер ских за јед ни ца да обра-зу ју свој под мла дак у скла ду са сво јим вер ским убе ђе њи ма и на свом је зи ку, а дру ги су по грд ни ко мен та ри и ис кри вље но пред ста вља ње ових ма њи на и њи хо вог на сле ђа у школ ским уџ бе ни ци ма.47 Иако је по Ло зан ском ми ров ном спо ра зу му омо гу ће но Јер ме ни ма, Гр ци ма и Је вреј ској за јед ни ци да упра вља ју основ ним и сред њим шко ла ма као за јед ни це, а под над зо ром Ми ни стар ства обра зо ва ња, до 2007. го ди не они су би ли оба ве за ни да за за ме ни ка ди рек то-ра има ју му сли ма на. Ипак, упр кос овој про ме ни и да ље по сто је про пи си ко ји оне мо гу ћа ва ју да се де ца упи шу48 у ове шко ле, што по сте пе но во ди ка га ше њу шко ла ма њин ских за јед ни ца. Дру га вр ста про бле ма је она са ко јом се су о ча-ва ју де ца (око 12 000) јер мен ских рад ни ка ко ји при вре ме но бо ра ве у Тур ској. Њи ма ни је би ло до зво ље но да по ха ђа ју ма њин ске шко ле, али је, на кон за ла-га ња Ми ни стар ства обра зо ва ња сеп тем бра 2011, јед ном бро ју де це то ипак омо гу ће но. Као је дан од про бле ма ја вља се у по је ди ним слу ча је ви ма и не и зу-зи ма ње не му сли ман ске де це са вер ске и мо рал не на ста ве на шта има ју пра во, али и слу ча је ви дру штве не дис кри ми на ци је због ко ри шће ња овог пра ва.49

45 G. G. Özdoğan, O. Kılıçdağı, Hearing Turkey’s Armenians, pp. 68–70. Занимљиво је да на другој страни сличну ствар турске власти предлажу Васељенском Патријарху како би се решио проблем школовања свештенства.46 G. G. Özdoğan, O. Kılıçdağı, Hearing Turkey’s Armenians, pp. 70. Сиријска древноисточна црква такође има проблем са школовањем свештенства и будућим свештеницима пружа само неформално образовање, ван школа. Turkey 2012 Progress report, pp. 24.47 G. G. Özdoğan, O. Kılıçdağı, Hearing Turkey’s Armenians, pp. 43–44; Крајем 2011. године, Ерол Дора, први посланик хришћанин сиријског порекла из Партије мира и демократије (БДП), изјавио је да је министар просвете обећао да ће у уџбеницима историје бити промењени делови који у негативном светлу представљају Јермене и сиријске хришћане. USCIRF Annual Report 2012, p. 209.48 Упис мора да се врши у присуству инспектора министарства, који треба да потврди да је отац детета из одговарајуће мањинске заједнице. USCIRF Annual Report 2012, p. 208.49 Последица коришћења овог права је и то да ученици имају мањи просек оцена јер им се овај предмет, из кога су оцене по правилу високе, не урачунава у општи успех. G. G. Özdoğan, O. Kılıçdağı, Hearing Turkey’s Armenians, p. 24.



За ве ра Ер ге не кон и по ло жај вер ских ма њи на

По гор ша ње по ло жа ја вер ских ма њи на до шло је до из ра жа ја у кон тек-сту Ер ге не ко на. Опа сност је по ти ца ла од то га што су по је дин ци по ве за ни са Ер ге не ко ном би ли упле те ни у уби ство ри мо ка то лич ког све ште ни ка Ан-дреа Сан то ра у Тра пе зун ту 2006. го ди не, те и у уби ство три про те стант ска ми си о на ра у Ма ла ти ји 2007,50 као и у уби ство по зна тог јер мен ског но ви на ра Хран та Дин ка 2007. го ди не у Ис тан бу лу. На вод но, са овом за ве ром по ве за ни по је дин ци на ме ра ва ли су да из вр ше атен тат на во ђе вер ских ма њи на, ка ко Ва се љен ског и Јер мен ског Па три јар ха, та ко и на во ђу але ви та и ис так ну тог је вреј ског по слов ног чо ве ка.51 Број озбиљ ни јих на па да на хри шћа не је по рас-тао на кон што су не ке лич но сти ко је су по зи ва ле на на си ље про тив хри шћа на по хап ше не. Та ко је за бе ле же но ви ше слу ча је ва прет њи и на па да на про те-стан те не го ра ни јих го ди на.52 До дат ну не си гур ност уно си ло је и не ре а го ва-ње тур ских вла сти да про це су и ра ју два по ли цај ца ко ји су би ли уме ша ни у смрт Хран та Дин ка и низ не пра вил но сти око су ђе ња по во дом овог слу ча ја.53

Та ко ђе је, у кон тек сту Ер ге не ко на оста ла не раз ја шње на смрт пр вог чо-ве ка Ри мо ка то лич ке цр кве у Тур ској, би ску па Лу и ђи ја Па до ве зеа, ко ји је у ју ну 2010. го ди не уби јен у Ис кен де ру ну на пу ту за Ки пар, где је тре ба ло да се при дру жи па пи.54 Би скуп Па до ве зе је био је дан од кључ них љу ди у пла-ну Ва ти ка на да се ожи ви хри шћан ство на Бли ском ис то ку.55 Иако је па па по ри цао ре ли гиј ско-по ли тич ку мо ти ви са ност зло чи на, та кав став ни је оп-ште при хва ћен у Ри мо ка то лич кој цр кви. Иако са ма при ро да Ер ге не ко на ни је раз ја шње на, остао је ути сак да је она у од ре ђе ној ме ри ан ти хри шћан ска.56

Тре ба има ти у ви ду да и ми мо Ер ге не ко на рас пи ри ва ње дру штве не не тр-пе љи во сти пре ма хри шћа ни ма под сти чу и из ве шта ји у ме ди ји ма. Упр кос ка-квим-та квим на по ри ма вла сти да се про ме ни по ло жај не му сли ман ских за јед-ни ца, у ме ди ји ма су че сто при сут ни сте ре о тип ни из ве шта ји о хри шћанима

50 M. Yıldırım, U. Şahin, ed, “A Threat” or Under Threat? Legal and Social Problems of Protestants in Turkey, Association of Protestant Churches, İzmir 2010, p. 30.51 USCIRF Annual Report 2012, p. 211. 52 Turkish Protestants highlight problems, (http://www.hurriyetdailynews.com/turkish-protestants-highlight-problems.aspx?pageID=238&nid=39133) (03. 02. 2013).53 Тек након извештаја Државног надзорног савета турског Председништва из фебруара 2012. најављено је ново суђење против умешаних у новинареву смрт. Presidency urges new trial in Dink murder.(ht tp://w w w.hurriyetdai lynews.com/presidency-urges-new-tria l-in-dink-murder.aspx?pageID=238&nid=14233) (10. 02. 2013).54 J. Eibner, Turkey’s Christians under Siege, p. 42. Дан након смрти бискупа Падовезеа нађено је обешено тело Динковог адвоката Хакана Карадага.55 Ibid, p. 42.56 Ibid, p. 47.



ко ји по пра ви лу прет хо де тра гич ним до га ђа ји ма. Слич на ре то ри ка од ли ку-је и из ја ве пред став ни ка вла сти, као и не ка др жав на до ку мен та у ко ји ма се хри шћан ски ми си о на ри свр ста ва ју у исту гру пу са исла ми стич ким те ро ри-сти ма.57 Ка ко се пу тем ме ди ја ши ри не га тив на сли ка, без об зи ра на то ко јој за јед ни ци при па да ју, хри шћа ни су при мо ра ни да бу ду мно го уз др жа ни ји по пи та њу вер ских сло бо да и по на ша ју се као да жи ве у не кој вр сти ге та.58

Оче ки ва ња од но вог Уста ва

Про цес при бли жа ва ња Тур ске Европ ској уни ји зах те вао је од вла сти спро во ђе ње број них ре фор ми у обла сти за ко но дав ства по во дом за шти те људ ских пра ва. У том сми слу из вр ше не су и од ре ђе не про ме не тур ског Уста ва ка ко би ме ђу на род ни и европ ски стан дар ди о људ ским пра ви ма има ли пр-вен ство над до ма ћим за ко но дав ством. Тур ска је та ко ђе пред у зе ла ко ра ке за из вр ше ње не ких пре су да Европ ског су да за људ ска пра ва. Ме ђу тим, прав ни оквир ко ји би био у скла ду са Европ ском кон вен ци јом о људ ским пра ви ма и основ ним сло бо да ма још ни је ус по ста вљен. Као што је већ на ве де но, ви ше се ра ди о спо ра дич ним и не до вр ше ним ре ше њи ма ко ја не укла ња ју у пот пу-но сти пре пре ке ка ко би не му сли ман ске ма њи не и але ви ти мо гли да де лу ју без не по треб них огра ни че ња.59

Са ма Пар ти ја прав де и раз во ја (АКП), ко ја се од 2002. го ди не на ла зи на вла сти, фа во ри зо ва ла је при бли жа ва ње Европ ској уни ји и де мо крат ско укљу-че ње исла ма у јав ни жи вот. Ме ђу тим, ка ко је АКП у по след њих не ко ли ко го ди на учвр стио сво је по зи ци је, он све ви ше за го ва ра кон зер ва тив ни ју по-ли тич ку плат фор му.60

Од из бо ра 2011. го ди не у жи жи по ли тич ког жи во та Тур ске је и на ја вље-но до но ше ње но вог Уста ва. У скло пу тих рас пра ва у јав но сти по ста ви ло се и пита ње за шти те ма њин ских вер ских за јед ни ца ко је су про тив пра ва на па пиру и за ла жу се да на осно ву но вог уста ва ствар но бу де га ран то вана

57 Ibid, pp. 50–51. У тим изјавама наглашено је да су хришћански мисионари претња „вер-ском, националном и културном јединству” Турске, као и да се евангелизација одвија у тајности.58 A. Simavoryan, Christians in today’s Turkey (Protestants and Catholics),(http://www.noravank.am/eng/articles/detail.php?ELEMENT_ID=6514), (02.02.2013). Ипак у поређењу са 2011. у 2012. години смањен је број негативних и некоректних извештаја у медијима. В: 2012 Human Rights Violations Report, Association of Protestant Churches (Turkey), İzmir 2013. p. 7. (http://www.iirf.eu/fileadmin/user_upload/PDFs/2012_Rights_Violations_Report.pdf), (02.02.2013).59 USCIRF Annual Report 2012, p. 213.60 M. Yildirim, Turkey: Expectations of the new Constitution and what this means for freedom of religion or belief, p. 1. (http://www.forum18.org/Archive.php?article_id=1775&pdf=Y), (15. 01. 2013).



јед на кост при пад ни ка свих вер ских за јед ни ца.61 У све тлу тих до га ђа ја у Парлaменту је, пр ви пут у исто ри ји мо дер не Тур ске, го во рио и Ва се љен ски Патријaрх Вар то ло меј, ко ји је из ја вио да је по треб на бо ља устав на за шти та ма њин ских пра ва и вер ских сло бо да,62 а то су по но ви ли и Си риј ски Па три-јарх, Глав ни ра бин, пред став ни ци але ви та, као и ри мо ка то лич ки над би скуп.63 У ком прав цу ће ићи про ме на Уста ва, ни је мо гу ће по у зда но про це њи ва ти, јер ипак тре ба има ти у ви ду да због сло же но сти по ли тич ких при ли ка сам про цес мо же по при лич но да по тра је.64

Но упр кос по ма ци ма у за ко но дав ству, по ли тич ка ли бе ра ли за ци ја ни је упа дљи во по бољ ша ла ни дру штве не од но се, нај пре за то што се при пад ни-ци ма њи на, упр кос то ме што су тур ски др жа вља ни, до жи вља ва ју као стран-ци или из дај ни ци.65 По се бан про блем је то што др жав не струк ту ре пи та ње њи хо вих пра ва не по сма тра ју из пер спек ти ве људ ских пра ва и гра ђан ских сло бо да, већ на њих гле да ју као на про блем из обла сти спољ но по ли тич ких од но са и на ци о нал не без бед но сти.66 Оста је да се ви ди ка кве ће про ме не до-не ти бу ду ћи тур ски устав и ка ко ће се то од ра зи ти на по ло жај вер ских ма-њи на, но и да ли ће Тур ска у пот пу но сти ис пу ња ва ти све ме ђу на род не оба-ве зе ко је је пре у зе ла.


2012 Hu man Rights Vi o la ti ons Re port, As so ci a tion of Pro te stant Chur ches (Tur key), İzmir 2013. (http://www.iirf.eu/fi le ad min/user_upload/PDFs/2012_Rights_Vi-o la ti ons_Re port.pdf)(02. 02. 2013).

B. Gülte kin-Pun smann, Re li gi o us Fre e dom in Tur key: si tu a tion of re li gi o us mi-no ri ti es, Brus sels: Euro pean Par li a ment, 2008. (http://edz.bib.uni-man nhe im.de/da ten/edz-ma/ep/08/EST20808.pdf) (28. 01. 2013).

D. Kur ban, K. Ha te mi, The Story of an Alien(ation): Real Esta te Ow ner ship Pro-blems of Non-Mu slim Fo un da ti ons and Com mu ni ti es in Tur key, İstan bul 2009. (http://www.te sev.org.tr/Upload/Pu bli ca tion/abb5e5d9-62b2-4c7d-81e6-c39b23d69a52/va ki flar ra po ru in gi liz ce.pdf) (01. 02. 2012).

61 Ibid, p. 1. Више о осталим детаљима видети у овом извештају.62 Greek Patriarch to give speech in Turkish Parliament, (http://www.hurriyetdailynews.com/greek-patriarch-to-give-speech-in-turkish-parliament.aspx?pageID=238&nid=13777) (15. 01. 2013).63 Catholics demand equal treatment in new charter, (http://www.hurriyetdailynews.com/catholics-demand-equal-treatment-in-new-charter.aspx?pageID=238&nid=18601) (15. 01. 2103).64 USCIRF Annual Report 2012, p. 201.65 O. K. Cengiz, Minority foundations in Turkey: From past to future (1).66 D. Kurban, K. Hatemi, The Story of an Alien(ation), p. 24.



D. Kur ban, K. Tsit se li kis, A Ta le of Re ci pro city: Mi no rity fo un da ti ons in Gre e ce and Tur key, İstan bul 2010. (http://www.te sev.org.tr/Upload/Pu bli ca tion/3ac5de50-90d8-4c91-9580-7c7c172fb9ae/va ki flar-tr-grc-ing.pdf) (31. 01. 2012).

E. Маcar, M. A. Gökaçtı, Di scus si ons and Re com men da ti ons on the Fu tu re of the Hal ki Se mi nary, Is tan bul 20092. (http://www.te sev.org.tr/Upload/Pu bli-ca tion/4f9fb15d-7c0e-4cee-a14d-a2ba40841714/2006_Dec_Hal ki_Se mi nary.pdf) (05. 02. 2013).

E. Özbudun, “De moc ra tic Ope ning”, the Le gal Sta tus of NonMu slim Re li gi o us Commu ni ti es and the Ve ni ce Com mis sion, In sight Tur key Vol. 12 / No. 2 / 2010, стр. 213–222. (http://fi le.in sighttur key.com/Fi les/Pdf/in sight_tur key_vol_12_no_2_2010_ulu soy.pdf) (04. 02. 2013).

G. G. Özdoğan, O. Kılıçdağı, He a ring Tur key’s Ar me ni ans: Is su es, De mands and Po licy Re com men da ti ons, İstan bul 2012. (http://www.te sev.org.tr/Upload/Pu bli-ca tion/c6208a2d-ad0d-4ea3-9dd6-7b5262d9029a/12091en gEr me ni ler17_05_12.pdf) (31. 01. 2012)

J. Eib ner, Tur key’s Chri sti ans un der Si e ge, Mid dle East Qu ar terly, Spring 2011. (http://www.me fo rum.org/meq/pdfs/2907.pdf) (07.02.2012).

M. Yıl dı rım, U. Şahin ed, “A Thre at” or Un der Thre at? Le gal and So cial Pro blems of Pro te stants in Tur key, As so ci a tion of Pro te stant Chur ches, İzmir 2010. (http://www.olir.it/are e te ma tic he/233/do cu ments/rap por to_mi no ran ze_tur chia.pdf) (03.02.2013).

„Opi nion on the le gal sta tus of re li gi o us com mu ni ti es in Tur key and the right of the Ort ho dox Pa tri ar cha te of Is tan bul to use the adjec ti ve “ecu me ni cal”“, (http://www.ve ni ce.coe.int/web forms/do cu ments/CDL-AD(2010)005-e.aspx) (03. 02. 2013).

Tur key 2012 Pro gress re port, Euro pean Co mis sion, Brus sels 2012. (http://ec.euro pa.eu/en lar ge ment/pdf/key_do cu ments/2012/pac ka ge/tr_rap port_2012_en.pdf) (31. 01. 2012).

T. P. Car roll, Tur key and the Pro spects for Re li gi o us Fre e dom in the Mid dle East, (http://www.jes sup.edu/aca de mics/aca de mics/pu blic-po licy/pu blic-po licy-in-sti tu te/re se arch-and-pu bli ca ti ons/jo ur nal-ar tic les) (01. 02. 2013).

T. Hof mann, Ar me ni ans in Tur key to day. A cri ti cal as ses sment of the si tu a tion of the Ar me nian mi no rity in the Tur kish Re pu blic, Bru xel les 2002. (http://www.in si de e u ro pe.org/is su es/tur key-and-ar me ni ans/ar me ni ans-in-tur key-to day/vi ew) (31. 01. 2012)

Uni ted Sta tes Com mis sion on In ter na ti o nal Re li gi o us Fre e dom, An nual Re port 2012, (http://www.us cirf.gov/ima ges/An nual%20Re port%20of%20US CIRF%202012(2).pdf) (29. 01. 2013).Z. Ba ran, Torn Co un try: Tur key bet we en Se cu la rism and Isla mism, Ho o ver In sti tu tion Press, Stan ford 2010.


II

МЕЂУНАРОДНИ ПОЛОЖАЈ ТУРСКЕ



Зо ран Ми ло ше вић*

ТУР СКА ПО ТРА ГА ЗА „ДО НА ТО РОМ” ЕНЕР ГИ ЈЕ О ЕНЕР ГЕТ СКОЈ СА РАД ЊИ РУ СИ ЈЕ И ТУР СКЕ

Ап стракт: Са да шњи свет ски по ре дак је устро јен на то ме што „крв ци ви-ли за ци је” – наф ту, кон тро ли ше САД за хва љу ју ћи вој ној и еко ном ској мо ћи. Но, пре ма ана ли ти ча ри ма Пен та го на, пре ла зак на ко ри шће ње га са у ин ду-стри ји, гре ја њу и дру гим сфе ра ма, до во ди и до не ми нов но сти пре у стро ја ва-ња свет ског по рет ка. Свет ви ше не ће би ти „свет наф те” у ко ме је САД имао во де ћу уло гу, већ ће би ти „свет га са” у ко ме он има ве о ма сла бе по зи ци је. Гас, за пра во, у XXI ве ку за у зи ма ме сто ка кво је у XIX ве ку имао угаљ, а у XX ве ку наф та.

Ру ско-тур ска са рад ња у обла сти тр го ви не при род ним га сом да ти ра из 1984. го ди не, ка да су две др жа ве пот пи са ле пр ви Спо ра зум о ку по ви ни ру-ског га са. Све би то де ло ва ло при лич но иди лич но да Тур ска ни је зо на ути-ца ја САД и Европ ске уни је. На и ме, САД и ЕУ су „ре ши ли” тур ско пи та ње. Под пла штом стра те шког парт нер ства са САД (узео је Тур ску за свог аси-стен та на Бли ском ис то ку) при ме њу ју ћи низ ме ра, Ан ка ра је у пот пу но сти по ста ла за ви сна и кон тро ли са на. При хва та ју ћи и при ме њу ју ћи низ ме ра Ан-ка ра је у пот пу но сти по ста ла за ви сна и кон тро ли са на. Ка ко се по ка за ло у прак си, Тур ска је по сле Са у диј ске Ара би је и Ка та ра др жа ва у ко јој САД има нај ве ћи ути цај. За то пи та ње енер гет ске са рад ње Ру си је са овом зе мљом има стра те шки зна чај, јер пред ста вља по лу гу ути ца ја на тур ску по ли ти ку, ко ја све ви ше по ста је ме ша ви на „па ни сла ми зма, нео о сма ни зма, пан тур ки зма и ве стер ни зма”.

Тур ска је јед на од зе ма ља у ко јој је за бе ле жен нај ве ћи раст по тре ба за енер ги јом – око де вет од сто на го ди шњем ни воу. Из град ња и обез бе ђи ва-ње но вих из во ра енер ги је ни су ускла ђе ни са по тре ба ма, па се да нас у Тур-ској до га ђа ју сва ко днев на ис кљу че ња стру је за до ма ћин ства, као и улич не ра све те. Исто вре ме но, рад при вред них су бје ка та омо гу ћа ва се уво зом ка ко

* Институт за политичке студије, Београд. Рад је настао у оквиру научног пројекта „Демократски и национални капацитети по ли тич ких институција Србије у процесу међународних интеграција” (179009), који финансира Ми ни стар ство просвете и науке Републике Србије.



електричне енер ги је, та ко и дру гих енер ге на та. Тур ска, на при мер, стру ју уво зи нај ви ше из Ру си је, пре ко Гру зи је, без об зи ра на ло ше по ли тич ке од но се Тби ли си ја и Мо скве. За то Тур ска ин те зив но тра га за „до на то ри ма” енер ги је, пре све га на про сто ру ко ји је не ка да био у са ста ву Осман ске им пе ри је, али и у це лом Ту ра ну (оту да пан тур ки зам).

Кључ не ре чи: Гас, га со вод Ју жни ток, Ру си ја, Тур ска, Ср би ја, ге о по ли ти-ка, по ли ти ка, ин те гра ци је

* * *

Гас – са вре ме но сред ство ге о по ли ти ке

Са вре ме ни дру штве ни про це си се об ли ку ју уз по моћ раз ли чи тих ме ха-ни за ма. По ред го спо да ре ња енер ген ти ма, де мо кра ти ја је оми ље но сред ство аме рич ког ге о по ли тич ког ути ца ја.1 САД као „ко лев ка” са вре ме не де мо кра ти је оче ку је со ли дар ност (по слу шност) од но вај ли ја на том пу ту. Де мо кра ти ја је за аме рич ку ге о по ли ти ку ин стру мент днев не по ли ти ке, у ства ри иде о ло ги ја, ко ја омо гу ћа ва оства ре ње аме рич ких ин те ре са у све ту. За то је и „из во зе”. Но де мо кра ти ја ни је све мо гу ћа, ма да не тре ба за не ма ри ти ње не учин ке у пот-чи ња ва њу не по ко ре них на ро да. Ипак, енер ген ти су сва ка ко ја че сред ство ге о по ли ти ке од де мо кра ти је. Раз ма тра ју ћи, да кле, ме сто енер ге на та у са вре-ме ним ме ђу на род ним од но си ма и ге о по ли тич ким про це си ма, нео п ход но је при ме ти ти да они пред ста вља ју осно ву у ин те ре си ма др жа ва, али и кључ за раз у ме ва ње по ли тич ких зби ва ња у све ту. Енер ген ти ути чу на стра те ги ју, али и на те ку ће ди пло мат ске и по ли тич ке од лу ке.2

Ана ли зе ру ског Цен тра стра те шких оце на и прог но зе по ка зу ју да је САД крај ње за бри нут због раз во ја до га ђа ја у сфе ри вој не по ли ти ке и ге о по ли-ти ке, јер кри за у Европ ској уни ји уско ро мо же да се од ра зи на мо гућ но сти Бри се ла да из вр ша ва пре у зе те оба ве зе у НА ТО-у, што ће до ве сти до кри зе Али јан се. Но то ни је нај стра шни је за Ва шинг тон. Још ве ћу прет ња за до ми-на ци ју САД у све ту, по ред Ки не пред ста вља и Ру си ја, и то, што је по себ но ва жно, не у вој ној сфе ри, већ у обла сти еко но ми је. Упра во та кав за кљу чак на ме ће Ин сти тут стра те шких ис тра жи ва ња Вој ног ко ле џа ар ми је САД у тек

1 Види: Зоран Милошевић, „Откривање државе”, Институт за политичке студије, Београд, 2010, стр. 22–27.2 Л. В. Савин, Савременая структура энергополитики, Геополитика, Выпуск 3, Москва, 2010, стр. 4.


Турска потрага за „донатором” енергије... 103

об ја вље ним ре зул та ти ма ис тра жи ва ња „При род ни гас као ин стру мент др-жав не по ли ти ке Ру си је”.3

Гас је, да кле, по стао сред ство ге о по ли ти ке, јер је он вр ло ре ал на по тре ба са вре ме не ин ду стри је и ци ви ли за ци је. Пре ма ми шље њу ауто ра овог ва жног ис тра жи ва ња, Ру си ја се спо ро, али си гур но уз ди же и без об зи ра на скуп ну кле ар ни по тен ци јал ма ло-по ма ло сти че све ва жни ју уло гу у угро жа ва њу гло бал не до ми на ци је САД. „Ру си ја XXI ве ка ви ше ни је Ру си ја с кра ја XX ве-ка.” На кра ју XX ве ка, по сле се ри је ра зор них „де мо крат ских” пре о бра жа ја др жа ве, Ру си ја је у аме рич ким стра те шким до ку мен ти ма за пи са на као fa i led sta te – „про па ла др жа ва” и сма тра но је да у на ред ним де це ни ја ма не ће пред-ста вља ти по тен ци јал ну прет њу за САД и НА ТО. Ме ђу тим, у про те клој де-це ни ји до го ди ле су се су штин ске про ме не и са да шњу ва жност Ру си је тре ба оце њи ва ти са свим дру га чи је, сма тра ју ана ли ти ча ри Пен та го на.

Пре све га, из ме нио се ге о стра те шки кон текст. По след њих го ди на по ста-ло је ја сно да се „нафт на ера” бли жи кра ју. Упра во ова чи ње ни ца и ње но кон стaтовање пред ста вља ју ак си ом да љег пла ни ра ња Пен та го на, јер на ме ће оба ве зу по нов ног раз ма тра ња прет ход них прог но за о зби ва њи ма у све ту у на ред ним де це ни ја ма. Са да шњи свет ски по ре дак је устро јен та ко што је „крв ци ви ли за ци је” – наф ту, кон тро ли сао САД за хва љу ју ћи вој ној и еко-ном ској мо ћи. Све ета пе у до би ја њу наф те (екс пло а та ци ја, ње на пре ра да и про да ја крај њим по тро ша чи ма), као и фор ми ра ње тр жи шта овог енер ген та, све је то би ло под кон тро лом аме рич ких ком па ни ја. Аме рич ка бер за де фи-ни ше це ну наф те дан за да ном јер аме рич ка вој на ма ши на да нас кон тро-ли ше ви ше од 60 од сто наф то но сних ре јо на пла не те Зе мље. Од тре нут ка „по бе де” наф те над угљем то ком Пр вог свет ског ра та, сва по то ња ге о по ли-ти ка XX ве ка кон цен три са ла се на наф то но сне пре де ле Зе мље. На при мер, Хи тлер је нео п ход ним усло вом за успе шан рат про тив СССР-а сма трао за-др жа ва ње кон тро ле над ру мун ским нафт ним обла сти ма, слич но су раз ми-шља ли и у Мо скви, тј. да не ма успе шне од бра не од на ци стич ке Не мач ке без кон тро ли са ња нафт них по ља СССР-а. Дру го, кри за у од но су САД са арап-ским све том се дам де се тих го ди на XX ве ка до ве ла је ову др жа ву до ве ли ке еко ном ске кри зе. Крах СССР-а, што се у ме ди ји ма ве о ма ма ло спо ми ње, иза-зван је же сто ким по ли тич ким при ти ском Ва шинг то на и арап ских ше и ка да се сни зи свет ска це на наф те кра јем осам де се тих го ди на XX ве ка. Уоп ште но го во ре ћи, са вре ме на ин ду стриј ска ци ви ли за ци ја је „свет наф те”. Цео свет ски по ре дак по сле Дру гог свет ског ра та се одр жа вао та ко што је САД се би обез-бе ђи вао ди рек тан при ступ ве ћи ни нафт них по ља. У овој бор би, САД је био по бед ник, јер му је ус пе ло да фор ми ра си стем кон тро ле тр жи шта наф те – од прав них пи та ња ње не екс пло а та ци је до ин фра струк ту ре и са мог тр жи шта,

3 Ви ди: Зо ран Ми ло ше вић, „По вра так бе лих го спо да ра, Нео ко ло ни ја ли зам или ин те гра ци је?”, ЗМ и Клуб срп ских ро до љу ба, 2012, стр. 183.



што је увек омо гу ћа ва ло укла ња ње не по кор них у овој сфе ри. Ипак, си ту а-ци ја по чет ком XXI ве ка се из ме ни ла, јер је от кри ве но да су ре зер ве наф те на из ма ку и да се ал тер на тив ни из вор енер ги је, по пут би о го ри ва и ве тра, још не мо гу ма сов но ко ри сти ти у ин ду стри ји.4

У но вим окол но сти ма пр во ме сто у енер гет ској хи је рар хи ји за у зео је при-род ни гас. Овај при род ни енер гент је нај бо ља за ме на за наф ту, а има и низ пред но сти над наф том, што до во ди до по ве ћа не тра жње овог енер ген та. Гас пред ста вља и еко ло шки чист енер гент, ње го ве свет ске ре зер ве у ве ли кој ме ри пре ва зи ла зе за ли хе наф те, што обез бе ђу је по тре бе ци ви ли за ци је на Зе мљи ми ни мум на ред них 250 го ди на.

Но пре ма ана ли ти ча ри ма Пен та го на, пре ла зак на ко ри шће ње га са у ин-ду стри ји, гре ја њу и дру гим сфе ра ма, до во ди и до не ми нов но сти пре у-стро ја ва ња свет ског по рет ка. Свет ви ше не ће би ти „свет наф те” у ко ме је САД имао во де ћу уло гу, већ ће би ти „свет га са” у ко ме он има ве о ма сла-бе по зи ци је.

Тр жи ште га са је спе ци фич но по то ме што се умно го ме раз ли ку је од тр жи-шта наф те, те спре ча ва „го спо да ра тр жи шта наф те” и ње гов вој но-по ли тич ки по тен ци јал да бу де и го спо дар га са. Пр во, гас је дру га чи је рас по ре ђен, рав-но мер ни је у од но су на наф ту. За кон тро лу га сних из во ра по треб но је мно го ви ше сна ге и сред ста ва. Гас се на тр жи ште до ста вља углав ном га со во ди ма и ње го ва уло га у еко но ми ји др жа ве ко ја га ко ри сти је ве ли ка. То сна жни је ве-зу је др жа ве ко ри сни ке га са за др жа ве из во зни ке га са, не го наф та. Оно што је по себ но ва жно је сте са ма га сна ин фра струк ту ра, као и пра ви ла тр жи шта га са, ко ја се у по след њој де це ни ји фор ми ра ју без уче шћа САД. Глав ну реч ов де има Ру си ја, а „Га спром” је тај ко ји ус по ста вља пра ви ла (стан дар де) и „мо ду” кад је реч о ор га ни за ци ји тр жи шта га са.

До ста ва ру ског га са на тр жи ште За пад не Евро пе за по че та је још у до ба Со вјет ског Са ве за, чи ме се ус по ста ви ла за ви сност да на шње Европ ске уни је од до ста ве га са из Ру си је, ма да се већ та да у За пад ној Евро пи фор ми ра ла по-ли ти ка на осно ву пра ви ла да се не сме ку по ва ти гас од Ру си је у из но су ве ћем од 10 од сто по тре ба.5 Ипак, Ру си ја је раз би ла ову по ли ти ку Бри се ла из град-њом га со во да Пла ви ток 2002. го ди не до Тур ске, а по том Се вер ног то ка по дну Бал тич ког мо ра, док ове го ди не по чи ње и из град ња Ју жног то ка пре ко Бал кан ског по лу о стр ва. Да нас Ру си у Европ ску уни ју до ста вља ју 25 од сто по треб ног га са. Но Бри сел и да ље ра ди на то ме да огра ни чи до ста ву га са из Ру си је у др жа ве Европ ске уни је. Тре нут но се во ди пра ви „га сни рат”, а део то га је и по ку шај да се ума њи зна чај при род ног га са ње го вим до би ја њем из

4 Сер гей Гри ня ев, Га зо вая эра Рос сии, http://se god nia.ru/in dex.php?pgid=2&par tid=45&new-sid=153435 Га зпром и ми ро вая га зо вая по ли ти ка, http://www.sto le tie.ru/ros siya_i_mir/ga-zovyje_vojny_xxi_ve ka_819.htm



шкри ља ца.6 САД упра во са гле да ва ка ко мо же да ути че на ову област и ин-тен зи ви ра, пре све га, ис тра жи ва ња по ве за на са до би ти и до ста вом га са. Та-ко ђе, САД ак тив но ис тра жу је екс пло а та ци ју „теч ног при род ног га са” и га са до би је ног од шкри ља ца. Ме ђу тим, пре ма оце ни струч ња ка Пен та го на ни-јед на од ових тех но ло ги ја тре нут но не мо же да се так ми чи с тех но ло ги јом екс пло а та ци је при род ног га са. За екс пло а та ци ју „теч ног при род ног га са” по треб на је ве о ма ску па ин фра струк ту ра, док је екс пло а та ци ја шкри ља ца ве о ма опа сна по чо ве ко ву око ли ну.

Све то је до ве ло ана ли ти ча ре из Ин сти ту та стра те шких ис тра жи ва ња до за кључ ка да је не из бе жан раст ути ца ја Ру си је у на ред ним де це ни ја ма. Већ са да, си стем по сло ва ња у обла сти га са до во ди до на ру ша ва ња је дин ства на осно ва ма атлан ти зма не са мо Европ ске уни је већ и НА ТО-а. Ве ћи на чла ни-ца НА ТО-а је већ по тро шач ру ског га са, а с при ме ном од лу ке да се од у ста не од ко ри шће ња ну кле ар не енер ги је та за ви сност ће се са мо по ве ћа ва ти. Уко-ли ко се не што не пре ду зме, на во де струч ња ци Пен та го на, већ 2019. го ди не од ру ског га са за ви си ће 91 од сто др жа ва Цен трал не и Ис точ не Евро пе. Ово Ру си ји да је мо гућ ност не са мо да од ре ђу је це не на тр жи шту га са већ и да овај енер гент ко ри сти као ве о ма ефи ка сан ин стру мент ге о по ли тич ког ути ца ја. По што не по сто ји мо гућ ност ди вер си фи ка ци је до ста ве га са, то зна чи да ће ве ћи на др жа ва Евро пе би ти та о ци но вих окол но сти, што ће се од ра зи ти на по сти за ње кон сен зу са у пи та њи ма вој не стра те ги је и ко ри шће ња НА ТО-а у раз не свр хе. Ру си ја не ма вој ни по тен ци јал да сру ши НА ТО кон вен ци о нал ним вој ним оруж јем, али има, по свој при ли ци, еко ном ски. Од тре нут ка пу шта-ња у рад Се вер ног то ка, си ту а ци ја се за САД по гор ша ла, јер ал тер на тив ни пу те ви до ста ве га са, као и из град ња га со во да На бу ко по ста ју не ре ал ни. За-то ана ли ти ча ри аме рич ког Ин сти ту та стра те шких ис тра жи ва ња упо зо ра-ва ју да Ва шинг тон не ма мно го вре ме на да из ме ни си ту а ци ју у сво ју ко рист.7

Ру си ја, ни је тај на, сво је енер гет ске по тен ци ја ле ко ри сти и у ге о по ли ти ци, са же љом да оства ри сле де ће ци ље ве:

• Обез бе ди ти до ста ву енер ге на та кон ти нен тал ној Евро пи (пре ко га со-во да Се вер ни и Ју жни ток, а та ко ђе и парт нер ством с Бе ло ру си јом и Укра ји ном);

• Учи ни ти све да се у пот пу но сти ис ко ри сти ка па ци тет га со во да Пла ви ток, ко ји иде по дну Цр ног мо ра до Тур ске, и укљу чи ти се у наф то вод Ба ку–Тбил си–Џеј хан);

• Оне мо гу ћи ти из град њу га со во да На бу ко;

6 Исто.7 Пу тин: Из град ња Ју жног то ка по чи ње кра јем 2012, http://www.po li ti ka.rs/ru bri ke/Svet/Pu ti nI zgrad nja-Ju znog-to ka-po ci nje-kra jem-2012.sr.html



• Фор ми ра ти тр жи ште с Ка зах ста ном, Азер беј џа ном, Тур ке ме ни ста ном и Ира ном и из ве сти ве ли ки евро а зиј ски га сни кон зор ци јум на бер зу (у пер спек ти ви, на тој бер зи би се тр го ва ло по мо ћу евра или ру бље);

• Ста би ли зо ва ти си ту а ци ју на Се вер ном Кав ка зу, те по ве ћа ти ути цај на Ју жном, а пре све га у Азер беј џа ну;

• Из гра ди ти наф то во де и га со во де до Ки не;• Збли жи ти се с Ја па ном и за по че ти за јед нич ке енер гет ске про јек те с

том зе мљом.8

По себ но бол но пи та ње за Ва шинг тон је сте по вра так Вла ди ми ра Пу ти на у Кремљ мар та 2012. го ди не, ко јег Сје ди ње не Др жа ве сма тра ју кре а то ром и ви зи о на ром но ве ру ске ге о по ли ти ке.9 За то Ва шинг тон „гу би жив це” и пре вре ме на ак ти ви ра рад ан ти ру ских по кре та и ор га ни за ци ја, ка ко у са мој Ру-си ји, та ко и у Цен трал ној Ази ји (где по сто је ве ли ка на ла зи шта га са), ка ко би се по ни штио до го вор Ру си је и Турк ме ни ста на, Ка зах ста на и дру гих др жа ва о екс пло а та ци ји га са и ње го вом из во зу пре ко ру ских га со во да на тр жи ште Евро пе.10 Кри вич но го ње ње и не пра вед на осу да бив ше укра јин ске пре ми-јер ке Ју ли је Ти мо шен ко, та ко ђе су по ве за на с га сом. На и ме, на ру чи о ци ње ног хап ше ња и суд ског про це су и ра ња су Ва шинг тон и Бри сел, ко ји ти-ме по ка за ју свим по ли ти ча ри ма у све ту ка ко ће про ћи они ко ји у обла сти га са са ра ђу ју с Ру си јом.11

Од са мог по чет ка, да кле, Ју жни ток се на шао у цен тру ге о по ли тич ких ига ра, ко је је за по че ла Европ ска уни ја уз под сти цај Ва шинг то на.12 Бри сел, на и ме, по сма тра ене ре гет ску без бед ност Уни је кроз од стра ње ње Ру си је из до ста ве га са др жа ва ма чла ни ца ма ове гло ба ли стич ке тво ре ви не. Због то га је 2003. го ди не у Бу дим пе шти ор га ни зо ван са мит по во дом из град ње га со-во да На бу ко, ко ји би тре ба ло да ели ми ни ше Ру си ју с га сног тр жи шта Уни је и обез бе ди до ста ву га са с Бли ског ис то ка и При ка спиј ског ре ги о на (Азер-беј џан). Ме ђу тим, по ка за ло се да је На бу ко мр тво ро ђен че, јер мо же, ре ал но,

8 Л. В. Са вин, Са вре ме ная струк ту ра энер го по ли ти ки, стр. 10–11.9 Сло бо дан Са мар џи ја, Аме ри ка не ће Пу ти на, об ја вље но: 12. 09. 2011, http://www.po li ti ka.rs/ru bri ke/Svet/SAD-ne ce-Pu ti na.sr.html10 Ви ди: Зо ран Ми ло ше вић, Ка ко Аме ри ка те жи из бор ној „по бе ди” у Ру си ји, Печат, бр. 196, Бе о град, 2011, стр. 42–54.11 Ви ди: Зо ран Ми ло ше вић/Ни ко ла Га врић, „Ју жни ток и ре ша ва ње кон фли ка-та у Бо сни и Хер це го ви ни”, у збор ни ку: Кон флик ти, Клуб ин те лек ту а ла ца 123, Европ ски де фен до ло ги ја цен тар за на уч на, по ли тич ка, еко ном ска и кри ми но ло-шка ис тра жи ва ња, Ба ња Лу ка, 2012, стр. 154–171. Зо ран Ми ло ше вић, „Иден ти тет Евро пе: бу дућ ност му сли ма на у Европ ској уни ји”, Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, Бе о град, 2012.12 Южный по ток и ге о по ли ти ка, http://www.fondsk.ru/news/2012/06/11/uzhnyj-po-tok-v-ge o po li tic he skom-kon tek ste.html\



да по кри је са мо 12 од сто по тре ба Уни је за га сом.13 Ти ме ене ре гет ска бит ка ни је за вр ше на, јер се у бор бу не по сред но укљу чио и САД ко ји је се би по ста-вио за да так да „кон тро ли ше из во ре енер ги је у све ту”.14 Вла да САД је усво ји-ла 2007. го ди не до ку мент „Стра те шки план за 2007–2012 бу џет ску го ди ну” у ко јем је се би по ста ви ла циљ да се бо ри про тив све ве ћег ути ца ја Ру си је у сфе ри енер ги је, па је за кљу чи ла „да мо ра спре чи ти енер гет ску са рад њу Ру-си је и Европ ске уни је”.15 У том сми слу Азер беј џан и Тур ска до би ја ју ва жну уло гу у овој по ли ти ци Ва шинг то на.

О по чет ку енер гет ске са рад ње Ру си је и Тур ске

По сле сло ма Со вјет ског са ве за кра јем 1991. го ди не, по ја вио се про блем де фи ни са ња од но са Ру си је и Тур ске. То је учи ње но 1992. го ди не ка да су по-ли тич ки пред став ни ци Мо скве и Ис тан бу ла пот пи са ли До го вор о од но си ма две др жа ве, ко ји је по твр дио уза јам ни ста тус „при ја тељ ске др жа ве”.16 Ово је, сва ка ко, ве ли ки успех, јер с Тур ском не сум њи во ни је ла ко са ра ђи ва ти, бу-ду ћи да, ка ко то ис ти че Ма ри јус Ве кер леу, „Тур ска пред ста вља обра зац др-жа ве-про бле ма”.17

Ипак, по што је Тур ска по пи та њу енер ге на та за ви сна зе мља и по треб на јој је но ва по ли ти ка за ре ша ва ње на го ми ла них про бле ма (од енер гет ских, вод них, до курд ског и дру гих пи та ња),18 он да и са рад ња са ге о по ли тич ким про тив ни ком САД по ста је им пе ра тив оп стан ка.19 Ипак, за ову са рад њу нео-п ход на је са гла сност САД и она по сто ји, јер и Тур ској и Ва шинг то ну од го-во ра да раз ли чи ти до ста вља чи ис по ру чу ју наф ту и гас Тур ској. Ово, та ко ђе, не спре ча ва Тур ску да бу де глав ни спон зор про тив ни ка Мо скве на Кав ка зу, Бли ском ис то ку и Европ ској уни ји.20

13 The New York Ti mes, 11. 06. 2008.14 Но ам Хом ский, Ге ге мо ния или бо рь ба за вы жи ва ние: стре мле ние США к ми ро-во му го спод ству. Мо сква, 2007. стр. 27 и 242.15 Ви ди: http://www.sta te.gov/do cu ments/or ga ni za tion/156215.pdf 16 А. В. Бол ды рев, Чер но мор ские про ли вы в по ли ти ке Тур ции и Рос сии в 1992–2008 гг., сбор ник ста тей: Бли жний во сток и со вре мен но сть, Ин сти тут вос то ло ве-де ниа РАН / Ин сти тут Бли жне го во сто ка, Мо сква, 2009, стр. 5.17 Ма ри ус Вэ кэр леу, Тур ция: по ли ти че ские пер спек ти вы, Ге о по ли ти ка, Вы пуск IX, Мо сква, 2011, стр. 42.18 Meh met Bar las, Türk siyase tin de ”Büyük Pro je” eks i ği mi var?, Sa bah, 05/08/2012 19 Тра ди ци о нал на спољ на по ли ти ка Тур ске је тран са тлан ти стич ка и та др жа ва вер ни је са ве зник За пад ног бло ка. Ви ди: Ба рыш До стер, „Тур ция ме жду двух кон-ти нен тов, двух ци ви ли за ций и двух сил”, Ге о по ли ти ка, Вы пуск IX, Мо сква, 2011, стр. 14.20 Ви ди: А. А. Сот ни чен ко, Тур ция: ге о по ли тич ская ось Евра зии, Ге о по ли ти ка, Вы пуск IX, Мо сква, 2011, стр. 12.



Ру ско-тур ска са рад ња у обла сти тр го ви не при род ним га сом да ти ра из 1984. го ди не, ка да су две др жа ве пот пи са ле пр ви Спо ра зум о ку по ви ни ру-ског га са. Тур ски струч ња ци су у то вре ме по че ли су да из ра жа ва ју за бри ну-тост због ва жног пи та ња: да ли Тур ска мо же да по тро ши гас ко ји је ку пи ла, а за бри ну тост се пре тво ри ла у па ни ку Ми ни стар ства др жав ног пла ни ра ња. „Све ће се за вр ши ти ти ме да ће мо пла ти ти гас ко ји не ће мо по тро ши ти”, ре-као је бив ши ми ни стар Јур да кул Ји гит гу ден у ин тер вјуу за свет ске ме ди је.21

До ста вља ње га са из Ру си је у Тур ску за по че то је, ка ко смо на пред на ве ли, још у до ба Со вјет ског са ве за.22 Со вјет ска др жа ва се оба ве за ла да у Ре пу бли ку Тур ску у на ред них 25 го ди на, по чев ши од 1987. го ди не, по ко мер ци јал ним усло ви ма, до ста вља при род ни гас у сле де ћем оби му и ро ко ви ма:

• 1987. год. – 1,5 млрд мЗ

• 1988. год. – 1,5• 1989. год. – 2,3• 1990. год. – 3,0• 1991. год. – 3,5• 1992. год. – 4,0• 1993-2011. год. – 5,0–6,0 млрд. мЗ

Го ди не 2006. из био је „Пр ви га сни рат Тур ске и Ру си је”, јер је Ан ка ра уз по др шку Европ ске уни је раз ра ди ла стра те ги ју из град ње си сте ма ко ји би са че ти ри раз ли чи те стра не до ста вљао гас у Уни ју.23 Пр ва мар шру та иде од при-ка спиј ских др жа ва, дру га из се вер не Афри ке и др жа ва Пер сиј ског за ли ва, тре ћа на се вер Евро пе пре ко Аустри је и че твр та на југ Евро пе, пре ко Грч ке и Ита ли је. Тур ска би се, на тај на чин, пре тво ри ла у енер гет ски ко ри дор Европ ске уни је. Су шти на ове по ли ти ке је сма њи ва ње ку по ви не га са од Ру-си је, на че му је ин си сти рао САД, што је, ина че, иза зва ло же сто ку ре ак ци ју ру ске стра не, јер би ти ме Ру си ја би ла при ну ђе на да про да је гас Тур ској, а она Евро пи. Ру си ја је, ка ко зна мо, успе шно раз би ла ову по ли ти ку Уни је.

До ста ва га са из Ру си је у Тур ску за по че та је 1987. го ди не, али ку пље не ко ли чи не су се по ка за ле не до вољ ним, па је Тур ска тра жи ла но ви Спо ра зум са по ве ћа ном ко ли чи ном га са (до дат них осам ми ли јар ди куб них ме та ра). По том, 1990. го ди не сле ди мол ба за још ве ћом ко ли чи ном га са, па је 1997.

21 Hur riyet Daily News, 09. 08. 2010.22 СССР - ТУР ЦИЯ - ГАЗ - 1984 г. СО ГЛА ШЕ НИЕ МЕ ЖДУ ПРА ВИ ТЕ ЛЬ СТВОМ ТУ РЕЦ-КОЙ РЕ СПУ БЛИ КИ И ПРА ВИ ТЕ ЛЬ СТВОМ СО Ю ЗА СО ВЕТ СКИХ СО ЦИ А ЛИ СТИ ЧЕ-кИХ РЕ СПУ БЛИК О ПО СТАВ КАХ ПРИ РОД НО ГО ГА ЗА ИЗ СССР В ТУ РЕЦ КУЮ РЕ СПУ-БЛИ КУ, http://all tur key.na rod.ru/ru sturk gaz1984.htm 23 Дми трий Вер хо ту ров, Рос сия и Тур ция на по ро ге ”га зо вой во й ны”,http://www.apn.ru/opi ni ons/ ar tic le9593.htm, 15. 03. 2006.



го ди не пот пи сан Спо ра зум о из град њи га со во да Пла ви ток од Ру си је, тач-ни је ру ских на ла зи шта га са до Тур ске, пре ко Цр ног мо ра. Пла ви ток је био ру ски од го вор на турк мен ски кон ку рент ски про је кат (та да се во ди ла бор ба за тур ско тр жи ште), на во ди Вла ди мир Со кор, ста ри ји ана ли ти чар фон да Jame stown Fo un da tion из Ва шинг то на.

По ве ћа ње бро ја на ла зи шта при род ног га са (Азер беј џан, Турк ме ни стан и дру ге бив ше со вјет ске ре пу бли ке) до ве ло је до до по ра ста кон ку рен ци је из ме ђу Тур ске и Ру си је, по себ но ка да је Тур ска с „Бри тиш Пе тро ле у мом” и азер беј џан ском ком па ни јом SO CAR по ста ла ак ци о нар наф то во да Ба ку–Тбил си–Џеј хан (БТЏ), ду гог 1768 км, ко ји је за вр шен 2005. го ди не. Ру си ја ни је хте ла да по др жи овај наф то вод, што је раз дра жи ло Тур ке, и на ста ви ла је да пре во зи сво ју наф ту тан ке ри ма пре ко Бос фо ра. Пре ма слу жбе ним по-да ци ма из 2009. го ди не, Ру си ја је овим пу тем по сла ла 51.422 тан ке ра наф те (145 ми ли о на то на наф те или че твр ти ну свог из во за), јер ни је хте ла да из во-зи наф ту по ме ну тим наф то во дом.24

Тур ска – енер гет ски ко ри дор Европ ске Уни је

Ипак, са рад ња и кон ку рен ци ја Ру си је и Тур ске од ви ја ју се уз сна жно при су ство и ути цај Европ ске уни је, ва жног парт не ра, ка ко за за Ру си ју та ко и за Тур ску, по себ но у сфе ри тр го ви не, ин ве сти ци ја, тех но ло ги је и ту ри зма. По што се ра ди о три ва жна ге о по ли тич ка цен тра мо ћи, њи хо ва еко ном ска са рад ња по ста је ин ди ка тор бу дућ но сти, ако не и њен га рант.

Раз ме на ро ба из ме ђу Ру си је и Европ ске уни је је 2011. го ди не из но си ла 308 ми ли јар ди евра; Ру си ја је тре ћи парт нер у тр го ви ни Европ ске уни је; Тур ска је сед ми тр го вин ски парт нер Уни је; Ру си ја за у зи ма дру го ме сто у спољ но тр-го вин ској раз ме ни Тур ске; Ин ве сти ци је из Европ ске уни је у Ру си ју из но се 120 ми ли јар ди евра (2010); Ин ве сти ци је Ру си је у Уни ју (2010) из но си ле су 42 ми ли јар де евра; Тур ска го ди шње из це лог све та при ву че из ме ђу 13 и 14 ми-ли јар ди евра ин ве сти ци ја.25 Ру си ја сту па у но ви пе ри од од но са с Тур ском, јер по ста је по же љан парт нер у еко ном ској ге о по ли ти ци Тур ске. Са рад ња у обла сти енер ге на та ква ли фи ку је Ру си ју и Тур ску, из ме ђу оста лог, и за во де-ће кан ди да те у ре ша ва њу кри зе на Бли ском ис то ку.

То ком по след ње де це ни је Тур ска се по зи ци о ни ра као ал тер на тив ни пут за тран спорт га са. Тур ска је до зво ли ла из град њу Ју жног то ка пре ко сво је те-ри то ри је, а за уз врат до би ла обе ћа ње Ру си је да ће та др жа ва сво ју наф ту, коју

24 До го во ром о од но си ма Ру си је и Тур ске, ко ји су при хва ти ле обе др жа ве 1992. го ди не, од ре ђе но је да глав ни кон тро лор Бос фо ра и Дар да не ла бу де Тур ска. Ви ди: А. В. Бол ды рев, Нав. де ло, стр. 5.25 Bаhadir Ka le a ğ a si, Rusya'nın DTÖ üyeli ği ve Türkiye, Ra di kal, 28. 08. 2012.



из во зи бро до ви ма пре ко Бос фо ра, по че ти да ша ље пре ко наф то во да БТЏ, за Тур ску ва жним, јер би рас те ре тио Бос фор сма ње њем бро ја бро до ва ко ји про ла зе овим пу тем за 50 од сто.

Тур ској је по треб на и елек трич на енер ги ја, у том сми слу про из ве де на и у атом ским цен тра ла ма, јер уво зи 98 од сто га са и 92 од сто наф те за шта је пла ти ла, на при мер, 2008. го ди не 50 ми ли јар ди до ла ра. Уко ли ко би обез бе-ди ла до вољ но стру је, мо гла би да сма њи увоз наф те и га са, али и да спре чи не при јат но сти и ште ту, јер Иран и Азер беј џан че сто ни су у ста њу да ис по-ру че уго во ре не ко ли чи не ко ли чи не га са због вре мен ских не по го да.

Пред сед ник ком па ни је „Га зпром”, Алек сеј Ми лер ка же да сва ке го ди не из Тур ске до би ја пи смо у ко јем се ка же да Иран и Азер беј џан ни су спо соб ни да ис по ру че уго во ре ни гас, те га мо ле да по ве ћа ис по ру ке Тур ској (у од но су на уго во ре не ко ли чи не).

Све би то де ло ва ло при лич но иди лич но да Тур ска ни је зо на ути ца ја САД и Европ ске уни је. На и ме, САД и ЕУ су „ре ши ли” тур ско пи та ње. На и ме, под пла штом стра те шког парт нер ства са САД (ко ји је узео Тур ску за свог аси-стен та на Бли ском ис то ку), при ме њу ју ћи низ ме ра, Ан ка ра је у пот пу но сти по ста ла за ви сна и кон тро ли са на. Ка ко се по ка за ло, Тур ска је по сле Са у диј-ске Ара би је и Ка та ра др жа ва у ко јој САД има нај ве ћи ути цај.26 За то пи та-ње енер гет ске са рад ње Ру си је са овом зе мљом има стра те шки зна чај, јер пред ста вља по лу гу ути ца ја на тур ску по ли ти ку, ко ја све ви ше по ста је ме-ша ви на „па ни сла ми зма, нео о сма ни зма, пан тур ки зма и ве стер ни зма”, што оста вља, из ме ђу оста лог, и тра га у кул ту ри и по ли ти ци Тур ске.

Из из ло же ног се мо же раз у ме ти што су еко ном ско-тр го вин ски од но си Ру си је и Тур ске, ма ње или ви ше, че сто из ло же ни „те сту вре ме на”. По след-њи та кав тест био је у ок то бру 2011. го ди не, ка да је Ан ка ра ул ти ма тив но за-тра жи ла од Мо скве да уче ству је у фор ми ра њу це не га са, пре те ћи да ће, ако се не ува жи њен став, от ка за ти на руџ би не овог енер ген та.27 Тур ска је, ка ко ис ти чу ру ски на уч ни ци и ана ли ти ча ри, увек би ла не зго дан парт нер и мно ги су на осно ву по ме ну тих ре до ва на го ве шта ва ли хла ђе ње од но са из ме ђу Мо-скве и Ан ка ре у нај ско ри је вре ме. Ме ђу тим, по след њих де сет да на де цем бра 2011. го ди не да ли су нео че ки ван ре зул тат, јер је по стиг нут из у зет но по во љан до го вор за Ру се о ис по ру ци ру ског га са Тур ској за 2012. го ди ну.28 Обим ис-по ру ка га са је уве ћан на две ми ли јар де куб них ме та ра. Ово је на не ки на чин „на гра да” ру ској стра ни, јер је за вре ме су сре та пре ми је ра Ру ске фе де ра ци-је Вла ди ми ра Пу ти на и ми ни стра енер ге ти ке и при род них ре сур са Тур ске

26 Дми трий Вер хо ту ров, Рос сия и Тур ция на по ро ге ”га зо вой во й ны”,http://www.apn.ru/opi ni ons/ ar tic le9593.htm, 15. 03. 2006.27 Ан дрей По ле вой, На пра вле ния энер го по то ков: Рос сия и Тур ция на хо дят фор му лу со-труд ни че ства?, http://win.ru/eko no mic he skie-in te resy/1325870200, 07. 01. 2012.28 Исто.



Тане ра Јил ди за, тур ска стра на и слу жбе но пре да ла но ту Ми ни стар ства спољ-них по сло ва по во дом про јек та Ју жни ток. Но та је са др жа ва ла при ста нак на из да ва ње свих нео п ход них до зво ла за ре а ли за ци ју га со во да Ју жни ток кроз еко ном ску зо ну Тур ске. На жа лост, не ма ин фор ма ци ја о усло ви ма под ко ји-ма је тај до го вор ре а ли зо ван.

Тур ска овим ни је за ста ла у ка на ли са њу тран спор та енер ге на та пре ко сво је те ри то ри је, јер је пре го ва ра ла и с Др жав ном нафт ном ком па ни јом Азер беј-џа на (SO CAR) о ства ра њу кон зор ци ју ма за из град њу га со во да Азер беј џан–Тур ска–Европ ска уни ја, а ту је и На бу ко (за са да са мо у пла но ви ма), ко ји би тре бао да из Ка спиј ског под руч ја до ве де гас до Европ ске уни је, али опет пре ко Тур ске. На осно ву то га мо же се за кљу чи ти да на ју жном прав цу све до ста ве га са у Европ ску уни ју кон тро ли ше Тур ска. У све му ово ме и Ру си ја и Тур ска ви де мо гућ ност до ми на ци је у ре ги о ну, при че му је Европ ска уни ја са мо про сти објект у ве ли кој га сној игри.29

Го ди не 2009, при ли ком ав гу стов ске по се те ру ског пре ми је ра Вла ди ми ра Пу ти на Тур ској, пот пи са ни су спо ра зу ми ко је су струч ња ци оце ни ли као „стра те шки про бој” у од но си ма две др жа ве.30 Што се ти че га са, два пре ми-је ра (Пу тин и Ер до ган) пот пи са ли су Про то кол о са рад њи у га сној сфе ри у окви ру ко јег је тур ска стра на да ла са гла сност ру ској стра ни да спро ве де ис-тра жи ва ње у ци љу из град ње Ју жног то ка пре ко Цр ног мо ра за Европ ску уни-ју. Та ко ђе, две др жа ве су по твр ди ле за јед нич ке пла но ве за из град њу Пла вог то ка 2, ко ји до ста вља гас у Си ри ју, Ли бан, Ки пар и Изра ел. Ер до ган и Пу тин су се та да до го во ри ли и да про ду же уго вор о до ста ви га са у Тур ску. Што се ти че наф те, пре ми је ри су пот пи са ли Про то кол о са рад њи у тој обла сти, ко-јим се Ру си ја укљу чи ла у ра да наф то во да БТЏ, јер је је дан од уче сни ка и ита-ли јан ска ком па ни ја Eni, ко ја има ва жан удео у га со во ду Ју жни ток. У окви ру са рад ње у обла сти атом ске енер ги је пот пи сан је Про то кол о са рад њи ко јим је пред ви ђе на из град ња атом ске цен тра ле у Мер син Аку јуу. Та ко ђе, пот пи-са на су и два ме ђу др жав на спо ра зу ма о са рад њи у обла сти мир но доп ског ко ри шће ња атом ске енер ги је и о опе ра тив ном оба ве шта ва њу о ну кле ар ним ха ва ри ја ма и раз ме ни ин фор ма ци ја о ну кле ар ним по стро је њи ма.

Нео че ки ва но, тур ска стра на је ини ци ра ла и отва ра ње тур ско-ру ског уни-вер зи те та у Тур ској. Тур ски пре ми јер је ово обра зло жио све ве ћом по тре бом за уче њем ру ског је зи ка за по сле них у ту ри зму и дру гим гра на ма еко но ми је, као и са ста но ви шта упо тре бе тог је зи ка у бив шим тур киј ским со вјет ским ре пу бли ка ма.

У це ли ни, су срет два пре ми је ра се оце њу је као „ди пло мат ско-енер гет ски про дор” у од но си ма две зе мље, а пот пи са ни спо ра зу ми све до че да Тур ска

29 Исто. 30 Иль шат Са е тов, к.п.н., Рос сия и Тур ция: дру жба от га за до ву за, http://da ka zan.ru/2009-08-07/ros siya-i-tur ciya-druz hba-ot-ga za-do-vu za/



по ста је ва жан, ако не и стра те шки парт нер Ру си је. Та ко ђе, спо ра зу ми мо гу да ука зу ју и на же љу Ру си је да Тур ска за у зме са мо стал ни ју по зи ци ју у од но-су на САД и НА ТО.

„Га спром бан ка” је по ста ла парт нер тур ске га сне ком па ни је „Avrasya Gaz”, ку пив ши део ње них ак ци ја (око 20 од сто).31 Тур ска је 2011. го ди не ку по ви-ном26 ми ли јар ди куб них ме та ра га са од Ру си је из би ла на дру го ме сто (пр ва је Не мач ка) по ко ли чи на ма ку пље ног га са. Ру ски гас се до ста вља у Тур ску на осно ву три одво је на Спо ра зу ма, два ре гу ли шу до ста ву га са у Тур ску пре-ко За пад не мар шру те (Тран сбал кан ски га со вод), а тре ћи пре ко Пла вог то ка. За пад на мар шру та обез бе ђу је га сом Ис тан бул и при град ска на се ља (укуп но око 15 од сто по тре ба Тур ске). Пре ма тур ским про це на ма, по тре бе ове зе мље за га сом из но се око 50 ми ли јар ди куб них ме та ра, та ко да про стор за да љу са рад њу по сто ји.

По чет ком ју на 2010. го ди не та да шњи ру ски пре ми јер Вла ди мир Пу тин по се тио је Тур ску да би са до ма ћи ни ма (пре свих с тур ским пре ми је ром) раз ма трао ства ра ње Енер гет ске али јан се.32 Из вла де Ру ске фе де ра ци је је са-оп ште но да је Мо сква пре да ла Тур ској ре зул та те ис пи ти ва ња дна Цр ног мо-ра ка ко би се иза бра ла нај бо ља мар шру та за из град њу Ју жног то ка и са да се че ка од го вор тур ске стра не. Ју жни ток би тре ба ло да ели ми ше кон ку рент ски про је кат до ста ве га са у Европ ску уни ју – На бу ко.

Ру си ја по ку ша ва да па ци фи ку је Тур ску са рад њом у обла сти енер ги је, нај ви ше у ко ри шће њу га са. Та ко је фе бру а ра 2009. го ди не та да шњи ру ски пред сед ник Дми триј Ме две дев, то ком раз го во ра с тур ским ко ле гом ис та као да је „Под на шим еко ном ским од но си ма по ста вљен моћ ни фун да мент – низ ве ли ких про је ка та, а ме ђу њи ма се из два ја Пла ви ток”. По ред то га, са рад ња је об у хва ти ла и област елек трич не енер ги је, ну кле ар не енер ги је и област са-рад ње у ин ду стри ји.33

Не при ја те љи из вре ме на Хлад ног ра та, Ру си ја и Тур ска, на шли су за јед-нич ки је зик у обла сти енер ге ти ке, без об зи ра на по сто је ће ди пло мат ске спо-ро ве.34 Тур ска је да ла са гла сност да ру ски га со вод Ју жни ток про ђе пре ко те-ри то ри јал них во да Тур ске, а Ру си ја се, за уз врат, оба ве за ла да ин ве сти ра 20 ми ли јар ди до ла ра у из град њу пр ве атом ске цен тра ле у Тур ској. „На ше две др жа ве ус пе ле су да пре ва зи ђу не сла га ња и да уз диг ну од но се бла го да ре ћи

31 Рос сия и Тур ция: пер спек ти вы со труд ни че ства в га зо вой сфе ре, http://ino smi.ru/over-vi ew/20120813/196557365.html#ixzz26PVYnDGT32 На та лья Гриб, Вла ди мир Со ло вь ев, Ели за ве та Ку зне цо ва, Рос сия и Тур ция пе ре ве дут пе ре го во ры с Га зы на газ, http://www.eprus sia.ru/pres sa/ar tic les/15781.htm33 Рос сию и Тур цию объ е ди нил газ, http://www.dni.ru/eco nomy/2009/2/13/159409.html; Упор. РФ уве ли чи ла эк спорт га за в Тур цию, http://www.dni.ru/rus sia/2007/1/4/96848.html34 Ja cob Re sneck, New energy bet we en Cold War fo es Tur key, Rus sia, The Was hing ton Ti mes, 03. 09. 2012.



еко ном ским до би ти ма”, сма тра Си нан Ул ген, пред сед ник Цен тра за про у ча-ва ње еко но ми је и спољ не по ли ти ке у Стам бо лу.35 Пре ма про це на ма, по тре бе за га сом у Тур ској ће се до 2023. го ди не удво стру чи ти, али по што Тур ска те по тре бе не мо же да обез бе ди, та зе мља се да ла у по тра гу за парт не ром ко ји би јој из гра дио ну кле ар ну цен тра лу.

Сто га је не дав но по стиг ну та са гла ност да Ру си ја из гра ди атом ску цен тра-лу (Аку ју) у Тур ској. Ме ђу тим, ра зно гла сја у кључ ним ме ђу на род ним пи та-њи ма и да ље оста ју, по нај ви ше око Си ри је и ра дио-ло ка ци о не ста ни це НА-ТО-а у Тур ској. Ипак, еко ном ска са рад ња мо же под ста ћи са рад њу Мо скве и Ан ка ре, што би би ла до бра осно ва за про на ла же ње обра сца од но са две др-жа ве, за сно ва ног на при о ри те ту еко но ми је над по ли ти ком.36 Од 1990. го ди не тр го вин ски од но си су по че ли успо ном, без об зи ра на по ли тич ки ди ја лог. Већ 2002. го ди не роб на раз ме на је до сти гла че ти ри ми ли јар де до ла ра. Но нај ве ћа са рад ња по че ла је у обла сти енер ги је, па та ко Тур ска 64 од сто сво јих по тре ба за га сом за до во ља ва та ко ку по ви ном овог енер ген та од Ру си је.

Тур ска атом ска цен тра ла тре ба да поч не да ра ди 2019. го ди не и гра ди ће се на оба ли Сре до зем ног мо ра, не да ле ко од гра да Мер син. Ова цен тра ла обез-бе ди ће пет од сто по тре ба Тур ске за стру јом. Сред ства за из град њу у пот пу-но сти ће обез бе ди ти ком па ни ја „Ро са том”. Осим што ће из гра ди ти атом ску цен тра лу, ру ска ком па ни ја ће би ти и њен је ди ни вла сник и упра вља ће њо-ме све док она бу де ра ди ла, а та ко ђе ће сла ти у Ру си ју ис тро ше но го ри во на пре ра ду. Ови до го во ри све до че о из у зет но ви со ком ни воу са рад ње два до ју-че ра шња не при ја те ља.

На рав но, ово ни је слу чај но ни ти из љу ба ви. Тур ска је јед на од зе ма ља с нај бр жим ра стом по тре ба за енер ги јом – око де вет од сто на го ди шњем ни-воу. Из град ња и обез бе ђи ва ње но вих из во ра енер ги је ни су ускла ђе ни с по-тре ба ма, па се да нас у Тур ској до га ђа ју сва ко днев на ис кљу че ња стру је за до-ма ћин ства, као и улич не ра све те. Исто вре ме но, рад при вред них су бје ка та се омо гу ћа ва уво зом ка ко елек трич не енер ги је, та ко и дру гих енер ге на та. Тур ска стру ју уво зи нај ви ше из Ру си је, пре ко Гру зи је, без об зи ра на ло ше по ли тич ке од но се Тбил си ја и Мо скве.

Тур ска у окви ру еко ном ске гло ба ли за ци је мо же пре тен до ва ти на уло гу „епи цен тра енер гет ског раз во ја”, али ово ре ше ње има ве ли ки не до ста так – не до ста так из во ра енер ги је, па про блем по ку ша ва да ре ши уз по моћ су сед не Гру зи је, у ко јој Тур ска же ли да гра ди хи дро цен тра ле. Дру гим ре чи ма, да би ре ши ла енер гет ске про бле ме, уз по моћ иде о ло шки ин док три ни ра них атлан-ти стич ких ка дро ва Тур ска по ку ша ва да из вр ши „ме ку” оку па ци ју Гру зи је бо га те елек трич ном енер ги јом, ка ко би обез бе ди ла „до на то ра елек трич не

35 Исто. 36 Газ и атом скре пят со юз Рос сии и Тур ции, http://www.turt sia.ru/Con tent/18663 %B8%D0%B8



енер ги је”. На рав но, оку па ци ја се спро во ди у окви ру евро-атлант ских ин-те гра ци ја и тур ског по кро ви тељ ства над Гру зи јом по пи та њу ње ног ула ска у НА ТО. Но, ка ко ис ти чу гру зиј ски ауто ри, ово не од го ва ра Гру зи ји. Ипак, укљу чи ва ње Гру зи је у енер гет ски си стем Тур ске од ви ја се ин те зив но, по чев-ши од 2009. го ди не.37 Дру гим ре чи ма, Тур ска тра га за „до на то ри ма” енер ги је у свом кру же њу, од но сно на про сто ру ко ји је не ка да ула зио у са став Осман-ске им пе ри је, па у том сми слу и на Бал ка ну, пре све га на Ко сме ту и Бо сни и Хер це го ви ни.

Ру си ја, Иран и Тур ска „игра ју ва жну уло гу у гло бал ном од но су мо ћи и у су ко бу За па да и Ази је. Уко ли ко се За пад из гу би у др жа ва ма Ази је, он ће из-гу би ти сво ју гло бал ну до ми на ци ју”.38 Про је кат „Ве ли ки Бли ски ис ток” јед ним де лом је ство рен ра ди кон тро ле Тур ске и Ира на, али и ра ди ства ра ња осно ве за не у тра ли за ци ју Ру си је. За то ва жан део у овом про јек ту има ју Кур ди стан и Си ри ја. Уко ли ко пад не Си ри ја, ни Ру си ја и Иран не мо гу ви ше са чу ва ти свој ути цај на Бли ском ис то ку.

То ком јул ског су сре та пред сед ни ка Ру си је Пу ти на и пре ми је ра Тур ске Ер-до га на у Кре мљу, ис по ста ви ло се да је Тур ска „стра те шки ва жан и по у здан парт нер за Ру си ју”.39 Пре све га у обла сти енер ге ти ке, ме та лур ги је, кул ту ре и, на рав но, ту ри зма. Ру ско-тур ска роб на раз ме на до сти гла је 32 ми ли јар де до ла ра, а ли де ри две др жа ве сма тра ју да је ре ал но до сти ћи обим од 100 ми-ли јар ди до ла ра. Тур ска за у зи ма дру го ме сто по ку по ви ни ру ских си ро ви на.

Ју жни ток ће до пре ми ти у Тур ску 26 ми ли јар ди куб них ме та ра га са, а ви ше иде са мо Не мач кој. Ина че, 2016. го ди не пре ко овог га со во да, ко ји ће се пру жа ти пре ко Цр ног мо ра на ду би ни од два ки ло ме тра, до ста вља ће се тре ћи на га са по треб ног Европ ској уни ји.40 Тур ску тра ди ци о нал но по се ћу ју ту ри сти из Ру си је, па је та ко 2011. го ди не 3,5 ми ли о на Ру са по се ти ло Тур ску, што је ре зул тат (и) по јед но ста вље ног ви зног ре жи ма.

Мо гу ли ру ски енер ген ти ути ца ти на ге о по ли тич ку пре о ри јен та ци ју Тур ске?

По се та пре ми је ра Тур ске, Ре џе па Та ји па Ер до га на, Азер беј џа ну 11–12. сеп тем бра 2012. го ди не „раз дра жи ла је Ру си ју”. На и ме, за јед но са азер беј-џан ским до ма ћи ни ма Ер до ган је де мон стри рао свет ској за јед ни ци да не

37 Вла ди мир Цхве ди а ни, Гру зин ские ГЭС как ча сть ту рец кой эко но ми ки, 16. 11. 2012, http://www.ge or gi a ti mes.in fo/analysis/83141-1.html38 Erol Ma ni sa lı, Rusya, İran ve Türkiye’nin Önemi, Cum hu riyet, 10. 09. 2012.39 Рос сия – Тур ция: ту ризм, газ, а те пе рь еще и атом, http://news.mail.ru/po li tics/9630667/40 Исто.



постоји мо гућ ност за мир но ре ше ње про бле ма На гор но Ка ра ба ха.41 Уз агре-сив ну уло гу Тур ске у Си ри ји и слич не уло ге у Ира ну, то све мо же ути ца ти на агре сив ност Тур ци ма брат ског Азер беј џа на пре ма Јер ме ни ма и из би ја ње ве ли ког ра та на гра ни ца ма Ру си је, ко ји не мо же про ћи без ан га жо ва ња Ру-ске фе де ра ци је. За то су ру ски ана ли ти ча ри Ер до га но ву ак тив ност у ре ги о ну оце ни ли као „раз дра жу ју ћу”. Иран, опет, сме та Тур ској јер у ре ги о ну чу ва па ри тет мо ћи, и не до зво ља ва Тур ској да дик ти ра сво је ин те ре се с по зи ци-је си ле. Су коб у овом ре ги о ну од го ва ра са мо САД и не ма сум ње да Ер до ган под сти че Азер беј џан на рат у ин те ре су ове др жа ве.

По ред то га, Тур ска те жи да про ши ри свој ути цај на Ју жном Кав ка зу (пре-ко Азер беј џа на и Гру зи је) у ре ги о ну чи ји ге о по ли тич ки зан чај ра сте, што та-ко ђе ни је у ру ском ин те ре су. Ово до во ди до за кључ ка да је ан га жо ва ње Тур-ске на ре ги о нал ном ни воу углав ном у функ ци ји од бра не ин те ре са НА ТО-а, САД и Европ ске уни је, то јест за пад не осе, што овој др жа ви мо же у бу дућ-но сти да на не се ве ли ке ште те, а сам од нос са САД по ста је из у зет но не здрав и ште тан за тур ске на ци о нал не ин те ре се.42 За то за тур ску стра ну по ста је све ак ту ел ни је пи та ње с ко јом др жа вом, сем „на ше ста ри је бра ће са За па да” или с ко јим са ве зом тре ба да се спри ја те љи и искре но са ра ђу је. Из бо ра, сва ка ко, има: од Азер беј џа на, Уз бе ки ста на, Ка зах ста на, Кир ги зи је па до Ки не и Ру си је.

Гас и атом ска енер ги ја сва ка ко при бли жа ва ју две зе мље и сна же са вез Ру-си је и Тур ске, али у ком прав цу ће са рад ња две др жа ве ићи, још је не из ве сно због тур ске за ви сно сти од САД, ко ја на не ки на чин по ни шта ва све што та зе мља ура ди на збли жа ва њу с Ру си јом. Упра во на то на во де по след њи до га-ђа ји.43 На и ме, у Га ба ли је одр жа но Дру го за се да ње Са ве та стра те шке са рад ње Азер беј џа на и Тур ске, где су пред сед ник Али јев и пре ми јер Ер до ган пот пи-са ли низ до ку ме на та, раз дра жив ши Мо скву. Ра ди се о фор ми ра њу „је дин-стве ног тур ског про сто ра од Ана до ли је до гра ни ца Цен трал не Ази је и Ки не”.

41 Ра уф Мир ка ды ров, Рос сия раз дра же на ак тив но стью Тур ции, http://ino smi.ru/world/20120831/197526800.html#ixzz26PXBQsjh42 Ha kan Ro na, Türkiye ki mle dost ola cak?, Yeni Me saj, 17. 08. 2012; Ко ли ка је за ви сност Тур-ске од САД све до чи и си таг ма „Оба ми ни Тур ци”, тј. ка дро ви ко ји су иза шли ис под ши ње ла Фе ту ла ха Гју ле на (жи ви у Пен сил ва ни ји, са рад ник ЦИА и „вла сник” број них исла ми си-тич ких уни вер зи те та и ко ле џа). Ови Тур ци по др жа ва ју Оба му на пред сед нич ким из бо ри-ма у САД. „Оба ми ни Тур ци” су по кре ну ли сајт turks4oba ma.com по мо ћу ко јег при ку пља ју но вац за из бо ре и, на рав но, аги ту ју за по др шку Оба ми. На дру гој стра ни САД су не за до вољ не уло гом Тур ске као парт не ра „у пи та њи ма очу ва ња ми ра” (пре све га због „сек та шке прак се Ан ка ре”). Су шти на је да САД ин си сти ра ју на пра ву гла са свих вер ских и на ци о нал них ма њи на у по стре во лу ци о нар ној Си ри ји, у том сми слу и Кур да, што Тур ци ма не од го ва ра, а ни „уста ни ци” у Си ри ји не во ле Кур де, што, опет, омо-гу ћа ва да ре во лу ци о нар но ста ње у „по стре во лу ци о нар ној Си ри ји” по тра је.43 Тур ция на чи на ет раз дра жа ть Рос сию, Зер ка ло.az, http://www.ino smi.ru/sngbal-tia/20120914/199164778.html#ixzz26SgwnZqW



Со вје ти су пан тур ки зам раз у ме ва ли као ра си стич ку иде о ло ги ју, пре ма ко јој сви на ро ди ко ји го во ре на не ком од тур ских је зи ка пред ста вља ју јед ну на ци-ју и има ју оба ве зу да сле де Тур ску и ује ди не се у Ту ран ко ји се про сти ре од Бал ка на (му сли ман ски Сло ве ни и Ал бан ци сма тра ју се Тур ци ма) до Си би ра. За вре ме СССР-а иде о ло ги ја пан тур ки зма је про гла ше на ан ти со вјет ском, ан-ти на род ном и ту ма че на је као „тур ска гра на на ци зма/фа ши зма”. Да нас Мо-сква пан тур ки зам сма тра иде о ло ги јом ко ја угро жа ва ви тал не ру ске ин те ре се, али и са му те ри то ри јал ну це ло ви тост др жа ве. Иде о ло зи „ве ли ког Ту ра на/Тур ске”, ка ко пи ше Ја ро слав Ба ту ков за сајт glo bo sco pe.ru да нас ста вља ју улог на раз вој се па ра ти зма код Ту ра ка у Ру си ји, ко јих има око 15 ми ли о на. Но глав ни про блем за Ру се и Вла ди ми ра Пу ти на је тај што иде ја пан тур ки-зма, под по кро ви тељ ством За па да, пред ста вља глав ни иза зов евро а зиј ским ин те гра ци ја ма и оп стан ку са ме Ру си је као др жа ве.44

Дру ги про блем је у ме диј ском про до ру Тур ске у Азер беј џан и дру ге др-жа ве Цен трал не Ази је, чи ме се ши ри не са мо иде о ло ги ја пан тур ки зма, не го и атлан ти зма. За тим је ту раз дра жу ју ћа уло га Азер беј џа на у Си ри ји и Ира ну, те пла ни ра ни ула зак Азер беј џа на у НА ТО под по кро ви тељ ством Тур ске. На све то се на до ве зу је по ку шај ре ша ва ња про бле ма На гор но Ка ра ба ха (јер мен-ског про бле ма) без Ру си је.

На спо ме ну том за се да њу у Га ба ли, тур ски пре ми јер Ер до ган је кри ти-ко вао ру ски став пре ма Си ри ји, због че га су ана ли ти ча ри за кљу чи ли да то зна чи и „крај офи ци јел ног стра те шког парт нер ства”. Не ра ди се са мо о Си-ри ји, већ и о Гру зи ји, ко ју Тур ска при пре ма за ула зак у НА ТО, што та ко ђе раз дра жу је Ру си ју. Тур ски офи ци ри су то ком за јед нич ких вој них ма не ва ра с гру зиј ском вој ском по ло жи ли и ве нац на спо ме ник по ги ну лим у Гру зиј-ско-ру ском ра ту 2008. го ди не, што је по ли тич ки чин ко ји не мо же а да не раз ја ри ру ску стра ну.45

По кро ви тељ ство САД над Тур ском до но си сво је гор ке пло до ве, тј. по ли-тич ку кри зу Тур ској. Не за до во љан тур ски на род (опо зи ци о не пар ти је га је из ве сну на кло ност пре ма Ру си ји) већ из ла зи на ули це (29. ок то бра из би ле су ве ли ке де мон стра ци је ко је је по ли ци ја си лом раз би ла), при че му пре ми јер Ер до ган по ста је по ли тич ки изо ло ван: по сва ђао се са свим по ли ти ча ра ма из су сед них зе ма ља, из гу био је по др шку уну тар др жа ве, а ус пео је да се за ва ди и са Мо сквом.46 Та ко ђе, Тур ска је по сти гла сла би је ре зул та те и у еко но ми ји, што се ту ма чи не ре ше ним пи та њем Си ри је, Ира на и Изра е ла. Осим то га,

44 Ви ди: Зо ран Ми ло ше вић, „Пан тур ки зам и нео о сма ни зам”, Пе чат, бр. 227, Бе-о град, 2012, стр. 49.45 Упор.: Mic hael Ce ci re, Ze ro Pro blems 2.0: Tur key as a Ca u ca sus Po wer, World Po litics Re vi ew, 21. 09. 2012.46 Сер гей Ва си лен ков, Эр до ган ока зал ся в по ли ти че ском ва ку у ме, http://www.prav da.ru/world/asia/cen tra la sia/31102012/1132857er do gan1/



ја сно је да је Ер до га но ва вла да у пат-по зи ци ји. Ушла је у кон фликт са свим су се ди ма и Ру си јом по же љи САД, јер Ва шинг тон же ли да ство ри „Ве ли ки Бли ски ис ток” у ко ме ка дро ви из Тур ске тре ба да има ју ве ли ку уло гу. Све то го во ри да Ру си ја, ка ко би пре о те ла Тур ску од САД, мо ра још ви ше да уло-жи у про је кат са рад ње са овом зна чај ном др жа вом, а по себ но у фор ми ра ње по ли тич ких ка дро ва.


Bar las, Meh met: Türk siyase tin de ”Büyük Pro je” eks i ği mi var?, Sa bah, 05. 08. 2012.

Бол ды рев, А. В.: Чер но мор ские про ли вы в по ли ти ке Тур ции и Рос сии в 1992–2008 гг., сбор ник ста тей: Бли жний во сток и со вре мен но сть, Ин-сти тут вос то ло ве де ниа РАН / Ин сти тут Бли жне го во сто ка, Мо сква, 2009.

Ва си лен ков, Сер гей: Эр до ган ока зал ся в по ли ти че ском ва ку у ме, http://www.prav da.ru/world /asia/cen tra la sia/31102012/1132857er do gan1/

Вэ кэр леу, Ма ри ус: Тур ция: по ли ти че ские пер спек ти вы, Ге о по ли ти ка, Вы пуск IX, Мо сква, 2011.

Вер хо ту ров, Дми трий: Рос сия и Тур ция на по ро ге «га зо вой во й ны»,http://www.apn.ru/opi ni ons/ ar tic le9593.htm, 15. 03. 2006.

Га зпром и ми ро вая га зо вая по ли ти ка, http://www.sto le tie.ru/ros siya_i_mir/ga zovyje_vojny_xxi_ve ka_819.htm

Газ и атом скре пят со юз Рос сии и Тур ции, http://www.turt sia.ru/Con-tent/18663 %B8%D0%B8

Гри ня ев, Сер гей: Га зо вая эра Рос сии, http://se god nia.ru/in dex.php?pgid=2&par tid=45&new sid=15343

Гриб, На та лья/ Со ло вь ев, Вла ди мир: Ели за ве та Ку зне цо ва, Рос сия и Тур-ция пе ре ве дут пе ре го во ры с Га зы на газ, http://www.eprus sia.ru/pres sa/ar tic les/15781.htm

До стер, Ба рыш: Тур ция ме жду двух кон ти нен тов, двух ци ви ли за ций и двух сил, Ге о по ли ти ка, Вы пуск IX, Мо сква, 2011.

Южный по ток и ге о по ли ти ка, http://www.fondsk.ru/news/2012/06/11/uzhnyj-po tok-v-ge o po li tic he skom-kon tek ste.html\

Ka le a ğ a si, Bаhadir: Rusya’nın DTÖ üyeli ği ve Türkiye, Ra di kal, 28. 08. 2012.Ma ni sa lı, Erol: Rusya, İran ve Türkiye’nin Önemi, Cum hu riyet, 10. 09. 2012.Ми ло ше вић, Зо ран: „Бо шњач ко по ни шта ва ње Ср ба”, За вод за уџ бе ни ке

и на став на сред ства, Срп ско Са ра је во, 2004.Ми ло ше вић, Зо ран: „От кри ва ње др жа ве”, Ин сти тут за по ли тич ке сту-

ди је, Бе о град, 2010.



Ми ло ше вић, Зо ран: „Тур ска и нео о сма ни зам”, За вод за уџ бе ни ке и на-став на сред ства, Ис точ но Са ра је во, 2010.

Ми ло ше вић, Зо ран: „Ка ко Аме ри ка те жи из бор ној ’по бе ди’ у Ру си ји”, Печат, бр. 196, Бе о град, 2011.

Ми ло ше вић, Зо ран: / Га врић, Ни ко ла: „Ју жни ток и ре ша ва ње кон фли ка та у Бо сни и Хер це го ви ни”, у збор ни ку: Кон флик ти, Клуб ин те лек ту а-ла ца 123, Европ ски де фен до ло ги ја цен тар за на уч на, по ли тич ка, еко-носмка и кри ми но ло шка ис тра жи ва ња, Ба ња Лу ка, 2012.

Ми ло ше вић, Зо ран: „Иден ти тет Евро пе: бу дућ ност му сли ма на у Европ-ској уни ји”, Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, Бе о град, 2012.

Ми ло ше вић, Зо ран: „По вра так бе лих го спо да ра, Нео ко ло ни ја ли зам или ин те гра ци је?”, ЗМ и Клуб срп ских ро до љу ба, 2012.

Ми ло ше вић, Зо ран: „Пан тур ки зам и нео о сма ни зам”, Пе чат, бр. 227, Бе-о град, 2012.

Мир ка ды ров, Ра уф: Рос сия раз дра же на ак тив но стью Тур ции, http://ino-smi.ru/world/20120831/197526800.html#ixzz26PXBQsjh

По ле вой, Ан дрей: На пра вле ния энер го по то ков: Рос сия и Тур ция на-хо дят фор му лу со труд ни че ства?, http://win.ru/eko no mic he skie-in te-resy/1325870200, 07. 01. 2012.

Пу тин: Из град ња Ју жног то ка по чи ње кра јем 2012., http://www.po li ti ka.rs/ru bri ke/Svet/Pu ti nI zgrad nja-Ju znog-to ka-po ci nje-kra jem-2012.sr.html

Re sneck, Ja cob: New energy bet we en Cold War fo es Tur key, Rus sia, The Washing ton Ti mes, 03. 09. 2012.

Ro na, Ha kan: Türkiye ki mle dost ola cak?, Yeni Me saj, 17. 08. 2012.Рос сия и Тур ция: пер спек ти вы со труд ни че ства в га зо вой сфе ре, http://

ino smi.ru/over vi ew/20120813/196557365.html#ixzz26PVYnDGTРо с с и ю и Т у р ц и ю о б ъ е д и н и л г а з , ht t p: //w w w.d n i . r u /eco -

nomy/2009/2/13/159409.html ; Упор. РФ уве ли чи ла эк спорт га за в Тур-цию, http://www.dni.ru/rus sia/2007/1/4/96848.html

Рос сия – Тур ция: ту ризм, газ, а те пе рь еще и атом, http://news.mail.ru/po-li tics/9630667/

Са вин, Л. В.: Са вре ме ная струк ту ра энер го по ли ти ки, Ге о по ли ти ка, Вы-пуск 3, Мо сква, 2010.

Са е тов, к.п.н., Иль шат: Рос сия и Тур ция: дру жба от га за до ву за, http://da ka zan.ru/2009-08-07/ros siya-i-tur ciya-druz hba-ot-ga za-do-vu za/

Са мар џи ја, Сло бо дан: Аме ри ка не ће Пу ти на, об ја вље но: 12. 09. 2011. http://www.po li ti ka.rs/ru bri ke/Svet/SAD-ne ce-Pu ti na.sr.html

Сот ни чен ко, А. А.: Тур ция: ге о по ли тич ская ось Евра зии, Ге о по ли ти ка, Вы пуск IX, Мо сква, 2011.



СССР - ТУР ЦИЯ - ГАЗ - 1984 г. СО ГЛА ШЕ НИЕ МЕ ЖДУ ПРА ВИ ТЕ ЛЬ-СТВОМ ТУ РЕЦ КОЙ РЕ СПУ БЛИ КИ И ПРА ВИ ТЕ ЛЬ СТВОМ СО Ю ЗА СО ВЕТ СКИХ СО ЦИ А ЛИ СТИ ЧЕ СЦИХ РЕ СПУ БЛИК О ПО СТАВ-КАХ ПРИ РОД НО ГО ГА ЗА ИЗ СССР В ТУ РЕЦ КУЮ РЕ СПУ БЛИ КУ, http://all tur key.na rod.ru/ru sturk gaz1984.htm

Тур ция на чи на ет раз дра жа ть Рос сию, Зер ка ло.az, http://www.ino smi.ru/sngbal tia/20120914/199164778.html#ixzz26SgwnZqW

Hur riyet Daily News, 09. 08. 2010.Ce ci re, Mic hael: Ze ro Pro blems 2.0: Tur key as a Ca u ca sus Po wer, World Po li

tics Re vi ew, 21. 09. 2012.Хом ский, Н.: Ге ге мо ния или бо рь ба за вы жи ва ние: стре мле ние США к ми-

ро во му го спод ству. Мо сква, 2007.


Ми ша Ђур ко вић*

ОД НО СИ ТУР СКЕ И СЈЕ ДИ ЊЕ НИХ АМЕ РИЧ КИХ ДР ЖА ВА

Ап стракт: Аутор у тек сту про бле ма ти зу је ве о ма сло жен од нос из ме ђу Тур-ске и САД. Нај пре се да је исто ри ја ових од но са до по чет ка вла да ви не АКП-а. Уоча ва се да је САД пре све га пре ко вој них кру го ва играо кључ ну уло гу у об ли ко ва њу и усме ра ва њу са вре ме не Тур ске. Тур ска је би ла нај ва жни ји са-ве зник Аме ри ке на Бли ском ис то ку, при че му су ови од но си укљу чи ва ли и бли ску са рад њу са Изра е лом. Бу ђе ње нео о сма ни стич ких тен ден ци ја је већ де ве де се тих до ве ло до про пи ти ва ња ових од но са да би то ком про те кле де-це ни је Тур ска по че ла да се у од ре ђе ним сег мен ти ма еман ци пу је у од но су на на сле ђе ни ша блон и да во ди од луч ни ју и, чи ни се, са мо стал ни ју спољ ну по-ли ти ку. Ово се нај бо ље ви де ло на слу ча ју су ко ба са Изра е лом. Ме ђу тим, на-кон из би ја ња тзв. Арап ског про ле ћа, Тур ска се вра ти ла у пре ђа шње окви ре и у пот пу но сти угро зи ла свој по ло жај у му сли ман ском окру же њу, из да ју ћи све до ју че ра шње са ве зни ке.

Кључ не ре чи: Тур ска, САД, спољ на по ли ти ка, вој ска, исла ми зам.

* * *

За са вре ме ну Тур ску од но си са Сје ди ње ним Др жа ва ма би ли су од су-штин ског зна ча ја. Они су се раз ви ја ли на не ко ли ко ни воа, укљу чу ју ћи и еко-ном ски и без бе до но сни. За САД је Тур ска ско ро по ла ве ка би ла нај ва жни ји му сли ман ски са ве зник и кључ ни парт нер у за па љи вом и тру сном под руч ју Бли ског ис то ка. Ови од но си, ме ђу тим, ни су ли ше ни и по вре ме ног не ра зу ме-ва ња па и су ко ба сла бог ин тен зи те та. Они су по пра ви лу би ли по сре до ва ни од но си ма са Изра е лом и из те пер спек ти ве гле да но мо же се ре ћи да су то ком по след ње че ти ри го ди не ове ре ла ци је до жи ве ле ве о ма за ни мљи ву ево лу ци ју.

У овом ра ду ће мо да ти пре глед раз во ја њи хо вих би ла те рал них од но са на-кон Дру гог свет ског ра та и по ку ша ти да на зна чи мо мо гу ће прав це њи хо вог да љег кре та ња у све тлу по тре са ко ји је иза зва ло та ко зва но Арап ско про ле ће.



Односи Турске и Сједињених Aмеричких Држава 121

* * *

Тур ска је ве ћи део Дру гог свет ског ра та про ве ла као не у трал на зе мља, ве-што из бе гав ши по ку ша је Бри та на ца да је још на по чет ку уву ку у рат не су ко-бе. У рат је на стра ни са ве зни ка ушла тек у фе бру а ру 1945, ка да је ис ход ра та био из ве стан, и по ста ла је је дан од пр вих пот пи сни ка по ве ље УН.

Мо дер на исто ри ја од но са САД и Тур ске по чи ње за пра во Тру ма но вом док три ном из 1947. и то ком на ред них по ла ве ка углав ном је и би ла де фи ни-са на хлад но ра тов ским окви ром. Та ко зва на Тру ма но ва док три на од но си се на го вор аме рич ког пред сед ни ка Ха ри ја Тру ма на у Кон гре су 12. мар та 1947. го ди не, ко ји мно ги сма тра ју де фак то по чет ком Хла дог ра та. Прет ход не го-ди не по чео је гра ђан ски рат у Грч кој, а у фе бру а ру Бри та ни ја је са оп шти ла ад ми ни стра ци ји САД да она ви ше не ма сред ста ва да по ма же та мо шњу про-за пад ну вла ду, ко ја је би ла под ја ким уда ри ма ко му ни ста. Тру ман је у го во ру ис та као стра те шки зна чај Грч ке и Тур ске као нај за пад ни јих де ло ва „сло бод-ног све та” и за тра жио од Кон гре са да одо бри по моћ ка ко ове две зе мље не би па ле под со вјет ски ути цај. Кон грес је до нео од лу ку да по ша ље 400 ми ли-о на до ла ра по мо ћи, што је умно го ме до при не ло окон ча њу гра ђан ског ра та у Грч кој и при бли жа ва њу Тур ске за пад ним са ве зни ци ма. Го ди не 1952. обе др жа ве по ста ле су чла ни це НА ТО-а.

Џо шуа Во кер1 с пра вом при ме ћу је да су тур ско-аме рич ки од но си од по-чет ка пре све га гра ђе ни на без бед но сном аспек ту те да он углав ном и дан-да-нас ка рак те ри ше и фун да мен тал но од ре ђу је њи хо ву са рад њу. Ге о по ли тич ки го во ре ћи, кре а то ри аме рич ке спољ не по ли ти ке пре по зна ли су ва жан стра-те шки по ло жај Тур ске у окви ру де фак то Спајк ма но ве кон цеп ци је пре у ре-ђе ња Зе мљи не ку гле и по себ но у скло пу Ке на но ве док три не за пре ча ва ња, ко ја је тих го ди на фор ми ра на и лан си ра на. Тур ска се по ста вља као ва жан део Ри млан да, обод ног пр сте на ко јим се оп кру жу је зо на со вјет ског ути ца ја. У том по гле ду Спајк ма но ва док три на на ста вља ста ру бри тан ску по ли ти ку спре ча ва ња Ру са да иза ђу на то пла мо ра. Тре ба се под се ти ти да су бри тан ска и фран цу ска по др шка Осман ској им пе ри ји у де вет на е стом ве ку из над све га во ђе ни овим ге о по ли тич ким ре зо ном.

У сва ком слу ча ју, од 1952. Тур ска је по ста ла нај за пад ни ја чла ни ца НА-ТО-а и је дан од нај ва жни јих сег ме на та аме рич ке хлад но ра тов ске стра те ги је. Са мо се тре ба под се ти ти да је спо ра зум од 28. ок то бра 1962, на осно ву ко јег је окон ча на Ку бан ска ра кет на кри за, у тај ном де лу имао и при ста нак Аме ри-ка на ца да из Ита ли је и Тур ске по ву ку сво је ра ке те са ну кле ар ним бо је ви ма гла ва ма. То по ка зу је ко ли ко је Тур ска би ла стра те шки ва жна за САД и ко-ли ко су од но си са Ан ка ром би ли бит ни за Ва шинг тон.

1 Wal ker, 2012.



Ме ђу тим, да би Тур ска оста ла си гу ран аме рич ки парт нер, мо рао се обез-бе ди ти кон ти ну и тет вла сти и ге о по ли тич ког усме ре ња др жа ве. То је опет зах те ва ло обез бе ђи ва ње по ли тич ке ста бил но сти свим сред стви ма. Та ко се до шло до па ра док са да де мо крат ске др жа ве у ци љу на вод не од бра не сло бод-ног све та и де мо кра ти је у Тур ској мак си мал но по др жа ва ју ан ти де мо крат ски ке ма ли зам и се ку лар ни ауто ри та ри зам ко ји су Ата турк и ње го ви на след ни ци раз ви ја ли. На и ме, та да је већ уочен прин цип ко ји је и до да нас на сна зи2 – да у ислам ским зе мља ма уво ђе ње де мо кра ти је и сло бод них из бо ра по пра ви лу зна чи по бе ду исла ми ста и ус по ста вља ње ан ти за пад не вла сти. У та квој по-став ци Аме ри кан ци су у ислам ском све ту мак си мал но по др жа ва ли ауто ри-тар не ре жи ме ко ји су уво ди ли се ку ла ри зам уз по др шку вој ске и уз про ти-вље ње ве ћег де ла ста нов ни штва.

По што су без бед но сни од но си би ли осно ва тур ско-аме рич ке са рад ње, све аме рич ке ад ми ни стра ци је су по др жа ва ле тур ску вој ску као га ран та се-ку ла ри зма и га ран та про за пад ног усме ре ња др жа ве. Део тог па ке та би ли су и ве о ма до бри од но си са Изра е лом, нај ва жни јим аме рич ким све зни ком на Бли ском ис то ку, упр кос не го до ва њу до ма ћег ста нов ни штва и ве ли ког бро ја оста лих му сли ман ских зе ма ља, а по себ но Ара па, ко ји су у ви ше на вра та са том др жа вом во ди ли ра то ве. Ве ли ка ве ћи на арап ских зе ма ља је то ком Хлад-ног ра та би ла у ве о ма бли ским од но си ма са Ис точ ним бло ком и са са мим Со вјет ским Са ве зом. Сто га је парт нер ство са Тур ском као на след ни цом нај-ду го веч ни јег ислам ског цар ства Аме ри кан ци ма би ло ве о ма ва жно као ствар пре сти жа у му сли ман ском све ту.

Сје ди ње не Др жа ве су те сно са ра ђи ва ле са тур ском вој ском, ко ја је има ла по зи ци ју чу ва ра уста ва. Пре стиж вој ног вр ха гра ђен је и ства ра њем ве ли ке и ре спек та бил не вој не си ле, што су Аме ри кан ци зду шно по ма га ли. Од 1947. до кра ја Хлад ног ра та Тур ска је од њих до би ла ве ли ку вој ну по моћ у из но су од пре ко 13, 5 ми ли јар ди до ла ра. Осим вој не по мо ћи тре ба по ме ну ти да је Тур ска до би ла и зна чај на сред ства у окви ру Мар ша ло вог пла на, ко ја су по-мо гла об но ву еко но ми је то ком пе де се тих го ди на.

* * *

Но по гре шно би би ло чи тав овај по лу ве ков ни пе ри од све сти на јед но-став ну на ра ци ју о не пре ки ну том парт нер ству ли ше ном про бле ма. И у том пе ри о ду од но си су би ли да ле ко од иде ал них. По сто ја ло је не ко ли ко озбиљ них пи та ња око ко јих су се Тур ска и аме рич ке ад ми ни стра ци је спо ри ле. Ово ће-мо илу стро ва ти са не ко ли ко нај ва жни јих слу ча је ва ко ји су и да нас отво ре ни.

2 О то ме из ме ђу оста лог све до че де ша ва ња у Егип ту на кон оба ра ња Му ба ра ко ве вла сти, ка да су на сло бод ним из бо ри ма по бе ди ли исла ми сти из Му сли ман ске бра ће, да би на кон то га у вој ном уда ру био сврг нут ле ги тим но иза бран њи хов кан ди дат пред сед ник Мор си.



Де ша ва ња на Ки пру 1974. по кре ну ла су сло жен ла нац ме ђу на род них не-спо ра зу ма, ко ји су на кра ју до ве ли до фак тич ке и још увек ва же ће по де ле остр ва. Грч ка вој на хун та по др жа ла је др жав ни удар на Ки пру ка ко би се на власт до вео Ни кос Самп сон, пред став ник сна га ко је су се за ла га ле за ује ди-ње ње Ки пра са Грч ком. Сма тра ју ћи да би то угро зи ло без бед ност и ин те ре се Тур ске, власт је на ре ди ла по кре та ње опе ра ци је Ати ла, ко ја је укљу чи ва ла тур ску вој ну ин ва зи ју на се вер не де ло ве остр ва. То ком ју ла и ав гу ста тур ска вој ска је за у зе ла ви ше од тре ћи не остр ва и та ко по ста ви ла ли ни ју раз гра ни-че ња ко ја се до да нас одр жа ла. Де вет го ди на ка сни је про гла ше на је Тур ска Ре пу бли ка Се вер ни Ки пар.

Ова ин ва зи ја на Ки пар иза зва ла је жу стро про ти вље ње САД, у ко ме је та да де ло вао до ста сна жан грч ки ло би. По сле уну тра шњих де ба та, САД је Тур ској у пе ри о ду 1975–1978. увео санк ци је на ис по ру ке вој не опре ме из ра-жа ва ју ћи ти ме про ти вље ње опе ра ци ја ма на Ки пру. Иако су санк ци је уки ну те на кон че ти ри го ди не, овај су коб је оста вио зна чај не по сле ди це у ме ђу соб ним од но си ма. Сма тра се да је, из ме ђу оста лог, од та да кре ну ла тур ска стра те ги ја ди вер зи фи ка ци је вој них на бав ки и из бе га ва ња то тал не за ви сно сти од САД у том аспек ту снаб де ва ња. Иако је Тур ска чла ни ца НА ТО-а, пре ма сво јим по тре ба ма оруж је на ба вља и од др жа ва ко је ни су у том са ве зу, па чак и од Ру си је.

Дру ги зна ча јан про блем је пи та ње јер мен ског ге но ци да из 1915, ко је и ина че за Тур ску пред ста вља је дан од нај ве ћих про бле ма у ме ђу на род ним од но си ма. До са да је пре ко два де сет зе ма ља усво ји ло у сво јим ин сти ту ци-ја ма фор му ла ци ју ко ја до га ђа је из 1915 ка рак те ри ше као ге но цид, по не ки ма пр ви мо де ран ге но цид, због на чи на на ко ји су осман ске вла сти си сте мат ски ели ми ни са ле при пад ни ке јер мен ске ма њин ске за јед ни це. Тур ске вла сти не од у ста ју од стра те ги је по ри ца ња и твр де да је број стра да лих мно го ма њи од ми ли он – ми ли он и по, ка ко се про це њу је број жр та ва.

По што Сје ди ње не Др жа ве та ко ђе има ју вр ло ја ку тра ди ци ју осу де ових зло чи на, као и сна жне јер мен ске и грч ке ло би је, ово пи та ње је још од се дам-де се тих го ди на у Кон гре су ви ше пу та раз ма тра но и под но ше ни су на цр ти ре зо лу ци ја у пред став нич ким те ли ма. Док је Буш био по при лич но уз др жан, пред сед ник Ро налд Ре ган је не ко ли ко пу та овај до га ђај опи сао реч ју ге но-цид, оштро осу ђу ју ћи по на ша ње осман ских и тур ских вла сти ко је по ри чу зло чи не.

И ко нач но, пред став ни ци Тур ске по ка за ли су ве ли ко раз о ча ра ње на кон окон ча ња Пр вог ирач ког ра та 1991. го ди не. Са дам Ху се ин је пред ста вљао озбиљ ног ри ва ла Тур ској за пре моћ на Бли ском ис то ку, али је с дру ге стра-не ње го ва бру тал ност пре ма Кур ди ма и они ма ко ји су по ку ша ва ли да отво ре курд ско пи та ње Тур ској ишла на ру ку због соп стве них про бле ма. Као ло ја лан са ве зник Тур ска се при кљу чи ла за пад ној ко а ли ци ји у при пре ма ма на па да на



Ирак 1991. Ме ђу тим, ре зул тат све га што се де ша ва ло ни је се до пао тур ским вла сти ма. Са дам је остао на вла сти, еко ном ска си ту а ци ја се дра стич но по гор-ша ла, а про ду би ла се уну тра шња не ста бил ност, што је укљу чи ва ло и бу ђе ње ет нич ких су ко ба и отва ра ње курд ског пи та ња. Та да шњи тур ски пре ми јер Су леј ман Де ми рел из ја вио је да су ве о ма раз о ча ра ни јер су по мо гли САД, а до би ли са мо из бе гли це и про бле ме. Као што ће мо ви де ти, јед на од по сле ди-ца ова квог ис ку ства са За лив ским ра том би ла је од лу ка тур ске скуп шти не да 2003. од би је зах тев САД за упо тре бу тур ске те ри то ри је за на пад на Ирак.

Да кле, упр кос ве о ма зна чај ној стра те шкој са рад њи, у од но си ма САД и Тур ске по сто ја ла су зна чај на раз ми мо и ла же ња, ко ја су по вре ме но оп те ре-ћи ва ла њи хо ву ко му ни ка ци ју. У из ме ње ним окол но сти ма, по ка за ће се, она мо гу да пред ста вља ју вр ло зна ча јан ка мен спо ти ца ња.

* * *

Упра во у вре ме Пр вог за лив ског ра та Ис точ ни блок се рас па дао, оста-вља ју ћи САД као је ди ну ве ли ку свет ску си лу. Хлад но ра тов ска би по лар на по зор ни ца пре тва ра ла се у уни по лар ни свет, што је знат но ути ца ло на по-ло жај мно гих др жа ва. Но и са ма Тур ска је крај Хлад ног ра та до че ка ла са но-вом уну тра шњом ди на ми ком. Нај ва жни ја про ме на од но си ла се на при мет но по сте пе но ја ча ње и успон исла ми стич ких сна га и пар ти ја још од осам де се-тих и по себ но де ве де се тих го ди на про шлог ве ка, што је оли че но у вла да ви-ни не ко ли ко но вих про и слам ских по ли ти ча ра по пут Су леј ма на Де ми ре ла, Тур гу та Оза ла и Неџ ме ти на Ер ба ка на.3 Све ове по кре те за у ста ви ла је вој ска са не ко ли ко др жав них уда ра и на сил них сме на вла сти, ко је су по пра ви лу пра ће не на си љем, уби стви ма и ма сов ним хап ше њи ма. У прин ци пу, ус по-ста вљен је и данaс при су тан сце на рио ко ји ка рак те ри ше му сли ман ски свет да се сва ко по сте пе но де мо кра ти зо ва ње из бор ног про це са и јав ног жи во та за вр ши успо ном про и слам ских сна га, а да на кон то га вој ска су спен ду је де-мо кра ти ју и на сил но бар де ли мич но вра ћа се ку лар ни по ре дак.

Тур ска је по сле Дру гог свет ског ра та до жи ве ла че ти ри вој на уда ра. Пр-ви пе ри од де мо кра ти за ци је обе ле жио је пре ми јер Ад нан Мен де рес, ко ји је то ком де се то го ди шње вла да ви не по сти гао ве о ма до бре ре зул та те у раз во ју дру штва и еко но ми је. Ме ђу тим, Мен де рес је био да ле ко то ле рант ни ји пре ма тра ди ци о на ли зму и исла му не го што су то би ли ње го ви прет ход ни ци. До зво-лио је по нов но отва ра ње на хи ља де џа ми ја ши ром зе мље, за ла гао се за упо-тре бу арап ског је зи ка у мо ли тви и раз не дру ге ме ре ко ји ма би се постепено омогућио по вра так ислам ске тра ди ци је у јав ни жи вот. Ка да се све ово спо-ји ло са на ја вом да пре ми јер пла ни ра по се ту Мо скви у по тра зи за но вим

3 Књи га до пи сни ка По ли ти ке Во ји сла ва Ла ли ћа је ве о ма ко ри сно лич но све до чан ство о то ме ка ко се Тур ска ме ња ла де ве де се тих го ди на. Ви ди Ла лић, 1997.



из вори ма фи нан си ра ња, усле дио је вој ни удар 27. ма ја 1960. Вој на хун та је обо ри ла де мо крат ску вла ду и пре у зе ла кон тро лу над зе мљом. Мен де рес и кључ ни чла но ви ње го ве вла де су ухап ше ни и од ве де ни у изо ла ци ју, да би на кон пре су да вој ног су да на ред не го ди не би ли обе ше ни због на вод ног кр-ше ња Уста ва.

Ка да је об но вље на ци вил на власт сре ди ном ше зде се тих, из бо ре је до би-ла Пар ти ја прав де Су леј ма на Де ми ре ла, ко ју су Тур ци пер ци пи ра ли као на-ста вља ча по ли ти ке Мен де ре са и ње го ве Де мо крат ске стран ке. Ова вла да се су сре ла са ни зом еко ном ских про бле ма, али и са успо ном „ле вог” и „де сног” те ро ри зма, што је па ра ли са ло др жа ву по чет ком се дам де се тих. Усле дио је дру ги вој ни удар 1971, ка да је на чел ник ге не рал шта ба по ста вио ул ти ма тум Де ми ре лу да се по ву че. На кон то га је вој ска по ста ви ла на власт тех но крат ску вла ду Ни ха та Ери ма. Вој ска је из ме ни ла устав и знат но оја ча ла ин стру мен те др жа ве за кон тро лу над дру штвом и ме ди ји ма. Из ме ђу оста лог за бра ње на је та да шња исла ми стич ка пар ти ја Неџ ме ти на Ер ба ка на.

То ком се дам де се тих на ста ви ла се по ли тич ка не ста бил ност пра ће на уну-тра шњим дру штве ним су ко би ма. Де ми рел и Ер ба кан су по вре ме но до ла-зи ли на власт сме њу ју ћи се са ре пу бли кан ском стран ком Бу лен та Еџе ви та. Тек де вет го ди на по сле прет ход ног уда ра, 1980. усле дио је нов вој ни пуч на чи јем че лу је био на чел ник ге не рал шта ба Ке нан Еврен. По сто је број на све-до чан ства, по пут из ја ва ше фа пунк та ЦИА у Тур ској По ла Хен цеа, да су Аме ри кан ци по мо гли и по др жа ли из во ђе ње пу ча, бо је ћи се да се не по но ви иран ски сце на рио.

Вој ска је на ред не три го ди не ди рект но упра вља ла зе мљом кроз Са вет за на ци о нал ну без бед ност, а Еврен је још се дам го ди на на кон то га оба вљао функ ци ју пред сед ни ка Тур ске. Об на вља ње де мо кра ти је 1983. на власт је до-ве ло Тур гу та Оза ла, не ка да шњег Де ми ре ло вог са рад ни ка, и ње го ву Пар ти ју до мо ви не. Он је оба вљао функ ци ју пре ми је ра до 1989, кад је за ме нио Евре на на ме сту пред сед ни ка др жа ве, где је остао до смр ти под сум њи вим окол но-сти ма 1993.

Овај пе ри од је ве о ма за ни мљив. Еврен и вој ска су на сто ја ли да спре че не-ста бил ност и да очу ва ју се ку лар ни по ре дак, али су го ди не вла да ви не Евре на и Оза ла до ве ле до ни за ме ра ко ји ма је Ата тур ко во на сле ђе ре ла ти ви зо ва но, а ислам ски по кре ти, ме дре се и раз не дру штве не ак ци је про цве та ли.4 То су го ди не ка да се уве ли ко об на вља ју џе ма ти и ка да ре ци мо Гју ле нов Хи змет до жи вља ва фан та стич но ши ре ње у чи та вој Тур ској. Ве ро на у ка по ста је оба-ве зна у шко ла ма, а ислам се про мо ви ше пре ко по пу лар не кул ту ре и ме ди ја. Озал је као пр ви тур ски пре ми јер ко ји је 1983. по се тио Ме ку уки нуо Члан 163 Уста ва, по ко ме се за бра њу је зло у по тре ба ре ли ги је.

4 На то ука зу је Та на ско вић, ко ји твр ди да је удар од 1980. за пра во имао ја ку ислам ску но-ту. Ви ди Та на ско вић 2010, стр. 29.



У исто вре ме из ра жа вао је пу ну ло јал ност пре ма Сје ди ње ним Др жа ва ма и по кре нуо еко ном ску ли бе ра ли за ци ју, ко ја је уро ди ла озбиљ ним еко ном ским на прет ком. Иако је Де ми ре лу на кон пу ча из ре че на за бра на ба вље ња по ли-ти ком у тра ја њу од де сет го ди на, он је 1987. ус пео да на ре фе рен ду му из бо ри пра во на по вра так и да се са но вом Пар ти јом пра вог пу та вра ти у по ли тич-ку аре ну. Го ди не 1991. по но во је по стао пре ми јер, а на кон смр ти Оза ла 1993. по стао је ко нач но и пред сед ник др жа ве.

Све ово је утр ло пут за сна жан успон Ер ба ка на и ње го ве Ре фах пар ти је (Па три ја про спе ри те та) то ком де ве де се тих. По сле из бо ра 1995, Ер ба кан је по стао пр ви отво ре но исла ми стич ки пре ми јер Тур ске. Усле дио је по след њи вој ни удар 1997, на кон че га је Ер ба ка но ва пар ти ја за бра ње на због про мо ви-са ња ислам ског фун да мен та ли зма, а ње му уве де на пе то го ди шња за бра на ба вље ња по ли ти ком. У то до ба не де мо крат ски је сме њен и Ре фа хов гра до-на чел ник Ис тан бу ла Ре џеп Ер до ган, ко ји је осу ђен на де сет ме се ци за тво ра и из ре че на му је до жи вот на за бра на ба вље ња по ли ти ком. Сви нај ва жни ји функ ци о не ри са вре ме не Тур ске углав ном су фор ми ра ни у то до ба под ути-ца јем Ер ба ка на.

Да кле, то ком свих ових де це ни ја ви ди се по сте пе но уда ља ва ње од Ата-тур ко вог на сле ђа и гра ду ал но пу зе ће вра ћа ње мо дер ни јем и прак тич ни јем ви ду исла ми за ци је и ре тра ди ци о на ли за ци је дру штва и др жа ве. Ла ко су уоч-љи ви и по че ци пре и спи ти ва ња до та да шње из ра зи то про за пад не по ли ти ке и окре та ње ка ислам ском и осман ском ко мон вел ту, ко је се ја вља још осам де-се тих го ди на. Озал је отво рио вра та за де ло ва ње Ислам ске бан ке за раз вој и са у диј ских ба на ка и та да је у Тур ску по чео да ула зи и са у диј ски ве ха би зам. Ер ба кан је ра ди ка ли зо вао ове тен ден ци је и пот пу но увео ан ти за пад ну ре-то ри ку. Фор ми рао је му сли ман ску ор га ни за ци ју др жа ва Д-8, као Ор га ни-за ци ју др жа ва у раз во ју, ко ја је об у хва та ла Тур ску, Иран, Еги пат, Ма ле зи ју, Ин до не зи ју, Бан гла деш, Па ки стан и Ни ге ри ју.

Ер ба ка нов грех је ра ди ка ли зо ва ње тен ден ци ја ко је са ме по се би Аме ри-кан ци ма ни су сме та ле из ви ше раз ло га. Је дан од нај ва жни јих су де ша ва ња при ли ком рас па да Ју го сла ви је. Рат у Бо сни и Хер це го ви ни као и ка сни ји рат на Ко сме ту би ли су зна чај ни под сти ца ји за раз вој ислам ске со ли дар но сти у Тур ској и за бу ђе ње не ких ста рих аспи ра ци ја ко је је ке ма ли зам су зби јао. САД је де ве де се тих по др жа вао ме ша ње Тур ске на Бал ка ну, где су са ве знич-ки на сту па ли про тив СР Ју го сла ви је и Ср ба ге не рал но. Уз по ку ша је да се пан тур ки зам ис ко ри сти за про дор у Цен трал ну Ази ју, упра во је Бал кан по-слу жио као дру го ме сто на ко ме је Тур ска по че ла да раз ви ја но ву, нео о сман-ску екс пан зив ну спољ ну по ли ти ку, ди рект но су прот ста вље ну Ата тур ко вим на ло зи ма за не ме ша ње у по сло ве дру гих др жа ва и по себ но за из бе га ва ње исла ми зма као осно ве на ко јој се гра де спољ ни од но си.



Ја сно је да су обе ове тен ден ци је Аме ри кан ци по др жа ли. С јед не стра не ула зак Тур ске у про стор Кав ка за и Цен трал не Ази је тре ба ло је да су зби је ру ски ути цај, а с дру ге по вра так на Бал кан био је по тре бан због по мо ћи у ра ту са Ср би ма. Иако су мно ге му сли ман ске зе мље са аме рич ком до зво лом до пре ма ле оруж је и на раз не на чи не по ма га ле му сли ма ни ма у БиХ, још та да се фор ми рао и да нас ва же ћи ар гу мент о по жељ но сти та квог исла ма у од но-су на ши ит ски или са у диј ски на овим про сто ри ма у по гле ду по тен ци јал ног по кро ви те ља бал кан ских му сли ма на.

* * *

О то ме ко ли ко су про и слам ске тен ден ци је у ме ђу вре ме ну узе ле ма ха и по че ле да за ди ру у све по ре тур ског дру штва па и у раз не де ло ве ад ми ни-стра ци је нај бо ље го во ри чи ње ни ца да је тек пет го ди на по сле пу ча на власт по но во до шла уме ре на ислам ска пар ти ја ко ја већ це лу де це ни ју вла да овом др жа вом. По у че ни ис ку ством не по треб не ра ди ка лиз ци је јав ног дис кур са и та ко ђе кон тра про дук тив не ан ти за пад не ре то ри ке у вре ме Ер ба ка на, Ер до ган и Гул су 2001. офор ми ли но ву Пар ти ју прав де и раз во ја (АКП), ко ја је исту аген ду по че ла да раз ви ја на да ле ко сми ре ни ји, праг ма тич ни ји и успе шни ји на чин. Од 2002. Тур ском већ чи та ву де це ни ју вла да АКП, што је под ра зу ме-ва ло су штин ске про ме не у мно гим до ме ни ма.

Ве ро ват но нај ва жни ја од ли ка овог пе ри о да је сте тро стру ко уве ћа ни на-ци о нал ни до хо дак и сна жан еко ном ски раз вој, ко ји су за крат ко вре ме при-лич но про ме ни ли це ло тур ско дру штво.5 По сто је и мно ги дру ги по ка за те љи о на глој мо дер ни за ци ји и тех нич ком на прет ку дру штва. На при мер, у са мо де сет го ди на број ле то ва у до ма ћем са о бра ћа ју по ве ћао се осам пу та. Ова но ва еко ном ска сна га и брз раз вој под ста кли су и са мо по у зда ње у во ђе њу спољ не по ли ти ке. Та ко је до шло до пот пу не про ме не ке ма ли стич ке спољ но-по ли тич ке па ра диг ме, ко ја до сти же вр ху нац до ла ском Ах ме та Да ву то глуа на че ло ди пло ма ти је 2009: од изо ла ци о ни зма кре ну ло се ка ши ре њу у скла-ду са док три ном стра те шке ду би не, ко ја се че сто на зи ва и нео о сма ни змом.6 Ова но ва спољ но по ли тич ка па ра диг ма ка рак те ри ше се ве о ма ди на мич ним

5 Ке ма ли сти као нај ва жни ју про ме ну ис ти чу ре и сла ми за ци ју, ко ја се ви ди по ни зу по те-за као што су све че шће за бра не про да је и упо тре бе ал ко хо ла на јав ним ме сти ма, до зво ле же на ма да се на уни вер зи те ти ма и у јав но сти по ја вљу ју са по кри ве ном гла вом, или ге не-рал но све ве ће уло ге, сна ге и ути ца ја џе ма та у ад ми ни стра ци ји, об ра зо ва њу, здрав ству, по ли ци ји итд.6 Нео о сма ни стич ка па ра диг ма као син те за исла ма и тур ског национaлизма ис по ља ва се на раз ли чи тим по љи ма. Из ме ђу оста лог о то ме све до чи раз вој ар хи тек ту ре у Ис тан бу лу и дру гим ве ли ким гра до ви ма, а ве о ма су зна чај ни и но ви про из во ди п опулар не кул ту ре по пут фил ма Фе тих 1453 или те ле ви зиј ских се ри ја као што је Ве ли чан стве но сто ле ће (Сулеј ман Ве ли чан стве ни).



и ак тив ним ши ре њем у ре ги о не и под руч ја ко ја су не ка да пот па да ла под Осман ско цар ство. Тур ска у њих ула зи на раз ли чи те на чи не, пре ко по слов-не и ху ма ни тар не са рад ње, за тим вој ног и без бед но сног упли ва и на кра ју ши ре ња сво је ме ке мо ћи.7

Део те па ра диг ме је та ко зва на по ли ти ка „нула проблема” пре ма су се ди ма. Ад ми ни стра ци ја АКП-а је от при ли ке пре пет го ди на от по че ла са по ку ша ји-ма по пра вља ња од но са са су се ди ма, пре све га са му сли ман ским све том. То је укљу чи ло низ озбиљ них и кон ти ну и ра них на по ра да се об но ве и раз ви ју од но си са Си ри јом, Ира ном и но вим ре жи мом у Ира ку, у шта је спа да ла чак и по др шка Ха ма су. Но с дру ге стра не, у том пе ри о ду по гор ша ни су од но си са Изра е лом. Очи глед но је да је та но ва по ли ти ка ве о ма мно го ра чу на ла на кар ту ислам ске со ли дар но сти и са рад ње, као и на по ку ша је да гра ди спољ-ну по ли ти ку ко ја би би ла са мо стал на и не увек ко ор ди ни са на са ин те ре си ма САД, ка ко је то би ло ра ни је.

У ове на цр те спа да и про јек ци ја Тур ске као ре ги о нал ног ли де ра (Тур ска је члан Г20), а убу ду ће и оног гло бал ног – нпр. Тур ска се по но си ти ме што је се дам на е ста при вре да у све ту и ис ка зу је те жњу да уђе у пр вих 10 свет ских еко но ми ја.

Ова но ва спољ но по ли тич ка ори јен та ци ја и вла да ви на АКП-а до ве ли су, ме ђу тим, до ни за не спо ра зу ма са САД, ка ко са Бу шо вом та ко и са Оба ми ном ад ми ни стра ци јом. Пр ви ве ли ки уда рац аме рич ким про јек ци ја ма де сио се још 2003. ка да тур ски пар ла мент, у ко ме су по сла ни ци АКП-а има ли ве ћи ну, ни је до зво лио про ла зак аме рич ким коп не ним тру па ма у ин ва зи ји на Ирак.8 У тој од лу ци се мо же на ћи и траг но вог ислам ског усме ре ња пре ма ко ме власт не же ли да по мог не за пад ној хри шћан ској зе мљи да са ње не те ри то-ри је на пад не му сли ман ску др жа ву. Та ко ђе, пре по зна је се бри га за соп стве ну без бед ност јер је би ло ја сно да ће Ху се и нов пад во ди ти де ста би ли за ци ји овог тур ског су се да и отво ри ти курд ско пи та ње. Ко нач но, на ла зи мо и од јек већ по ми ња не Де ми ре ло ве оце не не га тив них по сле ди ца Пр вог за лив ског ра та по Тур ску. Овог пу та Тур ска је иза бра ла да ко ли ко-то ли ко оста не ван ди рект-ног об ра чу на Аме ри ка на ца са Са да мом Ху се и ном. Ина че, ова од лу ка је иза-зва ла пра ви шок аме рич ких нео кон зер ва ти ва ца, у то до ба на вр хун цу мо ћи у Бу шо вој ад ми ни стра ци ји, јер су упра во Тур ску ис ти ца ли као мо дел за по-жељ ну де мо кра ти за ци ју ислам ског све та, ко ју су на ме та ли и си лом уво ди ли.

Но ви озбиљ ни ји су ко би по че ли су ка да је Да ву то глу до шао на ме сто ми-ни стра ино стра них по сло ва и от по чео но ву по ли ти ку. За ни мљи во је да је 2009. Оба ма у пр вој др жав нич кој по се ти, на кон Бри се ла, од ле тео у Ан ка ру

7 Ви ше о но вој спољ ној по ли ти ци ви де ти у Та на ско вић, 2010, као и Мар ко вић, 2009. Мар-ко вић да је де та љан пре глед из ме на ке ма ли стич ке спољ но по ли тич ке па ра диг ме упра во у тре нут ку ка да Да ву то глу пре ла зи на ме сто ми ни стра ино стра них по сло ва.8 Ви ди Ru bin, 2005.



и по др жао Тур ску на пу ту ка ЕУ. Би ла је ово ја сна по др шка ка ко Тур ској као зна чај ном стра те шком са ве зни ку, та ко и ви зи ји ЕУ ка кву Аме ри кан ци при-жељ ку ју, са Тур ском као чла ни цом. Ме ђу тим, по сле то га од но си су се све ви ше по гор ша ва ли, по себ но то ком 2010. го ди не, обе ле же не мно го број ним слу ча је ви ма ко ји су на ру ша ва ли од но се ове две др жа ве.

Већ у мар ту из био је су коб око кон гре сне ре зо лу ци је о јер мен ском ге но-ци ду. Још 2007. слич на ре зо лу ци ја се по ја ви ла пред Кон гре сним ко ми те том за спољ не по сло ве и та да је усво је на, али ни је сти гла до Пред став нич ког до-ма. Тур ска је оштро про те сто ва ла и по зи ва ла свог ам ба са до ра на кон сул та-ци је. Ово га пу та ре зо лу ци ја се по ја ви ла у Пред став нич ком до му и усво је на је те сном ве ћи ном од јед ног гла са. Оба ми на ад ми ни стра ци ја је би ла про тив и апе ло ва ла је да се та ква ре зо лу ци ја не усва ја. Тур ска ад ми ни стра ци ја је же сто ко ре а го ва ла, а све то је ме ђу на ро дом рас пи ри ло ан ти а ме рич ко рас-по ло же ње.

У ма ју се де сио су коб око иран ске ну кле ар не ини ци ја ти ве Ер до га на и бра зил ског пред сед ни ка Лу ла да Сил ве. На и ме, у вре ме кад је аме рич ка ад-ми ни стра ци ја по че ла да сте же обруч око Ира на због про гра ма обо га ћи ва ња ура ни ју ма, Ер до ган и та да шњи бра зил ски пред сед ник по се ти ли су Те хе ран и пот пи са ли спо ра зум пре ма ко ме би се ве ли ка ко ли чи на про бле ма тич ног обо га ће ног ура ни ју ма из Ира на пре ба ци ла у Тур ску на чу ва ње. Ва шинг тон је од био ини ци ја ти ву и на ста вио про цес до но ше ња но ве ре зо лу ци је у УН о по о штра ва њу санк ци ја Ира ну.

На ред ног ме се ца од и грао се већ чу ве ни ин ци дент са Изра е лом. Јед на гру-па му сли ман ских ак ти ви ста из 37 зе ма ља оку пи ла је фло ти лу од не ко ли ко бро до ва и кре ну ла ка За пад ној оба ли да ис по ру чи ху ма ни тар ну по моћ Па ле-стан ци ма, ко ји ма су вла сти Изра е ла у то до ба уве ле по мор ску бло ка ду. Циљ је из ме ђу оста лог био да се мир ним пу тем скре не па жња на ову бло ка ду и да се она евен ту ал но про би је. Кра јем ма ја изра ел ски ко ман до си су у ме ђу на-род ним во да ма за у ста ви ли фло ти лу и укр ца ли се на брод „Ма ви Мар ма рис”. Отво ре на је паљ ба и у том су ко бу је стра да ло де ве то ро пут ни ка.

Овај ин ци дент про у зро ко вао је мно ге ди пло мат ске и по ли тич ке про бле-ме из ме ђу Тур ске и Изра е ла, при че му је по себ но пре ми јер Ер до ган био де-ци ди ра но оштар и зах те вао из ви ње ње Изра е ла и ка зну за ту зе мљу.9 Ово по гор ша ње од но са са Изра е лом до не ло је Ер до га ну по раст по пу лар но сти у Тур ској, али и низ про бле ма: на ру ше ни су од но си са вр ло зна чај ним ду го го-ди шњим са ве зни ком у ре ги о ну, на ву чен је бес ве о ма ути цај не је вреј ске за јед-ни це у Аме ри ци, што је по гор ша ло по ло жај Тур ске у аме рич ком по слов ном,

9 Не тре ба за бо ра ви ти да су се Ер до ган и Ши мон Пе рес још у фе бру а ру 2009. же сто ко су-ко би ли на фо ру му у Да во су због по ло жа ја Па ле сти на ца у Га зи.



без бед но сном, ме диј ском и по ли тич ком еста бли шмен ту,10 и ко нач но у овом су ко бу ве о ма ути цај ни Фе ту лах Гју лен стао је на стра ну Изра е ла.

Од би ја ње Тур ске да гла са за но ве санк ци је у УН би ло је на ста вак са ге о Ира ну. По врх све га ту је и су коб са изра ел ским и аме рич ким ком па ни ја ма око екс пло а та ци је наф те и га са у во да ма Ки пра.

Од но си из ме ђу Тур ске и САД до шли су до нај ни жег ни воа у по след њих по ла ве ка. По че ло је да се го во ри о пра вом су ко бу. Сти вен Кук је пи сао да ове две др жа ве по ста ју стра те шки су пар ни ци на Бли ском ис то ку.11 Џо шуа Во кер је на вео да Аме ри кан ци ша пу ћу о тур ској аро ган ци ји и пре те ра ном са мо по у зда њу у спољ ној по ли ти ци, а Тур ци о опа да њу аме рич ке мо ћи.12 Он-да шња ис тра жи ва ња јав ног мње ња по ка за ла су да ве ћи на Ту ра ка твр ди да су им Сје ди ње не Др жа ве нај ве ћа прет ња!

За аме рич ку ад ми ни стра ци ју по се бан про блем пред ста вља ло је по гор-ша ње од но са из ме ђу два ње на нај ва жни ја вој на са ве зни ка на Бли ском ис то-ку, Изра е ла и Тур ске. Овај про блем ни до да нас ни је у пот пу но сти ре шен.

Као вр ху нац чи та вог про це са до шло је об ја вљи ва ње де пе ша Ви ки лик са у но вем бру исте го ди не. Нај ве ћи број де пе ша се од но си упра во на Тур ску. Има их пре ко 8000. У њи ма су обе ло да ње ни бру тал ни из ве шта ји аме рич ких ди пло ма та о исла ми за ци ји тур ске по ли ти ке и дру штва, не га тив ни ста во ви о све оп штем раз во ју Тур ске, као и вр ло ре зер ви са ни и не га тив ни су до ви о ли де ри ма АКП-а. Ер до ган је опи си ван као исла ми ста а Да ву то глу као опа-сни нео о сма ни ста. Ука зу је се да САД гу би кон стро лу над би ла те рал ним од-но си ма са Тур ском.

Нај за ни мљи ви је је да се на кон то га оче ки ва ло, ка ко је то Гло бал пост пред ви део,13 ра ди кал но по гор ша ње од но са и де фи ни тив но уда ља ва ње Тур-ске од САД. Де си ло се упра во су прот но.

* * *

По чет ком 2011. ни жу се до га ђа ји по зна ти под на зи вом Арап ско про ле-ће. Про те сте је ини ци ра ло са мо спа љи ва ње Мо ха ме да Бу а зи зи ја у Ту ни су.

10 То ком јун ских про те ста 2013. око пар ка Ге зи, Ер до га нов са рад ник гра до на чел ник Ис-тан бу ла Ибра хим Гек чек об ја вио је на тви те ру да је тур ска оба ве штај на слу жба до шла до са зна ња да је про те сте ис пла ни рао је вреј ски ло би у Ва шинг то ну под окри љем Ин сти ту та Аме ри кан ен тер прајз http://www.al ge me i ner.com/2013/06/18/er do gan-as so ci a te-bla mes-ame-ri can-je wish-lobby-for-tur key-pro tests/ Ори ги нал ни твит се мо же ви де ти на https://twit ter.com/06me lih gok cek/sta tus/346340191667097601/pho to/111 Co ok, 2010.12 Wal ker, 2012.13 http://www.glo bal post.com/dis patch/tur key/101129/la test-wi ki le aks-will-da ma ge-us-tur-key-re la ti ons



Ланац про те ста, по бу на, гра ђан ских ра то ва, пу че ва и дру гих об ли ка по ли-тич ке де ста би ли за ци је за хва тио је пет на е стак зе ма ља на се ве ру Афри ке и Бли ском ис то ку. По сто је озбиљ не ин ди ци је да су све ово под ста кле аме рич-ке, бри тан ске и дру ге за пад не оба ве штај не струк ту ре. У не ко ли ко зе ма ља ове др жа ве су и ди рект но вој но ин тер ве ни са ле да би сло ми ле и укло ни ле не ко о пе ра тив не вла сти.

По сле ди ца тих но вих де ша ва ња је де ли мич но при бли жа ва ње Тур ске и Сје ди ње них Др жа ва 2011–2012 – мно ги су ово оце ни ли као не со ли дан „ме-де ни ме сец”, за сно ван ис кљу чи во на ин те ре си ма. Са по чет ком Арап ског про ле ћа на и ме Тур ска по ста је ве о ма ва жна за Аме ри кан це као мо дел и ин-спи ра тор про ме на у ре ги о ну. Тур ски мо дел фор мал но се ку лар не, уме ре но исла ми стич ке др жа ве, окре ну те За па ду, на ме тао се сви ма као обра зац ко ји би у про ме на ма тре ба ло сле ди ти. Сје ди ње не Др жа ве су на и ме би ле све сне да про ме не мо гу да се из ве ду је ди но ако се на те ре ну на пра ви ди рект на са-рад ња са опо зи ци о ним сна га ма ко је има ју нај ра зви је ни ју и нај број ни ју мре-жу и ор га ни за ци ју на те ре ну. То су по пра ви лу исла ми стич ке струк ту ре по-пут Му сли ман ске бра ће у Егип ту. Отуд су Аме ри кан ци, бар то ком про те ста, гра ђан ских ра то ва и оста лих про це са сме не вла сти, у пр вим фа за ма би ли спрем ни да до зво ле де ли мич ну исла ми за ци ју ових зе ма ља па је упра во тур-ски мо дел при ка зи ван као при хва тљив.14 Ер до ган и Да ву то глу су, ме ђу тим, све то до жи ве ли као но ву при ли ку за де мон стри ра ње сво је сна ге и ути ца ја у ре ги о ну и ме ђу му сли ман ским све том. По себ но су по здра ви ли Мор си је ву по бе ду у Егип ту јер су Му сли ман ска бра ћа сма тра ла да је АКП по ка зао пут по сте пе не и успе шне ре и сла ми за ци је зе мље.15

Уоч љи во је да су то ком ових про це са Ер до ган и ње го ви са рад ни ци из да ли све сво је ра ни је парт не ре: Му ба ра ка, Га да фи ја и Ба ша ра ел Аса да, нпр. Тур-ска је не ко ли ко го ди на пре по чет ка гра ђан ског ра та у Си ри ји вр ло пре да но ра ди ла на из ми ре њу са ру ко вод ством ове др жа ве. Ус по ста вље ни су ве о ма ср дач ни и бли ски од но си Ер до га на и Ел Аса да па су 2008. њих дво ји ца чак за јед но ле то ва ли. Ер до га ну је уни вер зи тет у Але пу уру чио по ча сни док то-рат итд. Ме ђу тим, оног тре нут ка ка да је За пад под ста као про те сте а за тим и гра ђан ски рат у овој зна чај ној арап ској зе мљи, АКП и Ер до ган су пре ко но ћи окре ну ли ћу рак и учи ни ли Тур ску глав ним из во ром де ста би ли за ци је

14 Ма сов но су ко ри шће ни и при пад ни ци Ал Ка и де, пла ће ни ци, му сли ман ски фун да мен-та ли сти из чи та вог све та и сви оста ли ко ји су мо гли да до при не су оба ра њу за за пад ња ке не по жељ них ли де ра. По сле ди це те пан до ри не ку ти је осе тио је по кој ни аме рич ки ам ба са-дор у Ли би ји Крис Сти венс ко ји је по ги нуо у на па ду ра ди кал них исла ми ста на аме рич ки кон зу лат у Бен га зи ју сеп тем бра 2012.15 Ер до ган и Да ву то глу су нај о штри је осу ди ли вој ни удар ко ји је по чет ком ју ла 2013. из-вр шен у Егип ту на кон че га је сврг нут де мо крат ски иза бран пред сед ник и сру ше на де мо-крат ска вла да, пар ти ја Му сли ман ске бра ће де фак то за бра ње на и по хап ше ни сви ње ни ви ђе ни ји чел ни ци.



Си ри је. Ер до ган је био нај гла сни ји у зах те ви ма за сме ну Ел Аса да, да би се 2013. и сам на шао под уда ри ма слич них де мон стра ци ја.

У сва ком слу ча ју, Тур ска је од у ста ла од та ко зва не иде је о ре ги о нал ном вла сни штву (стра те ги ја да др жа ве и на ро ди у ре ги о ну Бли ског ис то ка са-ми ре ша ва ју сво је про бле ме и по пра вља ју од но се), ста вља ју ћи се пот пу но у функ ци ју аме рич ких пла но ва за пре у ре ђе ње Бли ског ис то ка.

Уоч љи во је да је про па ла не ка да про кла мо ва на и во ђе на по ли ти ка „нула проблема” са су се ди ма16 – Тур ска се уме сто то га упу сти ла у про бле ма тич но ме ша ње у уну тра шње од но се Си ри је, Ира ка, Изра е ла и у ди рект не су ко бе са Ел Аса дом, Ма ли ки јем и Не тан ја ху ом. Шта ви ше, кра јем 2011, при ста ли су да се на њи хо вој те ри то ри ји по ста ви аме рич ки ра дар за ра но упо зо ра ва ње, ко ји очи глед но слу жи за осма тра ње Ира на, а сво је оба ве штај не по дат ке про-сле ђу је и Изра е лу – то је на рав но до ве ло до по гор ша ња од но са са Ира ном, са ко јим тра је и су коб око Си ри је. Тур ска ад ми ни стра ци ја тра жи и ра ке те „па три от”, ко је мо гу има ти слич ну функ ци ју. Но од но си Тур ске и Изра е ла су и да ље на чел но ве о ма ло ши, што пред ста вља је дан од нај ве ћих аме рич-ких про бле ма, бар по ми ни стру вој ске Па не ти, Кон гре су и мно гим дру гим ва жним ак те ри ма аме рич ке по ли ти ке. Ке ри и Оба ма су по ву кли низ по те за за пре ва зи ла же ње овог су ко ба, али за са да ни су има ли мно го успе ха, што се нај бо ље ви ди по пи са њу штам пе у обе зе мље.

Тур ска оста је кључ на за аме рич ку бли ско и сточ ну стра те ги ју у све тлу нај-ве ћих отво ре них пи та ња као што су мо гу ћа вој на ин тер вен ци ја у Си ри ји и пи та ње тур ског по на ша ња при евен ту ал ној та квој ин тер вен ци ји Изра е ла у Ира ну. Ло кал ни му сли ман ски ак те ри, чи ни се, ви ше не ма ју мно го по ве ре ња у тур ску власт. Шта ви ше, по ста ло је очи глед но да Тур ци вр ло ла ко га зе пре ко на вод них при ја тељ ста ва и да се вр ло ла ко при ла го ђа ва ју по тре ба ма аме рич-ке ад ми ни стра ци је кад тре ба ру ши ти до ју че ра шње при ја те ље и са ве зни ке.

* * *

По сто је, ме ђу тим, ра зни дру ги аспек ти тур ско-аме рич ких од но са та ко ђе бре ме ни ти про бле ми ма. У све тлу свих ак ту ел них де ша ва ња од 2010. на о ва о-мо и у Аме ри ци али и у Тур ској по че ла су но ва ис тра жи ва ња би ла те рал них од но са и ана ли зе про сто ра на ко ме би они мо гли да се уна пре де. Уоч љив је нпр. стал ни раст би ла те рал не тр го ви не. Вој но тех нич ка са рад ња не сме та но на пре ду је, та ко да је от по че та и ком плет на про из вод ња сло же них ле те ли ца Ф16 у Тур ској.

Уоча ва ју се ме ђу тим и мно ги отво ре ни про бле ми ко је ће мо ов де крат ко пред ста ви ти. Ста тус ма њин ских вер ских за јед ни ца у Тур ској, а по себ но хри-шћа на је озбиљ но пи та ње јер тур ска пра ви чи тав низ про бле ма Ва се љен ској

16 Де таљ ни је ви ди у Мар ко вић, 2012.



па три јар ши ји. Све то иза зи ва по вре ме не ре ак ци је хри шћан ских и кон зер ва-тив них кру го ва и у САД. Ки пар је стал но у фо ку су и због де ло ва ња ја ког грч-ког ло би ја, али и због ин те ре са аме рич ких ком па ни ја ко је же ле да екс пло а ти-шу гас и наф ту у во да ма за ко је Тур ска сма тра да при па да ју Се вер ном Ки пру под ње ном кон тро лом. Пи та ње јер мен ског ге но ци да је опет по кре ну то 2012. ка да је је дан број се на то ра под нео но ву ре зо лу ци ју у Кон гре су. Аме рич ке ли-бе рал не ор га ни за ци је по ве за не са још увек ја ком се ку лар ном ке ма ли стич ком ели том у Тур ској стал но скре ћу па жњу јав но сти на јак ути цај фе ту лах џи ја у тур ском дру штву, др жа ви и јав ној ад ми ни стра ци ји, што во ди по сте пе ној ре и сла ми за ци ји Тур ске. Де ло ва ње Гју ле но вог Хи зме та у Аме ри ци по ста је све ин те ре сант ни је ка ко без бед но сним струк ту ра ма ФБИ-ја та ко и ра зним кон зер ва тив ним ор га ни за ци ја ма и по кре ти ма ко ји па жљи во мо тре на ши-ре ње ње го вог ути ца ја у Аме ри ци. Чи ње ни ца да је Тур ска зе мља са нај ве ћим бро јем ухап ше них но ви на ра скре ће па жњу ка ко но ви нар ских удру же ња та ко и ор га ни за ци ја за за шти ту људ ских пра ва и по ли тич ких и ме диј ских сло-бо да. Сва де ша ва ња око слу ча ја Ер ге не кон, ко ји је по ред но ви на ра у за твор оте рао и сто ти не Ер до га но вих по ли тич ких про тив ни ка, офи ци ра и дру гих, иза зи ва по не кад ве о ма оштре осу де де ло ва аме рич ког дру штва, али и еста-бли шмен та. У фо ку су је та ко ђе про блем до но ше ња но вог Уста ва и сте пе на исла ми за ци је тур ског дру штва и др жа ве ко ји би се у ње му при ка за ли. По-след њи до да так овом спи ску је ре а го ва ње и НВО-а и ад ми ни стра ци је због на чи на на ко ји су вла сти су зби ле про те сте у Ис тан бу лу.

За ни мљив је и од нос пре ма тур ском упли ву на Бал кан: у пи та њу је ре-зер ви са на по др шка, али је уоч љи во не за до вољ ство код не ких цен та ра мо ћи због де ло ва ња Тур ске у БиХ, Ал ба ни ји итд. Раз лог за ову по др шку је су зби-ја ње ути ца ја Ира на или Ма ле зи је и др жа ње под кон тро лом бал кан ских му-сли ма на.

Нај ве ћи број ис тра жи ва ча уоча ва пре све га да је про блем у то ме што са-рад ња по сто ји са мо на вр ху, из ме ђу по ли тич ких и без бед но сних ели та, и сто га ја ча ју ди ја ло ге на свим ни жим ни во и ма, ме ђу ин сти ту ци ја ма, би зни-сме ни ма, кул тур ним де лат ни ци ма, и за вред но сно и ин те ре сно ин те гри са ње аме рич ких су бје ка та са ра зним сло је ви ма тур ског дру штва.

* * *

На кра ју тре ба из дво ји ти и раз ли ке из ме ђу са мих Аме ри ка на ца у пер-цеп ци ји по жељ них од но са пре ма Тур ској. До са да смо ви де ли ка ко се на од-но се са Тур ском гле да у ра зним де ло ви ма ад ми ни стра ци је, у Пен та го ну, у хри шћан ско кон зер ва тив ним кру го ви ма, ме ђу ли бе рал ним не вла ди ним ор-га ни за ци ја ма ко је прaте ста ње људ ских и ме диј ских пра ва и сло бо де, итд. По гле дај мо, ме ђу тим, још не ко ли ко слу ча је ва.



Вр ло је за ни мљи во ка ко на Тур ску гле да ју кру го ви бли ски ЦИА: Џорџ Фрид ман, осни вач аген ци је Страт фор, ко ја се че сто по ве зу је са Цен трал-ном оба ве штај ном аген ци јом, у сво јој сту ди ји Сле де ћих 100 го ди на17 пред ви ђа да ће Тур ска по ста ти ве ли ка си ла у на ред ном ве ку. Ово се по кла па са ге не-рал ним аме рич ким стра те шким про јек ци ја ма, по ко ји ма би оја ча на Тур ска тре ба ло да слу жи за по тре бе за пре ча ва ња Ру си је и су зби ја ња Ира на. Но у исто вре ме и он ука зу је на опа сно сти ко је мо гу да про ис тек ну из те жње оја-ча не Тур ске ка ус по ста вља њу ре ги о нал не хе ге мо ни је. Ове про јек ци је ли че на од нос САД пре ма про јек ту Европ ске уни је: Аме ри ка је има ла ве ли ку уло гу у ства ра њу и раз ви ја њу овог про јек та, али је у исто вре ме на сто ја ла да цео про цес др жи под кон тро лом те да огра ни чи са мо стал ност ЕУ и пре те ра но по ли тич ко и без бед но сно ја ча ње Уни је.

У мно гим до ку ме на ти ма и ана ли за ма у ве зи са по на ша њем Тур ске од 2010. на да ље, са др жа јем и пре по ру ка ма из два ја се из ве штај Са ве та за спољ-ну по ли ти ку. Ана ли за је об ја вље на 2012. под на зи вом Тур ска и САД: но во парт нер ство18. По кро ви те љи су би ли Ме длин Ол брајт и Сти вен Хе дли, док је из вр шни ди рек тор про јек та био Сти вен Кук. У пи та њу је, да кле, ве о ма ре-пре зен та тив ни тим ко ји је оце не и пре по ру ке из нео под окри љем јед не од нај ва жни јих ин сти ту ци ја за кре и ра ње спољ не по ли ти ке у САД.

Оно што је на из глед за па њу ју ће је сте огром но раз у ме ва ње ко је се у овом из ве шта ју по ка зу је за исла ми за ци ју Тур ске, за су зби ја ње вој ске и ке ма ли зма, и за та кву ње ну уло гу на Бли ском ис то ку, укљу чу ју ћи и су коб са Изра е лом. Ауто ри твр де да је све то нео п ход но за из град њу ле ги ти ми те та Тур ске у му-сли ман ском све ту ка ко би она по мо гла де мо кра ти за ци ји ра ди кал ног ислам-ског све та и под ста кла њи хо ву „пе ре строј ку”.

Из не те те зе за пра во иду на ру ку кон спи ро ло зи ма и мно гим дру ги ма ал-тер на тив ним ана ли ти ча ри ма ко ји че сто спе ку ли шу да су и Гју лен и АКП про јек ти Аме ри ка на ца, Бил дер бер га и оста лих вла да ра све та те да тре ба да по слу же као тро јан ски коњ за па ци фи ка ци ју и „тран зи ци ју” ислам ског све-та. Но и ту по сто је ни јан се па се твр ди ка ко је Гул бли жи Фе ту ла ху и про а-ме рич кој стру ји, док Ер до ган ви ше гу ра ауто ном ну тур ску по ли ти ку. За ни-мљи во је ка ко ће се Тур ска по на ша ти ако ови гло бал ни кру го ви за и ста кре ну у про је кат пре ком по но ва ња др жа ва у том ре ги о ну, ка ко би се евен ту ал но ре а ли зо вао про је кат Ве ли ког Бли ског ис то ка.

У сва ком слу ча ју, ја сно је да да нас по сто ји чи тав низ про бле ма у од но си ма САД и Тур ске иако се по ли тич ке и без бед но сне ели те тру де да максимално очу ва ју ма кар при вид са рад ње и до брих од но са. При дру жи ва ње Тур ске Европ ској уни ји да нас је на ве о ма ду гом шта пу па је Ер до ган чак по чео, ма кар из про па ганд них раз ло га, да се за ни ма за члан ство у Шан гајској

17 Fri ed man, 2010, стр. 80, 144, 155.18 Co ok, S., и дру ги, 2012.



организацији за са рад њу. С дру ге стра не, очи глед но је да је код ра зних аме-рич ких су бје ка та ко ји ути чу на фор ми ра ње и во ђе ње спољ не по ли ти ке САД по ра сло ин те ре со ва ње за де ша ва ња у Тур ској. Из ра же на је ин тен ци ја да се уну тра шњи про це си у Тур ској пом но пра те, да се ја ча ју ве зе на ра зним не-по ли тич ким аспек ти ма и да се про цес и сте пен ре и сла ми за ци је тур ског дру-штва мак си мал но над зи ре.

Тур ска са сво је стра не и да ље не по ка зу је озбиљ не ка па ци те те за во ђе ње кон се квент не и са мо стал не спољ не по ли ти ке упр кос же ља ма и про јек ци ја ма ру ко вод ства АКП-а.19 Не дав на де ша ва ња ини ци ра на бе сми сле ним су ко бом око пар ка Ге зи по ка за ла су ду бо ку по де ље ност тур ског дру штва и ра њи вост си сте ма, ко ји се очи глед но ла ко мо же де ста би ли зо ва ти уз до вољ ну спољ ну по моћ. Ка да се то ме до да ју не ре ше ни про бле ми са Кур ди ма и не ста бил но окру же ње, ја сно је за што Тур ска у спољ ној по ли ти ци на кра ју ипак и да ље при хва та све кључ не по сту ла те и смер ни це ко је јој САД по ста вља.


Dinçer, O., Ku tlay, M., Tur key’s po wer ca pa city in the Mid dle Еast: Li mits of the pos si ble, USAK Cen ter for Mid dle Eastern and Afri can Stu di es, USAK re-ports No. 12-04; 2012.

Ла лић, В., Тур ска без Ата тур ка: по тре си на Бос фо ру, Фи лип Ви шњић, Бе о град, 1997.

Мар ко вић, М. Б., „Спољ на по ли ти ка Тур ске на по чет ку 21. ве ка”, Ме ђуна род на по ли ти ка, 60 (1136), стр. 17–39; 2009.

Мар ко вић, М. Б, „Тур ски спољ но по ли тич ки ’пре о крет’ – слу чај Си ри је”, Ме ђу на род на по ли ти ка, 63(1145), стр. 50–66; 2012.

Ro bins, P., Su its and Uni forms: Tur kish Fo re ign Po licy Sin ce the Cold War, Se-at tle: Uni ver sity of Was hing ton Press, 2003.

Ru bin, M., “A Com medy of Er rors: Ame ri can-Tur kish Di plo macy and the Iraq War”, Tur kish Po licy Qu ar terly, Spring, 2005.

Та на ско вић, Д., Нео о сма ни зам, Слу жбе ни гла сник, Бе о град, 2010.Fri ed man, G., The Next 100 Years: A Fo re cast for the 21st Cen tury, An chor Bo-

oks, 2010.Co ok, S., & Sher wo od-Ran dall, E., Ge ne ra ting mo men tum for a new era in U.S.

Tur key Re la ti ons, Co un cil on Fo re ign Re la ti ons, 15. 06. 2006, http://www.cfr.org/tur key/ge ne ra ting-mo men tum-new-era-us-tur key-re la ti ons/p10796

Co ok, S., “How Do You Say ‘Fre nemy’ in Tur kish?”, Fo re ign Po licy, 01. 06. 2010.

19 Ово је за кљу чак де таљ не и до бро уте ме ље не про шло го ди шње сту ди је цен тра УСАК о ка па ци те ти ма Тур ске за прак ти ко ва ње сво је мо ћи на Бли ском ис то ку. Ауто ри твр де да Тур ска не ма аде кват не ма те ри јал не, тех но ло шке и про па ганд не ка па ци те те ка ко би до би-ла ста тус ре ги о нал не си ле. Ви ди Dinçer, Ku tlay, 2012.



Co ok, S., и дру ги, U.S.Tur key Re la ti ons: A New Part ner ship, Co un cil on Fo-re ign Re la ti ons, 02. 05, 2012, http://www.cfr.org/tur key/us-tur key-re la ti-ons/p28139

Wal ker, J., The Spi rit of the Tru man Doc tri ne: 65 Years of Stra te gic Part ner ship bet we en the Uni ted Sta tes and Tur key, Tur key Po licy Bri ef Se ri es, TE PAV, 2012.

Za not ti, J, Tur key: Bac kgro und and U.S re la ti ons, Con gres si o nal Re se arch Ser-vi ce, 27. 04. 2012.


Сло бо дан Јанковић*

ТУР СКА НА БЛИ СКОМ ИС ТО КУ

Ап стракт: Стра те ги ја тур ске спољ не по ли ти ке усме ре на је ка то ме да Тур-ска по ста не је дан од по ло ва мо ћи у на ста ју ћем свет ском по рет ку. Ова др жа-ва на сто ји да то оства ри та ко што ће ре ин те гри са ти у сво ју зо ну ути ца ја три ре ги о на, Бли ски ис ток, Кав каз и Бал кан, еко ном ски, кул тур но и евен ту ал-но по ли тич ки те на тај на чин по ку ша ва да по ста не јед на од де сет нај ве ћих еко но ми ја на све ту. Сред ства ко ја за ове ци ље ве ко ри сти на Бли ском ис то ку кре ћу се од јав не ди пло ма ти је, еко ном ске и кул тур не екс пан зи је до прет њи вој ном агре си јом. Ства ра ње и спро во ђе ње та кве спољ не по ли ти ке зах те ва та ко ђе и уну тра шње ре фор ме. На кон ана ли зе свих по ме ну тих ак тив но сти Тур ске на Бли ском ис то ку и по ку ша ја уну тра шњих ре фор ми по ве за них са спољ но по ли тич ким ини ци ја ти ва ма, аутор за кљу чу је да је за са да ова стра-те ги ја до жи ве ла не у спех.

Кључ не ре чи: Тур ска, Бли ски ис ток, тур ска спољ на по ли ти ка, свет ски по ре дак, тур ска еко но ми ја

* * *

У из ла га њу на кон фе рен ци ји ин ве сти то ра у Тур ску, ко ју је ор га ни зо ва ла аме рич ка бан ка Голд ман Сакс у Лон до ну нoвембра 2011, под на зи вом: Пут ка 2023. [години], ми ни стар спољ них по сло ва Тур ске Ах мет Да ву то глу одр жао је го вор „Ви зи ја 2023: Ци ље ви тур ске спољ не по ли ти ке”.1 У ње го вом из ла га-њу ис ти чу се три ма кро ци ља ко ја тре ба по сти ћи у на ред них 10-12 го ди на:

* Институт за међународну политику и привреду, Београд. Рад је реализован у оквиру про је кта „Србија у савременим међународним односима: Стратешки правци развоја и учвр шћи ва ња положаја Србије у међународним интегративним процесима – спољно по-ли ти чки, међународно економски, правни и безбедносни аспекти”, Министарства науке Репу бли ке Србије, ев. бр. 179029, за период 2011–2014. године.1 Spe ech en ti tled ”Vi sion 2023: Tur key’s Fo re ign Po licy Ob jec ti ves” de li ve red by H.E. Ah met Da vu to ğ lu, Mi ni ster of Fo re ign Aff a irs of the Re pu blic of Tur key at the Tur key In ve stor Con fe-ren ce: The road to 2023 or ga ni zed by Gold man Sachs (Lon don, 22. 11. 2011.), Ин тер нет: http://



1) Ула зак Тур ске ме ђу пр вих де сет при вре да све та, 2) Уче шће у ре фор ми УН и свет ског по рет ка – кул тур ног (ди ја лог ци ви ли за ци ја), еко ном ског и по ли-тич ког ко ји би до ве ли до ја ча ња уло ге Тур ске – Тур ска по ста је „ре ги о нал на, европ ска и гло бал на си ла”, 3) Ре ин те гра ци ја окол них ре ги о на са Тур ском: „Је-дан ин те гри са ни ре ги он за сно ван на по ли тич ком ди ја ло гу, за јед нич ком раз у-ме ва њу за јед нич ке без бед но сти, мул ти кул ту ра ли зму, мул ти-кон фе си о нал ној осо бе но сти дру шта ва. То је на ша ви зи ја за Бли ски ис ток, Кав каз и за Бал кан. Же ли мо то да по стиг не мо у на ред них 10-12 го ди на.”2 У оправ да њу при зна ња ве ће уло ге Тур ској, ми ни стар је ука зи вао на ње ну уло гу упра во у зе мља ма ши-рег Бли ског ис то ка (Со ма ли ји, Ли би ји, Си ри ји, Па ле сти ни...) и у Ав га ни ста ну.

Да кле, Тур ска же ли ве ли ку уло гу на свет ској по зор ни ци, и да би то по-сти гла по треб но је да оси гу ра зна ча јан по ло жај у су сед ству као и ста бил ну си ту а ци ју у зе мљи. Су сед ство Тур ске, због ње ног по ло жа ја али и исто риј ске ба шти не ве ли ко је, од но сно у ин тер пре та ци ји нео о сма ни зма стра те шки ду-бо ко и се же у три ре ги о на не јед на ке ве ли чи не и де мо граф ских ка рак те ри-сти ка – Бал кан, (ши ри) Бли ски ис ток и Кав каз. Они ко ји би при до да ли ка-ко Тур ска за пра во те жи члан ству у ЕУ сва ка ко би мо гли да ци ти ра ју број не зва нич ни ке, па и са мог Давутoглуа на по ме ну том из ла га њу. Ме ђу тим, ЕУ је оста ла ви ше као фол клор на фра за, што би се из ана ли зе са др жа ја по ме ну-тог и дру гих исту па ња тур ских зва нич ни ка мо гло ви де ти. Оту да и ни је чу до ка да се да нас по ја ве тек сто ви с на сло вом по пут не дав но об ја вље ног „За слу-жу је ли ЕУ Тур ску?”3 Наш циљ је сте осве тља ва ње по ли ти ке Тур ске у јед ном од три до ми нант на век то ра тур ске спољ не по ли ти ке, ко ји ову зе мљу, пре ма за ми сли стра те га, у ко нач ни ци тре ба да ус по ста ве као си лу, па би ла она реги о нал на (у ком ре ги о ну?) или гло бал на.

На уну тра шњем пла ну а ве за но и за спољ ни, бли ско и сточ ни оквир, ак-ту ел но је ре ша ва ње курд ског про бле ма. Па ра лел но и де ли мич но по ве за но са при сту пом курд ском про бле му, пред сед ник вла де Ре џеп Та јип Ер до ган на ста вља с про гра мом по сте пе не исла ми за ци је сва ко дне ви це у Тур ској. Ис-хо ди шта овог про це са по не кад се нај ја сни је очи ту ју пре ко не ких при ме-ра. Нај но ви ја је осу да прет ход не (ке ма ли стич ке) „др жав не про мо ци је ал-ко хо ла ко ја је би ла до сти гла раз ме ре про па ган де”.4 У Тур ској је ате и стич ки

www.mfa.gov.tr/spe ech-en ti tled-_vi sion-2023_-tur key_s-fo re ign-po licy-ob jec ti ves__-de li ve red-by-h_e_-ah met-da vu to glu_-mi ni ster-of-fo re ign-af.en.mfa, при ступ: 19. 11. 2012.2 Ibi dem.3 ”Do es Euro pean Union de ser ve Tur key?”, Bus si ness Tur key To day, 22. 04. 2013, Ин тер нет: http://www.bu si nes stur keyto day.com/do es-euro pean-union-de ser ve-tur key.html, при ступ: 28. 04. 2013.4 Ер до ган пре ма ”Tur key’s Er do gan hits a ner ve over co un try’s na ti o nal drink”, Re u ters, APRIL 29, 2013, Ин тер нет: http://blogs.re u ters.com/fa it hworld/2013/04/29/tur keyser do ganhitsanerveoverco un trysna ti o naldrink/, ски ну то: 30. 04. 2013.


Турска на Блиском истоку 139

пијаниста Фа зил Сај (Fa zil Say) осу ђен на де сет ме се ци услов не ро би је због увре де исла ма, по што је на тви те ру – ин тер нет дру штве ној мре жи – пре нео сти хо ве пер сиј ског пе сни ка из XII ве ка те са да шњег тур ског те о ло га Али Ри-зе Де мир чи ја (оца пред сед ни ка имућ ног град ског ди стрик та Бе јо глу у Кон-стан ти но по љу). У ме ђу вре ме ну је пре су да су спен до ва на.5 На спољ ном пла ну Тур ска на ста вља с нео о сма ни стич ким вер бал ним дис кур сом по пут Да ву то-глу о вог: „Тур ска ће учи ни ти оно што је нео п ход но ка ко би по вра ти ла трај ни по ре дак на Бал ка ну, Бли ском ис то ку и на Кав ка зу”. 6 На би ла те рал ном ни воу она се и да ље при дру жу је осу ди си риј ског вођ ства и ви ше стра ној по др шци ге ри ли, да кле, на ста вља са по ли ти ком пре ма су се ду ко ју про мо ви шу и Ва-шинг тон и Бри сел. Што се ти че Изра е ла, не пре ки ну та са рад ња у го ди на ма вер бал ног су ко бља ва ња, са да је по но во јав на по што је на на го вор пред сед-ни ка САД изра ел ски пре ми јер Бен ја мин Не тан ја ху, из го во рио реч из ви њење. Ипак, у ана ли зи спољ не по ли ти ке, та мо где је она за сно ва на на трај ни јем опре де ље њу, на стра те шком про ми шља њу бу дућ но сти од ре ђе не др жа ве, а с Тур ском то сва ка ко је сте слу чај, узи ма ју се у об зир про це си ко ји на ди ла зе днев но по ли тич ко.

Ана ли за са вре ме не тур ске по ли ти ке на Бли ском ис то ку тре ба да ука же на по ло жај Тур ске у овом ре ги о ну, ви ђе ње ме ста и уло ге ове ре ги је за са му Тур ску и да по том ука же на ци ље ве као и на сред ства ко ја ова др жа ва при-ме њу је ка ко би оства ри ла на ме ра ва но, те да оце ни ре зул та те ак тив но сти. Ка ко би у то ме ус пе ли нео п ход но је раз у ме ти и кон текст у ко ме се све де ша-ва. Ка ко Бли ски Ис ток у раз ли чи тим на во ђе њи ма ме ња са став, ов де ће мо, због са др жа ја тур ске бли ско и сточ не по ли ти ке па ра лел но ко ри сти ти тер ми не Бли ски ис ток и зе мље МЕ НА (ME NA Mid dle east and North Afri ca) – зе мље Бли ског ис то ка и се вер не Афри ке. Зе мље МЕ НА, та ко ђе ни је у пот пу но сти са др жин ски ускла ђен по јам, па ће мо њи ме об у хва ти ти зе мље ко је об ра ђу је Свет ска бан ка што се нај че шће сла же и с тур ским по и ма њем Бли ског ис то-ка. Да кле, то су се вер но а фрич ке зе мље од Ма ро ка на за па ду до Егип та на ис то ку, те др жа ве Ара биј ског по лу о стр ва, Изра ел, Па ле стин ска те ри то ри ја, Ли бан, Си ри ја, Јор дан, Ирак и Иран.

Бли ски ис ток, чи ји је Тур ска нај већ ма део при род но је ме сто ин те ре-са спољ не по ли ти ке ове зе мље, тим пре што она на сто ји да се на мет не као регио нал на си ла, а у до глед ној бу дућ но сти и као је дан од по ло ва мо ћи у

5 Bu rak Bek dil, ”Say has been sen ten ced: We are aw fully shoc ked! (Part II)”, Hürriyet Daily News April 30 2013, Ин тер нет: http://www.hur riyet dailynews.com/say-has-been-sen ten ced-we-are-aw-fully-shoc ked-part-ii.aspx?pa geID=449&nID=45489&New sCa tID=398, ски ну то: 24. 04. 2013.6 "Tur key wo uld do what was ne ces sary to re sto re per ma nent or der in the Bal kans, Mid dle East and Ca u ca sus.” у: “Da vu to ğ lu: Tur key Will Re sto re Or der In Bal kans, Mi de ast And Ca u ca sus”, TRT, Ин тер нет, http://www.trt-world.com/trt world/en/new sde ta il.aspx?ha ber ko du=bd1cf4ef-4624-4d7a-acea-29d4328cf64a, ски ну то: 07. 05. 2013.



насту па ју ћем дис пер зив ном по рет ку све та или ба рем као „вр лин ска” си ла, ка ко же ли тур ски пред сед ник Аб ду лах Гул.7 Иако ду го за гле да на у За пад, Тур ска не мо же да пре не брег не Ори јент ко ме и да ље у пер цеп ци ји тог истог За па да и при па да. То кон ста ту је и глав ни са вет ник тур ског пре ми је ра, уни-вер зи тет ски про фе сор Ибра хим Ка лин.8 О ме сту Бли ског ис то ка у осми шља-ва њу тур ске спољ не по ли ти ке ука за ће мо кроз при каз ње ног спро во ђе ња у пе ри о ду од до ла ска АКП на власт 2002. го ди не и ана ли зу про грам ских го-во ра и на пи са нај ви ших зва нич ни ка.

С тим у ве зи тре ба по ста ви ти пи та ње ка кав је ути цај Тур ске на Бли ском ис то ку, ко ји су ње ни ци ље ви и ин те ре си у овом ре ги о ну, с об зи ром на ви ше пу та ис ка за ну же љу и на ме ру да по ста не си ла, цен трал на, ма кро ре ги о нал-на или ба рем вр лин ска?

Ме сто Бли ског ис то ка у кон цеп ци ји Тур ске

Ре ги ја Бли ског ис то ка и, у мно гим де фи ни ци ја ма при па да ју ће јој се вер-не Афри ке на шла је ме сто и у че сто по ми ња ној а не пре во ђе ној Стра те шкој ду би ни, ак ту ел ног ми ни стра спољ них по сло ва Тур ске, Ах ме да Да ву то глуа. Бли ски ис ток је је дан од три кључ на ре ги о на исто вре ме не про мо ци је тур ског ин те ре са, уз Бал кан и Кав каз (са цен трал но а зиј ским тур ко фо ним ре пу бли-ка ма – Ка зах ста ном, Турк ме ни ста ном, Уз бе ки ста ном и Кир ги ста ном). От-ка ко је Тур ска пре ста ла да бу де са мо га рант об у зда ва ња со вјет ског (ру ског) про до ра ка Сре до зе мљу, от по че ла је фор ма ли за ци ју по ли ти ке ко ја је још за вре ме Тур гу та Оза ла (1983–1993) де фи ни са на као oзализам, што су по је ди ни пре ве ли као нео о сма ни зам.9 Пр ви про дор тур ског ути ца ја опро бан је у Цен-трал ној Ази ји, али исто вре ме но и на Бал ка ну уз по ве зи ва ње с му сли ма ни ма на про сто ру бив ше Ју го сла ви је и с Ал бан ци ма. Од почет каXXI ве ка Да ву-то глу о ва кон цеп ци ја (у по след њем об ли ку де фи ни са на 2001. го ди не), ко ја се на сла ња на ра ни ју по ли ти ку рас та ка ња ла ич ког ке ма ли зма и ја ча ња ислам-ске ком по нен те у др жав ним ин сти ту ци ја ма, до би ја при ли ку за примену. Тако, ма да не фор мал но, др жав на иде о ло ги ја по ста је нео о сма низам ко ји Дар-ко Та на ско вић де фи ни ше као „иде о ло шки амал гам исла ми зма, тур ки зма и

7 У ин тер вјуу ути цај ном аме рич ком ча со пи су, Фо рин Аферс, ко ји про ис ти че из Са ве та за спољ не од но се, пред сед ник Тур ске, го то во у по ет ском за но су, ка же ка ко је крај њи циљ Тур ске до сти за ње нај ви ших стан дар да де мо кра ти је и људ ских пра ва, што ће је до ве сти у по ло жај вр лин ске си ле (vir tu o us po wer): ”Tur key’s Mo ment: A Con ver sa tion with Ab dul lah Gul”, Fo re ign Aff a irs Ja nu ary/Fe bru ary 2013, Vol. 92, N. 1, p. 7. 8 Ibra him Ka lin, ”Soft Po wer and Pu blic Di plo macy in Tur key”, Per cep ti ons Jo ur nal of In ter nati o nal Aff a irs Vo lu me XVI - Num ber 3, Autumn 2011, p. 17.9 ”Tur gut Özal Pe riod in Tur kish Fo re ign Po licy: Özalism”, Jo ur nal of Tur kish We ekly (JTW), First pu blis hed by USAK Year bo ok of In ter na ti o nal Po li tics and Law, Vol. 2, 2009, pp. 153-205.



осман ског им пе ри ја ли зма”,10 што је за лог ре де фи ни са ња Тур ске не са мо као на след ни це већ и као на ста вља ча Осман ског цар ства. За то би, пре ма Да ву-то глуу, Тур ска тре ба ло да по ста не цен трал на си ла.

Тур ска је, ге о граф ски, пре те жно бли ско и сточ на др жа ва – од 779.452 km² коп не не по вр ши не 755.688 km² је на Бли ском ис то ку а све га 23.764 km² на Бал ка ну. До ми нант на ре ли ги ја у Тур ској ислам уве ли ко пре о вла ђу је и на Бли ском ис то ку. Осман ско цар ство чи ји је Тур ска на след ник, ве ћим де лом се про сти ра ло на Бли ском ис то ку и у се вер ној Афри ци, чак и на вр хун цу, ка-да су почет ко мXVII ве ка нај ве ћи део Бал ка на, са вре ме на Ру му ни ја, Крим и По до ли ја би ли у вла сти сул та на. Је ди ни из у зе так у исто ри ји Осман ског цар-ства би ла је вла да ви на Мех ме да Дру гог Осва ја ча (1451–1481) за чи јег је вак та цар ство би ло ма ње-ви ше јед на ко или пре те жно рас про стра ње но у Евро пи и Ази ји, да би већ за вре ме Се ли ма Пр вог (1512–1520) уве ли ко пре ваг ну ла те-ри то ри ја на Бли ском ис то ку. Да кле, те ри то ри јал но гле да но, европ ски део је го то во увек био ма њи. Све ти гра до ви исла ма на ла зе се сви од ре да на Бли ском ис то ку: Ме ка, Ме ди на и Је ру са лим, па ако би смо као че твр ти све ти ислам ски град убро ја ли и Ке ру ан у Ту ни су , и он је ван Евро пе, а ве ко ви ма је био под Осман ли ја ма. Све те ра то ве (џи хад) про тив Евро пља на не вер ни ка (Ру ме ли-ја ца у тур ским из во ри ма, што је ис кри вљен на зив за Ри мља не, ка ко су се бе на зи ва ли Ви зан тин ци) во ди ла је и осман ска вој ска. Је дан од по след њих био је 1876. го ди не ка да је кроз Ис тан бул пре но шен, а сти гао и у Са ра је во „по кров с Му ха ме до вог гро ба”, ко ји је на вео чак и два на е сто го ди шња ке у Лив ну да се при ја ве за све ти рат про тив хри шћа на.11 Та да су вр ше ни по ко љи хри шћа на од Ис тан бу ла до БиХ, тра гом Му ха ме до вог по кро ва.

Ипак, има у Тур ској и оних ко ји ми сле да је Бал кан све вре ме био при о-ри тет Осман ли ја, те да је и Тур ска бал кан ска др жа ва. Џен гиз Чан дар, сво је-вре ме но спољ но по ли тич ки са вет ник Тур гу та Оза ла, стал но за гле дан у Евро-пу, ка же: „Бал кан од Тур ске по но во ства ра европ ску и свет ску си лу баш као у вре ме ка да су Осман ли је по ста ја ле свет ска си ла ши ре ћи се у Ру ме ли ју… За то Тур ска мо ра да по ста не бал кан ска си ла на пу ту у два де сет пр ви век… Ана до ли ја је ре ги он ко ји гу ши тур ски дух. Бал кан уво ди Тур ску у свет ске ди мен зи је (пре вео С. Ј.).”12 Као и ње гов са вет ник, ха ри зма тич ни тур ски по-ли ти чар Тур гут Озал (пр во пред сед ник вла де па пред сед ник ре пу бли ке) ко-ји је отро ван за вр шио ка ри је ру, во дио је тур ску др жа ву на пре ла зу из кра ја

10 Дар ко Та на ско вић, Нео о сма ни зам: Док три на и спољ но по ли тич ка прак са, II из да ње, Слу жбе ни Гла сник 2011, стр. 24.11 Ми ло рад Ек ме чић, Ду го кре та ње из ме ђу кла ња и ора ња: Исто ри ја Ср ба у Но вом ве ку 1492–1992, Слу жбе ни Гла сник 2008, стр. 294.12 Ma ria To do ro va, ”Ima gi ning the Bal kans”, Of xord Uni ver sity Press 2009, p. 50.



идеолошког су ко ба ка пи та ли зам–ко му ни зам у не ста бил ни Но ви по ре дак, ис-ти цао је зна чај Бал ка на, од но сно ви зан тиј ског на сле ђа за Осман ско цар ство.13

Ре пу бли ка Тур ска је од осни ва ња те жи ла уда ља ва њу од Бли ског ис то ка на кул тур но-ре ли гиј ском и по ли тич ком пла ну. То се од ра жа ва ло у уну тра шњем уре ђе њу, кул тур ној по ли ти ци као и у спољ но по ли тич ким аран жма ни ма.

Му ста фа Ке мал зва ни Ата турк (отац Ту ра ка) је по ред рас ки да са цар ским и вер ским уре ђе њем (сул тан је био и вр хов ни вер ски по гла вар, ха ли фа), увео др жав ни на ци о на ли зам и тур ки за ци ју ко ја има ко ре не у ре фор ма ма из дру ге по ло ви не XIX ве ка, ка да су по че ли пр ви про го ни на ет нич кој осно ви. Но ва власт је ра ди ка ли зо ва ла на ци о на ли стич ку по ли ти ку, ати пич ну за прет ход-ни цар ски пе ри од. При кра ју XIX ве ка по че ла су си сте мат ска про га ња ња и на си ља над не му сли ман ским и не тур ским жи вљем. Она су кул ми ни ра ла про го ном и по гро мом Јер ме на (1915), те Гр ка из Ма ле Ази је и из Ца ри гра да (1922, 1955. и ше зде се тих го ди на XX ве ка). Та ко је усво јен на ци о на ли стич-ки кон цепт др жа ве с пр во бит но јед но пар тиј ским си сте мом. Тур ки за ци ја се огле да ла и у ме ња њу име на гра до ва, а ни зом за ко на др жа ва се об ра чу на ла и са ислам ским иден ти те том.

Ме ђу тим, оно што је кон стан та тур ске уну тра шње по ли ти ке од пр вих из бо ра 1950. до да нас је сте по сте пе но ја ча ње уло ге исла ма у по ли тич ком жи во ту. На и ме, упра во оне пар ти је ко је су ну ди ле све но ви је вер ске сло бо де по бе ђи ва ле су на из бо ри ма. Од осам де се тих го ди на XX ве ка, ка да је и вој но се ку ла ри стич ко вођ ство уви де ло не ми нов ност ком про ми са са кул тур но-ре-ли гиј ским на сле ђем и чи ње ни цом да зе мљу на се ља ва пре ко 95 од сто му сли-ма на, при хва ти ло је тзв. тур ско-ислам ску син те зу (Turk-islam sin te zi). По што је на из бо ри ма 1983, пр ви ма по сле пу ча, по бе ди ла Отаџ бин ска стран ка ко ја се за ла га ла за ве ће вер ске сло бо де, усво је но је схва та ње да је за рад је дин ства зе мље нео п ход но гра ди ти осе ћај за јед нич ке при пад но сти исла му, а не са мо на ци ји. С дру ге стра не, уме ре но окре та ње исла му (углав ном фор мал но, по-што су број на огра ни че ња и за бра не у ис по ља ва њу вер ских обе леж ја оста-ла) до при не ло је и ефи ка сни јој бор би са екс тре ми сти ма на ле вом и де сном по лу. Курд ски се па ра ти зам оли чен нај већ ма у ак тив но сти ма ПКК-а (ак тив-на од 1978) и ње них по ли тич ких из да на ка, осла бљен је упра во учвр шће њем за јед нич ког ислам ског иден ти те та, чи је је сна жни је ис по ља ва ње по че ло од до ла ска АКП на власт 2002. го ди не. Ова стран ка је по зи ва ју ћи се на ре ли-гиј ске вред но сти ус пе ла да при до би је ве ли ку по др шку и ме ђу курд ским гла-са чи ма. Исла ми за ци ја од о зго, ко ја је тре ба ло са мо да усво ји по сто је ћи део груп ног иден ти те та (ре ли гиј ски) у онај од др жа ве про мо ви са ни, под ра зу ме-ва ла је и јед но о бра зност у сми слу про мо ви са ња ис кљу чи во су нит ског исла-ма. Др жа ва је по ма га ла из град њу су нит ских џа ми ја у але вит ским на се љи ма и спон зо ри ше уче ство ва ње але вит ских уче ни ка на ча со ви ма ве ро на у ке, на

13 Исто, стр. 49.



ко ји ма се пре да ју осно ви су нит ског исла ма.14 Школ ске про гра ме де фи ни ше Ди рек ци ја за вер ска пи та ња при вла ди Тур ске (Ди ја нет, вла ди но те ло ко је је ујед но нај ви ши вер ски ауто ри тет у Тур ској осно ва но је 1924. као за ме на за ха ли фу). Та ко се кул тур ни пре о бра жај кроз вра ћа ње исла му или ре и сла-ми за ци ју ели та по кло пио с про мо ци јом ути ца ја Тур ске на му сли ман ском Бли ском ис то ку. У том сми слу, Бли ски ис ток, ма ње-ви ше за хва ћен кри зом од но ми нал ног оса мо ста ље ња не ка да шњих те ри то ри ја Осман ског цар ства, об је ди њен исла мом и арап ским је зи ком, за Тур ску ве зу ју део исто ри је и ре-ли ги ја. За то зна чај Бли ског ис то ка, осим као ме ђе три ју кон ти не на та (Евро пе, Афри ке и Ази је), те тр го вач ких пу те ва (Су ец, Бос фор и коп не ни пу те ви) има зна чај за оства ре ње сло же ног амал га ма, ко ји је Дар ко Та на ско вић де фи ни сао.

Гра ни це на Бли ском ис то ку

Тур ска се гра ни чи с Ира ком (352 км) на чи јем се ве ру жи ви бит на турк-мен ска ма њи на. Ан ка ра те жи да пре ко ове ма њи не осна жи свој ути цај на су-сед ну др жа ву ко ја је ва жан снаб де вач и зе ма ља ЕУ енер ген ти ма. По ред Турк-ме на на се ве ру Ира ка на ла зе се број ни ји Кур ди ко ји су као са ве зни ци САД и Ко а ли ци је вољ них, ко ја је 2003. оку пи ра ла Ирак, до би ли ауто но ми ју. Тур ска има два ве ли ка спо ра са ирач ким Кур ди ма: с јед не стра не во ди бор бу за оне-мо гу ћа ва ње ства ра ња курд ске др жа ве, а с дру ге, за са да успе шну, ини ци ја-ти ву да наф том бо га то под руч је око гра да Кир ку ка не при пад не Кур ди ста ну. Ме ђу тим, упра во на пла ну енер ге ти ке Тур ска је ус пе ла да оства ри са рад њу с Кур ди ма ко ји су кре ну ли пу тем ве стер ни за ци је. По др шка турк мен ској ма њи-ни из ме ђу оста лог је ва жна Тур ској и због бор бе за суд би ну Кир ку ка. Тур ска од 2007. до би ја оба ве штај ну по моћ од САД по пи та њу кре та ња курд ских па-ра ми ли тар них ор га ни за ци ја у се вер ном Ира ку, а са рад њом са до ми нант ном фрак ци јом у ирач ком Кур ди ста ну, она до не кле па ци фи ку је и ПКК.15

Тур ска се гра ни чи са Си ри јом (822 км), с ко јом је по ква ри ла до 2011. го-ди на ма уна пре ђи ва не од но се. Уло га Тур ске у евен ту ал ном ме ђу на род ном вој ном на па ду на Си ри ју од из у зет не је ва жно сти. На и ме, ве ли ки део си риј-ске опо зи ци је и штаб тзв. Сло бод не ар ми је Си ри је, на ла зе се у Тур ској и у

14 Ви ди о то ме у: ”Ale vis de cry sta te con trol over re li gi ons”, The Na ti o nal Nov. 10, 2008, Ин-тер нет http://www.the na ti o nal.ae/news/world/euro pe/ale vis-de cry-sta te-con trol-over-re li gi ons, ски ну то: 23. 05. 2012; J. K. Pe uc he,Tur key: Co urt ru ling shows aut ho ri ti es’ re fu sal to see ale vism as a re li gi o us com mu nity, 18 Fe bru ary 2002, Ин тер нет, www.rferl.org, ски ну то: 21. 05. 2004.15 ”Tur key: Na ti o nal Se cu rity Co un cil Con ve nes to Ta ke To ugh Me a su res in An titer ro rism Fight”, August 18, 2011, Ин тер нет: http://www.bu si nes stur keyto day.com/tur keyse cu rityco un cilcon venetota keto ughme a su resinan titer ro rismfight/, ски ну то: 25. 10. 2011.



ди рект ној су ве зи с тур ским ми ни стар ством спољ них по сло ва.16 Гра ни ца са Ира ном (499 км) пру жа мо гућ ност гру па ма пот по мог ну тим из ове су сед не зе мље да успе шни је (ло ги сти ка) де лу ју уну тар Тур ске и обрат но. Тур ко фон-ски Азер беј џан де ли 9 км сво је гра ни це с Тур ском, док хри шћан ска Гру зи ја има за јед нич ку ли ни ју од 242 км.

Ме ђу на род ни по ре дак и Бли ски ис ток

Ни јед на ме ђу ве ли ким си ла ма не на ла зи се у ужој или ши рој ре ги ји Бли-ског ис то ка. На овом про сто ру на ла зи се са мо јед на од 20 нај бо га ти јих и нај-пер спек тив ни јих еко но ми ја све та (Тур ска), а две су у гру пи Г20 (Тур ска и Са у диј ска Ара би ја). Зе мље ове ре ги је су или не раз ви је не или зе мље у раз во ју, а нај бо га ти је, из у зев Тур ске, за ви се од из во за си ро ви на (при мар но енер ге-на та), док су ин ду стри ја и сек тор услу га сла би је раз ви је ни.

Ва жност Бли ског ис то ка ле жи у ње го вој ге о стра те шкој по зи ци ји, те бо-гат ству наф том и га сом. Опе ра ци јом „Пу стињ ска олу ја”, 1990. го ди не, у овом де лу све та озва ни чен је Но ви свет ски по ре дак. Пр ва кла сич на ин ва зи ја од стра не јед не ве ли ке си ле у XXI ве ку та ко ђе се од и гра ла у ре ги ји Бли ског ис-то ка (Ирак 2003). Енер гет ска бо гат ства (за пра во наф та и гас), те по ло жај ре-ги је – ју жно Сре до зе мље и гра ни ца с ју жним обо дом сна жног ру ског упли ва, ути ца ли су на то да се у овом ре ги о ну укр сте и по не кад су ко бе ин те ре си и по тре ба ве ли ких си ла, не ких од нај ди на мич ни јих и нај ве ћих на ци о нал них при вре да.

Тур ска је де це ни ја ма би ла кључ ни са ве зник Изра е ла и је ди ни члан НА-ТО-а у ре ги ји Ме ђу тим, од но си са Ру си јом, тур ско по сре до ва ње у пре го во-ри ма Си ри је и Изра е ла, уну тра шња по ли тич ка сце на ко ја се де це ни ја ма од-ли ку је по сте пе ном ре и сла ми за ци јом јав ног жи во та, са ве зни штва у ре ги ји и ин те ре си Ан ка ре у Ира ку, и уоп ште на Бли ском и Сред њем ис то ку, ви ше-стру ки су фак то ри ко ји од ли ку ју из ме ње ну уло гу Тур ске на Бли ском ис то-ку. Уну тра шњи пре о бра жај Тур ске по стао је за лог но ве спољ не по ли ти ке Тур ске на Бли ском ис то ку, у ре ги о ну и кул тур ном ми љеу ко јег је Ата турк на сто јао да се отре се.

Спро во ђе ње ци ља на Бли ском ис то ку

Спољ ни ан га жман, вој ни, ди пло мат ски, еко ном ски или кул тур ни про-ис ти чу из основ не иде је во ђе ња нео о сман ске по ли ти ке као на став ка пр ве

16 ”Dis patch: Tur key and the Free Syrian Army”, STRAT FOR No vem ber 16, 2011 Ин тер нет, http://www.strat for.com/analysis/20111116-dis patch-tur key-and-free-syrian-army , ски ну то: 18. 11. 2011.



осман ске др жа ве. Тур ска по ли ти ка од рас па да СССР-а има мо гућ ност да де-мон стри ра си лу из ван сво јих гра ни ца не ви ше као ак тер ко ји од вра ћа си ле Вар шав ског уго во ра. Ње но де ло ва ње у овом де лу све та за па же ни је је тек од пр ве деценијеXXI ве ка из два раз ло га:

1) Тур ска је по чет ком де ве де се тих тек иза шла из Хлад ног ра та и да би про јек то ва ла си лу из ван гра ни ца мо ра ла је пр во да из вр ши еко ном-ску екс пан зи ју, што је успе шно и за по че то за вла де Тур гу та Оза ла (1983–1989) и на ста вље но за вре ме ње го вог пред сед ни ко ва ња (1991-1993). Оза лу се при пи су ју и ве ли ке за слу ге за уз ди за ње ана до лиј ске му сли ман ске бур жо а зи је на су прот се ку лар ни је ме ди те ран ске.

Тур ска је у на па ду на Са да мов Ирак има ла под ре ђе ну уло гу али ју је ис ко ри сти ла да ис так не сво је пре тен зи је на пра вац Кав каз–Цен трал-на Ази ја, а уско ро и на Бал кан уче шћем у тзв. ми ров ним опе ра ци ја ма и у бом бар до ва њу СРЈ 1999.

2) Ре ги о нал на ар хи тек ту ра де ве де се тих го ди на XX ве ка: САД је био до-ми нан тан де ве де се тих, Си ри ја и Тур ска су и да ље би ле ме ђу соб но не при ја тељ ски на стро је не са кли мак сом 1998. го ди не.17. Ни је мо гло до ћи до озбиљ ни је са рад ње са Са да мо вим Ира ком због са ве зни штва са САД и Изра е лом. Ер ба ка нов по ку шај са рад ње са ислам ским све том осу је ћен је 1997. још увек сна жном уло гом вој ске као га ран та ке ма ли-зма. Еги пат и у од ре ђе ној ме ри Са у диј ска Ара би ја би ле су ре ги о нал не си ле ко је су сво јим де ло ва њем спре ча ва ле ши ри уплив Тур ске у ре-ги он Бли ског ис то ка.

Ме ђу тим, сла бо сти из де ве де се тих де ли мич но по ста ју и шан се. На и ме, упра во чи ње ни ца да је на Бли ском ис то ку до ми нант на и је ди на ве ли ка си ла од 1990. го ди не био САД, по мо гла је до не кле Тур ској. Због по др шке Изра е-лу, ле ги ти ми тет Аме ри ке био је окр њен у по де ље ном арап ском све ту и ши ре у ислам ском све ту. Има ју ћи у ви ду ви ше де це ниј ску му сли ман ску не моћ да бу ду га зде у свом дво ри шту те да, по сле фор мал ног кра ја ха ли фа та му сли-ман ске зе мље гу бе на ме ђу на род ном зна ча ју као са мо стал ни су бјек ти ба рем од ре ги о нал ног зна ча ја, Тур ска је има ла про сто ра да за и гра на кар ту му сли-ман ске си ле ко ја ће у пр вој де це ни ји XXI ве ка би ти још по пу лар ни ја. Еги пат је због до брих од но са са Изра е лом и еко ном ске стаг на ци је ко ја се од 2000. го ди не пре тва ра у опа да ње гу био на сна зи.

Ре ги о нал на ар хи тек ту ра по сле 2003. го ди не: По сле ин ва зи је Ира ка, Си-ри ја је од се че на: са се ве ра – Тур ска, са ју га Изра ел, ју го и сто ка Јор дан, и са ис то ка – оку пи ра ни Ирак. За то зва нич ни Да маск би ва при ну ђен да ба рем

17 Дар ко Та на ско вић, Нео о сма ни зам: Док три на и спољ но по ли тич ка прак са, II из да ње, Слу жбе ни Гла сник 2011.



с јед не стра не на ђе ста бил ност, а то је нај лак ше би ло с Тур ском по го то ву у скла ду с но вом тур ском по ли ти ком ну ла про бле ма са су се ди ма. По сле из-ба ци ва ња си риј ске вој ске из Ли ба на, као по сле ди це оп ту жбе за атен тат на Ра фи ка Ха ри ри ја, Си ри ја је го то во у пот пу ном окру же њу и још ви ше се окре-ће Тур ској. Ли бан по сле по вла че ња Си ри је, ја ча ња Хи збо ла ха на кон ра та с Изра е лом 2006. и кри зним вла да ма по ста је ме та за до бре услу ге Тур ске и ши ре ње ње ног ути ца ја.

Са рад ња с Ру си јом у обла сти енер ге ти ке (из град ња га со во да Пла ви ток Блу стрим за вр ше на кра јем 2002. Пу штен у рад 2005. го ди не) омо гу ћи ла је Тур ској бо ље пре го ва рач ке по зи ци је и са САД.

Сплет уну тра шњих окол но сти (до ла зак на власт уме ре ни је исла ми стич-ке АКП 2002. го ди не и еко ном ски раз вој) и на ве де них спољ них, омо гу ћио је да се кре не у раз ра ду стра те ги је ко ју је 2001. го ди не об на ро до вао ка сни ји ми ни стар спољ них по сло ва Ах мед Да ву то глу.

Циљ Тур ске је био да се на мет не као ма кро ре ги о нал на си ла, тј. цен трална зе мља а не ви ше мост, ка ко је де фи ни сао Да ву то глу 2004. го ди не.18 Опе ра-ци о на ли за ци ја овог ци ља на Бли ском ис то ку олак ша на је по сле да ље еро зи је угле да и по ве ре ња САД у ре ги о ну од оку па ци је Ав га ни ста на 2001. и Ира ка 2003. го ди не. По ли ти ка усло вља ва ња ЕУ је на уну тра шњем пла ну олак ша ла во ђе ње ак тив ни је по ли ти ке на Бли ском ис то ку што се од ви ја ло па ра лел но са сла бље њем по др шке ЕУ, ме ђу гла са чи ма.

За то је Тур ска на сту пи ла:1) На фо ну јав не ди пло ма ти је као за ступ ник му сли ма на, а ти ме и њи хов

по кро ви тељ у ре ги о ну. То је нај о чи глед ни је би ло у јав ним су ко бља ва њи-ма с Изра е лом, од по др шке Ха ма су, кри ти ко ва ња Изра е ла због По ја са Га зе (санк ци ја и вој них ин тер вен ци ја од 2006. го ди не) те ко нач но кроз уче шћа у тзв. Фло ти ла ма сло бо де као и кроз на сто ја ња да се укљу чи у ред зе ма ља ко је по сре ду ју у ми ров ном про це су на Бли ском ис то ку. У том кон тек сту је био и јав ни на ступ Тур ске ко ји је тре ба ло да по бе ре сим па ти је у ислам ском све ту, али и у са мој Тур ској, те а трал но ре а го ва ње на Свет ском еко ном ском фо ру-му у Да во су 2009. го ди не.19

Успех Тур ске на овом пла ну обе ле жен је изра ел ским из ви ње њем због уби ства тур ских др жа вља на од стра не изра ел ских вој ни ка у ак ци ји спре ча-ва ња Фло ти ле сло бо де да про би је еко ном ску бло ка ду Изра е ла над По ја сом Га зе. Та да су изра ел ски ко ман до си упа ли на брод Ма ви Мар ма ра на ко ме су их чла но ви фло ти ле, пре ма зва нич ном из ве шта ју, на па ли хлад ним оруж јем. На на пад но же ви ма и ра зним алат ка ма ко ман до си су од го во ри ли ва тре ним

18 Meh met Oz kan, ”Tur key s ‘New’ En ga ge ments in Afri ca and Asia: Sco pe, Con tent and Im pli-ca ti ons”, PER CEP TI ONS, Autumn 2011, Vo lu me XVI, Num ber 3, p. 117.19 За бо љу сли ку тог на сту па ви де ти: Дар ко Та на ско вић, Нео о сма ни зам: Док три на и спољно по ли тич ка прак са, Дру го до пу ње но из да ње, Бе о град 2011, стр. 108–109.



оруж јем. Ње тан ја ху ов акт, три го ди не ка сни је је у прак си зна чио сма ње ње тен зи ја у зва нич ним од но си ма Ан ка ре и Је ру са ли ма али и на ста вак са рад ње две ју зе ма ља, ко ја је, из у зев на зва нич ном ди пло мат ском пла ну, на ста вље на и по ред на ве де ног до га ђа ја. Слич но је и са од но си ма са САД и Ве ли ком Бри-та ни јом ко ји су нео ми ље ни у му сли ман ским бли ско и сточ ним зе мља ма. Док је због од би ја ња тур ског меџ ли са да се са те ри то ри је њи хо ве зе мље уче ству је у на па ду на Ирак, по др шке Ха ма су и слич ним ан га жма ни ма ство ре на пред-ста ва о за штит ни ку му сли ма на, на ста вље на је по др шка НА ТО-у, Аме ри ци и Ве ли кој Бри та ни ји у њи хо вим ак ци ја ма про тив Ли би је. Тур ске ком па ни је за јед но са бри тан ским скла па ју по сло ве у Ли би ји и у се вер ном Ира ку.20

Као што је при ме тио проф. Та на ско вић и дру ги ис тра жи ва чи су ука за ли на по кро ви тељ ски на ступ Тур ске, ко ји је је дан од глав них обе леж ја но ве тур-ске ди пло ма ти је. То је би ло очи глед но при ли ком по се те зва нич ни ка Ха ма са, као по бед ни ка на из бо ри ма за пред став нич ко те ло Па ле стин ске Са мо у пра-ве још 2006. го ди не. От ка ко је до шло до за сто ја ми ров ног про це са и нај ве ће кри зе од ње го вог по кре та ња 1989. или 1978. го ди не, са ја сним не у спе хом у Ана по ли су 2007, Тур ска па ра лел но пру жа вер бал ну по др шку на ме ри Ру си је да ор га ни зу је ми ров ну кон фе рен ци ју, прет по ста вља ју ћи да то не ће на и ћи на по др шку Тел Ави ва и Ва шинг то на као што је био слу чај и пре Ана по ли са. На и ме, 2005. то ком по се те пред сед ни ка Ру си је Вла ди ми ра Пу ти на Изра е лу, до ма ћин и САД глат ко су од би ли ова кав пред лог.21

Тур ски пре ми јер Ре џеп Та јип Ер до ган (Re cep Tayyip Er do gan) је ја ну а ра 2006. то ком са стан ка Свет ског еко ном ског фо ру ма у Да во су, дао кра ћу из ја ву по во дом до ла ска на власт Ха ма са у Па ле стин ској са мо у пра ви и пер спек ти ве ми ров ног про це са. Та да је ре као да је раз го ва рао с па ки стан ским пред сед-ни ком Пер ве зом Му ша ра фом (Per vez Mus har raf) о мо гућ но сти Тур ске да по сре ду је у пре го во ри ма но ве па ле стин ске вла де и Изра е ла због исто риј ски до брих од но са ка ко с Па ле стин ци ма та ко и с Изра е лом.22 Ка да је фе бру а ра исте го ди не ли дер Ха ма са до пу то вао у Ан ка ру, до ма ћа опо зи ци о на штам па же сто ко је кри ти ко ва ла до бро до шли цу исла ми сти ма.23 С об зи ром на то да је сва ки при јем Ха ма са у ино стран ству био у не скла ду са по ли ти ком САД а

20 ”Tur kish Eco no mic: Bu il ding Tra de Ac ross ME NA: Fe bru ary 2013”, Bri tish Em bassy An ka ra, Ин тер нет: http://open to ex port.com/ar tic le/tur kish-eco no mic-bu il ding-tra de-across-me na-fe-bru ary-2013/, при ступ: 06. 03. 2013.21 ”Israel op po ses Pu tin pe a ce con fe ren ce plan”, Gu ar dian, 28 April 2005, Ин тер нет: http://www.gu ar dian. co.uk/world/2005/apr/28/rus sia.israel, ски ну то: 22. 11. 2012.22 Re cep Tayyip Er do gan, ”So me advi ce to Ha mas”, New per spec ti ves Qu ar terly, (Spring 2006) Vo lu me 23 Is sue 2 , pp. 51 – 52.23 ”Ha mas Vi sit to Tur key De e pens Se cu lar-Isla mist Rift”, ME MRI March 14, 2006 No. 1114, Ин тер нет: http://www.me mri.org/bin/ar tic les.cgi?Pa ge=ar chi ves&Area=sd&ID=SP111406, ски-ну то: 06. 08. 2008.



Изра ел до жи вља вао као ште тан по соп стве ну по ли ти ку, Тур ска се окре ну ла по сре до ва њу Изра е ла с дру гим ак те ром арап ско-изра ел ског су ко ба, са Си ри-јом. До по чет ка ав гу ста 2008. че ти ри рун де ин ди рект них пре го во ра у Кон-стан ти но по љу ни је до не ло ре зул та те. Кљу чан про блем је био зах тев Си ри је за по вра так Го ла на, али на сто лу су би ли и од но си с Ира ном, Хи збо ла хом и Ха-ма сом, те пи та ње Па ле сти не и Па ле сти на ца у це ли ни и ко нач но Је ру са ли ма.

2) Еко ном ском екс пан зи јом на Бли ском ис то ку, што ни је би ло мо гу ће пре из град ње са вре ме не ин ду стри је и успо на тур ске еко но ми је од де ве де се тих, Тур ска је по че ла да ши ри ути цај у не ка да ва не вроп ским осман ским зе мља-ма и у Ира ну.

Ви ше од 40 го ди на Тур ска не ма по зи ти ван би ланс у спољ ној тр го ви ни. Њен ре корд је 24,51 ми ли о на до ла ра, по стиг нут још де цем бра 1971. го ди не. Ота да па до да нас Тур ска је рет ко кад по сти за ла пу ну по кри ве ност уво за из во зом а ма хом је има ла де фи цит.24 Овај гу би так по кри ва се уну тра шњим ра стом, ма да је спољ ни дуг стал но у по ра сту па су и због сер ви си ра ња стал ног спољно тр го вин ског де фи ци та из вр ше не оп се жне при ва ти за ци је а по том уве ден и за кон ко јим се до зво ља ва стран ци ма да ку пу ју зе мљи ште.

Ње на спољ на тр го ви на је по ра сла од 20 ми ли јар ди до ла ра на го ди шњем ни воу 1985. на го то во 300 ми ли јар ди до ла ра 2010. и 389 ми ли јар ди 2012. го ди не. У тур ском из во зу, што је до бро, зна ча јан удео има ју про из во ди и

по лу про и зво ди ко ји су кон ку рент ни на тр жи шти ма зе ма ља у раз во ју. У тој тр го вин ској екс пан зи ји Тур ска је од 2003/2004 ви дљи во пре у сме ри ла зна тан део тр го ви не на ре ги он се вер не Афри ке и Бли ског ис то ка на ко ји је 1985. од ла-зи ло 11% из во за, 2010. 25% а 2012. чак 35 од сто. Ако се по гле да из нос из ра жен у но ми нал ној вред но сти ро бе, ви ди се по-раст вред но сти из во за у зе мље Бли ског ис то ка и се вер не Афри ке од 9 ми ли јар-ди до ла ра 2005. го ди не до 23,1 ми ли јар де до ла ра у 2010. го ди ни.25 Из воз у Иран и у Ли би ју порас тао је у 2012. го ди ни, чак за по 200 од сто.26 Обим раз ме не са УАЕ

24 ”Tur key Ba lan ce of Tra de”, http://www.tra din ge co no mics.com.25 ”Po licy in Tur key dri ves tra de with Mid dle East”, 2 July 2012, Ин тер нет: http://www.meed.com/sup ple ments/2012/tur key-and-the-mid dle-east/po licy-in-tur key-dri ves-tra de-with-mid dle-east/3143297.ar tic le, при ступ: 01. 12. 2012.26 ”Tur kish Eco no mic: Bu il ding Tra de Ac ross ME NA: Fe bru ary 2013”, Bri tish Em bassy An kara, оп., цит.



порас тао је у пе ри о ду 2001–2011 за 572 од сто, до сти гав ши 3,6 ми ли јар ди до ла-ра на го ди шњем ни воу. При том су Еми ра ти нај ве ћи по је ди нач ни ин ве сти тор у Тур ској.27 Из воз у зе мље Бли ског ис то ка би тан је за два стра те шка ци ља: по ли тич ки – пут ка ре ги о нал ној си ли – и еко ном ски јер ма хом до но си по зи-ти ван би ланс Тур ској. Па ра лел но с по ра стом тр го ви не са зе мља ма Бли ског ис то ка и се вер не Афри ке опа да удео тр го ви не са ЕУ.

Та ко је из воз у ЕУ из но сио 56 од сто од укуп ног из во за 2000. го ди не28, док је 2010. го ди не био 46,3 од сто a 2012. је из но сио 39 од сто у уде лу укуп ног из-во за Тур ске.29

Та бе ла 2Удео ЕУ, зе ма ља МЕ НА и оста лих глав них парт не ра у из во зу Тур ске у про цен ти ма укуп ног из во за

Де фи цит у спољ ној тр-го ви ни (у ми ли јар да-ма до ла ра)

Го ди на ЕУ МЕ НА зе мље**

Ру си ја САД

2002 50,5 6,00 3,2 9,3 15,52010 47 24,6 4 3,3 71,72011 46,2 23,3 4,4 3,4 105,82012 39 31,5 4,4 3,7 842013

(јан–апр) *40,5 28,3 4,5 3,8 32,03

Из вор: TU IK, Tur kish Sta ti sti cal In sti tu te.* Вред но сти за пе ри од ја ну ар–април 2013.** по гле да ти на пред на ве ден спи сак зе ма ља.

Јед на од по сле ди ца стал ног де фи ци та, али не са мо то га, је сте рас ту ћи спољ ни дуг. За то је сте пред ста вља ло успех ка да је ова зе мља у апри лу 2013. го ди не от пла ти ла по след њи ра ту ду га (412 ми ли о на аме рич ких до ла ра) Међуна род ном мо не тар ном фон ду. Ер до ган је још ра ни је кри ти ко вао ММФ а от пла ту ду га овој ме ђу на род ној ор га ни за ци ји Ал Ара би ја је пре не ла као ве ли ки успех. На и ме, ка да је Ер до ган по стао пре ми јер, Тур ска је ду го ва ла

27 H.E Mo ham med Ah med Bin Ab du la ziz Al Shih hi ”Tur key-uAE For ging a Stra te gic 21st Cen-tury Part ner ship”, in: HSBC Glo bal Con nec ti ons: ME NA – Tur key, The Gulf In tel li gen ce Fo rum, 17. 09. 2012.28 Da niel Gros and Can Selçuki, ”The Chan ging Struc tu re of Tur key’s Tra de and In du strial Com pe ti ti ve ness: Im pli ca ti ons for the EU”, Cen tre for Euro pean Po licy Stu di es Wor king Pa per 03, Brus sels Ja nu ary 2013, p. 4. 29 ”To tal ex ports re ac hed to 135 bil lion dol lars in 2011”, Turk stat, Fo re ign Tra de Sta ti stics, Decem ber 2011 No: 10739, 31/01/2012, Turk stat 2013.



ММФ-у 23,5 ми ли јар ди до ла ра.30 Иако је укуп ни др жав ни спољ ни дуг про-пор ци о нал но пао са 78% на око 36% БДП-а пре ма Блум бер гу (Blo om berg),31 од но сно све га 27,8% БДП-а пре ма ММФ-у32 у 2012. го ди ни, он је по рас тао јер је БДП 2002. из но сио 182,848 ми ли јар ди до ла ра а 2012. чак 794,468 ми ли јар-ди до ла ра.33 Иако је део др жав ног ду га у укуп ном спољ ном ду гу опао, то и не чу ди с об зи ром на број не при ва ти за ци је (нпр. у мар ту 2013. је за вр ше на рас про да ја ком плет не елек тро мре же)34 као и нај но ви ју рас про да ју зе мљи шта, што је ути ца ло на крат ко ро чан при лив ка пи та ла. Ме ђу тим, дра стич но ра-сте спољ ни при ват ни дуг. Та ко је уку пан спољ ни дуг 2002. го ди не био 118,3 ми ли јар де до ла ра, а 2012. го ди не 336,863 ми ли јар де до ла ра (пре ма Блум бер гу чак 413 ми ли јар ди до ла ра за кључ но с апри лом 2013. го ди не).35

3) При вид ним от кло ном од САД при ли ком Дру гог за лив ског ра та 2003. го ди не, про пра ће ним агре сив ни јим де ло ва њем на се ве ру Ира ка по стиг ну та су два ци ља: а) успе шни ја бор ба про тив курд ских ге ри ла ца и ја ча ње турк-мен ске за јед ни це и обез бе ђи ва ње еко ном ских ин те ре са на се ве ру Ира ка, и б) ства ра ње јав не сли ке о во ђе њу дру га чи је по ли ти ке од САД и За па да ка да су у пи та њу ин те ре си му сли ма на.

4) Кул тур на екс пан зи ја во ди се кроз кли шее на За па ду већ утвр ђе не: пла-сма ном ТВ се ри ја, му зи ке пре ко Бал кан ТВ ка на ла као и кла сич них са др жа-ја, раз ме ном по зо ри шних тру па, по се та ма фол клор них дру шта ва и слич но. Нај ве ћи успех за са да по сти же у са рад њи с при ват ним сек то ром, у ко јем се ис ти че Хи змет – по крет Фе ту ле Гју ле на. Ово се огле да у отва ра њу са да већ ви ше од 1000 тур ских шко ла ши ром све та, те у ор га ни зо ва њу, за кључ но с 2013. је да на ест Ме ђу на род них олим пи ја да тур ског је зи ка на ко ји ма се уче-сни ци из све ве ћег бро ја зе ма ља так ми че у по зна ва њу тур ског је зи ка и кул-ту ре. На по след њој олим пи ја ди тур ског је зи ка, ко ја је одр жа на од 1. до 16. ју на 2013, тре ба ло је да уче ству је 2000 уче ни ка из 140 зе ма ља (на пр вој 2003. го ди не уче ство ва ли су уче ни ци из 17 зе ма ља).36 Тур ске шко ле се отвара ју

30 ”Er do ğan Sug gests Shift from Dol lar to Gold”, Sa bah, Ин тер нет: http://en glish.sa bah.com.tr/eco nomy/2013/05/11/pm-er do gan-dis hes-up-imf-cri ti cism31 ”Er do gan’s IMF Tri umph Masks Sur ge in Pri va te Debt: Tur key Cre dit”, Blo om berg May 14, 2013, Ин тер нет, http://www.blo om berg.com/news/2013-05-13/er do gan-s-imf-tri umph-masks-sur ge-in-pri va te-debt-tur key-cre dit.html, pri stup: 20. 05. 2013.32 World Eco no mic Outlo ok, In ter na ti o nal Mo ne tary Fund, Da ta ba se, April 2013.33 Ibi dem.34 ”Tur kish go vern ment ra kes in $3.5 bln in po wer grid ten ders”, Hürriyet Daily News March/15/2013.35 ”Er do gan’s IMF Tri umph Masks Sur ge in Pri va te Debt: Tur key Cre dit”, op., cit, Tra ding econo mics.36 Ulu sla ra ra sı Türkçe Olim piyatla rı, Ин тер нет, http://www.turk ce o lim piyatla ri.org/, http://www.hi zmet news.com/in dex.php/la testnews/item/991stu dentsfrom140co un tri estopar ti ci pateintur kisholympi adsthisyear.



ши ром све та, на рав но и на Бли ском ис то ку, у Је ме ну, на се ве ру Ира ка и дру-где.37 Тур ски уни вер зи те ти та ко ђе ор га ни зу ју сај мо ве у бли ски сточ ним зе-мља ма, на ко ји ма стра ни сту ден ти мо гу да се при ја ве за сти пен ди је ка ко би сту ди ра ли у Тур ској.

Де ло ва ње у че ти ри прав ца Тур ска је по ку ша ла да обо га ти и ус по ста вља-њем та ко зва ног Шам ге на. Та ко је до 2011. по стиг нут без ви зни ре жим са Си-ри јом, Ира ком, Ира ном, а пре го ва ра ли су и с Ту ни сом, Је ме ном, Ли би јом и Ма ро ком, с ко ји ма је Тур ска на би ла те ралнм ни воу уве ла уки да ње ви за. Шам ген ни је за жи вео и због арап ског про ле ћа јер је на ја вљен на са мом по-чет ку овог про це са,38 та ко да да нас не по сто ји без ви зни ре жим из ме ђу Тур-ске и Ира ка.

Ан га жман на Бли ском ис то ку

Тур ски спољ но по ли тич ки ан га жман по себ но је ви дљив у слу ча ју Си ри-је, Па ле сти не, од но сно Изра е ла, Ли би је и, ма ње ис так ну то али од из у зет ног зна ча ја, у Ира ку.

На по след њим пар ла мен тар ним из бо ри ма у Тур ској, одр жа ним ју на 2011, ЕУ ни је би ла јед на од ва жни јих те ма ни јед ној бит ни јој по ли тич кој сна зи у тур ском пар ла мен ту, ни вла ди ни опо зи ци ји.39 Пред сед ник вла де Тур ске, Ре-џеп Та јип Ер до ган, пр ви пут на свом ина у гу ра ци о ном го во ру ни јед ном ни је по ме нуо Европ ску уни ју. Прет ход на два пу та 2002. и 2007. го ди не то ни је био слу чај. Он је том при ли ком, по ред тур ских гра ђа на по здра вио и „се стрин ске на ро де” у Баг да ду, Ка и ру, Са ра је ву, Ба куу, Ни ко зи ји и дру где. Та да је из ја вио и да је по бе да АКП-а на да за све угње те не на ро де да ље го во ре ћи: „Са ра је во је до би ло ко ли ко и Ис тан бул, Беј рут ко ли ко и Из мир, За пад на оба ла и Га-за ко ли ко и Ди јар ба кир”. „Бли ски ис ток, Кав каз и Бал кан до би ли су (по бе-дом АКП-а) ко ли ко и Тур ска.”40 На истом фо ну су и из ја ве Ер до га на да Па-ле стинци, ка да до ла зе у Тур ску, до ла зе у сво ју ку ћу, као и да је Бал кан ср це

37 ”Yazi ci Vi sits Tur kish Scho ols in Yemen”, Ин тер нет: http://www.hi zmet news.com/in dex.php/la test-news/item/974-yazi ci-vi sits-tur kish-scho ols-in-yemen, ски ну то: 15. 05. 2013, http://www.hi zmet news.com /in dex.php/la test-news/item/357-tur kish-school-opens-in-nort hern-iraq-mo re-scho ols-in-de mand.38 ”Co urt ex po ses ap pal ling de ten tion con di ti ons in Gre e ce”, Eurac tiv, 24 Ja nu ary 2011, Ин тер нет: http://re u ni ting-euro pe.blo gac tiv.eu/2011/01/28/schen gen-aga inst-sham-gen/#.UbGwSkDDCSo, ски ну то: 21. 01. 2013.39 ”Euro pe put on the back bur ner in Tur kish elec tion cam pa ign”, 10. 06. 2011, Ин тер нет: http://www.dwworld.de/dw/ar tic le/0,,15135701,00.html, ски ну то: 27. 10. 2011.40 ”Tur kish Fo re ign Po licy in the AKP’s Third Term”, PO NARS Eura sia Po licy Me mo No. 189 Sep tem ber 2011, Ин тер нет: http://www.gwu.edu/~i e resg wu/as sets/docs/po nars/pepm_189.pdf, ски ну то: 22. 10. 2011, p. 1.



Тур ске.41 Та ко је АКП пре шла с по зи ва ња на бр же евро ин те гра ци је на бо љу са рад њу с бра ћом у Баг да ду и Беј ру ту.

Тур ска и ми ров ни про цесПо не што о од но си ма Тур ске и Изра е ла те по сле дич но и па ле стин ских

Ара па већ смо на ве ли. Ва ља ло би на ве сти да је Тур ска по ку ша ла у не ко ли ко на вра та да се укљу чи и у ми ров ни про цес на Бли ском ис то ку, на сто је ћи да и ти ме се бе при ка же као си лу спо соб ну а још ви ше и вољ ну да му сли ман ским на ро ди ма до не се бо љи так.

У скло пу сво је по ли ти ке ши ре ња ути ца ја у бли жем и да љем окру же њу, ова зе мља је има ла не ко ли ко ини ци ја ти ва у ве зи с по сти за њем ми ра у ре ги-о ну. Тур ски пре ми јер Ре џеп Та јип Ер до ган је ја ну а ра 2006. то ком са стан ка Свет ског еко ном ског фо ру ма у Да во су, дао кра ћу из ја ву по во дом до ла ска на власт Ха ма са у Па ле стин ској са мо у пра ви и пер спек ти ве ми ров ног про це са. Ме ђу тим, због од би ја ња Изра е ла, али и Ха ма са, да се укљу че у би ла те рал-не или три пар тит не пре го во ре, Тур ска се окре ну ла по сре до ва њу Изра е ла с дру гим ак те ром арап ско-изра ел ског су ко ба, са Си ри јом. До по чет ка ав гу ста 2008. че ти ри рун де ин ди рект них пре го во ра у Кон стан ти но по љу ни су до не ли ре зул та те. Кључ ни про блем је био зах тев Си ри је за по вра так Го ла на, али на сто лу су би ли и од но си с Ира ном, Хи збо ла хом и Ха ма сом, те пи та ње Па ле-сти не и Па ле сти на ца у це ли ни и ко нач но Је ру са ли ма. По сред ни пре го во ри Да ма ска и Тел Ави ва би ли су под зна ком пи та ња због оче ки ва не сме не пред-сед ни ка изра ел ске вла де (Еху да Ол мер та). На кон опе ра ци је „Ли ве но оло во” у По ја су Га зе и по бе де Бен ја ми на Не тан ја хуа и де сни чар ске ко а ли ци је у Изра-е лу 2009, па ли су у во ду и пре го во ри са Си ри јом.

Тур ска спро во ди спољ но по ли тич ку стра те ги ју ши ре ња ути ца ја у по сто-сман ском аре а лу. За то се мо же прет по ста ви ти да је и ње на ми ров на ини ци-ја ти ва би ла део те стра те ги је.

Слич но као и са овом ми ров ном ин ци ја ти вом Тур ска је по ку ша ла да по-сре ду је у пре го во ри ма УН, од но сно за пад них зе ма ља и Ира на у ве зи с ну-кле ар ним про гра мом те зе мље. Тур ска и Бра зил су 17. ма ја 2010. пот пи са ли спо ра зум с Ира ном о пре но су 1200 ки ло гра ма ура ни ју ма обо га ће ног до 3,5% у Тур ску, где би био обо га ћен до 20%, ка ко би се про из ве ло го ри во за ме-ди цин ски ну кле ар ни ре ак тор у Те хе ра ну. Иако је За пад пр во ну дио слич но ре ше ње, САД а за тим и дру ге зе мље За па да, од би ли су ова кво ре ше ње ви-ше го ди шње кри зе. Та ко је Тур ска до би ла ди пло мат ску бит ку, при вре ме но осво ји ла по е не у јав но сти, али без прак тич ног учин ка.42

41 „Тур ски пре ми јер: Бал кан је ср це Тур ске”, Ва се љен ска ТВ, 29/09/2011, Ин тер нет: http://www.va se ljen ska.com/ve sti-da na/tur ski-pre mi jer-bal kan-je-sr ce-tur ske/, ски ну то: 21. 10. 2011.42 ”Tra ac cor di e san zi o ni”, Os ser va to rio Bal ca ni e Ca u ca so 21 mag gio 2010, Ин тер нет: http://www.bal ca ni ca u ca so.org/Tut te-le-no ti zie/Tra-ac cor di-e-san zi o ni, при ступ: 20. 11. 2012.



Тур ска и Си ри ја

Још пре не го што је окон ча на оку па ци ја Ли би је по че ле су ана ли зе, на-гла ба ња и прог но зе о на ред ном уда ру на Си ри ју. Бр зи на ко јом се на сил не и не на сил не про ме не вла сти де ша ва ју од 2000. го ди не на о ва мо, омо гу ћи ла су да се на осно ву јав но до ступ них по да та ка пред ви ди ка ко би те кла да ља де-ша ва ња у нај го рој, да кле рат ној, ва ри јан ти.

На рав но, ово је де ло ва ло и збу њу ју ће с об зи ром на прет ход ну ви ше го-ди на уз ла зну пу та њу у би ла те рал ним од но си ма две ју зе ма ља. По ме ну ли смо ра ни је Шам ген. Овим до брим од но си ма прет хо ди ле су го ди не не при ја тељ-ства узро ко ва не и про јек том из град ње бра на у Ана до ли ји, на ре ка ма ко је жи вот зна че ка ко ју го и сточ ној Тур ској та ко и Си ри ји и Ира ку – на Ти гру и Еуфра ту. Ра ди се о Про јек ту за ју го и сточ ну Ана до ли ју – ГАП (Gu neydo gu Ana do lu Pro je si – GAP). Про јек том је пред ви ђе на из град ња 22 бра не и 19 хи-дро е лек тра на (за вр ше но).43

По сто ја ла су два нај и зве сни ја сце на ри ја за на пад на Си ри ју и ула зак Тур-ске у рат.

У оба сце на ри ја рат по чи ње тур ска вој ска. У пр вој ва ри јан ти, тур ска вој ска је тре ба ло да упад не у Си ри ју на вод но го не ћи курд ске те ро ри сте из ПКК-а. На па ди курд ских те ро ри ста на тур ску вој ску и по ли ци ју би ли су из-у зет но же сто ки то ком 2011. У ве ли ком на па ду 19. ок то бра 2011. уби је на су 24 тур ска вој ни ка, по сле че га су Тур ци још јед ном упа ли у се вер ни Ирак, па се по сле кра ћег бом бар до ва ња и гра на ти ра ња по ву кли. Пред сед ник Тур ске је ова кав сце на рио на ја вио још у де цем бру 2010. го ди не, а од сре ди не 2012. Тур ска је по но во твр ди ла да је ПКК опет Аса дов са ве зник (као то ком де ве-де се тих). Та да би, го не ћи Кур де, Тур ци ушли у Си ри ју што би, на рав но, био акт агре си је, па би си риј ска вој ска мо ра ла да бра ни зе мљу и ето ра та.

Дру ги сце на рио ко ји је тур ски пре ми јер Та јип Ер до ган на ја вљи вао је сте ус по ста вља ње за штит не зо не у Си ри ји, ка ко би се омо гу ћи ло из вла че ње ци ви ла ко ји бе же од су ко ба и до ста ва ху ма ни тар не по мо ћи. Тур ска би се у том слу ча ју ве ро ват но по зи ва ла на раз ли чи те пла но ве Ује ди ње них на ци ја, по пут Ана но вог, ко је је ус пут Си ри ја при хва ти ла, а по бу ње ни ци пре кр ши-ли. Та ко зва ну за штит ну зо ну би, на рав но, ус по ста ви ла тур ска вој ска на те-ри то ри ји Си ри је. Зна чи, опет је на де лу вој на агре си ја, ко јој се Си ри ја вој но су прот ста вља.

У оба слу ча ја, НА ТО би мо рао да се уме ша на стра ни сво је чла ни це Тур-ске. Та да се бу ди и Иран, ко ји ула зи у рат на осно ву спо ра зу ма са Си ри јом и га ђа НА ТО ин ста ла ци је у Тур ској (ра дар и авио-ба зу Ин џир лик). Аме ри ка и Ве ли ка Бри та ни ја, али и Фран цу ска, има ју по вод да бом бар ду ју ци љеве у

43 Ин тер нет: http://www.gap.gov.tr/abo ut-gap/com po nents-of-gap/gap-pro gram-for-the-de ve-lop ment-of-land-and-wa ter-re so ur ces.



Ира ну. Иран та да по ја ча ва деј ства и упа да у Ав га ни стан, и евен ту ал но на се вер Ира ка, где коп не но мо же да се су ко би с Аме ри кан ци ма, ко ји има ју вој ни ке и у Ку вај ту, Ба хре и ну, Ка та ру, Са у диј ској Ара би ји и у Јор да ну. То би био сце на рио за ве ли ки бли ско и сточ ни рат.

За што би Тур ска ула зи ла у овај рат?

По сле ди пло мат ског сна же ња Тур ске, Аме ри ка је под ста кла Ан ка ру да се пре на прег не и усме ри и ка Бал ка ну и ка ши рем Бли ском ис то ку (у ма њој ме ри ка Кав ка зу). По што су Тур ци то са ња ли де це ни ја ма, ни је их тре ба ло мно го убе ђи ва ти. Еко ном ски раст Тур ске, чи ја је при вре да из би ла на се дам-на е сто ме сто у све ту по ла ко до ла зи до кра ја, шта ви ше до ко лап са. На и ме, од се дам де се тих го ди на XX ве ка Тур ска бе ле жи ста лан, а од 2003/4 и дра стич но рас ту ћи спољ но тр го вин ски де фи цит ко ји је 2011. го ди не по рас тао за 47 од-сто у од но су на 2010. и из но сио је 105,8 ми ли јар ди до ла ра, да би 2012. опао, али у пр ва че ти ри ме се ца 2013. опет по ка зу је дра сти чан раст (ви ди та бе лу 2). Ова кав кон стант но не по во љан и рас ту ћи би ланс роб не раз ме не нео др жив је. По сле ма сов не при ва ти за ци је (Тур ска је свет ски шам пи он при ва ти за ци је па се са да рас пра вља о при ва ти за ци ји ре ка и је зе ра) а од ско ра и про да је зе-мљи шта стран ци ма, оста је још мо гућ ност ра та ка ко би се ста ње про ме ни ло у усло ви ма рат не при вре де.

Ан ка ра се ба рем не ко ли ко го ди на спре ма ла за рат. Она је још 2009. го ди не осно ва ла ис тра жи вач ки цен тар ОР САМ ко ји се ба ви пра ће њем до га ђа ја на Бли ском ис то ку и у се вер ној Афри ци. Тур ска је, та да ве ли ки при ја тељ Си ри-је, за по че ла ства ра ње већ по ме ну тог Шам ге на. Ис по ста ви ло се да је без ви зни ре жим по слу жио и за оба ве штај не по сло ве, те за ус по ста вља ње мре же аге-на та за ка сни ји рат у Си ри ји. На че лу ОР САМ-а је Ха сан Кам бо лат, чо век из тур ске оба ве штај не за јед ни це по ве зан с ан гло а ме рич ким слу жба ма. ОР САМ се ба ви пи са њем из ве шта ја и ана ли за о си ту а ци ји у ре ги о ни ма ко је пра ти, те ор га ни за ци јом кон фе рен ци ја, окру глих сто ло ва, по се та др жав ни ка из ре ги-о на али и оба ве штај ним ра дом, што се на рав но не на во ди на сај ту. ОР САМ је оку пио си риј ске опо зи ци о на ре и ор га ни зо вао им пр ву ве ли ку кон фе рен-ци ју још по ло ви ном 2011. го ди не. Са мо про гла ше на Сло бод на си риј ска вој ска оформ ље на је у Тур ској и тур ска др жа ва им је на пра ви ла ло го ре а 2012. го-ди не је ус пе ла да об је ди ни мно ге фрак ци је по је ди на ца жељ них пле на, сла ве и дру ге до би ти у слу ча ју Аса до вог па да. О то ме да је без ви зни ре жим осим тр го ви не, ве ро ват но по спе шио и ин фил тра ци ју аге на та, ко ји су вр бо ва ли са-рад ни ке и спре ма ли ло ги сти ку за по бу ну, не што се да за кљу чи ти и на основу,



од стра не Ан ка ре не ги ра ног, из ве шта ја ко ји се по ја вио у изра ел ским ме ди-ји ма о 40 тур ских аге на та ухап ше них у Си ри ји сре ди ном фе бру а ра 2012.44

У Ира ку, ко ји би био за хва ћен рат ним деј стви ма у ова квом, са да ма ње из-глед ном сце на ри ју, Тур ска под сти че не ста бил ност та ко што ди рект но скла па уго во ре о про да ји енер ге на та с Курд ском са мо у пра вом на се ве ру Ира ка, а без до го во ра са цен трал ним вла сти ма. На тај на чин, Тур ска на сто ји да па ци фи-ку је Кур де, евен ту ал но оја ча ирач ке Турк ме не ко ји жи ве баш у том де лу зе-мље, али ну жно ква ри од но се са зва нич ним Баг да дом.

За кљу чак

Тур ска по ли ти ка на Бли ском ис то ку, је дан је од три век то ра за ми шље не спољ но по ли тич ке екс пан зи је чи ји ре зул тат тре ба да бу де ста тус Тур ске као јед ног од по ло ва мо ћи у но вом по рет ку све та. Тур ска је, да би то по сти гла, при ме ни ла не ко ли ко так ти ка у овом де лу све та.

На пла ну јав не ди пло ма ти је где је тре ба ло да на сту пи као по кро ви тељ или за штит ник му сли ман ских на ро да, она ни је ус пе ла због свр ста ва ња уз За пад у агре си ји на Ли би ју и због фак тич ке агре си је (по ма га ње јед ној од за-ра ће них стра на у гра ђан ском ра ту) у Си ри ји. Та ко ђе, по гор ша ла је од но се с Ира ком а ни Еги пат ни је за ин те ре со ван да без от по ра до зво ли Тур ској узи-ма ње уло ге по кро ви те ља арап ских му сли ма на.

На еко ном ском пла ну кроз ши ре ње оби ма тр го вин ске раз ме не и скла-па ња спо ра зу ма о сло бод ној тр го ви ни, Тур ска је сте по ста ла ва жан парт нер и ус пе ла да пре у сме ри зна ча јан део раз ме не на зе мље МЕ НА (ви ди та бе лу 2) с ко ји ма че шће има по вољ ни ји би ланс. Ме ђу тим, као и укуп на еко ном ска екс пан зи ја уз про сеч ни раст БДП-а од 5,2 од сто у пе ри о ду 2002–2012, ово је по стиг ну то на ра чун по ди за ња це на услу га, рас про да је при род них бо гат ста-ва, у ко је спа да ју стра те шке гра не при вре де, зе мљи ште и во де, те из у зет но ве ли ки и све те же на док на див де фи цит у спољ но тр го вин ској раз ме ни, ко ји је пре гре јао тур ску при вре ду. Пи та ње је ка да ће у бли ској бу дућ но сти ло ша еко ном ска по ли ти ка по ка за ти ко ли ко је Тур ска у еко ном ском по гле ду по-ста ла ре ги о нал ни џин на ста кле ним но га ма.

Са мо две го ди не по сле на ја ве Шам ге на, овај спо ра зум о без ви зном ре-жи му ни ко ви ше и не спо ми ње, по го то ву што су у ње га би ли укљу че ни или пред ви ђе ни Си ри ја и Ирак. Ирак још увек тра жи ви зе од тур ских др жа вља на а због тур ског пре ска ка ња Баг да да у уго во ра њу ве ли ких по сло ва с курд ском

44 ”Re port: U.S. dro nes flying over Syria to mo ni tor crac kdown”, Feb.18, 2012, Ин тер нет: http://www.ha a retz.com/news/mid dle-east/re port-u-s-dro nes-flying-over-syria-to-mo ni tor-crac-kdown-1.413348, при ступ: 02. 03. 2012.



ауто ном ном ре ги јом на се ве ру Ира ка те шко да ће се то про ме ни ти. Та ко ђе, од но си са Си ри јом га ран ту ју про паст ско ри јег при бли жа ва њу две ју зе ма ља.

На кул тур ном пла ну не сум њи во су по стиг ну ти ус пе си али на ста вак по-др шке за пад ним зе мља ма у њи хо вом но вом сре ђи ва њу Бли ског ис то ка де-ли мич но по ти ре те успе хе. Не са мо то, све ве ће вој но а он да и еко ном ско при су ство за пад них зе ма ља у ре ги о ну Бли ског ис то ка и се вер не Афри ке оне-мо гу ћа ва ства ра ње про јек та ре ин те гра ци је или ин те гра ци је ре ги о на, што је је дан од стра те шких ци ље ва нео о сма ни стич ке ви зи је бу дућ но сти Тур ске.

Евен ту ал но вој но ис ка зи ва ње уло ге ло кал не си ле, кроз стал но на ја вљи-ва ни а ни кад из вр ше ни упад у Си ри ју под раз ли чи тим пред тек стом, по ка зао је и на овом пла ну не у спех или не до ре че ност спољ не по ли ти ке.

Тур ска нео о сма ни стич ка ви зи ја под ак ту ел ним вођ ством пар ти је АКП по ка зу је пр ве ви дљи ве зна ке за мо ра и кри зе. Иако је, с пре ки ди ма, злат на нит Тур ске спољ не по ли ти ке од кра ја Хлад ног ра та, те жња пре ра ста ња у ре-ги о нал ну си лу, је дан од по ло ва мо ћи но вог свет ског по рет ка, Тур ска де сет го ди на пре Ви зи је за 2023. го ди ну по ка зу је да су сред ства и ме то де за по сти-за ње же ље ног ци ља би ли нео д ме ре ни или не а де кват но ко ри шће ни. Из ве-сни је је, осим у слу ча ју ве ли ких ра то ва чи ји би ис ход би ло не мо гу ће пред-ви де ти, да ће Тур ска под ба ци ти што се ти че Ви зи је за 2023. го ди ну и да ће се те шко бо ри ти да оста не на по зи ци ји 17. при вре де све та и да тим пре не ће ус пе ти да по ста не је дан од по ло ва мо ћи, с об зи ром на за ви сност еко но ми је од спољ них парт не ра.


До ку мен ти

“To tal ex ports re ac hed to 135 bil lion dol lars in 2011”, Turk stat, Fo re ign Tra de Sta-ti stics, De cem ber 2011 No: 10739, 31/01/2012, Turk stat 2013.

“Tur kish Eco no mic: Bu il ding Tra de Ac ross ME NA: Fe bru ary 2013”, Bri tish Embassy An ka ra, In ter net, http://open to ex port.com/ar tic le/tur kish-eco no mic-bu-il ding-tra de-ac ross-me na-fe bru ary-2013/, при ступ: 06. 03. 2013.

“Vi sion 2023: Tur key’s Fo re ign Po licy Ob jec ti ves” spe ech de li ve red by H.E. Ah met Da vu to ğ lu, Mi ni ster of Fo re ign Aff a irs of the Re pu blic of Tur key at the Tur key In ve stor Con fe ren ce: The road to 2023 or ga ni zed by Gold man Sachs (Lon don, 22.11.2011), Ин тер нет, http://www.mfa.gov.tr/spe ech-en ti tled-_vi sion-2023_-tur key_s-fo re ign-po licy-ob jec ti ves__-de li ve red-by-h_e_-ah met-da vu to glu_-mi ni ster-of-fo re ign-af.en.mfa, при ступ: 19. 11. 2012.

World Eco no mic Outlo ok, In ter na ti o nal Mo ne tary Fund, Da ta ba se, April 2013.



Књи ге

Ек ме чић, Ми ло рад, Ду го кре та ње из ме ђу кла ња и ора ња: Исто ри ја Ср ба у Но вом ве ку 1492–1992, Слу жбе ни Гла сник 2008.

Та на ско вић, Дар ко, Нео о сма ни зам: Док три на и спољ но по ли тич ка прак са, II из да ње, Слу жбе ни Гла сник 2011, стр. 24.

To do ro va, Ma ria, “Ima gi ning the Bal kans”, Of xord Uni ver sity Press 2009.

Члан ци, ин тер нет

Bek dil, Bu rak, “Say has been sen ten ced: We are aw fully shoc ked! (Part II)”, Hürriyet Daily News April 30 2013, Ин тер нет: http://www.hur riyet dailynews.com/, ски-ну то: 24. 04. 2013.

Gros, Da niel, and Selçuki, Can, “The Chan ging Struc tu re of Tur key’s Tra de and In du strial Com pe ti ti ve ness: Im pli ca ti ons for the EU”, Cen tre for Euro pean Policy Stu di es Wor king Pa per 03, Brus sels Ja nu ary 2013.

“Er do gan’s IMF Tri umph Masks Sur ge in Pri va te Debt: Tur key Cre dit”, Blo om-berg May 14, 2013, Ин тер нет: http://www.blo om berg.com/news, при ступ: 20. 05. 2013.

Er do gan, Re cep Tayyip, “So me advi ce to Ha mas”, New per spec ti ves Qu ar terly, (Spring 2006) Vo lu me 23 Is sue 2-

“Euro pe put on the back bur ner in Tur kish elec tion cam pa ign”, 10. 06. 2011, Ин-тер нет: http://www.dw-world.de/dw/ar tic le/0,,15135701,00.html, ски ну то: 27. 10. 2011.

Ka lin, Ibra him, “Soft Po wer and Pu blic Di plo macy in Tur key”, Per cep ti ons Jo ur nal of In ter na ti o nal Aff a irs Vo lu me XVI - Num ber 3, Autumn 2011.

Oz kan, Meh met, “Tur key’s ’New’ En ga ge ments in Afri ca and Asia: Sco pe, Con tent and Im pli ca ti ons”, PER CEP TI ONS, Autumn 2011, Vo lu me XVI, Num ber 3.

“Po licy in Tur key dri ves tra de with Mid dle East”, 2 July 2012, Ин тер нет: http://www.meed.com/sup ple ments/2012/tur key-and-the-mid dle-east/po licy-in-tur-key-dri ves-tra de-with-mid dle-east/3143297.ar tic le, при ступ: 01. 12. 2012.

“Re port: U.S. dro nes flying over Syria to mo ni tor crac kdown”, Feb.18, 2012, Ин-тер нет: http://www.ha a retz.com/news/mid dle-east/re port-u-s-dro nes-flying-over-syria-to-mo ni tor-crac kdown-1.413348, при ступ: 02. 03. 2012.

“Tur gut Özal Pe riod in Tur kish Fo re ign Po licy: Özalism”, Jo ur nal of Tur kish Weekly (JTW), First pu blis hed by USAK Year bo ok of In ter na ti o nal Po li tics and Law, Vol. 2, 2009, pp. 153-205.

“Tur key wo uld do what was ne ces sary to re sto re per ma nent or der in the Bal-kans, Mid dle East and Ca u ca sus.” у: ”Da vu to ğ lu: Tur key Will Re sto re Or der In Bal kans, Mi de ast And Ca u ca sus”, TRT, Ин тер нет: http://www.trt-world.com, ски ну то: 07. 05. 2013.



“Tur key’s Mo ment: A Con ver sa tion with Ab dul lah Gul”, Fo re ign Aff a irs Ja nu ary/Fe bru ary 2013, Vol. 92, N. 1

“Tur kish Fo re ign Po licy in the AKP’s Third Term”, PO NARS Eura sia Po licy Me-mo No. 189 Sep tem ber 2011.

Ulu sla ra ra sı Türkçe Olim piyatla rı, Ин тер нет, http://www.turk ce o lim piyatla ri.org/, http://www.hi zmet news.com/in dex.php/la testnews/item/991stu dentsfrom140co un tri estopar ti ci pa teintur kisholympi adsthisyear.


Алек сан дар Га јић*

НЕО О СМА НИ ЗАМ НА КА СПИЈ СКОМ ПОД РУЧ ЈУ

Ап стракт: По ла зе ћи од ути ца ја исто риј ског на сле ђа ри вал ства Осман ли ја и цар ске Ру си је, од но сно Тур ске и Со вјет ског Са ве за, рад пра ти смер, ци-ље ве и до ма шај тур ске спољ не по ли ти ке на Ка спиј ском под руч ју (Кав каз и Сред ња Ази ја) у пост хлад но ра тов ској епо хи. Уоча ва ју ћи сво је вр сну „спољ-но по ли тич ку офан зи ву” де ве де се тих го ди на про шлог ве ка као пр ви из раз „тур ско-ислам ске син те зе”, у ра ду се ука зу је на ци ље ве, до ме те и не до стат ке ова кве спољ не по ли ти ке на Ка спиј ском под руч ју. Тур ска спољ на по ли ти ка се, по том, пр во упо ре ђу је с док три нар ним нео о сма ни змом као кон зи стент мим ме то до ло шким и опе ра ци о ним спољ но по ли тич ким при сту пом, а по том се, по пи та њу овог под руч ја, уоча ва ју ње ни до са да шњи по ма ци у оства ри ва њу тур ских спољ но по ли тич ких ци ље ва, од но сно – они не до ста ци ко ји су уоче-ни и отткло ње ни, али и они ко ји то ни су.

Кључ не ре чи: Ка спиј ско под руч је, Тур ска спољ на по ли ти ка, нео о сма ни-зам, стра те шка ду би на, енер ге ти ка

* * *

Са вре ме на спољ на по ли ти ка Тур ске на пост со вјет ском про сто ру Кав-ка за и Сред ње Ази је (у струч ној ли те ра ту ри зад њих де це ни ја збир но на-зва ни „Ка спиј ским под руч јем”) мно го то га ду гу је не са мо хлад но ра тов ској, већ и ра ни јој исто ри ји та мо шњег им пе ри јал ног над ме та ња. Она је пре до-ми нат но обе ле же на ри вал ством две им пе ри је, ја ча ју ћег Ру ског и све сла би-јег Осман ског цар ства, јед на ко на про сто ру Кав ка за ко ли ко и на оном тра-ди ци о нал ног „европ ског” Бал ка на. На овим про сто ри ма је у зад ња два ве ка свог по сто ја ња „бо ле сник на Бос фо ру” одр жа ван у жи во ту као ре ги о нал ни чу вар ју жно европ ског и бли ско и сточ ног Ри млан да, а све ка ко би, уз ње го-ву по моћ, Запад не им пе ри јал не та ла со кра ти је спре ча ва ле из ла зак ја чајуће

* Институт за европске студије Београд. Рад је на стао у окви ру про јек та 179014 ко ји фи-нан си ра Ми ни стар ство за про све ту и на у ку Ре пу бли ке Ср би је.



континеталне си ле с про сто ра Евро а зиј ског”„ср ца коп на” на то пла мо ра. Сва-ка ко, опи са ни ан та го ни стич ки од но си има ли су и сво је осци ла ци је, па и нео че ки ва не епи зо де пар нер ства и са ве зни штва.

Та ко је у вре ме ни ма рас па да оба цар ства и на ста ја ња њи хо вих на след ни-ка, Со вјет ског са ве за и ке ма ли стич ке, се ку лар не Тур ске ре пу бли ке, По лит би-ро Ру ске КП (што је пре нео над ле жност за спро во ђе ње спољ но по ли тич ких ак тив но сти на Нар ко мин дел ко ме је та да пред се да вао Чи че рин) про це нио да нај ве ћа опа сност пре ти од бри тан ског им пе ри ја ли зма, ко ји је та да фа во ри зо-вао ма ло а зиј ску аван ту ру Грч ке, па се при бли жио Ке мал-па ши ној Тур ској и то ком не ко ли ко на ред них го ди на јој стра те шки по ма гао. Све ово прав да но је иде о ло шким пла но ви ма за „из воз ре во лу ци је” на ко ло ни јал не и по лу ко-ло ни јал не про сто ре (ту је убра ја на и Тур ска, за јед но с Пер си јом и Ки ном) те укљу чи ва њем „по тла че них на ци ја” у ан ти им пе ри ја ли стич ки са вез ко ји ће, на кон по бе де на овим про сто ри ма, сру ши ти и сам за пад ни ка пи та ли зам. Та кво „не на да но са ве зни штво” би ло је пу но обр та: ка да је нпр. Ен вер-па-ша, ли дер „мла до тур ске ре во лу ци је” и не ка да шњи тур ски ми ни стар вој ни, уме сто да по на ло гу Кре мља уми ри сред њо а зиј ске „ба сма хи сте” (ислам ске уста ни ке про тив но ве бољ ше вич ке вла сти) од лу чио да се, за до јен пан тур-ки змом, при дру жи од мет нич ким од ре ди ма, Цр ве ној ар ми ји ни је пре о ста ло ни шта дру го не го да га ли кви ди ра у кам па њи гу ше ња по бу не.1 Или, ка да је Чи че рин за тра жио од тур ског иза сла ни ка Бе ки ра Са ми ја да се њи хо ве тру пе ева ку и шу с про сто ра Ва на, Би тли са и Му са, те да се из ра ди план о раз ме ни ста нов ни шва и об но ви пре ђа шња де мо граф ска пре моћ Јер ме на на про сто-ри ма где је над њи ма из вр шен ге но цид, овај пред лог је тур ска стра на глат ко од би ла. Све то, ипак, ни је спре чи ло са ста вља ње на цр та уго во ра о при ја тељ-ству из ме ђу Тур ске и Со вјет ског Са ве за 24. ав гу ста 1920. го ди не, пот пи са ног 16. мар та на ред не го ди не. Цео спо ра зум оди сао је ан ти им пе ри ја ли змом ко ји је, за рад за јед нич ког су прот ста вља ња Бри та ни ји, са со вјет ске стра не као ма-ње зна чај не – жр тво вао не ке од ин те ре са Јер ме на и Гру зи на.

Ства ра ње са ве зни штва би ло је обе ле же но и ја ча њем ко му ни стич ке пар-ти је уну тар Тур ске, а по че так ње го вог кра ја – ње ним сла бље њем. Већ 1921. го ди не од и грао се тзв. „Цр но мор ски ин ци дент” ка да су се, са мо ме сец да-на на кон од ла ска из Ба ту ми ја у Ана до ли ју, во ђа тур ских ко му ни ста Му-ста фа Суб хи и 15 дру гих во де ћих ре во лу ци о на ра, при ли ком по врат ка у Ба ту ми, уто пи ли кад је њи хов брод по то нуо под крај ње сум њи вим окол но-сти ма2. Хла ђе ње од но са до кра ја два де се тих го ди на про шлог ве ка по ла ко ће прераста ти у непри ја тељ ство, че му ће увод би ти по ли ти ка тур ске „ак тив не не у трал ности” пре ма на зи ру ћим европ ским не при ја те ља ко ји ће се су ко би ти

1 Де таљ ни је о Ен вер-па ши и пан тур ским „ба сма хи сти ма” у Hop kirk Pe ter, Set ting the East Abla ze: Le nin s Dre am od an Em pi re in Asia, John Mur ray, Por tsmo uth, 1984, стр. 152–167. 2 Go kay Bu lent, So vi et Eastern Po licy and Tur key 19201991, Ro u tle ge, Lon don, 2006, стр. 23–30.


Неоосманизам на Каспијском подручју 161

у другом полувремену свет ског ра та. Тур ска ће са сво јим су се ди ма за кљу чи-ти тзв. „Пакт о не на па да њу че ти ри си ле” или Пакт Са да бад (с Ира ком, Пер-си јом [Ираном] и Ав га ни ста ном) ко ји је, с об зи ром на то да га је из дру гог пла на осми сли ла бри тан ска ди пло ма ти ја, до дат но уда љио Тур ску и Со вје те. Крај Дру гог свет ског ра та озна чи ће и мо ме нат ка да ће се се ку лар на Тур ска вра ти ти сво јој „тра ди ци о нал ној” уло зи пре пре чи те ља мо ре у за у Мра мор ном мо ру. С дру ге стра не, Ста љи но ва спољ на по ли ти ка ће те жи ти да Со вјет ском Са ве зу „де бло ки ра” мо ре у зе и про ши ри се на про стор Ма ле Ази је кроз при-са је ди ње ње тур ских ис точ них про вин ци ја Карс и Ардaхан.

Са еска ла ци јом Хлад ног ра та Тур ска ће отво ре но на пу сти ти Ата тур ко-ву „по ли ти ку не у трал но сти” и по ста ти нај бли жи са ве зник САД, те чла ни ца НА ТО-а. Дру гим ре чи ма, Тур ска је по кро ви тељ ство Ве ли ке Бри та ни је из 19. ве ка за ме ни ла аме рич ким по кро ви тељ ством по ло ви ном 20. сто ле ћа. Као ва-жна ка ри ка у ге о по ли тич ком лан цу из ме ђу за пад не и ју жне обла сти Ри млан-да и ње них вој но по ли тич ких пак то ва под па тро на том САД (НА ТО, ЦЕН ТО и да ље, на Да ле ком Ис то ку, СЕ АН ТО) Тур ска је че ти ри де це ни је би ла део аме рич ке ”con ta in ment po licy” (по ли ти ке об у зда ва ња) Со вје та у евро а зиј ском „Хар тлен ду”. Од по чет ка рас па да Со вјет ског Са ве за, Тур ска је „по ка зи ва ла не скри ве не ам би ци је да игра бит ну уло гу у Ка спиј ском под руч ју, у гра ни ца-ма у ко ји ма јој то до пу шта ју са ве знич ки од но си са Сје ди ње ним Др жа ва ма”.3

Тур ска „спољ но по ли тич ка ка спиј ска офан зи ва” у пост со вјет ском пе ри о ду

У вре ме ру ше ња Бер лин ског зи да и рас па да Со вјет ског Са ве за Тур гут Озал (по ло жио пред сед нич ку за кле тву упра во оно га да на ка да је сру шен Бер лин ски зид, 9. 11. 1989) из вео је ра ди ка лан за о крет у до та да шњној спољ-ној по ли ти ци Тур ске. „Тур ска спољ на по ли ти ка је де фи ни тив но на пу сти ла Ке ма ло во уме ре но, не ек спан зи о ни стич ко и не ин тер вен ци о ни стич ко на че ло са др жа но у ње го вој по зна тој де ви зи Мир у зе мљи, мир у све ту (Yurt ta Suhl Ci-han da Sulh), и кре ну ла нео о сма ни стич ким пу тем об на вља ња ути ца ја у ре ги о-ну ко ји су не ка да би ли у са ста ву Осман ског цар ства.”4 Па и ви ше од то га: пра-те ћи дру штве не про це се „ре и сла ми за ци је од о здо”„тур ско-ислам ска син те за” као „иде о ло шки амал гам исла ми зма, тур ки зма и осман ског импери јали-зма”,5 што се од овог мо мен та уоб ли ча ва у праг ма тич ну др жавну по ли тику, има ла је ве ће пре тен зи је од ства ра ња некoг об ли ка еко ном ске, по ли тич ке и

3 Га јић Алек сан дар, Но ва ве ли ка игра, НСПМ; Бе о град, 2009, стр. 154.4 Та на ско вић Дар ко, Нео о сма ни зам – по вра так Тур ске на Бал кан, Слу жбе ни гла сник; Бе-о град, 2010, стр. 26.5 Исто, стр. 19.



вој не уни је са ста вље не од зе ма ља (или бар ве ћи не њих) ко је су не ка да при-па да ле Осман ском цар ству (а чи ји би цен тар би ла Тур ска). Она се од но си ла и на про сто ре пост-со вјет ског Ка спиј ског под ру ча ко ји на ста њу ју тур ко фо-ни на ро ди што ни ка да ни су би ли по да ни ци Пор те. У то ме је би ла су шти на Оза ло ве кри ла ти це „од Ја дра на до Ки не ског зи да”.

Про гла ша ва ју ћи на сту па ње „ве ка Ту ра ка” Тур гут Озал је, с јед не стра не, уоче ну при ли ку за из ла же ње из па сив но сти и из ве сне изо ло ва но сти до та да-шњег ме ђу на род ног по ло жа ја сво је зе мље кре нуо да ре а ли зу је ја ча њем ње ног ре ги о нал ног по ли тич ког и еко ном ског ути ца ја, док је, с дру ге стра не, упр кос пре стан ку по сто ја ња со вјет ске прет ње са ис то ка, на ста вио да се до ка зу је као ло ја лан и по у здан парт нер САД у скло пу НА ТО пак та, спре ман и да се ак тив-но укљу чи у оства ри ва ње ње го ве но ве уло ге.”6 Прак тич на де лат ност ко ја је пра ти ла ове круп не ре чи и но ве док три нар не по став ке на про сто ру Ка спиј-ског под руч ја би ла је, у пр вим го ди на ма по рас па ду СССР-а, кон цен три са на на ус по ста вља ње и раз ви ја ње ве за с но во на ста лим, не за ви сним др жа ва ма до ми нант не му сли ман ске ве ро и спо ве сти и кул ту ре, а ет но лин гви стич ки тур ске, од но сно тур киј ске при пад но сти. „Та но во на ста ла си ту а ци ја до не ла је дво стру ки иза зов и дво стру ку при ли ку „нео о сма ни зму”: с јед не стра не, Тур ска је до би ла шан су да мла ђим брат ским на ци ја ма пред вод нич ки по ну-ди плат фор му оку пља ња на вред но сти ма (пан)тур ки зма, исла ми зма и мо-дер ни зма ко је ње но по ли ва лент но ци ви ли за циј ско би ће об је ди њу је, док је, с дру ге стра не, пред сто ја ло по ста вља ње од но са с Ру си јом на но ве осно ве, при че му је еко ном ски и, спе ци фич ни је, енер гет ски ин те рес био у пр вом пла ну.”7 Ма да је то ком хлад но ра тов ских де це ни ја, и то ис кљу чи во уз са гла сност вр ха со вјет ске вла сти, Тур ска има ла ми ни мал не од но се с кав ка ским и сред ње а-зиј ским на ро ди ма, упра во је са гле да ва ње но во о тво ре них мо гућ но сти би ло узрок то ме што су још 1991. го ди не ди пло мат ске по се те пре сед ни ка Оза ла Со вјет ском Са ве зу за сво је де сти на ци је има ле не са мо Мо скву, већ и Азер-беј џан, Ка зах стан и дру ге тур ко фо не ре пу бли ке. А ка да је 8. де цем бра 1991. го ди не на ме сто СССР-а фор ми ра на За јед ни ца Не за ви сних Др жа ва (ЗНД), Тур ска је би ла пр ва зе мља ко ја је при зна ла но ве др жа ве.

Иде је о „Тур ском све ту од Ја дра на до Ки не ског зи да” у ко ме се ре пу-бли ка Тур ска по и ма као цен тар, осо ви на и мост уну тар Евро а зи је (ње них ре ги ја из ме ђу Евро пе и Ки не) а све за хва љу ју ћи сво јој ге о по ли тич кој по-за ди ни као и исто риј ској, вер ској и кул тур ној уло зи, те зе су ко је се ја вља ју још код ми ни стра спољ них по сло ва Исма и ла Џе ма (у вла ди Тан су Чи лер). „За ње га је Тур ска гло бал на др жа ва ко ја де лу је као узор са сво јом де мо кра-ти јом, се ку ла ри змом, по што ва њем људ ских пра ва, и тре ба да по ста не је-дан од главних цен та ра при вла че ња са сво јим исто риј ским до стиг ну ћи ма,

6 Исто, стр. 27.7 Исто, стр. 56.



културним богатством, ху ма ни змом, осе ћа јем за иден ти тет са свим са вре-ме ним вред но сти ма.”8

Де лу ју ћи на осно ви ове (ауто)пер цеп ци је, Тур ска је у пр вом пост со вјет-ском пе ри о ду на про сто ру Ка спиј ског под руч ја за сту па ла оства ре ње че ти ри глав на спољ но по ли тич ка ци ља ко ја су, су штин ски, би ла иден тич на де фи ни-са ним ци ље ви ма САД на истом про сто ру9: а) до при но ше ње из град ње др жа-ве (sta te-bu il ding) оса мо ста ље них пост со вјет ских ре пу бли ка б) по др жа ва ње и по ма га ње њи хо вих еко ном ских и по ли тич ких ре фор ми в) по ма га ње да се оне укло пе у ме ђу на род ну за јед ни цу г) раз ви ја ње би ла те рал них од но са ба зи-ра них на за јед нич ким ин те ре си ма и су ве ре ној јед на ко сти. У ре ал по ли тич-кој прак си, ра ди ло се пак о по сте пе ном увла че њу но во фор ми ра них др жа ва у соп стве ну ин те ре сну сфе ру с тен ден ци ја ма стра те шке ин те гра ци је. Ово је не што пре ци зни је де фи ни са ла та да шња „енер гет ска по ли ти ка Тур ске” са че-ти ри глав на про кла мо ва на ци ља: а) раз ви ја ње не за ви сно сти ових зе ма ља на по ли тич ком по љу (ми сли се на одва ја ње од со вјет ског по ли тич ко-ин сту ту ци-о нал ног на сле ђа и пре о ста лих ве за, прим. А. Г.) б) под сти ца ње ових зе ма ља да по ста ну чла но ви за пад них ин сти ту ци ја в) из град ња ре ги о нал не са рад ње г) ожи вља ва ње енер гет ског ко ри до ра из ме ђу ис то ка и за па да.10

Бр зо се при ла го ђа ва ју ћи но во на ста лим при ли ка ма, чак и упр кос по-чет ном помањкaњу нео п ход них ин стру ме на та спољ не по ли ти ке, те до вољ-не ко лич не сред ста ва, но ва Тур ска по ли ти ка за бе ле жи ла је по чет не успе хе: ус по ста ви ла је до бре дипломатс кe и по ли тич ке од но се с вла сти ма но во на-ста лих др жа ва и обез бе ди ла ви ше стру ко при су ство у при вре ди, од но сно у та мо шњим ин ве сти ци ја ма. Ини ци ра ла је и кул тур ну са рад њу: отво ри ла је кул тур не цен тре у свим тур ко фо ним ре пу бли ка ма и за кљу чи ла спо ра зу ме о ра зно вр сним про гра ми ма сти пен ди ра ња шко ло ва ња, омо гу ћив ши сту-ден ти ма из ових зе ма ља да по ха ђа ју тур ске уни вер зи те те; осно ва ла је те ле-ви зиј ске ста ни це а на ме ром да про ши ри свој кул тур ни ути цај на Кав ка зу и Сред њој Ази ји.

Као ва жан ко рак у ин сти ту ци о на ли за ци ји тур ске ре ги о нал не по ли ти ке, у ја ну а ру 1992. го ди не осно ва на је ТИ КА (Тур ска аген ци ја за са рад њу и раз-вој) као ор га ни за ци ја оспо со бље на за по моћ у раз во ју ка спиј ских др жа ва. По ља ње ног де ло ва ња ти ца ла су се еко но ми је, обра зо ва ња, кул ту ре, умет-но сти, исто ри је, ис тра жи ва ња, је зи ка, пи сма, ет но гра фи је, ту ри зма, ад ми-ни стра ци је, пра во су ђа, без бед но сти, ко му ни ка ци је, еко ло ги је, на у ке и тех-но ло гије. Пра ви, пак за да так „ове ве о ма ак тив не и из да шно фи нан си ра не

8 Пре ма Er tan Efe gil, Ra ti o na lity Qu e sti on of Tur key’s Cen tral Asia Po licy, Bil gi (19), 2009 / 2, стр. 76.9 Aras Bu lent, Is han Co lak, Ame ri can and Cen tral Asian Re la ti ons, Eura sian Stu di es no. 3, An-ka ra, 1996.10 Исто, стр. 76–77



па ра по литич ке ор га ни за ци је био је и учвр шћи ва ње тур ског при су ства и ути-ца ја у зе мља ма за ко је је Ан ка ра за ин те ре со ва на, а по себ но у оним ве ћин ски му сли ман ским или с број ним му сли ман ским/тур ским ма њи ма на про сто ру Евро а зи је”.11 Осни ва ње ове ор га ни за ци је зна чи ло је да су ме ђу тур ске спољ-но по ли тич ке при о ри те те – уз Бал кан, се ве ро и сточ ни Ме ди те ран и Бли ски Ис ток – укљу че на и про стран ства Ка спиј ског под руч ја, ка ко она ко ја су не-ка да би ла под Осман ли ја ма, та ко и она ко ја то ни ка да ни су би ла.

Из ме ђу 1993. и 2005. го ди не ТИ КА је кор ди ни са ла 2506 про је ка та, Од то-га је 31,3 % тех нич ке по мо ћи да то Ка зах ста ну, 10,9% Кир ги зи ји, 9,9 % Азер-беј џа ну а 8,8 % Турк ме ни ста ну. Тур ска из во зно-уво зна бан ка омо гу ћи ла је фи на сиј ску по моћ у ви си ни од 1,1 ми ли јар де до ла ра за ње не про јек те. Пре ма из ве шта ји ма ТИ КА, 1327 тур ских фир ми с ка пи та лом од 1,5 ми ли јар ди до-ла ра де лу ју у Азер беј џа ну и то ван наф та шког сек то ра. У 2001. го ди ни, ова зе мља је уво зи ла тур ску ро бу у вред но сти од 148 ми ли о на, а из во зи ла ро бу у вред но сти од 67,3 ми ли о на до ла ра. По ин ве сти ци ја ма у Азер беј џа ну Тур-ска је за у зе ла тре ће ме сто, од мах иза са ве знич ких САД и Ве ли ке Бри та ни је. У Ка зах ста ну, 72 тур ске фир ме уло жи ле су око 1,5 ми ли јар ди до ла ра, а че-ти ри тур ске бан ке та мо су отво ри ле сво ја пред став ни штва. У Кир ги зи ји је 13 тур ских гра ђе вин ских фир ми ре а ли зо ва ло про јек те вред не 330 ми ли о на до ла ра; у Турк ме ни ста ну је 81/% та мо шњих ауто-пу те ва ре кон стру и са но уз по моћ тур ских фир ми ко јих у овој зе мљи има већ пре ко 200. По чет ком ве-ка, од укуп ног оби ма тр го ви не у Ка спиј ском под ру чу ју, на тур ске фир ме је от па да ло око 3,5 ми ли јар ди до ла ра, с тен де ци јом да љег ра ста.

По чев ши од вре ме на по се та Тур гу та Оза ла Ка зах ста ну и Азер беј џа ну, то ком ко јих им је Тур ска пред ла га ла учла ње ње у Ор га ни за ци ју Ислам ске кон фе рен ци је и ЕКО (Ор га ни за ци ју за еко ном ску ко о пе ра ци ју), Тур ска је ин сти ту ци о на ли зо ва ла и ја ке би ла те рал не од но се са свим зе мља ма у ре ги-ји. С Ка зах ста ном је за кљу чен спо ра зум ко ји ин сту ци о на ли зу је за јед нич ке ме ха ни зме за са ве то ва ње и би ла те рал не пар ла мен тар не од но се.12 У ци љу ја-ча ња би ла те рал ног и мул ти ла те рал ног по ве зи ва ња, 1992. го ди не за кљу чен је тзв. Ан кар ски до го вор, ко ји пред ви ђа го ди шње одр жа ва ње „Тур ског са-ми та”, а пла ни ра но је и да до но си по ли тич ке и еко ном ске де кла ра ци је. Уз про кла мо ва ње 21. ве ка као „тур ског ве ка”, врх тур ске др жа ве пла ни рао је и да пред ло жи осни ва ње Тур ског за јед нич ког тр жи шта и Тур ске бан ке за раз вој и ула га ња. Иако је Ислам Ка ри мов, пред сед ник Уз бе ки ста на, од луч но од ба цио по ку ша је фор ми ра ња би ло ка квих пан тур ских су пра на ци о нал них ме ха ни за ма за рад по ступ ног по ли тич ког об је ди ња ва ња, зва нич ни ци дру гих

11 Та на ско вић Дар ко, Нео о сма ни зам – по вра так Тур ске на Бал кан, Слу жбе ни гла сник; Бе о град, 2010 Стр. 3112 Пре ма Aydın Mu sta fa and Çağrı Er han (2005), Küre sel Po li ti ka’da Or ta Asya; Avrasya Üçlemesi I, No bel Pu bli ca ti ons, An ka ra, 2005.



тур ко фо них др жа ва у Ка спиј ском под руч ју од лу чи ли су, ипак, да ис ко ри сте го ди шње са ми те с Тур ском за до го ва ра ње но вих пут них и ин фор ма ци о них про је ка та, као и за да ље раз ви ја ње тр го вин ске и еко ном ске са рад ње, укљу чу-ју ћи и кон крет не за јед нич ке про јек те у ин ду стри ји, по љо при вре ди, сек то ру услу га и енер ге ти ци. Да кле, иако су иде је о „Уни ји тур ских др жа ва”, ко је је пред сед ник Су леј ман Де ми рел лан си рао 1994. на и шле на ни ма ло то пао до-чек на по ме ну тим са ми ти ма, Тур ска је ус пе ла да за кљу чи око три сто ти не би ла те рал них спо ра зу ма ко ји ма је ство ри ла прав ни оквир за са рад њу са зе-мља ма Ка спиј ског под ру ча и исто вре ме но им по мо гла да по ста ју пу но прав-не чла ни це ре ги о нал них и ме ђу на род них ор га ни за ци ја, као што су Са вет Евро пе и Ује ди ње не На ци је.

На по љу кул тур не са рад ње до шло је до зна чај ног уна пре ђе ња би ла те рал-них од но са. Тур ска је с др жа ва ма у ре ги ји још 1993. го ди не за кљу чи ла „Спо-ра зум о за јед нич ком упра вља њу тур ском кул ту ром и умет но шћу” (ТУРК-СОУ). Отво ре ни су тур ски кул тур ни цен три у Ал ма Ати и Аша ка ба ду као се ди шта про мо ци је тур ске кул ту ре, је зи ка и умет но сти, а у Кир ги зи ји, у Ма на су, и у Ка зах ста ну осно ва ни су ме ђу на род ни уни вер зи те ти. Тур ска је обез бе ди ла око де сет хи ља да шко ла ри на го ди шње за сту ден те из Ка спиј ског под руч ја, док је ми ни стар ство спољ них по сло ва ор га ни зо ва ло про гра ме обу-ке за ди пло ма те из зе ма ља ове ре ги је. „Вер ски ути цај Тур ске на исто вер не су ни те сво ди се на фи нан сиј ску по моћ у из град њи џа ми ја, шко ло ва ње му ла и спре ча ва ње ути ца ја ши ит ског Ира на и ма ло људ них хе те ро док сних ре до-ва ко ји су за до је ни не при ја тељ ством пре ма глав ним тур ским са ве зни ци ма – САД и Изра е лу.”13 Ре ли ги о зне књи ге ре дов но се ша љу та мо шњим вер ским за јед ни ца ма, а Тур ска је упу ти ла и број ни вер ски пер со нал на рад у тур ко фо-ним зе мља ма. Под тур ским па тро на том су осно ва ни „Евро а зиј ски ислам ски са вет” као и Те о ло шки фа кул те ти у Азер беј џа ну, Кир ги зи ји и Турк ме ни ста-ну. Но, и по ред све га учи ње ног „укуп ни до са да шњи ре зул та ти вер ског ути-ца ја Тур ске у Ка спиј ском под руч ју не знат ни су и сво де се на из ве стан ути цај на ру рал но ста нов ни штво на пе ри фе ри ји др жа ва бли жим Тур ској. Ути цај у ве ћим гра до ви ма Сред ње Ази је го то во је ни ка кав.”14

Обе ћа ње од пре ко ми ли јар де до ла ра фи нан сиј ске по мо ћи за при ба вља ње вој не опре ме ору жа ним сна га ма но вих тур ко фо них ре пу бли ка 1994. го ди не, по чет на је тач ка вој не са рад ње Тур ске и по је ди них др жа ва Ка спиј ског под-руч ја. Кич му ове са рад ње пред ста вља НА ТО про грам „Парт нер ство за мир”, чи ји је ре ги о нал ни цен тар за обу ку осно ван у Ан ка ри 1994. го ди не. По овом осно ву, ре ги о нал ни вој ни пер со нал уче ству је у за јед нич ким вој ним ве жба ма и до би ја мо гућ но сти да по ха ђа тур ске вој не ака де ми је. Ан ти те ро ри стич ка обу ка, ди рект на фи на сиј ска по моћ (са мо у пе ри о ду од 2002. до 2005. го ди не

13 Га јић Алек сан дар, Но ва ве ли ка игра, НСПМ, 2009, стр. 154.14 Исто, стр. 154.



Уз бе ки стан је до био од Тур ске сред ства за опре ма ње сво је вој ске у ви си ни од 3,3 ми ли јар де до ла ра) –све су то ви до ви вој не са рад ње об у хва ће ни „Парт-нер ством за мир” и ре а ли зо ва ни под па тро на том САД. Ка зах стан и Тур ска су, та ко, 2002. го ди не за кљу чи ли спо ра зум о са рад њи сво јих мор на ри ца и ва зду хо плов них сна га, ко ји је укљу чи вао и шко ло ва ње ка за шких ка де та у тур ским вој ним шко ла ма. Та ко ђе, Тур ска је по че ла да ша ље сво је тру пе као ми ров не сна ге на про сто ре у ре ги ји по го ђе не ме ђу ет нич ким кон флик ти ма, као нпр. у слу ча ју Гру зи је. У ди пло мат ско-по ли тич ком сми слу Тур ска се не-дво сми сле но ста ви ла на стра ну Азер беј џа на у кон флик ту с Јер ме ни ма око На гор но Ка ра ба ха, али је би ла без у спе шна у на сто ја њи ма да по мог не Ба куу с об зи ром на то да су Ру си ја и Иран чвр сто по др жа ли јер мен ске по зи ци је .

Не у спех тур ске „спољ но по ли тич ке офан зи ве”

Ма да је Тур ска по при лич но успе шно ус по ста ви ла бли ске од но се с ве ћи-ном др жа ва у ре ги ји, не спор но се ис по ста ви ло да и по ред свег тру да и уло-же них сред ста ва, то ком пр ве де ка де на кон рас па да СССР-а, та зе мља ни је ус пе ла да ре а ли зу је глав не спољ но по ли тич ке ци ље ве на овом про сто ру. Као пр во – упр кос упор ним на сто ја њи ма Ан ка ре – „Уни ја тур ског све та” као су-пра на ци о нал но еко ном ско-по ли тич ки ен ти тет, ни је фор ми ра на. Цен трал-но а зиј ске др жа ве, ма ко ли ко им је би ла до бро до шла тур ска фи нан сиј ска по-моћ и обу ка ка дро ва, не са мо да су се ду го роч но су про ста ви ле сва кој ова квој иде ји већ су раз ви ле при лич ну авер зи ју пре ма тур ском уси ље ном, за штит-нич ком „па тер на ли зму.”15 Чак и по пи та њу еко но ми је (ми мо ди рект них ин-ве сти ци ја), цен трал но а зиј ске др жа ве ни ка да ни су озбиљ но гле да ле на тур ски по ли тич ки си стем као на „узор ни мо дел” ко ји тре ба без у слов но при хва ти ти. Су прот но тур ском ви ђе њу, све ове др жа ве пре су те жи ле уво ђе њу ки не ског и ју жно ко реј ског мо де ла, при ла го ђе ног ло кал ним спе ци фич но сти ма.

Пр вих го ди на по рас па ду Со вјет ског Са ве за, За пад је (пре свих САД и ЕУ) фор си рао „тур ски мо дел” као при хва тљи ву ал тер на ти ву исла ми стич-ком ре жи му у Ира ну на овом про сто ру, пре не бре га ва ју ћи да Тур ска не мо-же би ти за и ста мо дел за опо на ша ње с об зи ром на раз ли чи те дру штве не и по ли тич ке обра сце ко ји по сто је у зе мља ма Ка спиј ског под руч ја у по ре ђе њу с Тур ском. „Тур ски мо дел” – са све усво је ним за пад ним фор ма ма ко је по-тен ци ра ју пар ла мен тар ну де мо кра ти ју, се ку ла ри зам или фор си ра ју при мат тр жи шне привре де – на и шао је на ве о ма ма ло ен ту зи ја зма ме ђу вла да ју ћим струк ту ра ма у Ка спиј ском под руч ју (ма хом по ни клим у окви ру совјетске номен кла ту ре) иона ко без ма ло не за ин те ре со ва ним за ви ше пар тиј ско и

15 Lar ra bee Step hen and Les se Ian , Tur kish Fo re ign Po licy in an Age of Un cer ta inty, Rand Cor-po ra tion 2003, стр. 99–126.



тр жи шно так ми че ње, али и ме ђу ста нов ни штвом чи ји је иден ти тет ви ше окре нут фа ми ли јар ним и пле мен ским хи је рар хиј ским ауто ри те ти ма не го ин ди ви ду а ли стич ким обра сци ма. За то су ре жи ми на овом под руч ју већ на-кон не ко ли ко го ди на од сти ца ња не за ви сно сти по че ли да се окре ћу ка соп-стве ним исто риј ским узо ри ма пред мо дер ног са мо вла шћа. По ред то га, на-ра ста ју ћа прет ња гру па ра ди кал них исла ми ста при мо ра ла их је да, су о че ни с пре врат нич ким ак ци ја ма, при бег ну ре пре сив ним по ли тич ким ме ра ма у уну тра шњој по ли ти ци а не ли бе ра ли стич ком ми ни ми зи ра њу уло га др жа-ве.Иако има не у по ре ди во раз ви је ни ји, ком плек сни ји и мо дер ни ји по ли ти-чки и еко ном ски си стем од зе ма ља Ка спиј ског под руч ја, Тур ска та ко ђе има мно штво сла бо сти и про бле ма по пи та њу при ва ти за ци је, функ ци о ни са ња соп стве ног пар ла мен та ри зма, вла да ви не од но сно кр ше ња људ ских пра ва, а по себ но у по гле ду оства ри ва ња пра ва ма њи на. Тур ска је, ме ђу тим, соп стве-не ма не упор но ми ни ми зи ра ла и у ко му ни ка ци ји с тур ко фо ним на ро ди ма у Ка спиј ском под руч ју ука зи ва ла са мо на њи хо ве сла бо сти и не до стат ке. Шта ви ше, зва нич ни ци из Тур ске по ка за ли су крај ње не по зна ва ње со ци о-по ли тич ке ре ал но сти тур ко фо них зе ма ља овог про сто ра као и не до ста так же ље да у ту ре ал ност про ник ну. Уну тра шње не да ће Тур ске – курд ска ге-ри ла, исла ми стич ки иза зо ви, еко ном ски дис па ри те ти – не са мо да су огра-ни чи ле ма не вар ски про стор и сред ства за де ло ва ње на тур ко фо ном ис то ку већ су ство ри ле и ре ла тив но не по вољ ну сли ку у очи ма ста нов ни штва ових др жа ва ко је се ду бо ко за ми сли ло: да ли уоп ште вре ди усва ја ти „тур ски мо-дел”, очи глед но спор не успе шно сти, и отва ра ти му ши ром сво је сла ба шне еко но ми је? Нај коб ни је је би ло то што су тур ски зва нич ни ци ис тра ја ва ли у свом „ду ше бри жнич ком па тер на ли зму” пре ма овим зе мља ма, те су, ужи-вља ва ју ћи се у уло гу „ста ри јег бра та” ко ји све зна нај бо ље – до дат но од би ли од се бе но мен кла ту ре и на ро де Ка спиј ског под руч ја, тек иза шле из ве ков не ру ске па тро на же и ко ји ни су же ле ли да је дан об лик до ми на ци је за ме не дру-гим, па ма кар то био и не ко ет но лин гви стич ки бли жи и на вод но „брат ски-ји”, а за пра во сла би ји и ма ње ути ца јан16.

По врх све га, на не у спех тур ских пла но ва ути ца ле су и ту ђе спољ но по-ли тич ке стра те ги је и де ло ва ња, пре све га Ру си је, ко ји се по но во ја вља ју од 1994. го ди не, али и они са ве зни ка – у ви ду де ло ва ња САД (на ро чи то по сле 1997. го ди не) с ко јим не да ни је би ло до бре син хро ни за ци је већ је до шло и до мно го так тич ких ди со нан ци и рас ко ра ка. Ко нач но, ру ски ути цај у ре гији се по ка зао ду бљим и ја чим не го што је Тур ска би ла у ста њу да пред ви ди. Ру си ја је од прет ход не др жа ве на сле ди ла чи та ву па ле ту еко ном ских, по литич ких, кул тур них и ге о стра те шких пред но сти на овим про сто ри ма, ко је је ве што

16 Де таљ ни је у: Na suh Uslu, The Rus sian, Ca u ca sian and Cen tral Asian Aspects of Tur kish Fore ign Po licy in the Post Cold War Pe riod, Al ter na ti ves, Tur kish Jo ur nal of In ter na ti o nal Re la ti ons, Vol.2, No.3&4, Fall&Win ter 2003, стр. 164–187.



зна ла да ко ри сти. Мно ги од ових ре жи ма су вр ло сла би, осе тљи ви на при ти-ске, има ју број ну ру ску ма њи ну ко ја ве ко ви ма жи ви за јед но с тур ко фо ним на ро ди ма и њи хо вим ели та ма, кул тур но „ру си фи ко ва ним” или ба рем, окре-ну ти јим Ру си ји у ци ви ли за циј ском сми слу. При ме ри це, на го ди шњим „Тур-ским са ми ти ма” ве ли ка ве ћи на др жав них зва нич ни ка из ре ги о на, и ме ђу соб-но, и с пред став ни ци ма Тур ске, ко му ни ци ра на ру ском је зи ку. По ма жу ћи им у бор би про тив ме ђу на род ног те ро ри зма или у ме ђу соб ним те ри то ри јал ним и ре сурс ним спо ро ви ма, Ру си ја се ла ко на мет ну ла као кључ ни по сред ник, као ме ди ја тор из ме ђу че сто ме ђу соб но за ва ђе них ка спиј ских др жа ва. Ка ко су еко но ми је це лог под руч ја струк тур но оста ле окре ну те ру ској еко но ми-ји – јер су та кве и би ле из гра ђе не у цар ској и со вјет ској ери, и то на ро чи то у тран спорт ном и енер гет ском сек то ру – Ру си ји ни је би ло те шко да их кон-тро ли ше и у фа за ма де ли мич но ре ин те гри ше у соп стве ни при вред но-еко-ном ски „ве ли ки про стор”. На тај на чин су прак тич но сви це во во ди за тран-спорт енер ге на та ко ји су би ли усме ре ни пре ма Ру си ји све вре ме и оста ли под по сред ном или не по сред ном кон тро лом Мо скве.

На по љу енер ге ти ке Тур ска је де ло ва ла у прав цу стра те ги је ко ју је дик-ти рао САД. Ова стра те ги ја се огле да ла у за ла га њу за ства ра ње енер гет ског ко ри до ра ис ток–за пад, од но сно за из град њу но ве мре же це во во да ко ја би, за о би шав ши Ру си ју и ње не ути ца је, из но си ла енер ген те из енер гет ски бо га-тих зе ма ља на за пад на тр жи шта. Но иако је је дан од та квих ва жних енер-гет ских ко ри до ра, Ба ку–Тби ли си–Џеј хан, од 2005. го ди не, на кон де це ниј ске пе ри пе ти је, пу штен у по гон, Тур ска ни је ус пе ла да по ста не истин ско ре ги-о нал но чво ри ште ко је за до во ља ва по тре бе тре ћих стра на за енер ген ти ма. На про тив, Тур ска је по ве ћа ла по тро шњу те је, у не до стат ку ал тер на тив них, „одр жи вих” про је ка та, би ла при мо ра на да се окре не Ру си ји ка ко би за до во-љи ла сво је по тре бе за га сом.

С дру ге ста не, чак и што се ти че еко ном ског ула га ња, Тур ска ни је ус пе ла да за до во љи по тре бе зе ма ља Ка спиј ског под руч ја на по љу тр го ви не, фи нан-си ја и ди рект них ин ве сти ци ја у про из вод не де лат но сти. Би ла те рал ни тр-го вин ски од но си, то јест од нос из ме ђу Тур ске и сва ке од ових зе ма ља, ни је до се гао оче ки ва ни ни во. Обим тр го вин ске раз ме не Тур ске с Уз бе ки ста ном, Кир ги зи јом и Турк ме ни ста ном је на сред њем ни воу и бе ле жи бла ги су фи цит (у про се ку, 30–40 ми ли о на до ла ра го ди шње), док с Ка зах ста ном и Та џи ки-ста ном Тур ска чак има спољ но тр го вин ски де фи цит. Обим тр го ви не и њен су фи цит не што је ве ћи, са мо с Азер беј џа ном али је и он, на кон пр ве де це ни-је са рад ње, у по сте пе ном опа да њу. На и ме, удео уво за Тур ске у Азер беј џа ну до се гао је по ло ви ном де ве де се тих 20, 4%, да би се по том ра пид но сма њио, пр во на 13, 8% (1999) а за тим све га на 6% од укуп ног про ме та на овом тр жи-шту (2000). „Од 1327 тур ских фир ми ко је су де ло ва ле у Азер беј џа ну у пр вим го ди на ма од оса мо ста ље ња, по че так но вог сто ле ћа до че ка ло је око 600. На



нај ве ћем сред ње а зиј ском тр жи шту, оном у Ка зах ста ну, глав ни тр го вин ски парт не ри су би ли и оста ли Ру си ја, Ки на, Не мач ка, Укра ји на, чак и Швај цар-ска и Ује ди ње ни Арап ски Еми ра ти, али не и Тур ска.”17

По пи та њу са рад ње на по љу кул ту ре, об ли ци кул тур ног при бли жа ва ња и ста па ња из ме ђу „тур киј ских др жа ва” у скла ду с кри ла ти цом (ко ју је про кла-мо ва ла Ан ка ра) „је дан на род – две др жав не по ли ти ке” као осно вом за кул-тур но ује ди ње ње – из о ста ли су. Тур ко фо не др жа ве су, гра де ћи сво ју на ци ју (na tion bu il ding) уз из град њу др жа ве (sta te bu il ding) и ње них ин сту ту ци ја, при бе гли ожи вља ва њу сво јих спе ци фич но сти – ло кал них оби ча ја и на сле-ђа – ко је цр пе из кул тур но-исто риј ских на сла га и на њи хо вим осно ва ма са-чу ва них дру штве них струк ту ра. Док је Тур ска те жи ла ка об је ди ња ва њу на сла ба шним или чак из ми шље ним за јед нич ким кул тур ним са др жа ји ма, ове др жа ве су те жи ле ка са мо у о бли ча ва њу на по сто је ћим спе ци фич но сти ма, на ин си сти ра њу на раз ли ка ма. Пот пу но је при род но да су ова два ди ја ме трал-но су прот на при сту па вр ло бр зо мо ра ла до ћи у ко ли зи ју, што је за у ста ви ло сва ки да љи на пре дак на овом по љу.

Слич но је би ло и на по љу обра зо ва ња. Мно штво сту де на та из ка спиј ских зе ма ља до шло је у Тур ску. Но Тур ска ни је до бро при пре ми ла ни аде кват не фи нан сиј ске ни пси хо ло шке и мо рал не по год но сти ко ји ма би ква ли тет но оспо со би ла и кул тур но ин те гри са ла при до шли це на шко ло ва њу у тој зе мљи. За то су се ови, по окон ча њу шко ло ва ња, ма хом вра ћа ли ку ћи, у за ви чај, раз-о ча ра ни у „брат ску Тур ску”. При све му то ме Тур ска ни је во ди ла ра чу на о ствар ним по тре ба ма ка спиј ских др жа ва за струч ним ка дро ви ма, већ је то чи ни ла по соп стве ном на хо ђе њу и по ко зна ка квим про це на ма. На при мер: Кир ги зи ји ни су би ли по треб ни ле ка ри, јер их је има ла до вољ но, већ су јој тре ба ли прав ни ци, ра чу но во ће и ди пло ма те, а Тур ска је упор но ну ди ла сти-пен ди је упра во сту ден ти ма ме ди ци не. Че сто су и ме ђу др жав ни од но си на нај ви шем ни воу ути ца ли на обра зов ну са рад њу. Та ко је, ка да су се по ло ви ном де ве де се тих го ди на од но си Тур ске и Уз бе ки ста на по гор ша ли, ре жим Исла-ма Ка ри мо ва „по ву као” сво је сти пен ди сте из Тур ске и за тво рио све тур ске шко ле и кул тур не цен тре у овој зе мљи.

Тур ски не у спех у обла сти вој не са рад ње у пр вом ре ду је иза зван ути ца-ји ма ве ћих и ја чих си ла на про сто ру Ка спиј ског под руч ја. Те си ле су би ле Ру си ја, ко ја је ко ри сти ла већ по ме ну те „ком па ра тив не пред но сти”, и на кон от по чи ња ња „ра та про тив те ро ри зма” 2001. го ди не, сам САД. У по ре ђе њу с њи хо вим вој ним при сту ством и оби мом деј ста ва, са рад ња ко ју је у ре ги-ји ну ди ла Тур ска би ла је бе зна чај на и без мно го сми сла. Чак и кад је реч о по ка за ним спо соб но сти ма у ми ров ним ми си ја ма, а по го то во о аси сти ра њу ка спиј ским др жа ва ма у бор би про тив ме ђу на род ног те ро ри змоа, Тур ска се

17 Er tan Efe gil, Ra ti o na lity Qu e sti on of Tur key’s Cen tral Asia Po licy, Bil gi (19), 2009 / 2, стр. 83



по ка за ла не ак тив ном и при лич но не е фи ка сном, што је све не га тив но ути-ца ло на њи хо ве ме ђу соб не од но се.

„Нео о сман ско” де ло ва ње Ер до га но ве Тур ске у но вом ми ле ни ју му на Ка спиј ском под руч ју

Пар ла мен тар ни три јумф АКП-а (Пар ти је прав де и раз во ја) 2002. го ди не ни је зна чио са мо до ла зак за го вор ни ка „тур ско-ислам ске син те зе” као об ли-ка уме ре не ре и сла ми за ци је на власт, већ и но ву раз вој ну фа зу у ре а ли за ци ји „нео о сма ни стич ког” спољ но по ли тич ког кон цеп та. Су штин ски, „нео о сма-ни зам” АКП-а пред ста вља са мо док три нар но уоб ли че ну, на те о ри ји ја сно уте ме ље ну ак тив ност с праг ма тич ним, так тич ким од сту па њи ма. Ра ни ји не-у о бли че ни „нео о сман ски” и „пан тур ски” при ступ, ко ји је био спро во ђен у ре ал по ли тич кој прак си уз ве ли ке же ље и те шко до сти жне, мак си ма ли стич-ке ци ље ве, са да по ста је док три нар но уоб ли чен та ко да, исто вре ме но, оста ви до вољ но про сто ра за ре ал пол тич ка, праг ма тич на ма не ври са ња и од сту па ња, али и за до сти за ње уме ре ни јих, са мим тим и оствар љи ви јих ду го роч них ци-ље ва. У су шти ни, ра ди се о јед ном истом кон цеп ту, о јед ној ис тој по ли ти ци ко ја је ево лу и ра ла и док три нар но се из гра ди ла у су да ру из ме ђу мак си мал-них же ља и ре ал них огра ни че ња. За то ни је ни ма ло чуд но што шеф тур ске ди пло ма ти је Ах мет Да ву то глу, тво рац док три не „стра те шке ду би не” као но-се ће те о ри је „нео о сма ни зма”, „у сво јој књи зи ука зу је да је у вре ме Тур гу та Оза ла тур ском по ли ти ком пре о вла дао нео о сма ни стич ки ток, да би усле дио Ер ба ка нов исла ми зам, па, као ре ак ци ја, из о штре ни ок ци ден та ли зам, а он да сје ди ње ни ле ви и де сни на ци о на ли зам, од но сно тур ки зам.”18

„Тур ско-ислам ска син те за” Ер до га но вог АКП-а у спољ но по ли тич кој сфе-ри уоб ли че на као „нео о сма ни зам”, пред ста вља це ло вит, ре а ли сти чан и ду го-ро чан на ци о нал ни про грам ства ра ња тур ске ин те ре сне сфе ре. Ова док три на је мул ти ди мен зи о нал на, и за раз ли ку од сво јих пре те ча, ви ше узи ма у об зир и ту ђе ин те ре се и ја чи ну ути ца ја да би на спрам њих при ла го ди ла сво је те жње.

Док је де ве де се тих го ди на 20. ве ка при ступ тур ских тво ра ца спољ не по-ли ти ке био мак си ма ли стич ки, чел ни ци АКП-а су би ли све сни да Ка спиј ско под руч је (а на ро чи то Сред ња Ази ја, с оне стра не Ка спиј ског мо ра) не спа да у нај ве ће при о ри те те, те да је нео п ход но при сту па ти му од ме ре но, раз у ме-ти та мо шње од но се сна га и ин те ре се, тј. при хва ти ти чи ње ни цу ак тив ног при су ства Ру си је на овом про сто ру као при род ну по сле ди цу ње ног стра те-шког ути ца ја на те ри то ри ја ма ко је су не ка да при па да ле јед ној др жа ви. При то ме, за го вор ни ци ма нео о сма ни зма би ло је ва жно ус по ста вља ње од но са и

18 Та на ско вић Дар ко, Нео о сма ни зам – по вра так Тур ске на Бал кан, Слу жбе ни гла сник; Бе о град, 2010, стр. 39.



са самом Ру си јом као ва жном си лом и по тен ци јал ним парт не ром у чи та-вом ни зу обла сти. „Не у по ре ди во им је би ло ва жни је да ус по ста ве што са др-жај ни ју са рад њу са Ру си јом, а пре те ра но по ка зи ва ње ту тор ског за ни ма ња за Сред њу Ази ју мо гло је са мо успо ра ва ти овај процес[...] Нео о сма ни зам је и ту по ка зао сво је праг ма тич но ли це. Исто вре ме но, с об зи ром на то да, за раз ли ку од уда ље ни је Цен трал не Ази је, Кав каз и За кав ка зје пред ста вља ју је дан од ре ги о нал них при о ри те та по ли ти ке за сно ва не на пре ми са ма нео о-сма ни стич ке „стра те гиј ске ду би не”, те шња са рад ња са Ру си јом нео п ход на је и ра ди ства ра ња усло ва за де ло твор ни је ан га жо ва ње Ан ка ре у тим крај ње ком пли ко ва ним обла сти ма.”19 Ми ре ћи та ко праг ма ти зам и док три нар ност у ко ло пле ту ме ђу соб них ин те ре са, Тур ска је у но вом ми ле ни ју му ушла у парт-нер ске од но се с Ру си јом, узев ши у об зир ге о е ко ном ске ком пле мен тар но сти у не ким бит ним обла сти ма са рад ње (нпр. из град ња Пла вог то ка пре ко ко га Тур ска уво зи пре ко по тре бан гас из Ру си је) . На дру гим по љи ма, та мо где су им ин те ре си би ли и оста ли раз ли чи ти (као што је слу чај на Кав ка зу), су-прот ста вље ност је оста ла, али је мо ди фи ко ва на, убла же на или по ти сну та у дис крет ни ји план због те жњи да се не по ква ре обо стра но ко ри сне, па и ну-жне сфе ре са рад ње.

Као ка мен те ме љац „нео о сман ске” спољ не по ли ти ке пре ма му сли ман-ским зе мља ма Ка спиј ског под руч ја оста ла је ет но лин гив стич ка и ре ли гиј ска бли скост као по ла зи ште на ко ме тре ба гра ди ти стра те шке ви до ве са рад ње. Са мо о па жа ње Тур ске као „цен трал не зе мље” око ко је гра ви ти ра ју ре ги је на ис то ку и за па ду Евро а зи је са мо је по ја ча на ком по нен та ма „исто риј ске” и „ге о граф ске” „ду би не”, што за јед но тво ре „стра те шку ду би ну” у Да ву то глу-о вој стра те шкој ви зи ји. Упра во је Осман ско цар ство, чи ји је са вре ме на Тур-ска ба шти ник, та ве ли ка „исто риј ска” и „ге о граф ска” „ду би на” на чи јем се на сле ђу, као „по де сном ма те ри ја лу”, мо же уоб ли чи ти но ва „сфе ра ути ца ја” са сво јим ин те гра тив ним епи цен тром на стан ка но ве ре ги о нал не и гло бал не мо ћи. Спољ на по ли ти ка се на тај на чин с јед не стра не де се ку ла ри зу је, а са дру ге по ста је још про ак тив ни ја и праг ма тич ни ја, из вла че ћи се ис под „при-зме без бед но сти”, од но сно ко лек тив них вој но-без бед но сних аран жма на. У прак си, то зна чи и да је ова спољ на по ли ти ка и са мо стал ни ја и ела стич ни ја од прет ход них. На пу шта ју ћи кру ти од нос „ту тор ства” пре ма бли ским зе мља-ма као кон тра про дук ти ван, она по ку ша ва а бо ље да са гле да ин те ре се дру гих стра на, али и да раз ви је но ве, ал тер на тив не при сту пе ко ји ра ни је ни су би ли мо гу ћи, ни на би ла те рал ном ни на мул ти ла те рал ном ни воу.

Ге не рал но узев ши, „нео о сма ни стич ка” спољ на по ли ти ка Тур ске пра ти ли-ни ју спољ них по ли ти ка ра ни јих вла да и њи хо ве про кла мо ва не глав не ци ље-ве: а) пу но прав но члан ство Тур ске у ЕУ и б) уна пре ђе ње без бед но сти, бла го-ста ња и са рад ње са су се ди ма у окол ним ре ги ја ма кроз раз ви ја ње страте шких

19 Исто, стр. 57.



од но са на би ла те рал ној и мул ти ла те рал ној ба зи, што укљу чу је и те жње ка ре-ги о нал ним ин те гра ци ја ма на по љу еко но ми је, по ли ти ке, дру штва, енер ге ти ке и културe20. Оно што по ли ти ка „стра те шке ду би не” уно си као но ви ну је сте док три нар но де фи ни са ње тих од но са про кла мо ва њем тур ског „цен трал ног иден ти те та” као исто вре ме ног ба шти ни ка се ку лар не Тур ске и „тур ки зма”, те oсманског на сле ђа. Она се уз све то др жи и ме то до ло шких прин ци па (ви зи-о нар ски при ступ до га ђа ји ма, а не ста во ви под стак ну ти кри за ма; за сни ва ње тур ске спољ не по ли ти ке ка кон зи стент ним и си сте мат ским окви ри ма ко ји узи ма ју у об зир цео свет; усва ја ње но вог дис кур са и ди пло мат ског сти ла ко ји фа во ри зу је ци вил ну и еко ном ску моћ, од но сно ме ку моћ у од но су на твр ду), као и пет опе ра тив них при ци па (ба ланс из ме ђу без бед но сти и де мо кра ти је, „нул ти про бле ми” са су се ди ма; про ак тив на и пре вен тив на ми ров на ди пло-ма ти ја, мул ти ди мен зи о нал на спољ на по ли ти ка и рит мич ка, од но сно пе ри-о дич на ди пло ма ти ја). Упра во из пер спек ти ве кон зи стен ци је и си сте ма тич-но сти, Да ву то глу је истицаo ка ко нпр. тур ска ви зи ја за Бли ски ис ток ни је у су прот но сти при сту пи ма у Цен трал ној Ази ји или на Бал ка ну, као што се ни при ступ Афри ци не раз ли ку је од ње ног при сту па Ази ји21. Но у овој си-сте ма тич но сти и ко хе рен ци ји по сто је ни вои при о ри те та, од но сно ге о граф-ски де фи ни са ни „ре ги о нал ни про сто ри ути ца ја” као за ле ђа (hin ter land) што кон цен трич но окру жу ју Тур ско коп но: „бли ски про стор окру же ња” (где је уз Бал кан сме штен и Кав каз), „бли ски мор ски про стор” (цр но мор ски ба сен и Ка спиј ско мо ре) и „бли ски кон ти нен тал ни про стор” (ко ји се од но си на Сред њу Ази ју). Ка спиј ско под руч је, иако се до жи вља ва као кључ ни по ли гон Евро а зи је, на тај на чин би ва по де ље но на три зо не раз ли чи тих при о ри те та, од ко јих је она на Кав ка зу (од но сно ве за Тур ске с Азер беј џа ном) од ре ђе на као стра те шки при о ри тет, пре све га због снаб де ва ња енер ген ти ма и без бед-ног до то ка енер ге на та на свет ска тр жи шта. Ипак, и по ред сте пе но ва ња на три ни воа, три ге о граф ска кру га ко је Тур ска пер ци пи ра у свом окру же њу а ко ја де ле огром на про стран ства Ка спиј ског под руч ја, де фи ни са ни спољ но по-ли тич ки ци ље ви Тур ске – прем да с те жи штем на Азер беј џа ну –је дин стве ни су: а) раз ви ја ње би ла те рал не и мул ти ла те рал не са рад ње на по љу енер ге ти-ке, еко но ми је, тр го ви не, кул ту ре, дру штва и по ли ти ке б) по ма га ње ре ша ва-њу за мр зну тих ре ги о нал них кон фли ка та в) за у зи ма ње по зи ци је Тур ске као ва жног енер гет ског тер ми на ла г) омо гу ћа ва ње по мо ћи др жа ва ма у ре ги ји у

20 Er tan Efe gil, Tur kish AK Party s Cen tral Asia and Ca u ca suss po li ci es:Cri ti qu es and Sug ge sti ons, Ca u ca sian Re vi ew of In ter na ti o nal Aff a irs, CA U CA SIA VOL. 2 (3) – SUM MER 2008, стр.168.21 Ad dress by H.E. Fo re ign Mi ni ster of Re pu blic of Tur key Ah met Da vu to ğ lu, Prin ci ples of Turkish Fo re ign Po licy, SE TA Fo un da tion’s Was hing ton D.C. Branch, De cem ber 8, 2009,Grand Bal-lro om, Mayflo wer Ho tel, Was hing ton D.C.



про це си ма из град ње на ци је и из град ње др жа ве д) по ма га ње овим др жа ва ма да раз ви ју или одр же бли ске од но се с дру гим др жа ва ма.22

Тур ска спољ на по ли ти ка од до ла ска АКП-а на власт ис тра ја ва, са ела стич-ним так тич ким при ла го ђа ва њи ма, на „осве жа ва њу од но са” на свим по љи ма ус по ста вље ним кра јем про шлог ве ка, од еко но ми је до кул ту ре. При то ме, Тур ска ово сма тра сво јом исто риј ском оба ве зом ко ја је ба зи ра на на „брат-ском при сту пу” услед за јед нич ког је зи ка, за јед нич ке ве ре и за јед нич ког по-ре кла. У свим овим де лат но сти ма ва жну, чак и ја чу уло гу не го ра ни је, има ТИ КА (Тур ска аген ци ја за са рад њу и раз вој). Обим фи нан сиј ских сред ста-ва ко ја она пла си ра, од до ла ска АКП-а на власт па то ком на ред не де це ни је, знат но је по ве ћан (већ 2003. вред ност про је ка та ко ја је ова ор га ни за ци ја фи-нан си ра ла из но сио је 98 ми ли о на до ла ра). Удео сред ста ва ко је ТИ КА ула же, ипак, не пра ти док три нар ну „тро сте пе ност при о ри те та” на ге о граф ским да-то сти ма: чак 47% по мо ћи иде на Ка зах стан, 13% на Азер беј џан, 9,4% на Турк-ме ни стан, а 30,6% на све оста ле су се де.

На мул ту ла те рал ном ни воу, по ред при ри тет не са рад ње у енер ге ти ци, Тур ска се кон зи стент но за ла же и за: а) ус по ста вља ње се кре та ри ја та за пред-сед нич ке са ми те „тур киј ских” ре пу бли ка б) осни ва ње ин сти ту ци је на лик арап ском ОПЕК-у, од но сно ре ги о нал ној ор га ни за ци ји снаб де ва ча га сом в) уво ђе ње је дин стве ног ал фа бе та у це лој ре ги ји, за сно ва ног на ла ти нич ном пи сму г) отва ра ње за јед нич ких ТВ ста ни ца д) осни ва ње „Ака де ми је на у-ка тур ског све та”, као и „Му зе ја на у ке тур ског све та” ђ) раз вој из да ва штва с по тен ци ра њем књи га о за јед нич кој исто ри ји, ли те ра ту ри, кул ту ри и ре-ли ги ји тур ко фо них на ро да. По ред то га, Тур ска ко ри сти члан ство у по сто је-ћим ре ги о нал ним ор га ни за ци ја ма да по ве ћа свој ути цај, на при мер, у ЕКО ЦЦИ-у, као и у „Кон фе рен ци ји за ин тер ак ци ју и из град њу ме ра си гур но сти” (ЦИ ЦА), где је од 2010. до 2012. го ди не Тур ска пре у зе ла од Ка зах ста на уло-гу пред се да ва ју ћег.

Би ла те рал ни од но си су та ко ђе усме ре ни на фор ми ра ње за јед нич ких те-ла и ор га на. Тур ска је у том прав цу учи ни ла озбиљ не на по ре да се осну је „Тур ско-ка зах стан ски тр го вин ски са вет”, за тим тур ско-азер беј џан ска „Ме-шо ви та еко ном ска ко ми си ја”, као и „Ме ђу вла ди на еко ном ска ко ми си ја” Тур-ске и Турк ме ни ста на. Пред сед ник Гул и пре ми јер Ер до ган ре дов но по се ћу ју Азер беј џан, Ка зах стан и Турк ме ни стан. Они Азер беј џа ну ну де ста тус „нај-по вла шће ни је на ци је” у тр го ви ни; Ка зах ста ну – да сво ју наф ту тран спор ту је це во во дом Ба ку–Џеј хан (пре во зе ћи је тан ке ри ма пре ко Ка спиј ског мо ра до Ба куа), а Турк ме ни ста ну пред ла жу пот пи си ва ње чи та вог се та спо ра зу ма о

22 Mi ni stry of Fo re ign Aff a irs, Tur key, Synop sis of the Tur kish Fo re ign Po licy, www.mfa.gov.tr. Та ко ђе у: Er tan Efe gil, Tur kish AK Party s Cen tral Asia and Ca u ca suss po li ci es: Cri ti qu es and Sugge sti ons, Ca u ca sian Re vi ew of In ter na ti o nal Aff a irs, CA U CA SIA VOL. 2 (3) – SUM MER 2008, стр. 169.



еко ном ској, на уч ној, кул тур ној и спорт ској са рад њи. У од но си ма Тур ске и Уз бе ки ста на до ми ни ра ју те ме за јед нич ке без бед но сти, о ко јој су од 1995. до 2008. одр жа на три са стан ка, а спо ра зу ми о до пре ма њу са вре ме не тех но ло-ги је у ову зе мљу вр ше не су пре ко ак тив но сти ТИ КА.

До га ђа ји од 11. сеп тем бра зна чај но су ути ца ли на про ме ну по ли тич ког кон тек ста у Сред њој Ази ји и с раз ме шта њем аме рич ких тру па у ре ги ји от по-чи ња њем „ра та про тив те ро ри зма” у Ав га ни ста ну, Тур ској су би ле отво ре не но ве шан се, ко је је та да но ва власт АКП-а по ку ша ла да ис ко ри сти. Тур ска је не са мо по сла ла свој вој ни кон ти гент у Ав га ни стан већ је по ка за ла же љу да од Бри та на ца пре у зме уло гу глав ног по моћ ни ка САД на овом про сто ру. По ред то га, Тур ска је до 2005. го ди не пру жа ла по моћ у опре ми и обу ци уз-бе ки стан ској вој сци у ра ту про тив те ро ри ста, за рад че га су би ле пре вла да не до та да шње ме ђу соб не тен зи је. Слич но је би ло и с Ка зах ста ном, где је вој на са рад ња фор му ли са на спо ра зу мом из мар та 2002. го ди не о од но си ма из ме-ђу мор на ри ца ове две зе мље, као и о раз ме ни пи то ма ца вој них ака де ми ја. У ма њем оби му, вој на са рад ња у „ра ту про тив те ро ри ста” ус по ста вље на је и с Турк ме ни ста ном и Кир ги зи јом, где је 2010. го ди не, за вре ме тзв. „април ских по бу на”, осно ван „Кри зни цен тар” у тур ској ам ба са ди у Би шке ку.

За раз ли ку од Сред ње Ази је, на ко ју су тур ски ути ца ји огра ни че ни струк-ту рал ним чи ни о ци ма, „нео о сман ски” спољ но по ли тич ки кон цепт ус пео је да у из ве сној ме ри оства ри ути цај на Кав ка зу, пре све га у Азер беј џа ну и Гру зи-ји. „На Кав ка зу, тур ски стра те шки ин те рес пред ста вља одр жа ва ње ми ра на сво јој гра ни ци са Гру зи јом и Јер ме ни јом. Рас те ре ће ност кав ка ске гра ни це омо гу ћа ва кон цен тра ци ју рас по ло жи вих сна га на не у рал гич не про сто ре ко-је на се ља ва ју Кур ди и по ма же бо љем обез бе ђе њу ирач ке и иран ске гра ни це, иза ко јих та ко ђе жи ве Кур ди. Су ко би са Кур ди ма пер ма нент но ис цр пљу ју бу џет и тур ску др жа ву, ко ја ни је спрем на да се озбиљ ни је укљу чи у кав ка-ска де ша ва ња све док опа сност од курд ске ге ри ле не бу де сма ње на. Осим у ди пло мат ским за ла га њи ма и вој ном опре мом ко јим по ма же Азер беј џан и Гру зи ју, Тур ска ни је у мо гућ но сти да се су про ста ви ру ско-иран ској ко а ли-ци ји ко ја успе шно спре ча ва њен зна чај ни ји еко ном ски и по ли тич ки про дор на Кав каз.”23 Са рад ња је на ро чи то уоч љи ва у сфе ри вој них од но са, где тур ска ак тив но уче ству је у тре нин гу азер беј џан ских офи ци ра и по ма же мо дер ни за-ци ји њи хо ве вој ске и тех ни ке по НА ТО стан дар ди ма, али и у ди пло мат ској по др шци Ба куу у спо ру око На гор ног Ка ра ба ха (иако Азер беј џан не по др жа-ва Тур ску по пи та њу Ки пра), те по спо ра зу ми ма о тран спор ту наф те ру том Ба ку-Тби ли си–Џеј хан, као и га са ко га Ба ку та ко ђе има за из воз. И са Гру-зи јом, још од 1997. го ди не, по сто је спо ра зу ми о вој ној са рад њи и по мо ћи. У но вом ми ле ни ју му, они су би ли усме ре ни пре све га ка ре кон струк ци ји вој не ба зе Ва за ни, за тим ка из град њи но вих вој них ба за на ло ка ци ја ма Кодо ри и

23 Га јић Алек сан дар, Но ва ве ли ка игра, НСПМ; Бе о град, 2009, стр. 157.



Го ри, као и ка обу ци гру зиј ских вој них ка дро ва у Тур ској. До ла ском Ша ка-шви ли ја на власт у Тби ли си ју, вој на са рад ња је не са мо ин тен зи ви ра на, већ су, пре ко Тур ске, и дру ге За пад не си ле по ста ле при сут ни је са сво јим ак тив-но сти ма на Кав ка зу.

Тур ско-јер мен ски од но си ви ше од де це ни је би ли су бло кри ра ни по пи та-њу под руч ја На гор ног Ка ра ба ха, где су се Јер ме ни от це пи ли од Азер беј џа на иза ко га је, са сво јом по др шком, ста ја ла Тур ска. Због то га је Тур ска за тво ри ла гра ни це пре ма Јер ме ни ји и пре ки ну ла ди пло мат ске од но се са овим су се дом. Но ва тур ска спољ на по ли ти ка и њен ви ше „ре а ли стич ки” при ступ отво рио је и про стор за по ступ ну нор ма ли за ци ју од но са са Јер ме ни јом, „уз одр жа-ва ње нај бли жих, спе ци јал них од но са са Азер беј џа ном што се по ка за ло као из у зет но сло жен, го то во не мо гућ за да так за по ли ти ку сво ђе ња про бле ма у од но си ма са свим су се ди ма на ну лу.”24 Уз аме рич ко по сре до ва ње, учи њен је на пре дак у тур ско-јер мен ском спо ру: до не та је „ма па пу та” од мр за ва ња и нор ма ли за ци је од но са, али је то изи ри ти ра ло и де ли мич но оту ђи ло Ба-ку ко ји ин сти сти ра на то ме да без прет ход ног ре ша ва ња про бле ма (ка ко га они зо ву) „оку па ци је” Ка ра ба ха нор ма ли за ци ја ни је мо гу ћа, па су ове тур-ске ак тив но сти про ту ма чи ли као из не ве ра ва ње са ве зни штва. По сле дич но, све то је зна чај но ути ца ло на на кнад но при бли жа ва ње Ба куа Ру си ји, што је про ту ма че но као азер беј џан ско де мон стра тив но окре та ње ле ђа Ан ка ри и за јед нич ким пла но ви ма о тран спор ту енер ге на та, од но сно - као упо зо ре ње да ће се то де фи ни тив но де си ти ако Тур ска, ми мо ви тал них ин те ре са свог са ве зни ка, на ста ви про це се нор ма ли за ци је од но са са Јер ме ни јом.

За кључ на раз ма тра ња

Као до след ни на ста вљач пост-хлад но ра тов ске тур ске спољ не по ли ти ке пре ма Ка спиј ском под руч ју, АКП–ов „нео о сма ни зам” не сум њи во по ка зу је ви ши сте пен док три нар не уоб ли че но сти, те ме то до ло шке и опе ра ци о не од-ре ђе но сти, али и ела стич но сти ко ја се огле да и у праг ма тич ном при ла го ђа-ва њу уоче ним фак ти ма на те ре ну, али и у „сте пе но ва њу” про јек ци ја сфе ре ути ца ја на овом под руч ју. Но, ко нач ни спољ но по ли тич ки ци ље ви, и по ред „при хва та ња ре ал но сти” и де ли мич ног по ку ша ја по и ма ња по је ди нач них ин те ре са та мо шњих др жа ва те спољ них, ве ли ких си ла - ни су про ме ње ни.

Да во то глу о ва „нео о сман ска” спољ на по ли ти ка опа зи ла је чи тав низ гре-ша ка сво јих прет ход ни ка - али је са мо не ке укло ни ла, а не ке на ста ви ла да по на вља. Уочив ши не ра ци о нал ност и ло ше пла ни ра ње, Тур ска је при бе гла при ла го ђе ни јој по ли ти ци ко ја узи ма у об зир ин те ре се и при су ство дру гих

24 Та на ско вић Дар ко, Нео о сма ни зам – по вра так Тур ске на Бал кан, Слу жбе ни гла сник; Бе о град, 2010, стр. 71.



ве ли ких си ла, пре свих Ру си је и САД. Тур ско спољ но по ли тич ко ру ко вод ство је, по ред то га, уви де ло и да, во ђе но осе ћа њи ма и иде о ло шким кон струк ци ја-ма, ни је до вољ но узи ма ло у об зир ин те ре се зе ма ља у ре ги ји, као и да је пот це-њи ва ло њи хо ве ли де ре – бу ду ћи да по ти чу из ма хом не раз ви је них под руч ја – као не ис ку сне у свет ској по ли ти ци. Но иде о ло шку ин док три на ци ју и са мо-пер цеп ци ју сво је мо ћи те шко је по ти сну ти, та ко да тур ски кре а то ри спољ не по ли ти ке још увек не мо гу да се осло бо де ста во ва по пут оног ка ко зе мље у ре ги о ну жу де за тур ским ли дер ством и по кро ви тељ ским ин струк ци ја ма.

Тур ска је, по врх све га, че сто ба зи ра ла сво ју по ли ти ку пре ма овој ре ги ји на не по у зда ним ин фор ма ци ја ма, по ме ша ним с ге не ра ли за ци ја ма и пред ра-су да ма. Она ни је узи ма ла у об зир да зе мље овог про сто ра има ју сво је ге о гра-фи је, сво је спољ но по ли тич ке стра те ги је и соп стве не спе ци фич не дру штве не струк ту ре. Иако де лом ис пра вља ове по гре шке, Тур ска још увек ни је у по-треб ној ме ри у ста њу да на осно ву ре ла тив но по у зда них по да та ка успе шно де фи ни ше си ту а ци ју, пре не го што фор му ли ше спољ ну по ли ти ку и ње не ци ље ве, од но сно – да ре ла тив но тач но од ре ди све по тре бе, те шко ће, ка рак-те ри сти ке и ка па ци те те,. ка ко сво је, та ко и др жа ва у ре ги о ну, а на ро чи то оних уда ље ни јих, сред ње а зиј ских, пре не го што по ку ша да оства ри же ље не ци ље ве кроз ра зно вр сне ак тив но сти. Иако је у пер цеп ци ји ре ги је учи ње но сте пе но ва ње, и да ље је ве о ма при стут но кон цеп циј ско раз ми мо и ла же ње ко је се, не рет ко, дво у ми из ме ђу по тен ци ра ња би ла те рал них од но са с по јед ним др жа ва ма и збир ног при сту па це лој ре ги ји (оп те ре ће ног ге не ра ли за ци ја ма). Гре шке су чи ње не и у кон крет ним од но си ма, где је до по себ но ло шег ис хо-да до вео уоп штен и по јед но ста вљен став ка ко је у овим зе мља ма нај ва жни је ус по ста ви ти до бре од но се са мо с њи хо вим нај ви шим др жав ним зва нич ни-ци ма, на ро чи то на пред сед нич ком ни воу, те да је то до вољ но за ја ча ње ути-ца ја. На тај на чин су пре не бре га ва ни ка ко ин сти ту ци о нал ни од но си, та ко и од но си пре ма сло же ним гру па ма и сло је ви ма уну тар дру шта ва зе ма ља у Ка спиј ском под руч ју. Да ву то глу о а ва ди пло ма ти ја је овај при ступ по че ла да ме ња кроз по тен ци ра ње ре сор не са рад ње из ме ђу ми ни стар ста ва, уз па ра-лел ну ко му ни ка ци ју и на нај ви шем, пред сед нич ком ни воу, али и на ни жим ни во и ма вла сти. Но про блем при ла го ђа ва ња тур ске по ли ти ке при спе лим по врат ним ин фор ма ци ја ма о ин те ре си ма и пла но ви ма по је ди них зе ма ља у под руч ју је остао, че му су док три нар ни ста во ви нај ве ћа смет ња.

Ипак, две кључ не ства ри оне мо гу ћа ва ју успе шност „нео о сман ске” спољ-не по ли ти ке пре ма овој ре ги ји (пре све га „с оне стра не” Ка спиј ског мо ра) и то: при су ство дру гих ја чих ве ли ких си ла, ко је при то ме има ју из ра же ни ји, знат но ре ал ни ји при ступ, од но сно знат но бо ље по зна ју при ли ке у сва кој од по је ди них зе ма ља у под руч ју. У ово ме се на ро чи то ис ти че Ру си ја ко ја вр-ло ве што ко ри сти го то во све „ком па ра тив не пред но сти” на пост со вјет ском про сто ру. Раз ли ка из ме ђу ру ског „евро а зиј ског” и тур ског „нео о сман ског”



при сту па је су штин ска: Ру си ја де лу је на осно ву ствар ног ста ња и по сто је ћих ве за и ин те ре са, при че му по се ду је чи тав низ пред но сти, а Тур ска на осно-ву „исто риј ских” и „кул тур них” „ду би на” као де ло ва „стра те шке ду би не”, ко је пра ти не до вољ но јак ствар ни ак ту ел ни ути цај, с об зи ром на тур ске ка-па ци те те и по тре бе зе ма ља под руч ја.Тур ски при ступ че сто је и „из ма штан” и уте мљен не на ин те ре сном по кла па њу, већ на иде о ло ги ји. Због све га то га, не сра зме ра из ме ђу „нео о сман ског” ути ца ја у Ка спиј ском под руч ју, од но сно из ме ђу ње го вих же ља и мо гућ но сти, те шко мо же да се до ве де до рав но те же. „Нео о сман ски” ути цај је сто га или тек сим бо ли чан, или не а де ква тан, или пак пред ста вља тек ка ри ку у лан цу аме рич ких ин те ре са у ре ги ји, ко ји та ко-ђе ни су у ја ча њу, већ стаг ни ра ју, или по сте пе но сла бе.


Aydın Mu sta fa and Çağrı Er han (2005), Küre sel Po li ti ka’da Or ta Asya; Avrasya Üçlemesi I, No bel Pu bli ca ti ons, An ka ra, 2005.

Aras Bu lent, Is han Co lak, Ame ri can and Cen tral Asian Re la ti ons, Eura sian Stu-di es no. 3, An ka ra, 1996.

Га јић Алек сан дар, Но ва ве ли ка игра, НСПМ; Бе о град, 2009.Go kay Bu lent, So vi et Eastern Po licy and Tur key 19201991, Ro u tle ge, Lon don, 2006.Da vu to ğ lu Ah met, Prin ci ples of Tur kish Fo re ign Po licy, SE TA Fo un da tion’s Was-

hing ton D.C. Branch, De cem ber 8, 2009,Grand Bal lro om, Mayflo wer Ho tel, Was hing ton D.C.

Er tan Efe gil, Tur kish AK Party s Cen tral Asia and Ca u ca suss po li ci es:Cri ti qu es and Sug ge sti ons, Ca u ca sian Re vi ew of In ter na ti o nal Aff a irs, CA U CA SIA VOL. 2 (3) – SUM MER 2008.

Er tan Efe gil, Ra ti o na lity Qu e sti on of Tur key’s Cen tral Asia Po licy, Bil gi (19), 2009 / 2

Lar ra bee Step hen and Les se Ian, Tur kish Fo re ign Po licy in an Age of Un cer ta inty, Rand Cor po ra tion 2003.

Na suh Uslu, The Rus sian, Ca u ca sian and Cen tral Asian Aspects of Tur kish Fo re-ign Po licy in the Post Cold War Pe riod, Al ter na ti ves: Tur kish Jo ur nal of In ter-na ti o nal Re la ti ons, Vol.2, No.3&4, Fall&Win ter 2003.

Та на ско вић Дар ко, Нео о сма ни зам – по вра так Тур ске на Бал кан, Слу жбе ни гла сник; Бе о град, 2010.

Hop kirk Pe ter, Set ting the East Abla ze: Le nin s Dre am od an Em pi re in Asia, John Mur ray, Por tsmo uth, 1984.


Пе тар Дра ги шић*

СЛИ КА ТУР СКЕ ЕМИ ГРА ЦИ ЈЕ У НЕ МАЧ КОЈ У ФИЛ МО ВИ МА ФА ТИ ХА AКИНА

Aпстракт: По ја ча но еми гри ра ње Ту ра ка у Са ве зну Ре пу бли ку Не мач ку за по че ло је ше зде се тих го ди на про шлог ве ка. Тур ска еми гра ци ја да нас пред-ста вља нај број ни ју ими грант ску за јед ни цу у Не мач кој. Пре ма ак ту ел ним ста-ти стич ким по да ци ма у Са ве зној Ре пу бли ци Не мач кој да нас жи ви око три ми ли о на ста нов ни ка тур ског по ре кла.

У ра ду је ана ли зи ра на сли ка тур ске еми гра ци је у фил мо ви ма не мач ког ре жи се ра тур ског по ре кла Фа ти ха Аки на. Ис тра жи ва ње је ба зи ра но на фил-мо ви ма ко је је Акин об ли ко вао као ре жи сер и/или сце на ри ста, а ко ји су се по-ја ви ли из ме ђу 1998. и 2007. го ди не („Kurz und schmer zlos”, „Ge gen die Wand”, „Ke bab Con nec tion”, „Auf der an de ren Se i te”). У фо ку су је на чин на ко ји је Фа-тих Акин у сво јим фил мо ви ма при ка зао тур ску за јед ни цу у Не мач кој, пре све га тур ски иден ти тет тур ских ми гра на та у Не мач кој, као и раз ли ке из ме ђу пр ве и дру ге ге не ра ци је не мач ких Ту ра ка. У ра ду се кон ста ту је да је Акин у сво јим фил мо ви ма под ву као по ла ри зо ва ност дру ге ге не ра ци је тур ских ими-гра на та у Не мач кој у од но су на свој тур ски иден ти тет. На кра ју ра да ис пи та-но је у ко јој ме ри сли ка тур ске еми гра ци је у Не мач кој у фил мо ви ма Фа ти ха Аки на од го ва ра ре зул та ти ма са вре ме них те рен ских ис тра жи ва ња.

Кључ не ре чи: Тур ци, Не мач ка, еми гран ти, Фа тих Aкин, фил мо ви

* * *

Исто ри ја упо шља ва ња ино стра не рад не сна ге у Са ве зној Ре пу бли ци Не-мач кој за по че ла је пе де се тих го ди на 20. ве ка. Нај број ни ју по пу ла ци ју стра-них рад ни ка у СР Не мач кој ше зде се тих го ди на чи ни ли су Ита ли ја ни. Од 1,3 ми ли о на „га стар бај те ра” у За пад ној Не мач кој 1966. го ди не го то во јед на

* Институт за новију историју Србије, Београд. Рад је настао у оквиру пројекта Традиција и трансформација – историјско наслеђе и на ци о нални идентитети у Србији у 20. веку (47019), који финансира Министарство про све те и науке Републике Србије.


Слика турске емиграције у Немачкој у филмовима Фатиха Акина 179

тре ћи на до се ли ла се из Ита ли је. По ред њих, зна ча јан број га стар бај те ра до-ла зио је из Шпа ни је и Грч ке, а од дру ге по ло ви не ше зде се тих го ди на ра стао је и број ју го сло вен ских еко ном ских ими гра на та.1

До ла зак тур ских рад ни ка у СР Не мач ку ре гу ли сан је на осно ву би ла те-рал ног уго во ра из ме ђу СР Не мач ке и Тур ске 1961. го ди не. Три го ди не ка сни је уго вор је ре ви ди ран, та ко што је уки ну то огра ни че но тра ја ње бо рав ка тур-ских еко ном ских еми гра на та. Би ла те рал но де фи ни са ње за по шља ва ња тур-ских „га стар бај те ра” би ло је та да ти пич но за прав но ре гу ли са ње за по шља ва-ња стра них рад ни ка у Са ве зној Ре пу бли ци Не мач кој. Осим са Тур ском, СР Не мач ка је до по чет ка се дам де се тих го ди на има ла за кљу че не од го ва ра ју ће би ла те рал не уго во ре са Ита ли јом (1955), Шпа ни јом и Грч ком (1960), Ма ро ком (1963), Пор ту га ли јом (1964), Ту ни сом (1965), Ју го сла ви јом (1968) и Ју жном Ко-ре јом (1970).2 Сре ди ном ше зде се тих го ди на Тур ци су пред ста вља ли че твр ту по број но сти за јед ни цу га стар бај те ра у СР Не мач кој (161.200 1966. го ди не). Број ни ји од Ту ра ка та да су би ли Ита ли ја ни, Шпан ци и Гр ци.3 До 1973. го ди-не (An wer be stopp) број за по сле них тур ских др жа вља на је, са из у зет ком 1967. и 1968. го ди не, не пре ста но ра стао и до сти гао 600.000.4

Нај број ни је гру пе стра них рад ни ка у Са ве зној Ре пу бли ци Не мач кој 1961–1973 (у 1000)5

Го ди на Ита ли ја ни Шпан ци Гр ци Тур ци Југословени1961 224,6 61,8 52,3 - -1962 276,8 94,0 80,7 18,6 23,61963 287,0 119,6 116,9 33,0 44,41964 296,1 151,1 154,8 85,2 53,11965 372,2 182,8 187,2 132,8 64,11966 391,3 178,2 194,6 161,0 96,71967 266,8 118,0 140,3 131,3 95,71968 304,0 115,9 144,7 152,9 119,11969 349,0 143,1 191,2 244,3 265,0

1 Vla di mir Iva no vić, Ge burt stag pi šeš nor mal no. Ju go slo ven ski ga star baj te ri u SR Ne mač koj i Austri ji 1965–1973, Be o grad 2012, 87.2 Исто; He le na Flam (Hg.), Mi gran ten in De utschland. Sta ti sti kenFak tenDis kur se, Kon stanz 2007, 293.3 Hed wig Ru dolph, Die Dyna mik der Ein wan de rung im Nic hte in wan de run gsland De utschland, у: He inz Fas smann, Ra i ner Münz (Hg.), Mi gra tion in Euro pa: Hi sto rische Ent wic klung, ak tu el le Trends und po li tische Re ak ti o nen, Frank furt-New York 1996, 169.4 Исто.5 Исто.



1970 381,8 171,7 242,2 353,9 423,21971 408,0 186,6 268,7 453,1 478,31972 426,4 184,2 270,1 511,1 474,91973 450,0 190,0 250,0 605,0 535,0

Гро тур ских еми гра на та у За пад ној Евро пи жи вео је и жи ви у Са ве зној Ре пу бли ци Не мач кој. Пре ма по да ци ма с по чет ка де ве де се тих го ди на, пре ко 70% укуп ног бро ја Ту ра ка у нај ва жни јим зе мља ма ими гра ци је у за пад ној Евро пи (ви де ти та бе лу ис под), жи ве ло је у, та да већ ује ди ње ној, Не мач кој. Знат но ма њи про це нат тур ских ими гра на та, по 7,6% укуп ног бро ја Ту ра ка на по ме ну том про сто ру, жи вео је у Фран цу ској и Хо лан ди ји.6

Рас по ред тур ских ими гра на та у за пад ној Евро пи 1990–1994 – про цен ту ал ни удео у укуп ном бро ју тур ских ими гра на та

у нај ва жни јим ими гра ци о ним зе мља ма за пад не Евро пе7

Тур ска за јед ни ца у Не мач кој ни је се уве ћа ва ла са мо због при ли ва рад-не сна ге већ и због спа ја ња по ро ди ца. Та ко су у де це ни ја ма ко је су усле ди ле Тур ци по ста ли нај број ни ја ими грант ска гру па ци ја у Са ве зној Ре пу бли ци Не-мач кој. Пре ма ми кро по пи су из 2011. го ди не, у СР Не мач кој је у том тренут ку жи ве ло го то во 16 ми ли о на ста нов ни ка са ми гра ци о ним по ре клом, од че га

6 Исто, 39.7 Исто.



пре ко 11 ми ли о на из Евро пе.8 У овом по пи су утвр ђе но је да је у том тре нут ку у Са ве зној Ре пу бли ци Не мач кој жи ве ло око 3 ми ли о на љу ди тур ског по ре-кла. На ве де ни ста ти стич ки по да ци ука зу ју на до ми на ци ју тур ских исе ље ни-ка у ими грант ском ми љеу са вре ме не Не мач ке. Ви ше од ми ли он ими гра на та у Са ве зној Ре пу бли ци Не мач кој да нас по ти че са мо још из Ру си је и Пољ ске. Ве ли ки број љу ди са ми гра ци о ним по ре клом чи не ми гран ти и њи хо ви по-том ци из зе ма ља на след ни ца Со ци ја ли стич ке Фе де ра тив не Ре пу бли ке Ју го-сла ви је и Ита ли је. Ипак, њих је да нас у Не мач кој ви ше стру ко ма ње од тур-ских ими гра на та.9

Ли ца са европ ским ми гра ци о ним по ре клом у Са ве зној Ре пу бли ци Не мач кој/ста ње из 2011. го ди не (у 1000)10

Тур ска 2956Пољ ска 1473Ру ска Фе де ра ци ја 1227Ита ли ја 780Ру му ни ја 484Грч ка 392Хр ват ска 360Ср би ја 286Бо сна и Хер це го ви на 228

Фил мо ви Фа ти ха Aкина као из вор за ис тра жи ва ње про бле ма тур ске еми гра ци је у Не мач кој

Фа тих Aкин при па да но вој ге не ра ци ји не мач ких филм ских ства ра ла ца. Ро ђен је 1973. го ди не у Хам бур гу и по ти че из по ро ди це тур ских ими гра на та. Ње го ви ро ди те љи до се ли ли су се у Са ве зну Ре пу бли ку Не мач ку сре ди ном ше зде се тих го ди на, на са мом по чет ку ве ли ког ими гра ци о ног та ла са из Тур-ске. Од 1994. до 2000. сту ди рао је ви зу ел не ко му ни ка ци је у Хам бур гу. Aкин је ком пле тан филм ски аутор: ре жи сер, сце на ри ста, про ду цент, па чак и глу-мац. Вр ху нац ње го ве до са да шње филм ске ка ри је ре пред ста вља играни филм „Ge gen die Wand”, за ко ји је Aкин 2004. го ди не на гра ђен Злат ним ме две дом

8 https://www.de sta tis.de/DE/Pu bli ka ti o nen/The ma tisch/Be vo el ke rung/Mi gra ti o nIn te gra-tion/Mi gra ti on shin ter grund2010220117004.pdf?__blob=pu bli ca ti on Fi le (Да тум при сту па: 11/03/2013) У на ве де ним не мач ким ста ти стич ким пре гле ди ма Тур ска се по сма тра као европ ска зе мља.9 Исто.10 Исто.



на Ме ђу на род ном филм ском фе сти ва лу у Бер ли ну, као и Европ ском филм-ском на гра дом, ко ју до де љу је Европ ска филм ска ака де ми ја (ЕAФ). Aкин је аутор ви ше крат ко ме тра жних, игра них и до ку мен тар них фил мо ва.

Ис тра жи ва ње сли ке тур ске еми гра ци је у Не мач кој је об у хва ти ло ана ли-зу са др жа ја че ти ри игра на фил ма Фа ти ха Aкина ко ја су се по ја ви ла у из ме-ђу 1998. и 2007. го ди не. Из те гру пе фил мо ва Aкин је за три фил ма ура дио и сце на рио и ре жи ју, док је за „Ke bab Con nec tion” на пи сао сце на рио.

Kurz und schmer zlos (1998)

Ре жи ја: Fa tih AkinСце на рио: Fa tih Akin

Уло ге: Meh met Kur tu luş, Alek san dar Jo va no vić, Adam Bo us do u kos, Re gu la Gra u wil ler, Idil Üner, Ralph Her forth, Oscar Or te ga Sánchez, Marc Ho se mann, Cem Akin (итд.)

Рад ња: У фо ку су је еми грант ски тро у гао из хам бур шког под зе мља, ко-ји чи не Тур чин Га бри јел, Грк Ко ста и Ср бин Бо би. Бо би же ли да уђе у лу кра тив ни је по сло ве и по ве зу је се са ло кал ним ал бан ским ма фи ја шким бо сом. У по сао увла чи и Ко сту, док Га бри јел же ли да оста не по стра ни и ма шта о по врат ку у Тур ску. Епи лог је тра-ги чан. Aлбански бос уби ја Бо би ја и Ко сту. Га бри јел од лу чу је да осве ти сво је дру го ве и уби ја Aлбанца.

Ge gen die Wand (2004)


Уло ге: Bi rol Ünel, Ca trin Stri e beck, Güven Kıraç, Ste fen Ge bel hoff, Mel tem Cum bul, Her mann La u se, De mir Gökgöl, Cem Akin (итд.)

Рад ња: Ча ит, тур ски ими грант у Не мач кој, под деј ством ал ко хо ла уда-ра аутом у зид и те шко по вре ђен за вр ша ва у бол ни ци. У бол ни-ци упо зна је мла ду Тур ки њу Си бел, ко ја је та ко ђе скло на су и ци-ду. Си бел жи ви под при ти ском сво је кон зер ва тив не фа ми ли је, а из лаз ви ди у фик тив ном бра ку са Ча и том, ко ји би јој омо гу ћио одва ја ње од ро ди те ља и бра та. Ча ит при ста је на фик тив ни брак са Си бел, али се по сте пе но и емо тив но ве зу је за њу. Уби ја ње ног љу бав ни ка и од ла зи у за твор. Си бел је од ба че на од сво је по ро ди-це и од ла зи у Тур ску, где до би ја де те. Ча ит из ла зи из за тво ра и од ла зи у Турску да про на ђе Си бел. Успе ва у то ме и на го ва ра је да



оду за јед но у Мер син, ме сто у ко ме је ро ђен. Ипак у Мер син од-ла зи сам.

Ke bab Con nec tion (2005)

Ре жи ја: An no SaulСце на рио: Fa tih Akin, Ruth To ma, Jan Ber ger

Уло ге: De nis Moschit to, No ra Tschir ner, Güven Kıraç, Ha san Ali Me te, Ad-nan Ma ral, Adam Bo us do u kos, Cem Akin, Nur sel Köse (итд.)

Рад ња: Глав ни ју нак је мла ди хам бур шки Тур чин, Ибо, ко ји се ама тер-ски ба ви сни ма њем фил мо ва. Сни ма и ре клам ни спот за ре сто ран свог ро ђа ка Aхмеда. Ибо ва де вој ка, Не ми ца Ти ци, оста је у дру-гом ста њу. Ибо у по чет ку ни је спре ман за уло гу оца. Пар на кра ју до би је де те, а филм се за вр ша ва свад бе ним ве се љем у ре сто ра ну Ибо вог ро ђа ка.

Auf der an de ren Se i te (2007)


Уло ге: Ba ki Da vrak, Tun cel Kur tiz, Nur sel Köse, Nurgül Yeşilçay, Yel da Reynaud, Pa trycia Zi ół kow ska, Han na Schygul la, Lars Ru dolph, An-dre as Thiel (итд.)

Рад ња: Је тер је про сти тут ка тур ског по ре кла ко ја жи ви у Бре ме ну. При-хва та по ну ду ста рог удов ца Aлија да за но вац жи ви са њим. Њи-хов од нос се по гор ша ва по сле Aлијевог ин фарк та. У то ку сва ђе Aли уби је Је тер и за вр ши у за тво ру. Aлијев син, Не џат, уни вер-зи тет ски про фе сор, од ла зи у Тур ску да про на ђе Је те ри ну ћер ку, Aјтен. Aјтен, ме ђу тим, до ла зи у Не мач ку да би из бе гла хап ше ње због по ли тич ког де ло ва ња. У Не мач кој упо зна је сту дент ки њу Ло-те и до би ја по др шку ње и ње не мај ке. Ипак, по ли ци ја од би ја њен зах тев за азил и про те ру је је у Тур ску, где би ва ухап ше на. Ло те кре ће у Тур ску, по ку ша ва да је на ђе и ги не на би за ран на чин. Ње-на мај ка до ла зи у Тур ску и та мо сре ће Не џа та, ко ји је ку пио не-мач ку књи жа ру у Ис тан бу лу и пре ки нуо ка ри је ру у Не мач кој.

* * *



Ми гран ти у Не мач кој, по себ но они тур ског по ре кла, стал на су пре о ку-па ци ја Фа ти ха Aкина. У сво јим фил мо ви ма Фа тих Aкин раз ра ђу је кључ не про бле ме жи во та тур ских ми гра на та у Не мач кој, од сте пе на ин те гра ци је, ге не ра циј ских раз ли ка, њи хо вих мо рал них на зо ра, но стал ги је, до од но са са оста лим еми грант ским за јед ни ца ма у Не мач кој.

Раз ли ке из ме ђу две ге не ра ци је тур ских ими гра на та у Са ве зној Ре пу бли-ци Не мач кој, од но сно ге не ра ци је ко ја је у Не мач ку ими гри ра ла и њи хо вих по то ма ка ко ји су у Не мач кој ро ђе ни Aкин у сво јим фил мо ви ма ја сно под вла-чи. Дру га ге не ра ци ја је у фил мо ви ма тур ског ре жи се ра већ при лич но ин те-гри са на. По је ди ни ње го ви ли ко ви у ве ли кој ме ри усва ја ју вред но сни си стем зе мље у ко јој су ро ђе ни. Го то во ис кљу чи во и без ак цен та го во ре не мач ки је-зик. Тур ски не го во ре чак ни са ро ди те љи ма. Не џат („Auf der an de ren Se i te”) у пот пу но сти је ин те гри сан. Ра ди као уни вер зи тет ски про фе сор у Не мач кој. Си бел („Ge gen die Wand”) jе де вој ка сло бод них схва та ња, кон фрон ти ра на са тра ди ци о нал ним схва та њи ма сво јих ро ди те ља. Ибра хим, то јест Ибо („Ke bab Con nec tion”) је ур ба ни мо мак. Во зи скејт борд и ама тер ски се ба ви фил мом.

Пр ву ге не ра ци ју, од но сно ге не ра ци ју њи хо вих ро ди те ља, Aкин при ка зу је дру га чи је. Од сво јих по то ма ка они се углав ном и ви зу ел но раз ли ку ју. Бр ко ви и ма ра ме су де та љи ко ји их ја сно одва ја ју од при пад ни ка дру ге ге не ра ци је тур ских ими гра на та. Че шће од пр ве ге не ра ци је при ча ју на тур ском. Њи хов не мач ки је обо јен упа дљи во ло шим ак цен том.

Aкин у сво јим фил мо ви ма под вла чи и раз ли чи тост мо рал но-вред но сних на зо ра при пад ни ка тур ске за јед ни це у Не мач кој, што се пре тва ра у су коб тра ди ци о нал ног и но вог. Си бел во ли да ме ња парт не ре и ко ри сти дро гу, па је на чин на ко ји жи ви до во ди у кон фликт са кон зер ва тив ном по ро ди цом. Уда је се фик тив но, са мо да би иза шла из по ро ди це, а по сле обе ло да њи ва ња ње ног на чи на жи во та су о ча ва се са по ро ди цом ко ја је од ба цу је. Они спа љу ју ње не сли ке, бри шу ћи је ри ту ал но из сво је по ро дич не исто ри је. Њен спе ци фич ни мо рал ни код Aкин до дат но ак цен ту је у сце на ма ње ног бо рав ка у Ис тан бу лу. Си бел та мо сло бод но ко му ни ци ра са му шкар ци ма и у по тра зи је за дро гом. У јед ном ре сто ра ну при ла зи сто лу за ко јим су се де ла три мом ка и рас пи ту је се где мо же про на ћи дро гу. Они су збу ње ни то ли ком ње ном сло бо дом.

Јед на ко ли шен тра ди ци о нал ног тур ског мо ра ла је и њен фик тив ни муж Ча ит. Жи вот му је ис пу њен ал ко хо лом и дро гом, а на брак са Си бел при ста је са мо да би је од вра тио од су и ци да. Мо рал ни бич у фил му „Ge gen die Wand” ни је са мо у ру ка ма Си бе ли них ро ди те ља. Во зач ауто бу са, Тур чин, чуо је раз-го вор Си бел и Ча и та о фик тив ном бра ку и из ба цио их из во зи ла, на звав ши их „без бо жним пси ма”.

У фил мо ви ма Фа ти ха Aкина ра ди кал но од сту па ње од тра ди ци о нал ног мо ра ла ни је са мо спе ци фич ност дру ге ге не ра ци је тур ских ими гра на та у Не-мач кој. Већ по ме ну ти Ча ит ро ђен је у Тур ској. Је тер („Auf der an de ren Se i te”)



жи ви у Бре ме ну и ба ви се про сти ту ци јом. И она на и ла зи на мо рал не су пер-ви зо ре. То ни су ње ни ро ди те љи, као што је слу чај са Си бел, већ дво ји ца ње-них су на род ни ка, ко ји је оштро кри ти ку ју због по сла ко јим се ба ви.

Од нос дру ге ге не ра ци је тур ских ими гра на та у Не мач кој пре ма ре ли ги о-зно сти, од но сно пре ма исла му Aкин до ти че тек по вр шно. У Си бе ли ном до-жи вља ју све та за ре ли ги ју не ма ме ста. У Ис тан бу лу се пи та: „Бог? Не знам ка ко да ве ру јем у ње га по сле све га што се до го ди ло.” Га бри јел се ре ли ги-ји окре ће су о чен са ве ли ким про бле ми ма. След до га ђа у фил му „Kurz und schmer zlos” упу ћу је на за кљу чак да Га бри јел у џа ми ју од ла зи при ти снут ка-ја њем због ве зе са де вој ком свог при ја те ља Бо би ја. Га бри јел се у фил му мо ли још јед ном, у свом ста ну, и то на кон што је убио ал бан ског ма фи ја шког бо са.

У сво јим фил мо вим Фа тих Aкин не фо ку си ра од но се тур ских ими гра на-та у Не мач кој са ет нич ким Нем ци ма и њи хо ве пер цеп ци је јед них о дру ги ма. Не што од то га, ме ђу тим, на ла зи мо у фил му „Ke bab Con nec tion”. Ибов отац је бе сан због са зна ња да је ње го ва де вој ка, Не ми ца Ти ци, труд на. Отац га се од ри че и ли ша ва га на след ства због то га што ће до би ти де те са „не вер ни цом”. Ка же, из ме ђу оста лог, да то де те не ће го во ри ти ње гов, тур ски је зик. На кра-ју ро ди те љи, ипак, при хва та ју „ре ал ност”, јер не же ле да њи хов син оста ви Ти ци на це ди лу. У фил му ви ди мо и ре ак ци ју „дру ге” стра не. Ти ци на мај ка је не при јат но из не на ђе на што ће ње на ћер ка има ти де те из ве зе са Ибра хи-мом, и по ста вља пи та ње: „Знаш ли не ког Тур чи на ко ји гу ра деч ја ко ли ца?”.

Умно го ме дру га чи је је при ка зан од нос тур ских ми гра на та са дру гим еми-грант ским за јед ни ца ма у Не мач кој. У фил му „Kurz und schmer zlos” на и ла зи-мо на сво је вр сну еми грант ску со ли дар ност. Тур чин, Ср бин и Грк чи не трио сит них кри ми на ла ца и аут сај де ра. Трио се рас па да, али се на кра ју фил ма по но во са ста вља, до ду ше, у тра гич ним окол но сти ма –Тур чин Га бри јел се све ти ло кал ном ал бан ском бо су због уби ства сво је дво ји це дру го ва.

По себ но ме сто у фил мо ви ма хам бур шког ре жи се ра и сце на ри сте за у зи ма од нос тур ских еми гра на та пре ма зе мљи из ко је су по те кли. Про блем но стал-ги је Aкин у фил му „Auf der an de ren Se i te” при ка зу је дво смер но. Про фе сор Не џат од ла зи у Ис тан бул да про на ђе ћер ку уби је не Је тер. Слу чај но на и ла-зи на не мач ку књи жа ру и упо зна је ње ног вла сни ка, Нем ца, ко ји по сле де сет го ди на про ве де них у Тур ској мо ти ви сан но стал ги јом од лу чу је да се вра ти у Не мач ку. У том тре нут ку на ста је пре о крет. Про фе сор од лу чу је да ку пи књи жа ру, што ука зу је на ње го ву же љу да оста не у Тур ској. Ипак, чи ње ни ца да он сво ју оазу у Тур ској про на ла зи не би ло где, већ баш у јед ној не мач кој књи жа ри у Ис тан бу лу, по ка зу је ње го ву не спрем ност на пот пу но дис тан ци-ра ње од Не мач ке, па он та ко, окру жен не мач ком ли те ра ту ром у Тур ској, ми-ри сво ја два иден ти те та.

У Тур ску од ла зи и Ча ит, глав ни ју нак фил ма „Ge gen die Wand”. Он по-ку ша ва да у Ис тан бу лу про на ђе сво ју су пру гу. Ча ит у пр вом де лу фил ма



агре сив но по ти ску је сво је тур ско по ре кло. И са сво јим су на род ни ци ма ко-му ни ци ра го то во ис кљу чи во на не мач ком је зи ку. У раз го во ру са Си бе ли ном по ро ди цом Ча ит тек спо ра дич но го во ри на тур ском, а на кон ста та ци ју ње-ног бра та да је ње гов тур ски лош од го ва ра: „Од ба цио сам га”. Ипак, на кра ју фил ма, по из ла ску из за тво ра Ча ит се вра ћа у Тур ску, на ла зи Си бел и ка же јој да же ли да оде у Мер син, ме сто у ко ме је ро ђен.

Ја сно из ра же не но стал гич не емо ци је на ла зи мо у фил му „Kurz und schmer-zlos”. Га бри јел у так си ју ка же Алис да же ли да се пре се ли у Тур ску и за тим на-во ди пред но сти жи во та у зе мљи свог по ре кла („У Тур ској ни си ни ка да сам.”; „У њој сва ко сва ког зна. Сву да су ро ђа ци.”; „Тур ска је то пла и пу на жи во та”).

У сво јим фил мо ви ма Фа тих Aкин се по себ но ба ви дру гом ге не ра ци јом тур ских ими гра на та у Не мач кој. Она у Аки но вим фил мо ви ма не ода је ути сак хо мо ге не це ли не. Тур ски иден ти тет дру ге ге не ра ци је је у Аки но вим фил мо-ви ма не до вољ но при ка зан, али је ипак ја сно да ни је код свих ње го вих ли ко ва јед на ко раз ви јен. На јед ном по лу су ли ко ви као што су Ибо и Си бел, док је на пот пу но су прот ној стра ни Си бе лин брат, ко ји је екс трем но кон зер ва ти-ван и сна жно ве зан за свој тур ски код. При лич но раз ви јен тур ски иден ти-тет на ла зи мо и код Га бри је ла.

Ис пи ти ва ња на те ре ну по ма жу нам да упот пу ни мо сли ку дру ге ге не ра-ци је тур ских ми гра на та у Са ве зној Ре пу бли ци Не мач кој. Ис тра жи ва ња ко-ја су об у хва ти ла при пад ни ке дру ге ге не ра ци је тур ских ими гра на та и дру ге ге не ра ци је ими гра на та из бив ше Ју го сла ви је ука зу ју на ни жи ни во ин те-гри са но сти и ви ши сте пен ве за но сти за по ре кло код мла дих Ту ра ка. Пре ма ре зул та ти ма по ме ну тог те рен ског ис тра жи ва ња, јак тур ски иден ти тет при-су тан је код ве ли ке ве ћи не при пад ни ка дру ге ге не ра ци је не мач ких Ту ра ка, ме ђу тим, фил мо ви Фа ти ха Aкина не оста вља ју та кав ути сак.

Пре ма ис тра жи ва њи ма спро ве де ним у окви ру ме ђу на род ног про јек та TI-EC (The In te gra tion of the Euro pean Se cond Ge ne ra tion), ме ђу тур ским ми гран-ти ма дру ге ге не ра ци је у Не мач кој знат но је сла би ји осе ћај „не мач ке при пад-но сти” не го код ими гра на та по ре клом из бив ше Jугославије. Сна жан осе ћај да су Нем ци ре ги стро ван је код око по ло ви не ис пи та них Ту ра ка и го то во 70% про це на та еми гра на та дру ге ге не ра ци је из бив ше Ју го сла ви је. С дру-ге стра не, две тре ћи не ис пи та них Ту ра ка из ја сни ло се да сна жно а око 17% уме ре но осе ћа при пад ност тур ском на ро ду.11

11 In ken Sürig und Ma ren Wil mes, Die In te gra tion der zwe i ten Ge ne ra tion in De utschland. Er-geb nis se der TI ES-Stu die zur türkischen und ju go sla wischen Ein wan de rung, у: IMIS-Be i tra ge, Heft 39/2011, 143-145.



Осе ћај да си Тур чин (%)12

При лич но јак 66,2Сред њи 17,3

При лич но слаб 9,1Ни ма ло 7,4

По твр ду ја че ве за но сти тур ских ими гра на та дру ге ге не ра ци је у Не мач кој за сво је по ре кло не го код дру ге ге не ра ци је ју го сло вен ских ими гра на та на ла зи мо и у ре зул та ти ма ис пи ти ва ња же ље за по врат ком у зе мљу по ре кла. И ов де при-ме ћу је мо да је же ља за по врат ком из ра же ни ја код Ту ра ка не го код мла дих ими-гра на та по ре клом из бив ше Ју го сла ви је. Док је ма ње од 60% ис пи та них Ту ра ка дру ге ге не ра ци је у Не мач кој у пот пу но сти од ба ци ло иде ју о по врат ку, на по вра-так, пре ма ис тра жи ва њу у окви ру про јек та TI EC, ни је по ми шља ло чак 77,3% при пад ни ка дру ге ге не ра ци је ими гра на та по ре клом из бив ше Ју го сла ви је.13

Ста во ви дру ге ге не ра ци је тур ских и ју го сло вен ских ими гра на та у СР Не мач кој о по врат ку у зе мљу по ре кла (%)14

Тур ци Ју го сло ве ниСи гур но не 58,7 77,3Мо жда 27,0 15,5Ве ро ват но 4,8 1,7Си гур но 1,2 0,0Не зна 8,3 5,4

Ве за ност дру ге ге не ра ци је не мач ких Ту ра ка за свој тур ски и ислам ски иден ти тет по твр ђу је и ис пи ти ва ње њи хо вих ре ли ги о зних осе ћа ња, као и ис-пи ти ва ње ва жно сти ет нич ких кри те ри ју ма у ода би ру при ја те ља и парт не ра. Из ис тра жи ва ња спро ве де ног у окви ру на ве де ног про јек та про из и ла зи да се чак 67,1% ис пи та них не мач ких Ту ра ка дру ге ге не ра ци је „при лич но сна жно” а 17% уме ре но иден ти фи ку је са исла мом. Са мо 5,8% ис пи та них се не иден-ти фи ку је са исла мом, док је код 10,1% ве за са исла мом „при лич но сла ба”.15

По ме ну то ис тра жи ва ње да ље по ка зу је да се мла ди Тур ци у Не мач кој дру-же пре све га са сво јим су на род ни ци ма, као и да се при ли ком из бо ра партнера углав ном од лу чу ју за при пад ни ке тур ске за јед ни це, по че му се зна чај но раз-ли ку ју од дру ге ге не ра ци је ју го сло вен ских ими гра на та.

12 Исто. 13 Исто, 149.14 Исто. 15 Исто, 151.



Ет нич ко по ре кло при ја те ља то ком се кун дар ног шко ло ва ња (%)16

Дру га ге не ра ци ја

Ту ра ка

Дру га ге не ра-ци ја из бив ше

Ју го сла ви јеПр ви нај бо љи при ја тељ

Из соп стве не ет нич ке гру пе 68,8 29,6Не мац 30,2 64,0Из не ке дру ге ет нич ке гру пе 1,0 6,4

Дру ги нај бо љи при ја тељ


Тре ћи нај бо љи при ја тељ


Ет нич ка ори јен та ци ја у из бо ру парт не ра дру ге ге не ра ци је ими гра на та из Тур ске 17

Тур ци дру ге ге не ра ци јеM Ž

Не мац/Не ми ца 14,4 9,6Из соп стве не ет нич ке гру пе 82,2 88,7Из дру ге ет нич ке гру пе 3,3 1,7

На ве де ни по да ци ја сно упу ћу ју на за кљу чак да су при пад ни ци дру ге ге не-ра ци је тур ских ими гра на та у Са ве зној Ре пу бли ци Не мач кој оста ли у ве ли кој ме ри ве за ни за сво је тур ске ко ре не. С дру ге стра не, сли ка тур ских еми гра-на та у Не мач кој, а по себ но дру ге ге не ра ци је, у фил мо ви ма Фа ти ха Аки на, знат но је ма ње кон крет на и ег закт на, али ука зу је на по ла ри зо ва ност мла дих Ту ра ка у Не мач кој у по гле ду њи хо вог од но са пре ма свом по ре клу. Раз у ме се да се у овом слу ча ју ре зул та ти на уч ног ис тра жи ва ња мо ра ју по сма тра ти као ре ле вант ни ји из вор. Та кав ме то до ло шки при ступ нео п хо дан је у би ло ко јој ана ли зи фил ма у на уч не свр хе, бу ду ћи да је реч о умет нич ким де ли ма, у ко ји ма се чи ње ни це ин тер пре ти ра ју у скла ду са естет ским кри те ри ју ми-ма и лич ним афи ни те ти ма ауто ра. Реч је, сто га, о ти пу из во ра ко ји се мо гу ко ри сти ти са мо као по моћ но сред ство у ре кон струк ци ји ре ал но сти, уз нео-п ход ну свест о њи хо вој ли ми ти ра но сти.

16 Исто, 161.17 Исто, 181.


III

ТУРСКА И БАЛКАН



Ми лош Ко вић*

ДВЕ ИМ ПЕ РИ ЈЕ: БРИ ТАН ЦИ И ОСМАН ЛИ ЈЕ (1774–1923)

Ап стракт: Аутор се по ду хва тио ана ли зе од но са Бри та ни је и Осман ског цар ства у де вет на е стом ве ку, у све тлу чи ње ни це да се бри тан ски фак тор и да-нас по ве зу је са по врат ком Тур ске на Бал кан. По сма тра на у ду жој вре мен ској пер спек ти ви, од 1774. до 1923, по ли ти ка Ве ли ке Бри та ни је пре ма Осман ском цар ству пре ста је да од го ва ра по пу лар ним пред ста ва ма о „тра ди ци о нал ном при ја тељ ству”. Од но си из ме ђу две им пе ри је не мо гу се, на и ме, по сма тра ти одво је но од њи хо вих од но са пре ма тре ћој им пе ри ји, Ру си ји. Тек та да ја сно се ви ди сва про мен љи вост по ли ти ке Ве ли ке Бри та ни је пре ма Осман ском цар ству и ње на спрем ност да бр зо ме ња са ве зни ке и не при ја те ље.

Кључ не ре чи: Ве ли ка Бри та ни ја, Осман ско цар ство, Ру си ја, ме ђу на род ни од но си, де вет на е сти век

* * *

Осман ско цар ство је, пре ма уста ље ном ми шље њу, у по след њем ве ку свог по сто ја ња ужи ва ло на кло ност и за шти ту Ве ли ке Бри та ни је. Бри тан ска им-пе ри ја је, ка ко се твр ди, по ма га ла оро ну лом Осман ском цар ству да оп ста не, да би спре чи ла ја ча ње Ру ског цар ства на Бал ка ну и Ле ван ту. Про тив ни ке Осман ли ја, укљу чу ју ћи бал кан ске пра во слав не хри шћа не и њи хо ве др жа ве, сма тра ла је сво јом не при ја те љи ма. Ово „тра ди ци о нал но при ја тељ ство” две им пе ри је се, за тим, про ду жа ва на да на шње по кро ви тељ ство САД и Ве ли ке Бри та ни је над Тур ском.

Ствар ност је би ла не што сло же ни ја. У бри тан ској спољ ној по ли ти ци ово-га до ба је ди ном кон стан том мо гу се сма тра ти два прин ци па: „рав но те жа сна га” на европ ском кон ти нен ту и „од ре ше не ру ке” на свет ским мо ри ма и оке а ни ма. Рав но те жа сна га зна чи ла је да ни јед на ве ли ка си ла не сме да стек-не пре власт у Евро пи. Оног тре нут ка ка да би се то до го ди ло, Бри та ни ја би

* Филозофски факултет Универзитета у Београду.



подр жа ла ње не про тив ни ке. У исто вре ме, европ ска рав но те жа и кон флик ти омо гу ћа ва ли су Бри та ни ји да за др жи „од ре ше не ру ке” и пу ну пре власт на мо ри ма и оке а ни ма. У од бра ни ових прин ци па, Бри та ни ја је бр зо, без ика-кве сен ти мен тал но сти, ме ња ла и са ве зни ке и про тив ни ке. То се по нај бо ље мо же ви де ти из ње не по ли ти ке пре ма Осман ском цар ству у пе ри о ду од 1774. до 1923. го ди не.

Моћ, кул ту ра и при вре да

Исти узрок до вео је до успо на Бри тан ске им пе ри је и про па да ња Осман-ског цар ства. Од ан тич ког до ба до 16. ве ка сре ди ште европ ске мо ћи, кул ту ре и при вре де на ла зи ло се у Сре до зе мљу. Оно ће се, по сле от кри ћа аме рич ког кон ти нен та, по сте пе но из ме сти ти на се вер ни Атлан тик. Та окол ност ума њу-је зна чај исла ма, као нај че шће на во ђе ног фак то ра за о ста ја ња Осман ли ја за оста лим ве ли ким си ла ма Евро пе. Кра јем 16. ве ка све сре до зем не по мор ске им пе ри је – Осман ско, Ве не ци јан ско, па чак и Шпан ско цар ство, окре ну то и ка Атлан ти ку – до жи вља ва ле су вр ху нац и у исто вре ме по ка зи ва ле пр ве ја-сне симп то ме бу ду ћег про па да ња. Осман ско цар ство је, јед но став но, слич но Ве не ци ји и Шпа ни ји, по де ли ло суд би ну Сре до зе мља. Сла бље ње Осман ског цар ства мо гло је да се уочи већ то ком 17. ве ка, да би по сле по ра за под Бе чом 1683. оно по ста ло стал но и не за др жи во. На ред ни, 18. век до не ће углав ном по ра зе у ра то ви ма са Хаб збур шким цар ством и по ја ву но вог, мно го опа сни-јег не при ја те ља на се ве ру – Ру ског цар ства.

У исто вре ме Ен гле ска се, по што је по то пи ла шпан ску „Не по бе ди ву ар-ма ду” 1588, уз ди за ла у ве ли ку си лу. По сле об ра чу на са Шпа ни јом, Ен гле ска је, ра то ви ма и еко ном ским ме ра ма 17. ве ка, сру ши ла по мор ску моћ Ни зо зем-ске. У 18. ве ку, са да већ као Ве ли ка Бри та ни ја, окре ну ла се про тив Фран цу за. Тај су коб бри тан ска исто ри о гра фи ја на зи ва Дру гим сто го ди шњим ра том и сме шта га у до ба од ра то ва са Лу јем XIV до об ра чу на са На по ле о ном (1688–1815). Глав ни циљ свих ра то ва са Шпа ни јом, Ни зо зем ском и Фран цу ском би ла је пре власт на Атлан ти ку, по том и на Ин диј ском оке а ну и Па ци фи ку. Утрехтским ми ром из 1713. Бри та ни ја је, по ред оста лог, за по че ла и про дор у Сре до зе мље. Ту је ње но при су ство би ло ја сно ви дљи во већ од дру ге по ло-ви не 16. ве ка. Али 1713. она је за у зе ла Ги брал тар, да би, до 1815, осва ја њем Мал те и Јон ских остр ва, ус по ста ви ла ла нац сво јих ме ди те ран ских упо ри шта.

Про све ти тељ ство је бри тан ски по ли тич ки си стем учи ни ло узо ром за мно ге европ ске ин те лек ту ал це. Вик то ри јан ци су, по том, ус по ста ви ли кул-тур ни обра зац, ко ји су сред ње кла се кон ти нен тал не Eвропе мар љи во опо-на ша ле. Бри та ни ја је већ у по зном 18. ве ку сте кла и зна лач ки ко ри сти ла оно што се да нас на зи ва ме ка моћ. То се ле по ви ди из тек сто ва ин те лек ту а ла ца


Две империје – Британци и Османлије (1774–1923) 193

по ра же не Фран цу ске, од Мон те скјеа и Вол те ра, до Ипо ли та Те на, о пред но-сти ма ен гле ских над фран цу ским уста но ва ма.

Пра ви те мељ бри тан ске мо ћи ус по ста ви ће, ипак, Ин ду стриј ска ре во лу-ци ја. За по че та у Ве ли кој Бри та ни ји, она ће овој зе мљи да ти огром ну тех но-ло шку и фи нан сиј ску пред ност над остат ком пла не те и пре тво ри ти је у, ка-ко се та да го во ри ло, „ра ди о ни цу све та”. Ка да пре ђе Ла манш, Ин ду стриј ска ре во лу ци ја ће по сте пе но про ме ни ти ли це Евро пе, по том и це ле пла не те.

У 19. ве ку Ве ли ка Бри та ни ја ће, та ко, до сти ћи свој вр ху нац, док ће Осман-ско цар ство баш та да до че ка ти нај го ре да не и ко нач ну про паст. То би, у нај-кра ћем, би ла пр ва ски ца за за јед нич ки пор трет два са ве зни ка.

За љу бав је по треб но тро је

Нај ва жни ји узрок при ја тељ ства две ју им пе ри ја био је, на рав но, за јед-нич ки не при ја тељ. Ру ско-тур ски рат 1768–1774. да нас се сма тра пра вим по-чет ком Ис точ ног пи та ња. Тај из раз на стао је у ди пло мат ским са ло ни ма 19. ве ка и озна ча ва пи та ње ко ће при гра би ти по се де бан кро ти ра ног Осман ског цар ства на Бал ка ну и Ле ван ту. Ми ров ни уго вор ко ји је Осман ско цар ство мо ра ло да пот пи ше са Ру ским цар ством у Ку чук-Кај нар џи ју 1774. био је нај-не по вољ ни ји у исто ри ји Осман ли ја. Њи ме је за по че ла ера пре вла сти Ру си је у исто ри ји Ис точ ног пи та ња.

Бри та ни ја ни је ре а го ва ла на ове до га ђа је. Би ла је за у зе та пре о ти ма њем фран цу ских ко ло ни јал них по се да, а по том и по ра зи ма у су ко бу са соп стве-ним ко ло ни сти ма у Се вер ној Аме ри ци. Шта ви ше, до та да шња исто ри ја ру ско-ен гле ске са рад ње, бар од 16. ве ка, про те кла је у до брим, че сто и са ве знич ким од но си ма. У од лу чу ју ћој би ци овог ру ско-тур ског ра та, у за ли ву Че сме, 1770. го ди не, де лом ру ске фло те је, уз одо бре ње ен гле ског Ад ми ра ли те та, ко ман-до вао Ен глез, ад ми рал Џон Ел фин стон.

Ме ђу тим, због гу бит ка аме рич ких ко ло ни ја 1783, Бри та ни ја ће се мно го ви ше окре ну ти сво јим по се ди ма у Ин ди ји. То ће, по сте пе но, до ве сти до по-ра ста стра те шког зна ча ја Сре до зе мља, Бал ка на и на ро чи то Ле ван та за ње не ин те ре се. Осман ско цар ство је ипак пред ста вља ло глав ну коп не ну ко му ни-ка ци ју Бри тан ске им пе ри је са Ин ди јом.

Пр ви по хо ди Ру си је ка ју гу и ње не на ме ре да по ста не сре до зем на по мор-ска си ла у Лон до ну ипак ни су иза зва ли по до зре ње. О то ме све до чи и рав но-ду шност дво ра, пар ла мен та и ве ћин ског јав ног мње ња пре ма упо зо ре њи ма пре ми је ра Ви ли ја ма Пи та Мла ђег, по сле ру ског за у зи ма ња тур ске твр ђа ве Оча ков на Цр ном Мо ру 1791. го ди не. Ње го ве тврд ње да је Ру си ја ти ме угро-зи ла бри тан ске ин те ре се би ле су на ја ва огор че ног бри тан ско-ру ског су пар-ни штва у Осман ском цар ству.



У том тре нут ку, ме ђу тим, глав ни са ве зник Осман ског цар ства, већ ско ро три ве ка, ни је би ла Бри та ни ја, не го Фран цу ска. Та кву по де лу ка ра та по твр-дио је за јед нич ки рат Бри та ни је и Ру си је про тив На по ле о но ве Фран цу ске и Осман ског цар ства. То ће до дат но од ло жи ти скла па ње са ве зни штва Бри-та ни је са Осман ли ја ма. У ра ту ко ји су од 1807. до 1809. го ди не Бри та ни ја и Ру си ја во ди ле про тив Осман ског цар ства као На по ле о но вог са ве зни ка бри-тан ски бро до ви ће, чак, 1807, угро зи ти и сам Ца ри град.

У том ра ту већ су се, као но ви чи ни лац, по ја ви ли и бал кан ски на ро ди. Као ру ски и бри тан ски са ве зни ци, Ср би су се бо ри ли под ко ман дом Ка ра-ђор ђа и ми тро по ли та Пе тра I Пе тро ви ћа. Ка ра ђор ђе ће без успе ха те 1807. по ку ша ти да у Бу ку ре шту ус по ста ви не по сред не ве зе са Ен гле зи ма, док ће вла ди ка Пе тар са деј ство ва ти са њи хо вом фло том у бор ба ма за осло бо ђе ње Бо ке Ко тор ске од Фран цу за.

По бе да над На по ле о ном учи ни ла је Ру си ју нај ја чом коп не ном си лом у Евро пи. Мо ра и оке а ни при па да ли су, на рав но, Бри тан ци ма, али је моћ Ру-си је већ про бу ди ла по до зре ње у Лон до ну. Лорд Ке слреј, бри тан ски иза сла ник на Беч ком кон гре су, успе шно је спре ча вао по ку ша је ру ског ца ра Алек сан дра I да на кон гре су из не се план за за шти ту Ср ба од тур ског зу лу ма, по сле сло-ма Ка ра ђор ђе вог устан ка. Ке слреј је Про ти Ма те ји Не на до ви ћу и Ди ми три ју Да ви до ви ћу, од би ја ју ћи да их при ми, по ру чио да је Осман ско цар ство тра-ди ци о нал ни са ве зник Бри та ни је.

Упра во ће бал кан ски на ци о нал ни по кре ти по слу жи ти као по вод за по че-так бри тан ско-ру ског су ко ба и бри тан ско-тур ског са ве зни штва. У сре ди шту тог до га ђа ја се, ме ђу тим, не ће на ћи Ср би, не го Гр ци.

Ру со фо би ја и тур ко фи ли ја

Грч ка је, мно го ви ше од Ср би је, мо гла да ра чу на на на кло ност бри тан-ских по ли тич ких ели та. Би ти обра зо ван у 18. и пр вој по ло ви ни 19. ве ка зна-чи ло је, пре све га, по зна ва ти ан тич ко грч ко и рим ско на сле ђе. Уз то, оба ле Грч ке мо гле су рат ној фло ти Ве ли ке Бри та ни је да по ну де мно го до брих лу ка. У вре ме Грч ке ре во лу ци је (1821–1829) Бри тан ци, Ру си и Фран цу зи, во ђе ни фил хе лен ством, али и ме ђу соб ном бор бом за ути цај на Бал ка ну, ушли су у ору жа не су ко бе са Осман ским цар ством. У би ци код На ва ри на 1827. бро до-ви три зе мље, под ко ман дом бри тан ског ад ми ра ла Ко дринг то на, по то пи ли су фло ту Ибра хим-па ше и отво ри ли пут за осло бо ђе ње Грч ке.

На ва ри но, ме ђу тим, пред ста вља пре о крет у од но си ма Бри та ни је, Осман-ског цар ства и Ру си је. Те го ди не умро је бри тан ски пре ми јер Џорџ Ка нинг, ко ји је грч ке од мет ни ке био при знао за ра ту ју ћу стра ну и по слао фло ту у тур ске во де. На ње го во ме сто до шао је вој во да Ве линг тон, ко ји је, као и краљ Џорџ IV, ову бит ку на зи вао „кр ва вом гре шком”. Ка нинг и Ве линг тон би ће



ро до на чел ни ци две тра ди ци је у бри тан ској по ли ти ци пре ма Осман ском цар-ству, Ру си ји и бал кан ским хри шћа ни ма.

Ру си ја је, на и ме, већ сле де ће го ди не, об ја ви ла рат Осман ском цар ству, да би га 1829. на те ра ла да у Је дре ну пот пи ше ми ров ни уго вор. Ти ме је Осман ско цар ство ста вље но под ста ра тељ ство Ру си је. Ве линг тон и ње го ви при ја те љи твр ди ли су да је Ру си ја ис ко ри сти ла фил хе лен ски ен ту зи ја зам Бри та ни је и Фран цу ске те да је уз по моћ њи хо ве фло те, са мо за се бе, не оба зи ру ћи се на са ве зни ке, из бо ри ла до ми нан тан по ло жај на Ис то ку. За овај део бри тан ског јав ног мње ња Гр ци и оста ли бал кан ски по бу ње ни ци пре ста ли су да бу ду хри шћан ски му че ни ци. Од та да у њи ма су ви де ли са мо ору ђе ру ског им пе-ри ја ли зма.

Но ва по твр да по сто је ћих сум њи и ко нач ни оки дач за ши ре ње ру со фо би-је у бри тан ском јав ном мње њу би ла је Еги пат ска кри за, у ко јој је Бри та ни-ја ис ту пи ла као бра ни лац те ри то ри јал ног ин те гри те та Осман ског цар ства, док је Ру си ја, по но во, за се бе из бо ри ла во де ћи по ло жај, на те рав ши сул та на да са њом у Ун кјар-Ис ке ле си ју пот пи ше по се бан уго вор (1833). Он се сма тра вр хун цем ру ског ути ца ја у исто ри ји Ис точ ног пи та ња и Осман ског цар ства. Гнев Бри та на ца ни је то ли ко иза зван стра хом од за тва ра ња глав ног пу та ка Ин ди ји ко ли ко опа сно шћу од по ре ме ћа ја рав но те же сна га и гу бит ка пре сти-жа нај ја че и нај ве ће ко ло ни јал не си ле у Евро пи.

У бри тан ској јав но сти 1833. ја вио се нов фе но мен, ру со фо би ја, ко ја по-сте пе но об у хва та нај ши ре дру штве не сло је ве. Је дан од ру ка ва ца ру со фо би-је би ла је, ка ко твр ди Ми ло рад Ек ме чић, и ср бо фо би ја. Упра во у овом до бу се, ка ко смо ви де ли, уоб ли ча ва сли ка бал кан ских пра во слав них хри шћа на, на ро чи то оних сло вен ских, као вер них слу гу Ру си је и не при ја те ља За па да. Из ве шта ји бри тан ских кон зу ла, ко ји су слу жбо ва ли у го то во свим кра је ви ма про стра ног Осман ског цар ства, ско ро без из у зет ка, би ли су пре пу ни из ра за по што ва ња пре ма Осман ли ја ма и не при ја тељ ства пре ма бе за зле ним по ли-тич ким по кре ти ма ло кал них на ро да. Та кав про тур ски став у не ку ру ку ће по ста ти тра ди ци ја у бри тан ском Фо рин офи су.

Нај бо љи при мер дао је сам лорд Пал мер стон, др жав ник ко ји је ду го во дио спољ ну по ли ти ку Бри та ни је, од 1830. до 1865. го ди не. Овај фил хе лен, бли зак Ка нин гу, по сле 1833. пот пу но је про ме нио став пре ма Гр ци ма, Осман ли ја ма, Ру си ма и Ис точ ном пи та њу. Уме сто ства ра ња сло бод не Грч ке, до кра ја жи во-та за го ва рао је од луч ну од бра ну Осман ског цар ства од Ру си је и бал кан ских од мет ни ка. Ни је слу чај но упра во Пал мер стон био глав ни про по вед ник им-пе ри јал не „по ли ти ке то пов ња ча” и пра ва Бри та ни је да ин тер ве ни ше би ло где, у це лом све ту, уко ли ко за кљу чи да су у пи та њу ин те ре си ње них гра ђа на. Свој пе чат ути снуо је не са мо по ли ти ци Бри та ни је пре ма Осман ском цар-ству, Ру си ји и Бал ка ну не го и ње ној свет ској по ли ти ци.



Пал мер стон је, иако ли бе рал, на ста вио спољ но по ли тич ку тра ди ци ју кон-зер ва тив ца Ве линг то на. С дру ге стра не Ка нин го ву по ли ти ку на Ис то ку на-ста ви ла је гру па кон зер ва ти ва ца ко ју су зва ли „пи лов ци ма” због њи хо ве вер-но сти Ро бер ту Пи лу, пре ми је ру ко ји је 1846. уки нуо чу ве ни Жит ни за кон и ти ме олак шао не за ви дан по ло жај Ир ске. И став пре ма ир ском пи та њу ути цао је, на и ме, на од ре ђи ва ње бри тан ских др жав ни ка пре ма Ис точ ном пи та њу. Бри тан ске по ли тич ке ели те зна ле су да је њи хо ва власт над Ир ском би ла оно-ли ко ле ги тим на ко ли ко је ле ги тим на би ла власт Осман ли ја над Бал ка ном. На су прот Пи лу, Пал мер стон је по ти цао из ан гли кан ске ари сто крат ске ели те из Ир ске, сло ја ко ји је већ ве ко ви ма вла дао ка то лич ком Ир ском. Нај и стак-ну ти ји Пи ло ви на след ни ци лорд Абер дин и Ви ли јам Глед стон би ли су уче ни хе ле ни сти, пре во ди о ци ан тич ких кла си ка, при че му је Глед стон по ка зи вао и по себ но по што ва ње пре ма пра во слав ној цр кви. Иако су би ли не по вер љи-ви пре ма Ру си ји, у њи хо вим гле ди шти ма и по ли ти ци ни из бли за ни је би ло та кве ру со фо би је ни не при ја тељ ства пре ма бал кан ским хри шћа ни ма као код Пал мер сто на. Пре ма Осман ском цар ству ни су га ји ли ве ли ке сим па ти-је. На тај на чин ове две су прот ста вље не тра ди ци је у бри тан ској по ли ти ци пре ма Осман ском цар ству, у три ге не ра ци је, да ле су, као ан ти по де, Ка нин га и Ве линг то на, Абер ди на и Пал мер сто на, Глед сто на и Ди зра е ли ја. Упра во ће Бен џа мин Ди зра е ли у јед ном го во ру у Пар ла мен ту ја сно де фи ни са ти раз ли-ке из ме ђу ове две „шко ле ми шље ња” о Ис точ ном пи та њу.

Бри тан ска ру со фо би ја ја ча ла је то ком три де се тих, да би се, по што је Пал-мер стон ус пео да 1841. вра ти Ру си ју у „кон церт ве ли ких си ла” на Ис то ку, при-ми ри ла че тр де се тих го ди на 19. ве ка. По том је бук ну ла уочи Крим ског ра та (1853–1856) и рас плам са ва ла се то ком ње га. Бри та ни ја је та да ко нач но ушла у рат про тив Ру си је да би, ка ко се та да го во ри ло, од бра ни ла „ин те гри тет и не за ви сност Осман ског цар ства”. Крим ски рат, у ко ме су се Бри тан ци про-тив Ру са бо ри ли ра ме уз ра ме са Тур ци ма, Фран цу зи ма и Пи је мон те зи ма, био је нај кр ва ви ји рат на тлу Евро пе од На по ле о на до Пр вог свет ског ра та. Про гу тао је пре ко по ла ми ли о на људ ских жр та ва и остао ду бо ко ути снут у кул ту ру и на ци о нал ну свест Бри та на ца. Се ћа ње на тај по ход на Ру си ју и да-нас чу ва ју број ни спо ме ни ци и тро фе ји из Крим ског ра та, ши ром Бри та ни је и Ко мон вел та.

У на ред не две де це ни је Бри та ни ја ће во ди ти кон зер ва тив ну по ли ти ку очу ва ња и од бра не по се да Осман ског цар ства на Бал ка ну. Та да по чи ње убр-за но за ду жи ва ње Осман ског цар ства у Лон до ну и Па ри зу. Сул та ни су тро-ши ли огром на сред ства на соп стве ни лук суз. Ко руп ци ја је оста ла уоби ча је на по ја ва у цар ству. Бри тан ци су, ме ђу тим, кр ва ри ли за Тур ке и са да су од њих тра жи ли да спро ве ду ре фор ме ко је су зва нич но обе ћа ли на кра ју Крим ског ра та 1856. го ди не. Ипак, чак су и бри тан ски кон зу ли ја вља ли о но вим на си-љи ма над хри шћан ским по да ни ци ма. У де ло ви ма бри тан ског јав ног мње ња



осе ћа ло се све ја че не за до вољ ство због не из вр ша ва ња обе ћа них ре фор ми. Би ло је и оних ко ји су за го ва ра ли про те ри ва ње Осман ли ја са Бал ка на, али под усло вом да их ту за ме ни „ци ви ли зо ва ни ја” Аустри ја. Ма ло је би ло јав них лич но сти ко је су као Ви ли јам Глед стон ве ро ва ле да би ла нац не за ви сних на-ци о нал них др жа ва на Бал ка ну мо гао да пред ста вља мно го по у зда ни ју бра-ну про тив Ру си је не го осла бље но Осман ско цар ство или но ви, аустриј ски ту то ри. Чак и Пал мер стон је умео да раз ми шља на та кав на чин. Три де се тих го ди на 19. ве ка ус пео је да при до би је кне за Ми ло ша Обре но ви ћа за пру жа-ње от по ра Ру си ма, али се тај по ку шај за вр шио про те ри ва њем и Ми ло ша и Пал мер сто но вог кон зу ла у Ср би ји, пу ков ни ка Хоџ са. По са ве ту свог ми ни-стра Глед сто на, Пал мер стон је 1864. Гр ци ма, да би их при до био, пре дао на упра ву Јон ска остр ва, ко ја су још од Беч ког кон гре са при па да ла Бри та ни ји.

Две тра ди ци је су ко би ле су се на ули ца ма бри тан ских гра до ва у вре ме Ве ли ке ис точ не кри зе 1875–1878. До Лон до на су, на и ме, го ди не 1876. сти гле ве сти о ма сов ним зло чи ни ма Осман ли ја у Бу гар ској. Про тив ни ци пре ми је ра Ди зра е ли ја, ко је је во дио Глед стон, на ми тин зи ма ши ром зе мље твр ди ли су да су упра во Ди зра е ли и бри тан ска вла да без у слов ном по др шком охра бри-ли Осман ско цар ство да се упу сти у об ра чу не са соп стве ним по да ни ци ма. Глед стон се јав но ка јао за сво ју ми ни стар ску уло гу у вре ме Крим ског ра та и зах те вао од Осман ли ја да на пу сте Евро пу. Ди зра е ли и ње го ве при ста ли це твр ди ли су, опет, да су ми тин зи опо зи ци је са мо сла ли Пе тро гра ду по ру ке о не сло зи у Бри та ни ји и охра бри ва ли Ру си ју да кре не у од лу чу ју ћи об ра чун са Осман ским цар ством. И за и ста, ка да је из био но ви ру ско-тур ски рат и по што су ру ске тру пе сти гле до Сан Сте фа на, ме ста у не по сред ној бли зи ни Ца ри-гра да (да нас се ту на ла зи аеро дром Ке мал Ата турк), у во да ма Мра мор ног мо ра са че ка ла их је бри тан ска рат на мор на ри ца. Ди зра е ли је, упр кос јав ном мње њу, био спре ман да, због Осман ског цар ства, по но во за ра ти са Ру си јом. Ру си су ње го ве прет ње схва ти ли озбиљ но, по го то во за то што је Аустро у гар-ска сла ла ја сне сиг на ле да ће се при дру жи ти Бри та ни ји.

Шта ви ше, Бри тан ци су се про тив Ру са по слу жи ли и ислам ском со ли дар-но шћу. Ин диј ске му сли ма не по зи ва ли су у од бра ну сул та на, ко ји је у исто вре ме био ка лиф су нит ског све та. Лич но је Ди зра е ли, при ват ним ка на ли ма, охра бри вао њи хо ву мо би ли за ци ју. До кра ја ма ја 1878. бри тан ска фло та ће на Мал ту пре ба ци ти око 7.000 ин диј ских ко ло ни јал них вој ни ка, спрем них да бу ду ба че ни на Бал кан, у бор бу про тив Ру са и њи хо вих бал кан ских са ве зни-ка, Ср ба, Ру му на и Гр ка. На исти на чин Бри тан ци су по зи ва ли и му сли ма не за пад но ки не ске про вин ци је Каш гар да се су прот ста ве Ру си ма. И Ал бан ска ли га, фор ми ра на уз тур ску по моћ 1878. у При зре ну, да би за у ста ви ла про дор Ср би је, Цр не Го ре и Грч ке у Ста ру Ср би ју и Епир, про же та па ни сла ми сти-чим иде ја ма, има ла је по др шку Ен гле за.



Ру ске тру пе 1878. ни су ушле у Ца ри град. За у ста ви ле су се и вој ске Ру му-ни је, Ср би је, Цр не Го ре и Грч ке. Дру ги пут у са мо две де це ни је, Ве ли ка Бри-та ни ја је до слов но спа сла Осман ско цар ство.

Крај „тра ди ци о нал ног при ја тељ ства”

Иако је не у мор но по на вљао фра зе о од бра ни „те ри то ри јал ног ин те гри те-та и не за ви сно сти Осман ског цар ства”, Ди зра е ли је, у ства ри, све вре ме кри зе био спре ман на по де лу Осман ског цар ства, уко ли ко се оно рас пад не, али под усло вом да Бри та ни ја до би је свој „ла вов ски део” – Ца ри град и још јед ну лу-ку на Ле ван ту. Сул тан је, ипак, остао у Ца ри гра ду, али су на Бер лин ском кон-гре су 1878. ве ли ке си ле, под вођ ством Бри та ни је и Не мач ке, по де ли ле ње го ве европ ске по се де. Аустро у гар ска је ушла у Бо сну и Хер це го ви ну, Ру си ја у Бу-гар ску, а Ср би ја, Цр на Го ра и Ру му ни ја до би ле су не за ви сност. Као на гра ду за по моћ, Бри тан ци су Осман ли ја ма од у зе ли Ки пар. По сле Ди зра е ли је ве ку по ви-не де ла ак ци ја Су ец ког ка на ла (1875), ко ји се фор мал но на ла зио на те ри то ри ји Осман ског цар ства, за у зи ма ње Ки пра са мо је по твр ди ло да је Бри та ни ја би ла спрем на за уче шће у рас пар ча ва њу по се да свог „тра ди ци о нал ног са ве зни ка”.

То ни је би ло све. Бри тан ци су вр ши ли при ти сак, уз отво ре не прет ње, на сул та на Аб ду ла Ха ми да II да при ста не на аустро у гар ску оку па ци ју Бо сне и Хер це го ви не. Ди зра е ли је, на и ме, охра бри вао ам би ци о зне пла но ве Аустро у-гар ске на Бал ка ну, не би ли је, уме сто осла бље не Тур ске, по ста вио на пут Ру-си ји ка ју гу. Ка ко би то бо же пру жи ли по др шку Тур ској про тив Ру си је, Бри-тан ци су ра ди ли на ус по ста вља њу мре же сво јих вој них по сма тра ча у Ма лој Ази ји. У Егип ту су, за јед но са Фран цу зи ма, бр зо сте кли пу ну кон тро лу над фи нан си ја ма бан кро ти ра ног ке ди ва Исма и ла. Ка да је Аб дул Ха мид II од Бри-та на ца за тра жио фи нан сиј ску по моћ, они су му пред ло жи ли да нај пре при ми њи хо ве еко ном ске струч ња ке, ко ји би пре ци зно утвр ди ли ста ње ње го ве бла-гај не. Сул та ну ни је тре ба ло ду го да схва ти да је то би ла иста про це ду ра ко ја је ње го вог ва за ла Исма и ла пр во пре тво ри ла у по слу шно ору ђе Бри та на ца и Фран цу за, да би га, већ 1879, ли ши ла и пре сто ла. Лорд Сол збе ри, Ди зра е ли-јев ми ни стар спољ них по сло ва, по знат као не при ја тељ Осман ског цар ства, у сво јим пи сми ма отво ре но је твр дио да ће бу дућ ност Осман ског цар ства би ти слич на суд би ни Ин ди је те да ће оно по сте пе но пот па сти под власт Бри та ни је.

Сул тан Аб дул Ха мид II ни је смео да гу би вре ме. Бр зо се осло бо дио свих аран жма на са Бри тан ци ма. На ре дио је да се за да ви већ про те ра ни Мид хат-па ша, не ка да глав ни чо век Бри та на ца у Ца ри гра ду. Сул тан је чак по чео да се окре ће Ру си ма, да би, од по чет ка осам де се тих го ди на 19. ве ка, ши ром отво-рио вра та осман ске ар ми је за не мач ке вој не струч ња ке. Па ни сла ми стич ке иде је, ко је су Бри тан ци не ка да не го ва ли, са да су се окре ну ле про тив њих. У Фо рин офи су су с пра вом по до зре ва ли да је сул тан спре ман да про тив њих



упо тре би ин диј ске му сли ма не. Аб дул Ха мид II је, у скла ду са окре та њем од ли бе рал не Бри та ни је и ре пу бли кан ске Фран цу ске ка кон зер ва тив ној Не-мач кој, у уну тра шњој по ли ти ци учи нио за о крет од тан зи мат ских ре фор ми сво јих прет ход ни ка ка кон зер ва тив ном исла ми зму.

Од но си из ме ђу Бри тан ског и Осман ског цар ства ви ше ни ка да не ће би-ти она кви ка кви су би ли од 1833. до 1878. го ди не. Они ће се по гор ша ти ка да Глед стон, по сле из бор не кам па ње ко ја се за сни ва ла на кри ти ци Ди зра е ли је ве по ли ти ке у Ис точ ном пи та њу, бу де за у зео пре ми јер ско ме сто (1880). У на-ред не две де це ни је на по ло жа ју пре ми је ра сме њи ва ће се дво ји ца про тив ни-ка Осман ског цар ства, во ђа ли бе ра ла Глед стон и во ђа кон зер ва ти ва ца Сол-збе ри. Ка да Глед стон бу де сул та ну ко нач но отео Еги пат (1882), Бри та ни ја ће сте ћи та ко ва жно упо ри ште на свом пу ту ка Ин ди ји да ће чак и мо гућ ност из ла ска Ру си је на Бос фор и Дар да не ле пре ста ти да је уз не ми ра ва.

Шта ви ше, свој по сло вич ни праг ма ти зам Бри тан ци су по твр ди ли ка да је Сол збе ри 1885. по др жао ује ди ње ње исте оне Бу гар ске ко ју је на Бер лин ском кон гре су, са мо се дам го ди на ра ни је, за јед но са Ди зра е ли јем, не ми ло срд но исе као на ко ма де. Шта се то у ме ђу вре ме ну про ме ни ло? Бу га ри су се за мо-ри ли од брат ског за гр ља ја Ру си је и по че ли да се окре ћу ка Аустро у гар ској. Као аустриј ски и бри тан ски кли јент, Бу гар ска се пре тво ри ла у но ву бра ну ши ре њу ру ског ути ца ја ка ју гу.

Лорд Сол збе ри је Бри та ни ју др жао у нај те шњој ве зи са бло ком Цен трал-них си ла – Не мач ке, Аустро у гар ске и Ита ли је. Са рад ња са гер ман ским си ла-ма од го ва ра ла је и на кло но сти ма кра љи це Вик то ри је и рас по ло же њу бри тан-ског ве ћин ског јав ног мње ња. Да нас се пре че сто за бо ра вља да је са вез Ру си је и Фран цу ске из 1894, ко јим је по ло жен те мељ Ан тан те, био упе рен про тив Ве ли ке Бри та ни је, њи хо вог за јед нич ког не при ја те ља. У ери оти ма ња за ко-ло ни јал не по се де, Фран цу ска се са Бри та ни јом су да ра ла у Афри ци, док се Ру си ја са њом су ко бља ва ла на ши ро ком про сто ру од Бал ка на, пре ко Ира на и Ав га ни ста на, до па ци фич ких оба ла Ки не.

Па ипак, чим је Не мач ка по ста ла ису ви ше ја ка и на ср тљи ва, Бри та ни ја је про ме ни ла стра ну и окре ну ла се Фран цу ској, па чак и Ру си ји. И овај су-коб отво рен је на под руч ју Осман ског цар ства. Већ сре ди ном де ве де се тих го ди на 19. ве ка не мач ки ам ба са до ри у Ца ри гра ду по ти сну ли су бри тан ске, као љу ди од сул та но вог по ве ре ња. Аб дул Ха мид II дао је, ме ђу тим, Нем ци-ма и кон це си ју да из гра де „Баг дад ску же ле зни цу”, од Ца ри гра да до Баг да да. Уко ли ко су и мо гли да до зво ле ула зак Не ма ца у Ма лу Ази ју, Бри тан ци ни су хте ли да се по ми ре са гу бит ком ути ца ја у наф том бо га тој Ме со по та ми ји. У то ме су мо гли да ра чу на ју на пу ну по др шку Ру си је. Глав ни су коб Бри та ни је и Не мач ке од и гра вао се, ипак, на оке а ни ма. Не мач ка се усу ди ла на тр ку са Бри та ни јом чак и у про из вод њи рат них бро до ва.



У исто вре ме Ру си ја је, по сле по ра за у ра ту са Ја па ном и Ре во лу ци је 1905, пре ста ла да угро жа ва ви тал не ин те ре се Бри та ни је. Ње но сла бље ње на Бал-ка ну до ве ло је до ва ку у ма мо ћи, у ко ји су бр зо ушле Аустро у гар ска и Не-мач ка. То се ви де ло по њи хо вим отво ре ним ам би ци ја ма у Ста рој Ср би ји и Ма ке до ни ји и по по ја ча ном при ти ску Аустро у гар ске на Ср би ју. По што се са Фран цу ском 1904. на го ди ла у се вер ној Афри ци, Бри та ни ја се са Ру си јом 1907. спо ра зу ме ла и о ши ро ком про сто ру од Ти бе та до Ира на. На осно ву тих кла сич них им пе ри ја ли стич ких спо ра зу ма о по де ли ту ђих зе ма ља и те ри то-ри ја ство ре на је Ан тан та. До го ди ло се оно што је до та да би ло не за ми сли во. Бри та ни ја и Ру си ја по ста ле су са ве зни ци. Оне ће то и оста ти све до Ру ске ре во лу ци је 1917. го ди не. Баш као у На по ле о но во до ба, Осман ли је су се на-шле на стра ни њи хо вог за јед нич ког про тив ни ка. Раз ли ка је би ла са мо у то-ме што ово га пу та рав но те жу сна га ни је угро жа ва ла Фран цу ска На по ле о на Бо на пар те, не го Не мач ка Вил хел ма II.

Већ у вре ме осман лиј ских по ко ља над Јер ме ни ма 1894–1896 го ди не, лорд Сол збе ри је зах те вао за јед нич ку ре ак ци ју ве ли ких си ла. Бри та ни ја је, ме ђу-тим, на и шла на от пор Ру си је, ко ја је, као и Аустро у гар ска, хте ла sta tus quo у Тур ској, да би мир но мо гла да се ба ви Да ле ким ис то ком. Од вре ме на по ко-ља у Бу гар ској 1876, уло ге су се пот пу но про ме ни ле. Сол збе ри је ишао та ко да ле ко да је чак раз ми шљао о сме њи ва њу Аб ду ла Ха ми да II, па чак и о про-пу шта њу Ру си је у Бос фор и Дар да не ле. „Тра ди ци о нал но при ја тељ ство” Бри-тан ског и Осман ског цар ства већ та да је би ло про шлост.

Бри тан ци су бр зо раз у ме ли да ће Мла до тур ци, по што су пре у зе ли власт у Осман ском цар ству 1908, на ста ви ти са сул та но вом про не мач ком по ли ти ком. То се ни је про ме ни ло чак ни по што су му Цен трал не си ле, на кон аустро у гар-ске анек си је 1908, ко нач но узе ле Бо сну и Хер це го ви ну. Ка да се Ру си ја, по бе ђе-на на Да ле ком ис то ку, вра ти ла на Бал кан, Не мач ка ју је, у Анек си о ној кри зи, јав но по ни зи ла ул ти ма ту мом из мар та 1909. го ди не. Бри та ни ја и Фран цу ска су, ме ђу тим, од би ле да се су ко бе са Цен трал ним си ла ма због Бо сне, Ср би је и Цр не Го ре. Ни ко у Бри та ни ји ни је та да по ми слио да би тре ба ло бра ни ти те ри то ри јал ни ин те гри тет Осман ског цар ства, као што је учи ње но 1854. или 1878. го ди не. Јер Бо сна и Хер це го ви на су, иако су их Ср би сма тра ли сво јим зе мља ма, фор мал но прав но до та да при па да ле Осман ском цар ству. Та да је, ме ђу тим, већ сви ма би ло ја сно да ће би ти ра та и да би он мо гао да из би је баш због да љег ко ма да ња осман ских зе ма ља.

Ко на чан об ра чун

На пад Ита ли је на Ли би ју 1911. го ди не, по сле аустро у гар ске анек си је Бо-сне и Хер це го ви не, по твр дио је да је до шло вре ме ко нач не по де ле сул та но-вих по се да из ме ђу ве ли ких си ла. Ита ли ја ни су, по том, рат на деј ства про тив



Осман ли ја про ши ри ли на До де ка нез, па и на са ме Дар да не ле. Ср би ја, Цр на Го ра, Бу гар ска и Грч ка ове сиг на ле су про ту ма чи ле као ја сан знак да је вре-ме за ак ци ју. У то ме су има ле по др шку Ру си је.

Бал кан ски ра то ви ре ши ли су пи та ње бу дућ но сти европ ских по се да Осман ли ја у ду ху на че ла „Бал кан бал кан ским на ро ди ма”. То ком њих Бри-та ни ја ни јед ним по те зом ни је по ку ша ла да од бра ни „те ри то ри јал ни ин те-гри тет и не за ви сност” Осман ског цар ства. Уме сто то га, ње на ди пло ма ти ја ба ви ла се спре ча ва њем су ко ба Ру си је и Аустро у гар ске, ко ји би, не ми нов но, у оп шти рат уву као Не мач ку, Бри та ни ју и Фран цу ску. За то је, у кри за ма ко је је иза зва ла од луч ност Аустро у гар ске да из се вер не Ал ба ни је про те ра срп ску вој ску и устро ји ал бан ску др жа ву, чак и по це ну свет ског ра та, Ру си ја оста ла без од луч не по др шке Бри та на ца и Фран цу за. С дру ге стра не, Бри тан ци су по др жа ли ства ра ње не за ви сне Ал ба ни је. Ста ри пре стиж Ве ли ке Бри та ни је на Ис то ку по твр ђен је чи ње ни цом да су пре го во ри о ми ру и но вим гра ни-ца ма во ђе ни у Лон до ну. И у кри зи иза зва ној упу ћи ва њем пре ко че тр де сет не мач ких офи ци ра, вој них ин струк то ра, у Тур ску и по ста вља њем ге не ра ла Ли ма на фон Сан дер са за ко ман дан та тру па у са мом Ца ри гра ду (1913–1914) Бри тан ци су, уз уз др жа ну по др шку, ипак у пр ви план пу сти ли Ру се да се су-ко бља ва ју са Осман ским цар ством и Трој ним са ве зом. Осман ском рат ном фло том ипак је још ко ман до вао бри тан ски ад ми рал Лим пус.

Упра во је та уз др жа ност под ста кла не мач ке др жав ни ке да по ве ру ју да ће Бри тан ци, ка да је Ве ли ки рат за и ста от по чео, и то по но во због бал кан ског по во да, оста ти по стра ни. Бри та ни ја за и ста ни је хте ла да ра ту је због Ср би-је и Бал ка на. За то је њен ула зак у рат по твр дио да је Са ра јев ски атен тат био са мо по вод; из го вор ко ји су Бри тан ци ис ко ри сти ли да се укљу че у овај свет-ски рат за моћ и ко ло ни је био је упад Не ма ца у Бел ги ју.

Осман ско цар ство се, на осно ву тај ног спо ра зу ма, већ 2. ав гу ста 1914. при дру жи ло Трој ном са ве зу. Бри тан ци су о то ме бр зо до би ли ја сне сиг на ле: у сеп тем бру 1914. Лим пу са је на ме сту ко ман дан та осман ске фло те зaменио не мач ки ад ми рал Вил хелм Су шон. Ка да се по чет ком но вем бра 1914. ко нач но на ђу у отво ре ном ра ту са Осман ли ја ма, Бри тан ци ће бр зо ре а го ва ти. При по-ји ли су Ки пар, уче ство ва ли у за јед нич ком по мор ском на па ду на Дар да не ле и ис кр ца ли сво је ин диј ске тру пе у Ме со по та ми ји.

У на ред ним рат ним го ди на ма, Ве ли ка Бри та ни ја ни је по ка за ла ни ма ло бо ле ћи во сти пре ма свом „тра ди ци о нал ном са ве зни ку”. На про тив, у пре го-во ри ма са са ве зни ци ма о по де ли Осман ског цар ства, мар та и апри ла 1915, Бри тан ци су, бр же и спрем ни је од Фран цу за, при ста ли на зах тев Ру са да до би ју Ца ри град и се вер не оба ле Мра мор ног мо ра. На осно ву спо ра зу ма из 1916. и 1917. за се бе су ко нач но обез бе ди ли ути цај и те ри то ри је на про стра-ном де лу осман ских по се да ко ји се, у ви ду по лу ме се ца, про те зао од Ба сре до Па ле сти не и Егип та. Си ри ју и Ки ли ки ју пре пу сти ће Фран цу зи ма, јер менске



зе мље на ис то ку Ма ле Ази је обе ћа ли су Ру си ма, а за пад не и ју жне оба ле Ма-ле Ази је Ита ли ја ни ма.

У рат на деј ства про тив Ту ра ка Бри тан ци су сту пи ли у фе бру а ру 1915, ка да су, за јед но са Фран цу зи ма, за по че ли на пад на Га ли по љу. Тур ски ми тра ље зи ко си ли су бри тан ске вој ни ке на истим оним ме сти ма ко ја је, са мо не ко ли ко де це ни ја ра ни је, Бри та ни ја, за ра чун Тур ске, бра ни ла од Ру са. Дар да нел ска опе ра ци ја би ће за вр ше на кра јем 1915, у по ра зу и сра мо ти бри тан ског оруж ја. Слич но Крим ском ра ту, ис кр ца ва ње на Га ли по љу оста ло је уре за но ду бо ко у ко лек тив ном пам ће њу бри тан ских по да ни ка (на ро чи то Аустра ли ја на ца и Но во зе лан ђа на), али и Ту ра ка.

У исто вре ме, пре дан рад Бри та на ца на под сти ца њу Ара па на по бу ну про-тив Осман ли ја уро дио је пло дом. По чев ши од устан ка у Ме ки 10. ју на 1916, Ара пи су се уз по др шку бри тан ских офи ци ра, ме ђу ко ји ма је Ло ренс од Ара-би је био са мо нај по зна ти ји, ди за ли на оруж је. Бри тан ци су у мар ту 1917. ушли у Баг дад, у де цем бру исте го ди не у Је ру са лим, а у ок то бру 1918. у Да маск. По-ве ре ње ко је су сте кли ме ђу по је ди ним арап ским во ђа ма ипак их ни је спре чи-ло да, у но вем бру 1917, на осно ву Бал фу ро ве де кла ра ци је об зна не ства ра ње бу ду ће је вреј ске на ци о нал не др жа ве у Па ле сти ни. Пад цар ске Ру си је 1917. ли шио је Бри та ни ју моћ ног са ве зни ка, али ју је, ка ко су твр ди ли Лојд Џорџ и ње го ви ми ни стри, осло бо дио оба ве за из прет ход но пот пи са них уго во ра о по де ла ма осман ских те ри то ри ја. У тре нут ку ко нач ног по ра за Осман ског цар ства, Бри та ни ја је би ла кључ на си ла ко ја је од лу чи ва ла о ње го вој суд би-ни. И са мо при мир је, на остр ву Му дрос, кра јем ок то бра 1918, пот пи сао је, у име Ан тан те, бри тан ски ад ми рал Кал торп; Фран цу зи и Ита ли ја ни су о ње-го вим од ред ба ма оба ве ште ни тек на кнад но. На кра ју ра та бри тан ске тру пе вла да ле су Ме со по та ми јом, Си ри јом и Па ле сти ном.

Ко нач но ре ше ње бал кан ског пи та ња, кроз на ци о нал на ује ди ње ња Ср-ба, Ру му на и Гр ка, ви ше се ни је ти ца ло Ту ра ка, не го Аустри ја на ца, Ма ђа ра и Бу га ра. За раз ли ку од њих, Тур ци су, ме ђу тим, за хва љу ју ћи ме ђу со би ца-ма уну тар Ан тан те, до би ли до вољ но вре ме на да се опо ра ве и об но ве от пор. Од при мир ја у Му дро су до пот пи си ва ња ми ров ног уго во ра у Се вру, ав гу ста 1920, про те кло је ско ро две го ди не. Бри тан ска, фран цу ска и ита ли јан ска оку-па ци ја, ула зак не при ја те ља у Ца ри град и пер спек ти ва гу бит ка про стра них те ри то ри ја ни су, на и ме, Тур ке по ни зи ли оно ли ко ко ли ко ис кр ца ње Гр ка у Смир ни, 15. ма ја 1919, уз по др шку Бри та ни је, Фран цу ске и САД. Ин ва зи ја њи хо вих до ју че ра шњих по да ни ка, ра је, на ма ло а зиј ско тле об но ви ла је тур-ску на ци о нал ну са мо свест. Због уза стоп них по бе да Ке мал-па ше из бор бе су по че ле да се по вла че Фран цу ска и Ита ли ја. Со вјет ски Са вез је чак, угро жен од ред бом уго во ра из Се вра о сло бод ном про ла зу рат них бро до ва ве ли ких си ла кроз Дар да не ле и Бос фор, са Ке мал-па шом у мар ту 1921. пот пи сао са ве-знич ки уго вор. Ру си и Тур ци су се та ко на шли удру же ни про тив за јед нич ког



не при ја те ља, Ве ли ке Бри та ни је. Лојд Џорџ се, на и ме, по ка зао као глав ни не-при ја тељ Ту ра ка. Слом Гр ка у ав гу сту 1922. учи нио је, ме ђу тим, све пла но ве Бри та на ца, укљу чу ју ћи и онај о об но ви не за ви сне Јер ме ни је, бес пред мет ним. На ко рак од не по сред ног вој ног су ко ба са Тур ци ма, Бри тан ци су се од лу чи ли на при мир је. Спо ра зум је пот пи сан у Му да ни ји 11. ок то бра 1922. Осам да на ка сни је па ла је вла да Лој да Џор џа. Ко нач но, 1. но вем бра 1922, Ке мал-па ша и ње го ви Мла до тур ци уки ну ли су Осман ско цар ство и про гла си ли ре пу бли-ку. Са свим сим бо лич но, по след њи сул тан, Мех мед VI, 17. но вем бра 1922. укр цао се на бри тан ски рат ни брод и њи ме от пло вио на Мал ту. Ка ли фат ће би ти уки нут 1924. го ди не. Ми ров ни уго вор пот пи сан у Ло за ни 24. ју ла 1923. зна чио је ме ђу на род но при зна ње тур ске на ци о нал не др жа ве и ко нач ног не-стан ка Осман ског цар ства. Бри тан ци су се по ву кли из Ца ри гра да. Си ри ју су пре да ли Фран цу зи ма, али су оста ли го спо да ри Егип та, Па ле сти не и Ме-со по та ми је. Ис точ но пи та ње би ло је ре ше но.

* * *

По сма тра на у ду жој вре мен ској пер спек ти ви, од 1774. до 1923, по ли ти ка Ве ли ке Бри та ни је пре ма Осман ском цар ству пре ста је да од го ва ра по пу лар-ним пред ста ва ма о „тра ди ци о нал ном при ја тељ ству”. Од но си из ме ђу две ју им пе ри ја не мо гу се, на и ме, по сма тра ти одво је но од њи хо вих од но са пре ма тре ћој им пе ри ји, Ру си ји. Тек та да ја сно се ви ди сва про мен љи вост по ли ти-ке Ве ли ке Бри та ни је пре ма Осман ском цар ству и ње на спрем ност да бр зо ме ња са ве зни ке и не при ја те ље. До ба од 1774. до 1829. по че ло је и окон ча ло се вој ним са деј стви ма Бри та на ца и Ру са про тив Ту ра ка. „Тра ди ци о нал но при ја тељ ство” Бри та ни је и Осман ског цар ства по сто ја ло је са мо у пе ри о ду од 1833. до 1878. го ди не. До ба од 1878. до су ко ба са Нем ци ма на Ис то ку 1895. и из ми ре ња са Ру си ма 1907. мо же се на зва ти пре ла зним, да би, са ула ском Осман ског цар ства у Пр ви свет ски рат на стра ни Цен трал них си ла, Ве ли ка Бри та ни ја по ста ла ње гов нај о гор че ни ји не при ја тељ. Она је то оста ла и по сле про па сти Ру си је и то ком ко нач ног ре ша ва ња Ис точ ног пи та ња – уки да ња Осман ског цар ства и ства ра ња тур ске на ци о нал не др жа ве.


A. Őz can, PanIsla mism: In dian Mu slims, the Ot to mans and Bri tain 18771924, Le i den 1997.

A. P. Sa ab, Re luc tant icon: Glad sto ne, Bul ga ria, and the wor king clas ses, 1856–1878, Cam brid ge Mas sac hu setts/ Lon don 1991.

A. Ho u ra ni, A Hi story of the Arab Pe o ples, Lon don 2005.B. Le wis, The Emer gen ce of Mo dern Tur key, Ox ford 2002.



G. L. Ise min ger, “The Old Tur kish Hands: The Bri tish Le van ti ne Con suls, 1856–1876”, Mid dle East Jo ur nal 22: 3 (1968), 297–316.

G. Ce cil, Li fe of Ro bert Mar qu is of Sa lis bury II 1868–1880, Lon don 1921.D. Brown, Pal mer ston: A Bi o graphy, Yale 2012.J. A. S. Gren vil le, Lord Sa lis bury and Fo re ign Po licy: Тhe Clo se of the Ni ne te enth

Cen tury, Lon don 1964.J. H. Gle a son, The Ge ne sis of Rus sop ho bia in Gre at Bri tain. A Study of the In ter ac

tion of Po licy and Opi nion, Cam brid ge Mass./ Lon don/ Ox ford 1950.K. Mar tin, The Tri umph of Lord Pal mer ston. A Study of Pu blic Opi nion in En gland

be fo re the Cri mean War, Lon don 1963.М. Ек ме чић, Ду го кре та ње из ме ђу кла ња и ора ња: Исто ри ја Ср ба у Но вом

ве ку (1492–1992), Бе о град 2007.M. Ko vić, Dis ra e li and the Eastern Qu e sti on, Ox ford 2011.M. S. An der son, The Eastern Qu e sti on 17741923. A Study in In ter na ti o nal Re la ti

ons, Lon don/ Mel bo ur ne/ To ron to/ New York 1966.M. To do ro va, Ima gi ning the Bal kans, New York/ Ox ford 1997.P. J. Cain/ A. G. Hop kins, Bri tish Im pe ri a lism 16882000, Har low/ Lon don/ New

York/ etc. 2002.P. Ken nedy, The Re a li ti es Be hind Di plo macy. Bac kgro und In flu en ces on Bri tish Ex

ter nal Po licy, 18651980, Glas gow 1981.R. Mil lman, Bri tain and the Eastern Qu e sti on 18751878, Ox ford 1979.R. Shan non, Glad sto ne and the Bul ga rian Agi ta tion 1876, Lon don/ Edin burgh/

Pa ris/ Mel bo ur ne/ Jo han nes burg/ To ron to/ New York 1963.S. Go pal, Bri tish Po licy in In dia 18581905, Cam brid ge 1965.H. Inal cik and D. Qu a ta ert, An Eco no mic and So cial Hi story of the Ot to man Em

pi re, Vol. II: 1600–1914, Cam brid ge 1999.H. C. G. Mat thew, Glad sto ne 18091898, Ox ford 1997.W. N. Me dli cott, The Con gress of Ber lin and Af er: A Di plo ma tic Hi story of the Ne

ar Eastern Set tle ment 1878–1880, Lon don 1963.


Вла дан Јо ва но вић*

ЈУ ГО СЛО ВЕН СКО-ТУР СКИ ДЕ МО ГРАФ СКИ АРАН ЖМА НИ

ДО СРЕ ДИ НЕ ПЕ ДЕ СЕ ТИХ ГО ДИ НА 20. ВЕ КА

Ап стракт: Текст пред ста вља осврт на про цес „де о сма ни за ци је” Ју го сла ви је ко ји се од ви јао то ком три де се тих и пе де се тих го ди на 20. ве ка. Ра ди се о исто-вет ном фе но ме ну у две пот пу но раз ли чи те си ту а ци је, под два иде о ло шки су-прот ста вље на ре жи ма. По ред пре гле да би ла те рал них спо ра зу ма Ју го сла ви је и Тур ске, ука за ћу на слич но сти у исе ља ва њу му сли ма на којe је по др жа ва ла ју го сло вен ска др жа ва, упо ре ђу ју ћи че ти ри па ра ме тра: мо гу ћу мо ти ва ци ју љу ди за кре та ње ка Тур ској, ме то до ло ги ју и ме ха ни зме исе ља ва ња, обим и раз ме ре ми гра ци је, као и ме ђу на род ни кон текст у ко ме се она од ви ја ла.

Кључ не ре чи: Ју го сла ви ја, Тур ска, исе ља ва ње, му сли ма ни, аграр на ре-фор ма

* * *

Мо ти ва ци ја: ста тус у кра љев ској и со ци ја ли стич кој Ју го сла ви ји

На кон оба свет ска ра та спро ве ден је про цес аграр не ре фор ме и ко ло ни-за ци је, ко ји је био сли чан по ка рак те ру и оби му. Уки да њем фе у дал них од но-са, ма са му сли ман ских зе мљо по сед ни ка оста ла је без из во ра при хо да па се њих 60% пре о ри јен ти са ло на за на те и тр го ви ну. При том је че твр ти на свих има ња, пред ви ђе них за ко ло ни за ци ју, спа да ла у тзв. без вла снич ко зе мљи ште ко је су му сли ма ни на пу сти ли по сле 1912. го ди не. Чак и по окон ча њу Дру гог свет ског ра та, ме ре ко лек ти ви за ци је, екс про при ја ци је и дру гих имо вин ских огра ни че ња, ди рект но су по га ђа ле пре о ста ле тур ске зе мљо по сед ни ке.1 У оба

* Институт за новију историју Србије.1 За кон о ре ви зи ји аграр не ре фор ме (1945) и на ци о на ли за ци ји згра да за рен ти ра ње (1958) су на ро чи то под ста кли нео д луч не да кре ну за Тур ску. Овом приликом се захваљујем



случа ја, на пу ште не зе мљи шне пар це ле су слу жи ле као на гра да рат ним до-бро вољ ци ма. Исти на, исе ља ва ње му сли ма на не по сред но на кон 1945. у по чет-ку је сма тра но не при ја тељ ским ак тoм, па су му сли ман ски вој ни ци све че шће де зер ти ра ли из ју го сло вен ске вој ске, бе же ћи пре ко гра ни це.

Ре зер ви са но, или чак не при ја тељ ско др жа ње му сли ма на раз ли чи тог ет-нич ког по ре кла пре ма срп ској и ју го сло вен ској др жа ви то ком ра то ва, ство-ри ло је не по ве ре ње ре жи ма пре ма њи ма на Сан џа ку и Ко со ву, би ло да се ра ди ло о кра љев ској или со ци ја ли стич кој Ју го сла ви ји. Дру гим ре чи ма, њи-хо во скром но уче шће у ан ти фа ши стич ком по кре ту свр ста ло их је у „не по-жељ не” и „не ло јал не” ма њи не, чак и у Ти то вој Ју го сла ви ји. Из тог раз ло га је већ 1945. Сан џак из гу био те ри то ри јал ну ауто но ми ју, пред ви ђе ну све га две го ди не ра ни је у Пље вљи ма, ка да је осно ван ЗАВ НО Сан џа ка. Ме ре „ре тор-зи је” и об ра чу на са „ре ак ци јом” и „кла сним не при ја те љем” до ве ле су фе-бру а ра 1945. до уво ђе ња вој не упра ве на Ко со ву, при ли ком ко је је стра да ло до ста ци вил ног ста нов ни штва, док су мно ги на пу сти ли зе мљу. Већ на ред ног ме се ца, из без бед но сних раз ло га је до не то ре ше ње о при вре ме ној за бра ни по врат ка срп ских и цр но гор ских пред рат них ко ло ни ста на Ко со во, да би 1. апри ла исте го ди не Ти то на ре дио да се они ипак вра те на сво ја има ња.2 Упр-кос ри гид ном од но су но вих вла сти пре ма „не ло јал ним ма њи на ма”, глав ни при ти сак на ста нов ни штво Сан џа ка и Ко со ва то ком ра та је до ла зио од стра-не чет нич ког по кре та. Дра жа Ми ха и ло вић је на свом су ђе њу 1946. при знао да је лич но пот пи си вао пла но ве за исе ља ва ње сан џач ких му сли ма на „ма где ван ју го сло вен ске те ри то ри је”.3 Рат ни зло чи ни над сан џач ким и ко сов ским му сли ма ни ма и ру ше ње вер ских обје ка та та ко ђе су узро ко ва ли ста ње ко лек-тив ног стра ха и осе ћај ег зи стен ци јал не угро же но сти.

По сле рат на за бра на ше ри јат ских су до ва (1946), но ше ња фе ре џе (1950) и за тва ра ње вер ских шко ла и му сли ман ске штам па ри је у Са ра је ву (1964) по-спе ши ли су да ље исе ља ва ње. Сли ке адво ка та ко ји на ма гар ци ма оби ла зе му-сли ман ска се ла и про па ги ра ју исе ља ва ње у Тур ску, би ле су ти пич не за крај че тр де се тих го ди на, а на ро чи то на кон ре зо лу ци је Ин фор мби роа, ка да су мно ги Ал бан ци оп ту жи ва ни за шпи ју на жу у ко рист Ен вер Хо џи не Ал ба ни је. У је ку по тра ге за уну тра шњим не при ја те љи ма, по чет ком пе де се тих го ди на, ре жим је у Но вом Па за ру от крио ор га ни за ци ју „Мла ди му сли ма ни” ко ја је рас ту ра ла лет ке по џа ми ја ма, про ти ве ћи се вла ди ним се ку лар ним ме ра ма.

к олегиници др Радмили Радић на уступљеној грађи Дипломатског архива Министарства спољних послова.2 Sa fet Ban džo vić, Ise lja va nje Bo šnja ka u Tur sku, In sti tut za is tra ži va nje zlo či na pro tiv čo vječ-no sti i me đu na rod nog pra va, Sa ra je vo 2006, 464–467. На Ко со во се вра ти ла све га по ло ви на прог на них Ср ба и тре ћи на цр но гор ских ко ло ни ста, док су оста ли оти шли у Вој во ди ну или се трај но на се ли ли у Ср би ји.3 Isto, 463.


Југословенско-турски демографски аранжмани... 207

При пад ни ци ове „те ро ри стич ке ор га ни за ци је” су дра кон ски ка жње ни а про-гон „од мет ни ка” је на ста вљен у при бој ском, сје нич ком и ту тин ском кра ју.4

Са мо кроз аграр ну ре фор му 1946. бо сан ским му сли ма ни ма је од у зе то 618.000 хек та ра зе мље.5 У брд ско-пла нин ским кра је ви ма Сан џа ка од у зи ма ње „ви шка зе мљи шта” је до ве ло та мо шње ста нов ни штво на руб ег зи стен ци је, на ро чи то на кон ре фор ми 1952. го ди не. Са дру ге стра не, при ли ком на се ља-ва ња плод них рав ни ца у Вој во ди ни, би ло је ма ло му сли ман ских ин те ре се-на та, обес хра бре них гла си на ма ка ко их аграр не вла сти не ће ко ло ни зо ва ти за јед но, већ да ће их ра штр ка ти по це лој по кра ји ни.6 Мно ги кра је ви Сан џа ка би ли су без ле ка ра и здрав стве них ста ни ца све до 1953. го ди не, ка да је отво-рен пр ви сре ски дом здра вља.7

Сво је вр сни об ли ци про свет не и кул тур не дис кри ми на ци је уоч љи ви су у обе Ју го сла ви је. У ме мо ран ду му, упу ће ном Тре ћем кон гре су на ци о нал них ма њи на у Же не ви 1927. пред став ни ци ВМРО су упо зо ри ли да су тур ске шко-ле у ма ке дон ским окру зи ма би ле пред за тва ра њем, да ал бан ске и не по сто је, те да су вла сти све „Ср бе му ха ме дан ске ис по ве сти” де пор то ва ле у Тур ску.8 Отва ра ње шко ла на тур ском је зи ку у ал бан ским сре ди на ма, не мо гућ ност упо шља ва ња у др жав ној слу жби, за бра на по ли тич ких пар ти ја и по ли тич-ка ин стру мен та ли за ци ја вер ских над ле шта ва, са мо су не ки од мо гу ћих из-во ра не за до вољ ства и осе ћа ја не прав де. На и ме, по ли тич ка де лат ност „ју-жних му сли ма на” у ме ђу рат ном пе ри о ду од ви ја ла се пре ко Џе ми је та, ко ји је 1919–1925. оку пљао фе у дал не и вер ске кру го ве из тур ско-ал бан ских сре ди на. По сред ством ове пар ти је, вла да ју ћи ра ди ка ли су па ри ра ли срп ској опо зи-ци ји, при че му се ни су упу шта ли у ре ша ва ње ви тал них пи та ња му сли ма на: про свет но, вер ско, аграр но. Ме ђу тим, са мо стал ни успех Џе ми је та на пар ла-мен тар ним из бо ри ма 1923. го ди не (31%), за раз ли ку од ком би но ва них ли ста са ра ди ка ли ма три го ди не ра ни је, иза звао је низ ре пре сив них ме ра др жа ве (прет ње не по вољ ним от ку пом ду ва на и исе ље њем у Ма лу Ази ју, ноћ не ра-ци је у Сан џа ку, бло ка де тур ских тр го ва ца, из бор не ма ни пу ла ци је, па и фи-зич ка ели ми на ци ја). Тур ци су са ми фи нан си ра ли сво је гла си ло Хак ко је је 1924. скоп ска жу па ни ја за бра ни ла, па је Џе ми јет на из бо ри ма 1925. остао без ијед ног ман да та. Исто вре ме но са рас пу шта њем и за бра ном стран ке до шло је до хап ше ња Фер ха та Дра ге и по ја ча ног исе ља ва ња му сли ма на, пра ће ног

4 S. Ban džo vić, Ise lja va nje Bo šnja ka, 478–479, 668, 510–513.5 Mu ha med Fi li po vić, Bo sna i Her ce go vi na: naj va žni je ge o graf ske, hi sto rij ske, kul tu ro lo ške i poli tič ke či nje ni ce, Za greb 1996, 336 Ни ко ла Га ће ша, „Је дан до ку мент о спро во ђе њу ко ло ни за ци је у Ју го сла ви ји по сле Дру гог свет ског ра та“, Збор ник за исто ри ју, бр. 28, Но ви Сад 1983, 192–193.7 S. Ban džo vić, Ise lja va nje Bo šnja ka, 494-496.8 Ma ce do nia. Do cu ments and ma te rial, So fia 1979, 803; Bal kan ska fe de ra ci ja, No. 74/75, Vi en-na, 1 Sept. 1927.



да но ноћ ним ра дом сре ских на чел ни ка ко ји су по пу ња ва ли па со ше ка ко би про цес те као бр же. Ипак, број исе ље ни ка у овом пе ри о ду ни је ла ко од ре ди ти јер тзв. кон ти нен тал на ста ти сти ка (ко ја се во ди од 1927) ни је узи ма ла у об-зир исе ља ва ње ју го сло вен ских му сли ма на у Тур ску, за ко је се сма тра ло да је ин спи ри са но пре вас ход но вер ским, а не еко ном ским раз ло зи ма.9

На кон Дру гог свет ског ра та, је дан од во де ћих ре пу блич ких ру ко во ди ла-ца, Јо ван Ве се ли нов, по ру чио је на чел ни ци ма сан џач ких оп шти на: „Учи те шко ле, слу жи те вој ску и се ли те се. Не мо же мо сву да по ди за ти фа бри ке”.10 Нај ве ћи ин те рес за исе ља ва ње вла дао је код се ља ка и не ка да шњих зе мљо-по сед ни ка ко ји ма је но ва др жа ва на ци о на ли зо ва ла имо ви ну. Но ви ре жим је у се ља штву ви део „сим бол за о ста ло сти”, тру де ћи се да их по со вјет ском мо де лу ор га ни зу је у за дру ге.11 Пре ма не ким ин ди ци ја ма, по сто ја ла је на чел-на са гла сност вла сти да ово „не ре во лу ци о нар но” под руч је и не тре ба еко-ном ски раз ви ја ти, већ га јед но став но тре ба ра се ли ти, с об зи ром на то да је „фа та ли зам му сли ма на спу та вао ини ци ја ти ву и же љу за на прет ком”, са мим тим спре ча ва ју ћи фор ми ра ње ин ду стриј ског рад ни штва.12

Пи та ње на ци о нал ног иден ти те та му сли ма на и ње го ва ле гал на ди мен зи ја по себ но је де ло ва ло де мо ра ли шу ће по бу ду ће исе ље ни ке. По ред го то во ра си-стич ких трак та та о „Б крв ној гру пи”, ко ја је на вод но ка рак те ри стич на за ју-го сло вен ске му сли ма не и азиј ске на ро де13, му сли ма ни су се на по пи си ма ста-нов ни штва мо ра ли раз ли чи то де кла ри са ти: „Му сли ман-нео пре де љен” (1948), „Ју го сло вен-нео пре де љен” (1953), „Му сли ман у ет нич ком сми слу” (1961), а на по пи си ма 1971. и 1981. као „Му сли ман у на ци о нал ном сми слу”. Тер мин „Му-сли ман” био је сво је вр сни ком про мис из ме ђу ко му ни стич ке ре то ри ке о рав-но прав но сти и срп ско-хр ват ске на ци о нал но-по ли тич ке тра ди ци је.14 Осим то га, на по пи су из 1953. Ал бан ци су се мо ра ли из ја сни ти као Тур ци и исе ли-ти у Ма ке до ни ју, уко ли ко су на ме ра ва ли да на пу сте зе мљу.15 Со ци ја ли стич ке вла сти су та кав ин те рес за еми гра ци ју при пи си ва ле „вер ском фа на ти зму” и сим па ти ја ма еми гра на та за тур ски ка пи та ли зам. Ал бан ски ин те лек ту ал ци су се тру ди ли да спре че про па ган ду за исе ља ва ње, али је она кон ти ну ирано

9 Vla dan Jo va no vić, „Ise lja va nje mu sli ma na iz Var dar ske ba no vi ne: iz me đu sti hi je i dr žav ne ak-ci je”, Pi sa ti isto ri ju Ju go sla vi je: vi đe nje srp skog fak to ra, Be o grad 2007, 96-99.10 Sa fet Ban džo vić, Ise lja va nje mu sli ma na iz San dža ka, Sa ra je vo 1991, 103.11 S. Ban džo vić, Ise lja va nje Bo šnja ka, 530-531.12 In for ma tiv ni bil ten OK SK No vi Pa zar: Za da ci Sa ve za ko mu ni sta u ostva ri va nju na ci o nal ne rav no prav no sti u op šti ni No vi Pa zar, No vi Pa zar 1989, 10-11, cit. pre ma: S. Ban džo vić, Ise lja vanje Bo šnja ka, 497.13 Бор ба, Бе о град 12. 12. 1968.14 Mu sta fa Ima mo vić, „Bo šnjač ki etos: iden ti tet i ime”, Pri lo zi, br. 32, Sa ra je vo 2003, 326–327.15 Go ran Ni ko lić, „Al ban ski po pu la ci o ni bum na Ko so vu i Me to hi ji na kon Dru gog svet skog ra ta”, No va srp ska po li tič ka mi sao (2008).



до ла зи ла и са ју го сло вен ске и са тур ске стра не. Му сли ма ни су жу ри ли ка „до мо ви ни ко ју ни ка да ни су ви де ли”, али је њи хо ва адап та ци ја у Тур ској би ла из у зет но те шка.16 Ми гра ци ју је под сти ца ла и сна жна ате и стич ка про-па ган да на кон 1945, ко ја је јед ном кон зер ва тив ном и па три јар хал ном све ту мо гла из гле да ти ису ви ше ра ди кал но.

Ме то до ло ги ја и об ли ци ми гра ци је

У пред рат ном, као и по сле рат ном пе ри о ду, ме то до ло ги ја исе ља ва ња је би ла слич на, по чев од оба ве зе исту па ња из ју го сло вен ског др жа вљан ства, јед но став не про це ду ре за исе ља ва ње, до ад ми ни стра тив них ком пли ка ци ја за по врат ни ке. Сре ди ном три де се тих го ди на ју го сло вен ски кон зу лат у Ис тан-бу лу је, по пре по ру ци Ми ни стар ства ино стра них по сло ва, од би јао да иза ђе у су срет љу ди ма ко ји су же ле ли да се вра те у Ју го сла ви ју, ка ко по по врат ку не би па ли на те рет др жав них или оп штин ских бу џе та.17 Кон фу зна де фи ни-ци ја по тен ци јал них исе ље ни ка – „на род тур ске кул ту ре” (1938) или „тур ске на род но сти” (1953) – слу жи ла је као оправ да ње тур ским вла сти ма да с вре-ме на на вре ме об у ста вља ју усе ља ва ње ал бан ских еми гра на та.

Ни зом ад ми ни стра тив них ме ра, ју го сло вен ска др жа ва је под у пи ра ла исе-ља ва ње му сли ма на у Тур ску. Та ко зва на „ин тер ми ни сте ри јал на кон фе рен-ци ја” је сеп тем бра 1935. раз ма тра ла ме ре ко је би тре ба ло пред у зе ти ра ди убр за ња „не сло вен ских” ми гра ци ја ка Тур ској и Ал ба ни ји, па је пред ло жи-ла агре сив ни ју про па ган ду о ла год ном жи во ту у Ма лој Ази ји, али и по јед-но ста вље ње па со шке про це ду ре, че шће по зи ва ње му сли ман ских ре гру та на вој не ве жбе, за бра ну са ђе ња ду ва на, на ци о на ли зо ва ње пре зи ме на, ку лук на ису ши ва њу ма ке дон ских мо чва ра и сл.18 Иде ја о про те ри ва њу не ло јал них Ал ба на ца кул ми ни ра ла је пот пи си ва њем Кон вен ци је о исе ље њу 200.000 му-сли ма на у Тур ску, ко ју су Ју го сла ви ја и Тур ска пот пи са ле ју ла 1938. Са тур ске стра не, овај нео бич ни про је кат је до жи вља ван као „ева ку а ци ја из гу бље них те ри то ри ја”, па су слич ни аран жма ни за кљу че ни и са Ру му ни јом и Бу гар-ском. Ствар ни тур ски ин те рес за ова квим ими гран ти ма би ла је по тре ба на-се ља ва ња пу стих пре де ла на крај њем ис то ку зе мље, као и њи хо ва упо тре-ба у бор би про тив Кур да. Кон вен ци ја ни је ра ти фи ко ва на из ви ше раз ло га, а по ред фи нан сиј ских не спо ра зу ма и Ата тур ко ве смр ти, мо гу ћа пре пре ка

16 V. Jo va no vić, „Ise lja va nje”, 96–97.17 Вла дан Јо ва но вић, Вар дар ска ба но ви на 1929–1941, Бе о град 2011, 111.18 Vla dan Jo va no vić, „In ter mi ni ste ri jal na kon fe ren ci ja Kra lje vi ne Ju go sla vi je o ise lje nju ’ne slo-ven skog ele men ta’ u Tur sku (1935)”, Pri lo zi, br. 35, In sti tut za isto ri ju u Sa ra je vu, Sa ra je vo 2006, 105–124.



озвани че њу спо ра зу ма био је страх Ми ла на Сто ја ди но ви ћа да ће ти ме из гу-би ти гла со ве му сли ма на на пред сто је ћим из бо ри ма.19

По пут пред рат них ми гра ци ја, пут му сли ма на ка Тур ској је и на кон Дру-гог свет ског ра та во дио же ле зни цом из По вар дар ја ка Со лу ну, а по том, уз пре се да ње, до Ис тан бу ла. Иако је био кра ћи, пут пре ко Бу гар ске је био не-мо гућ све до сре ди не ше зде се тих го ди на, услед за тег ну тих ју го сло вен ско-бу-гар ских од но са. Исе ље ни ци су, на кон што би про да ли имо ви ну у бес це ње, до би ја ли па со ше за јед но крат ну упо тре бу са озна ком „без др жа вљан ства”, док су пра во на по се ту Ју го сла ви ји сти ца ли тек на кон пет го ди на про ве де-них у но вој до мо ви ни.20

Чи ни се да је пи та ње обе ште ће ња имо ви не исе ље ни ка би ло нај те же. Три го ди не на кон пре го во ра Бо го љу ба Јев ти ћа и Ру жди ја Ара са из но вем бра 1933. Кра ље ви на Ју го сла ви ја је ис пла ти ла Тур ској 17 ми ли о на ди на ра, чи-ме је обе ште ће ње до та да шњих еми гра на та при вре ме но ре ше но. Про бле ми су на сту пи ли 5. ја ну а ра 1950. ка да је у Ан ка ри пот пи сан Про то кол о обе-ште ће њу тур ске имо ви не и имо вин ских ин те ре са у Ју го сла ви ји,21 по чи јем је Чла ну 8 про пи са но да тур ски вла сни ци имо ви не бу ду осло бо ђе ни свих оба ве за, укљу чу ју ћи и по ре зе, хи по те кар не и оста ле ду го ве ко ји су на ста ли пре на ци о на ли за ци је! Тур ска стра на је по врх све га тра жи ла да Ју го сла ви-ја пла ти од ште ту у де ви за ма, по зи ва ју ћи се на Про то кол ко ји је у име ФНРЈ (нео пре зно?) при хва тио шеф ју го сло вен ске де ле га ци је др Мир ко Мер мо ља. По ред Чла на 8, про бле ме је за да вао и Члан 4, по ко ме се ФНРЈ оба ве зу је да при зна тур ско др жа вљан ство свим Тур ци ма ко ји су оти шли из Ју го сла ви је пре 6. апри ла 1941. и да им ис пла ти на док на ду за сву имо ви ну „пре ма ствар-ној вред но сти”.22 Од но вем бра 1950. до фе бру а ра 1951. у Бе о гра ду је за се да ла ме шо ви та ко ми си ја ка ко би раз ја сни ла на чи не утвр ђи ва ња вред но сти имо-ви не, али су не сла га ња до ве ла до при вре ме ног пре ки да ње ног ра да. На и ме, ју го сло вен ска стра на је укуп ну вред ност обе ште ће ња про це ни ла на не што ма ње од по ла ми ли о на до ла ра, док је тур ска стра на, са по чет них 20 ми ли на ди на ра, сво је зах те ве спу сти ла на 10 ми ли о на до ла ра. „Усту пак” ју го сло вен-ске стра не, да соп стве ну про це ну по диг не за све га 15%, тур ски чла но ви ко-ми си је су до жи ве ли као увре ду.23

19 Ди пло мат ски ар хив Ми ни стар ства спољ них по сло ва Ре пу бли ке Ср би је (ДА МСП), фонд По ли тич ка ар хи ва (ПА) Тур ска, фасц. 97, сигн. 44183, те ле грам из Ха га упу ћен МИП-у 31. 3. 1954.20 S. Ban džo vić, Ise lja va nje Bo šnja ka, 539.21 Слу жбе ни лист ФНРЈ, бр. 23, Бе о град, 29. 3. 1950, 486–487. 22 ДА МСП, ПА Тур ска, фасц.. 86, За бе ле шка о са стан ку у Прав ном са ве ту МИП, 25. 1. 1951, пов. бр. 41362/IX.23 ДА МСП, ПА Тур ска, стро го пов., фасц. II (1954), сигн. I/1077, „Кон зу лар на пи та ња”.



Ка да се ра ди ло о про це ду ри исе ља ва ња на кон 1945, ства ри су се од ви-ја ле са не што ма ње про бле ма. На кон ин тер вен ци је ру ко вод ства НР Ма ке-до ни је, ре ше но је да се олак ша от пуст из др жа вљан ства, па су вла сти ФНРЈ омо гу ћи ле ин те ре сен ти ма да про да ју сво ја има ња и пре не го што фор мал но до би ју от пуст из др жа вљан ства, ка ко би се из бе гла при ме на Чла на 3 За ко на о из ме ни и до пу ни За ко на о на ци о на ли за ци ји. Осим то га, уки ну те су так се на пут не ис пра ве, а по ро ди це чи ја имо ви на ни је пре ла зи ла 300.000 ди на ра осло бо ђе не су тран спорт них так си. Слич но од ред ба ма кон вен ци је из 1938, исе ље ни ци су мо гли са со бом по не ти по кућ ство (из у зев ко ва ног зла та), за-пре жна ко ла и два гр ла круп не сто ке. Исти на, уве де но је пра во пре че ку по-ви не по ко ме су исе ље ни ци би ли ду жни да у ро ку од 45 да на сво ја има ња по ну де „на род ним вла сти ма”.24

Већ 1951. иде ја о исе ља ва њу Ал ба на ца је ожи вље на и сви му сли ма ни су по че ли да се из ја шња ва ју као Тур ци, не би ли, сход но про це ду ри, би ли узе ти у об зир за еми гри ра ње. Сто га је из ме ђу два по пи са ста нов ни штва на Ко со ву (1948–1953) број ли ца ко ја су се из ја шња ва ла као Тур ци на ра стао чак 26 пу-та! Ова кво из ја шња ва ње је тре ба ло да са чу ва Ју го сла ви ју и Тур ску не при-јат них ме ђу на род них ре ак ци ја по во дом екс па три ја ци је Ал ба на ца. По чет ком ок то бра 1951. тур ска вла да је за тра жи ла од Ју го сла ви је да ко нач но ра ти фи-ку је и им пле мен ти ра кон вен ци ју из 1938. го ди не, на ро чи то ње не фи нан сиј-ске од ред бе. Ти то је сто га по звао у по се ту тур ског ше фа ди пло ма ти је Фу а да Ке при ли ја, па је кра јем ја ну а ра 1953. то ком за јед нич ке ве че ре у Спли ту до-шло до усме ног спо ра зу ма по пи та њу еми гра ци је. Том при ли ком ни је ни шта пот пи са но, те је чи тав до га ђај по зна ти ји као „Џен тлмен ски спо ра зум”, ко ји је тре ба ло да ожи ви ју го сло вен ско-тур ску кон вен ци ју из 1938. По ред то га, овај до го вор је фор мал но имао за циљ „ху ма ни тар но са ста вља ње по ро ди-ца”, при че му је тур ска стра на тре ти ра ла срод нич ке од но се та ко ши ро ко, да су се мо гли од но си ти на би ло ко га. Ипак, на кон кра ћих кон сул та ци ја, ју го-сло вен ска стра на је за кљу чи ла ка ко „не по сто је раз ло зи ко ји би се про ти ви-ли при хва та њу тур ске ин тер пре та ци је”. Да љи по сту пак је под ра зу ме вао да Тур ци, ко ји има ју ро ђа ке у ФНРЈ, од ви ла је та за тра же одо бре ње ко јим би се њи хо вој род би ни омо гу ћио до ла зак у Тур ску, а на осно ву Спо ра зу ма о спа-ја њу по ро ди ца, на кон че га би тур ско Ми ни стар ство уну тра шњих по сло ва до ста ви ло спи ско ве ам ба са ди у Бе о гра ду и кон зу ла ту у Ско пљу. По том би тур ска пред став ни штва у ФНРЈ ин тер вју и са ла ин те ре сен те (тур ски је зик и кул ту ра) и из да ла им сер ти фи ка те, на осно ву ко јих би ови тра жи ли от пуст из ју го сло вен ског др жа вљан ства и пут не ис пра ве за стран це. На кон про да је сво јих има ња, но вац су мо ра ли де по но ва ти у не ку од ју го сло вен ских ба на ка ра ди да љег тран сфе ра. По што су у Ма ке до ни ји из да ва не до зво ле и Ал бан-ци ма, тур ски кон зул у Ско пљу је ин тер ве ни сао па су мол бе Ал ба на ца јед но

24 ДА МСП, ПА Тур ска, фасц. 96 (1953), при лог бр. 4.



вре ме од би ја не. Ипак, пр ви се кре тар тур ске ам ба са де у Бе о гра ду Бер кер је из ја вио да су они „вољ ни да пре ћут но при ме и из ве стан број Шип та ра”, док је СУП Ср би је упо зо ра вао ка ко се то ком ле та 1954. на Ко со ву од ви ја ла ја ка про па ган да за исе ље ње, при че му су љу ди ма обе ћа ва не ку ће, сто ка, плод на зе мља и ме ха ни за ци ја.25 Ју го сло вен ске вла сти су би ле уве ре не да је Тур ска фор си ра ла про па ган ду ка ко би се исе ља ва ње убр за ло: “Уто ли ко сма тра мо да је не згод но би ло што су Ам ба са да и кон зу ла ти Тур ске ди рект но до ста вља ли исе ље ни ци ма до зво ле за исе ља ва ње у Тур ску, ра ни је не го што су исти под-не ли мол бу на шим вла сти ма за исе ља ва ње, што је у осно ви под сти ца ло на исе ља ва ње и пред ста вља ло је дан вид про па ган де за исе ља ва ње”.26

Као што се мо же за кљу чи ти, у оба раз ма тра на пе ри о да ини ци ја ти ва је по ти ца ла од тур ских зва нич ни ка (Х. Са ка, Р. Арас, Ф. Ке при ли, тур ска ам-ба са да у Бе о гра ду), док је Ма ке до ни ја би ла тран зит но под руч је исе ље ни ка. Слич ност је еви дент на и у по јед но ста вље ној про це ду ри исту па ња из ју го-сло вен ског др жа вљан ства, па је та ко би ло ла ко до ћи до па пи ра о „тур ском по ре клу”, али го то во не мо гу ће вра ти ти се у зе мљу исе ље ња. Еми гра ци о ни ме-ха ни зам је у оба пе ри о да по ве рен ју го сло вен ским ми ни стар стви ма за по љо-при вре ду и аграр ну ре фор му, при че му је би ло и пер со нал ног кон ти ну и те та, има ју ћи у ви ду пред рат ну и по сле рат ну ак тив ност Сре те на Ву ко са вље ви ћа. Упа дљи во слич не би ле су и ак ци је раз о ру жа ња Ал ба на ца на Ко со ву ко је су прет хо ди ле ве ли ким исе ље нич ким та ла си ма ра них два де се тих и сре ди ном пе де се тих го ди на. То ком 1955/56. ју го сло вен ска слу жба др жав не без бед но-сти, на че лу са Алек сан дром Ран ко ви ћем, спро ве ла је јед ну та кву кам па њу на Ко со ву, а Ран ко вић је и ме ђу тур ским ди пло ма та ма био по знат као осо ба ко ја „бди над пра вил ним из вр ше њем Џен тлмен ског спо ра зу ма”.27

Раз ме ре исе ља ва ња и ме ђу на род ни кон текст

У пе ри о ду из ме ђу два свет ска ра та ју го сло вен ске вла сти су ре ги стро ва ле са мо ре гу лар не слу ча је ве исе ља ва ња, гу бе ћи из ви да иле гал ну еми гра ци ју и ствар не раз ме ре овог фе но ме на. Оту да су зва нич не ста ти сти ке не пот пу не и пот це њу ју ствар ни број.28 С дру ге стра не, по ли тич ка зло у по тре ба дру гих из-во ра до ве ла је до го то во фан та стич них пре те ри ва ња, на ро чи то у ал бан ској исто ри о гра фи ји. У оба слу ча ја има фал си фи ко ва ња бро ја исе ље них Ал ба на-ца, ма да је чи ње ни ца да је њи хо ва еми гра ци ја у пр вој де це ни ји на кон Другог

25 ДА МСП, ПА Тур ска, фасц. 97 (1954), до ку мент од 18. 9. 1954.26 ДА МСП, ПА Тур ска, стро го пов., фасц. II (1953), сигн. 88, стр. 250–252, раз го во ри А. Бе бле ра са тур ским ам ба са до ром Ак се лом и са вет ни ком Ми ро глу ом 17. 2. 1953.27 ДА МСП, ПА Тур ска, фасц. 68 (1955), сигн. 47264, док. од 31. 3. 1955.28 Пре ма по да ци ма из Ста ти стич ког го ди шња ка, у пе ри о ду 1930–1939. све га 13.678 љу-ди се исе ли ло у Тур ску.



свет ског ра та над ма ши ла ону пред рат ну. Со ци ја ли стич ке вла сти ФНРЈ су ба-ра та ле ин фор ма ци јом да је у Тур ској 1949. би ло око 450.000 му сли ма на ко ји су до шли са ју го сло вен ских про сто ра.29 Вла дао је ути сак да Тур ска све вре ме по жу ру је тај про цес: „Ствар је до бро по че ла пре го ди ну да на али на пре ду је ве о ма спо ро. Они би же ле ли да се убр за и из ја вљу ју да су спрем ни да љу ди-ма да ју сво је, тј. тур ске па со ше ако је на ма то згод ни је”.30

По сле рат но исе ља ва ње у Тур ску је кул ми ни ра ло сре ди ном пе де се тих, ка да је већ би ла исе ље на ве ћи на до бро сто је ћих му сли ма на, спо соб них да и у Тур ској за поч ну при ват ни по сао. Си ро ма шни ји сло је ви су еми гри ра ли све до 1966, ка да је исе ље нич ки та лас на гло опао. Мно ги то до во де у ве зу с по ли-тич ким па дом Алек сан дра Ран ко ви ћа, али не ма до вољ но чвр стих до ку ме на та ко ји би то по твр ди ли. Чи ње ни ца је да је у пе ри о ду 1952–1965. ско ро 390.000 Ту ра ка и Ал ба на ца до би ло от пуст из ју го сло вен ског др жа вљан ства. Ва лид-ном ин фор ма ци јом мо же мо сма тра ти и по да так тур ског по пи са ста нов ни-штва из 1965. ко ји је еви ден ти рао 240.000 ими гра на та ју го сло вен ског по ре-кла. Ју го сло вен ски ди пло мат ски из во ри из мар та 1970. ка жу да је у Тур ској жи ве ло око 300.000 љу ди, до се ље них из со ци ја ли стич ке Ју го сла ви је. Са мо од 1953. до 1961. го ди не исе ље но је 164.400, док су у пе ри о ду 1961–1970. од 46.700 исе ље ни ка чак 74% чи ни ли Тур ци.31 Ен гле ски исто ри чар Хју Пол тон је узрок осци ла ци ја у бро ју Ту ра ка у Ма ке до ни ји ви део у чи ње ни ци да су Ал бан ци ма сов но по че ли да се де кла ри шу као Тур ци (ра ди лак шег исе ље ња), док су се ет нич ки Тур ци из ја шња ва ли као „му сли ма ни”. Ње го ва про це на о 80.000 исе ље них на кон 1953. осла ња се на по дат ке из ста ти стич ких го ди шња ка.32 При штин ски лист Је дин ство је у но вем бру 1979. на вео ка ко у Тур ској жи ви око 400.000 ју го сло вен ских исе ље ни ка, док су ал бан ски ауто ри и де мо гра фи твр ди ли да је кра јем се дам де се тих го ди на 20. ве ка у Тур ској жи ве ло пре ко ми ли он љу ди ал бан ског по ре кла!33

* * *

29 ДА МСП, ПА Тур ска, фасц. 109 (1949), лист 131, „Му сли ман ски исе ље ни ци ју го сла вен-ског по ри је кла у Тур ској”, Ан ка ра, 9. 12. 1949.30 ДА МСП, ПА Тур ска, стро го пов., фасц. 5 (1952), сигн. 1993/11, раз го вор др жав ног под се-кре та ра за ино стра не по сло ве А. Бе бле ра са тур ским ам ба са до ром Ке при ли јем од 3. 9. 1952.31 Гли гор То до ров ски, „Де мо граф ски те про це си во Ма ке до ни ја пре ди зви ка ни од исе лу-ва ње на Тур ци во пе де се ти те го ди ни”, Гла сник ИНИ, бр. 1–2, Ско пје 1997, 64–67; M. Bla-go je vić, „Ise lja va nje Sr ba sa Ko so va: tra u ma i/ili ka tar za”, Srp ska stra na ra ta. Tra u ma i ka tar za u isto rij skom pam će nju, Be o grad 1996, 252; Ел ка Ди ми три е ва, Ве ри ца Ја не ска, „Осо бе но сти на ми гра ци о ни те дви же ња од СР Ма ке до ни ја во стран ство”, Про бле ми на де мо граф ски от раз вој во СР Ма ке до ни ја, Ско пје 1985, 339–340.32 Hugh Po ul ton, Bal kan. Ma nji ne i dr ža ve u su ko bu, Su bo ti ca 2002, 83–84.33 V. Jo va no vić, „Ise lja va nje”, 96.



По ред на ве де них слич но сти у мо ти ва ци ји и ме ха ни зму исе ља ва ња, по-сто ја ле су и не ке па ра ле ле у ме ђу на род ним окол но сти ма. Оба ју го сло вен-ско-тур ска де мо граф ска аран жма на (1938, 1953) по стиг ну та су у сен ци два бал кан ска пак та (1934, 1953). Пр ви од њих је пот пи сан у Ати ни 1934. из ме ђу Ру му ни је, Грч ке, Тур ске и Ју го сла ви је, ка ко би се са чу вао по сто је ћи по ре дак на Бал ка ну. Бал кан ски пакт из фе бру а ра 1953, скло пљен из ме ђу Ју го сла ви је, Тур ске и Грч ке, пре ра стао је у вој ни са вез већ на ред не го ди не. Осим то га, у оба слу ча ја Ју го сла ви ја је ис ка зи ва ла те жњу да се при бли жи ве ли ким вој ним си ла ма и са ве зи ма. Кра јем три де се тих, Кра ље ви на Ју го сла ви ја се окре та ла пре ма Не мач кој, док је 1953, у по тра зи за за шти том од мо гу ћег со вјет ског на па да, на ги ња ла ка НА ТО али јан си. Већ 1951. за бе ле же ни су пре го во ри у Ва шинг то ну из ме ђу вој них де ле га ци ја ФНРЈ и САД, док је при је мом Грч ке и Тур ске у НА ТО Ју го сла ви ја по сред но по ста ла део аме рич ког од брам бе ног си сте ма. У осно ви, Бал кан ски пакт из 1953. имао је ја сан ан ти со вјет ски ка-рак тер.

Из пер спек ти ве ју го сло вен ских ди пло ма та, Тур ска се на кон 1948. при-бли жа ва ла Ју го сла ви ји во ђе на пре вас ход но ин те ре си ма вла сти те од бра не и без бед но сти. При том је има ла по др шку за пад них си ла ко је су то сма тра-ле ло гич ном ета пом на пу ту Ју го сла ви је ка НА ТО пак ту. У вој ном са ве зу са Грч ком и Ју го сла ви јом Тур ска је ви де ла при ли ку да на до ме сти де фи цит од-брам бе них ка па ци те та у Тра ки ји, по што су ње ни НА ТО парт не ри од но се са арап ским све том сма тра ли при о ри те том. По се та Фу а да Ке при ли ја Бе о гра ду и раз го во ри на Бри о ни ма и у Спли ту ја ну а ра 1953. (то ком ко јих је скло пљен тзв. Џен тлмен ски спо ра зум), као и Ан кар ски спо ра зум с кра ја фе бру а ра исте го ди не, во ди ли су ре а ли за ци ји тур ске ини ци ја ти ве за скла па ње вој ног са-ве за. Исти на, тр шћан ска кри за је при мо ра ла Тур ску да са че ка фор мал но одо бре ње НА ТО-a за овај са вез.34 Већ 1954. у зва нич ну по се ту Ју го сла ви ји до шли су тур ски пред сед ник Џе лал Ба јар и ње го ва су пру га, ко је је Ти то уго-стио на Ја дра ну.

Ка да се ра ди о ме ђу на род ним окол но сти ма, тре ба под се ти ти да је и Бу-гар ска има ла „дво стру ко” ис ку ство са исе ља ва њем сво јих Ту ра ка у Тур ску. Сре ди ном три де се тих го ди на, тур ска вла да је пре го ва ра ла с Бу гар ском о пре се ље њу 789.000 та мо шњих му сли ма на, док је на кон Дру гог свет ског ра та вла да у Со фи ји за о штри ла про свет ну, вер ску и со ци јал ну по ли ти ку пре ма до ма ћим Тур ци ма, иза зи ва ју ћи но ве исе ље нич ке та ла се. Пр ва ве ли ка по-сле рат на еми гра ци ја ка Тур ској за бе ле же на је 1950. ка да је исе ље но 150.000 бу гар ских Ту ра ка у Ма лу Ази ју, да би то ком на ред не две го ди не оти шло још 160.000 еми гра на та, „на Ста љи нов на го вор”.35

34 ДА МСП, фонд ПА Тур ска, фасц. 95 (1954), сигн. 17660, Ела бо рат о Тур ској, стр. 25.35 S. Ban džo vić, Ise lja va nje Bo šnja ka, 534.



За кљу чак

Кључ на раз ли ка у ка рак те ру исе ља ва ња ју го сло вен ских му сли ма на у два на ве де на пе ри о да мо гла би се све сти на два основ на трен да: ет нич ку хо мо-ге ни за ци ју три де се тих и по ли тич ку уни фор ми за ци ју пе де се тих го ди на два-де се тог ве ка. Тре ти ра ње ет нич ких ма њи на као „ну жног зла” би ло је за јед-нич ко и кра љев ској и со ци ја ли стич кој Ју го сла ви ји, док је иден ти фи ка ци ја ју го сло вен ских му сли ма на с вла да ју ћом кла сом из прет ход не ере ство ри ла ат мос фе ру у ко јој су ра ди кал на ре ше ња, по пут „екс па три ја ци је”, по ста ла ре-ал ност. Иде ја о мо гу ћем ле гал ном убр за њу еми гра ци је мо гла је по те ћи још са Кон фе рен ци је ми ра у Па ри зу (1919) на ко јој се грч ка вла да по ви но ва ла зах те-ву за до бро вољ ном раз ме ном ста нов ни штва с Бу гар ском. Ова ква прак са ће ево лу и ра ти у на ред ним де це ни ја ма, ка да ће бал кан ске др жа ве, сле де ћи ли-ни ју ма њег от по ра, по ку ша ти да ре ше сво је ет нич ке про бле ме упра во по том мо де лу. Да кле, исе ља ва ње му сли ма на из (обе) Ју го сла ви је би ло је део ши ре „де мо граф ске де о сма ни за ци је” Бал ка на. Њу су по др жа ва ли и ор га ни зо ва ли бал кан ски ре жи ми, не за ви сно од свог иде о ло шког про фи ла. За раз ли ку од еми гра на та у ме ђу рат ном пе ри о ду, ве ћи на по сле рат них исе ље ни ка ни је ни би ла ро ђе на на те ри то ри ји Осман ског цар ства, али је упр кос то ме, на ста ви ла да се кре ће ка ње го вим оста ци ма у Ма лој Ази ји. Пре о вла ђу ју ћи сте ре о ти пи о (ве ли ко)срп ском хе ге мо ни зму и скло но сти срп ских ели та ет нич ком ин же-ње рин гу, у овом слу ча ју не ма ју пот пу но уте ме ље ње. На и ме, чи та ва иде ја о исе ља ва њу ју го сло вен ских му сли ма на не пре кид но је уба ци ва на из Тур ске, би ло да се ра ди ло о ме диј ској про па ган ди или ини ци ја ти ви тур ских ди пло-мат ских пред став ни шта ва у Ју го сла ви ји, те је на кра ју ре зул ти ра ла Кон вен-ци јом из 1938. и тзв. Џен тлмен ским спо ра зу мом из 1953. го ди не. Не за ви сно од ка рак те ра свог др жав ног уре ђе ња, Ју го сла ви ја је би ла са мо „са у че сник у зло чи ну” ко ји је ве ли ко ду шно при хва тио тур ску иде ју и раз ра дио је до тан чи на. Го то во иден тич на ствар де си ла се у Ру му ни ји и Бу гар ској. С дру ге стра не, ис ти ца ње ал бан ског ста нов ни штва у пр ви план та кве еми гра ци је, би ло је екс клу зив на иде ја срп ских и ју го сло вен ских вла да ју ћих ели та. Не-ло јал ност Ал ба на ца је у ме ђу рат ном пе ри о ду ви ђе на у њи хо вој „скло но сти ире ден ти зму”, а у ра ним пе де се тим го ди на ма у њи хо вој ода но сти Ен ве ру Хо џи и Ста љи ну, иде о ло шким не при ја те љи ма ју го сло вен ског со ци ја ли зма.


Алек сан дар Жи во тић*

ГРЧ КО-ТУР СКИ КОН ФЛИКТ И БЛИ СКО И СТОЧ НА ПО ЛИ ТИ КА СО ЦИ ЈА ЛИ СТИЧ КЕ ЈУ ГО СЛА ВИ ЈЕ

(1954–1957)

Ап стракт: Те ма ра да је ана ли за од но са из ме ђу при ро де су ко ба из ме ђу Тур-ске и Грч ке и ју го сло вен ске по ли ти ке у ре ги о ну Бли ског ис то ка. У ра ду се ана ли зи ра ју спољ но по ли тич ки и стра те гиј ски окви ри ме ђу на род них од но-са на Бли ском ис то ку, по ли ти ка чла ни ца Бал кан ског са ве за у том ре ги о ну, бли ско и сточ на кри за и од нос Грч ке и Тур ске пре ма кри зи као про це су од из у зет ног гло бал ног зна ча ја.

Кључ не ре чи: Ју го сла ви ја, Грч ка, Тур ска, Еги пат, Бал кан ски пакт, Су ец-ка кри за.

* * *

На кон бол ног рас ки да са СССР-ом и ње го вим са ве зни ци ма 1948. го ди-не, Ју го сла ви ја се на шла у пот пу ној изо ла ци ји. Од 1948. до 1950. го ди не, кад је ус по ста ви ла бли же кон так те са за пад ним зе мља ма, а по себ но са САД, Ју-го сла ви ја је тра га ла за спољ но по ли тич ким обра сцем ко ји би јој обез бе дио не за ви сност – дис тан ци ра ње од СССР-а, али и за др жа ва ње со ци ја ли стич-ког си сте ма и не у та па ње у за пад ну сфе ру ути ца ја. За кљу чи ва ње спо ра зу ма о еко ном ској и вој ној по мо ћи са САД и за пад ним са ве зни ци ма 1951. го ди не и скла па ње спо ра зу ма о еко ном ској са рад њи на ред не го ди не, а по том и ње-но сту па ње у НА ТО-ов од брам бе ни си стем кроз Бал кан ски пакт, по ста ви ли су пред Ју го сла ви ју пи та ње укљу чи ва ња у за пад ни свет, што је са мо по се би на ме та ло и пи та ње уну тра шњег пре у ре ђе ња. Сте шње на из ме ђу два бло ка, у про це су тра га ња за соп стве ном не за ви сно шћу, Ју го сла ви ја је кроз Ује ди ње не на ци је по ку ша ва ла да афир ми ше спољ ну по ли ти ку те на тај на чин из бо ри се би што по вољ ни ју по зи ци ју.

* Филозофски факултет Универзитета у Београду.


Грчко-турски конфликт и блискоисточна политика... 217

У тим на сто ја њи ма је за ју го сло вен ску стра ну по себ ну уло гу имао Еги-пат. Од но си Ју го сла ви је и Егип та су по сле свр га ва ња кра ља Фа ру ка ишли уз ла зном пу та њом. За тег ну ти од но си због еги пат ског то ле ри са ња и по ма га-ња ан ти ко му ни стич ке про па ган де ју го сло вен ске еми гра ци је у тој зе мљи и про го на чла но ва Еги пат ске ко му ни стич ке пар ти је с ко ји ма су ју го сло вен ски ди пло мат ски слу жбе ни ци одр жа ва ли при сне кон так те по сте пе но су се, ма-да ве о ма те шко, по пра вља ли, па чак пре тва ра ли у из у зет но бли ску са рад њу. Ва жну уло гу у ус по ста вља њу те шњих од но са из ме ђу Ју го сла ви је и Егип та имао је мла ди и агил ни ју го сло вен ски по сла ник у Ка и ру Мар ко Ни ке зић, ко ји је ус пео да се при бли жи мла дом еги пат ском пре ми је ру пот пу ков ни ку Га ма лу Аб де лу На се ру. У ни зу ду гих и са др жај них раз го во ра На сер се ин те-ре со вао за ју го сло вен ска ре во лу ци о нар на ис ку ства, еко ном ске и со ци јал не ре фор ме, из град њу ору жа них сна га, не скри ва ју ћи ди вље ње пре ма ју го сло-вен ској спољ ној по ли ти ци и Јо си пу Бро зу1. У вре ме све из ра же ни јег бри тан-ског при ти ска због ева ку а ци је бри тан ских тру па из зо не Су ец ког ка на ла, он се, још увек за зи ру ћи од Со вјет ског Са ве за,2 тру дио да се на из ве стан на чин при бли жи Ју го сла ви ји, гле да ју ћи у њој узор за кре и ра ње но вог спољ но по ли-тич ког прав ца3. С дру ге стра не, Ни ке зић је, про це њу ју ћи еги пат ске спољ но-по ли тич ке про бле ме и ју го сло вен ска на сто ја ња у прав цу ак тив ни је по ли ти ке не свр ста ва ња, кр чио пут ју го сло вен ској по ли ти ци и еко но ми ји у Егип ту, а ин ди рект но и у чи та вом арап ском све ту, ко ји је на сто јао да се осло бо ди ко-ло ни јал них си ла.

Броз и На сер су се пр ви пут сре ли у фе бру а ру 1955. го ди не, при ли ком Бро зо вог по врат ка из Бур ме и Ин ди је4. Ка да је Јо сип Броз кре нуо у по се ту Ин ди ји и Бур ми, по се та Егип ту ни је би ла пла ни ра на. Прат ња Јо си па Бро за је са мо про шла Су ец ким ка на лом на пу ту за Да ле ки ис ток. Ка ко је и за што до шло до про ме не пр во бит ног пла на, на осно ву рас по ло жи вих из во ра ве-о ма је те шко утвр ди ти. Мо же се прет по ста ви ти да је Броз у су сре ту са Не-хру ом схва тио да се по ли ти ка ин диј ског пре ми је ра огра ни ча ва на азиј ски про стор те да је у том мо мен ту Бли ски ис ток био ван ви до кру га ин диј ских спољ но по ли тич ких стре мље ња. Та ко се Еги пат јед но став но на ме тао као ре-ги о нал ни парт нер на пу ту из град ње спољ не по ли ти ке чи је су док три нар не по став ке уте ме ље не на од ба ци ва њу си ле и вој не мо ћи као пре суд ног фак-то ра ме ђу на род них од но са. Сем то га, ре дов ни из ве шта ји по сла ни ка Мар ка Ни ке зи ћа то ком по се те Јо си па Бро за Ин ди ји и Бур ми ука зи ва ли су на то да пре ми јер На сер има чвр сту во љу за ус по ста вља ње ја ких ве за5. Тај су срет,

1 ДА СМИП, ПА, 1953. го ди на, ф. 21, до ку мент број 416746.2 R. Gi nat, The So vi et Union and Egypt 19451955, Lon don 1993, стр. 53–57.3 АЈБТ, КПР, I – 5 – b / 2 – 144.4 ДА СМИП, ПА, 1955. го ди на, ф. 13, до ку мент број 419036.5 АЈБТ, КПР, до ку мент број I – 2 / 4 – 3 – 295.



иако крат котра јан, био је пре су дан у про це су ју го сло вен ско-еги пат ског при-бли жа ва ња. На сер ни је скри вао ди вље ње пре ма ју го сло вен ском пред сед ни ку и ју го сло вен ском дру штве ном и по ли тич ком си сте му. Бро зо ва и На се ро ва бли скост да ла је по се бан пе чат ме ђу др жав ним од но си ма.

Ју го сло вен ско-еги пат ски од но си су се по себ но по пра ви ли по сле по се те Јо си па Бро за Егип ту кра јем 1955. и по чет ком 1956. го ди не. Са рад ња се на ро-чи то од ви ја ла кроз за јед нич ки на ступ у ме ђу на род ним ор га ни за ци ја ма по-во дом на ци о нал но о сло бо ди лач ких по кре та ко ло ни ја, рав но прав не са рад ње ме ђу на ро ди ма и тех нич ке по мо ћи не раз ви је ним зе мља ма. Еги пат је по др-жао ју го сло вен ску кан ди да ту ру за из бор у Са вет без бед но сти 1955. го ди не6. Сам ге о по ли тич ки по ло жај арап ских зе ма ља, а по себ но Егип та, дик ти рао је спољ но по ли тич ку ори јен та ци ју ка Ју го сла ви ји и бло ков ски не ан га жо ва-ним зе мља ма.

По сле пот пи си ва ња Баг дад ског пак та 1955. го ди не по ста ви ло се пи та ње об ли ка са рад ње арап ских зе ма ља и За па да, ко ји не би иза звао уну тра шње ло мо ве у арап ским зе мља ма и ујед но оси гу рао њи хо ву не за ви сност. С тим у ве зи зва нич ни ци арап ских зе ма ља су у кон так ти ма са ју го сло вен ским и грч ким зва нич ни ци ма ис пи ти ва ли мо гућ но сти те шње са рад ње из ме ђу зе-ма ља чла ни ца Ме ђу а рап ског пак та без бед но сти7 и Бал кан ског са ве за, ис ти-чу ћи са рад њу са Грч ком и Ју го сла ви јом и ис кљу чу ју ћи из тих ком би на ци ја са рад њу са Тур ском. По што је са рад ња из ме ђу Арап ске ли ге и Ју го сла ви је и Грч ке као чла ни ца Бал кан ског са ве за би ла не мо гу ћа без са рад ње са Тур ском, ли бан ски зва нич ни ци су пред ла га ли да се за кљу чи по се бан уго вор из ме ђу Арап ске ли ге и Бал кан ског са ве за као це ли не ка ко би се тур ски ути цај што ви ше осла био. На тај на чин, сма тра ло се, из бе гла би се мо гућ ност ства ра ња са ве за из ме ђу Тур ске и арап ских зе ма ља у ко ме би Тур ска уз по моћ САД до ми ни ра ла8. И грч ки зва нич ни ци су се за ла га ли за то. Ме ђу тим, због ка-рак те ра Баг дад ског пак та и да љег раз во ја до га ђа ја то ком 1956. го ди не, од те ком би на ци је се од у ста ло. Због на глог по бољ ша ња од но са из ме ђу Ју го сла ви је и арап ских зе ма ља по сле 1954. го ди не, зва нич ни ци не ких арап ских зе ма ља

6 АЈБТ, КПР, до ку мент број I – 2 / 5 – 2, стр. 76.7 Иде ја о ин тер а рап ском пак ту о за јед нич кој од бра ни и еконoмској са рад њи је при хва ће-на на за се да њу По ли тич ког ко ми те та Арап ске ли ге у апри лу 1950. го ди не. Ини ци ја тор те ак ци је је био Еги пат. По Пак ту о за јед нич кој од бра ни ни је пред ви ђе на са мо оба ве за со ли-дар не од бра не већ и ор га ни за ци ја ору жа не си ле по је дин стве ном обра сцу, стан дар ди за-ци ја оруж ја и вој не опре ме, је дин стве на ко ман да, као и и пре вен тив ни рат у слу ча ју рат-не опа сно сти. Пакт је ра ти фи ко ван тек то ком 1953. го ди не због не ре ше них ме ђу а рап ских про бле ма и мно го број них спољ но по ли тич ких те шко ћа. Скла па њу тог са ве за про ти ви ле су се САД и Ве ли ка Бри та ни ја. Ју го сла ви ја је по др жа ла та кав пакт, оце нив ши га из ра зом оства ре ња на че ла о ре ги о нал ној од бра ни из ме ђу на ро да са за јед нич ким ин те ре си ма, ко ји во ди ста бил но сти ре ги о на и очу ва њу ми ра.8 АЈБТ, КПР, I – 2 / 4 – 3, .стр. 26–27.



су се обра ћа ли ју го сло вен ском пред сед ни ку Бро зу са мол бом да по сре ду је у ре ша ва њу њи хо вих су ко ба са Тур ском у ве зи са про бле ми ма ре ги о нал не без-бед но сти. Та ко је то ком су ко ба из ме ђу Тур ске и Си ри је си риј ска вла да за мо-ли ла ју го сло вен ског пред сед ни ка за ин тер вен ци ју у Ан ка ри9. По тој ли ни ји су ус по ста вље ни те шњи од но си из ме ђу Грч ке и Егип та, а о то ме се раз го ва-ра ло и то ком оба су сре та пред сед ни ка На се ра и Ти та 1955. го ди не10. На тај на чин ју го сло вен ско др жав но ру ко вод ство је на сто ја ло да, не ре ме те ћи ни во до стиг ну тих од но са у окви ру Бал кан ског са ве за, по ли тич ки де лу је на Бли-ском ис то ку пре ко ин сти ту ци је тог са ве за и по мо ћу ње го вих ин стру ме на та.

С дру ге стра не, изра ел ско др жав но ру ко вод ство је, у по тра зи за оси гу-ра њем соп стве не на ци о нал не без бед но сти, пре ма ју го сло вен ским из во ри ма ди пло мат ске про ве ни јен ци је по ку ша ва ло да на ђе из лаз из за о штре них од-но са са сво јим арап ским су се ди ма по ста вља ју ћи пи та ње при кљу че ња Изра-е ла Бал кан ском са ве зу или про на ла же њем аде кват не фор ме са рад ње са тим са ве зом по што у та да шњој кон сте ла ци ји сна га у окру же њу ни је по сто ја ла ап со лут но ни ка ква мо гућ ност укљу че ња Изра е ла у би ло ка кав са вез са арап-ским зе мља ма ни ти у гло ба лу ни ти по је ди нач но. 11 Ју го сло вен ска стра на је ту ма чи ла изра ел ски по зив Јо си пу Бро зу за по се ту Изра е лу из ра зом тих на-сто ја ња.12 След стве но то ме, не ке арап ске зе мље су до шле у су коб са Ју го сла-ви јом због ње них до брих од но са са Изра е лом. Из тог раз ло га ирач ка вла да је од би ла да ус по ста ви ди пло мат ске од но се са Ју го сла ви јом, јор дан ска вла да је по себ ном но том за тра жи ла од Ју го сла ви је да пре и спи та свој став пре ма Изра е лу, док су вла де оста лих арап ских зе ма ља тра жи ле од Ју го сла ви је да об ја сни свој став. По себ но је при го во ре но због по се те ју го сло вен ске пар-ла мен тар не де ле га ци је Изра е лу сре ди ном 1956. го ди не, што је у арап ским зе мља ма ту ма че но као на ро чит вид при бли жа ва ња ка ко би се Изра ел при-кљу чио Бал кан ском са ве зу.13 Сем то га, ју го сло вен ско др жав но ру ко вод ство је сма тра ло да Изра ел по ка зу је за ни ма ње за ус по ста вља ње бо љих од но са са Ју го сла ви јом ис кљу чи во ра ди соп стве них ин те ре са и тре нут них по тре ба.14 Та кво ми шље ње је из ве де но на осно ву то га што Изра ел ни је гла сао за из-бор Ју го сла ви је као при вре ме ног чла на Са ве та без бед но сти 1955. го ди не.15 Упр кос те шко ћа ма, ју го сло вен ско-изра ел ски би ла те рал ни од но си су ја ча ли пр вен стве но због за ла га ња изра ел ске стра не по што је ју го сло вен ска стра на

9 АЈБТ, КПР, I – 2 / 5 – 2, стр. 51–52.10 АЈБТ, КПР, I – 2 / 5 – 2, стр. 1111 АЈБТ, КПР, I – 2 / 4 – 3, стр. 29.12 ДА СМИП, ПА, 1956. го ди на , ф. 40, до ку мент број 417121, стр. 23.13 ДА СМИП, ПА, 1956. го ди на , ф. 40, до ку мент број 417121, стр. 26.14 ДА СМИП, ПА,1956. го ди на , ф. 40, до ку мент број 417129.15 Ј. Jo va no vić, Ju go sla vi ja u Sa ve tu bez bed no sti 194 –1985, Be o grad 1990, str. 44–46.



огра ни ча ва ла обим и ка рак тер те са рад ње до стиг ну тим ни во ом ју го сло вен-ске са рад ње са арап ским зе мља ма.

У тим и та квим окол но сти ма Ју го сла ви ја се опре де ли ла за по др шку ин-тер а рап ским ин те гра ци ја ма, оштру осу ду Баг дад ског пак та, при че му је тур-ска по ли ти ка на про сто ру Бли ског ис то ка ока рак те ри са на као ре а ли за ци ја за пад ног ман да та усме ре ног ка раз би ја њу по ли тич ког, вој ног, еко ном ског и кул тур ног је дин ства арап ског све та16 и раз ви ја ње до брих од но са са Изра е лом све до тле док та са рад ња не угро жа ва до стиг ну ти ни во ју го сло вен ско-арап-ских од но са. Са та квим при ли ка ма на Бли ском и Сред њем ис то ку ушло се у 1956. го ди ну, ко ју су обе ле жи ли ве ли ки су ко би на Бли ском ис то ку, учвр-шћи ва ње арап ског је дин ства и по вла че ње Ве ли ке Бри та ни је и Фран цу ске с тог под руч ја.

По што је 26. ју ла 1956. го ди не еги пат ски пред сед ник Га мал Аб дел На сер об ја вио на ци о на ли за ци ју Су ец ког ка на ла, као од го вор на од би ја ње За па да да фи нан си ра из град њу Асу ан ске бра не, до шло је до ве ли ког ме ђу на род ног за пле та.17 У том су ко бу Ве ли ка Бри та ни ја и Фран цу ска су, у по чет ку уз по-др шку САД, по ку ша ва ле да бра не соп стве не по зи ци је, док је СССР, за јед но са сво јим са ве зни ци ма, не дво сми сле но по др жао Еги пат. Ју го сла ви ја се по сле по чет ног уме ре ног ста ва отво ре но ста ви ла на стра ну Егип та, ко ји је ужи вао не по де ље ну по др шку арап ског све та.18 Ње ни парт не ри у Бал кан ском са ве зу Грч ка и Тур ска за у зе ли су дру га чи је ста во ве. Тур ска је не дво сми сле но осу-ди ла акт еги пат ске вла де ис ти чу ћи опа сност си ту а ци је и упо ре ђу ју ћи је са при ли ка ма ко је су до ве ле до ра та у Ко ре ји,19 док је тур ска штам па оштро осу-ђи ва ла еги пат ску по ли ти ку ис ти чу ћи нео п ход ност ору жа не ин тер вен ци је, у ко јој би уче ство ва ле и тур ске вој не сна ге. Грч ка вла да је би ла упа дљи во уз др жа на и су прот ста вља ју ћи се по ли ти ци при ти са ка на Еги пат ис ти ца-ла је сво ју од луч ност да не по др жи сво је за пад не са ве зни ке. Ме ђу тим, грч-ка вла да ни је одо бра ва ла ни ак ци ју еги пат ске вла де,20 док је грч ка штам па отво ре но по ка зи ва ла сво је сим па ти је пре ма еги пат ским ста во ви ма. Иако крај ње су прот ста вље ни, ис ка за ни ста во ви по во дом на ци о на ли за ци је Су е-ца у том тре нут ку ни су бит ни је ути ца ли на ста бил ност Бал кан ског са ве за.

16 АЈБТ, КПР, I – 2 / 4 – 3, стр. 18–19.17 Оп шир ни је о узро ци ма, то ку и по сле ди ца ма Су ец ке кри зе ви де ти: 1) K. Kyle, Su ez. Bri tain’s End of Em pi re in the Mid dle East, Lon don 2003. 2) W. Scott Lu cas, De vi ded We Stand. Bri tain, US and Su ez Cri sis, Lon don 1991. 3) L. Co lins, Su ez Ca nal Cri sis of 1956, Bo ston 1968. 4) L. Carl Brown (ed.), Di plo macy in the Mid dle East. The In ter na ti o nal Re la ti ons and Out si de Powers, Lon don – New York 2004. 5) D. Carl ton, Bri tain and the Su ez Cri sis, Ox ford 1988; А. Жи-во тић, Ју го сла ви ја и Су ец ка кри за 1956–1957, Бе о град, 2008; V. Pe tro vić, Ju go sla vi ja stu pa na Bli ski is tok. Stva ra nje ju go slo ven ske bli sko i stoč ne po li ti ke 1946–1956, Be o grad, 2008.18 АЈБТ, КПР, I – 5 – c, стро го по вер љи во број 179.19 АЈБТ, КПР, I – 5 – c, до ку мент број 853 / 2, стр. 4–5.20 АЈБТ, КПР, I – 5 – c, до ку мент број 853 / 2, стр. 4.



Рас пламса ва ње кри зе на Бли ском ис то ку то ком ле та и је се ни 1956. го ди не, ко је је ин тен зи ви ра ло и ме ђу на род но ан га жо ва ње, под ста кло је и ве ће ан га-жо ва ње чла ни ца Бал кан ског са ве за.

Ипак, до раз ми мо и ла же ња по во дом то га до шло је услед не по зи ва ња Ју го-сла ви је на Лон дон ску кон фе рен ци ју. Ју го сло вен ски пред сед ник је у зва нич-ној из ја ви Тан ју гу 11. ав гу ста 1956. го ди не21 оштро кри ти ко вао на чин са зи ва и ка рак тер Лон дон ске кон фе рен ци је, ис ти чу ћи по тре бу по зи ва ња Ју го сла-ви је као прав не на след ни це Аустро у гар ске, ко ја је би ла пот пи сни ца Ца ри-град ске кон вен ци је из 1888. го ди не,22 под вла че ћи и ју го сло вен ски по ло жај у Сре до зе мљу. Не сла жу ћи се са ци ље ви ма и на чи ном са зи ва кон фе рен ци је, и из бе га ва ју ћи мо гућ ност отво ре ног су ко ба са за пад ним са ве зни ци ма услед спо ра са Ве ли ком Бри та ни јом по во дом Ки пра, Грч ка је од би ла уче шће на тој кон фе рен ци ји,23 док је Тур ска по др жа ла ју го сло вен ске зах те ве за уче шће на кон фе рен ци ји,24 али не са мо да ни је до шло до при бли жа ва ња ста во ва већ је до шло и до за хла ђе ња ме ђу соб них од но са услед све ја сни је и оштри је тур ске кри ти ке ак ци ја еги пат ске вла де и све ин тен зив ни јег по зи ва ња тур ске штам-пе на вој ну ак ци ју НА ТО-а про тив Егип та због на вод ног еги пат ског угро-жа ва ња без бед но сти на Сред њем ис то ку. Тур ски зва нич ни ци су ис ти ца ли да еги пат ска на ци о на ли за ци ја Су ец ког ка на ла мо же ве о ма ло ше да ути че на ста бил ност Баг дад ског пак та и са мог НА ТО-а.25 Грч ка је фор мал но од би ла да уче ству је на за ка за ној кон фе рен ци ји по што је од би јен њен зах тев за про-ме ну да ту ма и ме ста одр жа ва ња кон фе рен ци је. Та ква од лу ка је оправ да ва на ста вом да на кон фе рен ци ји мо же до ћи до кон фрон та ци је са са ве зни ци ма у сен ци су ко ба са Ве ли ком Бри та ни јом због ста ту са Ки пра.26 Услед бла ге про-ме не аме рич ког ста ва то ком Лон дон ске кон фе рен ци је до шло је и до по сте-пе ног убла жа ва ња зва нич ног ста ва Тур ске, што се од ра зи ло и на пи са ње тур ске штам пе. Да ље за о штра ва ње кри зе иза зва но не у спе хом Лон дон ске кон фе рен ци је, отво ре на ју го сло вен ска и при кри ве на грч ка по др шка Егип ту уз тур ску осу ду еги пат ског ста ва још ви ше су ис ком пли ко ва ли од но се уну-тар Бал кан ског са ве за.

У је ку кри зе око на чи на са зи ва ња и од ре ђи ва ња са ста ва и ман да та Лон-дон ске кон фе рен ци је ју го сло вен ски пред сед ник Јо сип Броз се на ла зио на од мо ру у Грч кој, где се са стао са грч ким су ве ре ном кра љем Па влом и пре ми-је ром Ка ра ман ли сом. То ком су сре та се раз го ва ра ло о тур ско-грч ком спо ру

21 Ј. Б. Ти то, Го во ри и члан ци, том XI, стр. 192–193.22 Ca ri grad ska kon ven ci ja od 20. ok to bra 1888. go di ne, Spolj no po li tič ka do ku men ta ci ja, go di na IX, broj 1/ 1957, str. 12–13.23 АЈБТ, КПР, I – 5 – c, до ку мент број 853 / 3, стр. 5.24 АЈБТ, КПР, I – 5 – c, до ку мент број 853 / 3, стр. 3.25 AJБT, KПР, I – 5 – c / 853 – 5, str. 6.26 AJБT, KПР, I – 5 – c / 853 – 5, str. 7.



због ста ту са Ки пра27 и о кри зи на Бли ском ис то ку. Сви су се сло жи ли да је са рад ња у окви ру Бал кан ског са ве за го то во пре ста ла услед за о штра ва ња грч-ко-тур ских од но са, као и да Ју го сла ви ја и Грч ка мо ра ју ја ча ти ме ђу соб не ве зе ка ко би у слу ча ју пот пу ног пре ки да са рад ње са Тур ском ус пе ле да ком пен зу ју тур ско уда ља ва ње. Док је Броз био ван зе мље, ни је би ло зва нич них ју го сло-вен ских ре ак ци ја на де ша ва ња у Егип ту, а ни озбиљ ни јег ре а го ва ња штам пе, но он је ипак у раз го во ру са Ка ра ман ли сом био при ну ђен да се у основ ним цр та ма из ја сни о том про бле му. Броз је став из нео ве о ма опре зно, тру де ћи се да га пред ста ви као при ва тан, а не као зва ни чан ју го сло вен ски став.

У по чет ку је Броз ве о ма опре зно из ја вио да је ису ви ше ра но из во ди ти би ло ка кве озбиљ ни је за кључ ке. Ис та као је ка ко оче ку је да ће за пад не си-ле уве сти Егип ту еко ном ску бло ка ду, што ће се ве о ма озбиљ но од ра зи ти на еко ном ски раз вој еги пат ског дру штва, али је ре као и да по сто ји ве ли ка могућ ност да Еги пат у тој бор би по бе ди без ве ли ке ште те. Та ко ђе, из ра зио је оче ки ва ње да ће спор тра ја ти не ко ли ко го ди на, а мо жда и ду же. Он је ис ти цао соп стве но уве ре ње да не ће до ћи до вој ног су ко ба и оче ки ва ње да ће Ве ли-ка Бри та ни ја и Фран цу ска сем еко ном ског при ти ска чи тав про блем из не ти пред Са вет без бед но сти, што ће до дат но ис ком пли ко ва ти чи та ву си ту а ци ју и ме ђу на род не од но се. Ка ра ман ли са је по себ но ин те ре со ва ло Бро зо во ми-шље ње о раз во ју до га ђа ја. Броз се тру дио да не из но си ко нач не ста во ве, ви ше пу та по но вив ши сво је уве ре ње да ће се си ту а ци ја за о штри ти, али да мир ни-је угро жен. Та ко ђе, Броз је сма трао да ће САД и Ве ли ка Бри та ни ја у по чет ку за у зе ти по ду дар не ста во ве, али да ће се они ка сни је уда љи ти по што се у САД бли же пред сед нич ки из бо ри, што ће вла да ју ће ре пу бли кан це при мо ра ти на опре зни ју и уме ре ни ју спољ ну по ли ти ку.28

Броз је до ста уз др жа но и по ма ло сти дљи во из нео и прог но зу да љих до-га ђа ја. Он је сма трао да ће На сер на сто ја ти да оси гу ра по др шку це ло куп ног арап ског све та. Био је уве рен да ће бри тан ски и аме рич ки при ти сак окре ну ти На се ра ка СССР-у, што би мо гло да иза зо ве још оштри ју ре ак ци ју СССР-а, а у крај њој ин стан ци мо гло би да им пли ку је и ја че по ве зи ва ње САД, Ве ли-ке Бри та ни је и Фран цу ске те би се у бли ској бу дућ но сти мо гли оче ки ва ти и ве о ма дра ма тич ни мо мен ти у Са ве ту без бед но сти и Ге не рал ној скуп шти ни Ује ди ње них на ци ја.29 Ка ра ман лис се пла шио да би су ец ки спор мо гао не га-тив но да ути че на на чин и ди на ми ку ре ша ва ња ки пар ског спо ра, док је Броз

27 О су шти ни грч ко-тур ског спо ра оп шир ни је ви де ти: 1) Р. Клог, Исто ри ја Грч ке но вог до ба, Бе о град 2000, стр. 151–162. 2) R. Pet ko vić, Bal kan. Ni „bu re ba ru ta” ni „zo na mi ra”, Za-greb 1978, стр. 69–73. 3) E. J. Zürc her, Tur key. A Mo dern Hi story, Lon don – New York 2004; W. Ha le, Tur kish Fo re ign Po licy Sin ce 1774, Lon don, 2012.28 АЈБТ, КПР, I – 2 / 8 – 874, стр. 2–3; M. Ter zić (ured.), Bal kan ski pakt 1953–1954, Be o grad 2005, str. 886–893.29 АЈБТ, КПР, I – 2 / 8 – 874, стр. 4.



сма трао да ефек ти мо гу би ти и су прот ни по што би то зна чи ло про ши ре ње фрон то ва за Ве ли ку Бри та ни ју, за шта она не ма до вољ но ка па ци те та.30 Броз је из нео и про це ну да се сте ци ште гло бал них кон фли ка та по ме ра из Евро-пе ка Бли ском и Сред њем ис то ку те да ће тај ре ги он у бли ској бу дућ но сти пред ста вља ти по при ште ре ги о нал них су ко ба уз све из ра же ни је ме ша ње ве-ли ких си ла.

Сем то га, Ка ра ман ли са су ин те ре со ва ле и Бро зо ве прог но зе мо гућ но сти со вјет ског про до ра на Бли ски ис ток. Броз је из ра зио оче ки ва ње да ће Со-вјет ски Са вез пред у зе ти за ма шну ди пло мат ску и еко ном ску ини ци ја ти ву на том про сто ру, али да се не ће упу шта ти у рат не аван ту ре. Исто вре ме но, сма-трао је да арап ске зе мље не мо гу до ћи под со вјет ски иде о ло шки ути цај због из ра же них иде о ло шких су прот но сти, али је ве ро вао да ће до ћи до њи хо вог осла ња ња на СССР.31 Броз је то ком раз го во ра из бе га вао да ис ка же отво ре ну по др шку На се ро вој по ли ти ци. Ипак, на гла сио је да га пот пу но раз у ме јер је На сер био при ну ђен на пред у зи ма ње та квог ко ра ка по што је из град ња Асу-ан ске бра не пред у слов ре ша ва ња мно гих еги пат ских еко ном ских про бле ма.32 По ку ша вао је да на суп ти лан на чин упо зна грч ку стра ну са основ ним про-бле ми ма еги пат ског дру штва: ка рак те ром ре во лу ци о нар них про ме на, аграр-ном ре фор мом и на глим по ра стом бро ја ста нов ни ка те с по тре ба ма спољ не еко ном ске и по ли тич ке по мо ћи Егип ту ка ко би он кон со ли до вао еко ном ску и по ли тич ку си ту а ци ју у зе мљи те спре чио но ве со ци јал не и по ли тич ке по тре-се33. Броз се мак си мал но тру дио, али ни је успе вао да при кри је ни ти убла жи сво је сим па ти је пре ма Егип ту и пред сед ни ку На се ру. То ком раз го во ра Броз је ви ше пу та ис та као бо ја зан да ће Изра ел по ку ша ти да ис ко ри сти си ту а ци ју ка ко би Егип ту на пра вио но ве те шко ће. Ни је ис кљу чи вао ни мо гућ ност но-вих изра ел ских про во ка ци ја с об зи ром на ве ли ку кон цен тра ци ју изра ел ских тру па у не по сред ној бли зи ни еги пат ске гра ни це, што би мо гло да пре ра сте у озбиљ ни ји су коб. По во дом на ци о на ли за ци је Су е ца грч ки пред став ни ци су би ли су здр жа ни, ис ти чу ћи опа сност од мо гу ћег не га тив ног ути ца ја Су ец ке

30 О су шти ни грч ко – тур ског спо ра оп шир ни је ви де ти: 1) Р. Клог, Исто ри ја Грч ке новог до ба, Бе о град 2000, стр. 151–162; 2) R. Pet ko vić, Bal kan. Ni „bu re ba ru ta” ni „zo na mi ra”, Za greb 1978, стр. 69–73; 3) E. J. Zürc her, Tur key. A Mo dern Hi story, Lon don – New York 2004.31 О основ ним прав ци ма со вјет ске спољ не по ли ти ке на по чет ку Су ец ке кри зе оп шир ни је ви де ти: 1) А. А. Гро мы ко, Б. Н. По но ма рев, Ис то рия вне шней по ли ти ки СССР, II, Мо сква 1986, стр. 233–235; 2) W. Z, La qu e ur, The So vi et Union and the Mid dle East, New York 1959, стр. 223–228; 3) L. Carl Brown, (ed.), Di plo macy in the Mid dle East. The In ter na ti o nal Re la ti ons of Re gi o nal and Out si de Po wers, Lon don – New York 2004, стр. 75–77.32 АЈБТ, КПР, I – 2/8–874, стр. 5.33 О ка рак те ру еги пат ске ре во лу ци је, ре во лу ци о нар ним про ме на ма и основ ним прав ци ма раз во ја еги пат ског дру штва у Ју го сла ви ји је штам па на по себ на про па ганд на пу бли ка ци ја у ве ћем ти ра жу: З. Пе чар, В За го рац, Ре пу бли кан ски Еги пат, Бе о град 1955.



кри зе на ди на ми ку и ток ре ша ва ње ки пар ског спо ра34. Броз је сма трао да Су-ец ка кри за, у из ве сном сми слу, мо же и по зи тив но ути ца ти на ток ре ша ва ња ки пар ског спо ра у за ви сно сти од то га да ли ће Ве ли ка Бри та ни ја до би ти ја-чу ме ђу на род ну по др шку по во дом Су е ца и да ли ће би ти спрем на да отва ра но ве спољ но по ли тич ке фрон то ве.

Не по сред но по по врат ку из Грч ке,35 Броз се 16. ав гу ста 1956. го ди не обра-тио тур ском пред сед ни ку Ба ја ру, у по ку ша ју да по сре ду је у тур ско-грч ком спо ру, оба ве шта ва ју ћи га и о ју го сло вен ском ста ву о Су е цу36. Броз је у тој по ру ци ре зи ми рао ју го сло вен ске ста во ве о до та да шњем то ку Су ец ке кри-зе. Ба ја ров од го вор од 12. сеп тем бра са мо је по твр дио већ из не те ста во ве.37 Пред сед ник Ба јар је оп ту жио Еги пат и ње го вог пред сед ни ка за те шко кр-ше ње ме ђу на род но прав них нор ми и за ре то рич ку ма ни пу ла ци ју пој мо ви-ма др жав не са мо стал но сти и су ве ре ни те та.38 Бри тан ска на кло ност Тур ској у кон флик ту због ста ту са остр ва Ки пар би ла је ја ча од ме ђу и слам ске со ли-дар но сти и пи та ња ре ги о нал ног парт нер ства. Ин ди рект но, ра ди ло се о још јед ном ак ту уда ља ва ња од са ве зни штва и ла га ном по ти ски ва њу са рад ње као ви да ре ги о нал ног по ве зи ва ња кроз Бал кан ски пакт у дру ги план ме ђу на род-них при о ри те та бал кан ских са ве зни ца. На дру гој стра ни, Тур ска се тру ди ла да ис ко ри сти ју го сло вен ску по зи ци ју ра ди по сре до ва ња у спо ру са Грч ком. Због то га су тур ски ди пло мат ски пред став ни ци дис крет но од би ја ли да по-ле ми шу са ју го сло вен ским ко ле га ма о су ец ком про бле му.39 Иако из ре че не у вр ло кур то а зној фор ми, ове по ру ке су по твр ди ле уда ље ност за у зе тих по зи-ци ја што је у ве ли кој ме ри ути ца ло на бу ду ћи раз вој до га ђа ја. Тур ска стра на је на сто ја ла да пре ћут ки ва њем сво јих не га тив них ре ак ци ја на ју го сло вен ске ста во ве о на ци о на ли за ци ји Су ец ког ка на ла и на чи на са зи ва ња и ман да та Лон дон ске кон фе рен ци је не отва ра нов не спо ра зум у ме ђу соб ним од но си ма, већ озбиљ но на ру ше ним услед до га ђа ја око ки пар ског про бле ма.40

Исто вре ме но се по ја вио још је дан про блем. Ју го сло вен ски ам ба са дор у Ати ни Ми шо Па ви ће вић је ја вљао да је из по у зда них из во ра са знао ка ко је грч ки ми ни стар спољ них по сло ва Аве роф тра жио да се за јед но са су ец ким пи та њем по кре не и ки пар ско пи та ње, ис ти чу ћи да је уми ре ни Ки пар до бра ба за за бри тан ску фло ту. По твр ду та квог грч ког ста ва Па ви ће вић је до био од

34 АЈБТ, КПР, I – 2 / 8, стр. 2–3.35 То ком су сре та пред сед ни ка Бро за и пре ми је ра Ка ра ман ли са у но ћи 29/30. ју ла 1956. го-ди не уго во ре но је да се Броз обра ти тур ском пред сед ни ку Ба ја ру у пи са ној фор ми у ци љу по сре до ва ња у тур ско-грч ком спо ру. ( АЈБТ, КПР, I – 2/8, стр. 1).36 АЈБТ, КПР, I – 1 / 1261.37 АЈБТ, КПР, I – 1 / 1262.38 АЈБТ, КПР, I – 1 / 1262.39 ДА СМИП, ПА, 1956. го ди на – стро го по вер љи во. ф. I, до ку мент број 211.40 ДА СМИП, ПА, 1956. го ди на – стро го по вер љи во, ф. I, до ку мент број 211.



фран цу ског ам ба са до ра, ко ји је из нео сво је оче ки ва ње да Ве ли ка Бри та ни ја не ће по пу сти ти.41 Та кав грч ки став је до дат но ком пли ко вао од но се уну тар Бал кан ског са ве за, тим пре што је Тур ска већ би ла по др жа ла бри тан ске ак-ци је на Бли ском ис то ку. За Ју го сла ви ју се у том мо мен ту за тво рио још је дан ди пло мат ски из лаз. Грч ка је од би ја ла уче шће на Лон дон ској ко фе рен ци ји, кал ку ли шу ћи сво јим ин те ре си ма у ки пар ском спо ру. За тва ра ла се би ло ка-ква ак тив ност кроз окви ре Бал кан ског са ве за.

Сем то га, и ју го сло вен ски ди пло мат ски пред став ни ци су пре ко ухо да них са ве знич ких ка на ла у Ати ни и Ан ка ри на сто ја ли да при ба ве ин фор ма ци је нео п ход не за из град њу ју го сло вен ских ста во ва пре ма бли ско и сточ ном кон-флик ту, али и ин фор ма ци је о ан гло-фран цу ским на ме ра ма ко је би ко ри сти ле еги пат ској вла ди. Мо же се са мо на слу ти ти ко ли ко је го ми ла ње ан гло-фран-цу ских тру па у Сре до зе мљу пред ста вља ло прет њу за еги пат ску без бед ност. Ју го сло вен ски ди пло мат ски пред став ни ци и вој ни иза сла ни ци су сва ко днев-но при ку пља ли по дат ке о по кре ти ма фран цу ских и бри тан ских тру па. Па-ви ће вић, ам ба са дор у Ати ни, ја вио је 30. ав гу ста да је у раз го во ру са грч ким по моћ ни ком ми ни стра ино стра них по сло ва са знао да се фран цу ске тру пе гру пи шу на Кр фу и Ки пру, али да је грч ка стра на уве ре на да оне не ће би ти упо тре бље не про тив Егип та јер то не ће до зво ли ти САД, већ да се ра ди са мо о тре нут ном ма не вру ка ко би се за стра ши ла еги пат ска вла да.42 Ју го сло вен-ски вој ни иза сла ник у Ан ка ри пу ков ник Гру би шић је 31. ав гу ста ја вио о ан-гло-фран цу ским вој ним при пре ма ма у Тур ској.43 Не ко ли ко да на ка сни је, 4. сеп тем бра, он је ја вио и да се тур ско вој но и др жав но ру ко вод ство про ти ви до ла ску фран цу ских тру па на Ки пар и да оно сма тра да се та ква ак ци ја мо-же не га тив но од ра зи ти на тур ску по ли ти ку у ре ги о ну.44

По ли тич ки ко ми тет Арап ске ли ге из дао је 18. сеп тем бра по себ но са оп-ште ње у ко ме је из ра же на пу на по др шка еги пат ским ста во ви ма.45 У кри-тич ним тре ну ци ма, та по др шка је до не кле де ло ва ла на од луч ност еги пат ске вла де да се су прот ста ви ан гло-фран цу ским при ти сци ма. Де мон стри ра на све а рап ска по др шка Егип ту сна жно је од јек ну ла у све ту. Би ло је ја сно да ће арап ски свет, уко ли ко из би је су коб, ја сно ста ти на еги пат ску стра ну. Не са мо што се арап ски свет ује ди нио већ се по сте пе но кри ста ли са ла и по др шка оста-лих ислам ских зе ма ља. Из у зе так је пред ста вља ла Тур ска, ко ја је за у зе ла из-ра зи то про бри тан ске ста во ве по во дом то га.46 Та кво по на ша ње тур ске ди пло-ма ти је је има ло ви ше узро ка. Пре све га, Тур ска је кроз члан ство у НАТО-у и

41 ДА СМИП, ПА, 1956. го ди на, ф. 27, до ку мент број 412751.42 ДА СМИП, ПА, 1956. го ди на, ф.28, 414266, Те ле грам Ми ше Па ви ће ви ћа ДСИП–у.43 ВА, АЈ НА, ф. ГШ – 10, к. 376, ф. 1, 140, Те ле грам пу ков ни ка Гру би ши ћа Ге не рал шта бу.44 ВА, АЈ НА, ф. ГШ – 10, к. 376, ф. 1, 143, Те ле грам пу ков ни ка Гру би ши ћа Ге не рал шта бу.45 ДА СМИП, ПА, 1956. го ди на, ф. 16, те ле грам број 415794.46 E. J. Zürc her, Tur key. A Mo dern Hi story, Lon don – New York 2004, str. 234–236.



Баг дад ском пак ту већ би ла укљу че на у за пад ни вој ни и по ли тич ки си стем, а бри тан ска по др шка у ки пар ском спо ру за Тур ску би ла је пре суд на. Та кво по на ша ње Тур ске се ре флек то ва ло и на ста бил ност Бал кан ског пак та, чи ја се јед на чла ни ца – Ју го сла ви ја – у том тре нут ку већ јав но де кла ри са ла као еги пат ски са ве зник, док је дру га – Грч ка – због спе ци фич ног ме ђу на род ног по ло жа ја окле ва ла да отво ре но пру жи пу ну по др шку Егип ту. Ме ђу тим, ње-ни ди пло мат ски слу жбе ни ци ни су кри ли сим па ти је пре ма Егип ту, а штам-па и јав но мње ње су без ус те за ња по ка зи ва ли на кло ност пре ма еги пат ској стра ни. Ин ди рект но, ме ђу на род ни за плет због еги пат ске на ци о на ли за ци је Су ец ког ка на ла ути цао је и на ин тен зи тет бал кан ских ин те гра ци ја.

Ју го сло вен ски ге не рал штаб је пре ко мре же вој них иза слан ста ва при ку-пљао ин фор ма ци је о по кре ти ма и гру пи са њу ан гло-фран цу ских тру па у Сре-до зе мљу. На том пла ну се по себ но ис ти цао вој ни иза сла ник у Ан ка ри пу ков-ник Гру би шић, ко ји је пре ко сво је оба ве штај не ве зе у тур ском ге не рал шта бу са знао да је у Тур ску 11. сеп тем бра ин ког ни то до пу то вао ко ман дант фран-цу ских ва зду хо плов них сна га ге не рал Ба ли. Он је тур ски вој ни врх уве ра-вао да је по ја ча на кон цен тра ци ја фран цу ских тру па на Ки пру у ди рект ној ве зи са Су ец ком кри зом. Ба ли је тра жио да се део фран цу ских сна га ста ци-о ни ра и у Тур ској, што је од мах од би је но. Сем то га, ге не рал Ба ли је по зи-тив но оце нио кон цен тра ци ју тур ских тру па на тур ско-си риј ској гра ни ци. То је про ту ма чио као еле мент до дат ног при ти ска на арап ски свет и пот по ру ан гло-фран цу ским на сто ја њи ма.47 Ју го сло вен ски ге не рал штаб је на сто јао да до би је ин фор ма ци је о ре ак ци ја ма ан гло-фран цу ских ре ги о нал них са-ве зни ка на на пад на Еги пат. Пре ко вој ног иза сла ни ка у Ан ка ри пу ков ни ка Гру би ши ћа Дру га упра ва ге не рал шта ба је до шла до ин фор ма ци је да је још фран цу ски ге не рал Ба ли оба ве стио тур ски вој ни врх о при пре ма ма на па да на Еги пат, а да су Тур ци упу ти ли по се бан про тест сво јим са ве зни ци ма због упо тре бе фран цу ских по мор ских сна га ста ци о ни ра них у Ан та ли ји у на па ду на Еги пат48. Та ин фор ма ци ја је од мах про сле ђе на еги пат ској стра ни, што је за њу би ло по себ но ва жно због про це не кон сте ла ци је сна га у ре ги о ну и ни-воа по др шке сна га ма на па да ча у не по сред ном окру же њу.

То ком бри тан ско-фран цу ске агре си је на Еги пат у зо ни Су ец ког ка на ла и изра ел ског на па да на про сто ру Си нај ског по лу о стр ва кра јем ок то бра и по-чет ком но вем бра 1956. го ди не, зе мље чла ни це Бал кан ског пак та оста ле су при сво јим ста во во ви ма по во дом кри зе на Бли ском ис то ку. Ју го сло вен ска по др шка Егип ту кроз де ло ва ње у ОУН-у49 и по сред нич ко де ло ва ње у ци љу ко ор ди на ци је ак ци ја са САД и СССР-ом у Са ве ту без бед но сти50 ути ца ла је

47 ВА, АЈ НА, ф. ГШ – 10, к. 376, ф. 1, те ле грам број 149.48 ВА, АЈ НА, ГШ – 10, к. 376, ф. 1, до ку мент број 177.49 Ј. Jo va no vić, na ve de no de lo, str. 258 – 265.50 ДА СМИП, ПА ( 1956. го ди на ), ф. 69, до ку мент број 952.



на ју го сло вен ско збли жа ва ње са Грч ком и уда ља ва ње од тур ских ста во ва. Бу ду ћи да се Грч ка про ти ви ла об но ви са рад ње пре ре ша ва ња ки пар ског про-бле ма, због су прот них ста во ва то ком Су ец ке кри зе пот пу но је за мр ла грч-ко-тур ско-ју го сло вен ска са рад ња, али је ин тен зи ви ра на ју го сло вен ско-грч ка са рад ња. На то је по себ но ути цао грч ки не у тра лан став то ком три пар тит не агре си је на Еги пат, ко ји је про ис те као из по тре бе да се уса гла се ста во ви са САД, из не ве ри це у успе шан от пор Егип та и из мо гућ но сти ре ша ва ња ки-пар ског пи та ња у ор га ни ма ОУН-а, за шта су пре суд ни би ли до бри од но си са Ве ли ком Бри та ни јом. Грч ка је за у зе ла та кав став из стра ха да би ње ни еко ном ски ин те ре си у Егип ту мо гли би ти угро же ни евен ту ал ним слич ним ме ра ма у бу дућ но сти. Про е ги пат ско пи са ње грч ке штам пе и грч ко гла са ње про тив ан гло-фран цу ске агре си је у ОУН-у ути ца ло је на очу ва ње по сто је-ћег ни воа грч ко-еги пат ских од но са. Та кав грч ки став је иза звао раз о ча ра ње еги пат ских ди пло ма та51 по што су они оче ки ва ли ја сни ју и отво ре ни ју грч ку по др шку. Ипак, исто вет на ју го сло вен ско-грч ка ре ак ци ја у ор га ни ма ОУН-а по зи тив но је ути ца ла на при бли жа ва ње ју го сло вен ских и грч ких ста во ва о то ме и на ин тен зи ви ра ње по сто је ће са рад ње.

Ју го сло вен ско ан га жо ва ње то ком Су ец ке кри зе ја сно се ре флек то ва ло и на ста бил ност Бал кан ског пак та, ко ји је због тур ско-грч ког спо ра око Ки пра, али и све ја сни је ју го сло вен ске ори јен та ци је ка афро-азиј ским зе мља ма био озбиљ но уз др ман. Тур ска се од по чет ка кри зе ста ви ла на бри тан ску стра-ну, па је сва ки кон такт из ме ђу Ју го сла ви је и Тур ске о том пи та њу био још на са мом по чет ку бло ки ран. На дру гој стра ни, Грч ка је на сто ја ла да за др жи не у тра лан став, иако је ње на штам па отво ре но по др жа ва ла Еги пат. Грч ки пред став ни ци у Ује ди ње ним на ци ја ма су гла са ли за све пред ло ге ре зо лу ци ја у ко рист Егип та, а њи хов ам ба са дор је у ди ску си ји осу дио на пад на Еги пат. На кра ју, Грч ка је ста ви ла на рас по ла га ње сво је аеро дро ме за тран спорт ми-ров них сна га на Си нај. Ту по год ност су ис ко ри сти ле и ју го сло вен ске тру пе. То ком кри зе грч ка вла да ни је да ва ла по себ не из ја ве, што се мо же ту ма чи ти као по сле ди ца ути ца ја САД и на сто ја ња грч ке вла де да не за о штра ва од но се са Ве ли ком Бри та ни јом, из стра ха да ће то ути ца ти на ре ша ва ње ки пар ског про бле ма. Ју го сло вен ска ди пло ма ти ја је сма тра ла да је је дан од раз ло га грч ке ре зер ви са но сти сум ња у ду жи еги пат ски от пор и На се ров оп ста нак. То ме у при лог је ишла и чи ње ни ца да је под се кре тар грч ког ми ни стар ства спољ них по сло ва Схе фе рис ре као ју го сло вен ском ам ба са до ру Па ви ће ви ћу да је грч ка вла да зна ла да ће Еги пат би ти на пад нут пет да на пре не го што се то де си ло, а ту ин фор ма ци ју ни је про сле ди ла ју го сло вен ској ди пло ма ти ји, иако се ра-ди ло о са ве знич кој зе мљи.52

51 АЈБТ, КПР, I – 3 – a / 31 – 8, стр. 20.52 ДА СМИП, ПА, 1956. го ди на, ф. 27, до ку мент број 423726.



У Бе о град је 3. де цем бра до пу то ва ла грч ка др жав на де ле га ци ја.53 Раз го-во ри са нај ви шим ју го сло вен ским др жав ним и пар тиј ским ру ко вод ством оба вље ни су 5. де цем бра.54 До ста се раз го ва ра ло о де ша ва њи ма у Ма ђар ској и на Бли ском ис то ку. Броз је сма трао да су те две ин тер вен ци је у ди рект ној ве зи и да је на пад на Еги пат дао по се бан им пулс су ро во сти со вјет ске ин-тер вен ци је.55 Ис ти цао је да ће по вла че ње Фран цу ске и Ве ли ке Бри та ни је са Бли ског ис то ка по зи тив но ути ца ти на оп шти раз вој ре ги о на. Сло жио се са Ка ра ман ли сом да Баг дад ски пакт угро жа ва без бед ност на Бли ском ис то ку, по што он сво јом су шти ном раз два ја арап ске зе мље, а да у то ме Тур ска игра ве о ма не га тив ну уло гу56. У то ку раз го во ра Броз је из нео и сво ју про це ну раз-во ја си ту а ци је на Бли ском ис то ку. Сма трао је да ће Ве ли ка Бри та ни ја по сле по вла че ња са Су е ца по ку ша ти да де ста би ли зу је арап ско је дин ство те да ће у том по ду хва ту Изра ел пред ста вља ти ла тен тан фак тор за сва ку про вока ци ју,57 као и да се На сер окре ће Со вјет ском Са ве зу са мо си лом при ли ка и да је по сле не у спе ха три пар тит ног на па да на Еги пат ње гов по ло жај ка ко у зе мљи, та ко и у чи та вом арап ском све ту знат но оја чан. По Бро зо вом ми-шље њу, ре ше ње су ец ког спо ра је сте сло бод на пло вид ба под еги пат ски им су-ве ре ни те том, док се Ка ра ман лис за ла гао и за из ве стан сте пен ме ђу на род не кон тро ле. Ме ђу тим, Броз је ин си сти рао на по себ ном уго вор ном од но су ко-ји би га ран то вао сло бо ду пло вид бе без дис кри ми на ци је и очу ва ње еги пат-ског су ве ре ни те та. Ју го сло вен ска ак тив ност у ве зи са Су е цом, ка ко је Броз де фи ни сао, би ће рев но сно ан га жо ва ње у Ује ди ње ним на ци ја ма и ути ца ње на Еги пат да при хва ти од лу ке ко је се у тој ор га ни за ци ји до не су58. Да љи ток раз го во ра је по ка зао да је функ ци о ни са ње Бал кан ског пак та бит но огра ни-че но и да по сто ји ре ше ност обе зе мље да раз ви ја ју са рад њу на би ла те рал ној осно ви. Ка ра ман ли со вој по се ти Ју го сла ви ји прет хо ди ла је по се та јед не грч-ке вој не де ле га ци је са ге не ра лом Ла спи ја сом на че лу.59 По сле тих раз го во ра Гр ци су ве о ма по вољ но оце њи ва ли раз вој вој не и по ли тич ке са рад ње.60 Док

53 Грч ку др жав ну де ле га ци ју су чи ни ли пред сед ник вла де Кон стан тин Ка ра ман лис, ми-ни стар ино стра них по сло ва Еван ге лос Аве роф, грч ки ам ба са дор у Бе о гра ду Фи лон Фи лон и на чел ник По ли тич ког оде ље ња Ми ни стар ства спољ них по сло ва Ге ор ги ос Хри сто пу лос.54 Ју го сло вен ску др жав ну де ле га ци ју су чи ни ли пред сед ник Броз, пот пред сед ник Са-ве зног из вр шног ве ћа Едвард Кар дељ, др жав ни под се кре тар за ино стра не по сло ве Ср ђа При ца, ге не рал ни се кре тар Пред сед ни ка Ре пу бли ке Јо же Вил фан и ам ба са дор у Ати ни Ми шо Па ви ће вић.55 АЈБТ, КПР, I – 3 - а / 31 – 8, стр. 9.56 АЈБТ, КПР, I – 3 - а / 31 – 8, стр. 14.57 АЈБТ, КПР, I – 3 - а / 31 – 8, стр. 15.58 АЈБТ, КПР, I – 3 - а / 31 – 8, стр. 17.59 АЈ, 112 – ТАН ЈУГ, ф. 220, Бил тен ве сти ино стра них аген ци ја од 25. но вем бра 1956. го-ди не, стр. 35.60 ВА, АЈ НА, ГШ – 10, к. 376, ф. 1, до ку мент број 204.



се ин тен зи тет аме рич ке вој не по мо ћи Ју го сла ви ји и Грч кој сма њи вао због раз ли чи тих фак то ра и те шко ћа, убр за на је ис по ру ка оруж ја и вој не опре-ме Тур ској61. Ве ли ка Бри та ни ја је оштро ре а го ва ла на ју го сло вен ско-грч ко при бли жа ва ње и ју го сло вен ску по др шку Грч кој у ки пар ском спо ру, што је ам ба са дор Ро бертс у ве о ма на прег ну тој ат мос фе ри са оп штио под се кре та ру При ци.62

По себ но су се ком пли ко ва ли од но си са Тур ском, чи ме се ин ди рект но на ру ша ва ла, та да већ еви дент но не функ ци о нал на, струк ту ра Бал кан ског пак та. Тур ски зва нич ни ци су апо стро фи ра ли На се ра као глав ног про тив-ни ка Бал кан ског пак та и за пад ног све та, и из ја ви ли да бли скост ју го сло вен-ско-еги пат ских од но са на ру ша ва по ве ре ње из ме ђу чла ни ца пак та.63 Ра ди ло се о јед ном ви ду тур ског при ти ска на Ју го сла ви ју и ре ак ци ји на нај но ви је ју го сло вен ско-грч ко збли жа ва ње, на кон по се те грч ке др жав не де ле га ци је Ју го сла ви ји кра јем 1956. го ди не. Очи глед ном за ме ном те за на сто ја ло се да се кри ви ца за не функ ци о ни са ње и ла га но га ше ње Бал кан ског пак та скре не са грч ко-тур ског су ко ба око ста ту са Ки пра на ју го сло вен ско-грч ко збли жа-ва ње и ју го сло вен ско ин те зи ви ра ње са рад ње са арап ским зе мља ма, с ко ји ма је Тур ска има ла ве о ма ло ше од но се због сво је уло ге у из град њи Баг дад ског пак та, ко ји је озбиљ но на ру шио арап ско је дин ство. Ју го сла ви ја и Грч ка су оп ту жи ва не да кроз ју го сло вен ску по ли ти ку по др шке Грч кој у ки пар ском спо ру, отво ре но ју го сло вен ско збли жа ва ње са арап ским зе мља ма и ла тент-но грч ко при бли жа ва ње Егип ту те же пре ком по но ва њу трој ног Бал кан ског пак та у двој ни ју го сло вен ско-грч ки са вез64. Тур ско при хва та ње Ај зен ха у-е ро ве док три не до дат но је ис ко мли ко ва ло ве о ма за тег ну те од но се уну тар Бал кан ског са ве за.65 Ју го сло вен ски де марш 12. мар та озна чио је крај илу зи-ја о мо гу ћем ре ак ти ви ра њу Бал кан ског пак та. Пу те ви ју го сло вен ске, тур ске и грч ке спољ не по ли ти ке су се раз и шли.66 Из ја ва тур ског ми ни стра спољ-них по сло ва Мен де ре са на за се да њу пар ла мен та у Ан ка ри о ју го сло вен ској кри ви ци за не ак тив ност Бал кан ског са ве за иза зва ла је бур не ју го сло вен ске ре ак ци је.67 Ла га но се оцр та ва ла си лу е та кра ха Бал кан ског са ве за услед раз-ли чи тих спо ро ва из ме ђу зе ма ља чла ни ца и све ја сни јег ју го сло вен ског за ла-га ња за прин ци пе ван бло ков ске спољ не по ли ти ке и из град ње парт нер ства са азиј ским и африч ким зе мља ма.

61 ВА, АЈ НА, ГШ – 10, к. 376, ф. 1, до ку мент број 211.62 ДА СМИП, ПА, 1956. го ди на, ф. 27, до ку мент број 422275.63 ВА, АЈ НА, ГШ – 10, к. 377, ф. 1, до ку мент број 162.64 ДА СМИП, ПА, 1957. го ди на, ф. 103, до ку мент број 4790, стр. 4–8.65 ДА СМИП, ПА, 1957. го ди на, ф. 103, до ку мент број 45194, стр. 2–5.66 ДА СМИП, ПА, 1957. го ди на, стро го по вер љи во. ф. II, до ку мент број 187.67 ДА СМИП, ПА, 1957. го ди на, стро го по вер љи во. ф. II, до ку мент број 48.



Нај но ви ји раз вој си ту а ци је на Бли ском ис то ку је ути цао и на ју го сло вен-ско-грч ке од но се. По чет ком ма ја 1957. го ди не ју го сло вен ска ди пло ма ти ја је са из не на ђе њем до че ка ла грч ко по др жа ва ње Ај зен ха у е ро ве док три не, по-себ но за то што је Грч ка ра ни је би ла до ста уз др жа на пре ма бли ско и сточ ним про бле ми ма. Грч ка је по себ но ин си сти ра ла на еко ном ском аспек ту Ај зен ха-у е ро ве док три не68. Грч ка вла да је на сто ја ла да ума њи зна чај при сту па ња Ај-зен ха у е ро вој док три ни, на гла ша ва ју ћи да она сле ди аме рич ку по ли ти ку те да то пи та ње тре ба што пре ста ви ти у дру ги план, ка ко не би ква ри ло ју го-сло вен ско-грч ке од но се и од но се Грч ке и арап ских зе ма ља69. То је у раз го во-ру са ју го сло вен ским ам ба са до ром у Ати ни Па ви ће ви ћем по твр дио и грч ки ми ни стар ино стра них по сло ва Аве роф.70 На сто ја ње грч ке вла де да амор ти-зу је при хва та ње Ај зен ха у е ро ве док три не кул ми ни ра ло је то ком по се те Ка-ра ман ли са и Аве ро фа Егип ту. Ипак, зна чај не тач ке ко је су раз два ја ле Грч ку и Еги пат би ле су све ве ће со вјет ско при су ство у арап ском све ту, а по себ но у Егип ту, и све те жи по ло жај грч ке ко ло ни је у Егип ту, углав ном са чи ње не од круп них тр го ва ца, ин ду стри ја ла ца, бан ка ра и зе мљо по сед ни ка и по себ но по го ђе не еко ном ским и со ци јал ним ре фор ма ма На се ро вог ре жи ма71. Та ко-ђе, Гр ци су на сту па ли као прет ход ни ца аме рич ке по ли ти ке. Ка ра ман лис је по ку ша вао да уве ри еги пат ске зва нич ни ке у ис прав ност аме рич ке по ли ти-ке на Бли ском ис то ку и по тре бу да Еги пат по ку ша да ста би ли зу је од но се са САД. Та ква грч ка по ли ти ка на Бли ском ис то ку се ре флек то ва ла и на ју го-сло вен ско-грч ке од но се по што је Ју го сла ви ја и да ље не по ко ле бљи во пру жа ла по др шку Егип ту и кри ти ко ва ла основ на на че ла Ај зен ха у е ро ве док три не.72 Та ква по ли ти ка је на и ла зи ла на не ра зу ме ва ње ју го сло вен ске стра не, али по-сле по чет ног шо ка ју го сло вен ска ди пло ма ти ја је на сто ја ла да на раз ли чи те на чи не оси гу ра одр жа ва ње до стиг ну тог ни воа од но са са Грч ком и тру ди ла се да оста ви до вољ но про сто ра код Егип ћа на за ела стич ни је ту ма че ње грч ког за о кре та у ве зи са ре ша ва њем бли ско и сточ ног кон флик та, по ку ша ва ју ћи да Егип ту пред ста ви грч ки став као мост из ме ђу Егип та и САД73. Ју го сло вен-ско-тур ски од но си су се услед за о штра ва ња грч ко-тур ског спо ра, али и ју го-сло вен ске по ли ти ке на Бли ском ис то ку, пре све га пре ма су ец ком про бле му и тур ско-си риј ском кон флик ту, све ви ше по гор ша ва ли.74 Пре ма зва нич ним оце на ма ју го сло вен ске ди пло ма ти је, Бал кан ски пакт не са мо да је због тих и та квих про бле ма био не функ ци о на лан, већ се сти цао ути сак да у оби му у

68 ДА СМИП, ПА, 1957. го ди на, стро го по вер љи во. ф. III, до ку мент број 109.69 ДА СМИП, ПА, 1957. го ди на, ф. 31, до ку мент број 416542.70 ДА СМИП, ПА, 1957. го ди на, стро го по вер љи во. ф. I, до ку мент број 109.71 ДА СМИП, ПА, 1957. го ди на, ф. 31, до ку мент број 417762.72 ДА СМИП, ПА, 1957. го ди на, ф. 31, до ку мент број 418082.73 ДА СМИП, ПА, 1957. го ди на, ф. 31, до ку мент број 418264.74 ДА СМИП, ПА, 1957. го ди на, стро го по вер љи во. ф. II, до ку мент број 582.



ко ме је за ми шљен и фор ми ран пред ста вља пре пре ку но вој ју го сло вен ској спољ но по ли тич кој ори јен та ци ји раз ви ја ња са рад ње са азиј ским и африч ким зе мља ма.75 По се бан им пулс тур ском по до зре њу је да ла по се та пот пред сед-ни ка СИВ-а Кар де ља Грч кој, што је у Тур ској схва ће но као знак но вог ју го-сло вен ско-грч ког при бли жа ва ња. При ме ће на је и из у зет на слич ност из ме ђу грч ких и ју го сло вен ских ста во ва о Бли ском ис то ку. Ју го сла ви ја је по себ но кри ти ко ва ла го ми ла ње тур ских вој них сна га на гра ни ци са Си ри јом, што је ју го сло вен ска ди пло ма ти ја до жи вља ва ла као ди рект ну прет њу ро ви том ми ру на Бли ском ис то ку76. Бал кан ски пакт је ла га но усту пао ме сто но вој ју-го сло вен ској спољ но по ли тич кој ори јен та ци ји. Су ец ка кри за, са свим сво јим за пле ти ма, ре пер ку си ја ма, узро ци ма и по сле ди ца ма, пред ста вља ла је ва жну тач ку у про це су из град ње ши рег по кре та бло ков ски не свр ста них зе ма ља.

Ка да је кри за око Су е ца еска ли ра ла, са рад ња из ме ђу зе ма ља чла ни ца Бал-кан ског пак та про ла зи ла је кроз из у зет но кри тич не мо мен те. Су ец ки спор, ко ји је умно го ме ко ин ци ди рао са ки пар ским про бле мом, ути цао је на про ме-ну фи зи о но ми је Бал кан ског пак та. Ју го сла ви ја се то ком су ец ког спо ра не дво-сми сле но и без ре зер вно ста ви ла на стра ну Егип та, по др жа ва ју ћи еги пат ско пра во на на ци о на ли за ци ју ка пи тал них обје ка та на сво јој те ри то ри ји упр кос њи хо вом ме ђу на род ном зна ча ју. Тур ска је на ста вља ју ћи по ли ти ку збли жа ва-ња са Ве ли ком Бри та ни јом, за по че ту при ли ком скла па ња Баг дад ског пак та по др жа ла бри тан ско на сто ја ње да за шти ти свој вла снич ки удео у Су ец кој ком па ни ји, а то ком три пар тит не агре си је на Еги пат и ње но на сто ја ње да то сво је пра во оруж јем бра ни. Грч ка је за у зе ла са свим дру га чи ји став, ко ји се раз ли ко вао и од ју го сло вен ског и од тур ског. У су шти ни, тај њен не у тра лан став био је у бли ској ве зи и са гла сју са зва нич ним ста вом САД. Сем то га, то ком Су ец ке кри зе у пр ви план је из би ла ју го сло вен ска те жња за пре о ри-јен та ци јом соп стве них спољ но по ли тич ких ста во ва и ре де фи ни са ње при о-ри тет них спољ но по ли тич ких ци ље ва. Ју го сло вен ско по ли тич ко вођ ство је то ком Су ец ке кри зе не дво сми сле но про кла мо ва ло сво је ду го роч но спољ но-по ли тич ко опре де ље ње за ја ча ње и раз ви ја ње од но са са арап ским зе мља ма, Ин ди јом и бло ков ски не ан га жо ва ним азиј ским и африч ким зе мља ма, че му је прет хо ди ла нор ма ли за ци ја од но са са СССР-ом то ком 1955. и 1956. го ди-не. У скло пу оп ште пре о ри јен та ци је сво је спољ не по ли ти ке, ко ја је за по че ла Бро зо вом по се том Ин ди ји и Бур ми кра јем 1954. и по чет ком 1955. го ди не а на ста ви ла се Бро зо вом по се том Егип ту кра јем 1955. и по чет ком 1956. го ди не и до жи ве ла пр ву зна чај ну ре а ли за ци ју по се том На се ра Ју го сла ви ји ју ла 1956. го ди не и трој ним са стан ком из ме ђу Ти та, Не хруа и На се ра ју ла исте го ди не на Бри о ни ма, Ју го сла ви ја је по сте пе но по ти ски ва ла са рад њу са Тур ском, ко ја је има ла са свим дру га чи је ин те ре се на про сто ру Бли ског и Сред њег ис то ка.

75 ДА СМИП, ПА, 1957. го ди на, стро го по вер љи во. ф. II, до ку мент број 343.76 ДА СМИП, ПА, 1957. го ди на, стро го по вер љи во. ф. II, до ку мент број 182.



Ин тен зи ви ра ње од но са са Грч ком се те ме љи ло, из ме ђу оста лог и на слич-но сти ју го сло вен ских и грч ких ста во ва о де ко ло ни за ци ји, очу ва њу ми ра и из град њи ме ха ни за ма ко лек тив не без бед но сти на про сто ру Бли ског ис то ка. За но во про кла мо ва ну ју го сло вен ску спољ но по ли тич ку док три ну Бал кан ски пакт је, у ви ду у ком је ус по ста вљен, пред ста вљао пре пре ку на пу ту оства-ре ња но во про кла мо ва них ци ље ва спољ не по ли ти ке и за то је ју го сло вен ско др жав но ру ко вод ство на сто ја ло да трој ну са рад њу у окви ру тог пак та за ме-ни двој ном са рад њом, шти те ћи та ко сво је ин те ре се на Бал ка ну, али не ква-ре ћи од но се са за пад ним са ве зни ци ма, и оста вља ју ћи до вољ но ма не вар ског про сто ра за збли жа ва ње са азиј ским и африч ким зе мља ма. Исто вре ме но, на пра вљен је из ве стан от клон пре ма САД и НА ТО-у, што је до при не ло нор-ма ли за ци ји од но са са СССР-ом и ње го вим са ве зни ци ма.


Алек сан дар Ра ко вић*

ТУР СКА ИНИ ЦИ ЈА ТИ ВА ЗА УЈЕ ДИ ЊЕ ЊЕ ИСЛАМ СКЕ ЗА ЈЕД НИ ЦЕ У РЕ ПУ БЛИ ЦИ СР БИ ЈИ (2011)

Ап стракт: На осно ву јав не до ку мен та ци је Ми ни стар ства ве ра Ре пу бли ке Ср би је, лич них за бе ле шки о раз го во ри ма са нај ви шим вер ским слу жбе ни ци-ма Ислам ске за јед ни це Ср би је и ино стра ним ди пло ма та ма, до ма ће и стра не штам пе, рад об ја шња ва ко јим пу тем је Ми ни стар ство ве ра Ре пу бли ке Ср би је за у зе ло став да Ислам ска за јед ни ца Ср би је са ре ис-ул-уле мом на че лу и се-ди штем у Бе о гра ду тре ба да до би је ста тус тра ди ци о нал не вер ске за јед ни це у Ре пу бли ци Ср би ји (2010) и осве тља ва ка ко је тур ска ди пло мат ска ини ци-ја ти ва у ви ду од го во ра има ла на ме ру да уки не Ислам ску за јед ни цу Ср би је, а по том да пу тем на мет ну тог ује ди ње ња Ислам ску за јед ни цу у Ре пу бли ци Ср би ји ста ви под ста ра тељ ство ре ис-ул-уле ме Ислам ске за јед ни це Бо сне и Хер це го ви не са се ди штем у Са ра је ву (2011).

Кључ не ре чи: Ислам ска за јед ни ца, Ср би ја, Тур ска, Бо сна и Хер це го ви на, ре ис-ул-уле ма, муф ти ја.

* * *

Увод

По де ла у Ислам ској за јед ни ци у Ре пу бли ци Ср би ји је те ма ко јом су се у про те клим го ди на ма ба ви ли др жав ни ор га ни Ре пу бли ке Ср би је (на пр вом ме сту Ми ни стар ство ве ра), ор га ни ислам ских за јед ни ца у на шој зе мљи и су сед ству, стра на ди пло мат ска пред став ни штва (јав но Тур ска и Сје ди ње не Аме рич ке Др жа ве, а ван до ма ша ја јав но сти и „две зе мље За пад не Евро пе”)

* Институт за новију историју Србије, Београд. Рад „Турска иницијатива за обједињавање Ислам ске заједнице у Републици Србији (2011)” настао je у оквиру пројекта „Срби и Србија у југо сло вен ском и међународном контексту: унутрашњи развитак и положај у европској/свет ској заједници” (47027), који финансира Министарство просвете и науке Републике Србије.



и др жав не и вер ске ин сти ту ци је Ре пу бли ке Тур ске. То ком че тво ро го ди шњег ра да у Ми ни стар ству ве ра Ре пу бли ке Ср би је (2008–2012) на ме сту др жав ног слу жбе ни ка за ду же ног за са рад њу са Ислам ском за јед ни цом имао сам при-ли ку да се у то уве рим, ка ко кроз ар хив ску до ку мен та ци ју та ко и кроз бројне су сре те са вер ским слу жбе ни ци ма ислам ских за јед ни ца и ино стра ним ди-пло мат ским пред став ни ци ма у на шој зе мљи.1

У на шој јав но сти су се ши ри ле број не не тач не ин фор ма ци је о при ро ди по де ле у Ислам ској за јед ни ци. Ка ко би се из бе га ва ле да ље за бу не, би ло је по тре бе да се са зна ња си сте ма ти зу ју и учи не до ступ ним др жав ним ор га-ни ма и ме ди ји ма. Сто га је Ми ни стар ство ве ра Ре пу бли ке Ср би је са чи ни ло до ку мент: „Ин фор ма ци ја о ак ту ел ним при ли ка ма у Ислам ској за јед ни ци у Ре пу бли ци Ср би ји, по де ла ма, од но су пре ма др жав ним ор га ни ма Ре пу бли-ке Ср би је и не пре ста ним по ли тич ким на па ди ма Ислам ске за јед ни це у Ср-би ји Ри ја се та [Исламске заједнице] Бо сне и Хер це го ви не на др жав не ор га не Ре пу бли ке Ср би је и на ци о нал не ин сти ту ци је срп ског на ро да”. У ју лу 2009. овај до ку мент је по слат Ге не рал ном се кре та ри ја ту Вла де Ре пу бли ке Ср би је, ка би не ти ма пред сед ни ка Ре пу бли ке и пред сед ни ка Вла де, ми ни стар стви ма у Вла ди Ре пу бли ке Ср би је, а доц ни је и Не за ви сном удру же њу но ви на ра Ср-би је (НУНС) као од го вор на њи хов зах тев за по ја шње ње окол но сти то ком ко јих је Ми ни стар ство ве ра Ре пу бли ке Ср би је об у ста ви ло до та ци је Гла су исла ма због го во ра мр жње.2

До ку мент је, да кле, био јав ног ка рак те ра. Ни јед но пи та ње у ве зи са по-де лом у Ислам ској за јед ни ци у Ре пу бли ци Ср би ји не мо же се раз у ме ти без уви да у овај до ку мент ко ји је ов де дат у из во ди ма:

Ди со лу ци ја Ислам ске за јед ни це Ју го сла ви је од ви ја ла се у окви ру исто риј ског про це са раз би ја ња Со ци ја ли стич ке Фе де ра тив не Ре пу-бли ке Ју го сла ви је.

Ислам ска за јед ни ца Ју го сла ви је је не ле ги тим но уки ну та 1993. а ме ђу че тво ри цом пот пи сни ка ди со лу ци је би ли су Му ста фа Це рић и Му а мер Зу кор лић. По де лом су ус по ста вље не се це си о ни стич ке ислам-ске за јед ни це Ко со ва, Бо сне и Хер це го ви не, Сан џа ка, Хр ват ске и Сло-ве ни је.

На че ло но во о сно ва не Ислам ске за јед ни це Сан џа ка до шао је Му-а мер Зу кор лић и она је 1995. ста вље на под ју рис дик ци ју Ри ја се та

1 Из бе ле шки Алек сан дра Ра ко ви ћа.2 Ар хи ва Ми ни стар ства ве ра Ре пу бли ке Ср би је, „Ин фор ма ци ја о ак ту ел ним при ли ка ма у Ислам ској за јед ни ци у Ре пу бли ци Ср би ји, по де ла ма, од но су пре ма др жав ним ор га ни-ма Ре пу бли ке Ср би је и не пре ста ним по ли тич ким на па ди ма Ислам ске за јед ни це у Ср би ји Ри ја се та Бо сне и Хер це го ви не на др жав не ор га не Ре пу бли ке Ср би је и на ци о нал не ин сти-ту ци је срп ског на ро да”.


Турска иницијатива за уједињење Исламске заједнице... 235

Ислам ске за јед ни це Бо сне и Хер це го ви не. Уста вом Ислам ске за јед ни це Бо сне и Хер це го ви не из 1997. од нос Ислам ске за јед ни це Сан џа ка као са став ног де ла Ислам ске за јед ни це Бо сне и Хер це го ви не уз диг нут је на нај ви ши прав ни ни во. Вр хов ни суд Ре пу бли ке Ср би је је 1995. од био зах тев за ре ги стра ци ју Ислам ске за јед ни це Сан џа ка као вер ске за јед-ни це. Зу кор лић је 1998. по ку шао да ор га ни зу је Ислам ску за јед ни цу у СР Ју го сла ви ји, као ауто ном ну је ди ни цу Ислам ске за јед ни це у Бо сни и Хер це го ви ни, али је за др жав не ор га не и ова ква фор ма би ла не при-хва тљи ва за ре ги стра ци ју.

С дру ге стра не, Ислам ска за јед ни ца Ср би је је 1994. у Ни шу одр-жа ла Са бор ко јим је ус по ста вљен прав ни кон ти ну и тет са Ислам ском за јед ни цом Ср би је у Со ци ја ли стич кој Ре пу бли ци Ср би ји. Ислам ска за јед ни ца Ср би је, под тим име ном а са се ди штем у Бе о гра ду, на че лу са муф ти јом Хам ди јом Ју суф спа хи ћем, од 2001. упи са на je у Ре ги стар За во да за ста ти сти ку Ре пу бли ке Ср би је. Ислам ска за јед ни ца Ср би је је до 2007. об у хва та ла про стор цен трал не Ср би је и Вој во ди не, без шест оп шти на Ра шке обла сти (Сан џа ка), где је де ло ва ла Ислам ска за јед ни-ца Сан џа ка. Са бор Ислам ске за јед ни це Ср би је је 19. фе бру а ра 2007. усво јио Устав Ислам ске за јед ни це Ср би је ко јим је она уз диг ну та у ранг Ри ја се та за те ри то ри ју Ре пу бли ке Ср би је и ус по ста вљен кон ти ну и тет са ислам ском вер ском за јед ни цом у Кне же ви ни Ср би ји. За ре ис-ул- -уле му је име но ван Хам ди ја Ју суф спа хић.

Глав ни муф ти ја и пред сед ник Ме ши ха та Ислам ске за јед ни це Сан-џа ка Му а мер Зу кор лић је ини ци рао Об је ди ни тељ ски са бор Ислам ске за јед ни це у Ср би ји ко ји је одр жан 27. мар та 2007. Ислам ска за јед ни ца Сан џа ка је ти ме тре ба ло да про ши ри по ље ра да на те ри то ри ју Ре пу-бли ке Ср би је, али је исто вре ме но оста ла са став ни део Ри ја се та Ислам-ске за јед ни це Бо сне и Хер це го ви не. Сто га је ра ди пре ци зни јег раз у-ме ва ња ову за јед ни цу по треб но опи са ти под име ном ко је за до во ља ва ње не те ри то ри јал не пре тен зи је и ин сти ту ци о нал не ве зе – Ислам ска за јед ни ца у Ср би ји Ри ја се та [Исламске заједнице] Бо сне и Хер це го-ви не.

Са бор Ислам ске за јед ни це Сан џа ка, од но сно ве ћи на са бор ни ка са те ри то ри је Ре пу бли ке Ср би је, сма трао је да ни је би ло по тре бе за ства ра њем па ра лел не ислам ске за јед ни це на те ри то ри ји Ре пу бли ке Ср би је. Са бор Ислам ске за јед ни це Сан џа ка је сто га 3. ок то бра 2007. ве ћи ном гла со ва до нео од лу ку да се сме ни Му а мер Зу кор лић са свих функ ци ја и да се об но ви рад Ме ши ха та Ислам ске за јед ни це Сан џа ка у окви ру Ри ја се та Ислам ске за јед ни це Ср би је са се ди штем у Бе о гра ду.

Вр хов ни са бор Ислам ске за јед ни це Ср би је је 4. ок то бра 2007. јед-но гла сно ве ри фи ко вао од лу ке Са бо ра Ислам ске за јед ни це Сан џа ка.



За но вог ре ис-ул-уле му име но ван је Адем Зил кић, глав ни имам из Ту ти на, а за до жи вот ног по ча сног ре ис-ул-уле му име но ван је Хам ди-ја Ју суф спа хић. Ти ме је Ислам ска за јед ни ца Ср би је про ши ри ла по ље де ло ва ња и ор га ни за ци о ну струк ту ру на Ра шку област (Сан џак).

У Ри ја се ту Ислам ске за јед ни це Ср би је, ко ју пред во де Зил кић и Ју суф спа хић, твр де да су при са је ди ње њем Ме ши ха та Ислам ске за јед-ни це Сан џа ка по сти гли исто риј ски ср би јан ско-сан џач ки ком про мис ме ђу му сли ма ни ма у Ре пу бли ци Ср би ји ко јим је на чи та вој те ри то-ри ји на ше зе мље ус по ста вљен је дин ствен вер ски по ре дак му сли ма на.

С дру ге стра не, Ислам ска за јед ни ца у Ср би ји Ри ја се та [Исламске заједнице] Бо сне и Хер це го ви не ни ка да ни је при зна ла од лу ку ко јом се Му а мер Зу кор лић сме њу је са ру ко во де ће функ ци је и оста ла је при ста ву да је Ислам ска за јед ни ца у Ср би ји ор га ни за ци о ни део Ислам ске за јед ни це Бо сне и Хер це го ви не.

По се бан кра так осврт тре ба на пра ви ти и на Ислам ску за јед ни цу Пре ше ва, Бу ја нов ца и Ме две ђе, ко ју чи не ет нич ки Ал бан ци. На и ме, део ове за јед ни це при хва та ру ко вод ство Ислам ске за јед ни це Ср би-је, део при хва та ру ко вод ство Ислам ске за јед ни це у Ср би ји Ри ја се та [Исламске заједнице] Бо сне и Хер це го ви не, а део је ори јен ти сан ка се-це си о ни стич кој Ислам ској за јед ни ци Ко со ва.

[…]У Ре пу бли ци Ср би ји, да кле, по сто ји фак тич ка и ду бо ка по де ла ме-

ђу му сли ман ским вер ни ци ма. Кроз по де лу се пре ла ма и од нос пре ма Ре пу бли ци Ср би ји. Док по гла ва ри и вер ски слу жбе ни ци Ислам ске за-јед ни це Ср би је по др жа ва ју на шу зе мљу у ме ђу на род ним по ли тич ким, кул тур ним и вер ским асо ци ја ци ја ма, по гла вар и вер ски слу жбе ни ци Ислам ске за јед ни це у Ср би ји Ри ја се та [Исламске заједнице] Бо сне и Хер це го ви не не пре ста но пре те ин тер на ци о на ли за ци јом и ра ди ка ли-за ци јом „сан џач ког пи та ња” и на па да ју др жав не ор га не Ре пу бли ке Ср би је и ње не на ци о нал не ин сти ту ци је.

[…]У скло пу исте опа сне и ре ме ти лач ке по ли ти ке Му а мер Зу кор лић

не пре ста но пре ти ра ди ка ли за ци јом при ли ка у Ра шкој обла сти (Сан-џа ку) и пра ви па ра ле ле са ко сов ским сце на ри ом ре ша ва ња ет нич ких и вер ских не су гла си ца. Та ко ђе, Зу кор лић већ го ди на ма план ски ра ди на уру ша ва њу ко рект них ме ђу људ ских од но са у Ре пу бли ци Ср би ји, јер сво јим из ја ва ма и у сво јим ме ди ји ма по ку ша ва да ство ри ат мос фе-ру лин ча и вер ске не то ле ран ци је, не га тив ну емо ци ју и пре зир, осе ћа-ње не си гур но сти и стра ха и да кре и ра сли ку да та кво по на ша ње ни је пред мет од го вор но сти. То се на ро чи то од но си на зва нич но гла си ло



Ислам ске за јед ни це у Ср би ји Ри ја се та [Исламске заједнице] Бо сне и Хер це го ви не Глас исла ма.

[…]Због све га то га, Ми ни стар ство ве ра Ре пу бли ке Ср би је је са жа ље-

њем кон ста то ва ло да уре ђи вач ка по ли ти ка Гла са исла ма ни је у скла ду са про јек том „Уна пре ђе ње вер ске кул ту ре, вер ских сло бо да и то ле-ран ци је” јер овај лист про па ги ра го вор мр жње, ксе но фо би ју и не то-ле ран ци ју. Ми ни стар ство ве ра Ре пу бли ке Ср би је је сто га од лу чи ло да об у ста ви да ље фи нан си ра ње Гла са исла ма.

[…]За кон о цр ква ма и вер ским за јед ни ца ма Ре пу бли ке Ср би је (Члан

15) прет по ста вља да са мо јед на ислам ска за јед ни ца има ста тус тра ди-ци о нал не вер ске за јед ни це.

Ислам ска за јед ни ца Ср би је пре ма свом Уста ву на гла ша ва да на ста-вља кон ти ну и тет исла ма као за ко ни те ре ли ги је у Кне же ви ни Ср би ји. Ова кав кон ти ну и тет Ислам ска за јед ни ца у Ср би ји Ри ја се та [Исламске заједнице] Бо сне и Хер це го ви не у свом Уста ву не по ми ње.

Ислам ска за јед ни ца Ср би је (са се ди штем у Бе о гра ду) је 15. ма ја 2006. под не ла Ми ни стар ству ве ра Ре пу бли ке Ср би је зах тев за упис у Ре ги стар цр ка ва и вер ских за јед ни ца. Ислам ска за јед ни ца у Ср би ји Ри ја се та [Исламске заједнице] Бо сне и Хер це го ви не (са се ди штем у Но вом Па за ру и сре ди штем у Са ра је ву) је 23. ју ла 2007. под не ла Ми-ни стар ству ве ра Ре пу бли ке Ср би је зах тев за упис у Ре ги стар цр ка ва и вер ских за јед ни ца.

Ни јед на ислам ска за јед ни ца до са да ни је упи са на у Ре ги стар цр-ка ва и вер ских за јед ни ца Ре пу бли ке Ср би је. Ми ни стар ство ве ра Ре-пу бли ке Ср би је је у про це ду ри фор ми ра ња на уч но-струч не ко ми си је ко ја би тре ба ло да утвр ди исто риј ске и прав не чи ње ни це и ми ни стру ве ра пу тем из ве шта ја из не се не при стра сно и ком пе тент но ми шље ње о исто риј ско-прав ном кон ти ну и те ту ислам ских за јед ни ца у Ре пу бли ци Ср би ји. На кон из ве шта ја ко ми си је, ми ни стар ве ра ће до не ти од лу ку о од ре ђи ва њу аде кват ног ста ту са ислам ских за јед ни ца у Ре ги стру цр-ка ва и вер ских за јед ни ца Ре пу бли ке Ср би је.

На осно ву Чла на 10. ста ва 2. За ко на о цр ква ма и вер ским за јед ни ца ма про пи са но је да су тра ди ци о нал не вер ске за јед ни це „оне ко је у Ср би ји има ју ви ше ве ков ни исто риј ски кон ти ну и тет и чи ји је прав ни су бјек ти ви тет сте-чен на осно ву по себ них за ко на”, а по Чла ну 15. За ко на о цр ква ма и вер-ским за јед ни ца ма Ислам ској за јед ни ци се „при зна је кон ти ну и тет са прав ним



субјективи те том сте че ним на осно ву За ко на о ислам ској вер ској за јед ни ци Кра ље ви не Ју го сла ви је” из 1930.3

Има ју ћи ово у ви ду, ми ни стар ве ра проф. др Бо го љуб Ши ја ко вић је фор-ми рао По себ ну рад ну гру пу за кон ста то ва ње чи ње ни ца о исто риј ском кон ти-ну и те ту и прав ном ле ги ти ми те ту Ислам ске за јед ни це у Ре пу бли ци Ср би ји.4

У По себ ну рад ну гру пу су по ре ше њу ми ни стра ве ра од 10. но вем бра 2009. име но ва ни: др Дра ган Но ва ко вић, со ци о лог, пред сед ник По себ не рад не гру пе (Ми ни стар ство ве ра Ре пу бли ке Ср би је), проф. др Дар ко Та на ско вић, исла мо-лог (Фи ло ло шки фа кул тет у Бе о гра ду), Адем Зил кић, ре ис-ул-уле ма (Ислам-ска за јед ни ца Ср би је), мр Алек сан дар Ра ко вић, исто ри чар (Ми ни стар ство ве ра Ре пу бли ке Ср би је), док је Ислам ска за јед ни ца у Ср би ји ко ју пред во ди Му а мер Зу кор лић од би ла да од ре ди пред став ни ка у По себ ној рад ној гру пи.5

На кон са гле да ва ња чи ње ни ца, По себ на рад на гру па је 23. ју ла 2010. за-кљу чи ла да „исто риј ски кон ти ну и тет и прав ни ле ги ти ми тет тра ди ци о нал-не ислам ске вер ске за јед ни це у Ре пу бли ци Ср би ји има, тј. мо же има ти са мо Ислам ска за јед ни ца Ср би је”.6

Ислам ска за јед ни ца Ср би је по том је (без па ра ле ли зма са дру гом ислам-ском за јед ни цом) ин те гри са на у ви ше са ве та, ко ми си ја, по себ них рад них гру па и дру гих те ла Ре пу бли ке Ср би је: На ци о нал ни про свет ни са вет Ре пу-бли ке Ср би је, Ко ми си ју Вла де Ре пу бли ке Ср би је за вер ску на ста ву у основ-ним и сред њим шко ла ма, вер ску слу жбу у Вој сци Ср би је, Ме ђу ре ли гиј ски са вет Ми ни стар ства ве ра Ре пу бли ке Ср би је и оста ло.

Ислам ска за јед ни ца у Ср би ји Ри ја се та Ислам ске за јед ни це Бо сне и Хер-це го ви не (у да љем тек сту Ислам ска за јед ни ца у Сан џа ку – Ср би ји, што је нај но ви ји на зив ове вер ске за јед ни це) ни је до би ла пред став ни ке у те ли ма Ре-пу бли ке Ср би је јер је из ри чи то од би ја ла или иг но ри са ла пред ло ге за са рад-њу са ре сор ним ми ни стар стви ма: у пр вом ре ду с Ми ни стар ством про све те Ре пу бли ке Ср би је и Ми ни стар ством ве ра Ре пу бли ке Ср би је.

Да кле, Ислам ска за јед ни ца Ср би је је de fac to на сле ди ла, од но сно сте кла ста тус тра ди ци о нал не Ислам ске за јед ни це у Ре пу бли ци Ср би ји и пре о ста ло је са мо да се у скла ду са прав ном про це ду ром de ju re по твр ди ста тус Ислам-ске за јед ни це Ср би је, као тра ди ци о нал не вер ске за јед ни це, упи сом у Ре ги-стар цр ка ва и вер ских за јед ни ца у Ре пу бли ци Ср би ји.

3 Слу жбе ни гла сник Ре пу бли ке Ср би је, број 36/2006.4 До ку мент у лич ном по се ду (дат као чла ну По себ не рад не гру пе и пот пи сни ку), „На лаз По себ не рад не гру пе за кон ста то ва ње чи ње ни ца о исто риј ском кон ти ну и те ту и прав ном ле ги ти ми те ту Ислам ске за јед ни це у Ре пу бли ци Ср би ји”, 23. јул 2010. – За ве ден у Ми ни-стар ству ве ра Ре пу бли ке Ср би је: Број 119-01-17/09-03.5 Исто.6 Исто.



Тур ска ди пло мат ска ини ци ја ти ва из 2011. тре ба ло је да спре чи упи си ва-ње Ри ја се та Ислам ске за јед ни це Ср би је као тра ди ци о нал не вер ске за јед ни-це у Ре ги стар цр ка ва и вер ских за јед ни ца у Ре пу бли ци Ср би ји и на ве де је на са мо у ки да ње.

Тур ска ини ци ја ти ва за ује ди ње ње Ислам ске за јед ни це у Ре пу бли ци Ср би ји

(ок то бар–но вем бар 2011)

И пре не го што је Ах мет Да ву то глу име но ван за ми ни стра спољ них по-сло ва (1. мај 2009), тур ска ди пло ма ти ја је ула га ла на по ре да по ми ри за ва ђе-не упра вљач ке струк ту ре ислам ских за јед ни ца у Ре пу бли ци Ср би ји, чи је су се вер ске при ста ли це ве о ма че сто фи зич ки су ко бља ва ле по слич ном мо де-лу по ко ме су у су ко бе ула зи ле по ли тич ке при ста ли це Су леј ма на Угља ни на (Стран ка де мо крат ске ак ци је Сан џа ка) и Ра си ма Ља ји ћа (Сан џач ка де мо-крат ска пар ти ја).

Тур ски ам ба са дор у Бе о гра ду Су ха Умар је два пу та оба вио по сред нич-ку уло гу из ме ђу Ислам ске за јед ни це Ср би је и Ислам ске за јед ни це у Сан џа-ку – Ср би ји, не са же љом да им на ме ће ре ше ња већ да их оку пи у ди ја ло гу. У је сен 2008. ни је по стиг нут до го вор јер је Зу кор лић од био су срет са Ума-ром (се ку лар ним тур ским ди пло ма том). Ам ба са дор Умар ни је од у ста јао па је 14. апри ла 2009. ка зао за Тан југ да је са ре ис-ул-уле мом Аде мом Зил ки ћем и глав ним муф ти јом Му а ме ром Зу кор ли ћем ус пео да се до го во ри о ко дек су по на ша ња по ко јем ће убу ду ће би ти из бе га ва ни ин ци ден ти из ме ђу след бе-ни ка за ва ђе них ислам ских за јед ни ца. Умар је по себ но на гла сио да „ни јед на др жа ва ни ка да не би тре ба ло да до зво ли би ло ко јој [верској] за јед ни ци да пот па да под ин сти ту ци је дру ге др жа ве”. Ти ме је ста вио до зна ња да Ислам-ска за јед ни ца у Ре пу бли ци Ср би ји не сме да бу де део ор га ни за ци о не струк-ту ре Ислам ске за јед ни це Бо сне и Хер це го ви не. Зу кор лић је сто га из ја вио за Днев ни аваз да Умар не ма по др шку пре ми је ра Ре џе па Та ји па Ер до га на и пред сед ни ка др Аб ду ла ха Гу ла.7 Ума ро ва ини ци ја ти ва је због то га до жи ве-ла не у спех, а на сце ну је сту пио но во и ме но ва ни ми ни стар спољ них по сло ва проф. др Ах мет Да ву то глу.

Да ву то глу о ва ини ци ја ти ва да по ми ри сан џач ке по ли тич ке ли де ре и вер-ске ли де ре ислам ских за јед ни ца у Ре пу бли ци Ср би ји не мо же се ту ма чи ти ван ње го вог нео о сма ни стич ког кон цеп та „Стра те гиј ске ду би не”, по ко јем на ду хов ној, кул тур ној и по ли тич кој осно ви исто риј ског осма ни зма тре ба ства ра ти ре ги о нал ну и гло бал ну моћ Тур ске. На на шем про сто ру реч је о

7 Umar: Mu slim le a ders agree on co de of be ha vi or, Mfa.gov.rs, 14 April 2009; Po mi re nje iz me đu Zil ki ća i Zu kor li ća, Sand zak news.com, 15. april 2009.



„об но ви осман ског Бал ка на”, са ослон цем на Бо шња ке и Ал бан це – ба шти-ни ке „осман ског на сле ђа”.8

Ми ни стар Да ву то глу и та да шњи за ме ник тур ског ре ис-ул-уле ме проф. др Мех мед Гор мез до пу то ва ли су у ју лу 2009. у Но ви Па зар у дво стру ку по-ми ри тељ ску ми си ју: Да ву то глу да по ми ри Угља ни на и Ља ји ћа, а Гор мез да по ми ри Зил ки ћа и Зу кор ли ћа. Гор ме зов раз го вор са вер ским по гла ва ри ма 23. ју ла 2009. ни је пре мо стио раз ли ке из ме ђу ли де ра ислам ских за јед ни ца. С дру ге стра не, Да ву то глу је 24. ју ла 2009. успе шно по ми рио Угља ни на и Ља-ји ћа. Су сре ту Да ву то глуа са Угља ни ном и Ља ји ћем при су ство вао је и ми ни-стар спољ них по сло ва Ре пу бли ке Ср би је Вук Је ре мић.9 Угља нин је у на ред-ним ме се ци ма спо рим ко ра ци ма, али си гур но, по чео да на пу шта свој став да „Ме ши хат [Исламске за јед ни це у Сан џа ку – Србији] ви ше не по сто ји”.10 Чи ни се да се Да ву то глу та да на мет нуо као кључ на осо ба ко ја је доц ни је у не фор мал ном раз го во ру би ла за мо ље на да по сре ду је у спо ру из ме ђу ислам-ских за јед ни ца у Ре пу бли ци Ср би ји и про на ђе ре ше ње за њи хо во ује ди ње ње. Та тур ска ини ци ја ти ва тре ба ло је да са че ка но ву ра ди ка ли за ци ју „сан џач ких при ли ка” ко ју су то ком 2010. пот па љи ва ле Зу кор ли ће ве при ста ли це.

Су о че ни с тим да др жав ни ор га ни Ре пу бли ке Ср би је не при ста ју на прет-ње и уце не, да су окре ну ти при ја тељ ској са рад њи са Ислам ском за јед ни цом Ср би је, при ста ли це Му а ме ра Зу кор ли ћа су све ра то бор ни је ис ка зи ва ле си лу. При ли ком по се те тур ског пре ми је ра Ре џе па Та ји па Ер до га на Но вом Па за-ру 12. ју ла 2010. при ста ли це глав ног муф ти је су фи зич ки на па ле вер ске слу-жбе ни ке Ислам ске за јед ни це Ср би је и дру ге гра ђа не Но вог Па за ра ко је су сма тра ли не ис то ми шље ни ци ма.11 Да ље, „око 1.000 ра то бор них при ста ли ца муф ти је Зу кор ли ћа” 4. сеп тем бра 2010. на па ло је ка ме њем, ци гла ма и фла ша-ма жан дар ме ри ју и по ли ци ју Ре пу бли ке Ср би је у Но вом Па за ру. У исто вре ме Ислам ска за јед ни ца у Сан џа ку – Ср би ји са Му а ме ром Зу кор ли ћем на че лу ис та кла је за по ли тич ки циљ што бр же ус по ста вља ње ауто но ми је Сан џа ка.12

План за „ауто но ми ју Сан џа ка” из ра зи то је опа сан за Ре пу бли ку Ср би ју јер би њи ме ње ни цен трал ни де ло ви би ли фи зич ки раз дво је ни од Хер це го-ви не у Ре пу бли ци Срп ској и Цр не Го ре (по на вља њем аустро у гар ске и тур ске стра те ги је из ме ђу 1878. и 1912. да се оне мо гу ћи ства ра ње за јед нич ке гра ни це из ме ђу Кне же ви не/Кра ље ви не Ср би је и Кне же ви не/Кра ље ви не Цр не Го ре). Срп ски на род би до био но во ад ми ни стра тив но „уско гр ло” у сво јој ет нич кој це ли ни, по пут Ди стрик та Брч ко, ко јим су Ре пу бли ка Ср би ја и ис точ ни део

8 Дар ко Та на ско вић, Нео о сма ни зам: по вра так Тур ске на Бал кан, Бе о град 2010, 39, 45.9 „Ко је по ми рио Угља ни на и Ља ји ћа?”, Rtv.rs, 24. јул 2009.10 Ин тер вју Су леј ма на Угља ни на Ра дио-те ле ви зи ји Но ви Па зар, „Me ši hat vi še ne po sto ji”, об ја вље но на Youtu be.com 3. ок то бра 2007.11 Тан ју гов ви део-сни мак, 12. јул 2010.12 Muf i ji ni blo ki ra li Pa zar, No vo sti.rs, 4. sep tem bar 2010.



Ре пу бли ке Срп ске оде ље ни од за пад них де ло ва Ре пу бли ке Срп ске (По са ви-на и Бо сан ска Кра ји на). С тим у ве зи је од ег зи стен ци јал не ва жно сти и да срп ски на род на се ве ру Ко со ва и Ме то хи је са чу ва кон тро лу над тим де лом на ше зе мље, јер би из ла зак ал бан ских по ли циј ских и па ра вој них сна га на ад ми ни стра тив ну ли ни ју код Ја ри ња и Бр ња ка био оче ки ва на по др шка сан-џач ким се па ра ти сти ма.

По гор ша ва ње при ли ка у Но вом Па за ру у бли зи ни ад ми ни стра тив не ли-ни је са Ко со вом и Ме то хи јом и не ла год на оче ки ва ња да би ра ди ка ли зам у ре до ви ма Ислам ске за јед ни це у Сан џа ку – Ср би ји мо гао да на ру ши без бед-ност у том де лу на ше зе мље, за ве ли су на по гре шан пут да се од Ре пу бли-ке Тур ске не фор мал но за тра жи да по ми ри и ује ди ни за ва ђе не упра вљач ке струк ту ре ислам ских за јед ни ца у Ре пу бли ци Ср би ји.

Не и ме но ва ни тур ски ди пло ма та ви со ког ран га је за лист Ху ри јет из ја вио да је „Ср би ја зах те ва ла тур ско уче шће у ре ша ва њу овог про бле ма” и да „цео про цес во де дво ји ца ми ни ста ра ино стра них по сло ва” Је ре мић и Да ву то глу.13 Ин фор ма ци ја ко ју је дао тур ски ди пло ма та би ла је тач на јер је не ко „с на ше стра не” то ком јед ног не фор мал ног раз го во ра за мо лио тур ског ко ле гу да по-мог не у пре ва зи ла же њу по де ла на ста лих у Ислам ској за јед ни ци у Ре пу бли ци Ср би ји.14 Зва нич ног по зи ва Ре пу бли ци Тур ској од стра не Ре пу бли ке Ср би-је у том сми слу ни је би ло, што је ми ни стар Је ре мић по твр дио за Те ле ви зи ју Б92.15 Ме ђу тим, Да ву то глу је при хва тио не фор мал ну су ге сти ју, ко ју је раз-вио у тур ску ди пло мат ску ини ци ја ти ву с пред ло гом „Основ них прин ци па” за ује ди ње ње Ислам ске за јед ни це у Ре пу бли ци Ср би ји.

Пре ма пи са њу штам пе, у об ли ко ва њу овог тек ста (ко ји је имао ви ше вер-зи ја и ко рек ци ја) уче ство ва ли су пре ми јер Тур ске Ре џеп Та јип Ер до ган, ми-ни стар спољ них по сло ва Тур ске Ах мет Да ву то глу, бо шњач ки члан пред сед-ни штва Бо сне и Хер це го ви не Ба кир Из ет бeговић, ми ни стар ра да и со ци јал не по ли ти ке Ре пу бли ке Ср би је Ра сим Ља јић, ми ни стар без порт фе ља Ре пу бли ке Ср би је Су леј ман Угља нин, ре ис-ул-уле ма Ислам ске за јед ни це Тур ске (Ди ја-нет) Мех мед Гор мез и ре ис-ул-уле ма Ислам ске за јед ни це Бо сне и Хер це го ви не Му ста фа Це рић. Док су ин те ре си Ислам ске за јед ни це у Сан џа ку – Ср би ји са Му а ме ром Зу кор ли ћем на че лу би ли за сту пље ни кроз Ислам ску за јед ни цу Бо сне и Хер це го ви не, пред став ни ци Ислам ске за јед ни це Ср би је ко ју пред во-ди ре ис-ул-уле ма Адем Зил кић ни су би ли по зва ни да уче ству ју ни ти у раз-го во ри ма ни ти у из ра ди тек ста. Ислам ска за јед ни ца Ср би је је у пу ној ме ри тре ба ло да бу де су о че на с прин ци пом „узми или оста ви”.16 Ује ди ње ње ислам-ских за јед ни ца пре ма тур ској ини ци ја ти ви по др жа ле су бо шњачке странке

13 Da vu to glu da nas u Be o gra du, Da nas.rs, 11. no vem bar 2011.14 Из бе ле шки Алек сан дра Ра ко ви ћа.15 Је ре мић: Да ву то глуа зва ли вер ски ли де ри, а не др жа ва, Rtv.rs, 26. ок то бар 2011.16 Pot pis na je din stvo u sre du, Da nas.rs, 16. ok to bar 2011.



у Ре пу бли ци Ср би ји.17 Пи та ње Ислам ске за јед ни це у Ре пу бли ци Ср би ји по-сма тра но је, да кле, као из ри чи то „бо шњач ко вер ско пи та ње”, у су прот но-сти са чи ње ни цом да су му сли ман ски вер ни ци у на шој зе мљи Бо шња ци, Ал бан ци, Ро ми, Му сли ма ни, Ју го сло ве ни и дру ги, по себ но Го ран ци на Ко-со ву и Ме то хи ји.

Ста нов ни штво пре ма на ци о нал но сти и ве ро и спо ве сти на по пи су у Ре пу бли ци Ср би ји 200218

пра во-слав ци

ри мо ка-то ли ци

про те-стан ти

му сли-ма ни

ју да и-сти ате и сти укуп но

Ср би 97,42% 0,07% 0,08% 0,01% 0,34% 6.212.838

Ма ђа ри 0,80% 89,35% 6,21% 0,33% 293.299

Бо шња ци 0,17% 0,05% 99,35% 0,13% 136.087

Ро ми 54,38% 2,71% 3,09% 16,72% 0,21% 108.193

Ју го сло ве ни 37,59% 20,90% 1,72% 2,18% 8,83% 80.721

Хр ва ти 2,65% 87,48% 0,42% 2,28% 70.602

Цр но гор ци 89,05% 0,29% 0,26% 3,14% 69.049

Ал бан ци 0,28% 1,30% 95,72% 0,11% 61.647

Сло ва ци 1,57% 6,65% 83,27% 0,37% 59.021

Вла си 98,66% 0,11% 0,06% 40.054

Ру му ни 81,91% 7,75% 2,15% 0,20% 34.576

Ма ке дон ци 92,17% 0,27% 0,37% 1,05% 1,12% 25.847

Бу га ри 90,78% 4,26% 0,17% 0,27% 20.497

Бу њев ци 1,26% 92,15% 0,30% 1,48% 20.012

Му сли ма ни 2,38% 0,26% 0,07% 86,13% 1,38% 19.503

Укуп но 84,98% 5,48% 1,08% 3,20% 0,01% 0,53% 7.498.001

17 Osta ju muft i je Ju suf spa hić i Zu kor lić, Zil kić ide u pen zi ju, Da nas.rs, 14. ok to bar 2011.18 Та бе ла ура ђе на пре ма по да ци ма Ре пу блич ког за во да за ста ти сти ку Ср би је об ја вље ним у: По пис ста нов ни штва, до ма ћин ста ва и ста но ва у 2002: основ ни ску по ви ста нов ни штва, књи га 16, Бе о град 2005.



Ге о граф ска рас по ре ђе ност му сли ман ских вер ни ка у Ре пу бли ци Ср би ји пре ма по пи су из 2002.

Република Србија: 239.658 муслимана (3,20%)19

Ге о граф ска рас по ре ђе ностПро це на та од укуп не

по пу ла ци је му сли ма на у Ре пу бли ци Ср би ји

Про це на та од укуп не по пу ла ци је

Ре пу бли ке Ср би је

Но ви Па зар: 67.366Ту тин: 28.558Сје ни ца: 21.149При је по ље: 16.968При бој: 6.997Но ва Ва рош: 1.647Укупно: 142.685 59,55% 1,9%

Пре ше во: 30.507Бу ја но вац: 25.595Ме две ђа: 2.801Укупно: 58.903 24,57% 0,79%

Бе о град: 20.366 8,50% 0,27%

Цен трал на Ср би ја без Бе о гра да, Ра шке обла сти и ју жне Ср би је: 9.631 4,02% 0,13%

Вој во ди на: 8.073 3,37% 0,11%

Кроз раз ли чи те вер зи је „Основ них прин ци па” и до дат не ин фор ма ци је ко је су се ши ри ле у јав но сти уоча ва ло се да је из ри чи ти циљ уки да ње Ри ја-се та Ислам ске за јед ни це Ср би је, укла ња ње Ислам ске за јед ни це Ср би је као тра ди ци о нал не вер ске за јед ни це у Ре пу бли ци Ср би ји, пен зи о ни са ње ре ис-ул-уле ме Аде ма Зил ки ћа, ње го во „скла ња ње” на не ку по зи ци ју ван Ислам ске за јед ни це, а исто вре ме но оста вља ње мо гућ но сти Му а ме ру Зу кор ли ћу да се кан ди ду је за ме сто ре ис-ул-уле ме Ислам ске за јед ни це Бо сне и Хер це го ви не (то на још је дан на чин по ка зу је да је ује ди ње на Ислам ска за јед ни ца у Ре пу-бли ци Ср би ји тре ба ло да бу де део ор га ни за ци о не струк ту ре Ислам ске за-јед ни це Бо сне и Хер це го ви не) или се по но во на ђе на ме сту глав ног муф ти-је Сан џа ка ка да се за то ука же при ли ка уз при хва ће ну оба ве зу да из бе га ва по ли тич ку де лат ност.20

19 Та бе ла ура ђе на пре ма по да ци ма Ре пу блич ког за во да за ста ти сти ку Ср би је об ја вље ним у: По пис ста нов ни штва, до ма ћин ста ва и ста но ва у 2002: ве ро и спо вест, ма тер њи је зик и на ци о нал на или ет нич ка при пад ност пре ма ста ро сти и по лу, књи га 3, Бе о град 2003.20 Из раз го во ра Алек сан дра Ра ко ви ћа са ре ис-ул-уле мом Аде мом Зил ки ћем и муф ти јом ср би јан ским Му ха ме дом Ју суф спа хи ћем у је сен 2011; Osta ju muf ti je Ju suf spa hić i Zu kor lić,



У дру гој не де љи ок то бра 2011. би ло је из ве сно да би „Основ ни прин ци-пи” уско ро тре ба ло да бу ду пре да ти зва нич ном Бе о гра ду. Ми ни стри Угља-нин и Ља јић су сре ли су се 10. ок то бра 2011. у Ан ка ри, „иза за тво ре них вра-та”, са пре ми је ром Ер до га ном и ре ис-ул-уле мом Гор ме зом.21 Пре ма из ве шта ју тур ске но вин ске аген ци ја Ана до ли ја, усле дио је са ста нак у ши рем са ста ву ко јем су при су ство ва ли Ах мет Да ву то глу, Мех мед Гор мез, Му ста фа Це рић, Му а мер Зу кор лић, Су леј ман Угља нин и Ра сим Ља јић. Ту дејс за ман (To day’s Za man), тур ски днев ни лист на ен гле ском је зи ку, ја вио је 17. ок то бра 2011. да су „про шле не де ље” на том са стан ку пре ва зи ђе не раз ли ке „из ме ђу две вер ске ин сти ту ци је” у „ста рој ото ман ској вој ној ба зи” Сан џа ку. Угља нин је по сле са стан ка из ја вио да је по де ла „ко нач но за кљу че на под вођ ством тур-ских вла сти”, Ља јић је до дао да по сле то га „пра ви про блем Сан џа ка, еко но-ми ја, ко нач но мо же да се про ди ску ту је и раз ре ши”, а Зу кор лић је на гла сио: „пре да јем се бе во љи тур ског пре ми је ра Ре џе па Та ји па Ер до га на” и „ди вим се на по ри ма Да ву то глуа и Гор ме за да про на ђу ре ше ње за про блем у Сан џа-ку”. Зу кор лић је још ка зао да при хва та сва ко ре ше ње иза ко јег ста ну Тур ска и проф. др Му ста фа Це рић.22

Муф ти ја ср би јан ски Ислам ске за јед ни це Ср би је Му ха мед Ју суф спа хић је на гла сио да на тим са стан ци ма „Ср би ја ни је аде кват но пред ста вље на” јер „Ср би ја има сво ју ислам ску за јед ни цу” не за ви сну од Тур ске и Бо сне и Хер-це го ви не.23

Ре а го ва ла је и Ислам ска за јед ни ца Пре ше ва, Бу ја нов ца и Ме две ђе, ко-ја оку пља Ал бан це. Муф ти ја Џе ма ље дин Ха са ни је 18. ок то бра 2011. у име сво је вер ске за јед ни це из ја вио аген ци ји Бе та да Ал бан ци ни су укљу че ни у пре го во ре о ује ди ње њу ислам ских за јед ни ца у Ре пу бли ци Ср би ји и да не ће при хва ти ти ни ка кав до го вор.24

Ка да је реч о „еко ном ским про бле ми ма” о ко ји ма је го во рио Ља јић, Тур-ска је на вод но обе ћа ла да ће, уко ли ко до ђе до по ми ре ња и об је ди ња ва ња ислам ских за јед ни ца, уло жи ти из ме ђу 200.000.000 и 300.000.000 евра ра ди фи нан си ра ња тра се ауто-пу та Бе о град – Ју жни Ја дран пре ко Пе ште ра те да ће ин ве сти ра ти „не са мо у Сан џак већ и у оста так зе мље”.25

Иако Ислам ску за јед ни цу Ср би је са Аде мом Зил ки ћем на че лу ни ко ни је по звао на раз го во ре, ни ти их је ишта пи тао у ве зи са про це ду ром ује ди њења

Zil kić ide u pen zi ju, Da nas.rs, 14. ok to bar 2011; Uje di nje nje Islam ske za jed ni ce glav na te ma, Danas.rs, 24. ok to bar 2011.21 Ba ş ba kan Er do ğan Uglja nin ile Lja ic'i ka bul et ti, Hürriyet.com.tr, 10. 10. 2011.22 An ka ra set tles dis pu te bet we en re li gi o us in sti tu ti ons of Sand zak, To daysza man.com, 17 Oc-to ber 201123 Zu kor lić je muft i ja po li ti čar, obi čan kri mi na lac i na sil nik, Blic.rs, 21. ok to bar 2011.24 Al ban ci ne pri hva ta ju po mi re nje islam skih za jed ni ca, Ve stion li ne.com, 18. ok to bar 2011.25 Uje di nje nje Islam ske za jed ni ce glav na te ma, Da nas.rs, 24. ok to bar 2011.



ислам ских за јед ни ца, ми ни стри бо шњач ке на ци о нал но сти у Вла ди Ре пу бли-ке Ср би је сил но су же ле ли да јав ност стек не ути сак ка ко је пот пи си ва ње са мо фор мал ност. Угља нин је по по врат ку у Ср би ју ка зао да су све стра не у пре-го во ри ма да ле са гла сност за ује ди ње ње ислам ских за јед ни ца,26 док је Ља јић под ву као ка ко је про цес об је ди ња ва ња ислам ских за јед ни ца не за у ста вљив и да ће стра на ко ја од би је да пот пи ше спо ра зум би ти ис кљу че на из да љих пре го во ра.27 Сти за ле су не и сти ни те ин фор ма ци је ка ко спо ра зум о ује ди ње-њу ислам ских за јед ни ца тре ба да пот пи ше и пред сед ник Ре пу бли ке Ср би је Бо рис Та дић, што је де ман то ва но из ње го вог ка би не та.28

Да кле, не и сти не и по лу и сти не сли ва ле су се пре ко ме ди ја а при ти сак је по ве ћа ван ка ко се бли жи ла Да ву то глу о ва по се та Бе о гра ду. Ислам ска за јед-ни ца Ср би је ни је би ла стра на у пре го во ри ма да би из њих би ла ис кљу че на. Од ње се са мо оче ки ва ло да без бор бе при ста не на пре да ју и на пу шта ње кон-цеп та са мо стал не и не за ви сне Ислам ске за јед ни це у Ре пу бли ци Ср би ји. То је иза зва ло по до зре ње пре ма на ме ра ма ко је су јав но ис ка зи ва ли пред ла га чи спо ра зу ма о ује ди ње њу ислам ских за јед ни ца.

Да ву то глу је од ло жио до ла зак у Бе о град за ка зан за 19. ок то бар 2011. јер су због тур ске вој не ак ци је про тив курд ских по бу ње ни ка у ју жној Ана до ли-ји и се вер ном Ира ку от ка за не ди пло мат ске по се те тур ских зва нич ни ка.29 У Бе о град је до пу то вао 24. ок то бра 2011. с тек стом „Основ них прин ци па”, ко ји је по твр дио гла си не да Тур ска же ли да Ислам ска за јед ни ца у Ре пу бли ци Ср-би ји бу де под сво дом Ислам ске за јед ни це Бо сне и Хер це го ви не и да Ри ја сет Ислам ске за јед ни це Ср би је тре ба уки ну ти.30

С тим у ве зи огла сио се ре ис-ул-уле ма Ислам ске за јед ни це Ср би је Адем Зил кић, ко ји је 28. ок то бра 2011. одр жао кон фе рен ци ју за штам пу на Аеро-дро му „Ни ко ла Те сла” пре по ла ска на хаџ. Зил кић је ка зао ка ко је не при хва-тљи во да по ли ти ча ри кре и ра ју спо ра зум о ко јем је Ислам ска за јед ни ца Ср би-је чу ла са мо из ме ди ја. Зил кић је по ја снио да је отво рен за пре го во ре, али да не при хва та уки да ње Ри ја се та са се ди штем у Бе о гра ду.31 Пред сед ник Од бо ра за спољ не по сло ве На род не скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је проф. др Дра го љуб Ми ћу но вић, ко ји се у то вре ме на ла зио у зва нич ној по се ти тур ским пар ла-мен тар ци ма, из ја вио је Тан ју гу да Ислам ска за јед ни ца у Ре пу бли ци Ср би ји мо ра да има се ди ште у Бе о гра ду. До дао је ка ко ни је по жељ но да се тур ски

26 Uje di nje nje Islam ske za jed ni ce glav na te ma, Da nas.rs, 24. ok to bar 2011.27 На по мо лу по ми ре ње ислам ских за јед ни ца?, Rts.rs, 17. ок то бар 2011.28 Ka bi net: Ne i sti ni ti na vo di da će Ta dić pot pi sa ti spo ra zum o je din stve noj islam skoj za jed ni ci u Sr bi ji, Blic.rs, 17. ok to bar 2011.29 Da vu to glu od lo žio do la zak u Sr bi ju, Mon do.rs, 19. ok to bar 2011.30 Uje di nje nje Islam ske za jed ni ce glav na te ma, Da nas.rs, 24. ok to bar 2011.31 Зил кић не при хва та уки да ње Ри ја се та ИЗС, По ли ти ка, 29. ок то бар 2011.



зва нич ни ци ме ша ју у од но се вер ских за јед ни ца у Ре пу бли ци Ср би ји.32 У име Ми ни стар ства ве ра и ди ја спо ре Ре пу бли ке Ср би је огла сио се др Алек сан дар Ра ко вић, са вет ник за са рад њу са цр ква ма и вер ским за јед ни ца ма. Ра ко вић је у из ја ви за Те ле ви зи ју Ре пу бли ке Срп ске из ја вио да ће др жав ни ор га ни Ре пу бли ке Ср би је по др жа ти по ми ре ње уну тар Ислам ске за јед ни це тек ка-да се о то ме са гла се све за ин те ре со ва не стра не, да кле, и Ислам ска за јед ни ца Ср би је, а за то је био по тре бан знат но ду жи пре го ва рач ки про цес. Ра ко вић је још по ја снио да се не ра ди о вер ској по де ли уну тар Ислам ске за јед ни це, већ да је реч о по ли тич кој по де ли јер је Ислам ска за јед ни ца Ср би је ло јал-на Ре пу бли ци Ср би ји, а Ислам ска за јед ни ца у Сан џа ку – Ср би ји де лу је као „по ли тич ки опо зи ци о ни еле мент пре ма на шој зе мљи”.33 Су о чен са та квим не го до ва њем, Су леј ман Угља нин је по звао пред став ни ке Ислам ске за јед ни-це Ср би је и Ислам ске за јед ни це у Сан џа ку – Ср би ји „да сед ну за сто, од ба це сво је лич не су је те и до го во ре се о ује ди ње њу”.34

Кра јем ок то бра 2011. би ло је из ве сно да Ре пу бли ка Ср би ја мо же да при-хва ти ује ди ње ње ислам ских за јед ни ца са мо ако се с тим сло жи Ислам ска за јед ни ца Ср би је. Та ко ђе је би ло ја сно ка ко је за Ре пу бли ку Ср би ју при хва-тљи во да на че лу Ислам ске за јед ни це Ср би је бу де ре ис-ул-уле ма са се ди штем у Бе о гра ду. То су би ле по ру ке ко је је ми ни стар Је ре мић тре ба ло да пре не се Да ву то глуу при ли ком по се те Тур ској 3. но вем бра 2011.35

Раз го вор ре ис-ул-уле ме Зил ки ћа са ре ис-ул-уле мом Гор ме зом о ује ди ње њу Ислам ске за јед ни це у Ре пу бли ци Ср би ји во дио се 8. но вем бра 2011. у Уре ду за хаџ Ислам ске за јед ни це Тур ске у Ме ки (Са у диј ска Ара би ја). Зил кић је ка зао Гор ме зу да је за је дин ство Ислам ске за јед ни це у Ре пу бли ци Ср би ји, али да је по треб но да у пре го во ре бу ду рав но прав но укљу че не све стра не.36 С дру-ге стра не, Гор мез је ре као Зил ки ћу да Тур ска не при хва та Ри ја сет Ислам ске за јед ни це Ср би је. Зил ки ћу су су ге ри са ли да се са гла си са тур ском ини ци ја-ти вом и: ам ба са дор Тур ске Али Ри за Чо лак, шеф ка би не та ре ис-ул-уле ме Бо-сне и Хер це го ви не Му ха рем Ха сан бе го вић, ми ни стар Угља нин, осо бе бли ске ми ни стру Ља ји ћу и ло кал ни сан џач ки функ ци о не ри. Ља јић је исто по ру чио муф ти ји Му ха ме ду Ју суф спа хи ћу.37

32 Ми ћу но вић: Се ди ште Ислам ске за јед ни це мо ра би ти у Бе о гра ду, По ли ти ка, 29. ок то-бар 2011.33 „Ми ни стар ство ве ра ни је упо зна то са тур ском ини ци ја ти вом”, По ли ти ка, 29. ок то бар 2011.34 „Po mi re nje u Islam skoj za jed ni ci da le ko”, No vi ma ga zin.rs, 29. ok to bar 2011.35 „Је ре мић у Тур ској”, Rtv.rs, 3. но вем бар 2011.36 „Mek ka: Su sret re i sa Sr bi je i re i sa Tur ske”, Me si hat sand za ka.rs, 9. no vem bar 2011.37 Из раз го во ра Алек сан дра Ра ко ви ћа са ре ис-ул-уле мом Аде мом Зил ки ћем.



Да ву то глу је по но во бо ра вио у Ср би ји 12. и 13. но вем бра 2011.38 По ње го-вом но вом пред ло гу спо ра зу ма и да ље је би ло пред ви ђе но уки да ње Ри ја се та Ислам ске за јед ни це Ср би је. Из Ми ни стар ства спољ них по сло ва Ре пу бли ке Ср би је је ово га пу та тра же но ми шље ње Ми ни стар ства ве ра и ди ја спо ре Ре-пу бли ке Ср би је о нај но ви јем тек сту „Основ них прин ци па”. У Сек то ру за ве ре Ми ни стар ства ве ра и ди ја спо ре је под ву че но да нашa земљa мо ра да се др жи ста ва да Ри ја сет Ислам ске за јед ни це Ср би је са се ди штем у Бе о гра ду и са ре-ис-ул-уле мом на че лу тре ба да бу де је дин стве на и не де љи ва вер ска за јед ни ца му сли ма на у Ре пу бли ци Ср би ји.39 Да кле, текст „Основ них прин ци па” ко ји би до вео Ислам ску за јед ни цу у Ре пу бли ци Ср би ји до та ко зва ног по ми ре ња и је дин ства ни је био уса гла шен, нај пре због то га што је тур ска ини ци ја ти-ва иг но ри са ла Ислам ску за јед ни цу Ср би је као рав но прав ног пре го ва ра ча и за то што је же ле ла да по сва ку це ну на мет не ре ше ње ко је би за до во љи ло Ислам ску за јед ни цу Бо сне и Хер це го ви не и ње не вер ске по гла ва ре Му ста фу Це ри ћа и Му а ме ра Зу кор ли ћа.

Днев ни аваз је 22. но вем бра 2011. пи сао ка ко је тур ска ини ци ја ти ва за ује-ди ње ње ислам ских за јед ни ца „пред кра хом” јер су вла сти Ре пу бли ке Ср би је тра жи ле да се Зу кор лић „исе ли из Сан џа ка и да жи вот на ста ви у Ис тан бу-лу”. То су би ле пот пу не бе сми сли це, као што су би ли бе сми сле ни и на во ди у Днев ном ава зу да су срп ске вла сти при хва ти ле да се ди ште Ислам ске за јед-ни це у Ре пу бли ци Ср би ји бу де у Но вом Па за ру и под ду хов ним ста ре шин-ством Ислам ске за јед ни це Бо сне и Хер це го ви не.40

На са мом кра ју по ста ви ло се и пи та ње евен ту ал них пот пи сни ка ује ди-ње ња ислам ских за јед ни ца у Ре пу бли ци Ср би ји. Спе ку ла ци је су во ди ле од ши ро ког кру га до све ужег па и нај у жег мо гу ћег. Пре ма Зу кор ли ће вим ре чи-ма, спо ра зум о ује ди ње њу би био ва же ћи и ако би га пот пи са ли са мо Це рић и Гор мез.41 У не до стат ку оста лих пот пи сни ка ово је би ло из ну ђе но ре ше ње, очи глед но не при хва тљи во и за са ме ак те ре. Днев ни аваз је ја вио да је от ка-за но пот пи си ва ње спо ра зу ма о ује ди ње њу ислам ских за јед ни ца у Ре пу бли-ци Ср би ји, ко ји је 25. но вем бра 2011. тре ба ло да пот пи шу Гор мез и Це рић.42 Зу кор лић је за кљу чио ка ко „ни ма ло ни је при јат но Тур ској да бу де по ра же на у тој ини ци ја ти ви”.43

38 FM Da vu to glu to Vi sit Ser bia on Sa tur day, Tur kis hwe ekly.net, 12 No vem ber 2011.39 Из бе ле шки Алек сан дра Ра ко ви ћа.40 „Be o grad blo ki ra spo ra zum o ob je di nja va nju IZ u Sr bi ji: Ini ci ja ti va Tur ske pred kra hom?”, Avaz.ba, 22. no vem bar 2011.41 „Da vu to glu da nas u Be o gra du”, Da nas.rs, 11. no vem bar 2011.42 „Be o grad blo ki ra spo ra zum o ob je di nja va nju IZ u Sr bi ji: Ini ci ja ti va Tur ske pred kra hom?”, Avaz.ba, 22. no vem bar 2011.43 Vri je me je da se kri mi nal ci is tje ra ju iz po li tič kog i jav nog ži vo ta San dža ka, Me si hat.org, 17. de cem bar 2011.



Че твр ти су срет Је ре ми ћа и Да ву то глуа по во дом тог пи та ња тре ба ло је да се одр жи кра јем но вем бра или по чет ком де цем бра 2011, али је од ло жен, од но сно до ње га ни ка да ни је ни до шло.44 Иако је би ло на ја ва,45 то ком 2012. ни је би ло но ве тур ске ини ци ја ти ве за ује ди ње ње ислам ских за јед ни ца у Ре-пу бли ци Ср би ји.

За кљу чак

1. Ми ни стар ство ве ра Ре пу бли ке Ср би је је 2010. ко нач но за у зе ло став да Ислам ској за јед ни ци Ср би је, са ре ис-ул-уле мом на че лу и се ди штем у Бе о гра ду, при па да ста тус тра ди ци о нал не вер ске за јед ни це у Ре пу бли ци Ср би ји.

2. Ислам ска за јед ни ца Ср би је је de fac to на сле ди ла, од но сно сте кла ста тус тра ди ци о нал не Ислам ске за јед ни це у Ре пу бли ци Ср би ји и пре о ста ло је са мо да се у скла ду са прав ном про це ду ром de ju re по твр ди ста тус Ислам-ске за јед ни це Ср би је, као тра ди ци о нал не вер ске за јед ни це, упи сом у Ре-ги стар цр ка ва и вер ских за јед ни ца у Ре пу бли ци Ср би ји.

3. И дру ги др жав ни ор га ни Ре пу бли ке Ср би је су кроз не по сред ну са рад њу при хва ти ли да Ислам ска за јед ни ца Ср би је de fac to је сте тра ди ци о нал на вер ска за јед ни ца у Ре пу бли ци Ср би ји.

4. Тур ска ини ци ја ти ва „Основ ни прин ци пи” за ује ди ње ње Ислам ске за јед-ни це у Ре пу бли ци Ср би ји из 2011. има ла је за на ме ру да осу је ти да ва ње ста ту са тра ди ци о нал не вер ске за јед ни це Ислам ској за јед ни ци Ср би је, са ре ис-ул-уле мом на че лу и се ди штем у Бе о гра ду, та ко што је сво јом ини-ци ја ти вом зах те ва ла уки да ње Ри ја се та Ислам ске за јед ни це Ср би је.

5. Тур ска ини ци ја ти ва „Основ ни прин ци пи” је има ла за на ме ру да Ислам-ску за јед ни цу у Ре пу бли ци Ср би ји ор га ни за ци о но под ве де под „ду хов ни свод” Ислам ске за јед ни це Бо сне и Хер це го ви не са ре ис-ул-уле мом на че лу, у Са ра је ву, пре ма истом или слич ном мо де лу ко ји је об ли ко ван у од но-су Ислам ске за јед ни це у Сан џа ку – Ср би ји са се ди штем у Но вом Па за ру пре ма Ислам ској за јед ни ци Бо сне и Хер це го ви не.

6. Тур ска ини ци ја ти ва „Основ ни прин ци пи” је спор ислам ских за јед ни ца у Ре пу бли ци Ср би ји при стра сно тре ти ра ла као „бо шњач ко вер ско пи та-ње”, ко је у бу дућ но сти тре ба да бу де ре ша ва но у тро у глу Ис тан бул – Са-ра је во – Но ви Па зар.

7. Тур ска ини ци ја ти ва „Основ ни прин ци пи” је пот пу но иг но ри са ла чи ње-ни цу да су му сли ман ски вер ни ци у Ре пу бли ци Ср би ји Бо шња ци, Ал бан-ци, Ро ми, Го ран ци, Му сли ма ни, Ју го сло ве ни и дру ги, на че му ин си сти ра

44 Po mi re nje če ka bo lje vre me, No vi ma ga zin.rs, 20. de cem bar 2011.45 Lja jić: Ne ve ru jem u sko ro spa ja nje islam skih za jed ni ca, No vo sti.rs, 9. ja nu ar 2012.



Ислам ска за јед ни ца Ср би је са ре ис-ул-уле мом на че лу и се ди штем у Бе о-гра ду.

8. Тур ска ини ци ја ти ва „Основ ни прин ци пи” за ује ди ње ње Ислам ске за јед-ни це у Ре пу бли ци Ср би ји из 2011. због го ре на ве де ног (под 4, 5, 6. и 7) ни је при хва ће на.

9. Да нас (кра јем 2012) пре о ста ло је са мо да Ми ни стар ство прав де и др жав не упра ве Ре пу бли ке Ср би је у скла ду са прав ном про це ду ром de ju re по твр ди ста тус Ислам ске за јед ни це Ср би је као тра ди ци о нал не вер ске за јед ни це, упи сом у Ре ги стар цр ка ва и вер ских за јед ни ца у Ре пу бли ци Ср би ји.


Не над Кец ма но вић*

НЕО О СМА НИ ЗАМ ИЛИ ПА НИ СЛА МИ ЗАМ – ре цеп ци ја нео о сма ни зма у Бо сни и Хер це го ви ни –

Са же так: При вред но, вој но и по ли тич ки моћ на Тур ска се при је не ко ли ко го ди на из не на да по ја ви ла у Ср би ји и БиХ, ко је се исто вре ме но на ла зе и у зо ни ши ре ња ње ног нео о сман ског ути ца ја на Бал кан и на пу ту ње ног при кљу че-ње у ЕУ. А њен спољ но по ли тич ки стра тег и ми ни стар, про фе сор Да ву то глу, ну дио је на су шно по треб не еко ном ске ин ве сти ци је и ди пло мат ски до бре услу ге у по сре до ва њу из ме ђу још не по вјер љи вих ком ши ја екс-Ју го сла ви је.

На дру гом прав цу нео о сман ског ши ре ња ути ца ја на зе мље Бли ског ис-то ка Тур ска се пре по ру чи ва ла као мо дел по ми ре ња исла ма и де мо кра ти је, а „ислам ска де мо кра ти ја” је тре ба ло да бу де ис ход Арап ског про ље ћа у Ту ни-су, Ли би ји, Егип ту и Си ри ји.

И по ред без ре зер вне по др шке је ди не су пер си ле, спољ но по ли тич ке ам-би ци је Ер до га но ве вла де по ка за ле су се, ме ђу тим, пре на прег ну те и ја ло ве. У ком плек сним и про ти вр јеч ним од но си ма на уза вре лом Бли ском ис то ку, Тур ска је пред у зе ла не мо гу ћу ми си ју да па ра лел но бу де и са ве зник Аме ри ке и Мор си је вог ре жи ма у Егип ту, при ја тељ Изра е ла и па ле стин ског вођ ства, до бро чи ни тељ Аса ду и по бу ње ни ци ма у Си ри ји, па је стра те ги ја „ну ла про-бле ма са су сје ди ма” за вр ши ла као „ни је дан су сјед ко ји ни је про блем”. У Ср-би ји и БиХ тур ска ди пло ма ти ја се фо ку си ра ла ис кљу чи во на те ри то ри је са бошчњач ком ве ћи ном (Сан џак, Са ра јев ски кан тон) и та ко, по себ но у РС и „ХБ”, умје сто ин те гра ци је још ви ше оту ђи ла хри шћан ско ста нов ни штво од за јед нич ке др жа ве са ве ћин ским му сли ма ни ма. Шта ви ше, по ли ти ка нео о-сма ни зма ту је објек тив но до би ла ка рак тер без ма ло па ни сла ми зма.

Та квом ис хо ду пре суд но је до при ни је ла по ли тич ка кри за у са мој Тур ској, гдје се Ер до ган, под при ти ском ли бе рал но де мо крат ских про те ста у пар ку Ге-зи и на Тр гу Так сим, окре нуо сво јој из вор ној исла ми стич кој по ли тич кој ин-спи ра ци ји, вјер нич кој из бор ној ба зи и уле ми, а про тив не са мо ке ма ли стич ке ар ми је не го и се ку лар не по слов не кла се, ур ба не ин те ли ген ци је и омла ди не јер је „пот па ла под ути цај За па да”.

* Факултет политичких наука Универзитета у Бањој Луци.


Неоосманизам или панисламизам... 251

Не ма сум ње да ће пре ви ра ња у „Стам бо лу” има ти сна жног од је ка у Са ра-је ву, ко је је, не са мо по струк ту ри ста нов ни штва, већ по ста ло му сли ман ски, а по мно гим оби љеж ји ма по ста је и тур ски град. Уоста лом, на из ја ве Та ји па Ер до га на да су Бо сна и Бо шња ци ње го ва по себ на бри га и ама нет рах ме тли Али је Изет бе го ви ћа, та да шњи ре ис Му ста фа Це рић, вјер ски по гла вар му-сли ма на у БиХ, уз вра тио је ри је чи ма да је „Тур ска бо шњач ка ма ти ца”. Оста је пи та ње ко ли ко се све то укла па у аме рич ку стра те ги ју по др шке Тур ској „као ди је лу про ши ре не ЕУ” (Бже жин ски) и ви ђе њу БиХ као је дин стве не др жа ве ко ја у Бри се лу тре ба да го во ри је ди ним гла сом?

Кључ не ри је чи: нео о сма ни зам, исла ми зам, па ни сла ми зам, Арап ско про-ље ће, Тур ска, Бо сна, Бли ски ис ток, Ср би ја, Срп ска

* * *

При је све га, већ у пр вој ре че ни ци тек ста мо ра мо да оспо ри мо, од но сно ре-ла ти ви зу је мо под на слов. Иако смо из раз ре цеп ци ја упо три је би ли у јед ни ни, у БиХ се за пра во не мо же го во ри ти о је дин стве ној ре цеп ци ји тур ске спољ не по ли ти ке на Бал ка ну, не го при је о ре цеп ци ја ма у мно жи ни, за ви сно од то-га ко ји ен ти тет или, бо ље ре че но, на род има мо у ви ду. Или, још пре ци зни је ре че но, ра ди се о јед ној ре цеп ци ји и дви је ма ње-ви ше не га тив не пер цеп ци је тур ске ди пло мат ске ак тив но сти у БиХ. За ову, да нас ина че по мно гим ли-ни ја ма сег мен ти ра ну за јед ни цу три (под)кул ту ре, од но сно три на ци је, три вје ре, три је зи ка итд., спољ но по ли тич ка офан зи ва вла де Та ји па Ер до га на на Бал кан, по ста ла је још је дан, спо ља до шао, по вод ме ђу соб ног ра зи ла же ња, уза јам них сум њи и стреп њи, а по тен ци јал но чак и су ко ба.

Ми ре ње ми ни ста ра, ре и са и муф ти је

Још ка да се при је не ко ли ко го ди на у Ср би ји по ја вио Ер до га нов спољ но-по ли тич ки стра тег и ми ни стар Ах мет Да ву то глу са „по ну дом до брих услу га” да по ми ри Ра си ма Ља ји ћа и Су леј ма на Угља ни на, од но сно Аде ма Зил ки ћа и Мо а ме ра Зу кор ли ћа, то је иза зва ло чу ђе ње па и по до зре ње, ма ње у ов да шњој, ви ше у јав но сти у су сјед не БиХ, пре ци зни је РС. Дје ло ва ло је за и ста би зар-но да два чла на вла де у Бе о гра ду ми ри је дан ино стра ни по ли ти чар, као и да ме ђу по сва ђа ним ре ис-ул-уле мом и глав ним муф ти јом, уну тар по ди је ље не ислам ске вјер ске за јед ни це Ср би је, по сре ду је зва нич ник дру ге, и то се ку лар-не др жа ве. Да ву то глу је на сту пао у ми си ји ве ли ког ми ро твор ца и из ми ри те-ља на Бал ка ну, у име ре ги о нал не ве ле си ле Тур ске, ко ја же ли „ну ла су ко ба” у ши ро ко де фи ни са ном окру же њу, ка ко би, ши ре њем по ли тич ке ста бил но сти и об но вом кул тур не бли ско сти, ство ри ла без бје дан про стор за ин ве сти ци је



сво је за хук та ле при вре де. А то је, опет, код до ма ћих по ли ти ча ра и при вред-ни ка, по тре би тих ка пи та ла и рад них мје ста, на и ла зи ло на одо бра ва ње, јед-на ко као што је и ши ро ке на род не ма се при јат но асо ци ра ло на ље то ва ња у Ан та ли ји, по пу лар не тур ске ТВ са пу ни це и јеф ти ну па муч ну ро бу на пре ри-фе риј ским пи ја ца ма1. Али упр кос то ме што је Тур ска по мно го че му мо дер на и се ку лар на др жа ва, не ки ана ли ти ча ри, при је све га у БиХ, од но сно у РС, ту нео бич ну бри гу Ах ме та (Да ву то глуа) за до бре од но се из ме ђу Ра си ма (Ља ји-ћа) и Су леј ма на (Угља ни на), Мо а ме ра (Зу кор ли ћа) и Аде ма (Зил ки ћа) по ве-зи ва ли су са чи ње ни цом да су сва пе то ри ца исто вјер ни ци и да та „ислам ска ве за” мо гу ће ука зу је да Тур ска пре тен ду је да пре у зме па тро нат над му сли-ма ни ма у Ср би ји па и ши ре. Зва нич на по ли ти ка Ср би је је, ме ђу тим, та кве опа ске за не ма ри ва ла у ин те ре су обе ћа них ве ли ких тур ских ин ве сти ци ја у раз вој тек стил не ин ду стри је у Ра шкој, у из град њу пут не мре же на ју гу Ср-би је, па и у ин те ре су па ци фи ка ци је по ли тич ки агре сив ног има ма Зу кор ли-ћа, ко ји је се риј ски про из во дио ин ци ден те у Па за ру итд., итд. Та кав при ступ охра бри ва ла је и аме рич ка по др шка Ер до га но вом ре жи му као свом глав ном са ве зни ку у ре ги о ну. Чак и као зе мљу ко ја је, на ори ги на лан на чин, спо ји ла ислам ску тра ди ци ју са мо дер ном де мо кра ти јом, та спе ци фич на „ислам ска де мо кра ти ја” ви ђе на је, шта ви ше, као мо дел за чи тав арап ски сви јет ра за пет из ме ђу ислам ских тра ди ци о на ли ста и ли бе рал но де мо крат ских мо дер ни ста.

„Успје шна при ча ко ју тре ба по но ви ти”

„Стра те шка ду би на”2 тур ске спољ но по ли тич ке офан зи ве на Бал кан по-ста ће ја сна тек на сту пом Да ву то глуа у БиХ. Пре да ва њем ко је је одр жао у окви ру јед ног ина че не за па же ног, на уч ног ску па у Са ра је ву тур ски ми ни стар је до слов но шо ки рао све при сут не, укљу чив и бо шњач ку ве ћи ну слу ша ла-ца. Он је, из ме ђу оста лог, го во рио да је „ви ше вје ков на осман ска оку па ци ја Бо сне би ла јед на успје шна при ча ко ју би тре ба ло по но ви ти”. Си гур но и сам свје стан на ко ли ки би оди о зум та ква по ру ка мо гла на и ћи код не бо шњач ке ма њи не у пу бли ци, он је иза брао за и ста ори ги нал ну ар гу мен та ци ју да јој је при бли жи. За илу стра ци ју „успје шне при че” на вео је Мех мед-па шу Со ко ло-ви ћа, „ко ји је са до ла ском тур ске им пе ри је у Бо сну по стао је дан од во де ћих по ли ти ча ра сво га вре ме на, а без то га би остао ано ним но срп ско се ља че”. Као дру гу илу стра ци ју по ме нуо је „Бе о град, ко ји је под Осман ли ја ма по стао

1 Ни је дан ср би јан ски по ли ти чар ни је јав но про бле ма ти зо вао би зар не ак тив но сти Тур ске у Ср би ји, са из у зет ком про фе со ра Дра го љу ба Ми ћу но ви ћа, ко ји је као пред сјед ник Спољ-но по ли тич ког од бо ра Скуп шти не об ја вио је дан кра ћи кри тич ки ко мен тар у По ли ти ци.2 Исто и ме но Да ву то глу о во про грам ско дје ло у ко ме се отво ре но из но се по сту ла ти нео о-сман ске по ли ти ке, а ко је, за чу до, још уви јек ни је пре ве де но на срп ски, али ни на ен гле ски.



нај ве ћа лу ка у до њем то ку Ду на ва, док је при је то га био срп ска се лен дра на мар ги ни свјет ских тр го вач ких пу те ва”.

Иако тур ска ди пло ма ти ја има ве ли ку тра ди ци ју, а њен пр ви чо вјек ни је са мо ис ку сан ди пло ма та не го и угле дан про фе сор ме ђу на род них од но са на пре сти жном ис тан бул ском уни вер зи те ту, Ер до га нов ми ни стар очи глед но ни је до шао до вољ но при пре мљен у Са ра је во. Бо ље по зна ва ње срп ске на ци-о нал не исто ри је и на род не по е зи је от кри ло би му да је ви ше вје ков на осман-ска оку па ци ја Бо сне у ко лек тив ном сје ћа њу срп ско пра во слав ног жи вља за-би ље же на као „роп ство под Тур ци ма”, а не као „јед на успје шна при ча”. А да се, исто риј ски вје ро до стој на, бли ста ва по ли тич ка ка ри је ра Мех мед-па ше у на род ном пре да њу, па и ко лек тив ној сви је сти да на шњег хри шћан ског сви-је та, ве зу је за „да нак у кр ви”, од но сно за су ро ву прак су оку па то ра да здра ву, на о чи ту и би стру срп ску дје цу у ре дов ним оби ла сци ма Бо сан ског ви ла је та оти ма од ро ди те ља да би, од ра ста ју ћи и вас пи та ва ју ћи се у Ис тан бу лу, би ла од ро ђе на и об у че на да по пу не ре до ве ја ни чар ске вој ске и им пе ри јал не ад ми-ни стра ци је. Те да се упра во у от по ру тур ском зу лу му то ком ви ше ви је ко ва раз вио срп ски на ци о нал ни иден ти тет, а фи гу ра Тур чи на из ра сла у ме та фо-ру срп ског ар хи не при ја те ља.

На рав но, тур ски ми ни стар спољ них по сло ва је „об но ву јед не успје шне при че” смје стио у са вре ме ни кон текст ми ро љу би ве еко ном ске, кул тур не, ме диј ске, спорт ске итд. ме ђу на род не са рад ње, али то ни је би ло до вољ но да осво ји ср ца и умо ве на ро да ко ји је вас пи та ван на Ко сов ском ци клу су на род-не по е зи је, на „Гор ском ви јен цу”, на Ан дри ће вим дје ли ма и сл.

Збу ње ност бо шњач ких до ма ћи на

Нај за ни мљи ви је је што ни му сли ман ско бо шњач ка пу бли ка на са ра јев-ском ску пу ни је би ла оду ше вље на Да ву то глу о вим по ру ка ма о бли ско сти на ба зи за јед нич ке про шло сти, им пе ри јал не сла ве, исте ре ли ги је, срод не кул-ту ре. Тур ски ми ни стар очи то ни је имао у ви ду да су ге не ра ци је исла ми зо-ва ног жи вља у БиХ на кон па да и по вла че ња Осман ског цар ства жи вје ле под стиг мом вјер ских кон вер ти та, на ци о нал них из дај ни ка и оку па тор ских ко-ла бо ра на та. Из ре ка „по ту ри ца – го ри од Тур чи на”, ко ја се од но си ла на пр ве ге не ра ци је исла ми зо ва них су на род ни ка јер су се пре вје ри ли ра ди еко ном-ских и ста ту сних при ви ле ги ја, за др жа ла се и у од но су на њи хо ве да ле ке по-том ке. У не ким до ми нант но срп ским и хр ват ским ру рал ним под руч ји ма БиХ му сли ма не су и то ком со ци ја ли стич ког пе ри о да осло вља ва ли као Тур ке, а то ком гра ђан ског ра та 1992–1995. тај на зив у пе јо ра тив ном зна че њу про ши-рио се у РС. Сред њо школ ски про фе со ри у ур ба ним цен три ма од ’45. до ’92. му ку су му чи ли ка ко да, ту ма че ћи „ис тра гу по ту ри ца” у „Гор ском ви јен цу” не по ври је де му сли ман ске уче ни ке. Мла ђа, ур ба на и се ку лар на бо шњач ка



пу бли ка, фор ми ра на у пе ри о ду тран зи ци је, ве стер ни за ци је и гло ба ли за ци-је, Да ву то глу о ве иде је је при ми ла са ре зер вом као кон зер ва тив не, ана хро не, ре тро град не. За њих је то био по зив да се њи хо ва зе мља и на род са пу та у Евро пу вра ти на бал кан ски Ори јент.

У са ли је, ме ђу тим, сје дио и узо рак број ни је сред ње и ста ри је, ма хом ре-ли ги о зне бо шњач ке ге не ра ци је ко ја је са чу ва ла „ко лек тив ну ме мо ри ју” на Осман ско цар ство као „злат но до ба” бо сан ских му сли ма на, у ко ме су по ли-тич ки и еко ном ски би ли при ви ле го ва на до ма ћа по пу ла ци ја у БиХ. Уз дах за „пу стим тур ским вак том”, ко ји се не кад још мо гао чу ти од нај ста ри је ге не ра-ци је му сли ма на, го во ри о тој но стал ги ји. Уоста лом, за тур ско осва ја ње Бо сне био је ве зан њи хов нај при је вјер ски иден ти тет, из ко га се ка сни је раз вио и кул тур ни, а он да и на ци о нал ни иден ти тет. Ко ли ко је та про шлост би ла жи-ва и „као мо ра при ти ска ла сви јест са вре ме ни ка” по ка зу је је дан ин ди ка ти ван спор из се дам де се тих го ди на про шлог ви је ка. У ври је ме „фе де ри ра ња фе де-ра ци је” и ко му ни стич ка власт у БиХ је пу ном па ром кре ну ла у афир ма ци ју ре пу блич ке др жав но сти, а то је под ра зу ми је ва ло и пи са ње ин те грал не исто-ри је три на ро да (и оста лих на род но сти). Тај „др жав ни” про је кат по вје рен је АНУ БиХ, али је за мро за то што се ака де ми ци ни ка ко ни су мо гли спо ра-зу мје ти да ли је осман ска власт би ла „оку па ци ја” (срп ски исто ри ча ри) или „упра ва” (му сли ман ски исто ри ча ри).

Мно ге бо шњач ке по ро ди це има ју ре ла тив но бли ске срод ни ке у Ис тан бу-лу ко ји су се то ком дру ге по ло ви не про шлог ви је ка или ра ни је од се ли ли, а жи ви и имућ ни по том ци бо сан ског бе го ва та и да нас рас по ла жу ку пље ним или на сли је ђе ним не крет ни на ма на Бос фо ру. По ро ди ца Али је Изет бе го ви-ћа рат је про ве ла у Тур ској, а Ха рис Си лај џић са сво јом већ го ди на ма ви ше бо ра ви у Ис тан бу лу не го у Са ра је ву као кон сул тант не са мо за при вред не не го и по ли тич ке ин ве сти ци је у БиХ3. На Ка па ли чар ши ји без ма ло сви тр гов-ци теч но го во ре „бо сан ски” и бо шњач ки ту ри сти се осје ћа ју као код ку ће. А да се „тур ска ве за” при ми ла и хва та ко ри јен и ме ђу му слам снко бо шњач ком мла де жи у БиХ го во ри њи хо во на ви ја ње за тур ску ре пре зен та ци ју, клу бо ве и так ми ча ре, по го то во ка да се над ме ћу са спор ти сти ма из Ср би је или Хр-ват ске. Ни шта дру га чи је ни је ни у Ра шкој.

За то не ма сум ње да је Да ву то глу о ва би зар на при ча већ при ње го вом де-би тант ском на сту пу до би ла ма кар и при та јен, по зи ти ван од јек ме ђу пу бли-ком. Са ра јев ски ме ди ји су за по че так оста ли при мјет но су здр жа ни.

3 Иако се по ву као са че ла Стран ке за БиХ и ак тив ног по ли тич ког жи во та у зе мљи, Ха рис Си лај џић се при ли ком го сто ва ња нај ви ших бо шњач ких по ли ти ча ра у Тур ској че сто по ја-вљу је у дру штву до ма ћи на.



БиХ без Срп ске, Ср ба и Хр ва та

Ори јен тал но слат кор је чи ви и уви јек ис под бр чи ћа на сми је ше ни ди пло-ма та Да ву то глу, ме ђу тим, ни је по су стао, а ка мо ли од у стао, не го је у на ред-ним мје се ци ма и го ди на ма по стао без кон ку рен ци је нај че шћи ино стра ни зва нич ни гост у Са ра је ву, а за њим су кре ну ли и пред сјед ник Гул и пре ми-јер Ер до ган. Иако су сви они уви јек го во ри ли о БиХ, или ба рем о Бо сни као скра ће ни ци за ци је лу зе мљу, ни је дан од њих упа дљи во ду го ни је на ла зио за по треб но да се за пу ти у Ба ња лу ку или Мо стар. Те шко је вје ро ва ти да су не-у мор ног Да ву то глуа обес хра бри ле не га тив не ре ак ци је из РС на „јед ну успје-шну при чу ко ју тре ба об но ви ти” и не за ин те ре со ва ност европ ске Хр ват ске и „про е вроп ских Хр ва та у ХБ” за „ма ло а зиј ске” игре на Бал ка ну. При је се мо-же прет по ста ви ти да је ње го во за др жа ва ње ис кљу чи во у Са ра је ву тре ба ло да бу де тур ски до при нос афир ма ци ји „др жав не при је сто ни це” и „др жав них ор га на је дин стве не БиХ”, у ко ји ма се по не кад и ус пут су сре тао и са срп ским чла ном Пред сјед ни штва и пред став ни ци ма РС у Са вје ту ми ни ста ра. А мо-гу ће је да Тур ска сво ју уло гу у БиХ ни је ни про јек то ва ла ши ре од бо шњач ког ди је ла Бо сне, од но сно да ље од кан то на са му сли ман ском ве ћи ном, те да се ње не ам би ци је сво де на про мо ци ју ин те ре са са мо јед не стра не у бо сан ском тро у глу.

У сва ком слу ча ју, не ки ка сни ји по ку ша ји тур ског ама ба са до ра у БиХ да у Ба ња лу ци сон ди ра те рен за по сје ту сво га ми ни стра на и шли су на хлад-но од би ја ње. Јед но, „као за ка шње ли” у од но су на по од ма кле ак тив но сти у Са ра је ву и, дру го, „као су ви шни”, с об зи ром на си сте мат ско фа во ри зо ва ње Бо шња ка на ра чун Ср ба, ко ји су та ко ђе кон сти ту тив ни на род, и Срп ске, ко-ја об у хва та по ло ви ну БиХ. Истом при ли ком за мје ре но је и то што се јед но-стра но про бо шњач ка тур ска по ли ти ка у БиХ че сто ма ни фе сту је и у окви ру деј тон ског Ви је ћа за им пле мен та ци ју ми ра – без ма ло уви јек не га тив но при-стра сна пре ма ста во ви ма Ба ња лу ке. Тур ска у том ти је лу, ко је се у Са ра је ву, на ам ба са дор ском ни воу, са ста је сва ке не дје ље да би над зи ра ло и усмје ра ва ло рад ви со ког пред став ни ка, и фор мал но пред ста вља Ор га ни за ци ју ислам ске кон фе рен ци је и ле ги тим но про мо ви ше му сли ман ске ин те ре се. Ни на кон ових при го во ра у тур ској по ли ти ци се ни шта ни је про ми је ни ло, баш као да у БиХ не жи ве ни Ср би ни Хр ва ти. На про тив, зва нич на Ан ка ра је на ста-ви ла све ин тен зив ни је ко му ни ка ци је са Са ра је вом, од но сно го то во ис кљу-чи во са бо шњач ким по ли ти ча ри ма у фе де рал ним и за јед нич ким ор га ни ма, као је ди ним овла шће ним за ступ ни ци ма ци је ле БиХ, без Ре пу бли ке Срп ске и „Хер цег-Бо сне”.

Из ме ђу Ис тан бу ла и Са ра је ва је прак тич но ус по ста вљен ва зду шни мост ко јим су мје сеч ном ди на ми ком раз мје њи ва ли по сје те нај ви ши тур ски (Гул, Ер до ган, Да ву то глу) и бо шњач ки (Изет бе го вић, Ти хић, Ла гумџија)



политичари, а о оним ни же ран ги ра ним др жав ним функ ци о не ри ма и привред ним ру ко во ди о ци ма да и не го во ри мо. Исто вре ме но, ма ти ца Ср би ја је ра ши ре них ру ку до че ки ва ла све ини ци ја ти ве Ан ка ре, а за ру ко вод ство РС је по ста ло про блем ка да се тур ски пред сјед ник Гул по ја вио као „не у трал ни” ме ди ја тор ус по ста вља ња бо љих од но са у тро у глу Бе о град–Са ра је во–За греб. Из ре дов них го ди шњих са ми та се, исти на, већ по сли је пр ве рун де дис крет-но по ву као Иво Јо си по вић, али су стал не ис тан бул ске кон сул та ци је на ста-вље не у су же ном кру гу Та дић/Ни ко лић–Гул–Изет бе го вић. Чак и Ру си ја је то пре ћут но одо бра ва ла због ва жних стра те шких за јед нич ких ин те ре са у Тур ској, као што су наф то вод Ју жни ток, ре зер ве енер ге на та у Ка спиј ском ба зе ну, му сли ман ске фе де рал не ре пу бли ке и но ве др жа ве на Кав ка зу и сл., уз дис крет но обра зло же ње да је Тур ска ипак са мо „ти гар од па пи ра”.

Нео о сма ни зам ан те пор тас

У ме ђу вре ме ну у Ба ња лу ци је одр жан и на уч ни скуп4 на ко ме је наш углед ни ори јен та ли ста Д. Та на ско вић у увод ном ре фе ра ту тур ску ди пло мат-ску офан зи ву на Бал кан де ши фро вао као „нео о сма ни зам”. А ње го ва исто и ме-на књи га, ка сни је пре ве де на на ви ше је зи ка, по ста ла је кључ за ду бље ра зу ми-је ва ње Ер до га но ве спољ не по ли ти ке по врат ка на гра ни це бив шег Осман ског цар ства, од но сно ши ре ња ути ца ја на „су сјед ство”, ко је се за чу до од но си ло и на зе мље ко је се ни су гра ни чи ле са са вре ме ном Тур ском. Ви ше вје ков на осман ска оку па ци ја број них зе ма ља са вре ме ног Бли ског ис то ка и Ју го и сточ-не Евро пе оста ви ла је ду бо ке тра го ве у мен та ли те ту, оби ча ји ма, на чи ну ис-хра не и оди је ва ња, обра сци ма по на ша ња, сти лу жи во та, вјер ској и на ци о-нал ној струк ту ри, ко ји се и да нас пре по зна ју. Са вре ме на Тур ска, као ве ли ка и мно го људ на зе мља, еко ном ски екс пан зив на ре ги о нал на вој на и по ли тич ка си ла, са по вољ ним евро а зиј ским ге о по ли тич ким по ло жа јем, са до брим од но-си ма са гло бал ним ве ле си ла ма (САД, Ру си ја, Ки на), те као чла ни ца моћ них ме ђу на род них са ве за, по пут НА ТО-а и ОИК-а (Кон фе рен ци ја ислам ских зе-ма ља), пре по зна ла је у осман ском на сли је ђу шан су за сво ју да љу екс пан зи ју.

Ка ко је Та на ско вић ука зао, ра ди се о јед ној ком плек сној и кон тро верз ној спољ но по ли тич кој стра те ги ји, ко ју је у про грам ском дје лу „Стра те шка ду би-на” са жео про фе сор и ми ни стар Да ву то глу. У њој се ми је ша ју тра ди ци о на-ли зам и мо дер ни зам, исла ми зам и се ку ла ри зам, пан тур ски на ци о на ли зам и ке ма ли стич ки евро пе и зам, те от кри ва ју ли дер ске пре тен зи је ове зе мље ко је се про те жу од Бал ка на и Бли ског ис то ка до бив ших со вјет ских ре пу бли ка

4 Скуп о нео о сма ни зму одр жан у ор га ни за ци ји ЦЕНС – Бе о град/Ба ња лу ка. Увод но из-ла га ње под нио је про фе сор Све то зар Сто ја но вић, а глав ни ре фе рат Дар ко Та на ско вић.



на Кав ка зу и гра ни ца Ки не5. Тур ски Ки син џер, ка ко на зи ва ју не у мор ног пут ни ка проф. Да ву то глуа, на шао је сво га Ник со на у Та ји пу Ер до га ну, ко ји је са три уза стоп на пре ми јер ска ман да та за де се так го ди на ство рио тур ско еко ном ско чу до. То је у на род ули ло по лет и са мо по у зда ње, а ње му ство ри ло ха ри зму во ђе чи је по те зе не мо же да оспо ри ни моћ на вој ска ни ли бе рал на по слов на и ин те лек ту ал на ели та ни уле ма, ко ји има упо ри ште у ма са ма, па ни курд ски се па ра ти сти.

На ба зи три пу та овје ре не оп ште по др шке у зе мљи, по ра сле су и Ер до га-но ве ам би ци је у спољ ној по ли ти ци. И при је не го што су за ку ца ли на ка пи је Бе о гра да и Са ра је ва, тур ски ли дер и ње гов глав ни ди пло ма та су по зи ци је Тур ске већ би ли ста би ли зо ва ли на про ла зним ста ни ца ма у Ско пљу и Ти ра-ни. Али оно што је, по ред уну тра шње сна ге и спољ не ам би ци је, би ло пре-суд но за про дор Тур ске ка по зи ци ји ре ги о нал ног ли де ра би ла је по др шка је ди не су пер си ле, без ко је у по сљед њој де це ни ји про шлог па и у пр вој де це-ни ји овог ви је ка ни су мо гу ћа зна чај ни ја по мје ра ња на гло бал ној „ша хов ској та бли”. САД је отво ре но стао иза свог

„глав ног ре ги о нал ног са ве зни ка”, „зе мље ко ја је успје ла да ство ри ори ги-нал ну ислам ску де мо кра ти ју” , „јед не од вој но нај моћ ни јих чла ни ца НА ТО-а” итд. А ова по сљед ња чи ње ни ца је у РС иза зва ла до дат не ре зер ве не са мо пре ма нео о сман ским не го и пре ма атлант ским ин те гра ци ја ма. Док вла сти у Ба ња лу ци да нас још мо гу да за у ста ве тур ске по ли ти ча ре и би зни сме не на гра ни ца ма ен ти те та, тур ски вој ни ци у уни фор ма ма НА ТО-а би се нео ме та-но ше та ли Го спод ском ули цом по ред Бан ског дво ра.

Аме рич ка по др шка нео о сма ни зму

Ко ји су мо ти ви ста ја ли иза аме рич ке по др шке ан га жо ва њу Тур ске, кон-крет но у БиХ, а ко ји ни ка да до са да ни су или ба рем ни су екс пли цит но по ми-ња ни? О то ме се мо же на ве сти низ ма ње или ви ше убје дљи вих прет по став ки.

По јед ној, БиХ тре ба да по слу жи као мо сто бран за ула зак Тур ске у ЕУ, у че му је САД сна жно али за са да без у спје шно по др жа ва. Тур ска је још уви-јек вје чи ти кан ди дат за при јем, по ред оста лог и за то што су јој Фран цу ска и Ње мач ка отво ре но ста ле на пут. Фор мал но, Тур ској се јед ном из Бри се ла пре ба цу је што хап си ли бе рал не но ви на ре, на уч ни ке, умјет ни ке, ин те лек ту-ал це и не по шту је људ ска пра ва, дру ги пут јој се за мје ра да ни је се ку лар на др жа ва у пу ном сми слу, тре ћи пут јој се при мје ћу је да ге о граф ски, сем ма лим ди је лом, не при па да Евро пи не го тзв. Ма лој Ази ји, че твр ти пут на тукне да

5 Д. Та на ско вић, Нео о сма ни зам – док три на и спољ но по ли тич ка прак са, „Слу жбе ни гла-сник”, Ре пу бли ке Срп ске, Ба ња лу ка 2010.



би сво јом те ри то ри јал ном ве ли чи ном, мно го људ но шћу и еми гра ци јом еко-ном ски де ста би ли зо ва ла ЕУ.

Пре ћу тан раз лог је и то што је Тур ска му сли ман ска зе мља чи ји га стар бај-те ри у Евро пи ге не ра ци ја ма не успи је ва ју да се ин те гри шу у мо дер ни европ-ски сви јет и при хва те за пад ни си стем ври јед но сти. Ан га жо ва ње у БиХ би, на вод но, тре ба ло да по ка же да Тур ци мо гу да по ста ну фак тор ин те гра ци је бо сан ских и сан џач ких му сли ма на у до ми нант но хри шћан ску БиХ и Ср би ју та ко што ће ми ро твор но по сре до ва ти у њи хо вим кон флик ти ма са Ср би ма и Хр ва ти ма. Оту да, ваљ да, оне на из глед би зар не ак ци је на ми ре њу ми ни ста ра у Бе о гра ду и па ци фи ко ва њу муф ти је Мо а ме ра Зу кор ли ћа у Но вом Па за ру.

Пре ма дру гој прет по став ци, САД је већ по ко зна ко ји пут од лу чио да се по ву че из БиХ и пре пу сти Бри се лу да бри не о про бле ми ма у европ ском дво ри шту. По што упра во пре ма Хан тинг то но вој схе ми, о Хр ва ти ма бри не ка то лич ка Ње мач ка, о Ср би ма пра во слав на Ру си ја, при род но је да Аме ри-кан це, као за штит ни ке Бо шња ка, за ми је ни му сли ман ска Тур ска. При то ме се, да ка ко, ра чу на да ће тур ски ре цепт спа ја ња исла ма са де мо кра ти јом, ко ји је при је све га ви ђен као рје ше ње за арап ске зе мље, од но сно зе мље Бли ског ис то ка би ти ко ри стан и за Бо шња ке, јер су ме ђу њи ма све ви ше при сут не ве ха би је и из ра та ’92–’95. за о ста ла „иран ска ве за”. То је Аме ри кан ци ма по-треб но да би осло бо ди ли ка па ци те те да се фо ку си ра ју на мно го ва жни јим фрон то ви ма на Бли ском и Да ле ком ис то ку. Исто вре ме но, пре ко сла би јег и ло јал ног тур ског парт не ра, САД би, ин ди рект но, из по за ди не мо гао да на-ста ви да над зи ре и усмје ра ва про це се на За пад ном Бал ка ну, све док овај дио Евро пе не бу де ин те гри сан у ЕУ, или трај но оста не ван ње. Оно што чак ни за бо га ту Аме ри ку ни је не ва жно, та ко би ри зи ци не из вје сног ин ве сти ра ња у по ли тич ки не ста бил ној и еко ном ски за пу ште ној БиХ или пак тро шко ви ње ног кре дит ног одр жа ва ња у жи во ту, би ли пре ба че ни на те рет Тур ске.

Пре ма тре ћој прет по став ци, ко ју мо же мо про чи та ти у но ви јим ра до ви-ма про фе со ра Збиг ње ва Бже жин ског, ути цај ног у Са вје ту за спољ не по сло ве САД и моћ ним ме ђу на род ним не вла ди ним ор га ни за ци ја ма, Тур ска, као и Ру си ја, има из у зе тан зна чај у гло бал ној стра те ги ји За па да за дру гу по ло ви ну XXI ви је ка. Те о риј ске ег зал та ци је по сли је па да Бер лин ског зи да и уру ша ва-ња „цр ве не им пе ри је зла”, ко је су до шле до из ра жа ја у број ним дје ли ма ти-па Фу ку ја ми ног „Кра ја исто ри је”, на кон кри зе на Вол стри ту 2008, нај при је су за ми је ни ле пе си ми стич ке ана ли зе о „опа да њу аме рич ке мо ћи” (Вол цер), „ци клич ној смје ни им пе ри ја” (Ке не ди), „фа тал ном про бле му пре на прег ну-то сти су пер си ле” (Ке не ди ), „си ла ску САД са пи је де ста ла је ди не су пер си ле” (Мир шај мер) и сл. А са да се, уз бла го опо ра вља ње аме рич ке еко но ми је, по но-во ја вља ју ве дри је прог но зе о „аме рич ком 21. ви је ку на ба зи су пер и ор но сти



у обла сти ме ке мо ћи, од но сно па мет не мо ћи” (Џо зеф Нај)6, те „при ла го ђа-ва њу САД но вој пре ра спо дје ли гло бал не мо ћи у ко јој ће са чу ва ти мо но пол гло бал ног ко ор ди на то ра ви ше ма кро ре ги о нал них цен та ра” (Бже жин ски). У том кон тек сту овај по сљед њи пи ше о стра те ги ји из град ње „про ши ре ног За-па да”, ко ји би об у хва тао Ру си ју и Тур ску. Ње мач ка, Фран цу ска и Бри та ни ја би, као во де ће европ ске си ле, тре ба ло да при ву ку ове дви је зе мље у ЕУ јер би пред ста вља ле елик сир об но ве ви тал но сти и но ве раз вој не ди на ми ке Ста-рог кон ти нен та. Са мо та ква про ши ре на и је дин стве на Евро па, као глав ни са ве зник САД, мо же да па ри ра Ази ји, ко ја ће, са Ки ном и Ин ди јом на че лу, у дру гој по ло ви ни ви је ка по ста ти цен тар гло бал них по ли тич ких и еко ном-ских то ко ва. У про це су ко оп та ци је у про ши ре ни За пад, Бже жин ски да је мно ге пред но сти Тур ској, па ни је те шко за кљу чи ти да је по др шка ње ном нео о сма ни стич ком про до ру на ма ла бал кан ска вра та Евро пе дио те при че7.

Мно ги по зна ва о ци аме рич ке по ли ти ке ће ре ћи да стра те шке ви зи је ње-них во де ћих на уч ни ка, па чак и оних ко ји су ду го би ли пред сјед нич ки са-вјет ни ци (Ки син џер, Бже жин ски, Сти глиц и др.), не ма ју мно го ути ца ја на прак тич ну спољ ну по ли ти ку САД. Од но сно да у њој не ма про јек ци је, кон-зи стен ци је, кон ти ну и те та и да је по ку шај да се пре по зна „ве ли ка стра те ги-ја”, ко је за пра во не ма, са мо из раз по тре бе ма лих зе ма ља и на ро да да се без-бјед но смје сте у па ра ле ло гра му у ко ме се сје ку ути ца ји ве ли ких. Су пер си ла, на вод но, во ли да се игра јер мо же се би да до зво ли да им про ви зу је и те сти ра раз ли чи та, не ри јет ко и не ло гич на рје ше ња, из у зев ка да се ра ди о нај ве ћим про тив ни ци ма или са ве зни ци ма. Оно што се у по сљед ње ври је ме до га ђа у Ис тан бу лу, Па за ру, Са ра је ву, Бе о гра ду мо жда нај бо ље по твр ђу је упра во ову по сљед њу прет по став ку.

Из не вје ре на оче ки ва ња

Бри сел, ко ји Тур ску већ де це ни ја ма др жи пред вра ти ма ЕУ, био је ре зер-ви сан и пре ма ње ном из не над ном упа ду у европ ско дво ри ште. То што ни-је би ло отво ре них не га тив них ре ак ци ја „пра во у ли це” ни је то ли ко ствар оба зри во сти пре ма Тур ци ма ко ли ко пре ма њи хо вим тран са тлант ским

6 На су прот број ним аме рич ким ауто ри ма ко ји пи шу о опа да њу аме рич ке мо ћи и пред-ви ђа ју да ће САД по ло ви ном тре ће де це ни је овог ви је ка свјет ско ли дер ство пре пу сти ти Ки ни, Џо зеф Нај сма тра да САД мо же за др жа ти вођ ство и у 21. ви је ку на ба зи пред но сти у ме кој мо ћи, од но сно ком би на ци јом твр де и ме ке мо ћи, тј. уз по моћ па мет не мо ћи (Џ. Нај, Бу дућ ност мо ћи, Ар хи пе лаг, Бе о град 2012, стр. 42–45) 7 Збиг њев Бже жин ски да је пред ност Тур ској над Ру си јом у по гле ду ин те гра ци је у „про ши-ре ну Европ ску уни ју” за то што она не ма та ко ауто ри тар ну епи зо ду у сво јој но ви јој исто ри ји као што је био ста љи ни зам (З. Бже жин ски, Стра те шка ви зи ја: Аме ри ка – Ки на – суд би на сви је та, Ал ба трос плус, Бе о град 2013, стр. 137).



покровитељима. Али из ја ве во де ћих европ ских ли де ра – Ан ге ле Мер кел, Ни ко ле Сар ко зи ја и Деј ви да Ка ме ру на – о де фи ни тив ном не у спје ху по ли-ти ке мул ти кул ту ра ли зма у Евро пи мо гле су би ти схва ће не као по ру ка, ко-ли ко Ара пи ма из Ма гре ба у Фран цу ској и му сли ман ским ими гран ти ма у Бри та ни ји, то ли ко и Тур ци ма у Ње мач кој8. Не по сре дан по вод су би ле ак ци-је ислам ских те ро ри ста по европ ским при је сто ни ца ма, ме ђу ко ји ма је би ло при пад ни ка до се ље нич ких по ро ди ца чак из тре ће ге не ра ци је. Аме ри ку је исти про блем ин спи ри сао на са свим дру га чи ју ре ак ци ју. Исти на, по во дом на па да Ал Ка и де на Мен хет ну 11. сеп тем бра 2001. Буш Ју ни ор је по звао за-пад не са ве зни ке на „кр ста шки рат про тив ислам ског те ро ри зма”, за при је-тио им „ко ни је са на ма, тај је про тив нас!” и на пао та ли бан ски Ав га ни стан као уто чи ште Оса ме бин Ла де на. Али пред сјед ник Оба ма је већ у пр вом ман да ту на ја вио но ву стра те ги ју „Ве ли ки Бли ски ис ток”, ко ја је тре ба ло да про мо ви ше ме ку моћ у бор би про тив на си ља: тре ба ло је да де мо кра ти ја и људ ска пра ва за ми је не дик та ту ре у зе мља ма из ко јих се ре гру то ва ла ве ћи на ислам ских те ро ри ста. А Тур ска је ви ђе на као кључ ни фак тор те стра те ги је. Као про па ла свјет ска им пе ри ја и ка ли фат, од но сно цен тар чи та вог ислам-ског сви је та, Тур ска је под Ке ма лом Ата тур ком за ре ла тив но крат ко ври је ме од „бо ле сни ка на Бос фо ру” по ста ла се ку лар на на ци о нал на др жа ва, мо дер-ног за пад ног ти па. Слич но Ја па ну по сли је Дру гог свјет ског ра та, и Тур ска је пред ста вља ла охра бру ју ћи екс пе ри мент да се „уни вер зал не за пад не ври јед-но сти” мо гу пре са ди ти и при ми ти и на тлу ва не вроп ске по ли тич ке кул ту ре.

Тур ска је би ла је ди на ве ћи ном му сли ман ска др жа ва ко ја је има ла до бре од но се и са САД и са Си ри јом, и са Изра е лом и са Ира ном, и би ла је нај у-пор ни ји кан ди дат за члан ство у ЕУ и ути ца јан члан ОИК-а. Ка да је, ме ђу-тим, уз ви со ко по кро ви тељ ство САД, офан зив но кре ну ла да се на мет не као пи је монт за де се ти не зе ма ља, од Бал ка на, пре ко Бли ског ис то ка до Кав ка за, ис по ста ви ло се да је пре ци је ни ла сво је сна ге. При је све га, би ла је не ре ал на Ер до га но ва и Да ву то глу о ва за ми сао да Тур ска, у отво ре ном ди лу са Аме-ри ком, а по го то во са Изра е лом, мо же да оку пи му сли ман ске зе мље Бли ског ис то ка док се не ри је ши вјеч но па ле стин ско пи та ње. Да би се при бли жи ла јед ној стра ни, Тур ска је мо ра ла да се уда љи од дру ге, и ко ли ко год је САД по ка зао ра зу ми је ва ња за так тич ко ма не ври са ње сво га ре ги о нал ног фа во-ри та, ис по ста ви ло се да спољ на по ли ти ка „ну ла су ко ба” са зе мља ма у ши-рем окру же њу про из во ди све ве ћи број не при ја те ља. Оно што се с вре ме ном

8 Ка да су не дав но са до ку ме на та бри тан ске вла де ски ну те озна ке по вјер љи во сти, от кри-ве но је да је 28. 10. 1982. кан це лар Кол у че ти ри ока са Мар га рет Та чер пла ни рао да по ло ви-ну тур ских пе чал ба ра у Ње мач кој вра ти ку ћи. „Сва ког дру гог га стар бај те ра из Ана до ли је тре ба ло би хит но вра ти ти отаџ бин ским ко ри је ни ма, јер при пад ни ци те на ци је на ра ду у Ње мач кој ни су спо соб ни, а ни вољ ни да се ин те гри шу у на ше дру штво”, ре као је шеф ње-мач ке вла де бри тан ској пре ми јер ки (По ли ти ка, 03. 08. 2013).



ис кри ста лиса ло као је ди на кон стан та у тур ској по ли ти ци је сте уну тра шње по мје ра ње од се ку ла ри зма ка исла ми зму и, спољ но, од За па да ка Бли ском ис то ку. По је ди ни аме рич ки ана ли ти ча ри су на ту опа сност упо зо ра ва ли и то ком иди ле из ме ђу Ан ка ре и Ва шинг то на, али то ни је иза зва ло офи ци јел-не ко рек ци је САД у по ли ти ци пре ма Тур ској.

Тур ко фи ли ја му сли ман ског Са ра је ва

По ме ну то „по мје ра ње” мо гло се ја сно уочи ти на Бал ка ну, пре ци зни је у Ср би ји и по себ но у БиХ. Да ву то глу ни је успио ни да из ми ри Су леј ма на Угља-ни на и Ра си ма Ља ји ћа, ми ни стре у вла ди Ср би је, а ка мо ли да сан џач ке се па-ра ти сте муф ти је Зу кор ли ћа вра ти у окви ре Ислам ске за јед ни це Ср би је. Ни у по гле ду на ја вље них ве ли ких тур ских ин ве сти ци ја у Ра шку ре зул тат ни је био бо љи. Ни ти је пак тур ско по сре до ва ње из ме ђу Бе о гра да и Са ра је ва на-пре до ва ло да ље од ви ше ри ту ал них го ди шњих са ста на ка пред сјед ни ка три зе мље и по лу го ди шњих при прем них кон сул та ци ја у Ис тан бу лу.

Ве ли ки на пре дак је сте оства рен у при бли жа ва њу Ан ка ре и Са ра је ва. Али не Са ра је ва као при је сто ни це ци је ле Бо сне и Хер це го ви не, у ко јој се на ла зе за-јед нич ки ор га ни сва три рав но прав на на ро да, па ни Са ра је ва као ен ти тет ског глав ног гра да (бо шњач ко-хр ват ске) Фе де ра ци је, не го Са ра је ва као ме тро по ле бо сан ско хер це го вач ких му сли ма на – Бо шња ка, и исто вре ме но, сим бо лич ког цен тра гра ви та ци је свих му сли ма на у ре ги о ну. У том по слу је, ре кло би се, ви ше по сти гао сам пре ми јер Ер до ган сво јим из ли ви ма љу ба ви од ку ће не го ми ни стар Да ву то глу ак тив но сти ма на бо сан ском те ре ну. При ли ком све ча ног пре у зи ма ња тре ћег ман да та, ха ри зма тич ни тур ски пре ми јер је сво ју из бор ну по бје ду про гла сио „и по бје дом Бо сне и Бо шња ка”. Без не ког на ро чи тог по-во да, од јед ном се, по сли је то ли ко го ди на од смр ти му сли ман ско бо шњач ког ли де ра, јав но при сје тио да му је Али ја Изет бе го вић „на са мр ти оста вио у ама нет да во ди бри гу о Бо сни и Бо шња ци ма”. Са го вор ни це кон тра ми тин-га сво јих при ста ли ца про тив де мон стра на та у пар ку Ге зи, Ер до ган се по звао и на по др шку Бо шња ка и Бо сне. А при је то га је сви јет об и шао ТВ при лог у ко ме, за и ста, на са ра јев ској ули ци бо шњач ки мла дић ру жи тур ског про фе-со ра ко ји се со ли да ри сао са сво јим ко ле га ма и су на род ни ци ма ухап ше ним при ли ком не ми ра у Ис тан бу лу. „Ми ов дје во ли мо Ер до га на! Ко си ти, шта си ти да го во риш про тив ње га?! Од ла зи одав де!”, ви као је ус пла хи ре ни про-ла зник на збу ње ног про фе со ра, а тур ски пре ми јер је мо гао са за до вољ ством да по гле да сни мак о то ме ка ко ње го ве по ру ке са стам бол ског Тр га Так сим од је ку ју на са ра јев ској Ба шчар ши ји. Ди рек тан и кон кре тан од го вор до био је од вјер ског по гла ва ра му сли ма на у Бо сни и Сан џа ку. До не дав ни ре ис-ул- -уле ма Му ста фа Це рић, ко ји је по сљед њих го ди на по стао и во де ћи бо шњач ки



по ли тич ки ли дер и Зу кор ли ћев ста ри ји парт нер, из ја вио је крат ко и ја сно: „Тур ска је ма ти ца Бо шња ка!”

Ко ли ко год дје ло ва ло нео бич но да се вје ков ни оку па тор из да ле ке зе мље, дру гог ет нич ког по ри је кла и стра ног је зи ка про гла ша ва ма ти цом, ре ис ефен-ди ја је за пра во из ра зио ду бо ке емо ци је сво јих су на рор ни ка и исто вјер ни ка. Осман ска исла ми за ци ја бо сан ско хер це го вач ких Сло ве на је за мет ну ла кли-цу исто риј ског на стан ка да на шњих Бо шња ка. Као ап со лут на ма њи на у не-вољ кој „бе и ха” за јед ни ци са Ср би ма и Хр ва ти ма, изо ло ва ни у ши рем хри-шћан ском окру же њу, без ијед ног про цен та вла сти те те ри то ри је је дан кроз је дан, вој но по ра же ни у гра ђан ском ра ту ’92–’95, сум њи ча ви у до бре на мје ре За па да, по себ но европ ског, бо шњач ки му сли ма ни су у Ер до га но вој Тур ској пре по зна ли сво га моћ ног бра та за штит ни ка9. Мо гло би се услов но ре ћи да је Ис тан бул за Бо шња ке по стао оно што су за ком ши је Ср бе ујед но и Бе о град и Мо сква, или Хр ва те – и За греб и Ва ти кан. А уза јам не по зи тив не емо ци је на ре ла ци ји Ис тан бул–Са ра је во за крат ко ври је ме су ма те ри ја ли зо ва не пра вом кул тур ном, обра зов ном, фи нан сиј ском, ме диј ском, ту ри стич ком итд. ин ва-зи јом „ма ти це” на ди ја спо ру. И док се у бо сан ско хер це го вач кој јав но сти још во де ди ску си је о то ме ка ко је Са ра је во, због рат ног и по рат ног од ли ва Ср ба и Хр ва та, по ста ло без ма ло ет нич ки чист му сли ман ски град, мо гло би се не ма ње осно ва но ре ћи да је оно већ по ста ло и тур ски град. У цен тру гра да се на све стра не ви де тур ске бан ке и оси гу ра ва ју ћа дру штва, тур ски ко ле џи и уни вер зи те ти, про дав ни це с тур ском ро бом, тур ске ту ри стич ке аген ци је, тур ски ре сто ра ни и по сла сти чар ни це, ре кла ме за тур ске ТВ са пу ни це, тур-ске ху ма ни тар не ор га ни за ци је, шко ле за уче ње тур ског је зи ка, ко ји је по стао дру ги бо шњач ки је зик итд., итд. Ни је чу до што се број ни тур ски сту ден ти, са при ви ле го ва ним сти пен ди ја ма вла де у Ан ка ри, на шко ло ва њу у Са ра је ву осје ћа ју као код ку ће, а исти ну о то ме у сви јет пре но си опет ло кал на ис по-ста ва тур ске ин фор ма тив не аген ци је Ана до ли ја. Све то, са мо по се би, не би мо ра ло да бу де ни шта ло ше, али...

До при нос дез ин те гра ци ји

Ако је аме рич ка на мје ра за и ста би ла да Тур ску по гу ра пре ма члан ству у не го сто љу би вој Европ ској уни ји та ко што ће се нај при је до ка за ти као из-ми ри тељ ка три кул ту ре у БиХ и пре по ру чи ти се као по тен ци јал ни ка та ли-за тор ин те гра ци је му сли ма на у Евро пи, про је кат де фи ни тив но ни је успио. На про тив, до го ди ло се су прот но. По др шка моћ не Тур ске и, из дру гог пла-на, још моћ ни је Аме ри ке, осна жи ла је код бо шњач ке на ци о нал но-вјер ске

9 Ви ди: Н. Кец ма но вић, „Бу дућ ност РС у ма ка за ма САД и ЕУ”, НСПМ, Вол. XVI II (2010), бр. 3–4, стр. 45–63.



по ли тич ке ели те увје ре ње да сви јет под је дин стве ном БиХ под ра зу ми је ва уни тар но-цен тра ли стич ку др жа ву у ко јој ће би ти ле га ли зо ва на до ми на ци ја ве ћин ског на ро да. Симп то ма тич но је да су се Ер до ган, Да ву то глу, па и Гул у свим при ли ка ма фор мал но обра ћа ли на адре су Бо сне – што би мо гло да се од но си и на чи та ву Бо сну и Хер це го ви ну, али и на не ки са мо бо шњач ки дио Бо сне – а да су при то ме ко му ни ци ра ли ис кљу чи во са Бо шња ци ма.

Са Ср би ма и са Хр ва ти ма у БиХ Ан ка ра ни је раз го ва ра ла ни пре ко Бе о-гра да ни пре ко За гре ба. Ни ко ли ћа и Јо си по ви ћа тре ти ра ла је ис кљу чи во као пред сјед ни ке Ср би је и Хр ват ске, а не као на ци о нал не ли де ре ко ји би мо гли не што ре ћи и у име Ба ња лу ке или Мо ста ра. Та кав од нос пре ма два кон сти-ту тив на на ро да у БиХ ис про во ци рао је, пр ви пут на кон је се ни ’93, не фор-мал ни срп ско-хр ват ски хри шћан ски фронт на спрам му сли ма на, ка ко оних у бо шњач ком ком ши лу ку, та ко и оних на Бос фо ру. Хр ват ски по ли ти ча ри су об но ви ли за хтје ве за тре ћим ен ти те том, а срп ски на ја ви ли пре кид по ли тич-ких ве за са Са ра је вом, ко је све ви ше ли чи на „бал кан ски Те хе ран”, и одва ја ње од остат ка БиХ, ко ја све ви ше по ста је „џа ма хи ри ја”. Ре пу бли ка Срп ска је тој и та квој, од ЕУ то ле ри са ној а од САД по др жа ва ној, тур ско-бо шњач кој по-ли ти ци, на ме ђу на род ној сце ни па ри ра ла раз ви ја њем при ја тељ ских од но са са Изра е лом10 и ја ча њем еко ном ских и по ли тич ких ве за са тра ди ци о нал ним са ве зни ком Ру си јом11. А пред сјед ник РС је у ин тер вју и ма за бе о град ске ме-ди је у ви ше на вра та из ра зио не до у ми це што Ср би ја ра ши ре них ру ку до че-ку је не у мје сне и ја ло ве ини ци ја ти ве Тур ске, ко ја је би ла ак тив на у сна га ма НА ТО-а при ли ком бом бар до ва ња, ко ја је ме ђу пр ви ма при зна ла Ко со во, ко ја иг но ри ше Ср бе у БиХ и слич но.

На по кон, ако се фу ри о зна и по вре ме но сму ше на офан зи ва Ер до га но ве ди пло ма ти је на про сто ре бив ше им пе ри је, у му сли ман ским зе мља ма Бли ског ис то ка мо же на зва ти нео о сма ни стич ком, у хри шћан ским зе мља ма Бал ка на, као што су Ср би ја и пре те жно БиХ, она би се при је мо гла на зва ти па ни сла-ми стич ком. На то не дво сми сле но упу ћу је фо ку си ра ње Ан ка ре упра во на сан џач ке му сли ма не у Ср би ји и бо шњач ке му сли ма не у БиХ, а без са рад ње са Ср би ма и Хр ва ти ма, иако су те ри то ри је ко је ве ћи ном на се ља ва ју у РС и „ХБ” сво је вре ме но та ко ђе би ле дио Осман ске им пе ри је. Да ли је то про ма кло сви ма сем „бо сан ским Ср би ма”? Или су не ки дру ги тај про цес са мо пра ти ли так тич ки че ка ју ћи да про блем са зри? Да ли су не ки тре ћи, опет, ра чу на ли да

10 Пре ми јер РС До дик је дан је од ма ло број них по ли ти ча ра у сви је ту ко ји је по др жао изра-ел ску ору жа ну ин тер вен ци ју про тив тур ских вој ни ка на брод ко ји је, за јед но са ху ма ни-тар ном по мо ћи, пре во зио и му ни ци ју за Га зу.11 Ру ске ком па ни је су по ста ле вла сник Ра фи не ри је наф те у Бро ду, Ра фи не ри је мо тор них уља у Мо дри чи, про ши ру ју ка па ци те те тер мо е лек тра не у Лу кав цу и крак га со во да Ју жни ток ће ући у Срп ску, а пред сјед ник РС се у ви ше на вра та су срео са пред сјед ни ком Ру ске Фе де ра ци је.



се Тур ска при хва ти ла по ду хва та ко ме ни је до ра сла, па ће се са ма са пле сти? Или су не ки че твр ти сма тра ли да САД, као ве ли ки по кро ви тељ тур ског про-јек та, тре ба сам да про цје ни ка да ће ре а го ва ти?

Рас плет, на рав но, ни је за по чео у Бо сни и Хер це го ви ни, ко ја се да нас на-ла зи на пе ри фер ји ин те ре са ме ђу на род не по ли ти ке, не го на Бли ском ис то ку, ко ји се на ла зи у са мој жи жи свјет ских зби ва ња и гдје је САД, с јед не стра не, по др жао, ако не и ин спи ри сао, ру ше ње дик та ту ра (Ту нис, Ли би ја, Еги пат), а с дру ге, са чу вао ред и мир у не у по ре ди во кон зер ва тив ни јим, али наф том бо га тим Еми ра ти ма, Са у диј ској Ара би ји и сл. При та квим дво стру ким стан-дар ди ма су пер си ле, Тур ска се, као глав ни са ве зник на те ре ну, на шла у објек-тив но не мо гу ћој ми си ји нео о сман ског пи је мон та, ко ји тре ба да ба лан си ра из ме ђу арап ских кон зер ва ти ва ца и мо дер ни ста, исла ми ста и ли бе рал них се ку ла ри ста, су ни та и ши и та.

Нео о сма ни зам или па ни сла ми зам

Увод је би ло пре ви ра ње у Си ри ји, ко ја се ду гом гра ни цом осла ња на Тур ску. Су сјед не зе мље су ње го ва ле до бре од но се, а Ер до ган и лич но при ја-тељ ство са Аса дом све док и у овој арап ској зе мљи ни је „гра ну ло про ље ће”. Пре ми јер Та јип Ер до ган се на шао у не при ли ци да, у скла ду са по ли ти ком су пер си ле, си риј ског пред сјед ни ка „при ја тељ ски по са вје ту је” да ка пи ту ли-ра пред по бу ње ни ци ма и да исто вре ме но сам отво ри гра ни це за из бје гли це. У по бу ње нич ком ли бе рал ном фрон ту глав ну ри јеч је убр зо пре у зео је дан по себ но фа на ти чан огра нак Ал Ка и де12, што је за у ста ви ло при лив оруж ја са За па да. Изра ел је по слао ра ке те на Аса да, али се овај ни је дао ис про во ци-ра ти. Ру си ја и Ки на су од луч но од ба ци ле за пад ну кон струк ци ју да ре жим у Да ма ску ко ри сти хе миј ске отро ве про тив по бу ње ни ка, и та ко ста ле у од-бра ну Аса да. Вој ска ло јал на си риј ском пред сјед ни ку кре ну ла је у кон тра о-фан зи ву, а ве ли ке си ле су већ не ко ли ко пу та за ка за ле па од ло жи ле са мит о Си ри ји, ко ји би вје ро ват но мо гао до ни је ти ком про мис. Што је за вла ду у Ан ка ри нај не по вољ ни је, си риј ски Кур ди су у рат ном ме те жу пре по зна ли при ли ку за те ри то ри јал но ује ди ње ње са су на род ни ци ма у Тур ској. Ер до ган је мо гао је ди но да за кљу чи да ни је би ло па мет но што је иза брао стра ну у по-сва ђа ном ком ши лу ку.

Ипак, нај те жи уда рац до жи вје ће у вла сти тој ку ћи то ком на из глед бе за-зле них еко ло шких про те ста због град ње по слов ног ком плек са у пар ку Ге-зи у цен тру Ис тан бу ла. Еко ло ги сти су би ли са мо ква сац из ко га су на бу ја ле

12 Ра ди се о огран ку под на зи вом Фронт Ну сра, са ко јим ре дов ну ве зу др жи Бин Ла де нов на сљед ник др Ај ман За ва хри, из че га аме рич ке слу жбе за кљу чу ју да цен тра ла Ал Ка и де у Па ки ста ну про цје њу је да би Си ри ја мо гла да бу де си гур но уто чи ште ислам ских те ро ри ста на ду же вре ме. (По ли ти ка, 11. 08. 2013)



масов не де мон стра ци је, и убр зо се пре се ли ле на нај ве ћи трг ви ше ми ли он-ског гра да. Пре ма про цје на ма лон дон ског Гар ди ја на еко ло ги сти ни су пред-ста вља ли ни осам про це на та ма се ко ја је про те сто ва ла про тив дик та ту ре, гу ше ња штам пе, кр ше ња људ ских пра ва, ко руп ци је и, по себ но, исла ми за ци-је, а на ње ном че лу су би ли ли бе рал ни ин те лек ту ал ци, ис так ну ти но ви на ри, уни вер зи тет ски про фе со ри, во де ћи умјет ни ци, ур ба на мла деж. Ер до ган се на шао у тра ги ко мич ној си ту а ци ји: ве ли ком по бор ни ку Арап ског про ље ћа ши ром Бли ског ис то ка „про цвје та ле су љу би чи це у вла сти тој ба шти”.13 И од-јед ном, за пад ни ме ди ји су „от кри ли” да је ха ри зма тич ни тво рац „ислам ске де мо кра ти је”, док је че као пред вра ти ма ЕУ и био ре ги о нал на узда ни ца САД, исто вре ме но ли стом хап сио опо зи ци о не но ви на ре, мон ти рао суд ске про це се се ку лар ним офи ци ри ма, ко рак по ко рак на пу штао тра ди ци је ке ма ли зма и си сте мат ски исла ми зо вао тур ско дру штво. Из не на да су чак при ми је ти ли и да се Ер до га но ва су пру га, за при мјер тур ским же на ма, у зва нич ним при ли ка ма по ја вљу је по кри ве на. Шо ки ра ни ли дер је од го во рио же сто ком по ли циј ском ре пре си јом, ко ја је рас тје ра ла де мон стран те из цен тра гра да, по хап сио сто-ти не нај о длуч ни јих и за ра дио осу де ЕУ и во де ћих ме ђу на род них не вла ди-них ор га ни за ци ја због пре ко мјер не упо тре бе си ле и кр ше ња људ ских пра ва.

А он да, на ве ли ком кон тра ми тин гу сво јих и да ље број них при ста ли ца, оп ту жио је ли бе рал не не при ја те ље исла ма у Тур ској и За пад, ко ји их под-сти че на про те сте. „Они мо гу ући у на ше џа ми је у ци пе ла ма, мо гу ди ћи ру-ку на на ше по кри ве не дје вој ке, али са мо је дан наш вјер ник би ће до во љан да их спри је чи!”, обра тио се Ер до ган за по др шку ути цај ном уле ми и му сли-ман ским вјер ни ци ма у про вин ци ји, ко ји чи не ши ро ку ба зу ње го вих при-ста ли ца. Те шко би би ло твр ди ти да је овај уз мак твор ца ори ги нал ног мо-де ла „тур ске ислам ске де мо кра ти је” од де мо кра ти је ка исла му, са мо ње гов, не ми ри ма из ну ђен, так тич ки по тез. Ер до ган и ње гов АПК су сво је вре ме но и до би ли про лаз до вла сти као са мо не што мек ша вер зи ја Ер ба ка но ве отво-ре но исла ми стич ке пар ти је, те не ко ли ко прет ход них вој них уда ра, ко јим су чу ва ри ке ма ли стич ке тра ди ци је у уни фор ма ма спа са ва ли се ку лар ну др жа ву. У ме ђу вре ме ну, Ер до га но ва вла да је за де се так го ди на ство ри ла тур ско при-вред но чу до и ло јал ну ви шу сред њу кла су са ути цај ним по слов ним кру го-ви ма. А он да је он, по зи ва ју ћи се на европ ско де мо крат ско на че ло ци вил ног ру ко во ђе ња ар ми јом, у не ко ли ко та ла са пен зи о ни сао во де ће ке ма ли стич ке

13 „Док су се про мје не од ви ја ле у Егип ту, АКП-ова вла да пре ми је ра Ер до га на су о чи ла се са про те сти ма на ис тан бул ском Тр гу Так сим и у су сјед ном Ге зи пар ку, ко ји се до да нас ни су сми ри ли. Због про мје на у Егип ту, пат-си ту а ци је у Си ри ји и двор ског пу ча у Ка та ру, ко ји је био уско по ве зан са ор га ни за ци јом Му сли ман ског брат ства у Егип ту, Си ри ји и џи ха ди стич-ким гру па ма што опе ри ра ју у Ли би ји, чи тав нео о сма ни стич ки про је кат тур ске по ли ти ке до ве ден је у пи та ње. Тур ска се од јед ном на шла изо ли ра на у ре ги ји. (Иван Иве ко вић, „Еги-пат – до де мо кра ци је и на зад”, ин тер вју по ли тич ком ма га зи ну Да ни, Са ра је во, 01. 08. 2013) .



ге не ра ле и до зи ра ном исла ми за ци јом при до био по др шку ни жих ру рал них сло је ва. Али ту ни је стао. Мон ти ра ним суд ским про це си ма и дра кон ским ка-зна ма по чи стио је све се ку лар не ви со ке офи ци ре, те све ве ћим при ти ском на ур ба ну ли бе рал ну ин те ли ген ци ју кре нуо у да љу исла ми за ци ју тур ског дру-штва. Да је и Да ву то гло ва „нео о сман ска” спољ на по ли ти ка са мо про ду же так уну тра шње, за пра во исла ми стич ке по ли ти ке, нај бо ље свје до че екс пе ди ци је у Ср би ју са зад њом по штом Сан џак и у БиХ са зад њом по штом Са ра јев ски кан тон. Ни је ли га ње гов ве ли ки при ја тељ рах ме тли Али ја Изет бе го вић у сво јој „Ислам ској де кла ра ци ји” по у чио да је „Тур ска, као се ку лар на, би ла осред ња европ ска др жа ва, а као ислам ска – свјет ска ве ле си ла” и да је „исла-ми за ци ја на ро да пр ви услов ус по ста вља ња ислам ске др жа ве”. Очи глед но да је Та јип при мио тај Али јин на ук, а Изет бе го вић Ју ни ор је, сту па ју ћи на че ло БиХ, све ча но из ја вио да „ба би ну књи гу ва зда др жи на рад ном сто лу”.

За кљу чак

Ни је, да кле, ни нај ма ње спор но:– да се Тур ска, сли је де ћи аген ду „стра те шке ду би не”, већ са обје но ге вра-

ти ла у „Бо сну”, али не и у пре те жно срп ске (РС) и хр ват ске („ХБ”) кра је ве БиХ, од но сно у ве ћи, хри шћан ски дио ње не те ри то ри је;

– да ће, са мим тим, и ве зе бо шњач ке „ди ја спо ре” у Са ра је ву са „ма ти цом” у „Стам бо лу” би ти ко ли ко нео о сма ни стич ке то ли ко и па ни сла ми стич ке;

– да ће са Ер до га но вом ислам ском ра ди ка ли за ци јом Тур ске, по си сте му спо је них по су да, до ћи и до ра ста исла ми за ци је му сли ман ске Бо сне;

– да ће и у бо шњач ком ди је лу Бо сне, по го то во у Са ра је ву, Ту зли и Мо ста ру, то до ве сти до отво ре не по ли тич ке кон фрон та ци је из ме ђу исла ми ста (су-ни та и ве ха би ја) и се ку ла ри ста (бо шњач ких на ци о на ли ста-уни та ри ста), те да ће ови дру ги би ти по ра же ни;

– да је и већ оства ре ни про цес нео о сма ни за ци је, тур ки за ци је и, у крај њој кон се квен ци, ислам ске ра ди ка ли за ци је Бо шња ка до вео до још ду бљег оту ђи ва ња РС и „ХБ” од деј тон ске БиХ;

– да ће, кон се квент но то ме, од За па да (при је све га САД) спон зо ри са ни тур-ски ан га жман у БиХ при је до ве сти до ње ног пу зе ћег рас па да на три ди-је ла (ка то лич ки, пра во сла ни и му сли ман ски) не го до ре ин те гра ци је;

– да би му сли ман ско бо шњач ка ели та, ко ја чи та ву Бо сну и Хер це го ви ну су бјек тив но ви ди као екс клу зив но му сли ман ску др жа ву, мо гла по ку ша-ти да си лом за у ста ви мир ну дез ин те гра ци ју те да би је у то ме по др жа ла са ве знич ка Тур ска;

– да ће тај про цес отво ри ти „зе ле ну тран сфер за лу” Ис тан бул–Ско пље–Ти-ра на–При шти на–Са ра је во, а за тво ри ти пут у ЕУ и Тур ској и БиХ, па и Ма ке до ни ји и Ал ба ни ји.



Нај но ви ји спољ но по ли тич ки по тез Тур ске го во ри то ме у при лог: Ер до га-но ва вла да је по др жа ла про те сте Му сли ман ске бра ће у Егип ту по во дом ру-ше ња и хап ше ња пред сјед ни ка Мор си ја. Ни је, на рав но, спор но да је исла ми-ста Мор си иза бран де мо крат ски и да је сврг нут вој ним пу чем, али Ер до ган у свим ра ни јим слич ним слу ча је ви ма (Бен Али, Га да фи, Му ба рак, Асад) ни је био ле га ли ста, не го је ди сци пли но ва но сли је дио по ли ти ку За па да. Да ли ће Сје ди ње не Др жа ве по тра жи ти из лаз у вра ћа њу ар ми је на по ли тич ку сце ну Тур ске и по ку ша ти не што слич но као у Егип ту? Ка ко ства ри тре нут но сто-је, тзв. Дру га еги пат ска ре во лу ци ја, ко ја је Му ба ра ка и Мор си ја сим бо лич ки стр па ла у исти за твор, не ма баш мно го из гле да да ус пи је пред оправ да ним гње вом му сли ман ских ма са.

У Тур ској та ко не што дје лу је још ма ње из глед но, јер уз др ма ни Ер до ган ни је по тро шио сво ју ха ри зму код ви ше сред ње кла се, ко ја је и на ста ла то-ком го ди на еко ном ског про спе ри те та под вођ ством упра во ње го ве вла де. Ке ма ли стич ки вој ни врх је већ уве ли ко за ми је њен ло јал ним офи ци ри ма, а ин те лек ту ал на ели та (про фе со ри, но ви на ри, умјет ни ци, ур ба на омла ди на) се ку лар ну вој ну дик та ту ру си гур но не би по же ље ла као ал тер на ти ву исла-ми стич кој дик та ту ри по пу лар ног пре ми је ра. Али гле да но у ши рем ге о по-ли тич ком кон тек сту, умје сто да се пре по ру чи као ви тал ни дио про ши ре не Европ ске уни је, Тур ска се пред ста ви ла као агил ни и ефи ка сни про мо тер па-ни сла ми зма у бо сан ском пре двор ју ма лак са лог Ста рог кон тин тен та и зе ле на тран сфер за ла из ме ђу уза вре лог арап ског сви је та и је два сми ре ног За пад ног Бал ка на. Нео о сман ски ка ли фат је, виа Ба шчар ши ја, већ сти гао на хр ват ске гра ни це Европ ске уни је, те по стао озби љан ге о по ли тич ки иза зов и за Сједи-ње не Аме рич ке Др жа ве и њи хо во гло бал но вођ ство, ко је се све те же сна ла зи са сво јим све ма ње по у зда ним сљед бе ни ци ма.


Жељ ко Ву ја ди но вић*

ОСМАН СКО ЦАР СТВО (РЕ ПУ БЛИ КА ТУР СКА) И ЕВРО ПА

кон тра сти и про жи ма ња

Aпстракт: Тур ско цар ство пред ста вља ло је те мељ ни обра зац европ ског ви ђе ња ори јен тал ног ислам ског сви је та. Европ ска и ори јен тал на исто ри ја до-жи вља ва ни су као ви ше вје ков на су прот ност. На по чет ку, и Евро па и Осман-ско цар ство си мул та но су би ли у екс пан зи ји: Евро па у ду хов ној и еко ном ској, а Осман ско цар ство у вој ној. Аутор ис тра жу је узро ке, мо ти ве, ло ги ку, ме то-до ло ги ју, пу те ве и тра го ве осман ске екс пан зи је пре ма те ри то ри ји да на шње Евро пе, раз ло ге ка сни јег сла бље ња Осман ског цар ства, као и тра го ве ње го вог при су ства у Евро пи и на Бал ка ну. По себ но су про бле ма ти зо ва ни са вре ме ни про бле ми про у ча ва ња „дру го сти”, као и узро ци и при ро да за ни ма ња за пад-ног сви је та за не за пад ну исто ри ју. Ујед но, исто риј ска про бле ма ти ка од но са два сви је та са гле да на је у кон тек сту са вре ме них ге о по ли тич ких ак ту ел но сти. Ре пу бли ка Тур ска из ра ста у де мо граф ску, при вред ну и вој ну си лу, ко ја – за-са да – без у спје шно по ку ша ва да уђе у по ро ди цу европ ских дру шта ва. Ди је-лом су из ра ни јег исто риј ског ис ку ства вас кр сну ли пој мо ви ори јен та ли зам и нео о сма ни зам. У том кон тек сту отво ре на су пи та ња о суд би ни Бал ка на у вр тло гу про жи ма ња европ ских и тур ских ути ца ја.

Кључ не ри је чи: Евро па, Осман ско цар ство, Тур ска, Бал кан, ислам, ори-јен та ли зам, нео о сма ни зам

* * *

Евро па и успон Осман ског цар ства

Освит но вог ви је ка – ху ма ни зам и ре не сан са, тур ско осва ја ње Ца ри гра да (1453), по че ци штам пар ства (1455), ге о граф ска от кри ћа (од 1492), ре фор ма ци-ја (од 1517) – у ма њој или ве ћој мје ри по ве зан је са на пре до ва њем осман ске * Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци.


Османско царство (Република Турска) и Европа 269

Тур ске у Евро пи. „Мо дер на исто ри ја по чи ње под при ти ском осман ских осва-ја ња”, го во рио је лорд Џон Ек тон (1834–1902). Осман ли је су ути цај на Евро-пу оства ри ва ле пре вас ход но у ври је ме свог успо на, од сре ди не 14. ви је ка до по сљед ње, не у спје ле, оп са де Бе ча кра јем 17. ви је ка. Од 1520. до 1580. „тур ска при јет ња” Евро пи би ла је „нај те жа и нај ин тен зив ни ја”.1 При је ско ро јед ног ви је ка по зна ти исто ри чар Ва сиљ По по вић ис та као је спре ча ва ње тур ских по-хо да у Евро пу као основ ни мо тив ег зи стен ци је Хаб збур шке мо нар хи је.2 Та ко је је дан од глав них кон сти ту ен са европ ског др жав ног си сте ма до по чет ка 20. ви је ка био „не на мјер но дје ло Су леј ма на Ве ли чан стве ног”. Слич но се мо же ре ћи и за уда ља ва ње про те стан ске Ње мач ке од ка то лич ке Шпа ни је, по што је цар Кар ло V Хаб збур шки (1519–1556) при знао јед на ка пра ва лу те ран ским кне же ви ма у Ауг збур гу 1555. го ди не.

Осман ска екс пан зи ја би ла је усло вље на при ро дом њи хо вог пр во бит ног но мад ског дру штва, још у евро а зиј ским сте па ма. Па си шта за сто ку во ди ла су но мад ске на ро де пре ма ци ви ли зо ва ном ју го за па ду. При вре ме но на ру ше на, уко ри је ње на и ста бил на дру штва Сред њег ис то ка по ка за ла су се спо соб ним да ап сор бу ју не зва не го сте и да ком би на ци јом вјер ских од ре да ба исла ма и но мад ског ето са мо бил но сти и осва ја ња ство ре нов ква ли тет ко ји је гра ни-це му сли ман ског сви је та пре нио да ле ко из ван кла сич них окви ра – до Ки не, Ин ди је и ис точ не Евро пе. Са став ни дио овог ду гог про це са био је удар на Евро пу тур ског „плим ског та ла са”. Но ма ди ин вол ви ра ни у дру штва Сред њег ис то ка, с вре ме ном исла ми зи ра ни, са чу ва ли су до ста из вор них оби љеж ја, а пре ко њих и пре по зна тљи ви иден ти тет у но вој сре ди ни. Њи хо ве вој не спо-соб но сти про из ве ле су осје ћај су пер и ор но сти, ко ји их је са чу вао од крај ње аси ми ла ци је. За др жа ли су је зик и степ ску рат нич ку ети ку. Но ма ди у се о ба-ма по ста ју др жа во твор ни и го спо да ре ћи на осво је ној зе мљи, упра вља ју ћи за те че ним ста нов ни штвом као ра ни је сво јим ста дом.3

Опре дје ље ње за су нит ски ислам ва жан је чи ни лац из ра ста ња осман ске Тур ске у ве ли ку си лу. При хва та ју ћи Тур ке, а не ши ит ске го спо да ре, ни жи сло је ви ста нов ни штва лак ше су за др жа ва ли ста ру ислам ску тра ди ци ју. Пре-ко овог де ли кат ног ре ли ги о зног мо мен та и са ми Тур ци су ис ти ца ли сво ју не за ви сност. Ком пле мен та ран тра ди ци ји тур ског но мад ског дру штва био је и ислам ски кон цепт све тог ра та (џи хад). Учвр стив ши ди на сти ју (пр во селџучку, а за тим осман ску), Тур ци су се усмје ри ли и на ис ток и на за пад,

1 Paul Co les, The Ot to man Im pact on Euro pe, Lon don 1968.2 Ва сиљ По по вић, Ис точ но пи та ње, Бе о град 1996, 65–66 (пр во из да ње об ја вље но је 1928).3 Ар нолд Тојн би, Ис тра жи ва ње исто ри је 1–2, Бе о град 1971. Ове иде је при хва ти ли су и раз ра ђи ва ли број ни дру ги исто ри ча ри.Тојн би је ва ци клич на те о ри ја фи ло зо фи је исто ри је – и по ред из ра же них не ја сно ћа и не пре ци зно сти – кон зи стент но је раз ви је на у опо зи ци-ји пре ма јед но ли ниј ском и те ле о ло шком ту ма че њу дру штве них про мје на. О ра ној тур ској исто ри ји: Вла ди мир А. Гор длев ский, Го су дар ство Су льд жу ки дов Ма лой Азии, Мо сква 1960.



па су и пре ма Хин ду ста ну и пре ма европ ском хри шћан ству по ста ли глав ни ислам ски рат ни ци и осва ја чи.4 Они су оштри ца ислам ског ма ча, а осман ска ди на сти ја под ло га по хо да у Евро пи. Ана до ли ја је по ста ла ислам ска ма ти ца, ди је лом и због тур ског пу сто ше ња Ира ка и Си ри је. Као на јам ни ци у ви зан-тиј ској вој сци, а ка сни је са мо стал но, Тур ци су бит но ути ца ли на бал кан ска зби ва ња.5

Вјер ска то ле ран ци ја су нит ског исла ма и со ци јал не по вољ но сти у од но су на сред њо вје ков не др жа ве, ви дљи ви ји у ра ној осман ској исто ри ји, осла би ли су от пор хри шћан ских бал кан ских (а и ана дол ских) се ља ка. С дру ге стра-не, Тур ска је уса вр ша ва ла вој ну ор га ни за ци ју. Ла ку но мад ску ко њи цу смје-њи ва ле су спа хи је, ко је су се од при хо да са ти мар ских по сје да до би је них на ужи ва ње (не и у вла сни штво) опре ма ли за рат.6 У по чет ку, у њи хо ве ре до ве ула зио је и зна тан број хри шћа на. По ред спа хи ја, ко је су чи ни ле осно ви цу про вин циј ске вој ске, раз ви ја на је и ја ни чар ска пје ша ди ја, ре гру то ва на „дан-ком у кр ви” (дев шир ма).7 Не са мо вој ни си стем већ и цје ло куп на др жав на и дру штве на ор га ни за ци ја Цар ства, при ла го ђа ва ни су не пре кид ним осва ја-њи ма. Осман ске вла сти пре у зи ма ле су ци је ле ин сти ту ци је и за ко не по ко ре-них зе ма ља, при ла го ђа ва ју ћи их свом уре ђе њу, те се и пот чи ње но ста нов ни-штво лак ше ин те гри са ло.8 Сул тан, оба ве зно из осман ске ди на сти је, вр хов ни је вој ско во ђа и за ко но да вац, али и роб си сте ма. По ста вљао је сво је нај бли-же са рад ни ке, „сту бо ве Цар ства”, од сре ди не 15. ви је ка углав ном из ре до ва бив ших хри шћа на. Флек си бил на ад ми ни стра тив на по дје ла би ла је је дан од еле ме на та ра ши ре не ло кал не ауто но ми је. У си сте му „ми риј ске зе мље”, спа-хи ја, ко ме је сул тан до дје љи вао по сјед на ужи ва ње, пре вас ход но је вој ник, ко ња ник. Та ко је се ло, ко је се на ла зи ло на том по сје ду раз ви ја ло из вје сну ло кал ну ауто но ми ју.9

У ра ној осман ској исто ри ји ма ње су би ле из ра же не вјер ске су прот но-сти из ме ђу исла ма и хри шћан ства не го што ће то би ти ка сни је. Та да ни је пре о вла да вао отво ре ни и енер гич ни про зе ли ти зам, а по је ди ни дер ви шки син крети стич ки ре до ви (као хе те ро док сне бек та ши је, бли ске ја ни ча ри ма)

4 Ха лил Инал џик, Осман ско цар ство. Кла сич но до ба (1300–1600), Бе о град 1974, 14–51; Осман ско цар ство, (ed. Ро бер Ман тран), Бе о град 2002, 38–93.5 Ге ор ги је Остро гор ски, Исто ри ја Ви зан ти је, Бе о град 1996, 495–512.6 Ха лил Инал џик, Осман ско цар ство, 147–168.7 God frey Go od win, The Ja nis sa ri es, Lon don 2006 (ел. из да ње).8 По сли је за у зи ма ња Но вог Бр да 1455, Тур ци су у пот пу но сти пре у зе ли ру дар ски за кон ко ји је де спот Сте фан Ла за ре вић (1402–1427) по твр дио 1412; ви дје ти: Ни ко ла Ра дој чић, Закон о руд ни ци ма де спо та Сте фа на Ла за ре ви ћа, Бе о град 1962; о ути ца ју срп ског сред њо-вје ков ног пра ва на тур ско за ко но дав ство: Мех мед Бе го вић, Тра го ви на шег сред њо ве ков ног пра ва у тур ским прав ним спо ме ни ци ма, Исто риј ски ча со пис 3, Бе о град 1952.9 Де таљ ни је: Ми ло рад Ек ме чић, Уло га исла ма у со ци јал ном и по ли тич ком раз во ју Бал кана, збор ник: Ислам, Бал кан и ве ли ке си ле (XIV–XX век), Бе о град 1997, 15–55.



про по ви је да ли су да ор га ни зо ва не мо но те и стич ке ре ли ги је – и хри шћан-ство и ислам – пред ста вља ју са мо не са вр ше но при бли жа ва ње не са зна тљи-вој исти ни, ко ја се са сто ји у ми стич ној лич ној за јед ни ци са Бо гом.10 У пр вим ин тен зив ни јим кон так ти ма, бал кан ски хри шћа ни че сто ислам ни су до жи-вља ва ли као но ву ре ли ги ју, већ спе ци фич ни хри шћан ски пра вац. Као да је по сто ја ла не ка ква ве за из ме ђу ре ли ги ја, па је исла ми зи ра ни кон вер тит од-ба ци вао прет ход но хри шћан ско вас пи та ње, не ми је ња ју ћи тра га ње за Бо гом и Исти ном. Ду го роч но, исла ми за ци ја је он то ло шки знат но пре ва зи ла зи ла уско вјер ски про цес – би ла је ула зак у ислам ско-ори јен тал ну ци ви ли за ци ју, ко ју је од ли ко вао спе ци фич ни мо дел пра ва, со ци јал не и по ли тич ке ор га ни-за ци је, умјет нич ко ства ра ла штво и став пре ма људ ском жи во ту и суд би ни. Ислам је „ре ли ги ја и др жа ва” (din wa da vla) – под јед на ко је упра вљао ду хов-ним и свје тов ним жи во том сво је па стве.11 У крај њој ли ни ји, исла ми за ци ја је тран сфор ми са ла сви јест; у ка сни јој исто ри ји пред ста вља ла је по ку шај ин-те гра ци је у сва ком по гле ду ра зно ли ке др жа ве. Ве ли ка по бу на ши ит ских му-сли ма на по чет ком 16. ви је ка, ко ин ци ди ра ла је са ја ча њем пер сиј ске др жа ве под ди на сти јом Са фа ви да (1501–1736), са ко јом је осман ска Тур ска во ди ла го то во не пре кид не ра то ве од 1514. до 1639. и од 1722. до 1746. го ди не. Упо-ре до са овим раз до ром ја ча ла је и вјер ска (а ти ме и по ли тич ка и со ци јал на) не то ле ран ци ја пре ма хри шћа ни ма.12 По сте пе но је три јум фо вао вјер ски фа-на ти зам.13

Успон Тур ске, вој нич ке по бје де, бо гат рат ни пли јен, ег зо ти ка ње на при-вла чи ли су спо соб не аван ту ри сте и ре не га те из европ ских зе ма ља. Углав ном су ра то ви, али и дру ге по тре бе, ства ра ли осно ву за уоб ли ча ва ње кла се не ми-ло срд них, „со ци јал но ис ко ри је ње них” љу ди, спрем них да пре ђу ре лигиозне гра ни це, нај ви ше због мо ћи. Тур ска их је ра до до че ка ла, по ну див ши им

10 Dže mal Će ha jić, Der vi ški re do vi u ju go slo ven skim ze mlja ma, Sa ra je vo 1986, 156–185.11 Не ки те о ре ти ча ри исла ма сма тра ју да је тек по зив има ма Ха са на ел Бе не (1906–1949), осни ва ча по кре та Му сли ман ска бра ћа – да је ислам вје ра и др жа ва, со ци јал ни за кон и си-стем жи во та – унио пре о крет у ислам ску ми сао. До та да се ислам сво дио на иба дет и из вје-сне вјер ске по ја ве. На сто ја ња да се ислам ту ма чи одво је но од сво је по ли тич ке и со ци јал не ком по нен те бли ска су хтје њи ма „да ислам ско дру штво има од нос пре ма вје ри слич но за-пад ном дру штву”, ви дје ти: ’Ab du la ziz Džu mu’a Emin, Sve o bu hvat nost isla ma, No vi Pa zar 2002. Ипак, ко на ре ђу је об ре де, на ре ђу је и за ко не; „оба ве за је сва ког му сли ма на да их не раз два ја”.12 Из го то во не пре глед не ли те ра ту ре о исла ми за ци ји, по по сље ди ца ма мо жда нај ва жни-јем про це су бал кан ске исто ри је под тур ском вла шћу, из два јам: Осман ски из во ри за ислями за ци он ни те про це си на Бал ка ни те (XVI–XIX век), ре дак то ри: И. Ка ли цин, А. Вел ков, Е. Ра ду шев; од го вор ни ре дак тор: С. Ди ми тров, Со фия 1990; Ан то ни на Же ляз ко ва, Раз простра не ние на исля ма в за пад но бал кан ски те зе ми под осман ска власт ХVХVIII век, Со-фия 1990; Ми лан Ва сић, Исла ми за ци ја на Бал кан ском по лу о стр ву (пр ва књи га иза бра них дје ла), Ис точ но Са ра је во 2005.13 Ха лил Инал џик, Осман ско цар ство, 254–263.



истак ну та мје ста у вој сци и др жав ној упра ви. По себ но су би ли отво ре ни пре ма шпан ским Је вре ји ма кад су уви дје ли мо гућ ност њи хо вог до при но са соп стве ној еко но ми ји.

Пре ма Евро пи Осман ли је су на сту па ле раз ли чи тим пу те ви ма, у два „ви-љу шка ста” кра ка: а) пре ко Бал ка на, на ис точ ни Ду нав и уз Цр но мо ре; б) кроз сре до зем ни ба сен, мор ским пу те ви ма.14 Угар ска је, као и Ср би ја при је ње, отва ра ла сво је сла бе стра не и пу ко ти не за тур ске по хо де. И на бал кан ском и на угар ском под руч ју по не гдје су за ви сни се ља ци у тур ским осва ја чи ма ви дје ли осло бо ди о це.15

На кон за у зи ма ња Бе о гра да 1521, тур ско на пре до ва ње на ста ви ло се пре-ма Бе чу и пре ма Тран сил ва ни ји. По бје да на Мо ха чу 1526. над ра зно род-ном ма ђар ском вој ском нај зна чај ни ји је вој нич ки успјех сул та на Су леј ма на (1520–1566). Од ше сна ест ма ђар ских би ску па сед мо ри ца су стра да ла.16 У ви-ше на вра та, од 1529. до 1683, ве ли ка тур ска по ли глот ска ар ми ја по ку ша ла је да за у зме Беч. Ти ју ри ши по сте пе но су се де ге не ри са ли у „се ри ју мрач них, без о блич них и нео д луч них гра нич них ра то ва”. До кра ја 17. ви је ка Угар ска се на ла зи ла у аго ни ји из ме ђу Хаб збур го ва ца и Осман ли ја.

Дру ги пра вац тур ских на па да од ви јао се кроз Сре до зе мље. Осва ја њем Ца ри гра да, ње го вих ар се на ла и за ли ха др ве не гра ђе у Грч кој и на Цр ном мо ру, Тур ци су ство ри ли осно ву за фло ту, ко ја је за у зе ла ис так ну то мје сто у по хо ди ма на сре до зем ни за пад. На кон за у зи ма ња Ро до са (1522) и по мје ра-њем ви те зо ва Јо ва но ва ца на Мал ту, офан зив на ини ци ја ти ва на мо ру пре шла је на стра ну исла ма. Уло га Мал те на мо ру мо же се упо ре ди ти са оном ко ју је Беч имао на коп ну. По бје да над тур ском фло том код Ле пан та 1571. вра ти ла је хри шћан ским др жа ва ма ини ци ја ти ву на мо ру, гдје су се углав ном су ко-би ли око оба ла сје вер не Афри ке. Ал жир је био глав но стра те шко упо ри ште исла ма за по вре ме не по мор ске ак ци је про тив Шпа ни је и Ита ли је.

Ду бро вач ка ре пу бли ка би ла је у ва зал ном по ло жа ју пре ма Тур ској. Би ли су мо но по ли сти у тр го ви ни со љу, по сред ни ци у из во зу оло ва из Ал ба ни је и Бо сне у ита ли јан ске обла сти и при ли ком уво за европ ског тек сти ла у Тур-ску. Ду бров ча ни су по пу ни ли пра зни ну на ста лу на кон про па сти еко но мије Ђе нове. Њи хо ви бро до ви кр ста ри ли су из ме ђу Ца ри гра да, Алек сан дри је,

14 О стра те ги ји, так ти ци и ме то ду тур ских осва ја ња, ви дје ти: Ha lil Inal cik, Ot to man Methods of Con qu est, „Stu dia isla mi ca” 2, Pa ris 1954, 103–129.15 По сљед њи бо сан ски краљ Сте фан То ма ше вић (1461–1463) ја дао се па пи Пи ју II (1458–1464) да су ње го ви по да ни ци спрем ни да при хва те тур ску власт уко ли ко краљ не до би је вој ну по моћ са За па да: „По ка зу ју се љу ба зни пре ма се ља ци ма; обе ћа ва ју да ће […] би ти сло бо дан ко ји к њи ма от пад не […] Ла ко је мо гу ће да ће на род […] од ме не от па сти, ако не ви ди да сам тво јом вла шћу оја чан”, Vje ko slav Kla ić, Po vi jest Bo sne do pro pa sti kra ljev stva, Za-greb 1882, 323.16 Paul Co les, The Ot to man Im pact on Europе, 132.



Трипо ли ја, Беј ру та, Со лу на, Ан ко не. У стал ном су ко бу са Мле тач ком ре-пу бли ком, Ду бров ча ни су би ли јед на од зна чај ни јих по ве зни ца За па да са Тур ском.17

Тур ско про ди ра ње у Евро пу оста ви ло је ви дљи вих тра го ва на исто ри ју Шпа ни је. Ра ди ло се не са мо о устан ку Мо ри ска већ и о адап ти ра њу ци је лог дру штва на ду го трај ну бор бу про тив тур ских по хо да. Вој ска и мор на ри-ца одр жа ва не су по ве ћа њем по ре за, што је у шпан ском дру штву ства ра ло фер мент стал ног си ро ма ше ња. Иако је, те о рет ски, Шпа ни ја би ла јед на од нај бо га ти јих др жа ва европ ског за па да, прак тич но се ра ди ло о „сте рил ном про спе ри те ту, из дво је ном на ре про дук тив не кла се” у дру штве ном вр ху. Ме-ди те ран ски по хо ди про тив Ту ра ка про гу та ли су ври је ме, енер ги ју и фи нан-си је, а њи хов не га тив ни учи нак на шпан ско дру штво ви дје ће се тек у 18. ви-је ку, ка да се др жа ва по ка за ла као осла бље на и дез ин те гри са на.18

Слич но ста ње би ло је и са ита ли јан ским обла сти ма. На пуљ, Си ци ли ја, Ђе но ва, Ми ла но сре ди ном 16. ви је ка по ста ли су дио шпан ског им пе ри јал ног си сте ма. Ита ли јан ско коп но са др жа ва ло је „нај о сје тљи ви је тач ке” европ ског кон так та са тур ским ис то ком. Ве не ци ја и Ђе но ва при мјер су спе ци фич не илу стра ци је оп штег осман ског ути ца ја на еко ном ски и со ци јал ни си стем ита ли јан ских др жа ва. С дру ге стра не, мле тач ка тр го ви на про фи ти ра ла је у по сло ва њу с Тур ци ма, а од но се с њи ма гра ди ла је на дви је пре ми се: фор ти-фи ка ци ји кључ них мје ста у сво јим по сје ди ма и – у по мор ским бит ка ма – да-ва њу пред но сти крат ким и бр зим кам па ња ма, из ко јих би он да ди пло ма ти ја на сто ја ла да из ву че што ви ше ко ри сти. Ко рист од тр го ви не са Тур ском нај-ви ше су има ле уже мле тач ке обла сти, на ро чи то град Ве не ци ја, ко ји се бр зо раз ви јао (1509. го ди не 115.000 ста нов ни ка; 1563. го ди не 168.000). Ђе но ва је би ла фи нан си јер шпан ских су ко ба са исла мом.19

Ви ше чи ни ла ца омо гу ћи ло је офан зив не тур ске по хо де. По крет на ла ка ко њи ца ком би но ва на је са по кре ти ма ја ни ча ра. У бор би им је би ла до ра сла те шка ње мач ка ко њи ца, али ће јој сла би ја по кре тљи вост од у зи ма ти ини ци-ја ти ву. Ни је ма ње би ла ва жна не сло га хри шћан ских др жа ва20. У за пи су из 1538. сул тан Су леј ман (ко јег су Евро пља ни про зва ли Ве ли чан стве ни, а Турци

17 Иван Бо жић, Ду бров ник и Тур ска у XIV и XV ве ку, Бе о град 1952; То ма По по вић, Тур ска и Ду бров ник у XVI ве ку, Бе о град 1973; Ра до ван Са мар џић, Ве ли ки век Ду бров ни ка, Бе о град 1962; Вук Ви на вер, Ду бров ник и Тур ска у XVI II ве ку, Бе о град 1960.18 Fer nan Bro del, Me di te ran i me di te ran ski svet u do ba Fi li pa II, 1–2, Be o grad 2001; Paul Co les, The Ot to man Im pact on Euro pe, 137–139.19 Paul Co les, The Ot to man Im pact on Euro pe, 108; Fer nan Bro del, Me di te ran i me di te ran ski svet u do ba Fi li pa II.20 На хри шћан ску не сло гу жа лио се и па па Пи је II ис ти чу ћи да ће ма лу вој ску Тур ци ла-ко по ра зи ти, док ће ве ли ка бр зо до ћи у кон фу зи ју, пре ма: Paul Co les, The Ot to man Im pact on Euro pe, 128.



За ко но да вац) из ра зио је сво ју моћ: „У Баг да ду сам шах, у Ви зан ти ји цар, у Егип ту сул тан; ша љем сво је бро до ве на европ ска мо ра, у Ма греб и Ин ди ју. Сул тан сам ко ји је пре у зео кру ну и пре сто Угар ске, а ње не ста нов ни ке пре-тво рио у по ни зне ро бо ве...”21 Још је Мех мед Осва јач (1451–1481) Осман ско цар ство, као уни вер зал ну мо нар хи ју, сма трао је ди ним за ко ни тим на сљед ни-ком Рим ске им пе ри је: „Свет ска им пе ри ја мо ра би ти јед на, са јед ном ве ром и јед ним су ве ре ном. Не ма по де сни јег ме ста од Ца ри гра да где би се оства ри ло то је дин ство”.22 Као да је на го вје шта вао знат но ка сни је На по ле о но во са гле-да ва ње из у зет ног стра те шког зна ча ја Ца ри гра да или ви зи ју ру ског ми ни стра спољ них по сло ва Сер ге ја Са зо но ва (1911–1916) пре ма ко јој је го спо дар мо ре-узâ осу ђен на по на вља ње исто ри је Ви зан тиј ског и Осман ског цар ства. По вла-сти це ко је су по је ди не европ ске зе мље ка пи ту ла ци ја ма до би ја ле у тр го ви ни са Тур ском, сул та ни су до жи вља ва ли пре вас ход но као из раз сво је ми ло сти.

Евро па и сла бље ње Осман ског цар ства

С вре ме ном је Тур ска гу би ла вој ну пред ност. По сли је по ко ра ва ња Угар-ске (1541) ни је ви ше на и ла зи ла на рас тре се на бал кан ска дру штва, раз би је на со ци јал ним кон флик ти ма и вјер ски из ми је ша на. Пред Бе чом су се су сре ли са ду бо ко уко ри је ње ном ка то лич ком сре ди ном. Хаб збур шка ар ми ја, из гра-ђи ва на на европ ским ра ти шти ма де це ни ја ма ра ни је, по ка за ла се до ра слом, а ка сни је и су пер и ор ном у од но су на тур ску. По ред то га, по сто јао је и убје-дљи ви так тич ки раз лог за је ња ва ње тур ских ју ри ша на Беч: од Ца ри гра да до Угар ске тур ска вој ска мар ши ра ла је пре ко три мје се ца. Ври је ме ра то ва ња би ло је од сре ди не апри ла до кра ја ок то бра, па је већ Угар ска пред ста вља ла „ис цр пљу ју ћу тач ку”. Си стем аустриј ских вој них гра ни ца, ства ран од 1530, пр во је ус по рио а по том са свим за у ста вио тур ске осва јач ке ак ци је. Бро дом се од Ца ри гра да до Ве не ци је пу то ва ло пре ко мје сец да на. Као вој ска на коп ну, та ко и фло та на мо ру мо же ра то ва ти од про ље ћа до кра ја је се ни.

По че ци кра ја осман ског на ди ра ња на Евро пу и – сљед стве но – „не са зна-тљи вог” Ис точ ног пи та ња по ве за ни су са сми ри ва њем на ра ни јим фрон-то ви ма. На кон окон ча ња вјер ских ра то ва у Евро пи, по кре ну тих рас ко лом у ка то лич кој цр кви у 16. ви је ку, Хаб збур гов ци су се ви ше ан га жо ва ли у ју-го и сточ ној Евро пи. Те шки и ра за ра ју ћи Три де се то го ди шњи рат (1618–1648) од ви јао се исто вре ме но са уну тра шњим пре ви ра њи ма у са мој Тур ској.23 Од не у спје шне оп са де Бе ча 1683, од но сно за вр шет ка Беч ког ра та 1699, Тур ска по чи ње на за до ва ти и „свјет ска де ба та” о њи хо вој опа сно сти ла га но пре раста

21 Ха лил Инал џик, Осман ско цар ство, 59.22 Франц Ба бин гер, Мех мед Осва јач и ње го во до ба, Бе о град 2010.23 Исто ри ја Осман ског цар ства (прир. Ро бер Ман тран), 273–283.



у Ис точ но пи та ње – пи та ње оп стан ка осман ске др жа ве и ди о бе ње них европ-ских по сје да ме ђу европ ским др жа ва ма ба шти ни ца ма.24

Мно го стру ки су раз ло зи опа да ња Осман ског цар ства. По сте пе но се де ге-не ри ше ци је ли си стем, гу бе ћи ра ни ји по лет. Сул та ни су по ста ли за ви сни ци ха ре ма и ужи ва ња. Не ки су ви ше во ље ли „фла ше не го бо је ве”, ни су пред во-ди ли вој не по хо де, а ако би се на то од ва жи ли, био је то фор мал ни ри ту ал. Ужи ва о цу ти ма ра вој ни по ход пре ста је би ти им пе ра тив, а и при хо ди са ње га ри јет ко су би ли до вољ ни да га опре ме за вој ну. Уз на сто ја ња да узур пи ра ју по сје де, све че шће ба ве се дру гим по сло ви ма. Про мје не су ути ца ле на пси хо-ло ги ју вла да ју ће кла се. На сљед на зе мљо по сјед нич ка кла са бо ри ла се про тив ди сци пли не цен трал не вла сти и ап со лут не мо нар хи је, ко ја се осла ња ла на на и ме но ва не чи нов ни ке. Чи нов ник ни је имао ам би ци је за на сљед ном вла-шћу. У ства ри, мо гло би се ре ћи да Цар ство ни је бу квал но на за до ва ло, већ да се сро за ва ло у скла ду са фи скал ном и ад ми ни стра тив ном кон фу зи јом, на ко ју су зе мље за пад не Евро пе, му сли ман ске Ин ди је и сје вер не Афри ке већ би ле на ви кле.25

На по вла че ње Тур ске ути че ви ше фак то ра. Рас ту ћи зна чај гра до ва, сти му-ли сан по ве ћа њем лук су за и ја ча њем гор њих сло је ва ста нов ни штва, рас та као је ра ни ју уну тра шњу ко хе зи ју др жа ве. По бу не ја ни ча ра по ста ле су ре дов на по ја ва, а њи хо ва са бља сје кла је гла ве и „сту бо ви ма цар ства”. По о дав но је ври је ме од по чет ка Ки пар ског ра та 1570. до по чет ка Кан диј ског ра та 1645. на зва но „вре ме ном смут ње”, по узо ру на не што ка сни је на ста ло а ра ни је за вр ше но ру ско. Вој нич ки опо ра вак, ви дљив у кам па ња ма пре ма Пољ ској и Укра ји ни, био је при вре мен и крат ко тра јан. Дру штво ни је би ло спрем но на по бје ду нов ча не еко но ми је. У не мо гу ћем вра ћа њу на иде је и прак су ра не осман ске исто ри је тра жио се из лаз из те шко ћа и бу ду ћи про грес. Не спрем-ност на про мје не по себ но се не по вољ но од ра зи ла на ста ње у вој сци. Та ко је Кар ло вач ки ми ров ни уго вор 1699. озна чио ко нач ну и пре лом ну тач ку вој ног би лан са из ме ђу хри шћан ске Евро пе и ислам ске Тур ске.

Као што су се европ ске др жа ве те шко уса гла ша ва ле у за јед нич кој бор би про тив Тур ског цар ства у ври је ме ње го вог уз ди за ња, још су се ви ше су ко бља-ва ле у ве зи са ду го трај ним про це сом ње го вог на за до ва ња. Ис точ но пи та ње ис по ста вља ло се као „пи та ње пре ра спо де ле мо ћи и те ри то ри ја из ме ђу кон со-ли до ва не за пад не Евро пе и Ру си је на ра чун Осман ског цар ства у вре ме ње-го вог исто риј ског на за до ва ња од 1683. до 1923”.26 Ве зи ва ње рав но те же ве ли-ких си ла за суд би ну Тур ског цар ства ре зул ти ра ло је стал ним пре плита њем њи хо вих ме ђу соб них ути ца ја. Још је На по ле он по чет ком 19. ви је ка уви дио

24 Ва сиљ По по вић, Ис точ но пи та ње.25 Исто ри ја Осман ског цар ства (прир. Ро бер Ман тран), 545–631.26 Ми ло рад Ек ме чић, Пред го вор тре ћем из да њу књи ге Ва си ља По по ви ћа, Ис точ но пи тање, Бе о град 1996, 26.



да Тур ско цар ство мо же да по слу жи у „про ти вље њу Ру си ји”. Све до Пр вог свјет ског ра та Бри та ни ја је пред ња чи ла у на сто ја њи ма да се су зби је ру ски ути цај. Крим ски рат (1854–1856) озна чио је крај ере кла сич них вјер ских ра то-ва. По ра зом у том ра ту, Ру си ја је из гу би ла ста тус ве ли ке си ле. За не ма рив ши од ред бе уго во ра у Па ри зу 1856, Ру си ја је 1871. по но во по ста ла ак тер свјет ске по ли ти ке. Трој ни са вез ца ре ва Ру си је, Пру ске и Аустри је во дио је Бер лин-ском кон гре су 1878. го ди не. За о штра ва ла се бор ба за по дје лу ко ло ни ја, због че га су ство ре ни бло ко ви ве ли ких си ла ко ји ће во ди ти Пр ви свјет ски рат. У том про це су, рје ша ва ње Ис точ ног пи та ња би ло је „јед на од по лу га ко је су по кре та ле ди пло мат ску ма ши ну”. У та квим окол но сти ма раз ви ја ли су се и бал кан ски на ци о нал ни по кре ти.27 Исто ри чар Жак Ан сел је ме ђу са став ним еле мен ти ма Ис точ ног пи та ња по себ но ис та као ства ра ње но вих бал кан ских на ци ја, док је Ал бер Со рел про роч ки пред ви дио да ће Евро па рје ше њем Ис-точ ног пи та ња не из бје жно отво ри ти пи та ње Аустри је.28

* * *

Оп шти учи нак осман ских на па да на Евро пу је мно го струк. Те шко је до-ка за ти да су ви зан тиј ски кул тур ни по сле ни ци из бје гли на За пад по сли је тур ског за у зи ма ња Ца ри гра да 1453. од лу чу ју ће до при ни је ли по ја ви ита ли-јан ске ре не сан се. Ме ђу тим, тур ска осва ја ња оста ви ла су ве ли ке тр го вач ке и вој не по сље ди це на Евро пу. За тво рен је Пут сви ле, ста ри тр го вач ки коп не ни пут ко јим су раз не ми ро ђи је са Ис то ка до пре ма не у Евро пу, што је убр за ло от кри ва ње пу та око Афри ке. Тур ци ни су би ли је ди ни раз лог ге о граф ских от кри ћа кра јем 15. ви је ка – они су јед но став но за тво ри ли ал тер на тив не из-ла зе. Нај зад, огром не по сље ди це има ли су стал но по мје ра ње гра ни це из ме ђу дви је ци ви ли за ци је и екс пан зи ја тур ске гра ни це (узи ма ју ћи аме рич ки исто-риј ски по јам гра ни це – про ши ри ва ње јед не ци ви ли за ци је на ра чун дру ге).

У ври је ме на за до ва ња Осман ско цар ство не у спје шно је по ку ша ло да ко-пи ра европ ска до стиг ну ћа, при је све га у вој ној и со ци јал ној ор га ни за ци ји. У дру штву не раз ви је не со ци јал не ди на ми ке, у ко јем је ври је ме „спо ри је од-ми ца ло” у од но су на за пад но е вроп ска дру штва, „ислам је ко нач ни циљ ста-вио на по че так”. По ку шај на пу шта ња те па ра диг ме у 19. ви је ку пред ста вљао је „нај ду жи век им пе ри је”.29 Про цес се ку ла ри за ци је дру штва у Ре пу бли ци

27 О бал кан ским на ци о нал ним по кре ти ма, Ми ло рад Ек ме чић, Ства ра ње Ју го сла ви је 1790–1918, 1–2, Бе о град 1989.28 Ми ло рад Ек ме чић, Пред го вор тре ћем из да њу књи ге Ва си ља По по ви ћа, Ис точ но пита ње, 19–20.29 Ми ло рад Ек ме чић, Ду го кре та ње из ме ђу кла ња и ора ња, Бе о град 2010, 7 (ци ти ра тур-ског исто ри ча ра Ил бе ра Ор тај ли ја о нај ду жем ви је ку осман ске исто ри је).



Тур ској у стал ном је су ко бу са на сто ја њи ма за ре и сла ми за ци јом дру штва, пре о вла ђу ју ћим у не по сред ној са да шњо сти.

Са вре ме ни про бле ми про у ча ва ња „дру го сти”

Осман ски ути цај на Евро пу са др жа вао је и фор ми ра ње сви је сти са вре ме-них Евро пља на о Тур ској и Тур ци ма. Сви јест је ва ри ра ла од зе мље до зе мље и од кла се до кла се. Мар тин Лу тер је у Тур ци ма ви дио оства ре ње „вре ме на ужа са”, ко је је још све ти Јо ван на ја вио, док је се ља штво Ње мач ке и цен трал не Евро пе уоп ште би ло у стал ном стра ху од Ту ра ка.30 Па па Пи је II (1458–1464) у јед ном је го во ру 26. 09. 1459. на гла сио ка ко су „вар ва ри [...] умр ља ли Ју сти ни ја-но во уз ви ше но зда ње Му ха ме до вом од врат ном слу жбом...”31 По ред све ште ни-ка, ме ђу пи сци ма ан ти тур ских пам фле та (слич но као у кр ста шким ра то ви ма) би ло је мно го ис так ну тих име на. Они по ла зе од то га да је за у ста вља ње тур-ског про до ра оба ве за Евро пе. По себ но су пољ ски и хаб збур шки пу бли ци сти ин си сти ра ли на то ме да Тур ци угро жа ва ју не са мо европ ску те ри то ри ју већ и европ ске ври јед но сти. Лoдовико Ари о сто и Тор ква то Та со Евро пу су сма тра-ли за „је дин ствен со ци јал ни и еко ном ски си стем и јед ну ге о граф ску област”. Иза овог се ку лар ног жар го на на зи ра ло се ис ти ца ње хри шћан ског иден ти те та Евро пе. Ипак, су прот ста вље ни ин те ре си европ ских др жа ва, од но сно њи хо вих су ве ре на оне мо гу ћа ва ли су оп ште е вроп ски по крет про тив Тур ског цар ства. У на ве де ном го во ру, па па Пи је II по себ но је на гла ша вао да се „због не знат них раз ло га хри шћа ни од мах ла те оруж ја и би ју кр ва ве бит ке; про тив Ту ра ка, ко-ји вре ђа ју на шег бо га, уни шта ва ју на ше цр кве и ко ји же ле да пот пу но уни ште хри шћан ско име, про тив њих ни ко не ће да по диг не ру ку”.32 По је ди ни пи сци (Ни ко ло Ма ки ја ве ли, Па о ло Ђо вио, Жан Бо ден) ис ти ца ли су до бре стра не тур ског др жав ног си сте ма, али је то ви ше би ла же ља да се по хва лом Тур ске под стак ну ре фор ме у соп стве ним др жа ва ма. Од 1480. до 1609. у Евро пи се по-ја ви ло око 80 књи га о Тур ској, на пре ма 40 о но во от кри ве ним Аме ри ка ма. То је и ре ла тив но мје ри ло јав них ми шље ња о овим пи та њи ма.33 На су прот то ме,

30 Žan De li mo, Greh i strah. Stva ra nje ose ća nja kri vi ce na Za pa du od XIV do XVI II ve ka I, No-vi Sad 1986, 174–175. Лу тер је вје ро вао да „из ван ред на не дје ла” Ан ти хри сто ва не по сред но прет хо де кра ју сви је та. Сма трао се са вре ме ни ком Ан ти хри ста, чи ји је дух па па, а ти је ло „Тур чин”, при че му пр ви на па да и му чи Цр кву Бож ју „ду хов но”, а дру ги „тје ле сно”. Ви дје-ти та ко ђе од истог ауто ра: Страх на За па ду од XIV до XVI II ве ка: оп сед ну ти град, Срем ски Кар лов ци, Но ви Сад 2003. 31 Франц Ба бин гер, Мех мед Осва јач, 156.32 Франц Ба бин гер, Мех мед Осва јач, 156.33 Paul Co les, The Ot to man Im pact on Euro pe, 148–149. Као ку ри о зи тет на во ди мо да је фран-цу ски „принц пје сни ка” Пјер де Рон сар пред ла гао да се европ ски на ро ди у цје ли ни пре се ле у Аме ри ку, а Евро па пре пу сти Тур ци ма.



про ниц љи ви и умје шни ства ра о ци и упра вља чи Осман ског цар ства по ка за ли су са мо ми ни мал но ин те ре со ва ње за исто ри ју и је зи ке на ро да ко је су осво ји ли.

У ви зи о нар ској по е ми Loc ksley Hall (1842) ен гле ски пје сник Ал фред Те-ни сон из ра жа ва у то до ба при лич но уври је же но ми шље ње о кон тра сти ма европ ске и ори јен тал не исто ри је. Ци клич на исто ри ја Ки не, иако ду га и бо-га та, ме то до ло шки и са др жај но не пре ва зи ла зи бе зна чај но по на вља ње. Су-прот но, Евро па је цен тар свјет ских зби ва ња, ко ја се бр зо од ви ја ју. Те ни со но ва ви зи ја ори јен тал не исто ри је, мо же се сло бод но ре ћи, би ла је оп ште мје сто у европ ској ми сли 19. а у ве ли кој мје ри и 20. ви је ка34. За за пад ну ми сао бал кан-ски про стор тур ског вре ме на (а и при је и по сли је ње га) дио је „не е вроп ске” кул ту ре, иако се он не мо же из оп шти ти из европ ских то ко ва. С дру ге стра-не, ни јед на не за пад на „ци ви ли за ци ја” ни је се мно го ин те ре со ва ла за за пад-ну исто ри ју док је За пад ни је осво јио35.

Ме ђу тим, упр кос про ти вље њи ма и рав но ду шно сти, од ка сног сред њег ви је ка у за пад ном сви је ту по сто ја ла су ин те ре со ва ња за не за пад ну исто ри ју. Спе ци ја ли сти ко ји су се по све ти ли из у ча ва њу не за пад не исто ри је и кул ту ре да нас су су о че ни са до не кле раз ли чи то фор му ли са ним пи та њем ко је по ста-вља ју са ми не за пад ња ци или они ко ји се би да ју пра во да го во ре у њи хо во име. Ово га пу та пи та ње ни је за што се „та мо не ко” ба ви њи хо вом исто ри јом, већ ка кво пра во „тај не ко” уоп ште има да из у ча ва њи хо ву исто ри ју.36 Пре-ма овом гле да њу, ори јен та ли зам је ин те лек ту ал но оруж је за пад ног им пе ри-ја ли зма. Истин ски циљ на уч ног из у ча ва ња „дру гих” је сте да их пот чи ни и екс пло а ти ше. Тре ба ло би се пи та ти: Да ли је кри тич ко пре и спи ти ва ње не ке кул ту ре при ви ле ги ја са мо при пад ни ка те кул ту ре?

34 Илу стра ти ван је при мјер из ен ци кли ке Im mor ta le Dei (1885). Па па Лав XI II че сти та хри шћан ској Евро пи што је „уљу ди ла вар вар ске на ро де и из ве ла их из ди вља штва у ци ви-ли за ци ју” и што је „пред вод ник и учи тељ на родâ” у про гре су и сло бо ди. Пре ма ен ци кли-ци, ова европ ска до стиг ну ћа би ла су мо гу ћа са мо за то што су се Евро пља ни др жа ли пра ве вје ре, што, на рав но, ни је слу чај са дру ги ма; ви дје ти текст Ен ци кли ке на http://www.va ti can.va/holy_fat her/leo_xi ii/encycli cals/do cu ments/hf_l-xi ii_enc_01111885_im mor ta le-dei_en.html (при ступ: 27. мај 2013). Пи шу ћи по ла ви је ка ра ни је, Те ни сон је имао прак тич ни је оправ да-ње за европ ску су пре ма ци ју – „у па ро бро ду, же ље зни ци, у уче њи ма ко ја су уз др ма ла чо вје-чан ство”, ви дје ти: Al fred Lord Tennyson, Loc ksley Hall, у: “The Nor ton Ant ho logy of En glish Li te ra tu re”, New York-Lon don 1993, 1073.35 О мо гућ но сти ма и те шко ћа ма са гле да ва ња и про у ча ва ња исто ри је „Дру гог”, ви дје ти есеј Бер нар да Лу и са, јед ног од во де ћих за пад них екс пе ра та за ислам ски сви јет: Ber nard Le-wis, Ot her Pe o ple’s Hi story, у: “Islam and the West”, Ox ford Uni ver sity Press, New York-Ox ford 1993, 119–130 (пре ве де но, ово пре да ва ње Б. Лу и са об ја вље но је и у ча со пи су Zna ko vi vre mena 2–3, Sa ra je vo 1998, 2–13, под на сло вом „Po vi jest dru gih na ro da”).36 Б. Лу ис на во ди при мјер из јед них ку вај тских но ви на о из вје сном европ ском исто ри-ча ру, ко ји – пре ма ауто ру но вин ског тек ста – ни је ком пе тен тан да пи ше исто ри ју Сред њег ис то ка из три раз ло га – ни је Ара пин, ни је му сли ман и Је вреј је. У члан ку се су ге ри ше да би аутор, по што је ен гле ског и је вреј ског по ри је кла, тре ба ло да се огра ни чи на пи са ње ен-гле ске или је вреј ске исто ри је, Ber nard Le wis, Po vi jest dru gih na ro da, 11.



Про мје на па ра диг ме, усло вље на ге о по ли тич ким при о ри те ти ма, у но ви је ври је ме про из ве ла је раз би ја ње го то во је дин стве не за пад не ма три це у по гле-ди ма пре ма Осман ском цар ству и исла му. По и ма њу исла ма као то та ли тар ног фун да мен та ли стич ког по кре та су прот ста вље но је гле да ње на ислам као на мо дел то ле ран ци је и са вре ме но сти. Су прот ста вље на гле ди шта ка рак те ри шу и на пи се о Тур ском (Осман ском) цар ству, у за пад ном по и ма њу – до не дав но глав ном „др жав ном” ре пре зен ту исла ма.37

Ду го трај на су прот ста вље ност Тур ског цар ства и европ ског За па да, оби-ље же на пре по зна тљи вим вјер ским су ко бом као и су ко бом „азиј ског и европ-ског ду ха”, до при ни је ла је де фи ни са њу хри шћан ске Евро пе као кон траст не сли ке тур ској ислам ској др жа ви. Европ ска кул ту ра оја ча ла је соп стве ну сна-гу и иден ти тет про фи ли шу ћи се на спрам Тур ског цар ства као свог су ро га-та или чак свог скри ве ног Ја. Ислам ска тур ска им пе ри ја би ла је нај ду бља и нај че шћа европ ска сли ка о Дру го ме38. У дис кур су, ка ко га је ра зу ми је вао Ми шел Фу ко,39 Тур ско цар ство је схва ће но као за пад ни стил до ми на ци је,

37 У са вре ме ном до бу, из сло же них стра те шких ин те ре са, За пад је апо стро фи рао Иран за нај и зра зи ти јег екс по нен та екс пан зи о ни стич ког исла ма. По сљед њих го ди на до не кле је утих ну ла – ра зу ми је се, при вре ме но – де кла ра тив на за пад на ан ти и ран ска (под чим се пр-вен стве но под ра зу ми је ва кри ти ка си сте ма вла сти) ре то ри ка. До га ђа ји у ве зи са су ко би ма у Гру зи ји (Ју жној Осе ти ји и Аб ха зи ји, ав густ 2008) пру жи ли су јед но од мо гу ћих об ја шње ња за по пу стљи ви ју за пад ну по ли ти ку пре ма Ира ну. За пад се још ни је осло бо дио по до зре ња пре ма Ру си ји. Њен по нов ни успон по сљед њих го ди на про бу дио је на из глед пре ва зи ђе ну за пад ну „ру со фо би ју”. По гле ди САД (чи ју по ли ти ку сли је ди ве ли ки дио за пад них зе ма ља) пре ма Ру си ји пре ла ма ју се са по гле ди ма пре ма ислам ском сви је ту. Те жња да За пад (под пред вод ни штвом САД) упо три је би ислам као јед но од сред ста ва за по сти за ње бу ду ћих рје ше ња – пр вен стве но оних ко ја ис кљу чу ју сва ку ре ви та ли за ци ју Ру си је и „пра во слав ног бло ка” – ни је но ва у по ли ти ци за пад них зе ма ља, ви дје ти: Алек сан дар дел Вал, Исла ми зам и САД – али јан са про тив Евро пе, Бе о град 1998; о исто риј ским ко ри је ни ма ове по ли ти ке, Ми ло рад Ек ме чић, Исла ме ри ка, у: „Огле ди из исто ри је”, Бе о град 1999, 467–491.38 У 20. ви је ку за пад но е вроп ски дис курс о Дру гом ми је њао је свој обје кат: од кра ја Пр вог свјет ског ра та Бал кан је од Ори јен та пре у зи мао мје сто „уну тра шње Дру го сти” Евро пе. Са-да ква ли фи ка ти ве „бал ка ни зма” у свјет ској на уч ној и по ли тич кој јав но сти углав ном пер-со ни фи ку ју Ср би, Ma ri ja To do ro va, Ima gi nar ni Bal kan, Be o grad, 1998; од лич на је и сту ди ја Бо го љу ба Ши ја ко ви ћа, Кри ти ка бал ка ни стич ког дис кур са, Ник шић, 2000; ви дје ти и: Жељ-ко Ву ја ди но вић, Од гло ба ли за ци је пре ко ре ги о на ли за ци је ка бал ка ни зму и срп ском пи та њу, збор ник: „Ин те гра ци ја и лич ност”, Ба ња Лу ка 2005, 171–197. Зби ва ња 11. 09. 2001. опет су ак ту е ли зо ва ла ци ви ли за циј ску по ла ри за ци ју „хри шћан ски За пад” – „ислам ски Ис ток”.39 Фу ко је исто ри ју кул ту ре раз ма трао као укуп ност ме ђу соб но раз ли чи тих и не сво ди-вих „дис кур зив них прак си”. Су шти на ње го ве те зе је „ве ли ко ин тер ни ра ње” или одва ја ње „раз ли чи тих” у луд ни це или за тво ре, ко је по чи ње у пр вим вје ко ви ма мо дер ног до ба. Њи-хо ву „кри ми на ли за ци ју” спро во ди „до ми нант ни ра зум”, ко ји у сва ком дис кур су ко ји од-сту па од ње го вих пра ви ла, пре по зна је опа сну бун тов нич ку по ру ку; ви дје ти: Ми шел Фу ко, Исто ри ја лу ди ла у до ба кла си ци зма, Бе о град 1980; та ко ђе, Ар хе о ло ги ја зна ња, Бе о град 1998.



ре струк ту ри са ња и по сје до ва ња вла сти над њим40.За пад се ба вио Ис то ком због сво јих по тре ба. Све та мје ста хри шћан ства

би ла су на Сред њем ис то ку; ње ни све ти спи си на пи са ни су (осим грч ког) на не е вроп ским је зи ци ма. Од по че та ка исла ма до оп са де Бе ча 1683. хри шћан ска Евро па стра хо ва ла је од ислам ског осва ја ња и – по сље дич но – од кон вер зи је ста нов ни штва. Кон вер ти ти у ислам за пад но од Ира на и Ара би је би ли су из хри шћан ства. Ве ћи на но вих му сли ман ских по сје да тог вре ме на пре о те та је од хри шћа на. С дру ге стра не, арап ски, са грч ким и ла тин ским, био је је зик на у ке и фи ло зо фи је. За пад но ин те ре со ва ње за Ис ток про ис ти ца ло је и из на уч ног и – уоп ште – ин те лек ту ал ног раз во ја Евро пе у но вом ви је ку. Још је-дан фак тор у ра сту ори јен та ли зма на За па ду је сте ши ре ње тр го ви не и раз вој бур жо а ског ур ба ног дру штва. За пад не тр го вач ке ком па ни је по сло ва ле су у му сли ман ском сви је ту; му сли ма ни у Евро пи ни су има ли слич ну мо гућ ност41.

Ова ква исто риј ска ге не ра ли за ци ја им пли ци ра хо мо ген европ ски став пре ма Тур ском цар ству. У ствар но сти, у том ста ву, по сто ја ле су из ра же не раз ли ке42.

Са свим дру га чи ји ста во ви о при ро ди Тур ског цар ства сти чу ле ги ти ми тет у по сљед ње ври је ме. Цар ство се пред ста вља као мо дел по сто ја ња и функ ци-о ни са ња „мул ти ет нич ке” и „мул ти ре ли гиј ске” др жа ве. Иако она ни је уви-јек жи вје ла у ат мос фе ри пот пу не хар мо ни је, ско ро шест вје ко ва му сли ма ни, Је вре ји и хри шћа ни жи вје ли су за јед но, без ис ку стве них су ко ба као пре о-вла ђу ју ћег фак то ра у њи хо вој ег зи стен ци ји. Ри јет ко је ко ја од гру па жи вје ла изо ло ва но пре ма чи сто вјер ском или је зич ком прин ци пу. Не му сли ма ни ма је би ло до зво ље но да жи ве у скла ду са сво јим оби ча ји ма све до тле док ти оби ча ји не про во ци ра ју му сли ма не. Не му сли ма ни су сло бо ду од вој не оба-ве зе на до мје шта ли пла ћа њем лич ног по ре за. По што по ри је кло ни је игра ло зна чај ну уло гу, од лу чу ју ћи фак то ри ко ји су ути ца ли на по ло жај у др жа ви би ли су: би ти му сли ман, зна ти тур ски је зик и би ти спо со бан. Од хри шћан-ске дје це ко ја су од во ђе на у дан ку у кр ви по пу ња ва не су елит не вој не је ди-ни це – ја ни ча ри и вла да ју ћа по ли тич ка ели та ко ја је до ми ни ра ла Цар ством од сре ди не 15. до сре ди не 17. ви је ка. Мно ги су оста ја ли у кон так ту са сво јим

40 Ипак, чи ње ни це зах ти је ва ју до дат на про ми шља ња. Арап ски је зик у Фран цу ској из у-ча ва се од 1538. го ди не (ка да је отво ре на ка те дра на Col lège de Fran ce), у Ен гле ској од 1633. на Кем бри џу и од 1636. на Окс фор ду. Ка да је Фран соа I осно вао ка те дру арап ског, Тур ци су још при је ти ли Бе чу, њи хо ва фло та до ми ни ра ла је Ме ди те ра ном, а сам Фран соа је тра жио по моћ на дво ру Су леј ма на Ве ли чан стве ног. Чак и ви јек ка сни је, ка да су ка те дре арап ског осно ва не на Кем бри џу и Окс фор ду, чи тав Бал кан и по ла Ма ђар ске још су би ли под тур-ском вла шћу, ви дје ти: Ber nard Lu is, Po vi jest dru gih na ro da, 7.41 О овим пи та њи ма ве о ма ком пе тент но рас пра вља Бер нард Лу ис, Po vi jest dru gih na roda, 2–13.42 У ово ме смје ру углав ном се (до но ви јег вре ме на) раз ви ја ла европ ска исто ри о гра фи ја о Тур ском цар ству.



по ро ди ца ма, а не ри јет ко су свој род ни крај за ду жи ва ли ра зним за ду жби-на ма. Пре у зи ма ни су и за ко ни и дру ги про пи си од по ко ре них др жа ва, као ру дар ски за ко ни Ср би је и Бо сне, што је до каз „за чу ђу ју ће флек си бил но сти” Тур ског цар ства. Угње та ва ње и екс пло а ти са ње пот чи ње них, ко је је ра сло у вре ме ни ма кри зе др жа ве и при вре де, од но си ло се и на му сли ма не и на Је-вре је и на хри шћа не. Ре ли ги је и њи хо ви пред став ни ци ко је је по ста вљао сул тан би ли су ин кор по ри ра ни у др жа ву. Тур ска осва ја ња ни су пре ки ну ла бал кан ски ци ви ли за циј ски и кул тур ни успон у европ ском ду ху, већ су тај ци ви ли за циј ски и кул тур ни ком плекс обо га ти ли и уз ди гли на знат но ви ши ни во. На ра ста ју ћи еко ном ски про бле ми до ки да ли су ра ни је за ко не и по ре-дак и ши ри ли де спо ти зам.43.

У скла ду са на ве де ним, и про цес исла ми за ци је ка рак те ри сан је раз ли-чи тим су до ви ма, на уч ним и по ли тич ким. Ра ни је ста во ве о исла ми за ци ји као др жав ној по ли ти ци Тур ског цар ства са че стим еле мен ти ма на си ља, све ви ше за мје њу ју по и ма ња исла ми за ци је као пр вен стве но до бро вољ ног про-це са, од но сно кон вер зи је не му сли ма на у ислам као из ра за по себ не ча сти и при ви ле ги је. Вид те при ви ле го ва не ча сти је сте и да нак у кр ви, ко ји је у та-квом по и ма њу као син таг мат ска кон струк ци ја по ти снут пој мом дев шир ма. У не ка да шњој ју го сло вен ској исто риј ској на у ци, ско ро не так ну то пи та ње пре о бра ћа ња ди је ла му сли ма на у „вје ру пра дје дов ску” у дру гој по ло ви ни 19. и по чет ком 20. ви је ка – у по сљед ње ври је ме по ста ло је ви ше не го за хвал-на те ма. Исти ни за во љу, то пи са ње ско ро уви јек је про пра ће но иде о ло шком ко пре ном о „де ми то ло ги за ци ји соп стве не исто ри је”, иза ко је нај че шће из-ви ру ју по ку ша ји ње ног „по пра вља ња”. У ди је лу ли те ра ту ре ин си сти ра се на тер ми но ло шкој ди стинк ци ји: „при хва та ње или при ма ње исла ма” на спрам „исла ми за ци је” – уоби ча је ног тер ми на у свјет ској на у ци. Пр вом син таг мом ис ти че се мо тив до бро вољ но сти, им пли цит но – и су пер и ор но сти исла ма. Због асо ци ја ци ја на на си ље, по јам „исла ми за ци ја” не по же љан је у ве ли ком

43 Ли те ра ту ра у овом ду ху је обим на. Из два ја мо, Ha lil Inal cik, Türkler ve Bal kan lar, Збор-ник: „Bal kan lar”, Is tan bul 1993, 9–33; Or han Ko lo ğ lu, Osman lı Dönemide Bal kan lar (1391–1918), исти збор ник, 41–97; Hans Ge org Ma jer, The Fun cti o ning of a Mul tiet hnic and Mul tire li gi o us Sta te: The Ot to man Em pi re, Збор ник: „Ислам, Бал кан и ве ли ке си ле”, Бе о град 1997, 61–71; Ke mal Kar pat, The Ot to man Past and To day’s Tur key, Brill, 2000; Ek me le din Ih sa no ğ lu (pri re-đi vač), Hi sto ri ja osman ske dr ža ve i ci vi li za ci je, и дру ге тур ске исто ри је Осман ског цар ства. У ве зи са не дав но об ја вље ном књи гом, Kr šća ni i Je vre ji u Osman skoj ca re vi ni (pri re di li Be nja min Bra u de i Ber nard Le wis), Sa ra je vo 2007, ње ни „при ка зи ва чи” и про мо те ри Тур ско цар ство пред ста ви ли су као „пра ви при мјер мул ти ет нич ке др жа ве”. Знат ним ди је лом и са вре ме-на исто ри о гра фи ја др жа ва про ис те клих из не ка да шње СФРЈ (из ра зи то – ен ти те та Бо сне и Хер це го ви не – Фе де ра ци је БиХ ) ко ја се ба ви „тур ским вре ме ном” спа да ла би у ову гру-пу. У мно го ко мен та ри са ном го во ру у Са ра је ву ок то бра 2009, ак ту ел ни ми ни стар спољ них по сло ва Тур ске Ах мет Да ву то глу та ко ђе је ис та као „хар мо ни ју” као основ ни исто риј ски са др жај „осман ског Бал ка на”.



ди је лу но ви је ли те ра ту ре, по себ но у ра до ви ма об ја вље ним у Фе де ра ци ји Бо-сне и Хер це го ви не.

Осман ско цар ство, ме ђу тим, ни ка да ни је пре ва зи шло но мад ску осно ву на ко јој је по ни кло. Ор га ни зо ва но „за пљач ка ње”, на шло се у кру жном си-сте му ко ји се за вр ша вао та мо гдје је и по чи њао: осва ја ње је тра жи ло но во осва ја ње, јер је све за ви си ло од не пре су шног при ли ва но вих ро бо ва и но ве зе мље. Уну тра шња ар хи тек то ни ка тог си сте ма мо ра ла је про из ве сти по раз. Цар ство се ни је одво ји ло од исто риј ских по че та ка. Чим је пре ста ло да осје-ћа олак ши це но вих го спо да ра, се ља штво по ко ре них зе ма ља на сто ја ло је да зба ци но во бре ме. Др жа ва ни је успје ла да ра зно род не еле мен те ин те гри ше у хо мо ге ну цје ли ну. Та ко Цар ство ни је из ра сло у „ор ган ско дру штво”. С вре-ме ном су се про ду бљи ва ле со ци јал не и вјер ске раз ли ке. Гу бље ње „ства ра-лач ког со ци јал ног ци ља” је дан је од мно гих по че та ка кра ја.

11. сеп тем бар 2001. – по вра так на ста ре су прот но сти?

Пре ла зак из дру гог у тре ћи ми ле ни јум ни је био са мо сим бо ли ка. Као да су се об и сти ни ла ра ни ја ка та кли змич на пред ви ђа ња о сма ку сви је та на пре ла ску ми ле ни ју ма. Пр ву го ди ну 21. ви је ка (2001) оби ље жи ли су на па ди „му сли ман ских фун да мен та ли ста”44 на згра де не ко ли ко зна чај них ин сти ту-ци ја у САД, ре пре зен те ње го ве по ли тич ке, вој не и еко ном ске мо ћи. У ста њу опи је но сти по сли је по бје де над Ис точ ним бло ком, за пад ни сви јет од јед ном се на шао у шо ку. Вас кр сле су ви зи је ори јен та ли зма45. Ислам се ин тен зив но до жи вља ва као при мар на при јет ња оп стан ку за пад ног сви је та; не пред ста вља се као кул тур ни иден ти тет, већ као по ли тич ка иде о ло ги ја46. Па па Бе не дикт XVI упо зо ра вао је на по ве за ност исла ма и на си ља (2006), што је про у зро ко ва-ло оштре ре ак ци је ци је лог му сли ман ског сви је та. Ка рак те ри сти чан при мјер, са до зом ксе но фо бич но сти, пред ста вља ју ста ја ли шта по зна те ита лијан ске

44 Убр зо по сли је 11. сеп тем бра 2001. по ја ви ли су се на пи си у ко ји ма је оспо ре на зва нич-на вер зи ја да су при пад ни ци Ал Ка и де ви нов ни ци от ми це пут нич ких ави о на и на па да на згра де СТЦ у Њу јор ку и Пен та го на у Ва шинг то ну. На ту те му сни мље но је и не ко ли ко ТВ еми си ја.45 О мно го стра ним зна че њи ма ори јен та ли зма, по себ но као о мо де лу дис кур са, Edvard V. Said, Ori jen ta li zam, Be o grad 2000.46 Ка рак те ри сти чан при мјер пред ста вља при ка зи ва ње фил ма Fit na (Раз дор) Хо лан ђа-ни на Гер та Вил дер са, мар та 2008. Ку ран је у фил му пред ста вљен као књи га ко ја под сти че на на си ље и у том сми слу упо ре ђе на са Mein Kampf-ом Адол фа Хи тле ра. Вил дерс је отво-ре но ис та као да ислам пред ста вља при јет њу За па ду. Усли је ди ла је ре ак ци ја вла да ве ћи-не ислам ских др жа ва као и ислам ских за јед ни ца у Евро пи. Иако је филм по ву чен са сај та Вил дер со ве стран ке, и ка сни је је при ка зи ван на дру гим ин тер нет сај то ви ма, нпр. youtu be.com. Слич не ре ак ци је усли је ди ле су и на кон об ја вљи ва ња „ка ри ка ту ра про ро ка Му ха ме-да” у јед ном дан ском ча со пи су, сре ди ном 2007.



но ви нар ке Ори ја не Фа ла чи. По што се „про да ла сул та ни ма”, Евро па је већ про ми је ни ла име у „Еура би ја”. Ин ва зи ја му сли ма на на Евро пу у ве ли ком је за ма ху, јер се „му сли ма ни раз мно жа ва ју као па цо ви”. У Евро пи „не сми је да се сло бод но во ли и мр зи”, па ако „не во ли мо му сли ма не, иде мо у па као”. Бив ши ита ли јан ски пре ми јер Сил вио Бер лу ско ни утвр дио је да „ге нет ско на сле ђе за пад не ци ви ли за ци је је сте да це ни вред но сти као што су сло бо да дру штва и по је дин ца, док ислам ска ци ви ли за ци ја те вред но сти не ма”.47 На мо гућ ност ула ска Ре пу бли ке Тур ске у Европ ску уни ју, по ред оста лих, отво-ре но је ре а го вао (2007) над би скуп Салц бур га. Ис та као је да би при јем Тур ске зна чио по ни шта ва ње европ ске, на ро чи то аустриј ске (хаб збур шке) исто ри је и да због свог исто риј ског на сље ђа Тур ска „јед но став но не при па да Евро-пи”.48 Ре зо лу ци је о тур ском ге но ци ду над Јер ме ни ма у Пр вом свјет ском ра ту, усво је не у Ује ди ње ним на ци ја ма (1985–1986), Европ ском пар ла мен ту (1987) и пар ла мен ти ма пре ко 20 др жа ва, иза зи ва ле су бур не ре ак ци је тур ске вла де.

* * *

Са вре ме но из ра ста ње Ре пу бли ке Тур ске у ве ли ку си лу пра ће но је по-ку ша ји ма об но ве ми си је не ка да шњег Осман ског цар ства (нео о сма ни зам).49 Са став ни дио тог про це са је (ре)исла ми за ци ја дру штва и на пу шта ње се ку-лар них ке ма ли стич ких тра ди ци ја, што је – уз не ри је ше но курд ско пи та ње – не спо ји во са за ми шље ном по зи ци јом ли де ра ју го и сточ не Евро пе.

Тур ска, ко ја је зна чај на при вред на, де мо граф ска и вој на си ла, из два ја се као во де ћа зе мља ислам ског сви је та, по себ но оних зе ма ља у ко ји ма до ми ни-ра су нит ски ислам. Ње ни стра те шки ин те ре си про те жу се од крај њег за па-да Бал ка на до сред ње Ази је. Тај ује ди ње ни ислам ски про стор пред ста вљао би ре спек та бил ну сна гу. Пред во де ћи ислам ске по кре те, Тур ска спре ча ва и ја че ру ско при су ство на Бал ка ну. Об но ва осма ни стич ке тра ди ци је пра ће на је ре и сла ми за ци јом дру штва и на пу шта њем тра ди ци је ке ма ли стич ке се ку-лар не др жа ве. Још су ак ту ел на раз ми шља ња и о об но ви хаб збур шке сред ње Евро пе. Та ко би Бал кан по стао под руч је су сре та ислам ског по ја са и ка то-лич ке сред ње Евро пе.

У ве зи са на ве де ним, још је отво ре но пи та ње: Да ли Тур ска на Бал ка ну же ли „ста бил ност” или „до ми на ци ју”? У за ви сно сти од стај не тач ке, од го во-ри се ди ја ме трал но раз ли ку ју. Да ли у прак си мо же да функ ци о ни ше „амал-гам [...] од исла ма, ка пи та ли зма и ли бе рал не де мо кра ти је”? Да ли је Бал кан

47 Ori a na Fal la ci, La For za del la Ra gi o ne, Ro ma 2004 (ци ти ра но из ли ста Vre me, broj 696, Be-o grad, 6. maj 2004).48 RTL, TTX, 2007.49 Дар ко Та на ско вић, Нео о сма ни зам. По вра так Тур ске на Бал кан, Бе о град 2011.



Тур ској по тре бан са мо као тран зит, ве за са За па дом?50 Да ли се иза ли је пих ри је чи ак ту ел них тур ских по ли ти ча ра кри је јед но став на на мје ра ре ин те гра-ци је осман ске ба шти не? Отво ре но је и пи та ње да ли ће Евро па де фи ни са ти је дин стве ну по ли ти ку пре ма бал кан ским зе мља ма, ко ји ма за при јем у ЕУ стал но по ста вља но ве усло ве. Кад су у пи та њу бал кан ске зе мље (или не ки њи хо ви ди је ло ви) са знат ним удје лом ислам ске по пу ла ци је (Ал ба ни ја, БиХ, област Ко со ва и Ме то хи је), су штин ска је ди ле ма да ли ће их Евро па при гр-ли ти или на не ки на чин пре пу сти ти ути ца ју Тур ске, ко ја би он да по ста ла пан дан кон цеп ту ЕУ. Не би то би ла са мо са тис фак ци ја Тур ској за не у ла зак у ЕУ, као што ни аустро у гар ска оку па ци ја БиХ 1878. ни је би ла са мо са тис-фак ци ја за прет ход ни гу би так не ких ита ли јан ских по кра ји на. Али ни у том слу ча ју ни је све та ко јед но став но. Ре и сла ми за ци ја дру штва и не ри је ше но курд ско пи та ње оне мо гу ћа ва ју Тур ској да у ју го и сточ ној Евро пи стек не во-де ћу уло гу.51.

50 Ви дје ти ин тер вју проф. Со ли Озе ла, По ли ти ка, 09. 01. 2011.51 Жељ ко Ву ја ди но вић, Бу дућ ност ре ги о на у свје тлу про мје на у Евро пи и Тур ској, НСПМ, По себ но из да ње: Пет на ест го ди на Деј тон ског спо ра зу ма и бу дућ ност Ре пу бли ке Срп ске, Бе о град 2011, 90–94.


AB STRACTS

Dar ko Ta na sko vić

Con tra dic ti ons of neo o sma nism as a prac ti cal po licy

Ab stract. From the 1990s and end of the Cold War, Tur key star ted to lead ac ti ve neo o sma nist fo re ign po licy to wards clo ser and fart her sur ro un dings, with aim to af rm it self – in the pro cess of cre a tion of the mul ti po ral world or der – as a (mac ro)re gi o nal po wer. At that path Tur key has ac hi e ved pro mi nent suc ces ses, and they sho uld be con si de red mul ti la te rally and bi la te rally, but espe ci ally in last se ve ral years are shown un do ub ted symptoms of li mi ted ran ges of neo o sma nism as a prac ti cal po licy, as a con se qu en ce of in ter nal con tra dic ti ons of neo o sma nist doc tri ne and com ple xity of in ter na ti o nal si tu a ti ons. It is ne ces sary, on the ba sis of con ti nu o us at ten dan ce and ob jec ti ve analysis of all re le vant in di ca tors, to per ce i ve all pre vi o us fo re ign po licy ac hi e ve ments and esti ma te po ten tial sco pes of Tur key as a re gi o nal and mac ro re gi o nal po wer.

Keywords. Neo o sma nism, fo re ign po licy, (mac ro)re gi o nal po wer, mul ti po lar world, ne ig hbors, di ver si fi ca tion.

Go ran Ni ko lić

Tur key’s Eco nomy: Sta te and Pro spects (With Re fe ren ce to the De mo grap hics)

Ab stract. Tur key’s GDP per head has tri pled in less than a de ca de. Pro duc ti vity re cord im pro ved mar kedly in the de ca de aft er 2000, with ave ra ge growth ra tes of 3.3% in in du strial out put per wor ker. Con cern is Tur key’s gro wing de pen den-ce on fo re ign ca pi tal to fuel its eco nomy: its cur rent-ac co unt de fi cit ave ra ged 9% of GDP in last years. Mo re wo rrying still is that much of the fo re ign ca pi tal that finan ces Tur key’s cur rent-ac co unt de fi cit is of the flighty sort. The dan ger now is



that a few mo re years of big cur rent-ac co unt de fi cits, and the debt-cre a ting ca pi tal flows that fi nan ce them, will le a ve Tur key less re si li ent when tro u ble stri kes. The Tur kish eco no mic mi rac le de pen ded on the in flow of fo re ign ca pi tal. The EU’s re-la ti on ship with Tur key re ma ins cru cial. Su sta i ning strong growth over the lon ger run the re fo re re qu i res pus hing ahead with a num ber of struc tu ral re forms. Tur-key’s ri gid la bo ur mar ket re gu la tion ne eds to evol ve, so as to en co u ra ge job cre a-tion in the for mal sec tor. Furt her pro gress with edu ca tion re form, from pre-school all the way to the ter ti ary le vel and vo ca ti o nal tra i ning, is ne e ded to bo ost growth and bring abo ut em ployment ga ins in the for mal sec tor. Im ple men ting pro duct mar ket re forms, no tably in net work in du stri es, wo uld un le ash pro duc ti vity ga ins in tho se sec tors and be a bo ost to the rest of the eco nomy.

Keywords. Tur key, GDP, su sta na ble growth, struc tu ral re form, tra de, FDI, de mo-graphy.

Du šan Spa so je vić

Ro le of the army in Tur key, thro ugh hi story and to day

Ab stract. In hi sto ri cal con text this pa per shows ro le of the army in the Tur skih so ci ety, work of mi li tary esta blis hment in pre ser va tion of se cu la rism, aga inst isla-mism and Kur dish se pa ra ti sam; it was al so gi ven a vi ew on to day’s pas si ve ro le of the Tur kish army un der the ru le of Re cep Tayyip Er do ğan.

Keywords. Tur kish army, se cu la rism, Isla mism, Kur dish se pa ra tism.

Jo va na Ša ljić

Cul tu ral Po licy of Tur key: Re ne wal of “Mag ni fi cent Cen tury”?

Ab stract. The pa per de als with so me aspects of cul tu ral po licy of the con tem po rary Re pu blic of Tur key and, in the fra me work of its po licy, pos si ble re birth and re ne wal of isla mic and osma nist cul tu ral va lu es and in flu en ces aft er the pe riod of the ir, as it con si de red – ab sen ce, alt ho ugh it is mo re and mo re vi si ble, they we re just calm du ring the Ke ma list era. Prac ti cal use of that po licy is hap pe ning, among ot hers, thro ugh edu ca ti o nal system, abo ve all thro ugh hi story no te bo oks, but as well via mass me dia, thro ugh mo vi es and se ri es which most oft en adorn and glorify the Ot to man past and which lar gely went from Tur kish bor ders to na tu ra li ze in al-most every ho me of the Bal kan re gion.


Abstracts 287

Keywords. Cul tu re, cul tu ral po licy, Tur key, osma nism, neo o sma nism, isla mism, hi story te ac hings, Tur kish se ri es.

Adem Zil kić

Isla mic Com mu nity of Tur key – Diyanet

Ab stract. In this pa per aut hor pre sents hi story, or ga ni za tion and system of work of the Isla mic Com mu nity of Tur key – Diyanet. Pa per al so shows le gal and po li ti cal po si tion of Diyanet but al so nu me ro us con gre ga ti ons (ce ma ats, dže ma ti) which li-ke Fet hul lah Gülen’s ha ve lar ge num ber of fol lo wers and strong in flu en ce not just in Tur key but in ot her Mu slim co un tri es as well.

Keywords. Tur key, Islam, Diyanet, Mu slims.

Mi ša Đur ko vić

Fet hul lah Gülen аnd Ce ma at Hi zmet

Ab stract. In this ar tic le the aut hor pre sents work of the imam, wri ter and pre ac her Fet hul lah Gülen and the re li gi o us mo ve ment, ce ma at Hi zmet, which is ba sed on his ide as de ve lo ped in Tur key. It dis plays the ba sic bi o grap hi cal da ta and fol lows the way in which he and his fol lo wers cre a ted a lar ge net work of in sti tu ti ons that sha re Gülen’s va lue system. The net work is pre sen ted in de ta ils as well as Gülen’s ide o logy which is an in te re sting blend of tra di ti o nal va lu es and mo dern in stru-ments, in clu ding a com mit ment to a mar ket eco nomy. The pa per ends with a se ri es of con tro ver si es that fol lo wed the Hi zmet’s work, both wit hin Tur key and abroad. This in clu des a char ge that Gu len for the de ca des al ready has a very clo se re la ti-on ship with the struc tu res of the CIA.

Keywords. Fet hul lah Gülen, Hi zmet, Tur key, Islam, se cu rity, pro pa gan da.

Dan ko Stra hi nić

Po si tion of Chri sti ans in con tem po rary Tur key

Ab stract. The pa per shows po si tion of so me Chri stian com mu ni ti es and un der-li nes the ir main pro blems in con tem po rary Tur key. Po si tion of the mi no rity re-li gi o us com mu ni ti es was ba sed on com plex le gal fra me with se ve ral re stric ti ons.



This le gal fra me pro vi des so me com mu ni ti es with pos si bi lity to par ti ally ac hi e ve the ir rights and with va ri o us dif cul ti es. In the pro cess of ap pro ac hing to wards the EU, Tur key ma de so me po si ti ve steps but wit ho ut syste ma tic con sti tu ti o nal and le gal chan ges what now le ads to un cer ta inty in li ves of mi no rity com mu ni ti es. Be li e vers of mi no rity re li gi o us com mu ni ti es are still in daily li fe fa ced with se ve re bi go try, whi le the ir rights are still seen as a se cu rity mat ter. Re li gi o us mi no ri ti es ex pect the ir rights to be mo re gu a ran teed in new con sti tu tion of Tur key, whi le its pas sing is still in the de ba te.

Keywords. Tur key, Chri sti ans, re li gi o us rights and fre e dom, Ec cu me ni cal Pa tri ar-cha te, Ar me nian Apo sto lic Church, Euro pean Union.

Zo ran Mi lo še vić

Tur key’s pur su it of energy «do nor»: Energеtic co o pe ra tion bet we en Rus sia and Tur key

Ab stract. Rus sian - Tur kish co o pe ra tion in the fi eld of na tu ral gas tra de da tes from 1984. Gas de li very from Rus sia to Tur key be gan in 1987 fol lo wed by Tur kish apply in 1990 for a lar ger qu an tity of gas and in 1997 the agre e ment of bu il ding of the “Blue Stre am” was sig ned. Du ring the last de ca de, Tur key has po si ti o ned it self as аlternative way of gas tran sport. Tur key has al lo wed the con struc tion of “So uth Stre am” thro ugh its ter ri tory. Everything se e med to be qu i te idyllic if Tur key is not aff ec ted zo ne by the U.S. and the Euro pean Union. Spe ci fi cally, un der the gu i se of a stra te gic part ner ship with the Uni ted Sta tes, An ka ra has be co me com ple tely de-pen dent and con trol led. The re fo re, the is sue of energy co o pe ra tion bet we en Rus sia and Tur key is of stra te gic im por tan ce be ca u se it gi ves le ve ra ge in flu en ce Tur kish po li tics, which is in cre a singly be co ming a mix tu re of “pan-Isla mism, neo o sma-nism, and pan-we ster nism”.

Keywords. Rus sia, Tur key, Uni ted Sta tes, Euro pean Union, gas.

Mi ša Đur ko vić

Re la ti ons bet we en Tur key and the Uni ted Sta tes of Ame ri ca

Ab stract. Aut hor pro ble ma ti zes very com plex re la ti ons bet we en Tur key and USA. At the be gin ning is pre sen ted the hi story of the ir re la ti ons un til the re ign of the


Abstracts 289

Ju sti ce and De ve lop ment Party in Tur key. It is spot ted that mostly thro ugh mi-li tary cir cles USA had the key ro le in sha ping and di rec ting the mo dern Tur key which was the main USA ally in the Mid dle East, whe reby in the se re la ti ons al so was in clu ded clo se co o pe ra tion with Israel. Awa ke ning of the neo o sma nist ten den-ci es went to re vi ew of the se re la ti ons, whi le thro ugh the last de ca de Tur key sta red to eman ci pa te it self in so me seg ments from the in he ri ted pat tern to lead re so lu te and, it lo oks, mo re in de pen dent fo re ign po licy. This was the most vi si ble du ring the qu ar rel with Israel. Ho we ver, aft er the start of the Arab Spring, Tur key re tur-ned to its pre vi o us fra mes and to tally en dan ge red its po si tion in Mu slim sur ro un-dings by be traying its re cent al li es.

Keywords. Tur key, Uni ted Sta tes, fo re ign po licy, army, isla mism.

Slo bo dan Jan ko vić

Tur kish po licy in the Mid dle East

Ab stract. Tur kish fo re ign po licy stra tegy is to be co me one of the po wer po les in the na scent world or der. She wants to ac com plish this by re in te gra ting the three re gi ons of Mid dle East, Ca u ca sus and the Bal kans with Tur key eco no mi cally, cul-tu rally and even tu ally po li ti cally and to be co me one of the 10 ma jor eco no mi es of the world. In the Mid dle East she tried to ac hi e ve the se using pu blic di plo macy, eco no mic and cul tu ral ex pan si on, even the thre at of using mi li tary ag gres sion. Cre a tion and re a li za tion of such fo re ign po licy re qu i red al so so me in ter nal re-forms. Aft er analyzing all men ti o ned ac ti vi ti es of Tur key in the Mid dle East, and the hint of the in ter nal re forms co u pled with the fo re ign po licy ini ti a ti ves, aut hor con clu des that for the ti me be ing this stra tegy has fa i led.

Keywords. Tur key, Mid dle East, Tur kish fo re ign po licy, world or der, Tur kish eco-nomy.

Alek san dar Ga jić

“Neo o sma nism” in the Ca spian re gion

Ab stract. Con si de ring the in flu en ce of the hi sto ri cal he ri ta ge of ri va lry bet we en the Ot to man Em pi re and Rus sian Em pi re as well as the Re pu blic of Tur key and the So vi et Union, the pa per fol lows the path, aims and ac hi e ve ments of Tur kish



fo re ign po licy in the Ca spian re gion (Ca u ca sus and the Mid dle Asia) in post Cold War epoch. By no ti cing sort of “fo re ign po licy off en si ve” in the 1990s as the first ex pres si on of “Tur ko-Isla mic synthe sis”, in the pa per are de pic ted aims, ac hi e ve-ments and de fi cits of such fo re ign po licy in the Ca spian re gion. Tur kish fo re ign po licy is at first com pa red with doc tri nal neo o sma nism as a con si stent met ho-do lo gi cal and ope ra ti o nal fo re ign po licy ap pro ach, and then in the mat ter of this re gion are de pic ted its pre vi o us shifts in im ple men ta tion of Tur kish go als in fo re-ign po licy, in ot her words – tho se de fi cits which are spot ted and sol ved, but al so tho se which are not.

Keywords. Ca spian area, Tur kish fo re ign po licy, neo o sma nism, stra te gic depth, ener ge tics.

Pe tar Dra gi šić

Pic tu re of Tur kish emi gra tion in mo vi es of Fa tih Akin

Ab stract. This pa per analyzes pic tu re of Tur kish emi gra tion in mo vi es of Ger man di rec tor of Tur kish ori gin Fa tih Akin. Re se arch is ba sed on mo vi es Akin did as di rec tor and/or scre en wri ter bet we en 1998 and 2007 (Kurz und schmer zlos, Ge-gen die Wand, Ke bab Con nec tion, Auf der an de ren Se i te). In the fo cus is the way how Fa tih Akin sho wed Tur kish com mu nity in Ger many, mostly Tur kish iden tity of emi grants, as well as diff e ren ces bet we en first and se cond ge ne ra tion of Turks in Ger many. In the pa per is sta ted that in his mo vi es Akin un der li ned po la ri za-tion of se cond ge ne ra tion of Tur kish emi grants in Ger many in com pa re with the ir Tur kish iden tity. At the end of pa per it is re se ar ched how much the pic tu re of Tur-kish emi gra tion in Ger many in mo vi es of Fa tih Akin cor re sponds with re sults of con tem po rary fi eld re se ar ches.

Keywords. Turks, Ger many, emi grants, Fa tih Akin, mo vi es.

Mi loš Ko vić

Two Em pi res: Brits and Ot to mans (1774-1923)

Ab stract. Aut hor has car ried the analyzes of re la ti ons bet we en Bri tain and Ot to-man Em pi re in 19th cen tury, in light of the fact that Bri tish fac tor is to day still lin-ked with re turn of Tur key to the Bal kans. Vi e wed in lon ger ti me per spec ti ve from


Abstracts 291

1774 to 1923, po li tics of Gre at Bri tain to wards the Ot to man Em pi re ce a sed to co-in ci de with po pu lar opi ni ons on “tra di ti o nal fri en dship”. Re la ti ons of two em pi res can not be seen se pa ra tely from the ir re la ti ons to wards the third em pi re - Rus sia. Only then all in con stancy of Bri tish po li tics to wards Ot to man Em pi re is cle arly vi si ble and its re a di ness for qu ick chan ges of al li es and ene mi es.

Keywords. Gre at Bri tain, Ot to man Em pi re, Rus sia, in ter na ti o nal re la ti ons, 20th cen tury

Vla dan Jo va no vić

Yugo slav-Tur key de mo grap hic ar ran ge ments un til mid dle 1950s

Ab stract. The pa per re pre sents re tro spec ti ve vi ew on “de o sma ni za tion” Yugo sla-via which hap pe ned du ring 1930s and 1950s. It was the sa me phe no me na in two com ple tely diff e rent si tu a ti ons, un der two ide o lo gi cally op po sed re gi mes. Along with the vi ew on bi la te ral agre e ments bet we en Yugo sla via and Tur key, the pa per shows si mi la ri ti es in emi gra tion of Mu slims sup por ted by the Yugo slav sta te by com pa ring fo ur pa ra me ters: pos si ble mo ti va tion of pe o ple to wards mi gra tion to Tur key, met ho do logy and mec ha nisms of mi gra tion, sca le and sco pe of mi gra tion as well as in ter na ti o nal con text in which mi gra tion hap pe ned.

Keywords. Yugo sla via, Tur key, emi gra tion, Mu slims, land re form.

Alek san dar Ži vo tić

Gre ek-Tur kish con flict and Mid dle East po licy of so ci a list Yugo sla via (1954-1957)

Ab stract. The pa per analyzes re la ti on ship among cha rac ters of the con flict bet we-en Gre e ce and Tur key and Yugo slav po licy in the Mid dle East. In this pa per are al so analyzed fo re ign po li tics and stra te gic fra mes of in ter na ti o nal re la ti ons in the Mid dle East, po li tics of mem bers of the Bal kan Pact in that re gion, Mid dle East cri sis and re la tion of Gre e ce and Tur key to wards that cri sis as a pro cess of spe cial glo bal sig ni fi can ce.

Keywords. Yugo sla via, Gre e ce, Tur key, Egypt, Bal kan Pact, Su ez Cri sis.



Alek san dar Ra ko vić

Tur kish di plo ma tic ini ti a ti ve for uni fi ca tion of the Isla mic com mu ni ti es in the Re pu blic of Ser bia

(Oc to ber – No vem ber 2011)

Ab stract. On the ba sis of pu blic do cu men ta tion of the Mi ni stry of Re li gion of the Re pu blic of Ser bia, per so nal no tes abo ut talks with the hig hest re li gi o us of ci als of the Isla mic Com mu nity of Ser bia and fo re ign di plo mats, do me stic and fo re ign press, this pa per shows how Mi ni stry of Re li gion of the Re pu blic of Ser bia de ci ded to ac cept the Isla mic Com mu nity of Ser bia with re is-ul-ule ma and se at in Bel gra de as tra di ti o nal re li gi o us com mu nity in the Re pu blic of Ser bia (2010) and ex pla ins how Tur kish di plo ma tic ini ti a ti ve was the an swer with aim to abo lish the Isla mic Com mu nity of Ser bia and aft er im po sed uni fi ca tion of the Isla mic Com mu nity in the Re pu blic of Ser bia to pla ce it un der ju ris dic tion of re is-ul-ule ma of the Isla mic Com mu nity of Bo snia-Her ze go vi na with se at in Sa ra je vo (2011) .

Keywords. Isla mic Com mu nity, Ser bia, Tur key, Bo snia-Her ze go vi na, re is-ul-ule-ma, muft i.

Ne nad Kec ma no vić

Neo o sma nism or pa ni sla mism. Re cep tion of neo o sma nism in Bo snia-Her ze go vi na

Ab stract. The pa per shows how tur bu len ces in Is tan bul will ha ve strong ec ho in Sa ra je vo, which is now not just Mu slim but thro ugh many at tri bu tes a Tur kish city. It is ob vi o us when we ha ve in mind that Tur kish Pri me Mi ni ster Re cep Tayyip Er do ğan said that Bo snia-Her ze go vi na is his spe cial ca re and be hest of Ali ja Izet-be go vić, whi le for mer Bo snian re is-ul-ule ma Mu sta fa Ce rić ad ded that “Tur key is the Bo sni ak Ma trix”. It is still un der qu e sti on mark how this qu e sti on fit in to Ame ri can stra tegy of sup port to Tur key “as a part of wi der Euro pean Union” (Br-ze zin ski) and vi sion of Bo snia-Her ze go vi na as uni que sta te which has to spe ak the sa me vo i ce in Brus sels?

Keywords. Neo o sma nism, isla mism, pa ni sla mism, Arab Spring, Tur key, Bo snia, Mid dle East, Ser bia, Re pu blic of Srp ska.


Abstracts 293

Želj ko Vu ja di no vić

L’Em pi re ot to man (Répu bli que de Tur qu ie) et l’Euro pe. Les con tra stes et l’in terféren ce

Résumé. Dans ce tex te l’aute ur étu die les con tra stes sécu la i res exi stant en tre l’hi-sto i re européen ne et ori en ta le et ses con fron ta ti ons, cro i se ments et per cep ti ons. Le po int du départ de son analyse l’aute ur met aux mo ments où l’Euro pe et l’Em-pi re ot to man vi va i ent si mul tanément le urs ex pan si ons re spec ti ves: spi ri tu el le et éco no mi que de l’Euro pe et mi li ta i re de la Tur qu ie. L’aute ur exa mi ne les ca u ses, les mo tifs, la lo gi que, la métho do lo gie, les vo i es et les tra ces de l’ex pan si on ot to ma-ne vers l’Euro pe d’aujo urd’hui, pu is les ra i sons du re cul et de la chu te de l’Em pi re ot to man ain si que les tra ces qu’il ava it la issées en Euro pe et dans les Bal kans. Ce tra vail se con cen tre éga le ment sur la qu e sti on des étu des de « l’autre », ain si que sur les ca u ses et la na tu re de l’intérêt que por te le mon de oc ci den tal po ur l’hi sto i re ori en ta le. Les problèmes des rap ports de ces de ux mon des sont éga le ment étu diés dans le con tex te des pri o rités géopo li ti qu es ac tu el les. L’aute ur ex pli que en par ti-cu li er la tran sfor ma tion de la Tur qu ie d’aujo urd’hui vers une gran de pu is san ce démo grap hi que, éco no mi que et mi li ta i re et la réap pa ri tion des phénom ènes de l’ori en ta li sme et du no u vel ot to ma ni sme. A la fin, l’aute ur po se plu si e urs qu e sti-ons ouver tes et très ac tu el les re la ti ves à la de stinée des Bal kans dans le to ur bil lon des in flu en ces européen nes et tur qu es.

Mots-clés. Euro pe, Em pi re ot to man, Tur qu ie, Bal kans, islam, ori en ta li sme, no u-vel ot to ma ni sme


CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

327(560)(082) 323(560)(082) 94(560)(082)

ТУРСКА регионална сила? / уредили Миша Ђурковић, Александар Раковић. - Београд : Институт за европске студије, 2013 (Београд : Зухра). - 293 стр. : илустр. ; 25 cm

Тираж 300. - Стр. 7-14: Увод-Постаје ли Турска регионална сила? / Миша Ђурковић, Александар Раковић. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија уз већину радова. - Summaries.

ISBN 978-86-82057-45-1 COBISS.SR-ID 203568652


Documents

Misa Djurkovic i Aleksandar Rakovic (Ur) Turska - Regionalna Sila