MolnarD Koncept Kreativnih Gradova Iz Ekonomske Perspektive

Citiranje: Molnar, D. (2011) Koncept kreativnih gradova iz ekonomske perspektive, Kultura br. 128, str. 86-112.

Apstrakt: Koncentracija ekonomske aktivnosti u prostoru,

naro~ito u gradovima, posebno je izraèna tokom procesa

globalizacije. Iako su postojala o~ekivanja da }e proces libera-

lizacije i sniàvanje tro{kova trgovine doprineti ve}oj disperziji

proizvodnje i ljudi, u praksi se dogodilo suprotno. Broj velikih,

milionskih, urbanih centara je u porastu, kao i broj stanovni-

ka u njima. Jedan od mogu}ih razloga zbog kojeg se proizvod-

nja, bogatstvo i ljudi koncentri{u u gradovima jeste evolucija

poslovne filozofije koja se de{avala paralelno sa procesom

globalizacije. Ekonomija znanja i ideja zamenila je tradicio-

nalne koncepte. Stvorena je tzv. kreativna era u kojoj danas

ìvimo. Gradovi postaju kreativni centri i mesta u kojima se

generi{e ekonomski rast, a ponajvi{e zahvaljuju}i velikom bro-

ju kreativnih ljudi (pripadnicima kreativne klase) koji su oda-

brali da ìve i rade u modernim urbanim sredinama. Kreativni

gradovi jesu oni koji uspevaju da privuku i zadrè talente.

Klju~ni faktor u pomenutom procesu jeste (ne)postojanje to-

lerancije.

Klju~ne re~i: kreativni gradovi, kreativna klasa, konkurent-

nost, talenat, tolerancija

Uvod

Vreme u kojem ìvimo mnogo se razlikuje od tzv.industrijskog doba kada se rast prete`no zasnivao naeksploataciji prirodnih resursa i sirovina. Pretpostav-ke razvoja bitno su izmenjene. Uloga ljudskog faktorau me|uvremenu je dobila mnogo zna~ajniju ulogu.Ljudsko znanje, ideje i ve{tine postali su najzna~ajniji

86

Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet, Beograd

UDK 330.341:005.336316.422.4(1-21)711.4

DEJAN MOLNAR

razvojni impuls. Me|utim, tzv. kreativno doba na-me}e nove standarde i zahteve. Teorije humanog isocijalnog kapitala bivaju pomalo potisnute pod uti-cajem uloge koju kreativni kapital danas ima. Krea-tivna ekonomija, koja se zasniva na ljudskoj kreativ-nosti, ograni~ena je jedino ljudskim talentom i spo-sobno{}u ljudi da stvaraju kreativna dela. Pomenutoredefinisanje razvojne paradigme imalo je uticaja i naljude kao mikroekonomske subjekte. Na~in na kojidanas ljudi misle i obavljaju svoje poslovne zadatke,potom na~ini na koji ìve, druè se, odmaraju, koriste

svoje slobodno vreme i sl., bitno se razlikuje.

U kreativnoj eri, do izraàja, vi{e nego ikada ranije,dolaze individualnost i sposobnost pojedinaca. Teh-nologija, informacije i inovacije kao razvojni faktorise podrazumevaju. Me|utim, inovacije i ideje ne do-laze „iz nepoznatog pravca“, ve} imaju konkretan iz-vor – kreirane su od strane ljudi. Sa ekonomskogaspekta, ljudska kreativnost jeste oblik kapitala –kreativnog kapitala. Postoje razli~iti oblici kapitala:fizi~ki/materijalni kapital (sirovine), investicioni/fi-nansijski kapital, ljudski kapital (obrazovana radnasnaga), socijalni kapital (odnosi izme|u ljudi koji za-jedni~ki rade). Tradicionalno, kvalitet ljudskog ka-pitala meri se stepenom obrazovanja koje ljudi po-seduju. Ipak, ~injenica jeste da formalno obrazovanjesamo po sebi, danas, ne garantuje uspeh i prosperitet.Ono {to je mnogo va`nije za rast jesu prakti~ne spo-sobnosti i ve{tine koje ljudi poseduju. Formalno ob-razovanje imalo je dominantnu ulogu u industrijskojeri masovne proizvodnje, dok se u eri kreativnosti

zahteva „vi{e od diplome“.

Prema teoreti~arima {to se bave kreativnim kapita-lom1 najva`niji faktori koji podsti~u ekonomski rastjesu: tehnologija, talenat i tolerancija. U pomenutomkonceptu „3T“ posebna va`nost pridaje se toleranciji.U pitanju je svojevrsna otvorenost, odnosno sprem-nost lokaliteta da prihvati razli~itosti. Lokalitet (dr-àva, region, grad) koji neguje „klimu“ otvorenosti iprihvatljivosti za ljude iz razli~itih oblasti, a koji po-seduju sposobnost da svojom kreativno{}u generi{u

87

DEJAN MOLNAR

1 Videti, na primer, slede}e radove/knjige autora Ri~arda Flo-ride (Richard Florida): Florida R., Cities and the Creative Class,Routledge, New York 2005. i Florida R., The Flight of the Cre-ative Class, Harper Collins Publishers, New York 2007.

vrednost jeste mesto u kojem se de{avaju ekonomskirast i razvoj.

Iako termin „kreativni“ navodi na umetnost i umet-ni~ke vrednosti, koncept je znatno {iri. Uzimaju}i uobzir ~injenicu da je rast lokalizovan i da se generi{eu velikim i razvijenim urbanim centrima, pretpostav-ka da je privredna struktura tih gradova isklju~ivozasnovana na umetnosti i kulturi ne bi bila korektna,niti ta~na. Naprotiv, sa ciljem da se podstakne eko-nomski rast, u kreativnim gradovima upravo se stim-uli{u razli~iti oblici kreativnih industrija koje „u svojojosnovi imaju individualnu kreativnost, ve{tinu ili ta-lenat i koje imaju potencijal za kreiranje bogatstva idohotka putem generisanja i eksploatacije intelek-tualne svojine“.2 Koncept kreativnog grada u svojojosnovi ima pretpostavku da su svi pojedinci kreativnina svoj na~in i da u oblasti kojom se bave i u delatno-sti u kojoj rade mogu dati svoj doprinos kreativnosti,a time i ekonomskom rastu grada. U navedenom kon-tekstu kreativnost se shvata {ire i predstavlja prime-njenu zamisao pojedinca uz upotrebu kvaliteta kao{to su inteligencija, inventivnost i permanentno u~e-nje.3 Kreativnost su{tinski predstavlja re{avanje pro-blema na inventivan na~in, nezavisno od toga u kojojdelatnosti radi kreativni pojedinac (privatnik, slu`be-

nik u javnoj administraciji, nau~nik itd.).

Da bi gradovi ekonomski napredovali treba da pri-vla~e {to vi{e kreativnih ljudi iz razli~iti oblasti,4 koji}e prona}i dovoljno èlje i izazova da ìve u kon-kretnom gradu. Kreativni ljudi (talenat) jesu veomamobilan faktor, tako da su veoma „osetljivi“ na atrak-tivne i stimulativne uslove {to pruà to okruènje zaìvot i rad. Kreativni gradovi jesu oni koji uspevaju daobezbede sve tri pretpostavke rasta („3T“). Uspe{nigradovi se od neuspe{nih upravo i razlikuju po tome{to uspevaju da kreiraju adekvatne uslove za ìvot irad za one ljude koji pripadaju kreativnoj klasi. Kako

DEJAN MOLNAR

88

2 Landry C., Lineages of the Creative City, Research Journal forCreative Cities (RJCC), vol. 1, no.1, 2006, str. 15.

3 Ibid., str. 16.4 Postoje stavovi da se ekonomski rast u gradovima generiše

ponajviše zahvaljuju}i koncentraciji razli~itih delatnosti na jed-nom mestu. Tezu da je raznolikost jedan od osnovnih impulsaza rast naro~ito je zastupala Dèjn Dèjkobs (Jane Jacobs).Videti, na primer: Jacobs J., The Economy of Cities, Vintage,New York 1969.

gradovi mogu da privuku pripadnike kreativne klase?Za{to su neki gradovi uspe{niji u tome od drugih? [tapripadnici kreativne klase „traè“ od gradova (loka-liteta) u kojima ìve i rade? Da li ljudi privla~e kom-panije ili kompanije kreativne ljude? Ovo su neka odpitanja na koja }emo poku{ati da damo odgovor u

ovom radu.

Kreativnost i ekonomski rast

Tokom poslednje dve decenije sazrelo je mi{ljenje dasu ljudi, njihovo znanje i ve{tine glavni pokreta~i eko-nomskog rasta. Stvaranje vrednosti sve manje se za-sniva na eksploataciji materijalnih resursa, upotrebizemlji{ta i na unapre|enju proizvodnih procesa, a svevi{e na upotrebi intelekta, ma{te i kreativnosti. Po-menuta ideja predstavlja osnovu teorije humanog ka-pitala. Pre toga, ekonomisti su uglavnom zastupalistav da se neki drugi faktori/~inioci nalaze u osnoviekonomskog napredovanja. Dugo se verovalo da segradovi/regioni razvijaju isklju~ivo zahvaljuju}i poje-dinim materijalnim pretpostavkama – tome {to imajupovoljan geografski poloàj, {to se nalaze blizu trans-portnih „~vori{ta“, zbog toga {to raspolaù velikimkoli~inama prirodnih bogatstava i sl. Navedene po-godnosti trebalo bi da motivi{u preduze}a da se lo-ciraju u tim lokalitetima (gradovima, regionima) i dageneri{u ekonomski rast, zaposlenost i dohodak u nji-ma. Rukovodiv{i se opisanim konvencionalnim pret-postavkama, tokom pro{losti su na~injeni brojni po-ku{aji i napori {irom sveta sa ciljem da se ekonomskaaktivnost privu~e u odre|ene lokalitete. Verovalo seda izgradnja „tvrde“ infrastrukture (putevi, èleznica,industrijske zone itd.) jeste dovoljan razlog da se pri-vuku preduze}a. Poznat je primer italijanske obla-sti/regije Meco|orno (Mezzogiorno) u kojoj nije do-{lo do smanjivanja zaostatka u odnosu na oblasti naseveru Italije uprkos ulaganjima u infrastrukturu uperiodu duèm od 40 godina.5 Ipak, u savremenom,globalizovanom svetu, za ekonomski prosperitet lo-kaliteta potrebno je jo{ ne{to, osim materijalnih pret-postavki. Zagovornici teorije humanog (ljudskog) ka-pitala tvrde da se ekonomski rast i razvoj ostvarujuzahvaljuju}i visoko obrazovanim i produktivnim lju-

89

DEJAN MOLNAR

5 Pike A., Rodrigues – Pose A. and Tomaney J., Local and Re-gional Development, Routlege, New York 2006, str. 13.

dima. Teorija humanog kapitala ima svoje „korene“ ustavovima Dèjn Dèjkobs o tome da gradovi imajuodli~ne razvojne predispozicije jer imaju sposobnostda privuku kreativne ljude koji podsti~u ekonomskirast.6 Ekonomista Robert Lukas (Robert Lucas), ina-~e dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, tako|eje tvrdio da se efekat pove}anja produktivnosti ostva-ruje usled geografskog grupisanja (klasterisanja) ljud-skog kapitala, te da to predstavlja kriti~ni faktor eko-

nomskog rasta.7

Postoje brojna empirijska istraìvanja koja pronalazepovezanost izme|u ekonomskih performansi i nivoahumanog (ljudskog) kapitala. Tradicionalno, nivo hu-manog kapitala meri se dostignutim nivoom obra-zovanja ljudi. Ekonomista Edvard Glejzer (EdwardGlaeser) sa Harvard Univerziteta (Harvard Univer-sity) u seriji sprovedenih istraìvanja u SAD, ukazaoje na ~injenicu da je humani kapital zna~ajan ~inilacregionalnog ekonomskog rasta.8 Naime, prema po-menutom autoru, grupisanje humanog kapitala jesteglavni razlog za regionalno aglomerisanje preduze}a– preduze}a nastoje da ostvare koristi od toga {to najednom mestu imaju raspoloìvu kvalifikovanu radnu

snagu.

Ono {to treba ista}i na ovom mestu jeste ~injenicakoju smo ve} pomenuli. Radi se o tome da se nivohumanog kapitala kvantifikuje (meri) nivoom dostig-nutog formalnog obrazovanja pojedinaca. Pitanje ko-je se name}e jeste: da li je ovakav na~in izraàvanjakvaliteta ljudskog faktora zadovoljavaju}i? Drugimre~ima, da li su formalno obrazovanje, zvanja i di-plome dovoljno dobra pretpostavka za ostvarivanjeekonomskog rasta? Mnogi autori zauzimaju stav dato nije slu~aj, ve} da izvore rasta na mnogo adekvat-niji na~in predstavljaju realne aktivnosti, koje ljudizaista sprovode u praksi. Formalno obrazovanje (npr.broj godina {kolovanja) jeste samo pretpostavka da}e obrazovani ljudi i doprinositi rastu. S druge strane,postoje ljudi koji su mnogo toga u~inili na poslovnom

DEJAN MOLNAR

90

6 Videti: Jacobs J., Cities and the Wealth of Nations, Vintage, NewYork 1984.

7 Lucas R., On the Mechanics of Economic Development, Jour-nal of Monetary Economics 22, 1988.

8 Glaeser E. L., Are Cities Dying?, Journal of Economic Perspec-tives, Volume 12, Number 2, Spring 1998.

planu, doprinose}i ekonomskom razvoju, a da ne po-seduju formalnu univerzitetsku diplomu.9 Ukoliko bise ti ljudi isklju~ili iz obra~una humanog kapitala,definitivno se pravi „gruba“ gre{ka. Iz navedenih raz-loga, pojavila se potreba za redefinisanjem uloge idoprinosa ljudi privrednom razvoju. U aktuelnomvremenu ljudi na jedan specifi~an na~in doprinoserazvoju. Formalno obrazovanje imalo je dominantnuulogu u industrijskoj eri masovne proizvodnje, dok seu eri kreativnosti zahteva „vi{e od diplome“. Ukolikose u obzir uzme ono {to ljudi zaista rade i ve{tine kojezaista poseduju i koriste u svom radu, onda se kon-cept humanog kapitala moè transformisati u kon-cept kreativnog kapitala. Jedno istraìvanje koje jesprovedeno u Kanadi,10 imalo je za cilj da na adek-vatniji na~in izmeri humani kapital uzimaju}i u obzirne stepen obrazovanja ve} stvarne ve{tine ljudi. Po-menuto istraìvanje va`no je iz razloga {to je ukazalona dve bitne stvari. Prvo, rezultati su pokazali da jeuticaj pismenosti stanovni{tva na ekonomski rast ve}iod uticaja koji ima broj godina {kolovanja. Pismeniljudi imaju odre|eni stepen slobode, sposobnosti, i{to je mnogo bitnije, nezavisnosti od nepismenih lju-di. Upravo je ta nezavisnost i sloboda odlu~ivanja otome kako i gde sticati znanje i ve{tine (formalno ilineformalno) pretpostavka razvoja u kreativnom kon-tekstu. Svakako da iz ovoga ne treba izvla~iti pogre-{ne zaklju~ke da formalno obrazovanje nije relevan-tan razvojni ~inilac. I te kako jeste! Snaàn i kvalite-tan sistem obrazovanja danas je potreban (verovatnoi najpotrebniji) uslov za ekonomski razvoj. Radi se otome da ~esto nije dovoljan. Broj dana koje pojedinacprovede u {kolskim/univerzitetskim klupama ne dajedovoljno informacija o tome kako }e konkretan poje-dinac obavljati svoje poslovne obaveze/zadatke i kak-ve }e poslovne performanse ostvarivati. Reflektovanona makro nivo, obrazovni sistem nam ne garantujeunapred ekonomske performanse konkretnog dru{t-va. Ono {to je danas potrebno, a nalazi se u su{tinikoncepata kreativnosti i kreativnog kapitala, jestepermanentno u~enje i usavr{avanje, unutar, ali i izvan

u~ionica.

91

DEJAN MOLNAR

9 Na primer to je slu~aj sa Bilom Gejtsom (Bill Gates).10 Florida R., The Flight of the Creative Class, HarperCollins Pub-

lishers, New York 2007., str. 33.

Smatra se da je kreativnost ta koja danas daje zna~a-jan doprinos kreiranju konkurentskih prednosti. Po-jasnimo sam pojam kreativnosti. Nosioci kreativnostisu ljudi. Ljudi koji su kreativni predstavljaju tzv. krea-tivnu klasu. Sposobnosti i ve{tine koje poseduju krea-tivni ljudi ~ini kreativni kapital. Kreativnost su{tinskinije nov koncept, a naro~ito je zastupljen u literaturiiz oblasti menad`menta.11 Kreativnost se moè defi-nisati kao sposobnost pojedinca ili organizacije dastvara nove forme, odnosno da se kao kreativni en-titeti mogu ozna~iti oni koji preduzimaju aktivnostii/ili sprovode procese izvan trenutno prihva}enih ivaè}ih standarda.12 Kreativnost podsti~e na inven-tivnost, jer ona je ta koja doprinosi kreiranju novihideja, re{enja, standarda, proizvoda i usluga. U pi-tanju je ne samo sposobnost pojedinaca i organizacijada zamisle ne{to novo {to se ne uklapa u postoje}estandarde, ve} i da svoju viziju „prevedu“ u nove stan-

darde.13

Kreativnost nije uslovljenastepenom obrazovanja –

svaki ~ovek moè biti kreativan

Kreativni ljudi su resurs koji je najbitniji u dinami-~nom, konkurentskom, okruènju u kojem ìvimo iradimo. Pripadnici kreativne klase jesu ljudi koji suangaòvani na takvim poslovima ~ija je funkcija da sekreiraju su{tinski nove forme.14 To su ljudi koji za-htevaju da rade u uslovima i u okruènju u kojem }emo}i da razmi{ljaju „svojom glavom“. Takvo inova-tivno okruènje podsti~e ih da kombinuju standardnepristupe na poseban i jedinstven na~in u novim, kon-kretnim, situacijama. Florida celokupno stanovni-{tvo/populaciju (koristi primer SAD-a) grupi{e u ~e-tiri grupe/klase, kao {to je predstavljeno u Tabeli 1.

DEJAN MOLNAR

92

11 Junarsin E., Creativity and Competitiveness, 07.05.2010.,http://globalization.icaap.org/content/v8.1/Junarsin.pdf, str. 1.

12 Florida R., The Rise of the Creative Class, Pluto Press Australia,Melbourne 2002.

13 Junarsin E., op. cit., str. 2.14 Florida R., Cities and the Creative Class, Routledge, New York

2005., str. 34.

Tabela 1. Podela klasa i vrste poslova u SAD

Kreativna klasa

Radni~kaklasa

Zaposleni usektoru usluga

Zaposleni upoljoprivredi

Superkreativnaosnova(baza)

Kreativniprofesionalci

Ra~unarska imatemati~kazanimanja

Menadèrskazanimanja

Gra|evinskiposlovi

Podr{kazdravstvenoj

za{titi

Sto~arstvo /ratarstvo

Arhitektonskai inènjerskazanimanja

Zanimanja udelatnostifinansija ibiznisa

Instalacije,odràvanje i

popravke

Zanimanja uprehrambenimdelatnostima

Ribarstvo

Medicinska isocijalna

zanimanjaPravni poslovi

Zanimanja uproizvodnimdelatnostima

Zanimanja udelatnosti~i{}enjazgrada ipovr{ina

[umarstvo

Prosveta,obrazovanje

Zdravstvenaza{tita itehni~kiposlovi

Zanimanja udelatnostitransporta

Pruànje li~nenege i usluge

Umetnost,dizajn,

zabava, sporti mediji

Menad`mentprodaje,trgovci

Izvor: Florida, R., The Rise of the Creative Class, PlutoPress Australia, Melbourne, 2002.

Opisanu klasifikaciju treba prihvatiti sa dozom re-zerve. Naime, iako je prezentovana kao podela, su-{tinski ne postoje jasne granice izme|u navedenihklasa. Svi ljudi, nezavisno od toga kojim se poslombave, poseduju odre|eni stepen kreativnosti koju mo-gu upotrebiti u svojim svakodnevnim aktivnostima.Pretpostavka je da svi ljudi teè ka kreativnoj klasi (usmislu opisane podele/klasifikacije). U tom slu~aju,teorijski posmatrano, moglo bi se dogoditi da svi ljudipripadaju kreativnoj klasi. Postavlja se pitanje ko bionda obavljao druge poslove koji nisu klasifikovanikao „kreativni“. Logi~no, to bi svakako trebalo daradi neko ko pripada kreativnoj klasi, jer dru{tvo nemoè da opstane bez pruànja odre|enih usluga. Nataj na~in potvr|ena je hipoteza da svi ljudi jesu krea-

tivni, nezavisno od toga u kojoj delatnosti rade.

Ranije se verovalo da je kreativnost ograni~ena, usmislu da postoji u malom broju ljudi koji posedujuspecifi~ne talente i ve{tine. Verovalo se da veliki brojljudi ne èli da bude kreativan, kao i da bi se takviljudi neprijatno i nelagodno ose}ali u okruènju ukome bi se od njih o~ekivala kreativnost. Ri~ard Flo-

93

DEJAN MOLNAR

rida svoju teoriju o kreativnom kapitalu upravo ba-zira na pretpostavci da je svaki ~ovek kreativan i da jekreativni kapital neograni~en resurs. Pomenuti autorveruje da je najve}i izazov savremenog doba u kojemìvimo upravo kreiranje stimulativnog okruènja ukojem }e iz svakog pojedinca mo}i da se izvu~e nekikreativni doprinos. Svaka individua ima kreativnogpotencijala koji mo`da jo{ uvek nije otkriven, ali uodre|enom trenutku i okolnostima moè da budeupotrebljen za kreiranje vrednosti. Stoga, konceptkreativnog kapitala ne treba doìvljavati kao elitisti-~ki. Kreativnost ne poznaje ograni~enja niti razlikepoput – verskih, nacionalnih, starosnih, polnih itd.,tako da se moè re}i da se radi o konceptu koji jed-

nako tretira sve ljude.

Tehnologija, talenat i tolerantnostkao faktori ekonomskog rasta

Na koji na~in kreativnost doprinosi ekonomskom ra-stu? Teoreti~ari koji su u razvojnu literaturu uvelikoncept kreativnog kapitala15 nastoje da objasne eko-nomski rast postojanjem slede}a tri faktora unutarlokaliteta koje posmatraju: (1) tehnologije, (2) talen-ta i (3) tolerantnosti. U globalnoj, kreativnoj, eri ukojoj ìvimo jedino postojanje sva tri navedena ~i-nioca istovremeno obezbe|uje rast i razvoj. Svaki fak-tor jeste zna~ajan, ali je u isto vreme samostalno ne-dovoljan. Da bi se privukli kreativni ljudi, generisaleinovacije i tim putem stimulisao ekonomski rast, po-trebno je da istovremeno postoje sva tri ~inioca ulokalitetu (nacionalnoj dràvi, regionu, gradu) koji jepredmet analize/posmatranja. Lokaliteti koji uspejuda sinhronizovano obezbede ova tri uslova mo}i }e daprivuku kreativne ljude u kojima je sadràn kreativnikapital. Tehnologija je odavno identifikovana kao klju-~ni faktor ekonomskog rasta. Robert Solou (RobertSolow) je dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju kaopriznanje za doprinos teoriji rasta, jer je ukazao nazna~aj tehnologije i „uvrstio“ je u svoj model rasta.16

DEJAN MOLNAR

94

15 Pre svih, svakako ve} pomenuti Ri~ard Florida. Šire videti u:Florida R., The Flight of the Creative Class, Harper Collins Pub-lishers, New York 2007., str. 37-41. i Florida R., Cities and theCreative Class, Routledge, New York 2005., str. 37-39.

16 O Solovljevom modelu privrednog rasta sa tehni~kim progre-som više videti u: Dragutinovi} D., Filipovi} M. i Cvetanovi} S.,Teorija privrednog rasta i razvoja, CID, Beograd 2005., str. 85-99.

Nivo tehnologije moèmo posmatrati kao funkcijukreiranih inovacija i koncentracije savremene tehno-logije u konkretnom lokalitetu. Naime, tehnologija sene moè posmatrati kao egzogena varijabla. „Novetehnologije“ nastaju kao rezultat akumuliranog ljud-skog znanja. „Tehni~ki progres se doga|a po{to kom-panije ili pojedinci – pronalaza~i, u èlji da maksimi-ziraju profit, tragaju za novim i boljim pronalasci-ma“.17 Dakle, tehni~ki progres jeste endogen pro-ces,18 tako da odre|eni lokalitet sti~e predispozicijeza razvoj ukoliko ima u sebi ljude sa razli~itim zna-njima koja se vremenom akumuliraju, doprinose}irazvoju novih ideja, formi i re{enja. Razli~itosti pozi-tivno uti~u na stopu endogeno kreiranih inovacija, {topove}ava nivo tehnologije. Talenat je povezan sa ve-{tinama i sposobnostima ljudi, odnosno najvi{e semoè identifikovati sa ljudskim kapitalom. Naime,mnogi ekonomisti zauzimaju stav da je osnovni izvorrasta humani (ljudski) kapital. Robert Lukas je dobioNobelovu nagradu za ekonomiju za navedenu ide-ju/doprinos teoriji rasta. Talenat kao faktor rasta do-lazi jo{ vi{e do izraàja i ima mnogo ve}i zna~aj ugradskim (urbanim) sredinama. Razlog tome jeste vi-sok stepen koncentracije ljudi u njima. Konkurentskaprednost gradova zasniva se na tome {to postoji kom-binovanje i razmena ideja izme|u velikog broja ljudi,{to doprinosi kreativnosti. Pomenuto uve}avanje ljud-skog kapitala u gradovima u literaturi se naziva i „eks-ternalijama Dèjn Dèjkobs“, budu}i da je ona naj-vi{e zastupala stav da su gradovi centri ideja, inova-cija i kreativnosti. Jedna od primarnih determinantirasta jeste klasterisanje talenta. Rad, kapital, tehno-logija i ostali faktori nesumnjivo su va`ni za ekonom-ski rast, ali „ni{ta od toga ne bi doprinelo ne~emzna~ajnom ukoliko ljudi ne bi kombinovali svoje ta-lente, ideje i energiju u realnim (konkretnim – prim.D.M.) mestima“.19 U navedenom smislu, zasluga gra-dova jeste to {to spaja ljude/ljudski kapital, tako dave}i stepen urbanizacije predstavlja osnovu za rastinovacija i produktivnosti. Kona~no, tolerantnost jesteuslov bez kojeg konkretni lokaliteti ne mogu da os-

95

DEJAN MOLNAR

17 Ibid., str. 181.18 Pol Romer (Paul Romer) je utvrdio da su poboljšanja u tehno-

logiji i ekonomski rast endogeni rezultat. Više o endogenojteoriji rasta videti u: ibid., str. 181-207.

19 Florida R., Who’s Your City, Basic Books, New York 2008., str. 66.

tvare zadovoljavaju}i rast. Ta~no je da tehnologija italenat ljudi determini{u ekonomski rast. Me|utim,ono {to je tako|e ~injenica jeste da, za razliku odtradicionalnih razvojnih ~inilaca (prirodna bogatstva,zemlji{te, sirovine), talenat i tehnologija jesu veomamobilni faktori. Ukoliko bi se tehnologija i talenatposmatrali kao imobilni faktori, mesta koja ih imaju uizobilju bi trebalo da imaju i ve}e stope inovacija iekonomskog rasta. Ipak, tehnologija, znanje i humanikapital su resursi koji nemaju karakter „zaliha“, ve}„tokova“. Ljudi nisu vezani za jedno mesto/lokalitet,ve} se slobodno kre}u. Ujedno smo i ponudili odgo-vor na pitanje za{to su neka mesta razvijenija od dru-gih. Razlog je taj {to su sposobnija da kreiraju, pri-vuku i zadrè pomenute mobilne faktore (tehnologijui talenat). Uspeh u pomenutoj oblasti postiè se za-hvaljuju}i tolerantnosti koja postoji u tim lokaliteti-ma, njihovoj otvorenosti i razli~itostima koje neguju.Toleranciju, na ovom mestu, treba shvatiti {ire odspremnosti da se „prihvate“ ljudi razli~itih karakte-ristika (to se podrazumeva). Ono {to je su{tina ovogelementa jeste da lokaliteti koji su uspe{ni, poredtoga {to toleri{u razli~itosti svojih stanovnika, proak-tivno ih koriste i stavljaju u funkciju ekonomskog na-

predovanja.

Kreativni gradovi kao centri kreativnostii konkurentnosti

Ekonomski rast i razvoj su lokalizovani – de{avaju seu odre|enim, ta~no definisanim lokalitetima (grado-vima, regionima). Rukovode}i se teorijom o krea-tivnom kapitalu, logi~no je da treba da pretpostavimoda ekonomski prosperitet postoji u onim mestima(gradovima) u kojima ìve i rade kreativni ljudi. Os-novna karakteristika tzv. kreativne klase ljudi jeste dasu mobilni i da veoma lako menjaju mesto prebi-vali{ta. Ono {to je klju~no i {to kreativni ljudi traèjeste da im mesto u kojem ìve i rade obezbedi do-voljno mogu}nosti za poslovne izazove, profesionalnoostvarenje, ali i prijatno okruènje za ìvot, odmor irekreaciju. Pripadnici kreativne klase èle da budu uonim mestima koja im dozvoljavaju da budu „ono {tojesu“. Drugim re~ima, kreativni ljudi nastoje da for-miraju sopstvene obrasce pona{anja, pre nego da seprilago|avaju nekim postoje}im i „vaè}im“. Dakle,oni teè jednom ìvotnom stilu koji se razlikuje odtradicionalnog i uobi~ajenog. Kreativni ljudi èle in-

DEJAN MOLNAR

96

dividualnost, raznolikost, autenti~nost, unikatnost,identitet, zatim „opu{ten“ na~in opho|enja itd.20

Da bi ostvarile ekonomski rast, teritorije moraju dase takmi~e me|usobno kako bi privukle dovoljno ta-lenta. Pomenuto nadmetanje ne postoji samo izme|udràva i me|unarodnih/nadnacionalnih „blokova“,ve} je to slu~aj i na niìm nivoima – gradova i regiona.Kao {to smo ve} konstatovali, gradovi su centri pro-speriteta i napretka. Neki su uspe{niji od drugih. Re-gioni i dràve koji imaju razvijen sistem ekonomskiuspe{nih gradova, i sami su razvijeni. Na primer, ~e-sto se isti~e da je jedna od najve}ih prednosti ameri-~ke ekonomije to {to ima vi{e od 50 gradova od kojihu svakom ìvi minimum po milion stanovnika. Takavsistem urbanih centara, u kojem je tako|e mnogorazli~itih gradova, ima kapacitet da privu~e talenat uvelikom obimu, jer nudi mnogo {ansi za napredo-vanje i za èljeni na~in ìvota. Danas je za ekonomskirast gradova klju~no to da li mogu i u kojoj meri daprivuku kreativne ljude i iskoriste kreativnost ljud-skog kapitala. Nobelovac Robert Lukas isticao je daurbanizacija, odnosno geografska koncentracija i kla-sterisanje ljudi, jeste pravi izvor rasta produktivnosti ikreiranja konkurentskih prednosti, vi{e nego {to su toraspoloìvost sirovinama ili konkurentnost u domenu

tro{kova rada.21

Upravo zbog uloge koju imaju u privla~enju i upo-trebi kreativnosti u procesu stvaranja inovacija, gra-dovi jesu postali va`ne socijalne i ekonomske jedinicetokom pro{log veka. U~e{}e urbane populacije uukupnom broju stanovnika na svetskom nivou 1800.godine iznosilo je tri procenta, da bi 1900. godine ovajodnos iznosio 14 procenata. Do 1950. pomenuto u~e-{}e pove}alo se na 30%, da bi u 2000. godini skoropolovina svetske populacije (oko 2,8 milijardi ljudi)ìvelo u gradovima. Danas vi{e od tri ~etvrtine po-

pulacije u razvijenim zemljama ìvi u gradovima.22

Nasuprot pretpostavkama da }e savremena tehnolo-gija, telekomunikacije, internet i druge tekovine upotpunosti degradirati ulogu gradova, oni su jo{ vi{e

97

DEJAN MOLNAR

20 Junarsin E., Creativity and Competitiveness, 07.05.2010.,http://globalization.icaap.org/content/v8.1/Junarsin.pdf

21 Florida R., The Flight of the Creative Class, HarperCollins Pub-lishers, New York 2007., str. 161.

22 Ibid., str. 161.

dobili na zna~aju. Naime, gotovo paralelni procesisniàvanja tro{kova komunikacije, transporta i trgo-vine, s jedne, i pojave i porasta tro{kova koje izazivaju„zagu{enje“ i prenaseljenost, s druge strane, navodilisu na pretpostavke da }e se ekonomska aktivnost iljudi vi{e disperzovati u prostoru. Argument je biloo~ekivanje da vi{e ne}e biti toliko va`no to da ljudibudu fizi~ki (lokacijski) blizu jedni drugima da bi seobavljao posao. Me|utim, dogodilo se potpuno su-protno. Globalizacija i kreativna era na~inili su „me-sto“ jo{ zna~ajnijim. Kreativna ekonomija sve vi{e seodvija u gradovima, a manje na nivou nacionalnihprivrednih sistema. U vremenu u kojem ìvimo, me-sto (konkretna prostorna lokacija), zamenjuje gigant-sku korporaciju (preduze}e) iz industrijskog vremenakao centralnu ekonomsku i socijalnu jedinicu. Mestoje faktor koji „organski“ spaja ekonomske prilike italente, poslove i ljude potrebne za kreativnost, ino-vacije i rast. Geografska lokacija sve vi{e dobija nazna~aju. U industrijskoj eri, razvoj se kreirao i odvijaounutar velikih preduze}a i kompanija. Lokaliteti ukojima su se takva preduze}a nalazila bili su dina-mi~ni i razvijeni. Danas, u kreativnoj eri, mnogo jebitnije to da lokaliteti (gradovi) budu prepoznati kao„kreativni centri“ u kojima }e ljudi imati mogu}nostida realizuju svoj identitet, rade}i u stimulativnomradnom okruènju i u kojima }e ìveti sopstvenimstilom usled postojanja tolerantnosti za individual-nost i razli~itost. Opisani koncept demonstrira „snagumesta/lokaliteta“ u kreiranju ekonomskog rasta. Kre-ativni centri (gradovi) privla~e}i kreativnu klasu pod-sti~u i porast ekonomske aktivnosti. Me|u kriti~a-rima teorije o kreativnom kapitalu naro~ito je popu-larna „zamerka“ da je pitanje odnosa kreativne klasei porasta ekonomske aktivnosti klasi~an problem tipa„koko{ka ili jaje“.23 Naime, kriti~ari tvrde da se nemoè utvrditi da li radna mesta koja ve} postoje ugradovima privla~e kreativnu klasu ili u konkretni lo-kalitet prvo dolaze kreativni ljudi, a kompanije dolazekasnije. Me|utim, brojna istraìvanja koja su sprove-dena ukazuju na ~injenicu da danas presudnu uloguimaju kreativni ljudi, jer najpre oni biraju lokaciju zaìvot i rad, a kompanije dolaze nakon toga24. Ovakva

DEJAN MOLNAR

98

23 Junarsin E., op. cit., str. 8.24 Videti: Florida R., Cities and the Creative Class, Routledge,

New York 2005.

mogu}nost postoji jer, kao {to smo videli u Tabeli 1,pripadnici kreativne klase uglavnom rade u delatno-stima visoke tehnologije i u onima koje su intenzivneznanjem. Kao takva, pomenuta klasa ljudi naro~ito jemobilna i nije posebno vezana za odre|enu lokaciju.Konkurentnost se, dakle, kreira u kreativnim cen-trima – gradovima. Tehnologija, talenat i tolerantnostjesu tri osnovna zahteva koje grad treba da ispuni dabi imao epitet kreativnog centra. U takvim lokalite-tima se koncentri{e kreativna klasa, koja potom uti~ena privla~enje preduze}a, prete`no iz domena krea-tivnih industrija, {to dodatno uti~e na dinamiziranje

ekonomskog rasta.

U kreativnoj eri gradovi predstavljaju mesta u kojimase generi{e konkurentnost. Ona se zasniva na efek-tima urbanizacije, procesu koji postoji u situaciji kadana istom mestu posluju kompanije iz razli~itih delat-nosti. Konkurentnost je u gradovima na vi{em nivoujer se ostvaruju efekti ekonomije obima, razvijaju senove tehnologije, spajaju se ljudski kapital i mogu-}nosti za poslovno ostvarenje, inovacije se sprovode uinvesticije (realizuju se) itd. Zbog svega navedenog,uloga gradova i urbanih sistema nije i ne moè bitiisklju~ivo socijalna (voditi brigu o ljudima koji su od-lu~ili da ìve u gradovima). Budu}i da su gradovi cen-tri u kojima se kreira dohodak i vrednost, urbanapolitika mora da ima ve}u ekonomsko-razvojnu di-menziju. U tom smislu, treba voditi takvu razvojnupolitiku koja }e objediniti sva tri klju~na elementa –tehnologiju, talenat i tolerantnost. Pre nego {to damokonkretne preporuke o tome koje aktivnosti trebapreduzeti na lokalnom nivou da bi se stvorio kreativnicentar/grad, navedimo neke osnovne elemente koji

karakteri{u pomenuti entitet:25

1. kreativna klasa napu{ta klasi~ne korporativne cen-tre/zajednice i gravitira ka kreativnim centrima;

2. kreativni centri jesu napredne sredine koje „po-be|uju“ u globalnim uslovima poslovanja;

3. kreativni centri ne napreduju zbog tradicionalnihekonomskih razloga (jeftine i dostupne sirovine, zem-lji{te, niski tro{kovi rada – prim. D.M.), ve} iz razloga

{to kreativni ljudi biraju da ìve i rade u njima;

99

DEJAN MOLNAR

25 Junarsin E., op. cit., str. 7.

4. kreativni ljudi ne donose odluku o tome gde }eìveti i raditi na osnovu tradicionalnih razloga, kao{to je na primer fizi~ka privla~nost mesta; umestotoga, ova grupa ljudi nastoji da u mestu prebivali{taza sebe obezbedi dovoljno visoko kvalitetnih prijat-nosti i ugodnosti za ìvot, rad, zabavu i odmor, potomda dru{tveni odnosi budu manje formalni, da lokalitetprihvata razli~itosti, da odi{e autenti~no{}u i jedin-stveno{}u, to jest da im omogu}ava da se ostvare kao

kreativni ljudi.

Kako pokrenuti kreativni grad?

Teorija o kreativnom kapitalu ukazuje na dve stvari:(1) koja vrsta ljudskog kapitala – kreativni ljudi/klasa– dominantno determini{e ekonomski rast i (2) kojisu to razlozi i faktori koji uti~u na izbor lokacije zaìvot i rad kreativnih ljudi. Pomenuta teorija u pot-punosti je u saglasnosti sa tim da su ljudi i ljudskikapital osnovni pokreta~i razvoja. Novo u njoj jeste{to konkretno ukazuje na to za{to su neki lokalitetiuspe{niji od drugih u postupku privla~enja tog spe-cifi~nog oblika ljudskog kapitala – kreativnog kapita-la. U pitanju je tolerantnost, koja nije ni{ta drugo negosposobnost i kapacitet lokaliteta da privu~e kreativneljude, odnosno talenat. Drugim re~ima, one sredinekoje postave dovoljno niske „barijere za ulazak“ svihzainteresovanih pojedinaca {to èle da ìve u kon-kretnoj zajednici, verovatno }e imati i vi{e stope eko-

nomskog rasta.

Da bi bili uspe{ni, gradovi moraju da obezbede posto-janje sva tri elementa razvoja – tehnologije, talenta itolerantnosti. Prvi korak trebalo bi da bude analizapostoje}eg stanja u lokalnoj sredini. Cilj je da se utvr-di nivo svakog od tri elementa u konkretnom gradu.U one elemente za koje se utvrdi da ih nema u do-voljnoj meri, treba investirati. Kompletan postupakja~anja lokalnih kapaciteta trebalo bi zasnivati na de-centralisti~kom konceptu, tzv. bottom-up pristupu (pri-stup od dole ka gore). Tradicionalni, tzv. top-down

pristup za planiranje ekonomskog razvoja (pristup odgore ka dole), prema iskustvu, donosi mnogo vi{etro{kova i problema nego koristi. Na~in da gradovikreiraju vi{e razvojnih mogu}nosti i bolje razvojnerezultate jeste da celokupan proces razvoja bude kon-cipiran po principu od dole ka gore, odnosno iznutra.

DEJAN MOLNAR

100

U pitanju je „organski“ rast koji se ostvaruje putemosloba|anja kreativne energije lokalnih rezidenata.Prilikom re{avanja problema dobro je da u~estvuje {tove}i broj ljudi i {to vi{e zainteresovanih strana, jer }eneko od mno{tva ponu|enih re{enja biti adekvatno.26

Da bi jedan grad bio kreativan (iz ekonomske i raz-vojne perspektive), potrebno je da raspolaè adekvat-nom infrastrukturom, koja }e stimulisati pripadnikekreativne klase da ìve i rade u njemu. U kontekstuteorije o kreativnom kapitalu, takvu infrastrukturumoèmo nazvati kreativnom.27 U pitanju je kombina-cija „tvrde“ i „meke“ infrastrukture. Ranije su se svelokalne zajednice trudile da izgrade {to bolju „tvrdu“infrastrukturu i time podstaknu investiranje, ali nisusve ostvarile podjednak uspeh. Postavlja se pitanjezbog ~ega, kada tradicionalni pristup predvi|a da }ese stope rasta i zaposlenosti pove}avati i da }e siro-ma{tvo nestajati iz tih gradova? Postaje o~igledno dau globalnim uslovima „razvojna jedna~ina ima vi{enepoznatih nego ranije“. Traè se novi pristupi odkojih se o~ekuju „bolji“ razvojni rezultati u lokalnimekonomijama. U tom kontekstu uvodi se pojam „me-ke“ ili „neopipljive“ infrastrukture. Pretpostavlja seda elementi koji sa~injavaju „meku“ infrastrukturuumnogome opredeljuju rezultate ekonomskog rasta irazvoja lokalnih zajednica (gradova). Ove faktore jete{ko meriti i kvantitativno predstaviti, jer nisu „vid-ljivi“ u zvani~nim statisti~kim podacima. Ipak, novijeteorije ekonomskog rasta, poput Romerove teorijeendogenog rasta, „jasno isti~u da su lokalna inici-jativa, liderstvo, i lokalne institucije i te kako va`ne uprocesu lokalnog ekonomskog razvoja, pored nesum-njivog zna~aja kvantitativno merljivih ~inilaca poput

cena faktora i/ili cenovne konkurentnosti”.28

Izgradnja fizi~ke ili „tvrde” infrastrukture je bio va-àn cilj ekonomske politike tokom procesa industri-jalizacije. U globalnim uslovima poslovanja, u vreme

101

DEJAN MOLNAR

26 U pitanju je pretpostavka da je „više ljudi pametnije od manjeljudi“, koja se popularno naziva „mudrost gomile“ (the wisdomof crowds). Videti: Florida R., The Flight of the Creative Class,HarperCollins Publishers, New York 2007., str. 54.

27 Landry C., Lineages of the Creative City, Research Journal forCreative Cities (RJCC), vol. 1, no.1, 2006, str. 16.

28 Stimson R. J., Stough R. R. and Roberts H. B., Regional Eco-nomic Development: Analysis and Planning Strategy, Springer,New York 2006, str. 346.

kada dominira sektor usluga i ekonomija znanja, zna-~aj fizi~ke („tvrde”) infrastrukture postaje sve manji upore|enju sa modernim oblikom infrastrukture, tzv.„mekom” infrastrukturom. „Meka” infrastruktura je-ste imovina lokalne zajednice koja se akumulira uokviru humanog i institucionalnog kapitala. De facto,to su ljudsko znanje i sposobnost u~enja, pristup in-formacijama i znanju, obu~ena i kvalifikovana radnasnaga koja se permanentno usavr{ava, zatim brza lo-kalna administracija, razvijena institucionalna mreà,aktivna saradnja izme|u javnog i privatnog sektoraitd. U uslovima globalizacije svako pojedina~no pre-duze}e i svaka lokalna zajednica moraju da se pri-lago|avaju promenama u okruènju. Da bi poslova-nje opstalo i da bi radnici (lokalno stanovni{tvo) za-dràli svoje poslove, lokalna privreda mora biti spo-sobna da se brzo prilagodi promenama koje name}edinami~no globalno okruènje. U dinami~nim uslo-vima mogu opstati i napredovati samo okretne lokalne

zajednice (agile communities).29 Okretne ili spretnelokalne privrede su one koje su „brze u obavljanjuposlovnih aktivnosti i dono{enju ekonomskih odluka ikoje brzo prihvataju organizacione i tehnolo{ke ino-vacije koje im donose novi oblik konkurentske pred-nosti u globalno konkurentnom okruènju”.30 Spo-sobnost lokaliteta da se prilago|ava promenama uvelikoj meri zavisi od elemenata koji sa~injavaju „me-ku” infrastrukturu. Konkurentnost lokalnih preduze-}a zavisi od njihove sposobnosti da u~e i prilago|a-vaju se, a ovo direktno zavisi od „meke”, ili kako sejo{ moè nazvati infrastrukture znanja, koja postoji ulokalnoj zajednici (smart infrastructure). Infrastruk-tura znanja pretpostavlja da u lokalnoj zajednici/eko-nomiji postoje „kvalitetni elementi tvrde infrastruk-ture (transport i telekomunikacije), ali i elementi me-ke infrastrukture, kao {to su sistemi institucionalniharan`mana i stimulativno okruènje u kojem je mo-gu}e ostvariti efikasnu saradnju u oblasti kreiranja idifuzije znanja”.31 Kona~no, moèmo re}i da oni gra-dovi u kojima pomenuti oblici razvojnih ~inilaca pri-vla~e kreativne ljude, na na~in da im omogu}avaju

DEJAN MOLNAR

102

29 Ibid., str. 334.30 Stimson R. J., Stough R. R. and Roberts H. B., Regional Eco-

nomic Development: Analysis and Planning Strategy, Springer,New York 2006, str. 335.

31 Ibid., str. 335.

adekvatne uslove za rad i prijatne sadràje za odmor,raspolaù kreativnom infrastrukturom. Samo kreativ-na infrastruktura, kao kombinacija svih navedenihmoè privu}i dovoljno talenta u lokalnu zajednicu.

Iako postoje brojni predlozi i ideje o tome kako pod-sta}i stvaranje kreativnog grada, izdvajamo dve vr-ste/grupe instrumenata koji se mogu koristiti u te svr-he. U pitanju su:32 (1) kreativno upravljanje i (2)direktna podr{ka kreativnim poduhvatima. U slu~ajuprve grupe radi se o postupcima koji imaju prete`noop{ti karakter i ti~u se dominantno kreiranja adekva-tnih uslova koji treba stimulativno da deluju za krei-ranje tzv. kreativnih industrija u gradskoj ekonomiji.Sistem upravljanja (javnog menad`menta) u kreativ-nom gradu treba da bude kreativan i fleksibilan.Kreativno upravljanje pretpostavlja postojanje: krea-tivnog procesa dono{enja odluka, primenu razli~itih ispecifi~nih znanja, vertikalnog (lokalni – regionalni –nacionalni nivo) i horizontalnog (saradnja sa svimnadle`nim odeljenjima ministarstava/institucija na lo-kalnom nivou) povezivanja u sistemu javne vlasti, kaoi podsticanje javno privatnog partnerstva na lokalnomnivou.33 Kreativnost u procesu dono{enja odluka og-leda se u tome {to kreativno upravljanje treba dabude takvo da podsti~e i motivi{e lokalnu zajednicuna uspeh i napredak. Iz ekonomskog ugla posma-trano, kreativno upravljanje jeste ono koje podsti~ekompanije na udruìvanje, saradnju i partnerstva.Efekti navedenih aktivnosti jesu razmena znanja i is-kustava, kako izme|u kompanija, tako i izme|u rad-nika. To, sa svoje strane, ubrzava proces u~enja, pod-sti~e razmenu znanja i ideja, stimuli{e inovacije i, ko-na~no, ubrzava ekonomski rast. Kada je u pitanjudruga grupa instrumenata, radi se o podr{ci konkret-nim delatnostima i/ili projektima. U pitanju je, us-lovno re~eno, „uì“ koncept. Direktna podr{ka uglav-nom i naj~e{}e predstavlja odre|eni oblik finansij-skog podsticanja kreativnih delatnosti i/ili kreativnihgrupa ljudi sa ciljem da se stimuli{e ekonomski rast ugradu. Bilo da se radi o direktnom finansiranju ili o

103

DEJAN MOLNAR

32 Smith R. and Warfield K., The Creative City: a matter of values,in: Creative Cities, Cultural Clusters and Local Economics Devel-opment, eds. Cooke P. and Lazzaretti L., Edward Elgar Pub-lishing Inc., Massachusetts 2008., str. 7.

33 Ibid., str. 8.

davanju poreskih olak{ica, kao i nezavisno od toga dali se podsti~e postoje}a delatnost/konkretan projekatili da li je u pitanju posao koji tek treba otpo~eti(start-up), cilj je da se obezbede povoljniji uslovi zarazvoj. Kasnije, taj konkretni posao treba da pod-

stakne i druge poslovne poduhvate da se razvijaju.

Uloga univerziteta u stvaranju kreativnih gradova

U savremenim uslovima poslovanja ideje, znanje iintelektualni kapital zamenili su tradicionalne razvoj-ne resurse, poput sirovina, prirodnih bogatstava i sl. uprocesima kreiranja ekonomskog rasta. Univerzitetijesu institucije u kojima se kreiraju znanje, inovacije inove tehnologije. Nau~na dostignu}a i saznanja dokojih dolaze, univerziteti {ire putem publikovanja ra-dova i obrazovanja studenata. Upravo po tome serazlikuju od istraìva~kih centara u kompanijama, ko-ji funkcioni{u po trì{nom (profitno orijentisanom)principu, gde se istraìvanja i rezultati do kojih sedolazi ~uvaju u tajnosti. Da bi napredovali, univerzi-teti se, sa svoje strane, trude da privuku najeminent-nije stru~njake, profesore i akademike. Oni poredtoga {to doprinose nauci, privla~e i druge istraìva~e inau~nike. Predava~i, potom, privla~e najbolje |ake istudente. Prepoznajemo da se radi o pripadnicimakreativne klase. Kao {to smo do sada uo~ili, krea-tivnim ljudima novac nije jedini i isklju~ivi faktor mo-tivacije. Ono {to kreativni i pametni ljudi prvenstvenoèle jeste da budu locirani u blizini drugih kreativnih ipametnih ljudi. Na taj na~in se ova grupa ljudi kon-centri{e, te se javlja svojevrsna „ekonomija obima“ u

proizvodnji znanja, ideja i inovacija.

Univerziteti i druge visoko{kolske i nau~ne ustanove~esto se smatraju veoma va`nim ~iniocima ekonom-skog rasta. Veruje se da lokaliteti (gradovi, regioni) ukojima se nalaze eminentne edukativne i istraìva~keustanove imaju mnogo bolje razvojne {anse. Pome-nuta hipoteza u najve}oj meri se zasniva na posto-janju saradnje univerziteta sa lokalnom/regionalnomprivredom. Naime, univerziteti bi trebalo da proiz-vode inovacije, koje potom kompanije mogu da pri-mene u konkretnim poslovnim aktivnostima, uz os-tvarivanje profita. Nau~no-istraìva~ki centri u sklopuuniverziteta, pogotovo u razvijenim zemljama, neizo-stavni su deo ukupnih napora da se unaprede proiz-

DEJAN MOLNAR

104

vodni procesi, otkriju novi i pobolj{aju postoje}i pro-izvodi itd. Pitanje koje u ovom kontekstu jeste bitnoglasi: da li univerziteti imaju zadatak da sprovodefundamentalna ili primenjena istraìvanja? Postavlje-no pitanje posebno je do{lo do izraàja krajem XXveka, kada se do{lo do zaklju~ka da univerziteti svevi{e postaju zavisni od preduze}a. O ~emu se, za-pravo, radi? Univerziteti nemaju dovoljno finansij-skih sredstava za sprovo|enje planiranih istraìvanja.S druge strane, kompanije koje èle da unaprede svo-je poslovne procese i proizvode imaju novac, ali unu-tar kompanija (u okviru svojih odeljenja za istraì-vanje i razvoj), nemaju dovoljno stru~nih kadrova. Utakvim situacijama, za sloènija istraìvanja, predu-ze}a sklapaju saradnju sa stru~njacima i nau~nicimakoji su zaposleni na fakultetima/univerzitetima. Prak-ti~no, preduze}a angaùju nau~ne institucije. U pi-tanju su tzv. sponzorisana istraìvanja. U SAD-u je,na primer, u periodu od 1970. do 1997, u~e{}e spon-zorisanih istraìvanja poraslo sa 2,7% na 7,1%.34 Uvezi sa navedenim, javlja se nekoliko problema upraksi. Naime, takva istraìvanja, iako naj~e{}e jesukorisna, imaju nedostatak u vidu toga {to su naru-~ena. Univerziteti se u toj situaciji postavljaju i po-na{aju trì{no, sa ciljem da ostvare zaradu/profit. Re-zultati takvih istraìvanja nisu u isklju~ivom vlasni{tvuistraìva~a i univerziteta, ve} naru~ioca. Naru~ilac is-traìvanja je podneo odre|eni tro{ak i ima pravo daraspolaè rezultatima istraìvanja. Interesi naru~iocamogu se bitno razlikovati od onoga {to bi bilo korisnoza lokalnu ekonomiju (ekonomiju grada), pa i za samuniverzitet koji je sproveo istraìvanje. Naime, upraksi se ~esto de{ava da zna~ajna otkri}a i rezultatido kojih se do{lo ne budu prezentovana javnosti i/ilipublikovana zbog toga {to univerzitet ne moè da sepona{a samostalno i nezavisno. Interes naru~ioca mo-è biti takav da se rezultati ne objave. S druge strane,univerziteti po~inju da se pona{aju trì{no i sve vi{e seorijenti{u na takva istraìvanja ~iji rezultati mogu bitiinteresantni privredi. Za{tita patenata, intelektualnesvojine, licenci i sl. prava ima rastu}i trend, {to govoriu prilog ~injenici da univerziteti èle da ostvare vi-soku zaradu putem prodaje rezultata svojih istraì-vanja na trì{tu kompanijama koje imaju interes i

105

DEJAN MOLNAR

34 Florida R., Cities and the Creative Class, Routledge, New York2005., str. 145.

sredstva da ih kupe. Javljaju se ~ak partnerstva iz-me|u univerziteta i preduze}a u obliku istraìva~kihcentara. U takvim okolnostima preduze}a nastoje dakontroli{u nau~na dostignu}a za svoje potrebe, dokuniverziteti imaju za cilj da ostvare {to ve}u zaradu.Kriti~ari isti~u da ovakav na~in rada u pomenutojoblasti nije dovoljno dobar jer preusmerava akadem-ska istraìvanja sa fundamentalnih na primenjena.Iako su rezultati empirijskih istraìvanja na ovom pla-nu razli~ita,35 klju~no pitanje jeste pitanje eti~nosti.Da li je opravdano to {to zarad sticanja profita rezul-tati pojedinih istraìvanja ostaju u tajnosti i nisu do-

stupna kao nau~na znanja/dostignu}a?

Vratimo se na ulogu koju univerziteti imaju u procesuekonomskog napretka. Pretpostavka da postojanjeuniverziteta u nekom gradu jeste dovoljno za rast, jer}e se istraìvanja i nau~na dostignu}a lako primen-jivati od strane lokalnih preduze}a, prili~no je jed-nostavna. Uzajmna veza izme|u nau~nih istraìvanjai ekonomskog napretka svakako postoji, ali je slo-ènija. Da je tako, svaki grad u kojem postoje kvali-tetni univerziteti, istraìva~ki centri i sli~ne nau~neinstitucije bio bi ekonomski snaàn i uspe{an. Kao {toje poznato, to nije tako. Postoji mnogo gradova ukojima postoje presti`ni i eminentni univerziteti, aliekonomske performanse u tim gradovima nisu tolikozapaène. Klju~na stvar za ekonomski uspeh jeste daokruènje (grad) razvije dovoljno sposobnosti i kapa-citeta da prihvati, apsorbuje i eksploati{e nau~na do-stignu}a i moderna tehnolo{ka re{enja koja kreirajuuniverziteti. Donosioci odluka na lokalnom/grads-kom nivou treba da razumeju da postojanje univer-ziteta jeste potreban, ali nikako nije i dovoljan uslovza rast. Znanje, sposobnosti, ve{tine i kapaciteti zaimplementaciju savremenih re{enja nalaze se u lju-dima. Ukoliko u gradu ne postoji dovoljno talento-vanih (u smislu u kojem smo objasnili pojam talenta)pojedinaca i grupa ljudi, inovacije }e napustiti loka-litet i „preseliti“ se u drugi, koji }e mo}i da ih ap-

sorbuje i primeni.

Upravo u poslednjem se nalazi i klju~na uloga koju,prema teoreti~arima kreativnog kapitala, imaju uni-verziteti u razvojnom procesu. Njihova uloga upravo

DEJAN MOLNAR

106

35 Šire u: ibid., str. 148.

jeste u privla~enju talentovanih i pametnih ljudi ukonkretnu gradsku sredinu. Kvalitetni pojedinci pri-vla~e druge, a potom svi zajedno privla~e kompanijekoje su zainteresovane da zaposle kreativne ljude/kla-su. Sve to vodi ka napredovanju. Grad moè da os-tvari odrìvi rast samo pod uslovom da permanentnokreira i/ili privla~i novi talenat. Naravno da univer-ziteti nisu jedini razlog zbog kojeg se talenat grupi{e ugradovima. U pitanju je samo jedan aspekt. Da bikreativni ljudi i nakon studija ostali u gradu potrebnoje da se ostvari niz drugih uslova – dovoljan brojizazovnih radnih mesta, {anse za napredovanje u eko-nomskom i profesionalnom pogledu, zatim prijatno

okruènje za ìvot i podizanje porodice itd.

Opisana uloga univerziteta jeste nova, druga~ija odone koju smo na po~etku naveli. Pored proizvodnjeinovacija, va`na uloga (mo`da i daleko va`nija) jesteprivla~enje talenta. Va`nija je iz razloga {to su krea-tivni ljudi veoma mobilan faktor, koji nije vezan zajedno mesto (grad). âk i ako se u gradu u kojempostoje dobri fakulteti, u jednom periodu (tokomprocesa studiranja) nalazi veliki broj kreativnih po-jedinaca, oni }e napustiti taj lokalitet ukoliko im gradne pruì dovoljno izazova da ostanu da u njemu ìve irade. Dakle, uloga univerziteta jeste da privu~e ta-

lente.

Na kraju, ne treba nikako zaboraviti i onu osnovnuulogu koju univerziteti imaju, a to je kreiranje ljud-skog, kreativnog kapitala. Pored privla~enja talenata,fakulteti ih oboga}uju, odnosno dodaju vrednost, pu-tem pruànja znanja. Kreativni ljudi nakon zavr{enogfakulteta imaju vi{e znanja i sposobnosti nego preodlaska na studije. Univerzitet dakle, nadogra|uje ta-lenat. Tokom studija, ljudski kapital se osposobljavada, kada stupi na trì{te rada, bude sposoban da ap-sorbuje nova dostignu}a i na taj na~in doprinese pri-

vrednom rastu.

Za{to neki gradovi ne uspevaju da postanukreativni centri?

Do sada smo u radu jasno istakli i ukazali na rele-vantne faktore koji u kreativnoj eri uti~u na ekonom-ski rast. Isto tako, uo~ili smo da su gradovi „motori“rasta u savremenom svetu, te smo bliè razmotrilikoje su to pretpostavke koje treba da budu zado-

107

DEJAN MOLNAR

voljene da bi jedan grad bio ekonomski napredan.Najnapredniji gradovi danas jesu tzv. kreativni gra-dovi, a to su oni urbani centri koji u sebi sadrè sva triklju~na razvojna faktora, karakteristi~na za kreativnu

eru – tehnologiju, talenat i tolerantnost.

Sa druge strane, ~injenica je da postoje gradovi koji„izumiru“. To su centri koji nisu dominantni u eko-nomskom smislu. U njima postoji trend opadanja obi-ma ekonomske aktivnosti, smanjuje se broj stanov-nika, javlja se pogor{anje starosne i obrazovne struk-ture stanovni{tva, zatim dolazi do devastacije lokalneprivredne strukture, kao i do pogor{anja niza drugihekonomskih, socijalnih i ekolo{kih pokazatelja. Sva-kako da se radi o gradovima koji se ne mogu okarak-terisati kao kreativni centri i koji gube svoju kon-kurentsku poziciju. Pitanje koje se name}e jeste za{totakvi gradovi ne mogu da postanu kreativni centri,odnosno za{to ne mogu da privuku talente i tehno-logiju. Bez pretenzija da na ovom mestu vr{imo de-taljnu analizu, namera nam je da ponudimo mogu}eodgovore zbog ~ega neki gradovi ne mogu da stvorenapredak u kreativnoj eri. Argumenti koje navodimopredstavljaju svojevrsnu suprotnost u odnosu na teo-riju rasta koju smo opisali do sada u radu (koncept„3T“). Naime, moè se re}i da tako|e postoji tri raz-loga/faktora zbog kojih neki gradovi nikada ne}e po-stati kreativni centri – samozadovoljnost, zdrav razumi kultura (tradicija). Nasuprot „3T“, sada se pojavljujekoncept „3C“ (po~etna slova engleskih re~i pome-nutih faktora – complacency, commonsense i culture).Nasuprot tehnologije, u ovom konceptu pojavljuje sesamozadovoljnost (complacency). To {to teorija okreativnom kapitalu pretpostavlja da kreativnost po-stoji u svakom ~oveku i da je treba iskoristiti, ne zna~ida se to u praksi i de{ava. Naime, postoje sredine(gradovi) u kojima ljudi jednostavno ne èle da budukreativni. Iako su, mo`da, svesni potencijala kojegimaju u sebi, jednostavno neki ljudi su zadovoljnionim {to imaju i ne èle da unapre|uju svoje ve{tine,znanja i na~in obavljanja posla. Postoje ljudi koji vi{eteè ka jednostavnim poslovima (radni~ka klasa, za-posleni u poljoprivredi, videti Tabelu 1.), mirnom po-rodi~nom ìvotu, stabilnom i nepromenljivom okru-ènju, odbijaju}i da unapre|uju i koriste savremenutehnologiju u svom poslovanju. U slu~aju drugog fak-tora, radi se o tzv. zdravom razumu (commonsense).

DEJAN MOLNAR

108

U pitanju je verovanje koje pojedini ljudi i pojedinelokalne zajednice imaju, a to je da nije potrebno imatiformalno obrazovanje, niti da svoje znanje treba una-pre|ivati formalnim putem ({kolovanjem). Jedino u{ta se veruje u ovim zajednicama, a odnosi se naljudsko znanje jeste u~enje putem iskustva, odnosno„zdravog razuma“. Ovakvi stavovi i pona{anje nega-tivno deluju na formiranje humanog (ljudskog) kapi-tala, koji ~ini osnov kreativnog kapitala, odnosno ta-lenta. Tre}a prepreka za stvaranje kreativnog gradakoju navodimo, odnosi se na netolerantnost. Nazivase kultura (kako bi se koncept „zaokruìo“ na „3C“),a su{tinski se radi o tome da u odre|enim sredinamadominiraju krute/tvrde tradicionalne vrednosti, vero-vanja, norme pona{anja itd., koje su duboko usa|eneu ljudima i koje ih ~ine netolerantnim. U radu smovi{e puta istakli da bez postojanja tolerantnosti, ot-vorenosti za razli~itosti i sl. ne postoji mogu}nost dase lokalitet u~ini atraktivnim za kreativnu klasu. Od-nos izme|u koncepata „3T“ i „3C“ moè se ilustra-

tivnije predstaviti, kao u Tabeli 2.

Tabela 2. Pore|enje koncepata „3T“ i „3C“

Kreativno okruènje Nekreativno okruènje

Tehnologija Samozadovoljnost (complacency)

Talenat „Zdrav razum“ (commonsence)

Tolerantnost Kultura – tradicija (culture)

Izvor: Junarsin, E., Creativity and Competitiveness, 07.05.2010.,http://globalization.icaap.org/content/v8.1/Junarsin.pdf

Zaklju~ak

Ljudi su faktor koji je veoma mobilan. [to su ljudiobrazovaniji, to su i mobilniji. Mobilnost ljudimaujedno donosi i odre|eni stepen nezavisnosti. Ne-zavisnost se ogleda u tome {to ljudi nisu vezani zajedan lokalitet tokom celog svog ìvota. [anse za us-peh, napredovanje, profesionalno i li~no ostvarenjemogu se prona}i u mestima koja su daleko od mesta

~ovekovog ro|enja.

Ekonomski razvoj je lokalizovan. Kreiranje proizvod-nje, dohotka, bogatstva de{ava se u konkretnim loka-litetima. Sve vi{e je na delu koncentracija ekonomskeaktivnosti u prostoru, tako da se najve}i deo proiz-vodnje i ljudi nalazi u gradovima. Gradovi napreduju

109

DEJAN MOLNAR

upravo iz razloga {to u njima ìve i rade sposobni ikreativni ljudi.

Koncept kreativnosti u prvi plan isti~e zna~aj i ulogukreativnih gradova u procesima ekonomskog razvoja.U gradovima se de{ava koncentracija ekonomske ak-tivnosti, ljudi, znanja, ideja i inovacija. Usled prete-rane koncentracije, u gradovima se javljaju i mnoginegativni efekti, a koji se manifestuju u obliku pre-terane zagu{enosti, gu`ve, velikog broja stanovnika,naru{avanja prirodne sredine, rastu}eg siroma{tva,pove}ane stope kriminaliteta itd. Pitanje koje se na-me}e jeste za{to onda ljudi ìve u takvim urbanimsredinama u kojima su tro{kovi ìvota mnogo ve}i,kako u materijalnom, tako i u nematerijalnom smislu.O~igledno je da ljudi podnose te tro{kove, iz jednogjedinog razloga – èle da budu u blizini drugih ljudi.Kreativni ljudi èle da ìve u sredinama koje im omo-gu}avaju da iskaù svoju kreativnost, putem rada ukreativnim delatnostima i saradnje sa drugim krea-

tivnim pojedincima.

Koncept kreativnosti upravo se zasniva na tome daljudi èle da vode specifi~an na~in ìvota. Kreativniljudi, pored toga {to èle materijalnu satisfakciju,mnogo va`nosti pridaju kvalitetu ìvota koji mogu daostvare u nekoj sredini, zatim uslovima za odmor irekreaciju, zabavu i sl. Za sve to potrebno je da ujednom gradu postoji mnogo „otvorenosti“ za razli-~itosti (tolerantnost). Spoj razli~itih profesija, intere-sovanja, aktivnosti, delatnosti, na~ina ìvota, potomrazli~itih kultura i tradicija umnogome moè da do-prinese stvaranju kreativnog ambijenta. Da bi se svenavedeno ostvarilo, lokalitet/grad mora da posedujevisok stepen tolerantnosti, jer upravo ona privla~i ta-

lente (kreativne ljude).

LITERATURA

Devetakovi} S., Jovanovi} B., Gavrilovi} i Rikalovi} G.,Nacionalna ekonomija, CID, Beograd 2008.

Dragutinovi} D., Filipovi} M. i Cvetanovi} S., Teorija pri-

vrednog rasta i razvoja, CID, Beograd 2005.

Florida R., Cities and the Creative Class, Routledge, NewYork 2005.

Florida R., The Flight of the Creative Class, HarperCollinsPublishers, New York 2007.

DEJAN MOLNAR

110

Florida R., The Rise of the Creative Class, Pluto Press Aus-tralia, Melbourne 2002.

Florida R., Who’s Your City, Basic Books, New York 2008.

Glaeser E. L., Are Cities Dying?, Journal of Economic Per-

spectives, Volume 12, Number 2, Spring 1998, pp. 139–160.

Glaeser E., Review on Richard Florida’s The Rise of theCreative Class, 02. maj 2010.,

http://www.creativeclass.com/rfcgdb/articles/GlaeserReview.pdf

Jacobs J., Cities and the Wealth of Nations, Vintage, NewYork 1984.

Jacobs J., The Economy of Cities, Vintage, New York 1969.

Junarsin E., Creativity and Competitiveness, 07.05.2010.,http://globalization.icaap.org/content/v8.1/Junarsin.pdf

Landry C., Lineages of the Creative City, Research Journal

for Creative Cities (RJCC), vol. 1, no.1, 2006, pp. 15-23.

Landry C., The Creative City: A Toolkit for Urban Innovators,Earthscan Publications Ltd, London 2000.

Lucas R., On the Mechanics of Economic Development,Journal of Monetary Economics 22, 1988, pp. 3-42.

McCann E. J., Inequality and Politics in the CreativeCity-Region: Questions of Livability and State Strategy, In-

ternational Journal of Urban and Regional Research DOI:

10.1111/j.1468, Volume 31. 1., 2007.

Murray G. and Baeker G., Culture + Place = Wealth Cre-ation, Municipal World, pp. 13-16., 2006

Pike A., Rodrigues – Pose A. and Tomaney J., Local and

Regional Development, Routledge, New York 2006.

Rikalovi} G., Teorijsko-metodolo{ki pristup kreativnomkapitalu, u: tematskom zborniku Ekonomska politika i pri-

vredni razvoj, priredili: Rikalovi} G. i Jovanovi} Gavrilovi}B., CID, Beograd 2008.

Sir P. Hall, Creative Cities and Economic Development,Urban Studies, Vol. 37, No. 4, pp. 639-649, 2000.

Smith R. and Warfield K., The Creative City: a matter ofvalues, in: Creative Cities, Cultural Clusters and Local Eco-

nomics Development, eds. Cooke P. and Lazzaretti L., Ed-ward Elgar Publishing Inc., Massachusetts 2008.

Stimson R. J., Stough R. R. and Roberts H. B., Regional

Economic Development: Analysis and Planning Strategy,Springer, New York, 2006.

World Development Report 2009, Reshaping EconomicGeography, The World Bank, Washington D.C. 2009.

111

DEJAN MOLNAR

Dejan MolnarBeograd University, Faculty of Economy

THE CREATIVE CITIES CONCEPTFROM ECONOMIC PERSPECTIVE

Summary

The concentration of economic activity in space, especiallyin cities, is specifically expressed in the process of globaliza-tion. Although there were expectations that the process ofliberalization and the lowering costs of trade will contributeto a greater dispersion of production and people, in prac-tice the opposite have happened. The number of large,populous, urban centers is increasing and the number ofpeople in them, too. A possible reason why the production,wealth and people concentrate in cities is the evolution ofbusiness philosophy that occurred parallel to the process ofglobalization. The economy of knowledge and ideas re-placed the traditional concepts. So-called creative era inwhich we live today has been created. Cities are becomingcreative centers and places in which economic growth iscreated, mostly due to a number of creative people (mem-bers of the creative class) who have chosen to live and workin the modern urban environment. Creative cities are thosethat manage to attract and retain talent. A key factor in theabove process is the (non)existence of tolerance. Creativepeople (talent) are a highly mobile factor, meaning they arevery „sensitive“ to attractive terms and incentives of livingand work provided by the environment. Creative cities arethose that manage to secure all three growth assumptions(„3T“ – technology, tolerance and talent). Successful citiesdiffer from unsuccessful ones in that they are able to createadequate conditions for living and work for those who be-long to the creative class. How cities can attract members ofthe creative class? Why some cities are more successful inthat than the others? What members of the creative classare „looking for“ in the cities (places) in which they live andwork? Those are some of the questions that we will try to

answer in this paper.

Key words: Creative cities, creative class, competitiveness, tal-

ent, tolerance

DEJAN MOLNAR

112

Documents

MolnarD Koncept Kreativnih Gradova Iz Ekonomske Perspektive