NACIONALNI PRO GRAM ENERGETSKE …termotehnika.vinca.rs/content/files/strategija-razvoja...• Energetska efikasnost u industriji, • Energetska efikasnost komunalnih sistema, •

Ministarstvo nauke i za{tite ìvotne sredineVlade Republike Srbije

NACIONALNI PRO GRAMENERGETSKE EFIKASNOSTI

‡ Strategija i prioriteti ‡

Razvojni programi

ENERGETSKA EFIKASNOST U DOMA]INSTVIMA

ENERGETSKA EFIKASNOST U SAOBRA]AJU

Beograd, jul 2004. godine

NACIONALNI PROGRAMENERGETSKE EFIKASNOSTI

Strategija, prioriteti i aktivnosti

Prof. dr Sim eon OkaDirektor Nacionalnog programa energetske efikasnosti

Institut za nuklearne nauke „Vin~a”, Beograd

U ~asopisu Termotehnika, broj 1-4, godina XXVIII (2002), str. 19‡86, objav-qen je dokument Nacionalni pro gram energetske efikasnosti ‡ Strategija i pri -oriteti (Strategija NPEE), u kome su izneseni: motivi zasnivawa, polazne osnove,op{ti i posebni ciqevi, uslovi i na~in realizacije i finansirawa programa, kojije osnovalo Ministarstvo za nauku i za{titu ìvotne sredine, Vlade RepublikeSrbije, po~etkom 2001. godine.

Kolegijum, koji u ime Ministarstva rukovodi radom Nacionalnog programaenergetske efikasnosti (NPEE), usvojio je pomenutu Strategiju i prioritete sre-dinom 2001. godine, a finansirawe prvih projekata po~elo je 1. aprila 2002. godine,posle objavqenog I javnog poziva.

U trenutku dono{ewa i objavqivawa Strategije NPEE, bilo je aktivnosedam od devet razvojnih programa koji ~ine NPEE:• Energetska efikasnost u proizvodwi elektri~ne energije,• Energetska efikasnost u prenosu i distribuciji elektri~ne energije,• Energetska efikasnost u industriji,• Energetska efikasnost komunalnih sistema,• Osvajawe opreme i pripreme goriva radi zamene kori{}ewa elektri~ne energije

za grejawe,• Kori{}ewe alternativnih i obnovqivih energetskih izvora, i• Energetska efikasnost gra|evinskih objekata.

Do danas je objavqeno sedam javnih poziva za predlagawe projekata zafinansirawe u okviru NPEE. Ukupno je prihva}eno za finansirawe 166 projekata,od kojih je 83 zavr{eno, a 83 je jo{ u fazi realizacije. Tako|e je prihva}eno zafinansirawe 31 strate{ka studija, a ugovoreno 27, od kojih je zavr{eno 14. Brojprojekata i studija prihva}enih za finansirawe dati su u slede}em pregledu:

‡ Ukupno odobreno za finansirawe 170 projekata i 31 strate{ka studija.‡ Ugovoreno 166 projekta i 27 strate{kih studija

I javni poziv ‡ 51 projekat (50 zavr{eno, 1 prekinut) i 4 studije,II javni poziv ‡ 33 projekta (23 zavr{eno, 10 u toku) i 9 studija,III javni poziv ‡ 23 projekta (10 zavr{eno, 12 u toku, 1 prekinut) i 7 studija,IV javni poziv ‡ 23 projekta (22 u toku, 1 odustao),V javni poziv ‡ 9 projekta i 8 studija, u toku, iVI javni poziv ‡ 31 projekat (30 projekta u toku, 1 nije ugovoren) i 3studije.

Prva ~etiri javna poziva objavqena su za predlagawe projekata za finan-sirawe u okviru navedenih sedam razvojnih programa, koji su prvi po~eli sa radom:

Nacionalni program energetske efikasnosti ‡ strategija i prioritetiTERMOTEHNIKA broj 1-2 ‡ godina XXXI, 71‡110 (2005)

73

– 15. jun 2001. godine ‡ I javni poziv, za projekte u Razvojnim programima Energetskaefikasnost u industriji, Energetska efikasnost komunalnih sistema i Osvajawe opreme i pripreme goriva radi zamene kori{}ewa elektri~ne energije za grejawe,

– 15. jun 2002. godine ‡ II javni poziv za projekte u Razvojnim programima Energetskaefikasnost u proizvodwi elektri~ne energije, Energetska efikasnost u prenosu i distribuciji elektri~ne energije i Energetska efikasnost gra|evinskih ob-jekata,

– 15. maj 2003. godine ‡ III javni poziv za projekte u Razvojnom programu Kori{}ewe al-ternativnih i obnovqivih energetskih izvora, i

– 1. april 2004. godine ‡ IV javni poziv samo za demonstracione, jednogodi{weprojekte u razvojnim programima iz prvog javnog poziva.

Tekstovi ovih javnih poziva i naslovi projekata usvojenih za finansirawetako|e su objavqeni u pomenutom broju ~asopisa Termotehnika.

U me|uvremenu, sa radom su po~ela i preostala dva razvojna programa:• Energetska efikasnost u doma}instvima, i• Energetska efikasnost u saobra}aju.

Za finansirawe projekata iz ova dva razvojna programa raspisan je oktobra2004. godine V javni poziv.

Na osnovu nove Strategije NPEE za naredni trogodi{wi ciklus(2005‡2007), raspisan je prvo VI javni poziv, u martu 2005. godine za sve razvojneprograme, osim za programe Kori{}ewa alternativnih i obnovqivih energetskihizvora i Energetska efikasnost gra|evinskih objekata, a zatim 22. oktobra 2005.godine VII javni poziv za finansirawe projekata u okviru svih devet razvojnihprograma. U toku je razmatrawe projekata predloènih za finansirawe u novomtrogodi{wem ciklusu, na osnovu predloga koji su podneti na VII javni poziv.

Po{to se u okviru NPEE finansiraju i jednogodi{wi i dvogodi{wiprojekti, u narednom trogodi{wem periodu raspisiva}e se redovno (u prole}e i ujesen) javni pozivi za finansirawe projekata.

Odlukom Ministra za nauku i za{titu ̀ ivotne sredine, a zbog po~etka radadva nova razvojna programa popuwen je sastav Kolegijuma direktora NPEE, tako daKolegijum sada ~ine:

prof. dr Sim eon Oka, direktor NPEE iprof. dr Zoran Bori~i}, zamenik direktora NPEE,

iz Razvojnog programa Energetska efikasnost u proizvodwi elektri~ne energije:dr Predrag Stefanovi}, direktor,

iz Razvojnog programa Energetska efikasnost u prenosu i distribuciji elektri~neenergije:

mr Emilija Turkovi}, direktor, idr Ninel ûkalevski, zamenik direktora,

iz Razvojnog programa Energetska efikasnost u industriji:prof. dr Goran Jankes, direktor, idr Dragoqub Daki}, zamenik direktora,

iz Razvojnog programa Energetska efikasnost u komunalnim sistemima:prof. dr Milun Babi}, direktor, iprof. dr Nenad \aji}, zamenik direktora,

iz Razvojnog programa Energetska efikasnost u doma}instvima:dr Miodrag Mesarovi}, direktor,

iz Razvojnog programa Osvajawe opreme i pripreme goriva radi smawewa kori{}ewa elektri~ne energije za grejawe:

prof. dr Mi lan Radovanovi}, direktor, iprof. dr Mladen Stojiqkovi}, zamenik direktora,

iz Razvojnog programa Kori{}ewe alternativnih i obnovqivih izvora energije:prof. dr Marija Todorovi}, direktor i

74

akademik Milo{ Te{i}, zamenik direktora,iz Razvojnog programa Energetska efikasnost gra|evinskih objekata:

prof. dr Branislav Todorovi}, direktor, iiz Razvojnog programa Energetska efikasnost u saobra}aju:

prof. dr Mom~ilo Miqu{, direktor, i prof. dr Stojan Petrovi}, zamenik direktora.O svim aktivnostima NPEE, i o rezultatima ostvarenim u projektima koji

se finansiraju o okviru NPEE, stru~na i nau~na javnost }e redovno biti obave{ta-vana preko ~asopisa Termotehnika, na stru~nim skupovima i drugim uobi~ajenimna~inima nau~nog i stru~nog komunicirawa.

U ovom broju ~asopisa Termotehnika objavquju se tekstovi Strategije iprioriteta za Razvojne programe Energetska efikasnost u doma}instvima, i Ener-getska efikasnost u saobra}aju, koje je Kolegijum NPEE usvojio sredinom 2004.godine, i naslovi projekata usvojenih za finansirawe na petom i {estom javnompozivu.

75


SER BIAN NA TIONAL EN ERGY

EF FI CIENCY PRO GRAM

Strat egy, pri or i ties, and ac tiv i ties

Prof. Dr. Sim eon Oka

Na tional En ergy Ef fi ciency Pro gram Di rec tor

VINÂ In sti tute of Nu clear Sci ences, Bel grade

In spe cial is sue of the jour nal Termotehnika, year XXVIII (2002), No. 1-4, pp.19-86, doc u ment Nacional En ergy Ef fi ciency Pro gram – Strat egy and pri or i ties (Strat egy ofthe NEEP) was pub lished. In the doc u ment were pre sented: mo tives, ba sic prin ci ples,gen eral and spe cific aims, con di tions meth ods nec es sary for re al iza tion and fi nanc ing ofthe Nacional En ergy Ef fi ciency Pro gram, founded by Min is try of Sci ence and En vi ron -men tal Pro tec tion of the Gov ern ment of the Re pub lic of Ser bia, at the be gin ning of 2001.

Board of di rec tors, lead ing, in the name of the Min is try, Nacional En ergy Ef fi -ciency Pro gram (NEEP), ac cepted men tioned Strat egy and pri or i ties in the mid dle of2001, and fi nanc ing of the first pro jects started on April 1, 2002, af ter the 1st open in vi ta -tion.

At the mo ment of ac cep tance of the Strat egy of the NEEP, only 7 from 9 De vel -op ment pro grams con sist ing NEEP, were ac tive:• En ergy ef fi ciency in elec tric power pro duc tion,• En ergy ef fi ciency in elec tric power trans mis sion and dis tri bu tion,• En ergy ef fi ciency in in dus try,• En ergy ef fi ciency in mu nic i pal sys tems,• De vel op ment of do mes tic ov ens and boil ers burn ing solid fu els,• Use of al ter na tive and re new able en ergy re sources, and• En ergy ef fi ciency in build ings.

Up to now, seven Open in vi ta tions are an nounced for pro ject pro pos als for fi -nanc ing pro jects in the frame of NEEP. 166 pro jects are ac cepted for fi nanc ing, 83 are al -ready fin ished, and 83 are still in course of re al iza tion. Also, 31 Stra te gic stud ies areac cepted, for fi nanc ing, and 27 are in course of re al iza tion. Among them, 14 Stra te gicstud ies are al ready fin ished. To tal namber of pro jects and stud ies ac cepted for fi nanc ingis given in the fol low ing ta ble:

– Namber of pro jects ap proved 170, num ber of Stra te gic stud ies ap proved 31– Re al iza tion started for 166 pro jects and 27 Stra te gic Stud ies

1st open in vi ta tion – 51 pro jects (50 fin ished, 1 seized) and 4 stud ies,2nd open in vi ta tion – 33 pro jects (23 fin ished, 10 in course) and 9 stud ies,3rd open in vi ta tion – 23 pro jects (10 fin ished, 12 in course, 1 seized) and 7stud ies,4th open invitation – 23 pro jects (22 in course, 1 not signed),5th open in vi ta tion – 9 pro jects and 8 stud ies, in course, and6th open ivitation – 31 pro jects (30 pro jects in course, 1 not signed) and 3 stud -ies.

76

Four Open in vi ta tions are an nounces for pro ject pro pos als for fi nanc ing inabove men tioned 7 De vel op ment pro grams, which started first:– on June 15, 2001 – 1st open in vi ta tion, for fi nanc ing pro jects in De vel op ment pro gramsEn ergy ef fi ciency in in dus try, En ergy ef fi ciency in mu nic i pal sys tems and De vel op ment of do -mes tic ov ens and boil ers burn ing solid fu els,– on June 15, 2002 – 2nd open in vi ta tion, for fi nanc ing pro jects in De vel op ment pro gramsEn ergy ef fi ciency in elec tric power pro duc tion, En ergy ef fi ciency in elec tric power trans mis -sion and dis tri bu tion, and En ergy ef fi ciency in build ings,– on May 15, 2003 – 3rd open in vi ta tion, for fi nanc ing pro jects in De vel op ment pro gramUse of al ter na tive and renewble en ergy re sources, and– on April 1, 2004 – 4th open ivitation, for fi nanc ing only dem on stra tion pro jects in De -vel op ment pro grams from 1st open in vi ta tion.

Full texts of those 4 open in vi ta tions and names of pro jects and stud ies ac ceptedfor fi nanc ing in thoseiInvitations are pub lished in the jour nal Termotehnika, year XXVIII (2002), No. 1-4, pp. 19-86.

In the mean time, last two De vel op ment pro grams started with ac tiv ity:• En ergy ef fi ciency in house holds, and • En ergy ef fi ciency in traf fic en gi neer ing.

5th open in vi ta tion for fi nanc ing pro jects in those two De vel op ment pro gramswas launched in Oc to ber 2004.

Based on the new Strat egy of the NEEP, for the next three year pe riod(2005–2007) in March 2005, 6th open in vi ta tion has been launched, for all De vel op mentpro grams (ex cept for pro grams En ergy ef fi ciency in house holds, and En ergy ef fi ciency intraf fic en gi neer ing, and then on Oc to ber 22, 2005, 7th open in vi ta tion has been launchedfor all 9 De vel op ment pro grams, for pro jects pro pos als for fi nanc ing in the new threeyears cy cle. Pro pos als sub mit ted at the 7th open in vi ta tion launched in Oc to ber 2005, areun der con sid er ation.

Since in the frame of the NEEP one-year, two-year, and three-year pro jects arefi nanc ing, in the next three years pe riod open in vi ta tions will be launched twice a year (inspring and au tumn).

By the de ci sion of the Min is ter for Sci ence and En vi ron men tal Pro tec tion, dueto start ing of the ac tiv ity of two new De vel op ment pro grams, Board of di rec tors of theNEEP is changed, and now mem bers of the Board of di rec tors are:

Prof. Dr. Sim eon Oka, di rec tor of the NEEP, andProf. Dr. Zoran Bori~i}, dep uty di rec tor of the NEEP,

– for De vel op ment pro gram En ergy ef fi ciency in elec tric power pro duc tion:Dr. Predrag Stefanovi}, di rec tor,

– for De vel op ment pro gram En ergy ef fi ciency in elec tric power trans mis sion and dis tri -bu tion:

Mr. Emilija Turkovi}, di rec tor, andDr. Ninel ûkalevski, dep uty director,

– for De vel op ment pro gram En ergy ef fi ciency in in dus try:Prof. Dr. Goran Jankes, di rec tor, andDr. Dragoljub Daki}, dep uty director,

– for De vel op ment pro gram En ergy ef fi ciency in mu nic i pal sys tems:

77


Prof. Dr. Milun Babi}, di rec tor, andProf. Dr. Nenad Djaji}, dep uty di rec tor,

– for De vel op ment pro gram En ergy ef fi ciency in house holds:dr Miodrag Mesarovi}, director,

– for De vel op ment pro gram De vel op ment of do mes tic ov ens and boil ers burn ing solidfu els:

Prof. Dr. Mi lan Radovanovi}, di rec tor, andProf. Dr. Mladen Stojiljkovi}, dep uty di rec tor,

– for De vel op ment pro gram Use of al ter na tive and re new able en ergy re sources:Prof. Dr. Marija Todorovi}, di rec tor, andAc a demic Miloš Teši}, dep uty director,

– for De vel op ment pro gram En ergy ef fi ciency in build ings:Prof. Dr. Branislav Todorovi}, di rec tor,

– for De vel op ment pro gram En ergy ef fi ciency in traf fic en gi neer ing:Prof. Dr. Mom~ilo Miljuš, director, and Prof. Dr. Stojan Petrovi}, dep uty director.About the ac tiv i ties of the NEEP, the re sults achieved in pro jects fi nanced in the

frame of the NEEP, pro fes sional and sci en tific com mu nity will be reg u larly in formed inthe jour nal Termotehnika, on sci en tific and pro fes sional meet ings and us ing usual meth -ods of sci en tific and pro fes sional com mu ni ca tion.

In this is sue of the jour nal Termotehnika full texts of the Strat egy and pri or i tiesfor two De vel op ment pro grams (En ergy ef fi ciency in house holds and En ergy ef fi ciency intraf fic en gi neer ing), ac cepted by the Board of Di rec tors of the NEEP in the mid dle of the2004, are pub lished, as well as ti tles of the pro jects ac cepted for fi nanc ing at the 5th and 6th

open in vi ta tions.

78

CIQEVI I PRIORITETIRAZVOJNIH PROGRAMA

NACIONALNOG PROGRAMAENERGETSKE EFIKASNOSTI

Razvojni pro gramENERGETSKA EFIKASNOST

U DOMA]INSTVIMA

Motivi zasnivawa

U Srbiji danas oko 8 miliona stanovnika ìvi u oko 2,7 miliona doma}in-stava sa prose~no 3 ~lana po doma}instvu. Samo oko 10% doma}instava su ~istopoqoprivredna, tako da su u velikoj ve}ini ne-poqoprivredna (oko 70%) i me{ovita (oko 20%) doma}instva. Me|u tim trima vrstama doma}instava postoje velike razli-ke u pogledu potro{we energije i posedovawa ure|aja koji je koriste, ali im jezajedni~ka karakteristika da u zbiru predstavqaju grupu potro{a~a koja ima najve}e procentualno u~e{}e (oko polovine ukupne finalne energije) u ukupnoj potro{wienergije u Srbiji. Stoga se u doma}instvima nalazi potencijalno najve}a i najrazno-vrsnija mogu}nost za racionalizaciju potro{we energije. Ovaj pro gram ima za ciqda pokrene takvu akciju u okviru Nacionalnog programa energetske efikasnosti uSrbiji.

Po veli~ini potro{we u doma}instvima dominira toplotna energija, a poraznovrsnosti potro{we elektri~na energija. Od posebnog zna~aja je ~iwenica da se ve}i deo toplotne energije u doma}instvima u Srbiji dobija iz elektri~ne energije,pa doma}instva u~estvuju sa oko 60% u ukupnoj potro{wi elektri~ne energije. Zbogvelikog u~e{}a grejawa na elektri~nu energiju, wena prose~na potro{wa po doma-}instvu u Srbiji postala je ve}a nego u Evropskoj Uniji (EU), posebno tokom naglograsta potro{we 1990-ih godina, podsticanog, izme|u ostalog, i veoma niskom cenomelektri~ne energije. Budu}i da u potro{wi oba vida energije u doma}instvimapostoje mnogobrojne mogu}nosti za racionalizaciju i {tedwu, namena ovog programa je da te mogu}nosti identifikuje, kvantitativno iskaè, utvrdi i demonstrira teh-ni~ka re{ewa za wihovu primenu, kao i mere koje je, uz adekvatnu politiku cena,potrebno podsticati i stimulisati sa nivoa dràve. Zbog nedovoqnog poznavawa ilo{ih navika stanovni{tva, ova re{ewa i mere je potrebno posebno medijski i nadrugi na~in {iroko promovisati.

Ve}ina doma}instava u Srbiji ìvi u stambenim objektima u privatnomvlasni{tvu, pa dominiraju individualni sistemi snabdevawa energijom, pri ~emuve}ina doma}instava ima vi{e od jednog sistema grejawa (uz osnovni, bilo je nu`noda imaju i dodatni izvor toplote zbog ~este promene pariteta cena, neizvesnostisnabdevawa ili neraspoloìvosti goriva za kori{}ewe osnovnog sistema). Okopolovine instalisanih kapaciteta za grejawe je na ~vrsta goriva (ugaq i drvo), dok su ostali kapaciteti na elektri~nu energiju, te~no ili gasovito gorivo, a mali deo jeprikqu~en na centralno, odnosno daqinsko grejawe u urbanim mestima. Me|utim, uokviru godi{we potro{we energije za grejawe prostora i za potro{nu toplu vodu u

79


doma}instvima dominira elektri~na energija (oko 40%, od ~ega polovina za po-tro{nu toplu vodu, a druga polovina za osnovno i dopunsko zagrevawe prostora), aslede ~vrsta goriva (oko 30%, podeqeno na ogrevno drvo i ugaq), zatim toplota izcentralizovanih sistema (oko 14% iz daqinskih izvora i ispod 9% lokalnih iz-vora) i prirodni gas (oko 7%, od ~ega ispod 6% za grejawe i ispod 2% za potro{nutoplu vodu).

Potro{wa elektri~ne energije u doma}instvima za grejawe i hla|eweprostora predstavqa stoga ozbiqan prob lem, tim ve}i {to je podsti~e neade-kvatnost primene postoje}ih normi gra|ewa objekata, posebno ako se ra~una da }e ubudu}nosti biti obavezna primena novih, stroìjih, normi po standardima EU(energetska sertifikacija zgrada prema Direktivi EU koje mnoge zemqe ve} prime-wuju u svom zakonodavstvu). Stoga je, sa stanovi{ta energetske efikasnosti u doma-}instvima, naro~ito zbog vrlo velikog u~e{}a elektri~ne energije, sektor potro{-we energije za grejawe od prioritetnog zna~aja za racionalizaciju.

Potro{wa elektri~ne energije u doma}instvima za osvetqewe i primenuraznovrsnih elektri~nih i elektronskih aparata, mada mawa u pore|ewu sa potro{-wom za grejawe, tako|e je velika i zna~ajno raste sa rastom standarda i prodirawemrashladnih, informacionih i telekomunikacionih tehnologija. Od ukupne potro{-we elektri~ne energije u doma}instvima oko 30% se tro{i za osvetqewe i razneku}ne aparate i ure|aje koji se napajaju elektri~nom energijom. Gotovo svako doma-}instvo raspolaè elektri~nim ure|ajima za kuvawe i za hla|ewe hrane, ne{tomawe ma{inama za prawe ve{a, usisiva~ima, a mawe ih ima klimatizere i ma{ine zaprawe posu|a. Zbog wihove brojnosti u doma}instvima i rastu}e potro{we energijetreba pomenuti i elektronske ure|aje koji tro{e elektri~nu energiju za napajawetokom rada ili prekida (televizijske prijemnike, ra~unare, monitore, video i ra dio aparate). Polaze}i od ~iwenica da je ve}ina svih tih ure|aja zastareo i energetskineefikasan, jasno je da je potencijal u{tede energije potrebne za wihovo napajawerelativno veliki, pa je od velikog zna~aja da se vodi ra~una i o wihovoj energetskojefikasnosti.

Op{ti ciqevi

U Srbiji je nu`no preduzeti urgentne mere smawewe potro{we energije udoma}instvima, uvaàvaju}i ~iwenicu da je to teàk i vrlo kompleksan poduhvat.Pored racionalizacije potro{we, to zna~i i zamenu elektri~ne energije u doma}instvima drugim izvorima energije ili (ukoliko postoje mogu}nosti) prikqu~ivawemna centralizovane sisteme snabdevawa prirodnim gasom ili toplotom. To podrazu-meva zna~ajan zaokret u shvatawima potro{a~a o potrebi i mogu}nostima racio-nalizacije potro{we energije u wihovim doma}instvima, budu}i da im nu`ni rastcena elektri~ne energije moè da ugrozi ìvotni stan dard. îwenica da je elek-tri~na energija, koja je dominantno kori{}ena u doma}instvima tokom pro{ledecenije bila izuzetno jevtina (prakti~no je tretirana kao svakom raspoloìvojavno dobro), dovela je do gubitka shvatawa o potrebi racionalizacije.

Poseban prob lem je nizak nivo obave{tenosti stanovni{tva o energetskojefikasnosti ure|aja koje koriste u doma}instvima, pa bi se vi{im cenama iznu|enaracionalizacija mogla svesti na smawewe potro{we energije na ra~un redukcijekomfora (grejawa, osvetqewa, i dr.). Stoga ovaj pro gram mora da obuhvati {irokoinformisawe i usmeravawe stanovni{tva na racionalizaciju potro{we energijekroz razne mere {tedwe i primenu energetski efikasnijih zgrada i izbor energet-ski efikasnog poku}stva, ne ra~unaju}i pri tome samo na wegovu nabavnu cenu, ve} ina tro{kove koje ono izaziva tokom eksploatacije.

80

S obzirom da ne postoji regulativa koja bi primorala izvo|a~e gra|evin-skih radova da grade energetski efikasne zgrade niti proizvo|a~e ku}nih aparata davode ra~una o wihovoj energetskoj efikasnosti i time pruè mogu}nost trgova~kojmreì da ih ponude na trì{tu, potrebno je istovremeno sa usmerenim obave{ta-vawem stanovni{tva, sprovesti {ire dru{tvene akcije i obezbediti podr{ku drà-ve u stvarawu uslova da se mere {tedwe u potro{wi energije u doma}instvima mogu upraksi sprovoditi. U tome mogu biti od pomo}i iskustva i mere koje je u tom ciqusprovela (i sprovodi) EU.

Posebni ciqevi

Ovaj pro gram energetske efikasnosti u doma}instvima usmeren je na pro-jekte koji su ostvarqivi u kratkoro~nom ili sredworo~nom periodu. Wegov ciq je:• da se ustanovi metod za odre|ivawe energetske efikasnosti u doma}instvu u

zavisnosti od kategorije (poqoprivredna, nepoqoprivredna, me{ovita),• da se oceni potencijal energetske efikasnosti u doma}instvima u Srbiji, i• da se preispita dosada{wa i defini{e odgovaraju}a politika podsticawa ener-

getske efikasnosti u doma}instvima, da se identifikuju mogu}a ograni~ewa iobezbede uslovi za investirawe u energetsku efikasnost u doma}instvima.

Posebni ciqevi koji treba da se ostvare realizacijom ovog programa obu-hvataju:• poboq{awe energetskih karakteristika zgrada i stanova,• poboq{awe energetske efikasnosti sistema grejawa u doma}instvima,• poboq{awe energetske efikasnosti pripreme potro{ne tople vode,• poboq{awe energetske efikasnosti osvetqewa u doma}instvima,• poboq{awe energetske efikasnosti ure|aja u doma}instvima,• upravqawe potro{wom energije u doma}instvima, i• usavr{avawe doma}ih standarda i propisa uz usagla{avawe sa standardima i

direktivama EU.

Prioriteti

Politika cena energije za doma}instva je veoma zna~ajan pokreta~ u oblasti ulagawa u energetsku efikasnost, jer }e energetska efikasnost brè prodirati udoma}instva ako se kroz cene energije budu iskazivali weni realni tro{kovi. Pritome treba da budu uklawane razne institucionalne i pravne prepreke da se ostva-ruje energetska efikasnost u doma}instvima. One se prvenstveno odnose na praksujevtine gradwe koja ima za posledicu visoke tro{kove energije. U tom smislu se kaoprioritetne predvi|aju slede}e akcije koje treba sinhronizovano (koordinirano)sprovoditi u pojedinim dràvnim resorima:– stvarawe uslova za podsticajne mere za pove}awe energetske efikasnosti,– dono{ewe i primena propisa usagla{enih sa energetskim standardima EU,– definisawe adekvatne politike cena energije i tarifnog sistema za wenu isporuku

doma}instvima,– podsticawe gradwe energetski efikasnih zgrada i stanova,– proizvodwa energetski efikasnih ure|aja za doma}instva, i– informisawe i promotivne kampawe kroz medije.

81


Teme za istraìvawe energetske efikasnosti u doma}instvima

Tema 1: Razvoj metoda za ocenu energetske efikasnosti u doma}instvima

Potencijalne mogu}nosti u{tede energije u doma}instvima EU su preko 20% isprovode se uglavnom u grejawu, klimatizaciji, pripremi sanitarne toplote vode iosvetqewu. Na primer, u osvetqewu se ra~una na potencijal u{tede od 30 do 50%energije primenom dnevnog svetla, efikasnijih ure|aja, kontrolnih sistema i dru-gih tehnologija. U klimatizaciji se tako|e ra~una na u{tedu do 25% energije nara~un primene poboq{ane tehnologije i drugih mera. U Srbiji za takve procene nepostoje adekvatne metode, pa se u okviru ove teme predvi|a slede}e:

Studija 1.1: Razvoj i primena metode za ocenu indikatora energetske efikasnostiu doma}instvima u SrbijiTrajawe izrade studije je 3 meseca (po potrebi i duè)

Ciq izrade ove studije je da se ustanovi metoda za odre|ivawe energetske efikas-nosti u doma}instvu u zavisnosti od wegove kategorije (poqoprivredno, ne-po-qoprivredno, me{ovito) i da se oceni potencijal energetske efikasnosti u doma-}instvima u Srbiji.

Studija 1.2: Ekonomski aspekti energetske efikasnosti u doma}instvimaTrajawe izrade studije je 3 meseca

Ciq izrade ove studije je da se identifikuju o~ekivani ekonomski efekti, kao imogu}a ograni~ewa i potrebni uslovi za investirawe u energetsku efikasnost udoma}instvima. U okviru Studije treba da bude obuhva}ena analiza uticaja tarif-nih sistema za isporuku energije i pariteta cena energije na energetsku efikasnostu doma}instvima, kao i da se preispita dosada{wa i defini{e odgovaraju}a tarifna politika usmerena na podsticawe energetske efikasnosti u doma}instvima.

Tema 2: Poboq{awe energetskih karakteristika zgrada i stanova

U pore|ewu sa svim merama koje bi mogle dovesti do smawewa ukupne potro{weenergije u doma}instvima u Srbiji, najve}i potencijal leì u poboq{awu energet-ske efikasnosti samih zgrada. Dok u Evropskim zemqama, za nove zgrade koje odgova-raju savremenim standardima godi{wa potro{wa energije iznosi 50‡100 kWh/m2, uSrbiji je prose~na potro{wa za kolektivne zgrade 174 kWh/m2, a za individualne ~ak 209 kWh/m2. Otuda proizilazi da u{teda koja se u Srbiji moè ostvariti primenomdirektiva EU moè biti ~ak 50‡70% sada{we potro{we. Me|utim, zbog aktuelnogstawa usporene gradwe, ve}ina napora da se poboq{a energetska efikasnost udoma}instvima treba da se usmerava na postoje}e zgrade, budu}i da se tu nalazinajve}i potencijal za u{tede energije u doma}instvima. U skladu sa direktivama EUo energetskoj efikasnosti zgrada i o energetskoj sertifikaciji zgrada usmerenimprvenstveno na omota~ zgrada, istraìvawe treba da obuhvati slede}e projekte:

Projekat 2.1: Pove}awe energetske efikasnosti usavr{avawem omota~a postoje}eporodi~ne zgradeKarakter projekta: (D)Trajawe realizacije projekta do 12 meseci

Ciq ovog demonstracionog projekta je da se utvrdi tehni~ka mogu}nost i ekonomskaopravdanost poboq{awa energetskih karakteristika jedne postoje}e porodi~nezgrade usavr{avawem pojedinih elemenata wenog omota~a.

Projekat 2.2: Energetska efikasnost porodi~nih zgrada projektovanih po savre-menim klimatskim principimaKarakter projekta: (I&R, D)Trajawe realizacije projekta je 24 do 36 meseci

82

Ciq ovog istraìva~ko-razvojnog i demonstracionog projekta je istraìvawe energetskih efekata kori{}ewa pasivnih solarnih sistema za grejawe i hla|ewe idnevnog svetla za osvetqavawe u porodi~nim zgradama, uz optimizaciju orijentacijezidova, odnosa povr{ina prozorskih otvora i zidova i materijala.

Tema 3: Pove}awe energetske efikasnosti potro{we toplotne energije u doma-}instvima

Budu}i da se radi o najve}oj potro{wi energije u doma}instvima za grejawe ipripremu sanitarne tople vode i istovremeno o potrebi smawewa potro{we elek-tri~ne energije (u doma}instvima u kojima su elektri~ni kotlovi ili TA pe}i irazni direktni greja~i vazduha primarni ili jedini izvori toplote za grejaweprostora uz wihovo prevo|ewe na alternativne izvore grejawa ili prikqu~ewe natoplifikacioni ili gasovodni sistem), ova tema, pored tehni~kih, obuhvata razmat-rawe primene raznih podsticajnih mera od strane dràve koje bi to omogu}ilestvarawem povoqnih mogu}nosti kreditirawa za investirawe u dogradwu toplotneizolacije stanova ili, pak, uvo|ewe alternativnih izvora toplote za grejawe. Is-traìvawa u okviru ovog programa obuhvataju slede}e studije i projekte:

Studija 3.1: Prevo|ewe grejawa u doma}instvima sa elektri~ne energije na greja-we drugim izvorima energijeTrajawe izrade studije je 3 meseca

Ciq ove Studije je da ispita mogu}nosti i efekte prevo|ewa grejawa u doma}in-stvima sa elektri~ne energije na grejawe drugim (prvenstveno) lokalnim izvorimaili prirodnim gasom, odnosno toplotom iz centralizovanih sistema pod uslovomobezbe|ewa wihovog regularnog rada radi izbegavawa potrebe za dopunskim greja-wem, koja se uglavnom zadovoqava elektri~nom energijom.

Projekat 3.2: Merewe i upravqawe potro{wom energije za grejawe u doma}instvima prikqu~enim na sistem daqinskog grejawaKarakter projekta: (D)Trajawe realizacije projekta je 12 meseci

Ciq ovog demonstracionog projekta je istraìvawe energetskih efekata sprovo-|ewa mera upravqawa potro{wom energije u doma}instvima koja koriste toplotu zagrejawe iz kolektivnih sistema grejawa. Mere podrazumevaju uvo|ewe sistema mere-wa (mera~i toplote), lokalnog upravqawa (termostatski ventili), naplatu premapotro{wi energije, poboq{awe odràvawa postoje}ih instalacija za grejawe idruge.

Projekat 3.3: Racionalna primena prirodnog gasa u doma}instvimaKarakter projekta: (I&R, D)Trajawe realizacije projekta je 24 do 36 meseci

Ciq ovog istraìva~ko-razvojnog i demonstracionog projekta je usmeravawe po-tro{we prirodnog gasa u fazi wegovog rastu}eg uvo|ewa u doma}instva na raciona-lan i energetski efikasan na~in. Budu}i da danas samo oko 6% (150.000) doma}in-stava koristi prirodni gas za grejawe, i to najve}im delom u Vojvodini (u cen-tralnom delu Srbije prirodni gas koristi mawe od 10.000 doma}instava), i da se stoga vr{i intenzivni prelazak na gas u {irokoj potro{wi, nu`no je adekvatno usmera-vawe potro{a~a na mogu}nosti wegovog racionalnog i bezbednog kori{}ewa udoma}instvima, ukqu~uju}i i primenu novih tehnologija (mikrokogeneracija, i sl.).

Projekat 3.4: Razvoj energetski efikasnog sistema za pripremu sanitarne toplevode u doma}instvima

83


Karakter projekta: (D)Trajawe realizacije projekta je 12 meseci

Ciq ovog demonstracionog projekta je istraìvawe mogu}nosti i efekata zamenepostoje}ih dominantnih sistema (elektri~nih bojlera) za pripremu sanitarne tople vode u doma}instvima (koristi ih oko 90% doma}instava, pa je potro{wa elektri~ne energije u wima pribli`no ista kao i potro{wa za grejawe) alternativnim siste-mima uz primenu drugih vidova energije ili proto~nih bojlera na gas i elektri~nuenergiju.

Projekat 3.5: Primena novih obnovqivih izvora energije za grejawe u doma}in-stvimaKarakter projekta: (I&R, D)Trajawe realizacije projekta je 36 meseci

Ciq ovog istraìva~ko-razvojnog i demonstracionog projekta je istraìvawe irazvoj novih sistema za grejawe u doma}instvima. Istraìvawa treba da budu usme-rena na kori{}ewe lokalnih izvora obnovqive energije u doma}instvima i razvojtehnologije za wihovu efikasnu primenu.

Projekat 3.6: Kori{}ewe toplotnih pumpi za grejawe i hla|ewe u doma}instvima Karakter projekta: (D)Trajawe realizacije projekta je 12 meseci

Ciq ovog demonstracionog projekta je utvr|ivawe mogu}nosti i efekata kori{-}ewe toplotnih pumpi za grejawe i hla|ewe u doma}instvima, koja se, zbog potrebesmawewa potro{we elektri~ne energije za grejawe prostora i pripremu sanitarnetople vode i nemogu}nosti prelaska na druge izvore energije, moraju i daqe oslawati na elektri~nu energiju, ali uz energetski mnogo efikasnija re{ewa.

Projekat 3.7: Pove}awe energetske efikasnosti klimatizacije stanovaKarakter projekta: (D)Trajawe realizacije projekta je 12 meseci

Ciq ovog demonstracionog projekta je istraìvawe re{ewa za smawewe potro{weelektri~ne energije za hla|ewe, koja ima sve ve}e u~e{}e zbog rastu}eg uvo|ewasistema klimatizacije u doma}instvima sa nastaju}im rastom letwih temperatura.Kako su karakteristike opreme nekontrolisane pri uvozu, a izbor kapaciteta ilokacije ure|aja u stanovima amaterski (nestru~an), potro{wa elektri~ne energijeu ovim sistemima je relativno velika, istraìvawima treba da bude obuhva}enaoptimizacija jedini~nog kapaciteta klimatizera za energetski efikasno kori{}e-we putem upravqawa optere}ewem saglasno spoqnim meteorolo{kim uslovima.

Tema 4: Poboq{awe energetske efikasnosti osvetqewa u doma}instvima

Po{to se za osvetqewe ̀ ivotnog i radnog prostora u doma}instvima tro{i zna~ajna koli~ina elektri~ne energije, postoji relativno veliki potencijal wene u{tede,koji se moè iskoristiti adekvatnim izborom mesta i intenziteta svetlosnihizvora, wihovih karakteristika u pogledu energetske efikasnosti, kao i na~inakori{}ewa. Pri tome su na raspolagawu razne mogu}nosti i savremena tehnolo{kare{ewa energetski efikasnih svetiqki (fluorescentnih i drugih) i upravqawaintenzitetom osvetqewa, kojima se gubici bitno smawuju. Istraìvawima treba dabudu obuhva}eni slede}i projekti:

Projekat 4.1: Usavr{avawe sistema osvetqewa prostora u doma}instvimaKarakter projekta: (D)Trajawe realizacije projekta je do 12 meseci

Ciq ovog demonstracionog projekta je usavr{avawe sistema osvetqewa ìvotnog iradnog prostora u doma}instvima koordinacijom pozadinskog i radnog osvetqewa i

84

drugim merama radi postizawa adekvatne osvetqenosti uz pove}awe energetskeefikasnosti.

Projekat 4.2: Razvoj i primena usavr{enih tehnologija izvora svetlostiKarakter projekta: (I&R, D)Trajawe realizacije projekta je 24 do 36 meseci

Ciq ovog istraìva~ko-razvojnog i demonstracionog projekta je razvoj i primenausavr{enih tehnologija izvora svetlosti (optimizacija performansi izvora svet-losti, smawivawe termi~kih gubitaka, i dr.) radi pove}awa energetske efikasnostisvetiqki.

Projekat 4.3: Usavr{avawe prekida~a i kontrolera osvetqewaKarakter projekta: (D)Trajawe realizacije projekta je do 12 meseci

Ciq ovog demonstracionog projekta je usavr{avawe prekida~a i kontrolera osvet-qewa putem ukqu~ivawa/iskqu~ivawa i pode{avawa intenziteta svetlosti radismawewa potro{we energije adekvatnim upravqawem izvorima svetlosti u doma-}instvima.

Tema 5: Pove}awe energetske efikasnosti elektri~nih ure|aja u doma}instvima

U pore|ewu sa zemqama EU, doma}instva u Srbiji koriste elektri~ne ure|aje nièenergetske efikasnosti, jer ona ovde nije uvedena kao obavezna oznaka ‡ karak-teristika ure|aja. Uvo|ewem obaveznog ozna~avawa wihove energetske efikasnostiu EU, mnogi ure|aji danas pripadaju klasi A ili bar klasi B, tako da su ure|aji kojinose oznaku klase A, na primer, danas postali 50% efikasniji od prose~nih ure|ajaod pre jedne decenije (postoje indicije da je mogu}e i daqe poboq{awe energetskeefikasnosti za jo{ 10‡15%). Zbog mno{tva i prili~ne zastarelosti elektri~nihure|aja koji se koriste u doma}instvima za kuvawe (elektri~ni {tedwak), za hla-|ewe (friìder, zamrziva~), za prawe ve{a, za usisivawe pra{ine, i druge potrebe,kao i nesporne ~iwenice da je ve}ina tih ure|aja energetski neefikasan, jasno je dapostoji zna~ajna mogu}nost u{tede elektri~ne energije, tim ve}a {to ih dobrimdelom proizvodi doma}a industrija, pa se koordiniranom akcijom moè posti}izna~ajan efekat smawewa potro{we elektri~ne energije. Istraìvawa treba dabudu usmerena na slede}e projekte:

Projekat 5.1: Poboq{awe energetske efikasnosti elektri~nih {tedwaka u doma-}instvimaKarakter projekta: (D)Trajawe realizacije projekta je 12 meseci

Ciq ovog demonstracionog projekta je istraìvawe mogu}nosti i efekata poboq-{awa energetske efikasnosti doma}ih elektri~nih {tedwaka koji se koriste udoma}instvima.

Projekat 5.2: Razvoj i primena usavr{enih tehnologija za termi~ku pripremu hraneu doma}instvimaKarakter projekta: (I&R, D)Trajawe realizacije projekta je 24 do 36 meseci

Ciq ovog istraìva~ko-razvojnog i demonstracionog projekta je razvoj i primenausavr{enih tehnologija (mikrotalasnih pe}i, sudova pod pritiskom) za termi~kupripremu hrane u doma}instvima.

Projekat 5.3: Poboq{awe energetske efikasnosti ure|aja za ~uvawe hrane

85


Karakter projekta: (D)Trajawe realizacije projekta je 12 meseci

Ciq ovog demonstracionog projekta je istraìvawe mogu}nosti i efekata poboq-{awa energetske efikasnosti ure|aja za ~uvawe, hla|ewe i zamrzavawe hrane.

Projekat 5.4: Poboq{awe energetske efikasnosti ma{ina za prawe i su{ewe udoma}instvimaKarakter projekta: (D)Trajawe realizacije projekta je 12 meseci

Ciq ovog demonstracionog projekta je istraìvawe mogu}nosti i efekata poboq-{awa energetske efikasnosti ma{ina za prawe i su{ewe u doma}instvima uzima-ju}i u obzir potro{wu hemijskih sredstava.

Projekat 5.5: Poboq{awe energetske efikasnosti elektri~nih ure|aja za odrà-vawe ~isto}e u doma}instvimaKarakter projekta: (D)Trajawe realizacije projekta je 12 meseci

Ciq ovog demonstracionog projekta je istraìvawe mogu}nosti i efekata poboq-{awa energetske efikasnosti elektri~nih ure|aja za odràvawe ~isto}e u doma}instvima (usisiva~a, paro~ista~a).

Studija 5.6: Energetske karakteristike ure|aja za doma}instva na trì{tuTrajawe izrade studije je 3 meseca

Ciq ove studije je da istraì, identifikuje, analizira i oceni energetske karakte-ristike postoje}ih ure|aja za doma}instva koji se nalaze na na{em trì{tu iuporedi ih sa karakteristikama prema standardima klasifikacije (ozna~avawa ‡ la -bel ling) na trì{tu EU.

Tema 6: Pove}awe energetske efikasnosti elektronskih ure|aja u doma}instvi-ma

Zbog wihove brojnosti i time rastu}e potro{we energije u doma}instvima, istra-ìvawem treba obuhvatiti i elektronske ure|aje (televizijske prijemnike, video ira dio aparate, ra~unare). Kako potro{wa energije u pojedinim elektronskim apara-tima opada zahvaquju}i primeni usavr{enijih tehnologija. Ve} postoje aparati sazna~ajnim smawewem gubitaka u stendbaj reìmu, dok se pojavquju i novi ure|aji sasmawenom kontinualnom potro{wom (ure|aji sa akumulatorima ili transforma-torima). I pored relativno malog u~e{}a u ukupnoj potro{wi energije, wihovoprodirawe je od zna~aja za ukupnu energetsku efikasnost u doma}instvima.

Studija 6.1: Energetska efikasnost elektronskih ure|aja u doma}instvimaTrajawe izrade studije je 3 meseca

Ciq izrade ove studije je utvr|ivawe energetske efikasnosti pojedinih elektron-skih ure|aja u doma}instvima koji tro{e elektri~nu energiju za napajawe. Studijomobuhvatiti televizijske prijemnike, video i ra dio aparate, ra~unare i druge karak-teristi~nih generacija.

Projekat 6.2: Smawewe potro{we elektri~ne energije za napajawe elektronskihure|aja van radnog reìmaKarakter projekta: (D)Trajawe realizacije projekta je 12 meseci

Ciq ovog demonstracionog projekta je istraìvawe mogu}nosti i efekata smawewapotro{we elektri~ne energije za napajawe elektronskih ure|aja u doma}instvimatokom prekida rada (u stendbaj reìmu) ili puwewa.

86

Projekat 6.3: Istraìvawe energetskih efekata primene usavr{enih tehnologijaelektronskih ure|aja u doma}instvimaKarakter projekta: (D)Trajawe realizacije projekta je do 12 meseci

Ciq ovog demonstracionog projekta je istraìvawe energetskih efekata primeneusavr{enijih tehnologija elektronskih ure|aja od postoje}ih u doma}instvima (naprimer, DVD umesto video rikordera, LCD umesto standardnih monitora, i sl.).

Tema 7: Upravqawe potro{wom energije u doma}instvima

Savremena informatika pruà mogu}nost racionalnog i ekonomi~nog upravqawapotro{wom energije u doma}instvima adekvatnim informisawem stanovni{tva,medijskim kampawama, promocijom energetski efikasnih tehnologija i drugim me-rama sa nivoa dràve. Dràvi su tako|e na raspolagawu i razni drugi instrumentitehni~ke (limitatori i sl.) i ekonomske prirode (podsticawe, uvo|ewe taksi,progresivne cene), kojima se u velikoj meri moè uticati na nivo potro{we energije u doma}instvima i usmeravati na pojedine vidove energije u skladu sa nacionalnomenergetskom politikom. Primena takvih mera upravqawa potro{wom (De mand SideMan age ment – DSM) u doma}instvima i wihovi energetski, ekonomski, socijalni,psiholo{ki i drugi aspekti su predmet istraìvawa uz uvaàvawe specifi~nostipojedinih kategorija doma}instava u Srbiji. Predvi|ene su slede}e studije i projek-ti:

Studija 7.1: Podsticawe i stimulisawe {tedwe energije u doma}instvimaPredvi|eno trajawe izrade studije je 3 meseca

Ciq ove studije je da utvrdi nadle`nosti, na~ine i mogu}e efekte podsticawa istimulisawa {tedwe energije u doma}instvima, kao i stimulisawa primene obnov-qivih izvora energije i supstitucije elektri~ne energije u doma}instvima uz uvo|e-we poreskih, carinskih i drugih olak{ica za nabavku opreme, uz obavezu atestirawauvozne opreme za pu{tawe na doma}e trì{te i uvo|ewe obaveze ozna~avawa (la bel -ling) energetske efikasnosti ure|aja u trgova~koj mreì.

Projekat 7.2: Razvoj tehni~kog sistema upravqawa potro{wom energije u doma}in-stvimaKarakter projekta: (D)Trajawe realizacije projekta je 12 meseci

Ciq ovog demonstracionog projekta je da istraì i razvije elemente tehni~kogsistema upravqawa potro{wom energije u doma}instvima, ukqu~uju}i sistem zadaqinsko o~itavawe brojila (sistemi automatskog merewa i regulacije za uprav-qawe potro{wom).

Projekat 7.3: Promocija energetske efikasnosti informisawem potro{a~aKarakter projekta: (I&R, D)Predvi|a se da projekat traje 36 meseci sa mogu}no{}u produàvawa uskladu sa potrebama

Ciq ovog istraìva~ko-razvojnog i demonstracionog projekta je da pripremi, orga-nizuje i sprovede {iroku akciju informisawa potro{a~a energije uz medijskupromociju i demonstraciju efekata poboq{awa energetske efikasnosti u doma}in-stvima. Akcija treba da obuhvati izradu i distribuciju doma}instvima odgovaraju}ebro{ure za wihovo informisawe o potrebi, mogu}nostima i efektima primene mera energetske efikasnosti i o o~ekivanim podsticajima za sprovo|ewe tih mera, uzsintezu i demonstraciju rezultata pojedinih projekata iz ovog programa, kao i iz

87


relevantnih projekata iz ostalih programa realizovanih u okviru Nacionalnogprograma energetske efikasnosti. Tako|e, potrebno je koncepcijski definisati,pripremiti i kontinualno sprovoditi prikladnu medijsku kampawu o racionalnojpotro{wi energije u doma}instvima uz demonstraciju primera iz prakse u na{oj i udrugim zemqama.

Studija 7.4: Usavr{avawe doma}ih standarda i propisa u vezi sa energetskom efi-kasno{}u u doma}instvimaPredvi|eno trajawe izrade studije je 3 meseca

Ciq ove studije je da identifikuje postoje}e doma}e standarde i propise u direktnojili indirektnoj vezi sa energetskom efikasno{}u u doma}instvima, da oceni wiho-vu usagla{enost sa postoje}im standardima i direktivama EU i da utvrdi nadle`-nosti pojedinih resora dràvne uprave za usavr{avawe doma}ih standarda radipoboq{awa energetske efikasnosti. Pri tome posebno treba izvr{iti analizustandarda energetske efikasnosti u primeni kod doma}ih proizvo|a~a opreme zadoma}instva, kao i analizu standarda i direktiva EU koji se odnose na energetskuefikasnost u doma}instvima.

88

Razvojni pro gramENERGETSKA EFIKASNOST U SAOBRA]AJU

Motiv zasnivawa

Udeo transporta u primarnoj potro{wi energije u Srbiji je znatan, sli~nokao i u svim zemqama sveta. Raspoloìvi statisti~ki podaci u ciqu davawa preciz-nijih pokazateqa u ovoj oblasti kod nas su dosta nepouzdani zbog nesigurnih izvora ineprecizne evidencije, tako da se, zavisno od na~ina tretirawa problematike igrupisawa energetske potro{we, u~e{}e saobra}aja u op{toj energetskoj potro{wi u posledwih deset godina procewuje od 20‡26% sa trendom rasta. Ovaj porast u~e{}asaobra}aja u potro{wi primarne energije je rezultat niza faktora:• pove}awa broja transportnih sredstava (uprkos mawem broju zvani~no registro-

vanih vozila),• stabilnije politi~ke situacije u zemqi, • relativnog smawewa potro{we energije u industriji zbog lo{e privredne situ-

acije, • relativnog smawewa potro{we energije u doma}instvima kao rezultata o~ekiva-

nog poboq{awa energetske efikasnosti u toj oblasti, • intenzivnijeg kori{}ewa transportnih sredstava za prevoz putnika i robe kako

za doma}e potrebe tako i stranih prevoznika, i• smawewa u~e{}a re~nog i ̀ elezni~kog kao energetski povoqnijih vidova saobra-

}aja.Sa daqim otvarawem na{e zemqe prema svetu, a posebno o~ekivanom kon-

solidacijom projektovanih me|unarodnih koridora kroz na{u zemqu, treba o~e-kivati daqi porast u~e{}a saobra}aja u potro{wi energije, posebno u ovoj 2004. ‡olimpijskoj godini.

Mora se konstatovati da je zna~ajan prob lem kod nas i ~iwenica {to se usaobra}aju dominantno primewuju fosilna goriva koja uglavnom (preko 85%) poti~u iz uvoza. Jasno, posledica je to da energetska zavisnost na{e zemqe od spoqnihfaktora dominantno poti~e od uvoza fosilnih goriva za potrebe saobra}aja. Naà-lost, supstitucija fosilnih drugim pogonskim gorivima je u na{oj zemqi zanemar-qiva, a {to u svetu predstavqa oblast intenzivnih istraìvawa. Naravno, uvoznazavisnost osim drugih ima i nepovoqne finansijske posledice.

U potro{wi energije po vidovima dominira drumski saobra}aj sa oko85‡90%, sledi vazdu{ni saobra}aj sa oko 5‡7 %, èlezni~ki saobra}aj sa 3‡4%, dokje re~ni saobra}aj skoro marginalan. Udeo vazdu{nog saobra}aja je u porastu, zbog sve ve}eg otvarawa prema svetu i intenzivnijeg kori{}ewa doma}ih aerodroma. Udeoèlezni~kog saobra}aja je u opadawu, pre svega zbog lo{e organizacije, zastareleinfrastrukture i voznih sredstava, {to veoma ~esto dovodi do nepridràvawa redavo`we i nedovoqnog kvaliteta usluga. Odràvawe visokog udela drumskog saobra-}aja po nizu pokazateqa zapaà se kako u svetu tako i kod nas, a posledica je nizapovoqnosti koje nudi ovaj vid saobra}aja (fleksibilnost, mogu}nost direktnihisporuka roba korisnicima, isporuku robe u ta~no odre|eno vreme i dr.).

U drumskom saobra}aju po potro{wi energije dominiraju putni~ka vozilasa udelom od oko 50% (od ~ega na benzinske motore otpada oko 85%, mada se zapaàjupromene zbog sve ve}eg u~e{}a dizel motora u putni~kim vozilima), teretna vozila

89


sa dizel motorima u~estvuju u potro{wi energije sa oko 35%, poqoprivrednamehanizacija ispod 10%, a radne ma{ine ispod 5%. Naàlost, ovi procenti su, kakoje nagla{eno, u velikoj meri samo orijentacioni, jer se pre svega zasnivaju nasubjektivnim procenama i pribli`nim razgrani~ewima. Ovo je posledica ~iwenice da kod nas u oblasti saobra}aja ne postoji ta~no definisana metodologija o vo|ewuevidencija o potro{wi energije i formirawu baze neophodnih podataka, mada biwihova primena bila od posebne va`nosti za razne analize, procene, planove i dr.

Nepovoqna energetska efikasnost u okviru drumskog saobra}aja kod nas jeposledica niza faktora koji ukazuju na neracionalno kori{}ewe energije. Ovifaktori mogu da se grupi{u na razne na~ine (u odnosu na vozila, vrstu energije,uslove eksploatacije i dr.), pri ~emu se ovde, bez namere da se rangiraju po zna~aju,ukazuje na neke od wih:– nepovoqna starosna struktura kako putni~kih tako i teretnih vozila,– kori{}ewe vozila zastarelih tehnologija i/ili neispravnih vozila,– nepridràvawe fabri~kih uputstava o upotrebi vozila,– naj~e{}e lo{e, nepravilno i neregularno odràvawe vozila,– lo{a tehni~ka kontrola i servisna slu`ba i dr.,– niska saobra}ajna kultura niza u~esnika u saobra}aju,– neadekvatne relacije kori{}ewa vozila,– nedovoqno razvijena svest voza~a za racionalnim kori{}ewem vozila, i– nekontrolisan i ~esto nelegalan uvoz stranih vozila sumwivog porekla i tehni~kog

stawa.Bez dubqih analiza se moè konstatovati da i uslovi u kojima se saobra}aj

odvija veoma ~esto predstavqaju uzrok smawewa energetske efikasnosti. Neki odtih uzroka su:– nerazvijena, zastarela i neefikasna putna mreà,– kori{}ewe neadekvatnih saobra}ajnica (posebno u centralnom delu ve}ih gradova,

od kojih su neke i iz devetnaestog veka),– nepostojawe odgovaraju}ih glavnih proto~nih arterija i obilaznica u najve}im

gradovima,– neadekvatne tehnologije upravqawa saobra}ajem,– ~esta zagu{ewa u saobra}aju itd.

I kod drugih vidova saobra}aja se moè navesti niz faktora koji uti~u nanivo energetske efikasnosti. Ovi pokazateqi su, jasno, zavisni od vida saobra}aja,odnosno od specifi~ne delatnosti u okviru saobra}aja. Karakteristi~an primer jeuvedeno smawewe vertikalnog razdvajawa aviona, uz zadràvawe nivoa bezbednosti,u 2003. godini, {to je u Evropi omogu}ilo u{tedu od oko 400.000 t goriva. Tako|e, uvazdu{nom saobra}aju niz procedura (pri poletawu aviona, plovidbi, sletawu,kretawu po zemqi i dr.) u velikoj meri mogu da uti~u na potro{wu goriva i nasmawewe zaga|ewa ìvotne sredine usled emisije sagorelih gasova, kao i na nivobuke.

Opisani problemi sa voznim parkom kod drumskog saobra}aja postoje i udrugim vidovima saobra}aja. Poznati su problemi vezani za starost voznog parka,posebno na èleznici, flote u vazdu{nom i vodnom saobra}aju, odràvawe ovihsredstava, stawe saobra}ajne infrastrukture i dr. koji direktno ili indirektno,nepovoqno uti~u na energetsku efikasnost, ali i na ̀ ivotnu sredinu. Poseban prob -lem u na{im uslovima predstavqa nedostatak adekvatne mreè i strukture robno--transportnih centara {to ima kao posledicu neracionalno kori{}ewe raznihvidova transporta, odnosno wihovog kombinovawa u robnom transportu. To je razlogda se, posebno sa energetskog aspekta, ~esto koriste nepovoqnija re{ewa reali-zacije transportnih lanaca. U oblasti tokova roba danas poseban prob lem, kako saenergetskog tako i sa ekolo{kog aspekta, predstavqaju tokovi otpadnih, povratnih i opasnih materija. Tako|e, danas kod nas sve ve}i prob lem predstavqa lo{a or-

90

ganizacija robnih tokova u urbanim sredinama (tzv. siti-logistika) {to dovodi doniza specifi~nih nepovoqnosti. Posledice su: porast potro{we energije (zbogznatnog pove}awa broja startovawa motora i pokretawa/zaustavqawa vozila, zagu-{ewa zbog zaustavqenih vozila na saobra}ajnicama pri utovaru/istovaru) i pove-}ano zaga|ewe po pravilu gusto naseqene okoline, pove}awe buke, usporewe kretawa putni~kih vozila i dr.

Zbog tako kompleksnog uticaja i zna~aja, energetska efikasnost saobra}ajaje u svetu podru~je stalnog razvoja i istraìvawa. Rezultat tih aktivnosti je da se uperiodu 1990‡2001. godine energetska efikasnost saobra}aja u zemqama EvropskeUnije (EU) poboq{ala za 6%. Kod nas, konkretno, energetska efikasnost u saobra-}aju se ovla{ i na~elno spomiwe u neusvojenom dokumentu Strategija privrednograzvoja Srbije do 2010. godine, gde se u okviru drumskog saobra}aja navodi ... „ da bi uciqu poboq{awa energetske efikasnosti, bezbednosti i ekolo{ki boqeg transporta ... trebalo primeniti stimulativnu politiku obnavqawa infrastrukture i tran-sportnih sredstava.”

Na kraju, ali ne i kao posledwe, treba re}i da je interesantno da ni nadràvnom nivou nema mnogo interesa da se smawi potro{wa goriva u saobra}aju(verovatno iz razloga {to je porez na gorivo pouzdan izvor buxetskog prihoda). Zbogtoga, ne samo da nema zvani~ne strategije poboq{awa energetske efikasnosti usaobra}aju, ve} nema ni metodologije pra}ewa energetske efikasnosti, kao ni odgo-varaju}e reg u la tive koja bi podsticala racionalno pona{awe. Tipi~an primer je dase naj~e{}e ne kontroli{u parametri koji bi trebalo da se mere na redovnomtehni~kom pregledu vozila (a to je sadràj ugqenmonoksida na praznom hodu benzin-skih motora ili opacitet pri slobodnom ubrzawu dizel motora), kao merila zaga|e-wa atmosfere, ali usko povezana i sa nivoom potro{we goriva motora. Srbija iCrna Gora je jedna od retkih evropskih zemaqa koja jo{ uvek zvani~no odobravaupotrebu „olovnog” benzina (bez intencija promene svoje politike), koji se koristiu zastarelim tehnologijama, tako da motori koji ga koriste imaju obavezno ve}upotro{wu goriva. Naàlost, supstitucija olovnog benzina sa bezolovnim je veomaspora kod nas. Sli~no je i kod dizel motora, u kojima se koristi dizel gorivo saznatnim sadràjem sumpora koji onemogu}ava primenu savremenih tehnologija saniskom potro{wom goriva.

Op{ti ciqevi

Imaju}i u vidu da je energetska efikasnost saobra}aja u na{oj zemqi naniskom nivou u odnosu na razvijene zemqe (kod kojih je ona predmet permanentnogpra}ewa i preduzimawa raznih mera) jasno je da postoje zna~ajne mogu}nosti da se onapove}a. Iz tog razloga, prvenstveno razvojni, kao i nau~noistraìva~ki rad uokviru ovog programa imaju osnovni ciq da stvore odgovaraju}u bazu i re{ewa kojatreba da omogu}e preduslove za poboq{awe energetske efikasnosti saobra}aja. Bezopse`nijih razmatrawa se moè konstatovati da je pri tome potrebno kombinovawerazli~itih razvojno-istraìva~kih aktivnosti u vi{e oblasti sa ciqem da se, u {to kra}em roku i uz {to je mogu}e mawa ulagawa, ostvare preduslovi za: – smawewe potro{we goriva po relevantnim pokazateqima, – racionalnije angaòvawe saobra}ajnih resursa (npr. kroz racionalno kombino-

vawe razli~itih vidova saobra}aja i sl.), wihovo boqe odràvawe i inovirawe,– postizawe i odràvawe potrebnog kvaliteta usluga u saobra}aju, i– pove}awe za{tite ìvotne sredine i nivoa bezbednosti.

91


Postavqeni ciqevi u nekim segmentima mogu biti na prvi pogled i pro-tivre~ni, posebno imaju}i u vidu te`wu za {to brìm ostvarivawem rezultata uz{to mawa ulagawa. Iz tih razloga, aktivnosti treba da se usmere na razvoj i primenumetodologije za pra}ewe i predvi|awe energetske efikasnosti transportnih sred-stava, primenu savremenih metoda dijagnostike i odràvawa transportnih sred-stava, razvoj i primenu racionalnih metoda regulacije i organizacije saobra}aja(posebno kroz primene novih tehnologija transporta i informacionih tehnolo-gija), preusmeravawe robnih tokova na energetski efikasnije vidove saobra}aja,primenu alternativnih goriva za pogon motora u vozilima, usavr{avawa postoje}ihi razvoj novih drumskih, èlezni~kih i vodnih transportnih sredstava, usavr{a-vawa postoje}ih i razvoj novih doma}ih pogonskih agregata za sve vrste transportnih sredstava.

Prema tome, te`wa za dostizawe, pra}ewe i odràvawe koraka sa Evropom,i u op{tem slu~aju sa celim svetom, name}u da razvojni i nau~noistraìva~ki rad uokviru razli~itih vidova saobra}aja i pruàwa usluga u saobra}aju treba da omogu}e i obezbede preduslove za: – smawewe potro{we goriva fosilnog porekla,– zamenu i smawewe potro{we uvoznih goriva i pove}awe udela kori{}ewa energije

iz doma}ih izvora,– kori{}ewe alternativnih i obnovqivih izvora energije, posebno doma}ih,– {to ve}e kori{}ewe energetski povoqnijih vidova saobra}aja kao {to su {inski i

vodni trans port (ukoliko je to opravdano),– primenu savremenih tehnologija za realizaciju procesa u saobra}aju,– razvoj i primenu savremenih sistema za pra}ewe i upravqawe procesima u saobra-

}aju u ciqu poboq{awa energetske efikasnosti (inteligentni transportni siste-mi, telematika,...),

– razvoj algoritama za optimalnu realizaciju procesa u saobra}ajnim i transportnim sistemima,

– razvoj nove i poboq{awe kvaliteta postoje}e infrastrukture (saobra}ajne mreè,robno-transportnih centara, terminala, pretovarnih sistema, saobra}ajnih zona ugradovima i dr.),

– poboq{awe kvaliteta odràvawa i pove}awe radnog veka pogonskih agregata itransportnih sredstava,

– inovirawe proizvodnih programa doma}ih proizvo|a~a pogonskih agregata i tran-sportnih sredstava,

– racionalno kori{}ewe doma}ih kadrovskih i energetskih resursa,– pra}ewe razvoja novih pogonskih sredstava,– smawewe zaga|ewa okoline saglasno sa op{tim trendom u Evropi i svetu,– pove}awe bezbednosti saobra}aja, stepena i za{tite ~ovekove okoline (posebno kod

transporta opasnih materija), i– pribliàvawe evropskim standardima u oblasti kvaliteta transporta i tran-

sportnih sredstava i razvoj odgovaraju}e reg u la tive.

Posebni ciqevi u periodu 2004‡2006. godine

U posebne ciqeve ovog razvojnog programa u slede}em kratkoro~nom perio-du spadaju:• razvoj i primena metodologije pra}ewa energetske potro{we u saobra}aju i

sagledavawe energetske efikasnosti pojedinih vrsta transporta i transportnihsredstava u na{oj zemqi (respektuju}i projekat Odyssee EU),

• razvoj i primenu metodologije pra}ewa i kontrole kvaliteta odràvawa tran-sportnih sredstava,

92

• razvoj i primenu racionalnih metoda regulacije i organizacije saobra}aja,• primenu alternativnih goriva za pogon motora transportnih sredstava: te~nog

naftnog gasa za alternativni pogon motora vozila, primenu prirodnog gasa zajedinstveni ili alternativni pogon i primena biodizela (metil estra repi~inoguqa) za pogon autobusa u gradskom saobra}aju i poqoprivredne mehanizacije,

• primenu tehnologija kombinovanog transporta (multimodalnog, Ro-Ro, i dr.),• razvoj metodologije primene najracionalnijih sredstava po vidovima saobra}aja

i procedura i postupaka za wihovu eksploataciju,• razvoj algoritama za optimalnu realizaciju procesa u saobra}ajnim i trans port-

nim sistemima,• razvoj i primenu savremenih informacionih tehnologija kao podr{ke racional-

noj eksploataciji transportnih sredstava,• usavr{avawe doma}ih vozila primenom novih vrsta pogonskih agregata mawe

energetske potro{we, kao {to je hibridni ili elektro pogon,• usavr{avawe postoje}ih doma}ih pogonskih agregata i wihove opreme, kako bi se

dostigao evropski nivo kvaliteta proizvodwe i postigli evropski zahtevi upogledu potro{we goriva i emisije izduvnih gasova predvi|eni za 2005. godinu(Evro 4), i

• usavr{avawe postoje}ih i razvoj novih drumskih i {inskih transportnih sred-stava i wihove opreme, radi smawewa pogonskih gubitaka: otpora kotrqawa iaerodinami~kih otpora.

Prioriteti

Imaju}i u vidu udeo energetske potro{we u odnosu na ukupnu potro{wu,smawewe potro{we energije u oblasti saobra}aja treba da je kod nas, kao i u svetu, odposebnog zna~aja. Smawewe potro{we energije treba da bude prioritet u svimvidovima saobra}aja, a u drumskom saobra}aju je od posebne va`nosti, zbog wegovogdominantnog relativnog u~e{}a. Ovo je utoliko va`nije ukoliko se ima u vidu dasmawewe potro{we goriva po pravilu zna~i i smawewe aerozaga|ewa od stranevozila, koje je posebno postalo kriti~no i u na{im gradovima. Pri tome, bitno jenaglasiti da je smawewe zaga|ewa i sprovo|ewe evropskih propisa u ovoj oblastijedan od preduslova ulaska u EU.

Radi postizawa poboq{awa energetske efikasnosti saobra}aja neophodnoje:– dono{ewe dràvne strategije u oblasti pove}awa energetske efikasnosti sao-

bra}aja. Ona bi trebala kratkoro~no i dugoro~no da precizira plan primenetehni~kih, pravnih, ekonomskih i edukativnih mera poboq{awa energetske efi-kasnosti u saobra}aju, kao i na~in wihovog sprovo|ewa. Ova strategija pored meraza poboq{awe energetske efikasnosti, treba da sadrì i plan projekcije nivoaenergetske efikasnosti za slede}ih desetak godina;

– prihvatawe evropskih normi, procedura i pozitivnih iskustava iz ove oblasti. Ovose odnosi kako na propise o metodologiji merewa potro{we radi deklarisawa iste,tako i na obavezuju}e propise o kontroli izduvne emisije SO2 i drugih toksi~nihgasova motora raznih kategorija vozila, poqoprivrednih traktora i radnih ma{i-na. Normativi o kvalitetu goriva su tako|e veoma va`ni, kao i ostala iskustva usprovo|ewu istih;

– stvarawe uslova za primenu energetski racionalnijih vidova saobra}aja. Ovo seodnosi pre svega na {inski i vodni trans port i to kako izme|u gradova tako i u

93


samim gradovima. Tek nakon znatnog poboq{awa infrastrukture i organizacije uovoj oblasti moè se o~ekivati rastere}ewe pre svega drumskog saobra}aja van iunutar gradova;

– dono{ewe posebnih akata o stimulaciji energetski efikasnih vozila. To se pre-vashodno odnosi na poresku politiku i razlike u taksama zavisno od nivoa potro{-we goriva odgovaraju}eg vozila shodno utvr|enim normama o definisawu nivoa SO2i drugih {tetnih gasova, eventualno i zavisno od nivoa primewenih tehnologija,godina starosti, kvaliteta i redovnosti odràvawa itd.;

– poboq{ati uslove odvijawa javnog transporta kako bi se obezbedio efikasnijiprevoz qudi i robe. U ovu svrhu, osim klasi~nog treba dati prioritet alterna-tivnim pogonskim sredstvima;

– obezbediti razvoj i primenu savremenih sistema za pra}ewe i upravqawe procesima u saobra}aju sa adekvatno planiranim saobra}ajnicama koje omogu}avaju boqu pro-to~nost i smawuju zastoje i zagu{ewa u kojima dolazi do nepotrebnog pove}awapotro{we goriva i zaga|ewa atmosfere;

– stvoriti uslove za primenu alternativnih goriva (alkoholi: metanol i etanol,gasna goriva: te~ni naftni gas i prirodni gas, biodizel i dr., elektri~na energija)razvojem odgovaraju}e infrastrukture i poreske politike, kako bi se oni koris-tili pre svega u gradskim uslovima, kako na komunalnim tako i na privatnimvozilima. Time ne samo da bi se smawila protro{wa fosilnih goriva i zavisnost od uvoznih sirovina, ve} bi se eventualno omogu}ilo kori{}ewe doma}ih goriva izobnovqivih izvora energije. Time bi se, osim poboq{awa energetske situacije,mogao bitno poboq{ati i kvalitet vazduha u gradovima;

– intenzivirati nau~noistraìva~ki i razvojni rad na usavr{avawu postoje}ih irazvoju novih pogonskih agregata niske toksi~nosti i male potro{we goriva, nausavr{avawu postoje}ih i razvoju novih transportnih sredstava imaju}i u vidustawe u ovoj grani industrije i realne mogu}nosti uticaja na energetsku efikas-nost, na primeni alternativnih goriva u saobra}aju, na razvoju savremenih metodadijagnostike i odràvawa transportnih sredstava, na razvoju i primeni savremenihsistema za pra}ewe i upravqawe procesima u saobra}aju kao i na razvoju i primenimetodologije pra}ewa i predvi|awa energetske efikasnosti transportnih sred-stava.

Ovi prioriteti ~ine osnov i predmet ovog programa razvoja i treba daomogu}e ne samo poboq{awe energetske efikasnosti saobra}aja ve} i smawewezaga|ewa atmosfere, posebno u ve}im gradovima.

Na~ini i teme istraìvawa

Rad na pomenutim razvojnim problemima, radi ostvarivawa prethodno nave-denih ciqeva, bi se odvijao na dva na~ina:• izradom studija ‡ S (u trajawu do tri meseca) koje bi trebalo da razmotre odgova-

raju}e probleme, defini{u optimalne pravce razvoja i daju plan i opravdanostdaqeg rada imaju}i u vidu mogu}nost poboq{awa energetske efikasnosti, i

• realizacijom projekata koji mogu biti:– demonstracionog tipa ‡ D (u trajawu do godinu dana), koji prevashodno treba da

potvrde zakqu~ke definisane odgovaraju}om studijom i da na odgovaraju}em pi lot-postrojewu ili saobra}ajno‡transportnom sistemu demonstriraju mogu}nost po-boq{awa energetske efikasnosti i opravdanosti primene re{ewa, i

– istraìva~ko razvojnog tipa ‡ I&R (u trajawu do tri godine) koji treba da razviju irealizuju prototipska re{ewa koja omogu}avaju poboq{awe energetske efikas-nosti.

94

Imaju}i u vidu prethodno navedene ciqeve i kompleksnost veza u okvirusaobra}ajnih sistema i wegovih veza sa okruèwem, jasno je da je re~ o multidis-ciplinarnim problemima. Iz tog razloga, i ciqu saìmawa ove izuzetno {irokeoblasti, razvojni pro gram energetske efikasnosti u saobra}aju bi se odvijao poslede}im temama.

Tema 1: Razvoj metodologije i informacionog sistema pra}ewa energetske efi-kasnosti u saobra}aju

Tema ima za ciq razvoj i primenu metoda za sagledavawe energetske efikasnostipojedinih vidova transporta i transportnih sredstava u na{oj zemqi kako bi kvali-tativno i kvantitativno potvrdile pretpostavke navedene u predlogu ovog progra-ma, ukazala na slabe ta~ke u saobra}aju i zakqu~ilo o pravcima dejstva radi poboq-{awa energetske efikasnosti. Tako|e, ova tema treba da sagleda i prikaè mere koje se primewuju u Evropi i razvijenim zemqama sveta u ovoj oblasti. Tema bi se na~elnoodvijala u obliku izrade studije i projekata.

Studija 1.1: Pregled i analiza mera koje se primewuju u evropskim dràvama uciqu poboq{awa energetske efikasnosti saobra}ajaTrajawe studije do 3 meseca

Studija treba da kvalitativno i kvantifikovano proverila pretpostavke navedeneu predlogu ovog programa, ukazala na slabe ta~ke u ovoj oblasti i dala zakqu~ke opravcima delovawa radi poboq{awa pra}ewa energetske efikasnosti. Kroz studijubi se analizirao relevantan skup zakonskih mera, predloènih procedura, usvojenih programa i istraìvawa, poreskih programa, prihva}enih preporuka i sli~nihpropisa i dokumenata vezanih za energetsku efikasnost u saobra}aju u pojedinimevropskim dràvama. U okviru studije bi se prikazale primewene metode u ovojoblasti u razvijenim zemqama i istraìle mogu}nosti wihovog uvo|ewa i efekatawihovih efekata kod nas.

Projekat 1.2: Razvoj i primena sistema za pra}ewe energetske efikasnosti u saob-ra}ajuKarakter projekta: (I&R, D)Projekt traje do 3 godine

Projekat treba da potvrdi, promovi{e i kroz izradu odgovaraju}ih baza podataka irazvoj odgovaraju}ih aplikacija omogu}i racionalno sagledavawe energetske efi-kasnosti i da obezbedi preduslove za ukazivawe na efekte koji proizilaze izprimene pojedinih mera pravaca delovawa. Tako|e, projekat treba da primeni razvi-jenu metodologiju pra}ewa energetske efikasnosti u saobra}aju i na osnovu prikup-qenih podataka, u kratkoro~nom periodu trajawa projekta, da informacije o stawu una{oj zemqi i uporedi ga sa svetskim trendovima.

Tema 2: Primena alternativnih goriva

Ciq teme je istraìvawe raznih oblika alternativnih izvora energije i mogu}-nosti wihove racionalne primene u saobra}aju (pre svega primenom te~nog i prirodnog gasa i biodizela, a eventualno i primenom alkohola, vodonika, elektri~neenergije i dr.), a sa ciqem smawewa potro{we naftnih derivata i zaga|ewa okoline. Demonstracioni projekti treba da jasno ukaù na tehni~ko-ekonomske performansepojedinih re{ewa, kao i da eksplicitno prikaù mogu}nosti poboq{awa ener-getske efikasnosti i smawewa zaga|ewa okoline, kao i opravdanost primene istihre{ewa, uz respektovawe do sada ostvarenih rezultata i projekata u toj oblasti usvetu i kod nas. Tema bi se odvijala preko izrade studija i demonstracionih proje-kata.

95


Studija 2.1: Pravci razvoja alternativnih goriva za pogon motora sa unutra{wimsagorevawemStudija bi trajala do 3 meseca

Studija u saètom vidu treba da prikaè pravce primene alternativnih goriva(alkohola, gasa, biodizela, vodonika itd.) sa wihovim prednostima i nedostacima,imaju}i u vidu kod nas prisutna ograni~ewa u oblasti saobra}aja i uslove proiz-vodwe. Ciq studije je da jasno ukaè koja su prioritetna alternativna goriva una{im uslovima i stawu saobra}aja kao i pravce koje treba preduzeti da bi seobezbedila wihova primena u na{oj zemqi.

Projekat 2.2: Primena te~nog naftnog gasa za pogon komunalnih vozilaKarakter projekta: (D)Trajawe realizacije projekta je 12 meseci

Projekat treba da prikaè prakti~nu primenu i proizvodwu vozila sa alterna-tivnim kori{}ewem benzina i te~nog naftnog gasa. Na prototipu odgovaraju}egvozila (dostavnog, taksi i dr.), u prvoj ili naknadnoj ugradwi sistema za napajawemotora gasom, treba prikazati konkretne rezultate u pogledu performansi vozila, protro{we goriva i emisije {tetnih produkata, kao i opravdanost primene ovogre{ewa za odgovaraju}e aplikacije, posebno kod voznih parkova velikih javnihkomunalnih preduze}a (JKP).

Projekat 2.3: Primena prirodnog gasa za pogon gradskih autobusaKarakter projekta: (D)Trajawe realizacije projekta je 12 meseci

Projekat treba da prikaè mogu}nosti proizvodwe i probleme primene prirodnoggasa za pogon vozila (rekonstrukcija vozila, puwewe rezervoara itd.). Na prototipuvozila sa ugra|enim sistemom za napajawe postoje}eg ili rekonstruisanog motora saprirodnim gasom prikazati rezultate u pogledu protro{we goriva i emisije, kao idati tehno-ekonomsku analizu opravdanosti primene ovog re{ewa za odgovaraju}eaplikacije.

Projekat 2.4: Primena biodizela za pogon dizel motora za autobuse u gradskom saob-ra}aju i poqoprivrednu mehanizacijuKarakter projekta: (D)Trajawe realizacije projekta je 12 meseci

Projekat treba da prikaè mogu}nosti proizvodwe kvalitetnog biodizela (premaevropskom standardu) za primenu u dizel motorima. Na prototipu autobuskog ilitraktorskog dizel motora treba prikazati rezultate u pogledu protro{we goriva iemisije pri primeni ~istog biodizela ili me{avine biodizela i dizel goriva, kao idati tehno-ekonomsku analizu opravdanosti primene re{ewa za odgovaraju}e apli-kacije.

Tema 3: Razvoj i primena metodologije odràvawa transportnih sredstava

Ciq teme je poboq{awe kvaliteta vozila u eksploataciji i kontrola wihovetehni~ke ispravnosti. U okviru istraìvawa treba da se prikaè pregled stawarelevantnih parametara voznog parka i ukaè na mogu}nosti poboq{awa perfor-mansi transportnih sredstava poboq{awem kvaliteta odràvawa vozila. To je odposebnog zna~aja kod velikih parkova transportnih sredstava (transportnih predu-ze}a, raznih JKP i sl.) gde treba razviti re{ewe primenqivog procesa upravqawaodràvawem sredstava u na{im uslovima. Ova re{ewa treba da su bazirana naefikasnim elementima informacionih sistema koji, uz adekvatno razvijenu soft-versku podr{ku omogu}avaju preduslove za znatne u{tede energije u eksploatacijivozila. Tema bi se odvijala preko izrade studija i demonstracionih projekata.

96

Studija 3.1: Stawe voznog parka u Srbiji i kvalitet odràvawaStudija traje do 3 meseca

Studija treba da da pregled stawa voznog parka (u pogledu starosne strukture,porekla, tipa, vlasni{tva itd.) i da ukaè na mogu}nosti poboq{awa performansitipi~nih grupa transportnih sredstava pove}awem kvaliteta odràvawa vozila.Nakon analize i procene efekata, studija treba da ukaè na pravce usavr{avawa uovoj oblasti.

Projekat 3.2: Primena savremene metodologije kontrole i odràvawa voznog parkaKarakter projekta: (D)Trajawe realizacije projekta je 12 meseci

Na tipi~nom korisniku (prevozniku, komunalnoj slu`bi i sl.) treba prikazatirezultate u pogledu poboq{awa energetske efikasnosti primenom savremene meto-dologije pra}ewa odràvawa voznog parka. Time bi se definisala opravdanostprimewene metodologije.

Projekat 3.3: Poboq{awe kvaliteta upravqawa procesima odràvawa parka tran-sportnih sredstavaKarakter projekta: (D)Trajawe realizacije projekta je 12 meseci

Kod velikh parkova transportnih sredstava (transportnih preduze}a, JKP i sl.)treba razviti re{ewe procesa upravqawa odràvawem sredstava primenqivog una{im uslovima koji sa efikasnim elementima informacionih sistema omogu}avaju znatne u{tede energije.

Tema 4: Razvoj i primena sistema za pra}ewe i upravqawe procesima u saobra}aju

Ciq teme je da se razviju pro ce dure i postupci upravqawa kojima bi se teìlooptimalnoj realizaciji karakteristi~nih procesa u saobra}aju, posebno na bazi razvoja i primene informacionih tehnologija. Neophodno je da se prikaè stawe itrendovi u ovoj oblasti u zemqama EU i razvijenim zemqama uop{te uz procenupotencijalnih efekata primenom novih re{ewa. Od zna~aja je da se za razli~itevidove saobra}aja i razli~ita stawa eksploatacije na osnovu savremenih dostignu}arazviju postupci i pro ce dure kojima bi se, uz razvoj softverskih re{ewa za podr{kuu praksi, na najefikasniji na~in koristila raspoloìva sredstva i infrastruk-tura, da bi se zadaci ostvarili sa traènim nivoom kvaliteta, uz {to mawu potro{-wu energije i zaga|ewe ìvotne sredine. Tema bi se odvijala preko izrade studija iprojekata.

Studija 4.1: Svetski trendovi u oblasti pra}ewa i upravqawa procesima u saob-ra}ajuStudija bi trajala do 3 meseca

Studija ima za ciq da prikaè stawe i trendove u ovoj oblasti, u zemqama EU irazvijenim zemqama uop{te uz prikaz ostvarenih i potencijalnih efekata u oblasti poboq{awa energetske efikasnosti primenom novih re{ewa.

Projekat 4.2: Razvoj modela za efikasnu realizaciju transportnih procesaKarakter projekta: (I&R)Trajawe realizacije projekta je do 3 godine

Ciq projekta je da se za razli~ite vidove saobra}aja i razli~ita stawa eksplo-atacije u na{im uslovima razviju postupci i pro ce dure (kroz primenu postoje}ih irazvijenih modela i odgovaraju}i razvoj softverske podr{ke), kojima bi se na naj-

97


efikasniji na~in koristila raspoloìva sredstva i optimizirao razvoj i eksplo-atacija infrastrukture. Primenom ovih re{ewa bi se ostvarili preduslovi da sezadaci u saobra}aju i transportu realizuju, sa traènim nivoom kvaliteta, uz {tomawu potro{wu energije i zaga|ewe ìvotne sredine. Projekat bi, uz faznu pre-zentaciju primene rezultata, trajao do tri godine.

Projekat 4.3: Primena savremenih metoda upravqawa saobra}ajemKarakter projekta: (D)Trajawe realizacije projekta je 12 meseci

Demonstracionim projektima treba da se fazno, na konkretnim primerima i ko-risnicima u saobra}aju, prakti~no prikaù efekti primene razvijenih (na potreb-nom nivou, odgovaraju}e razvijenim softverom podrànih) metoda upravqawa nasmawewe potro{we goriva kao i druge povoqnosti koje prate predstavqena re{ewa.

Tema 5: Primena savremenih tehnologija u prevozu putnika i robe

Ciq teme je da se istraìvawa trendova razvoja savremenih re{ewa i kroz primenunajpovoqnijih vidova transporta, wihovim kombinovawem uti~e na poboq{aweenergetske efikasnosti pri realizaciji transportnih procesa. Neophodno je da sedefini{u oblasti racionalne primene postoje}ih i novih tehnologija (i wihovogkombinovawa) za pojedine klase zadataka u prevozu robe i putnika, sa teì{tem napoboq{awu energetske efikasnosti i za{tite ìvotne sredine. Posebna pa`wa seposve}uje pravcima razvoja i primene informacionih tehnologija u saobra}aju zbogpotencijalnih efekata na smawewe potro{we energije. Tema bi se odvijala izradomstudija i projekata.

Studija 5.1: Istraìvawe pravaca razvoja savremenih re{ewa u razli~itim vido-vima saobra}aja i vrednovawe pojedinih tehnologija sa aspekta prime-ne u realizaciji razli~itih zadatakaStudija bi trajala do 3 meseca

Ciq teme je da defini{e oblasti racionalne primene postoje}ih i novih re{ewakod razli~itih vidova saobra}aja za pojedine klase zadataka u prevozu robe i putni-ka. Istraìvawem treba da se procene mogu}nosti i mesta primene nekih od novihre{ewa ~ija primena ne bi zahtevala velika ulagawa, a koja imaju zna~ajne potenci-jale za smawewe potro{we i/ili supstituciju goriva, kao i druge povoqne efekte.

Projekat 5.2: Razvoj primene tehnologija kombinovanog transportaKarakter projekta: (I&R)Trajawe realizacije projekta je do 3 godine

Istraìvawem treba da se na konkretnim transportnim lancima analiziraju iutvrde zahtevi, mogu}nosti i efekti primene savremenih re{ewa kontejnerskog,Ro-Ro, hucke-pack i drugih tehnologija kombinovanog transporta kod nas radi podi-zawa kvaliteta realizacije usluga, a uz jednovremeno pove}awe energetske efikas-nosti i supstituciju drumskog transporta. Posebnu pa`wu treba posvetiti efekti-ma vezanim za smawewe zaga|ewa ìvotne sredine. Projekat bi, uz faznu prezenta-ciju rezultata, trajao do 3 godine.

Projekat 5.3: Razvoj novih re{ewa prevoza putnikaKarakter projekta: (I&R)Trajawe realizacije projekta uz faznu prezentaciju rezultata je do 3godine

Na konkretnim relacijama u gradovima treba istraìti potencijalne mogu}nostiuvo|ewa novih, energetski i eksploataciono efikasnijih tehnologija javnog grad-skog prevoza putnika u ciqu smawewa potro{we goriva. Kroz istraìvawa i razvojovih re{ewa neophodno je da se utvrde efekti vezani kako za energetsku efikasnosttako i za ugroàvawe ìvotne sredine, i to posebno u gu{}e naseqenim zonama.

98

Projekat 5.4: Primene informacionih tehnologija u saobra}ajuKarakter projekta: (I&R)Trajawe realizacije projekta je do 3 godine

Svrha istraìvawa i razvoja u okviru ovog projekta je da omogu}i preduslove za {toefikasniju primenu novih tehnologija u saobra}aju i transportu, a koje zahtevajusavremene informacione tehnologije (podràne odgovaraju}im hardverskim i/ilisoftverskim re{ewima). Osnovni ciq je da se wihovom primenom omogu}i smawewepotro{we goriva i zaga|ewe ìvotne sredine, a uz poboq{awe kvaliteta reali-zacije usluga u saobra}aju. Re{ewa u okviru projekta, na konkretnim korisnicima isa rezultatima i neophodnim ulagawima, treba fazno da se prezentuju.

Projekat 5.5: Primena savremenih tehnologija pri transportu opasnih materijaKarakter projekta: (D)Trajawe realizacije projekta je 12 meseci

Na konkretnim transportnim lancima, za konkretne korisnike, kroz demonstra-cione projekte treba da se prakti~no prikaù efekti primene tehnolo{kih re{e-wa kod transporta specijalnih klasa (opasnih) materija. Efekti posebno treba da seiskaù kroz povoqnosti koje pruà primena savremenih tehnolo{kih re{ewa u ovoj oblasti jer su rezultati wihove primene (zbog potencijalnog uticaja na okruèwe)od posebnog dru{tvenog zna~aja.

Tema 6: Razvoj pravne reg u la tive u oblasti saobra}aja i transporta

Ciq teme je da se istraè razlike zakonske reg u la tive u na{oj zemqi u odnosu narazvijene zemqe, a koje kao posledicu imaju pove}anu potro{wu energije u saobra-}aju i transportu. Od zna~aja u ovoj oblasti istraìvawa je, pored procena promeneenergetske efikasnosti kod eventualnih primena odgovaraju}ih elemenata reg u la -tive u na{oj zemqi, tako|e i procena efekata ovih potencijalnih promena na nivobezbednosti kod prevoza opasnih materija i nivo zaga|ewa ìvotne sredine.

Studija 6.1: Pregled evropske pravne reg u la tive u oblasti potro{we goriva, zaga-|ewa okoline i prevoza opasnih materijaStudija bi trajala do 3 meseca

Ciq studije je da da prikaz postoje}ih evropskih propisa relevantnih za ovu proble-matiku, kao i da ukaè na prioritetnu regulativu koju {to pre treba primeniti una{oj zemqi. Studija treba da obuhvati i procene potrebnih ulagawa i brzinusprovo|ewa ovih promena, ukoliko su one svrsishodne.

Tema 7: Usavr{avawe doma}ih pogonskih agregata, transportnih sredstava iwihove opreme

U skladu sa svetskim trendovima razvoja, ciq teme je definisawe re{ewa na per-spektivnim doma}im transportnim sredstvima, wihovim agregatima i opremi kakobi se primenom kratkoro~nog usavr{avawa uz primenu savremenih tehnologija isavremenih re{ewa na postoje}im pogonskim agregatima dostigao evropski nivokvaliteta proizvodwe. Tako|e, istraìva~ko razvojnim radom bi se definisalare{ewa i dostigli evropski zahtevi u pogledu potro{we goriva i emisije izduvnihgasova predvi|eni za 2005. godinu (Evro 4). Tako|e, razmotrila bi se mogu}nostprimene alternativnog pogona (kao {to je elektro-pogon i dr.) i izvr{ila proverawegovih performansi. Tema bi se odvijala u obliku izrade studija i projekata.

Studija 7.1: Pravci razvoja pogonskih agregata, transportnih sredstava i wihoveopremeTrajawe studije do 3 meseca

99


Studija obuhvata saèti pregled svetskog razvoja transportnih sredstava, pogon-skih agregata i wihove opreme, a koji se proizvode i u na{oj zemqi. Pre svega sagledi{ta ekonomi~nosti, ona u kra}em obimu treba da obuhvati mogu}nosti razvojamalolitra`nih motora za poqoprivrednu mehanizaciju, benzinskih motora za put-ni~ka vozila kao i dizel motora za teretna vozila, traktore i ostala transportnasredstva.

Projekat 7.2: Inovirawe vozila i motora postoje}e doma}e proizvodweKarakter projekta: (D)

Trajawe realizacije projekta je 12 meseci

Projekat treba, na prototipskom re{ewu, da prikaè da li se i {ta se moè posti}ina postoje}im vozilima i motorima u pogledu smawewa potro{we goriva i drugihefekata primenom kratkoro~nog usavr{avawa i primenom savremenih tehnologija i savremenih re{ewa. Time bi se na prakti~nim primerima, uz analizu ekonomskeopravdanosti, demonstrirala mogu}nost potencijalnog uvo|ewa tih re{ewa u serij-sku proizvodwu.

Projekat 7.3: Uklapawe doma}ih motora u evropske norme o potro{wi i emisiji{tetnih gasovaKarakter projekta: (I&R)Trajawe realizacije projekta je do 3 godine

Projekat treba da analizira postoje}e stawe kod doma}ih motora i za wih primenure{ewa koja omogu}avaju zadovoqewe evropskih normi za 2005. godinu. Na taj na~inse eventualno (uz odgovaraju}e tehno-ekonomske analize) omogu}ava wihov plasmanne samo na doma}em i „neprobirqivom” trì{tu, ve} i na „zahtevnijim” regionima.

Projekat 7.4: Usavr{avawe doma}ih vozila primenom novih vrsta pogonskih agre-gataKarakter projekta: (I&R, D)Trajawe realizacije projekta je do 3 godine

Ciq projekta je realizacija prototipa postoje}eg vozila sa alternativnim (elek-tro, hibridnim ili drugim) pogonom, i provera wegovih performansi, uz respek-tovawe do sada ostvarenih svetskih i doma}ih dostignu}a.

100

PROJEKTI U OKVIRU NACIONALNOGPROGRAMA ENERGETSKE EFIKASNOSTI

PRIHVA]ENI ZA FINANSIRAWE

Projekti prihva}eni za finansirawe po IV javnom pozivu

Razvojni pro gram Energetska efikasnost u industriji

Projekat: Korekcija faktora snage kao metod pove}awa efikasnosti kori{}ewaelektri~ne energije[ifra 304‡1003; Karakter D; Trajawe 12 meseciRukovodilac projekta dr Miroslav Lazi}Institucija koordinator projekta IRITEL a. d., Beograd

Projekat: Kori{}ewe otpadne toplote uz pre~i{}avawe dimnih gasova iz kupolnihpe}i u DD Vunizol u Surdulici[ifra 251‡014; Karakter D; Trajawe 12 meseci (nije ugovoren)Rukovodilac projekta dr Aleksandar Jovovi}Institucija koordinator projekta Ma{inski fakultet, Beograd

Projekat: Iskori{}ewe otpadne toplote dimnih gasova parnog kotla na sunco-kretovu qusku[ifra 251‡015; Karakter D; Trajawe 12 meseciRukovodilac projekta dr Aleksandar Jovovi} (nije ugovoren)Institucija koordinator projekta Ma{inski fakultet, Beograd

Projekat: Pove}awe energetske efikasnosti kontinualnih transportnih sistema sa trakom u rudnicima ugqa sa podzemnom eksploatacijom i uvo|ewem siste-ma automatskog upravqawa[ifra 303‡1018; Karakter D; Trajawe 12 meseciRukovodilac projekta prof. dr Milo{ Gruji}Institucija koordinator projekta Rudarsko-geolo{ki fakultet, Beo-grad

Projekat: Pove}awe energetske efikasnosti postrojewa za lakirawe {koqki put-ni~kih automobila[ifra 302‡1019; Karakter D; Trajawe 12 meseciRukovodilac projekta prof. dr Du{an Gordi}Institucija koordinator projekta Ma{inski fakultet, Kragujevac

Projekat: Zbirno merewe potro{we elektri~ne energije i eliminisawe reaktivnesnage u Hold ing Industrija kablova a. d. Jagodina[ifra 251‡020; Karakter D; Trajawe 12 meseci (ne pla}a se)Rukovodilac projekta dr Toplica Pavlovi}Institucija koordinator projekta Kablovi, Jagodina

101


Projekat: Primena energetski efikasnih tehnologija u procesima {krobqewatka~kih osnova[ifra 302‡1032; Karakter D; Trajawe 12 meseciRukovodilac projekta dr Jovan Stepanovi}Institucija koordinator projekta Tehnolo{ki fakultet, Leskovac

Projekat: Uvo|ewe gazdovawa energijom i primena mera energetske efikasnosti upapirnoj industriji[ifra 302‡1034; Karakter D; Trajawe 12 meseci (prekinuto finansirawe)Rukovodilac projekta dr Slobodan [kundri}Institucija koordinator projekta Elektrotehni~ki institut „NikolaTesla”, Beograd

Projekat: Integrisawe energetskih tokova i optimizacija potro{we toplote u{e}erani „Crvenka”[ifra 302‡1045; Karakter D; Trajawe 12 meseciRukovodilac projekta prof. dr Zoltan ZavargoInstitucija koordinator projekta Tehnolo{ki fakultet, Novi Sad

Razvojni pro gram Energetska efikasnost komunalnih sistema

Projekat: Rekonstrukcija i modernizacija sistema daqinskog grejawa u Petrovcuna Mlavi[ifra 401‡1005, Karakter D; Trajawe 12 meseciRukovodilac projekta dr Predrag Milanovi}Institucija koordinator projekta Institut za hemiju, tehnologiju i me-talurgiju, Beograd

Projekat: Visoka energetska efikasnost u kotlovima i razmewiva~ima toplote utermoenergetskim postrojewima, ostvarena uklawawem postoje}eg ka-menca[ifra 401‡1007; Karakter D; Trajawe 12 meseciRukovodilac projekta dr Milovan Purenovi}Institucija koordinator projekta Prirodno-matemati~ki fakultet,Ni{

Projekat: Razvoj sistema za zamenu elektri~nog zagrevawa potro{ne tople vodezagrevawem vrelom vodom iz sistema daqinskog grejawa[ifra 401‡1027; Karakter D; Trajawe 12 meseci (odustao)Rukovodilac projekta dr Srbislav Geni}Institucija koordinator projekta Ma{inski fakultet, Beograd

Projekat: Integralni sistem distribuiranog upravqawa gasovodnim sistemom ‡Sistem GAZS[ifra 402‡1004; Karakter D; Trajawe 12 meseciRukovodilac projekta dr Vladi mir Kova~evi}Institucija koordinator projekta Fakultet tehni~kih nauka, Novi Sad

102

Projekat: Racionalizacija potro{we elektri~ne energije na crpnim stanicamasistema vodosnabdevawa primenom regulisanih elektromotornih pogona[ifra 403‡1035; Karakter D; Trajawe 12 meseciRukovodilac projekta dr Dragan Kova~evi}Institucija koordinator projekta Elektrotehni~ki institut „NikolaTesla”, Beograd

Projekat: Kompenzacija reaktivne energije na sredwem naponu potro{a~a iz JPBeogradski vodovod i kanalizacija[ifra 403‡1044; Karakter D; Trajawe 12 meseciRukovodilac projekta dr Miloje Kosti}Institucija koordinator projekta Elektrotehni~ki institut „NikolaTesla”, Beograd

Projekat: Pove}awe energetske efikasnosti pumpnih agregata savremenim kon-ceptom upravqawa[ifra 403‡1028; Karakter D; Trajawe 12 meseciRukovodilac projekta prof. dr Slobodan Vukosavi}Institucija koordinator projekta Elektrotehni~ki fakultet, Beograd

Projekat: Razvoj ekolo{kog informacionog sistema grada Kragujevca[ifra 403‡1013; Karakter D; Trajawe 12 meseciRukovodilac projekta prof. dr Neboj{a Jovi~i}Institucija koordinator projekta Ma{inski fakultet, Kragujevac

Projekat: Razvoj merno-informacionog sistema za pra}ewe i upravqawe energet-skom i poslovnom efikasno{}u sistema za vodosnabdevawe[ifra 403‡1011; Karakter D; Trajawe 12 meseciRukovodilac projekta prof. dr Zoran Staji}Institucija koordinator projekta Elektronski fakultet, Ni{

Razvojni pro gram Osvajawe opreme i pripreme goriva radi smawewakori{}ewa elektri~ne energije za grejawe

Projekat: Osvajawe proizvodwe briketa od sitnog su{enog lignita iz DP „Kolu-bara-Prerada”[ifra 601‡1022; Karakter D; Trajawe 12 meseciRukovodilac projekta prof. dr Vojin ôkoriloInstitucija koordinator projekta Rudarsko-geolo{ki fakultet, Beo-grad

Projekat: Proizvodwa kaminskih briketa[ifra 601‡1016; Karakter D; Trajawe 12 meseciRukovodilac projekta prof. dr Dragan Miti}Institucija koordinator projekta Fakultet za{tite na radu, Ni{

103


Projekat: Razvoj sistema za presovawe drvnog otpada peletirawem[ifra 602‡1024; Karakter D; Trajawe 12 meseciRukovodilac projekta prof. dr Vojislav Miltenovi}Institucija koordinator projekta Ma{inski fakultet, Ni{

Projekat: Razvoj vi{eoperacijske mobilne ma{ine za drobqewe, seckawe i usitwa-vawe otpadnog {umskog drveta[ifra 603‡1009; Karakter D; Trajawe 12 meseciRukovodilac projekta prof. dr Mihajlo \ur|anovi}Institucija koordinator projekta Fakultet za{tite na radu, Ni{

Projekat: Razvoj i osvajawe konstrukcije kotla sa loì{tem na biomasu za zagre-vawe sto~arske farme i spaqivawe uginulih ìvotiwa i konfiskata[ifra 608‡1025; Karakter D; Trajawe 12 meseciRukovodilac projekta prof. dr Miladin Brki}Institucija koordinator projekta Poqoprivredni fakultet, Novi Sad

Projekti prihva}eni za finansirawe po V javnom pozivu

Razvojni pro gram Energetska efikasnost u doma}instvima

Projekat: Razvoj tehni~kih ure|aja za upravqawe potro{wom elektri~ne energije u doma}instvu[ifra 250‡012; Karakter I&R&D; Trajawe 24 mesecaRukovodilac projekta prof. Miroslav Duki}Institucija koordinator projekta Elektrotehni~ki fakultet, NIRCEnergoprojekt

Projekat: U{teda energije usavr{avawem omota~a stambene zgrade[ifra 250‡024; Karakter D; Trajawe 12 meseciRukovodilac projekta prof. Dragoslav [umaracInstitucija koordinator projekta Gra|evinski fakultet, Beograd

Projekat: Istraìvawe racionalnog kori{}ewa prirodnog gasa i unapre|ewe ure-|aja u doma}instvima[ifra 250‡003; Karakter I&R&D; Trajawe 36 meseciRukovodilac projekta prof. Toma Tanaskovi}Institucija koordinator projekta Rudarsko-geolo{ki fakultet, Beograd

Projekat: Multimedijalno upoznavawe potro{a~a sa mogu}nostima u{tede energije u doma}instvima[ifra 250‡015; Karakter I&R&D; Trajawe 36 meseciRukovodilac projekta prof. \or|e Kozi}Institucija koordinator projekta Ma{inski fakultet, Beograd

Projekat: Razvoj i primena fotonaponskih solarnih sistema kao izvora svetlosti uindividualnim stambenim objektima[ifra 250‡004; Karakter D; Trajawe 12 meseciRukovodilac projekta prof. Tomislav M. Pavlovi}Institucija koordinator projekta Prirodno-matemati~ki fakultet, Ni{

104

Razvojni pro gram Energetska efikasnost u saobra}aju

Projekat: Istraìvawe, razvoj i uklapawe dizel motora za poqoprivrednu meha-nizaciju u evropske norme o potro{wi i emisiji[ifra 290‡017; Karakter I&R; Trajawe 36 meseciRukovodilac projekta dr Radinko Gligorijevi}Institucija koordinator projekta IMR Institut u sastavu IMR, Beo-grad

Projekat: Primena te~nog naftnog gasa na vozilima „Zastava”[ifra 290‡021; Karakter D; Trajawe 12 meseciRukovodilac projekta dr Mi lan Milovanovi}Institucija koordinator projekta Institut za au to mo bile, Kragujevac

Projekat: Usavr{avawe doma}ih benzinskih automobilskih motora radi poboq-{awa energetskih i ekolo{kih karakteristika[ifra 290‡025; Karakter I&R&D; Trajawe 36 meseciRukovodilac projekta prof. dr Miroqub Tomi}Institucija koordinator projekta Ma{inski fakultet u Beogradu

Projekat: Pove}awe energetske efikasnosti drumskog prevoza opasnih materijaprimenom baze podataka relevantne za ADR, optimizacijom konstrukcio-nih parametara i parametara kompatibilnosti vozila-cisterni i prime-nom GIS tehnologija[ifra 290‡026; Karakter I&R&D; Trajawe 24 meseciRukovodilac projekta dr Zoran Jovanovi}Institucija koordinator projekta Institut za nuklearne nauke „Vin~a”,Centar za motore i vozila

Projekti prihva}eni za finansirawe po VI javnom pozivu

Razvojni pro gram Energetska efikasnost u proizvodwielektri~ne energije

Projekat: U{teda energije optimirawem goriva i gorionika u TE-TO Zrewanin[ifra 212‡001; Karakter D; Trajawe 12 meseciRukovodilac projekta docent dr Dragoslava Stojiqkovi}Institucija koordinator projekta Ma{inski fakultet, Beograd

Razvojni pro gram Energetska efikasnost u prenosui distribuciji elektri~ne energije

Projekat: Razvoj merno-informacionog sistema za pra}ewe i analizu rada distribu- tivnih transformatorskih stanica[ifra 222‡001; Karakter D; Trajawe 24 meseca

105


Rukovodilac projekta prof. dr Zoran Staji}Institucija koordinator projekta Elektronski fakultet, Ni{

Projekat: Metode optimalnog izbora i dijagnostike u pogonu MOOP[ifra 222‡002; Karakter D; Trajawe 24 mesecaRukovodilac projekta prof. dr Milo{ Gavri}Institucija koordinator projekta Elektrotehni~ki fakultet, Beograd

Projekat: Primena savremenih tehnologija u deregulisanom EES-u sa aspekta kva-liteta elektri~ne energije[ifra 222‡009; Karakter I&R&D; Trajawe 36 meseciRukovodilac projekta prof. dr Vladi mir Kati}Institucija koordinator projekta Tehni~ki fakultet, Novi Sad

Razvojni pro gram Energetska efikasnost u industriji

Projekat: Moderne tehnologije za spregnutu proizvodwu elektri~ne i toplotneenergije u industriji[ifra 232‡003; Karakter I&R&D; Trajawe 36 meseciRukovodilac projekta prof. dr Du{an GvozdenacInstitucija koordinator projekta Tehnolo{ki fakultet, Novi Sad

Projekat: Razvoj sistema za pra}ewe i upravqawe potro{wom elektri~ne energije i smawewe vr{nog optere}ewa u industriji prerade obojenih metala[ifra 232‡012; Karakter D; Trajawe 18 meseciRukovodilac projekta prof. dr Neboj{a Milenkovi}Institucija koordinator projekta Elektronski fakultet, Ni{

Projekat: Sistem za merewe i korekciju faktora snage i izobli~ewa elektronskihure|aja[ifra 232‡014; Karakter I&R&D; Trajawe 36 meseciRukovodilac projekta prof. dr Van~o LitovskiInstitucija koordinator projekta Elektronski fakultet, Ni{

Projekat: Pove}awe energetske efikasnosti pneumatskih sistema u industriji[ifra 232‡016; Karakter I&R&D; Trajawe 36 meseciRukovodilac projekta prof. dr Van~o LitovskiInstitucija koordinator projekta Tehnolo{ki fakultet, Novi Sad

Projekat: Integralno upravqawe energetskim tokovima u NIS Rafineriji nafteNovi Sad[ifra 232‡019; Karakter I&R&D; Trajawe 36 meseciRukovodilac projekta prof. dr Zoran Jeli~i}Institucija koordinator projekta Tehnolo{ki fakultet, Novi Sad

Projekat: Primena upravqa~ko-informacionih tehnologija u poboq{awu procesaupravqawa energetskim tokovima[ifra 232‡020; Karakter I&R&D; Trajawe 36 meseciRukovodilac projekta prof. dr Du{an Petrova~kiInstitucija koordinator projekta Tehnolo{ki fakultet, Novi Sad

106

Projekat: Pove}awe energetske efikasnosti postrojewa za bojewe i su{ewe proiz-voda[ifra 232‡024; Karakter I&R&D; Trajawe 29 meseciRukovodilac projekta prof. dr Vladan Karamarkovi}Institucija koordinator projekta Ma{inski fakultet, Kraqevo

Projekat: Pove}awe energetske efikasnosti flotacije rudnika „Rudnik” a. d.[ifra 232‡026; Karakter I&R&D; Trajawe 24 meseciRukovodilac projekta do cent dr Predrag Lazi}Institucija koordinator projekta Rudarsko-geolo{ki fakultet, Beo-grad

Projekat: Primena vizuelizacije i automatizacije na energetske i proizvodne pro-cese u ciqu racionalnog gazdovawa energijom u duvanskoj industriji[ifra 232‡021; Karakter I&R&D; Trajawe 36 meseciRukovodilac projekta prof. dr Gradimir Ili}Institucija koordinator projekta Ma{inski fakultet, Ni{

Projekat: Racionalizacija toplotne energije u celulozno-papirnoj industriji, namodelu fabrike kartona „Umka“, Umka[ifra 232‡005; Karakter I&R&D; Trajawe 36 meseciRukovodilac projekta prof. dr Milorad Krgovi}Institucija koordinator projekta Tehnolo{ko-metalur{ki fakultet,Beograd

Projekat: Poboq{awe energetske efikasnosti tehnolo{kog procesa pirometalur-{ke ekstrakcije bakra[ifra 232‡025; Karakter I&R&D; Trajawe 36 meseciRukovodilac projekta dr Branislav Nikoli}Institucija koordinator projekta Institut za bakar, Bor

Projekat: Energetski efikasno spaqivawe taloga iz rezervoara sirove nafte naekolo{ki prihvatqiv na~in[ifra 232‡004; Karakter I&R&D; Trajawe 36 meseciRukovodilac projekta dr Stevan NemodaInstitucija koordinator projekta Institut za nuklearne nauke „Vin~a”

Projekat: Razvoj GPS podrànog sistema za nadzor i pra}ewe energetskih i tehno-lo{kih parametara u povr{inskoj eksploataciji i sli~nim privred-no-tehnolo{kim celinama[ifra 232‡009; Karakter I&R&D; Trajawe 36 meseciRukovodilac projekta prof. dr Slobodan Vuji}Institucija koordinator projekta Rudarsko-tehnolo{ki fakultet, Beo-grad

Projekat: Energetsko bilansirawe i smawewe energetskih tro{kova u grupi Zasta-va vozila (od 1.01.2006)[ifra 232‡007; Karakter I&R&D; Trajawe 24 meseciRukovodilac projekta do cent dr Du{an Gordi}Institucija koordinator projekta Ma{inski fakultet, Kragujevac

107


Projekat: Razvoj tehnolo{kog informacionog sistema za integralno upravqawegasovodnom mreòm NIS-GAS[ifra 232‡008; Karakter I&R&D; Trajawe 36 meseciRukovodilac projekta prof. dr Vladi mir Kova~evi}Institucija koordinator projekta Fakultet tehni~kih nauka, Novi Sad

Projekat: Optimizacija tehnolo{kog procesa u ciqu smawewa potro{we toplotneenergije u industriji {e}era[ifra 232‡015; Karakter I&R&D; Trajawe 36 meseciRukovodilac projekta prof. dr Zoltan ZavargoInstitucija koordinator projekta Tehnolo{ki fakultet, Novi Sad

Projekat: Pove}awe energetske efikasnosti industrijskih procesa primenomelektromotornih pogona sa {irokim opsegom regulacije brzine za trans -port fluida i materijala[ifra 232‡031; Karakter I&R&D; Trajawe 36 meseciRukovodilac projekta prof. dr Borislav Jefteni}Institucija koordinator projekta Elektrotehni~ki fakultet, Beograd

Razvojni pro gram Energetska efikasnost komunalnih sistema

Projekat: Razvoj energetski efikasnih pumpnih stanica vi{espratnih zgrada uNi{u[ifra 242‡004; Karakter I&R&D; Trajawe 36 meseciRukovodilac projekta prof. dr Dragica Milenkovi}Institucija koordinator projekta Ma{inski fakultet, Ni{

Projekat: Primena savremenih tehnologija za merewe, upravqawe i centralni nad-zor utro{ene koli~ine toplote u sistemima daqinskog grejawa[ifra 242‡005; Karakter I&R&D; Trajawe 36 meseciRukovodilac projekta prof. dr Branislav Stojanovi}Institucija koordinator projekta Ma{inski fakultet, Ni{

Projekat: Inteligentno adaptivno upravqawe sistemima toplifikacije u Ni{u,â~ku i Pirotu[ifra 242‡006; Karakter I&R&D; Trajawe 36 meseciRukovodilac projekta prof. dr Velimir Stefanovi}Institucija koordinator projekta Ma{inski fakultet, Ni{

Projekat: Istraìvawe i razvoj gasnog kondenzacionog kotla[ifra 242‡007; Karakter I&R&D; Trajawe 36 meseciRukovodilac projekta prof. dr Miroqub Axi}Institucija koordinator projekta Ma{inski fakultet, Beograd

Projekat: Optimizacija rada sistema daqinskog grejawa primenom numeri~kih mo-dela za simulaciju transporta toplote u sloènim toplovodnim mreàmau stacionarnim i prelaznim reìmima[ifra 242‡008; Karakter I&R&D; Trajawe 36 meseciRukovodilac projekta prof. dr Vladi mir Stevanovi}Institucija koordinator projekta Ma{inski fakultet, Beograd

108

Razvojni pro gram Energetska efikasnost u doma}instvima

Projekat: Analiza energetskih karakteristika klima ure|aja i wihov uticaj naelektroenergetski sistem[ifra 252‡001; Karakter D; Trajawe 12 meseciRukovodilac projekta prof. Milenko \uri}Institucija koordinator projekta Elektrotehni~ki fakultet, Beograd

Projekat: Razvoj i primena metode za ocenu indikatora energetske efikasnostidoma}instava u individualnim stambenim objektima Ni{a i okoline[ifra 252‡005; Karakter D; Trajawe 12 meseciRukovodilac projekta prof. Biserka Markovi}Institucija koordinator projekta Arhitektonsko-gra|evinski fakul-tet, Ni{

Razvojni pro gram Osvajawe opreme i pripreme goriva radi smawewakori{}ewa elektri~ne energije za grejawe

Projekat: Razvoj i unapre|ewe tehnologije i opreme za pripremu goriva i proiz-vodwu pelet-briketa od kompozita sitnog ugqa, sitnog su{enog lignita ibiomase[ifra 262‡003; Karakter D; Trajawe 12 meseciRukovodilac projekta prof. dr Vojin ôkoriloInstitucija koordinator projekta Rudarsko-geolo{ki fakultet, Beo-grad

Projekat: Razvoj kotlova i loì{ta male i sredwe snage za sagorevawe baliranebiomase iz poqoprivredne proizvodwe[ifra 262‡004; Karakter I&R&D; Trajawe 36 meseciRukovodilac projekta dr Branislav Repi}Institucija koordinator projekta Institut za nuklearne nauke „Vin~a”,Beograd

Razvojni pro gram Energetska efikasnost u saobra}aju

Projekat: Pove}awe energetske efikasnosti prolaza puteva kroz naseqa sa pred-logom postupka vrednovawa efekata[ifra 292‡002; Karakter D; Trajawe 12 meseciRukovodilac projekta dr Branimir Stani}Institucija koordinator projekta Saobra}ajni fakultet, Beograd

109


Documents

NACIONALNI PRO GRAM ENERGETSKE …termotehnika.vinca.rs/content/files/strategija-razvoja...• Energetska efikasnost u industriji, • Energetska efikasnost komunalnih sistema, •