Naši rimski imperatori-feljton Novosti

8/4/2019 Naši rimski imperatori-feljton Novosti

http://slidepdf.com/reader/full/nasi-rimski-imperatori-feljton-novosti 1/31

Trajan na prestolu Dragana Matović | 25. jul 2009.

Ro?en u Martincima, Trajan na carskom tronu bio dve godine. Posle Trajanove smrti u

Rimskom carstvu sve se promenilo

Car Trajan Decije

Nastavci

1. Trajan na prestolu

2. Bedemi oko Rima

3. Veliki ratnik Prob

4. Maĉem osvojio krunu

5. Dvorac Gaja Valerija

6. Carevina u miraz

7. Od pastira - cezar!

8. Vladar srpske loze

9. Trijumf na Tibru

10. Poruka caru s neba 11. Cezar u kolevci!

12. Vladar uĉi slova

13. Samo ime dedino

14. Savet mudre Teodore

15. Suze cara Justinijana

Srodne teme

Put ka EU

Rekonstrukcija Vlade

Sabor SPC

Sluĉaj Artemije

Sve ţene Lotara Mateusa

U ĉitavoj istoriji teško je pronaći razdoblje kada su ljudi iz naših krajeva toliko uticali na sudbinu evropskecivilizacije i sveta, kao u 3. i 4. veku naše ere. Na teritoriji današnje Srbije, u tom vremenu, roĊeno je,

prema navodima struĉnjaka, osamnaest rimskih imperatora. To predstavlja petinu od svih vladara Rimskog

carstva i najveći broj careva koji su prvi put ugledali svet van Italije. Oni su imali kljuĉnu ulogu u dobanajdubljih kriza koje su potresale Rimsku imperiju, a prostor Balkana, odnosno tadašnjih rimskih provincija

Gornje Mezije i Donje Panonije za nepuna dva veka postao je posebno znaĉajan. Prva liĉnost sa podruĉja Srbije koja se uzdigla na carski presto bio je Trajan Decije. Njegova kratkotrajnavladavina, od 249. do 251. godine u analima antiĉke istorije opisana je kao primer vojniĉke ĉasti,umerenosti i vrline.

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279775-Bedemi-oko-Rima


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279776-Veliki-ratnik-Prob


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279777-Macem-osvojio-krunu


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279778-Dvorac-Gaja-Valerija


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279779-Carevina-u-miraz


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279780-Od-pastira---cezar


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279781-Vladar-srpske-loze


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279782-Trijumf-na-Tibru


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279783-Poruka-caru-s-neba


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279784-Cezar-u-kolevci


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279785-Vladar-uci-slova


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279786-Samo-ime-dedino


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279787-Savet-mudre-Teodore


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279788-Suze-cara-Justinijana


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/teme/teme.97.html:tema-37-Put-ka-EU


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/teme/teme.97.html:tema-55-Rekonstrukcija-Vlade


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/teme/teme.97.html:tema-56-Sabor-SPC


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/teme/teme.97.html:tema-59-Slucaj-Artemije


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/teme/teme.97.html:tema-153-Sve-zene-Lotara-Mateusa


http://www.novosti.rs/upload/images/feljton/2009/07jul/f25-trajan.jpg






















RoĊen je u okolini Sirmijuma, u malom mestu koje se nazivalo Budalija ili Bubalija (današnji Martinci).Otac mu je bio oficir, pripadnik lokalne aristokratije ĉiji su koreni verovatno poticali iz Italije. Iako je bio

starosedelaĉkog porekla, opredelio se za vojnu karijeru. Zbog svoje hrabrosti i odluĉnosti napredovao je odniţeg oficira do zapovednika rimske vojske. Njegova ţena Herenija Etruscilija takoĊe je pripadala poznatojsenatorskoj porodici etrurskog porekla. Sa njom je imao dva sina: Herenija Etruska i Hostilijana.

Trijumfalno

Decije je jedan od retkih rimskih vladara sa Balkana, koji je pre stupanja na tron bio konzul, ĉak i guverner.

Njegovo ime ĉešće se spominje u istorijskim dokumentima za vreme vladavine cara Filipa Arabljanina, kojiga je postavio da komanduje legijama na Dunavu. Krajem 248. godine poĉinju bune protiv cara Filipa uPanoniji i u Maloj Aziji. Decije odlazi sa svojom legijom da zaustavi uzurpatore. Osvajaĉ na Balkanu zvao

se Pakacijan, koji je tokom kratkotrajne vlasti u Sirmijumu uspeo ĉak da iskuje svoj novac. Ĉim su seDecijeve trupe pribliţile, Pakacijan je izgubio ţivot. Iz zahvalnosti, Filip ga postavlja za upravnika u Mezijii Panoniji.

Omiljen meĊu vojnicima, u ĉiju se podršku neizmerno uzdao, Decije pokazuje izuzetne sposobnosti uborbama protiv gotskih plemena. Zbog toga ga njegovi vojnici, pripadnici Desete legije, biraju za cara.

Obiĉaj je bio da legionari, ĉesto sa isukanim maĉevima, svoje vojkovoĊe primoravaju da prihvate carsku

titulu.Tu poĉast nije mogao da odbije i da je hteo, jer bi na taj naĉin sebi potpisao smrtnu presudu. Godine 249. ušao je u graĊanski rat sa titulom upravnika (prefekta) grada Rima. Nakon ubedljive pobede ubici kod Verone, u kojoj su poginuli car Filip i njegov sin Filip MlaĊi, Decije odlazi u Rim, gde i formalno

biva proglašen za cara.

Neposredno po stupanju na carski presto izgradio je i obnovio niz kapitalnih objekata. Poznate su Decijeveterme (Termae Decianae) na Aventinu, koje su završene 252. godine, a koristile su se ĉak i u 16. veku.Obnovio je i Koloseum u Rimu. Zahvalnost koju je imao prema vojnicima elitnih jedinica iz Panonije i

Mezije iskazao je na novcu, na reversu sa natpisom „genius edţercius illyriciani“. Novac je pravio u

kovnicama u Viminacijumu, a jedno vreme kovao ga je i u ime Filipa Arabljanina i njegovog sina.

Od poĉetka svoje vladavine, Trajan Decije pokazao je velike ambicije i za svoju porodicu: suprugu jeproglasio za avgustu (caricu), a sinove za cezare (prestolonaslednike). Zabeleţeno je da je bio jedan odrimskih imperatora koji su u vreme pape Fabijana progonili hrišćane da zaustave širenje ove vere. Zahtevao

je da episkopi Crkve prinose ţrtve njemu liĉno, što je za hrišćane bilo nemoguće. Trajan Decije je prvi

imperator koji je posle dva veka narušio tzv. Padţ Christiana, kojim je Rimsko carstvo prećutno uspostavilo primirje sa hrišćanima posle Domicijanovih progona.

Hrabri ratnik

I pored toga, hrišćani mu nisu došli glave. Mnogo opasniji neprijatelji po Rim u to doba bili su Goti, koji su

prelazili Dunav da bi pljaĉkali po Meziji i Trakiji. Rat je trajao tokom 250. i 251. godine. Praćenlegionarima, ĉesto je boreći se kao obiĉan vojnik, ulazio u prve borbene redove. Ta njegova hrabrost dodanašnjih dana nije zaboravljena. No, Goti su porazili Rimljane. U ţestokoj bici koja se odigrala u moĉvarikod Abrita (današnjeg Razgrada u Bugarskoj) poginuo je njegov sin, mladi carević Herenije Etruski.Istoriĉari beleţe da je na vest o njegovoj pogibiji Trajan Decije vojnicima hrabro povikao: „Nastavite

borbu! Izgubili smo samo jednog legionara“. Bitka je nastavljena, ali je Decije i sam upao u zasedu iz kojenije uspeo da izaĊe. Ubijen je strelom. Pretpostavlja se da ga je izdao neko iz njegovih redova. Na taj naĉin

postao je prvi rimski imperator koji je izgubio ţivot u bici sa varvarima. Posle njegove smrti u Rimskom carstvu sve se preokrenulo. Godine koje su usledile predstavljaju moţdanajteţi period njegove istorije. Vladale su epidemije, nesreće, siromaštvo i rat. Stanovnici imperije pitali su

se zašto se Rim toliko zamerio bogovima. Neki su smatrali da je do toga došlo zato što su mnogi verovalispisima Lukijana, koji je govorio da bogova i nema, pa im nisu više prinosili ţrtvene darove. Drugi sugovorili da je za to kriva „Hristova sekta“, koju su mnogi, poput cara Trajana Decija, smatrali opasnijom odvarvara, zato što je otvoreno izbegavala da uĉestvuje u obredima namenjenim rimskim bogovima iodavanju poĉasti boţanstvenim carevima Rima. Otprilike u to vreme, vojska na Dunavu izabrala je za cara Trebonija Gala, bivšeg senatora i guverneraDonje i Gornje Mezije. Za njega su tvrdili da je glavni krivac za smrt Trajana Decija, pa je pretila opasnost

da doĊe do novog graĊanskog rata. Zato je Gal prihvatio da usini Decijevog sina Hostilijana i da vlast

podeli sa njim. Udovica Herenija Etruscilija zadrţala je poloţaj carice. I pored toga, odmah posle pogrebnih sveĉanosti, Hostilijan i njegova majka odlaze u Viminacijum, gde suse osećali bezbednije nego u Rimu. Naţalost, krajem novembra iste godine Hostilijan umire od kuge. Bio je

prvi car u ĉetrdeset godina Rimske imperije, koji je umro prirodnom smrću.



Bedemi oko Rima Dragana Matović | 26. jul 2009.

Aurelijan naredio izgradnju visokih bedema da bi zaštitio Rim. Klaudije naredio ubistvo

sv. Valentina

Aurelije slavi u Rimu

Nastavci


2. Bedemi oko Rima




6. Carevina u miraz



9. Trijumf na Tibru

10. Poruka caru s neba

11. Cezar u kolevci! 12. Vladar uĉi slova

13. Samo ime dedino



Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


SUNCE se tek promolilo na horizontu, tog septembarskog dana krajem sedme decenije trećeg veka, kada jedalmatinska konjica razbila napad gotskih jahaĉa. Neviĉni taktiĉkom ratovanju, Goti, ĉija se snaga ogledalasamo u mnoštvu, poĉeli su da se povlaĉe prema logoru. Rimska vojska to je iskoristila za juriš. U masakrukoji je nastao udarom legija, ubijeno je i ranjeno izmeĊu 30.000 i 55.000 gotskih vojnika. Poraz Gota u bici kod Naisa (Niš) zavrteo je toĉak istorije u suprotnom smeru. Spreĉena je velika najezdakoja je pretila da uzdrma Rimsko carstvo. Trijumf Rimljana zaustavio je Gote, koji posle ovog kraha skoro

ĉitav vek nisu prelazili rimsku granicu. Iz istorijskih izvora teško se moţe dokuĉiti da li je car Galijen, ĉija je vladavina zapamćena po mnogim nevoljama, u to vreme bio ţiv ili je imperator bio Klaudije II, koji je uĉast pobede nazvan Gotski. Još jedan budući rimski car, koji je kao i Klaudije roĊen na našem tlu, istakaose u ovoj bici. Bio je to Aurelijan.

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279774-Trajan-na-prestolu






































http://www.novosti.rs/upload/images/feljton/2009/07jul/f26-rim.jpg






















Detalji kako je Klaudije Gotski 268. godine postao rimski car nisu u potpunosti jasni. Legenda kaţe da jenekoliko oficira, poreklom iz Ilirika (Balkansko poluostrvo), skovalo zaveru da jedan od njih, najsposobniji

ili najţeljniji vladarske slave, postane rimski car. Kocka je pala na Klaudija Gotskog. Jedne noći, tokomopsade Mediolanuma (Milana), u šator cara Galijena upali su unezvereni vojnici. Obavestili su ga da seneprijatelj pribliţava. IznenaĊen, ne stigavši da navuĉe oklop, izašao je napolje. Smrtonosna strela je

poletela, a uputio ju je komandant konjice Cekropije ili sam Klaudije. Te optuţbe nikad nisu dokazane.Zaverenici objavljuju da je car za naslednika proglasio jednog od najuglednijih vojskovoĊa - Klaudija

Gotskog. Pretpostavlja se da je to bila njihova izmišljotina, jer je Galijen imao sina i brata. Bivši car je imao dosta pristalica meĊu vojnicima i Klaudije je morao da smisli naĉin da izbegne pobunu.Odabrao je provereno sredstvo: podelio je vojnicima po dvadeset zlatnika!

Spasao carstvo

Niko od njih nije mogao da odoli tom poklonu, jer je u Galijenovo doba drţavna kasa bila prazna. Car jebio primoran da kuje novac koji je imao tek tanku srebrnu prevlaku preko bakra i bio je skoro bezvredan. U

takvim uslovima Klaudijev poklon bio je naprosto - neodoljiv.

Poreklo Klaudija Gotskog obavijeno je velom tajne. RoĊen je u Dardaniji, negde izmeĊu Naisa (Niša),Ulpijane (Lipljana) i Skupija (Skoplja). Opisan je kao ĉoveka visokog stasa, sjajnih oĉiju, širokog lica,prstiju koji su mogli da slome vilicu konju ili mazgi, ozbiljnog, uzornog, besprekornog ponašanja, koji jevoleo dosta da jede, ali ne i da pije vino. Razlog za veliĉanje njegovih pozitivnih osobina jeste to što jekasnije proglašen za rodonaĉelnika dinastije koju je osnovao Konstancije Hlor - otac Konsantina Velikog.

Upamćen je i po tome što je naredio ubistvo jednog hrišćanskog monaha, kasnije poznatog pod imenom

sveti Valentin. Ubistvo se dogodilo 14. februara 269. godine, i taj datum se kod katolika obeleţava kao dansvetog Valentina, praznik zaljubljenih.

Za nepune tri godine, koliko je trajala njegova vladavina, uspeo je da zaustavi rastakanje Rimskog carstva i

zapoĉeo vraćanje otcepljenih rimskih provincija pod okrilje. Nije mu bilo suĊeno da vlada dugo. Poĉetkom270. godine, k ada je pripremao rat protiv vandalskih plemena koja su pljaĉkala Panoniju, pao je kao ţrtvakuge u Sirmijumu (Sremska Mitrovica). Tu mu je prireĊena sahrana. Rimski senat mu je dodelio boţanske

poĉasti i postavio zlatnu statuu na Kapitolu. Izvori kaţu da je, neposredno pred smrt, za svog naslednika imenovao Aurelijana, koji je od poĉetka imao

podršku vojske. Aurelijan je dobar strateg i ratnik, o ĉemu svedoĉi i nadimak „Ruka na maĉu“ (manu adferrum). Za samo pet godina, koliko je trajala njegova vladavina, postigao je uspehe u obnovi carstva.

Svake godine vodio je po jedan rat i izlazio kao pobednik.

RoĊen je na malom seoskom imanju u okolini Sirmijuma ili, prema drugim izvorima, negde u GornjojMeziji. Otac mu je bio siromašan seljak, a majka sveštenica Solovog kulta. Legenda kaţe da je njegova

majka imala proroĉki dar i da je, dok je bio beba, predvidela je da će biti imperator. Prve godine Aurelijanove vlasti nisu obećavale ništa dobro. Oslobodivši se suparnika, Klaudijevog mlaĊegbrata Kvintija, u Rimu se suoĉio sa ustankom radnika kovnice novca. Tek što se ova pobuna završila, naItaliju se obrušila još jedna najezda Germana. S krajnjim naporom, u više bitaka, uspeo je da razbijevarvarske horde. Nije mogao da zna da je svojim vojnim intervencijama uspeo da zaustavi varvare, koji

narednih nekoliko stotina godina neće napadati Italiju. Smatrao je da je bezbednost Rima ugroţena inaredio da se izgrade visoki bedemi kojima će biti opasan ceo grad. To su prvi bedemi oko grada Rima jošod vremena kraljeva. Njih će nekoliko godina kasnije završiti imperator Prob.

Ubice - gardisti

Pobeda u pohodu koji je preduzeo protiv Palmire, nakon što je obezbedio mir u Rimu, spada u njegovnajznaĉajniji uspeh. U to doba uspon Palmire i njene neodoljive kraljice Zenobije doveli su u opasnost

rimske oblasti na istoku. Vrhunac je bilo njeno osvajanje Egipta i proglašavanje za naslednicu Kleopatre.

Krenuo je u vojni pohod. Koristeći ratno lukavstvo, uspeo je da razbije protivniĉku vojsku i povratiteritorije. Buntovnu kraljicu, okovanu u lance od ĉistog zlata, odvešće u Rim. Bila je najlepši ukras unjegovom velikom trijumfu.

Zabeleţeno je da je ovaj car ĉesto uĉestvovao u neposrednim okršajima na bojnim polju. U jednoj bici saSarmatima, sam je savladao 48 neprijateljskih vojnika, a ukupno je dotukao 950 ratnika. Povratio je

provincije Galiju, Španiju i Britaniju. Poznate su njegove besplatne deobe hleba i ulja najsiromašnijemsanovništvu. Nekoliko puta je svim stanovnicima podelio po 500 denara. U jesen 275. godine krenuo je u rat protiv Persije. Negde na putu izmeĊu Bizanta i Perinta ubili su ganjegovi gardisti. Zaveru je organizovao njegov liĉni sekretar, evnuh Eros. Dok je uz najveće vojne poĉastispaljen na tom mestu, supruga Ulpija Severina pokušala je da zadrţi vlast u Rimu



Veliki ratnik Prob Dragana Matović | 27. jul 2009.

Rimski car Marko Aurelije umro je u Sirmijumu (Sremska Mitrovica) 180. godine. Pola

veka kasnije u ovom anti?kom gradu ro?en je još jedan imperator sa tim imenom

Novac imperatora Proba

Nastavci


2. Bedemi oko Rima




6. Carevina u miraz



9. Trijumf na Tibru


11. Cezar u kolevci!


13. Samo ime dedino 14. Savet mudre Teodore


Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


RIMSKI car Marko Aurelije umro je u Sirmijumu (Sremska Mitrovica) 180. godine. Pola veka kasnije u

ovom antiĉkom gradu roĊen je još jedan imperator sa tim imenom, koji se, takoĊe, voljom ilirskih legijaispeo na carski tron. Za razliku od osećajnog i uglaĊenog cara-filozofa, Marko Aurelije nazvan Prob (276-

282) je bio nepismen, sirov vojnik.

Veza u imenu potiĉe iz tadašnjeg obiĉaja da se ono menja u momentu kad neko promeni graĊanski status.Tako je prilikom usvojenja posinak menjao ne samo porodiĉno, nego i liĉno ime, pa, ĉak, i nadimak.U Probovom sluĉaju verovatno je bilo drugaĉi je. Naime, za vreme imperatora Karakala, 212. godine, svi

stanovnici Rimskog carstva dobili su status rimskih graĊana. Do tada su tu privilegiju imali samostanovnici Italije. Prema tradiciji svi su dobili nova imena po njegovom zvaniĉnom - Marko Aurelije

Antonin. Status graĊana tada su stekli Probov otac ili deda. Uprkos kratkoj vladavini i ĉinjenici da susaznanja o njegovom ţivotu oskudna, Prob je u nekim oblastima Evrope jako poznat, i to zbogvinogradarstva. Legenda kaţe da je u vreme njegove vladavine prvi put zasaĊena vinova loza van Italije, i







































http://www.novosti.rs/upload/images/feljton/2009/07jul/FELJTON-PROB-2.jpg






















to na brdu Glavica, na Fruškoj gori, kod današnjeg sela Šuljam. TakoĊe, Prob je svim Galima, Hispancimai Britancima dopustio da poseduju vinovu lozu i proizvode vino. Zbog toga se u delovima Austrije i

Francuske smatra rimskim carem koji je u tim krajevima uveo vinogradarstvo. Rimljani su, meĊutim, u ta podruĉja davno pre Proba doneli vinovu lozu, a ova priĉa samo ukazuje da je u njegovo doba cvetalovinogradarstvo.

Prob spada u vladare koji su više vremena proveli u ratovima, nego u ureĊenju drţave. RoĊen je 232. uSirmijumu. Otac Maksimus ili Dalmacije bio je baštovan ili vojnik, koji je od malih nogu uĉio sina danaporno radi. Prob se najverovatnije rano posvetio vojniĉkom pozivu. U tim vremenima, jedino je vojniĉkakarijera omogućavala uspon na društvenoj lestvici. Nije poznato da li se ţenio i imao dece.

Sa nepune 24 godine, daleko pre nego što je to bilo uobiĉajeno, stupio je na duţnost tribuna, visokog oficiracarske legije. Tadašnji car Valerijan prepoznao je hrabrost i pouzdanost ovog mladića. Prob je ukazano

poverenje ubrzo opravdao sjajnom pobedom nad Sarmatima. Valerijan, koji je samo zahvaljujućiProbovom junaštvu izbegao smrt, uruĉio mu je izuzetno znaĉajno vojno odlikovanje: narukvicu, ogrlicu,koplje i venac.

Napredovao je vrtoglavom brzinom. U poĉetku je zapovedao nad tri, potom nad deset legija, pet puta mu jedodeljena titula konzula.

Opijen slavom

Ratovao je po celom rimskom carstvu. Kaţe se da je trijumfovao na ĉetiri reke - Rajni, Dunavu, Eufratu i

Nilu. Pripada onim imperatorima koji su poneli epitet semper victorioso (veĉiti pobednik), što je kasnijekovano na reversu njegovog novca.

Kada je Aurelijan (270-275), koji je kao i Prob roĊen u Sirmijumu, došao na ĉelo Rimskog carstva, stavioga je uz svoj tron. Vest o neoĉekivanom Aurelijanovom ubistvu, zatekla ga je u Egiptu, gde je smirivao pobunu. Mada je imao podršku vojske, nije se odmah eksponirao kao pretendent na presto. Nije ţeleosukob sa senatom koji je postavio već ostarelog Tacita (275-276) da rukovodi carstvom. Odmah nakon

Tacitove smrti ulazi u graĊanski rat protiv njegovog brata Florijana, koji se proglasio za cara. Florijan nijeimao podršku vojske i Prob posle pobede u bici kod Tarsusa iz graĊanskog rata izlazi kao pobednik. Senat

je Proba prihvatio kao rimskog imperatora i odao mu poĉasti, kakve, prema istorijskim izvorima, nisuviĊene od vremena njegovog imenjaka - Marka Aurelija!

Ĉim je stupio na presto, Prob je surovo kaznio Aurelijanove ubice. Zatim je, poput svog prethodnik a,

krenuo u pohode protiv varvara, koji su ponovo poĉeli da ugroţavaju granice carstva.Autor knjige “Tlo Srbije zaviĉaj rimskih careva”, Aleksandar Jovanović navodi da su Probovi savremenici

bili zapanjeni da jedan ĉovek u tako kratkom periodu moţe da vodi toliko ratova na dalekim razmeĊamacarstva. Obnovio je mir u svim provincijama. Umirio je opasnu granicu u Retiji, skršio je sarmitske upade u

Panoniji, Gote je naterao na mir i saradnju, pobedio brojne uzurpatore prestola, persijski kralj mu jeponudio povoljan mir. Kao iskusan vojnik, znajući da stabilnost limesa (granice) odbija neprijatelja, završio je rajanski i dunavski limes i izgradnju Aurelijanovih bedema, kojima je opasan Rim.

Nakon pet godina neprekidnog ratovanja, vraća se u Rim gde slavi tri jumf. Opijen slavom, objavljuje kako

će Rim uskoro postati toliko moćan da mu vojska više neće biti potrebna. Vojnici širom carstva su ovuizjavu primili kao uvredu.

Poseban uspeh, koji se pripisuje Probu je što je u rimsku vojsku ukljuĉio veliki broj varvara, posebno

Germana. Prema nekim izvorima ĉak, 16.000! Sa ţeljom da ekonomski ojaĉa carstvo, zarobljeneneprijateljske vojnike nije ubijao, već ih je naseljavao kao kolone da obraĊuju zemlju. Iz istorijskihdokumenata se vidi da je posle povratka sa istok a u rimsku provinciju Trakiju naselio ĉak 100.000 varvara.

Kajanje ubica

Poput Hanibala, koji je svoje vojnike terao da sade masline, Prob je naredio da za vreme mira sade vinovu

lozu u Galiji, Panoniji, i Meziji. Antiĉki istoriĉari navode da je podizao vinograde na Fruškoj gori, sanamerom da poboljša ţivot u rodnoj zemlji. Upravo to je bilo kobno za samog Proba. Navodno, jednog vrelog avgustovskog dana Prob je izveo vojnike da prave kanale za odvodnjavanje

moĉvara oko Sirmijuma. Razdraţeni od vrućine, napora i iznurenosti, legionari su se pobunili. Prepoznavšiopasnost, Prob se sklonio u “gvozdenu kulu”, za koju do danas nije razjašnjeno šta je predstavljala, da li jeto bila posebna kula, koja je sluţila za nadgledanje radova u polju ili kula gvozdene k apije Sirmijuma. Kula

je osvojena, a maĉevi legionara završili su u telu nesrećnog Proba. Prema predanju, ubice je odmah nakon poĉinjenog ubistva preplavilo kajanje i tuga. Neki od njih su nemogavši da podnesu griţu savesti izvršili samoubistvo, drugi su ga oplakivali i veliĉali. Sahranili su ga sasvim poĉastima. Mnogo je, meĊutim, verovatnije, da je ubistvo bilo posledica pobune legija na zapadu,koje su, kako piše Duško Lopandić u knjizi “Purpur imperije”, za cara proglasile svog komandanta Karusa.



Nekoliko godina posle ovog dogaĊaja, Probova smrt je osvećena. Uĉinio je to njegov zemljak iz Ilirika -

Diokle, kasnije nazvan Dioklecijan.

Mačem osvojio krunu Dragana Matović | 28. jul 2009.

RIMSKI car iz plejade imperatora ro?enih u Sirmijumu (Sremska Mitrovica),Maksimijan Herkulije (285-305, 310) spada u one monarhe koji su izvojevali carski

poloţaj pre brutalnoš?u i ma?em, nego vladarskim sposobnostima

Novac Maksimilijana

Nastavci


2. Bedemi oko Rima


4. Maĉem osvojio krunu5. Dvorac Gaja Valerija

6. Carevina u miraz

7. Od pastira - cezar! 8. Vladar srpske loze

9. Trijumf na Tibru




13. Samo ime dedino



Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


RIMSKI car iz plejade imperatora roĊenih u Sirmijumu (Sremska Mitrovica), Maksimijan Herkulije (285-

305, 310) spada u one monarhe koji su izvojevali carski poloţaj pre brutalnošću i maĉem, nego vladarskimsposobnostima. Uzdigao se uz svog najboljeg prijatelja, imperatora Dioklecijana (284-305), do carskog

prestola. Objedinjavalo ih je skromno ilirsko poreklo, sjajna vojniĉka karijera, a zabeleţeno je da su, ĉak,istog dana slavili roĊendan! Par koji je dve decenije uspešno vladao Rimskim carstvom bitno se razlikovao.Nasuprot Dioklecijanu, Maksimijan je, prema navodima antiĉkih izvora, bio neobrazovan, brutalan i







































http://www.novosti.rs/upload/images/feljton/2009/07jul/FELJTON-MAKSIMIJAN.jpg






















nemaran prema redu i pravilima, ali i prema datoj reĉi. Maĉ mu je bio preĉi nego znanje, a laskanjeugodnije od istine. Dioklecijan je bio voĊa, Maksimijan surov, snaţan i neobuzdan izvršilac. U javnosti suse pojavljivali kao braća. Još na poĉetku svog upravljanja rimskom imperijom, Dioklecijan je shvatio da nemoţe u istom trenutku da zapoveda vojskom na istoku i zapadu, pa je odluĉio da ima suvladara. Izabrao jesvog zemljaka Maksimijana, već prekaljenog vojnika. Na sveĉanosti u Nikomediji 285. godine proglasio ga

je za avgusta, s tom razlikom što je za sebe uzeo titulu starijeg avgusta. Dodali su boţanska imena:Dioklecijan je postao i Jovije (Jovis), prema vrhovnom bogu Jupiteru, a Maksimijan - Herkulije

(Herculius), sa oĉiglednom asocijacijom na Herkula i njegovu snagu. Dioklecijan je dobio istoĉni, u todoba uticajniji deo Rimskog carstva, a Maksimijan ostatak imperije - umoran i ispošćen zapad. Nikomedija je bila Dioklecijanova prestonica, a Milano (Mediolanum) Maksimijanova. Zdanja koja su u to dobapodignuta u Milanu - palata sa hipodromom, cirkus, teatar, velike terme, kovnice novca, dvostruki bedem -

uzdigla su ovaj grad. Tada su osnovane Peta Jupiterova i Šesta Herkulova legija, u kojima su bili elitni

vojnici Ilirika. Te legije su decnijama korišćene za specijallne zadatke. Novi obiĉaji Nekoliko godinakasnije, smatrajući da za celo Rimsko carstvo dva vladara nisu dovoljna, Dioklecijan je povećao njihov brojna ĉetiri i time stvorio tetrarhiju, tzv. vladavinu ĉetvorice. Pravo na rimski presto sticalo se ukljuĉivanjem uJupiterovu porodicu ĉinom usvojenja. Dioklecijan je tada u reformu upravljanja drţavom uneo odredbu dakada avgusti proslave dvadesetogodišnjicu svoje vladavine, dragovoljno se odriĉu prestola i svoja mesta,

prava i titule prepuštaju cezarima. Njome je neposredno motivisana izgradnja carskih palata u Splitu iGamzigradu. Dioklecijan je za suvladara i naslednika uzeo Galerija Maksimijana (293-311), a Maksimijan

Herkulije - Konstancija Hlora (293-306). Dobili su titulu cezara. Iskusni carevi braĉnim vezama obavezalisu cezare na lojalnost - Galerije se oţenio Dioklecijanovom ćerkom Valerijom, a Konstancije Hlor Maksimijanovom usvojenicom Konstancijom. Dioklecijan je potpuno izmenio pravila ponašanja na dvoru.

Po ugledu na Aurelijana uveo je istoĉnjaĉki obiĉaj klanjanja i ljubljenja carske odore. Caru koji je postaogospodar i bog, mnogo se teţe prilazilo, nego u doba kada se smatrao samo prvim meĊu graĊanima i

senatorima, dok je “boţanstvo” postajao tek posle smrti. Uveo je protokl, koji je, zapravo, predstavljaovišestepenu zaštitu od izdaje. Pre proglašenja tetrarhije, Maksimijan je upešno vodio ratove na rajanskomlimesu, a hroniĉari opisuju da je tim pohodima uspeo da uĊe u “germanski okean”. Maĉem je umirio

buntovniĉke provincije u Africi i Španiji, zajedno sa Dioklecijanom vodio je ratove protiv Sarmata. Ugodinama kada je rimska imperija ponovo upoznala mir, Maksimijan je ţiveo, kako navode antiĉkihroniĉari, raskošno i poroĉno. Negde u to doba, na majske kalenade 305. godine, u Nikomediji, prvi i

poslednji put je ispoštovan Dioklecijanov ukaz: posle dve decenije vladavine oba avgusta su odstupila odprestola i svoje titule prenela na cezare Galerija i Konstancija Hlora. Izabrani su novi cezari: Maksimin

Deja i Flavije Sever, takoĊe, roĊeni na prostoru današnje Srbije. Dioklecijan se iste godine povukao u svoju palatu u Splitu da, kako saopštavaju istorijski izvori, u miru provede preostale godine ţivota, a Maksimijan

u dvorac u Lukaniji, nedaleko od Milana, mada je u svom zaviĉaju imao rezidencijalno zdanje, za koje se

pretpostavlja da se nalazilo u vojvoĊanskom mestu Ĉalma. Zla kob ODAN Dioklecijanu dok su vladali,Maksimijan se posle odricanja od prestola nije drţao postignutog dogovora. Opsednut ţeljom za vlašću imoći, na sve naĉine je uĉestovao u uništavanju ideje o tetrarhiji, kako bi povratio titulu avgusta. Prilika seukazala sledeće godine, kada su pretorijanci i senat u Rimu za avgusta nezakonito proglasili njegovog sina

Maksencija. Rimsko carstvo je ponovo bilo u haosu. Maksimijan se 307. godine proglašava avgustom.Galerije je pokrenuo vojsku protiv Maksimijana i sa njom stigao do Rima. Pošto nije uspeo da ga savlada, jer su vojnici odbijali da se bore protiv svog starog komandanta i prešli na Maksimijanovu stranu, prepustiomu je Italiju. Kako bi ojaĉao svoj poloţaj, Maksimijan udaje ćerku za cezara Konstantina Velikog, sinaKonstancija Hlora, koji vlada u Galiji i na Rajni. Ubrzo posle toga pokušava da preotme vlast od svog sinaMaksencija, koji je, zvaniĉno nepriznat, vladao u Rimu kao samoproklamovani avgust. Posle propasti, beţikod zeta i ćerke u Galiju. Ţiveći na Konstantinovom dvoru doprineo je njegovom uĉvršćivanju na vlasti.Zbog Mak simijanovog lošeg ponašanja, sledeće godine organizovan je istorijski skup u Karantumu. Tu ga je Dioklecijan navodno ubedio da se odrekne carske odore. Pored Dioklecijanovih i Galerijevih napora,

vlastoljubivi Maksimijan nije odustajao. U leto 310. godine u dvoru u Trijeru ponovo sebe proglašava

avgustom. Rimska imperija je tada imala sedam, što priznatih što nepriznatih avgusta (Galerije, MaksiminDeja, Konstantin, Maksimijan, Licinije, Maksencije i Domicije Aleksandar). Kob graĊanskog rata, kome jei sam umnogome doprineo, nije ga mimoišla. Ubijen je ili nateran da izvrši samoubistvo 310. u Marselju.Tako je “ovaj veliki rimski car”, navodi hroniĉar Laktancije, “okonĉao ţivot sramnom i nedostojnomsmrću”. Deceniju kasnije kada se budu merile zasluge imperatora Marka Aurelija Valerija Mksimijana,

poboţnog sretnog nepobedivog avgusta, pontifeksa, maksimusa (vrhovni sveštenik), pobednika Germana(pet puta), Sarmata (ĉetiri puta), Persijanaca (dva puta), Britanaca, Karpa, Armena, MeĊana, tribuna (sedamputa), k onzula (šest puta), imperatora (sedamnaest puta), oca domovine, prokonzula i njegova lakovernastrast za vlašću - doţiveće rehabilitaciju.



Dvorac Gaja Valerija Dragana Matović | 29. jul 2009.

Palata Feliks Romulijana, vrhunac umetnosti tog perioda. Biografija nalik bajci u kojoj

pastir postaje car

Feliks Romulijana

Nastavci


2. Bedemi oko Rima




6. Carevina u miraz



9. Trijumf na Tibru


11. Cezar u kolevci! 12. Vladar uĉi slova

13. Samo ime dedino



Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


IMPERATOR Gaj Galerije Valerije Maksimijan (293-311) jedna je od najprotivreĉnijih liĉnosti Rimskogcarstva. Jedni su ga slavili kao spasioca imperije, novog Romula i Aleksandra Velikog, a drugi ruţili ismatrali najlošijim vladarom i ĉovekom. Dok su ga paganski pisci opisali kao odvaţno hrabrog,herkulovski snaţnog, predodreĊenog za pobede, sa lepotom, koja se smatrala boţijim darom, hrišćanskiistoriĉari su ga prikazali kao monstruoznog gospodara, neprijatelja svake kulture i uĉenosti, koji je, ĉak, isvog oĉuha Dioklecijana oterao sa prestola!

Galerije je u mladalaĉkim godinama zadobio najviše vojniĉke ĉinove i naklonost cara Dioklecijana, koji ga je usinio i 293. godine proglasio za cezara i svog suvladara. U zrelim godinama odneo je jednu od najvećihpobeda u rimskoj istoriji, a u trenutku kada ga je zadesila smrt, u vreme njegove najveće moći i slave,sahranjen je i uvršten meĊu bogove u Feliks Romulijani (Gamzigrad kod Zajeĉara), danas jednom od







































http://www.novosti.rs/upload/images/feljton/2009/07jul/f29-Gamzigrad.jpg






















najvećih arheoloških nalazišta u Evropi, na listi Uneskovih spomenika. Za n jegovo ime vezuje se i

poslednji veliki progoni hrišćana 303. i 304. godine, ali i prvi edikt o toleranciji hrišćanstva iz 311. godine.

Porazio Persijance

Galerijeva biografija liĉi na bajku u kojoj pastir postaje car. RoĊen je oko 260. godine na malom poljskom

imanju Sekundijana u Priobalnoj Dakiji. Njegov otac, ĉije ime nije saĉuvano, bavio se zemljoradnjom.Majka Romula bila je sveštenica “planinskih bogova”. Imao je sestru, majku budućeg imperatoraMaksimina Deje. Kao deĉak, Galerije je ĉuvao stoku i stekao nadimak Govedar. Tog nadimka se nikad nije

odrekao, jer je u njemu slutio vezu sa Silvanom, šumskim boţanstvom. Kao i ostali tetrarsi, u vojsci je napredovao u vreme svojih zemljaka Aurelijana i Proba, kasnije i kod

Dioklecijana, koji ga je 293. godine, uzeo uz svoje skute i proglasio cezarom. Tim ĉinom Galerije je ušao u boţanski red Jovija, sa kojim se Dioklecijan izjednaĉavao. Postao je Jupiterov sin, drugi Mars. Prethodno jenapustio prvu suprugu s kojom je imao kćer Maksimilu i oţenio se Dioklecijanovom ćerkom Valerijom. U krajevima u kojima je vladao, gradio je palate, trijumfalne lukove, terme, a dvorove je imao u Serdici

(Sofija) i Saloniki (Solun). Pretpostavlja se da je njegova glavna rezidencija pre 299. godine bila u

Sirmijumu (Sremska Mitrovica), jer je odatle u prvim godinama vladavine mogao preduzimati vojne

poduhvate kako bi zaštitio granicu na Dunavu. Po okonĉanju tih ratova, dao je da se iskrĉe šume u Panonijii isuši Pelsonsko jezero (Blatno jezero). Tu panonsku provinciju nazvao je po svojoj ţeni Valeriji kojojiskazao zahvalnost, što je kao svog, prihvatila njegovog sina Kandidijana, kojeg mu je rodila ljubavnica.

Najznaĉajniji dogaĊaj u Galerijevom ţivotu odigrao se 297-298. godine. Bio je to rat koji je vodio protiv

Persije.

Sa svojim vojnicima, Galerije je uspeo da savlada Persijance. Galerije je, poput Aleksandra Velikog, koji se posle pobede postarao za porodicu pobeĊenog cara Darija, zaštitio porodicu Narsesa od nasrtaja i otmice,zasluţivši veliko poštovanje. Posle ovog poraza, Persijanci su napustili Mesopotamiju, a Galerije slavljen u

celoj imperiji kao drugi Romul i Aleksandar. Od tog trenutka poĉinje Galerijeva pripovest o boţanskomporeklu: on je sin boga Marsa i Romulov brat, a njegova majka Romula, poput Olimpijade, majke

Aleksandra Velikog, zaĉela ga je sa samim bogom, koji se pribliţio u vidu aţdaje. Odgonetaĉ Romulijane, arheolog Dragoslav Srejović navodi da je Galerijeva majka od te godine moralauţivati posebno poštovanje. Galerije je zamislio da sagradi palatu nazvanu po majci Romulijana, po uzoru

na Dioklecijanovu palatu u Splitu. Obe palate su predstavljale do tad jedinstvene graditeljske poduhvate u

rimskom svetu. Imale su dvostruku namenu: da sluţe za ţivota vladara kao raskošni dvorci, da im obezbededostojanstvenu i spokojnu starost kada se posle dve decenije povuku sa trona, a nakon njihove smrti trebalo

je da postanu mauzoleji.

U Galerijevo rodno mesto iz svih delova carstva stigli su najbolji graditelji, ĉuveni umetnici, klesari, slikari

i zanatlije, da od skupocenog mermera izgrade i ukrase raskošnu palatu. Nova, grandioznija palata zapoĉeta je da se gradi na temeljima stare, ponovo Romuli u ĉast, 305. godine igraĊena je do Galerijeve smrti. Na severnoj strani ovog kompleksa bile su dve raskošne palate, sa

dvoranama ukrašenim mozaicima, freskama i skulpturama.

Osveta caru

Dela saĉuvana u Romulijani predstavljaju vrhunac umetnosti tog perioda. IzmeĊu dve palate bio je malihram sa ţrtvenikom, posvećen Velikoj majci ili bogovima Liberu i Liberi. Iz nalaza u palati moţe sezakljuĉiti da je Galerije bio sklon bogovima koji su, kao i on, imali smrtnu majku i besmrnog oca, kao štosu Herkul, Eskulap, posebno Dionisije, što se vidi po mozaicima i skulpturama sa njegovim predstavama. Galerijeva teška bolest zaustavila ga je da sprovede svoj naum do kraja. Umro je godinu dana pre završetkaFeliks Romulijane. Lomaĉa koja je 311. godine oznaĉila Galerijevu apoteozu poslednji put je u obeleţilatakav tradicionalni rimski ritual.

Na samrtniĉkoj postelji, suprugu Valeri ju i sina Kandijana poverio je caru Licinuju na staranje. Valerija jekratko uţivala Licinijevu zaštitu. Nekoliko meseci kasnije napustila je dvor i prešla u deo carstva kojim jeupravljao Maksimin Deja. Ponudio joj je brak. Hteo je da se preko nje poveţe sa Dioklecijanom. Kad ga je

odbila, izgubila je svaku zaštitu. Oduzeta su joj sva dobra, a poĉetkom 312. sa majkom Priskom,Dioklecijanovom suprugom prognana je u Siriju. Posle Dejove smrti, pokušala je da se pribliţi Liciniju.Kada je ĉula da je Licinije naredio Kandijanovo ubistvo, sa majkom se sakrila u okolinu Soluna, ali su ih

pronašli i ubili. To je bio Licinijev konaĉni obraĉun sa tetrarhijom i sa uspomenama na Galerija. Posle tih dogaĊaja obustavljena je svaka graditeljska delatnost u Romulijani. Pr etpostavlja se da je

kompleks u ĉetvrtom veku potpao pod upravu crkve, koja je u sred Galerijeve palate sagradila baziliku. Najverovatnije je to bio naĉin osvete caru koji je surovo progonio hrišćane. U vreme najezde Huna u petomveku, Romulijana je razorena i spaljena. Ponovo je razrušena u sedmom veku. Tek u 11. veku, napuštene



zidine naslelili su Sloveni, koji nisu znali ni naziv carskog dvorca, niti nekadašnjeg vlasnika. FeliksRomulijana je dobila novo ime - Gamzigrad.

Carevina u miraz Dragana Matović | 30. jul 2009.

Hlor ostavio Jelenu i oţenio se Teodorom koja mu je donela slavu . Jelena je 283. godinerodila Konstantina

Ostavljena - Jelena

Nastavci


2. Bedemi oko Rima




6. Carevina u miraz


8. Vladar srpske loze 9. Trijumf na Tibru




13. Samo ime dedino



Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


Ţelja za vlašću budućeg rimskog imperatora Konstancija Hlora (293-306) bila je jaĉa od ljubavi. Da bi postao jedan od ĉetiri gospodara sveta, morao je da se oţeni Teodorom, usvojenicom avgusta Maksimijana

Herkulija (285-305, 310). Taj brak mu je doneo slavu o kojoj je sanjao, a odneo ţenu koju je voleo. Odluka da napusti Jelenu (Helena), sa kojom je imao sina Konstantina, kasnije nazvanog Veliki (306-337)

imala je dugoroĉan odjek u evropskoj i svetskoj istoriji. Naime, to je presudno uticalo da njihov jedinac

Konstantin, kasnije nazvan Veliki, ogrne carski purpur i postane monarh - jedan od najznaĉajnijih.Konstantin je prihvatio hrišćanstvo, bio prvi car koji je postao hrišćanin i osnovao Konstantinopolj, koji će







































http://www.novosti.rs/upload/images/feljton/2009/07jul/f30-HELENA.jpg






















hiljadu godina biti glavni grad izmenjene rimske imperije.

Poreklo Konstancija Hlora ostalo je zamagljeno. Kao i ostali vladari tog doba, potekao je iz Ilirika

(Balkansko poluostrvo). RoĊen je 250. godine, najverovatnije, u Naisu (Niš). Njegov otac Eutropije bio je jedan od uglednih ljudi iz Dardanije, dok o poreklu njegove majke, ĉije je ime, verovatno, bilo Klaudija,izvori nisu saglasni. Veruje se da je bila nećaka cara Klaudija Gotskog (268-270), moţda kćer njegovogbrata Krispa. Kasnoantiĉki pisac Eutropije pretpostavlja da je bila njegova sestriĉina ili unuka, a drugiizvori navode da je Konstancije unuk Klaudijevog brata, što se moţe videti i na natpisima na kojimaKonstancije sebe naziva unukom boţanskog Klaudija.

Carski gardist

Mladost je proveo u vojsci. Obdaren hrabrošću, blagošću, dobroćušnošću, razlikovao se od ostalih vojnikakoji su maĉem krĉili put do uspona. Govorili su da je njegova lepota dostojna samog Apolona. Nadimak Hlor dobio je zbog svog bledog tena, kakav su imali Ahil i Aleksandar Veliki. TakoĊe, Hloris je bila rimska

boginja cveća, puna sunĉevog sjaja, uz koju je išlo rumenilo stidljivosti i skromnosti. Ovi epiteti pratili suKonstancija.

Sa Jelenom se upoznao oko 270. godine, kada je kao gardista cara Aurelijana boravio u Bitiniji. Bila je

ţena snaţnog karaktera i velikih ambicija, no, prema navodima istorijskih izvora, niskog roda. EpiskopMilana Ambrozije, Jelenu je nazivao gostioniĉarkom. Kako ljubav ne pita za poreklo i ne mari za društvena pravila, Jelena i Konstancije su se spojili. Do danas

nije jasno da li su bili u klasiĉnom braku ili su ţiveli nevenĉano. U to vreme bilo je zabranjeno dasupruţnici budu iz nespojivih društvenih staleţa, pa je Jelena, ipak, bila Konstancijeva vanbraĉna ţena.

Oko 283. rodila je Konstantina u Naisu.Tih godina Maksimijan Herkulije, koji je već postao Dioklecijanov suvladar, zapazio je Konstantinovevojniĉke sposobnosti. Predloţio mu je da se oţeni njegovom poćerkom Teodorom. Konstancije je popustio

pod politiĉkim pr itiskom, verovatno i radi napredovanja u karijeri. Otpustio je voljenu Jelenu. Sa Teodorom

je dobio dva sina Flavija Dalmacija i Flavija Julija Konstancija, ĉije su sudbine, naţalost, bile tragiĉne inijedan nije ostavio trag u istoriji.

Osnivanjem prve tetrarhije, postao je cezar u zapadnom delu imperije. Ĉetiri tetrarha - Dioklecijan,

Maksimijan, Galerije i Konstancije Hlor - trebalo je da predstavljaju simbol koji je u starim civilizacijama

oznaĉavao ĉetiri velika carstva - Persiju, Asiriju, Egipat i Heladu. Dobio je upravu nad nemirnim

provincijama Galijom i Britanijom. Stolovao je u Trijeru, gde je podigao rezidencijalnu palatu sa

hipodromom, velike, carske terme, baziliku, amfiteatar, obnovio most Marka Aurelija i poznatu Porta nigra,

koja je i danas simbol ovog grada.

Kada su u Nikomediji 305. godine na sveĉanom skupu Dioklecijan i Maksimijan Herkulije predavali vlast

novim avgustima Galeriju i Konstanciju Hloru i cezarima Maksimijanu Deju i Flaviju Severu pravljena su poreĊenja novih avgusta, ukazuje dr Aleksandar Jovanović, u knjizi ”Tlo Srbije zaviĉaj rimskih careva”.Galerije je nastupio sa gordom ohološću pobednika nad Persijancima, ĉiji se trijumf poredio saAleksandrovim, dok je Konstancije plenio svojom blagošću, umerenošću i otvorenošću.

Okretanje Hristu

Flavije Sever je tada postao njegov mlaĊi suvladar sa titulom cezara. Prepustio mu je Italiju i Afriku, a sebi pridodao Španiju. U pratnji sina Konstantina, Konstancije 305. godine prelazi u Britaniju, gde su izvojevalipobedu nad neprijateljem. MeĊutim, ubrzo nakon te pobede, iznenada se razboleo i umro u današnjemJorku. Oţalivši ga sa dostojnim poštovanjem, vojnici su za naslednika prestola proglasili njegovog sinaKonstantina. Vreme vladara koje su birali legionari ponovo se vratilo.

Smatra se da je nakon toga Jelena, o kojoj se do tog vremena malo zna, došla na sinovljev dvor u Triru.Posle pobede nad Maksencijem, sinom Maksimijana Herkula, koji se sam proglasio za imperatora i vladao

Italijom, Konstantin se okrenuo hrišćanskoj veri i, po reĉima savremenika i carevog biografa, EvsevijaCezarejskog preveo je ĉitavu svoju porodicu, ukljuĉujući i majku, u hrišćanstvo. Konstantin je svojoj majci

poklonio posed na samom jugoistoku Rima i na tom imanju podignuta je moţda i najstarija crkva u ovomgradu, posvećena muĉenicima Dioklecijanovog perioda, svetom Marselinu i Petru. Na istom mestu nalazilase i Helenina palata, koja je poticala iz vremena Septimija Severa. Arheološkim iskopavanjima utvrĊeno jeda je jedna od prostorija te palate pretvorena u hrišćansku kapelu. Ubrzo po proslavi Konstantinove desetogodišnjice vladavine, Helena se, prema navodima Cezarejskog,uputila na hodoĉašće u Svetu zemlju. Po mitropolitu Palestine, cilj Jeleninog puta bio je da obiĊe svahrišćanska mesta i iskaţe hrišćansko ĉovekoljublje. MeĊutim, Evsevije otvoreno kaţe da je moguće da jeKonstantinov nagli zaokret u verskoj politici i uklanjanje nekadašnjeg vladara Licinija, izazvalo nemire uistoĉnim provincijama. Jelena je podelila novac vojnicima i na taj naĉin ih je, verovatno, umirila. Obišla jeSvetu zemlju, crkvu Hristovog roĊenja u Vitlejemu i Hristovog groba u Jerusalimu, koje je njen sin poĉeo



da gradi. Nedugo po povratku sa puta po istoku, Jelena je umrla.

u srednjem veku, Jelena je bila uzor mnogim vladarkama, kao prva carica koja je, prema predanju, otkrila

zaboravljeni Ĉasni krst na kome je razapet Isus, ktitorka i dobrotvorka, majka cara Konstantina i na krajugrešnica koja se pokajala. Bila je i ostala popularna svetica u razliĉitim delovima sveta. U juţnoj Francuskoj smatra se zaštitnicom od munja, gromova i vatre, u Alpima i rajnskoj oblasti slavi se kaozaštitnica rudara, na Kipru se veruje da je proterala otrovne zmije sa ostrva. Istorijska Jelena bila jeinspiracija mnogim umetnicima, ĉesto je predstavl jana na delima velikih majstora, poput Rubensa i

Franĉeska. Mnogobrojna literarna dela pisana od Velsa do Ĉeške, od Italije do Švedske, slave Jelenu injene podvige.

Od pastira - cezar! Dragana Matović | 31. jul 2009

Maksimin Daja postao vladar na iznena?enje svih, pa i - sopstveno. Flavije Sever ostaobez vojske pred Rimom

Temelji carske palate u Šarkamenu

Nastavci

1. Trajan na prestolu 2. Bedemi oko Rima




6. Carevina u miraz



9. Trijumf na Tibru




13. Samo ime dedino

14. Savet mudre Teodore 15. Suze cara Justinijana

Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije








































http://www.novosti.rs/upload/images/feljton/2009/07jul/f31-sarkamen.jpg






















Kada su 305. godine carevi Dioklecijan i Maksimijan Herkulije, posle dve decenije, odstupili od trona, po

ranijem naumu, trebalo je da se cezari Galerije i Konstancije Hlor proglase za avguste i u vlast uvedu dva

nova cezara. Dioklecijan, koji je raĉunajući na porodiĉne povezanosti pomišljao da će izbor pasti naMaksencija (Maksimijanov sin) i Konstantina Velikog (sin Konstancija Hlora) zatraţi imena od Galerija,kome je prepustio da donese odluku.

Istoriĉar Laktancije je preneo njihov razgovor: ”Koga onda da izaberemo?”, upitao je Dioklecijan.”Severa”, reĉe Galerije. ”Zar onog buĉnog igraĉa, pijanca, kome je noć dan, a dan noć?” ”Dostojan je tog

poloţaja, jer je odano predvodio vojnike i poslao sam ga Maksimijanu da ga zaogrne purpurom”, reĉeGalerije. ”Neka bude”, Dioklecijan sa ustezanjem prihvati, a kad zapita za drugog - Galerije pokaza na

Maksimina Daju, jednog poludivljeg mladića, kome je nedavno naredio da uzme ime sliĉno njegovom. ”Ko je taj koga mi nudiš?”, upita Dioklecijan. ”Moj roĊak”, reĉe Galerije. Dioklecijan uzdahnu (i proreĉe): ”Nedaješ mi odgovarajuće ljude kojima se moţe poveriti zaštita drţave.” ”Isprobao sam ih”, odgovori Galerije.

”To ćeš iskusiti, jer ćeš ti preuzeti kormilo imperije...”

Bledi ratnik

Laktancije kaţe da je Maksimin Daja (305-313) postao vladar na iznenaĊenje svih, a verovatno i nasopstveno! Kazuje još da je Daja, ”tek, odvojen od stada i šuma, brzo postao vojnik gardista, potom

starešina garde, uskoro zatim tribun, a narednog dana cezar. Dobio je na upravu Istok da ga satre iupropasti, jer nije poznavao ni drţavnu, ni vojnu sluţbu, a sad je postao pastir ne stada već vojnika.” Tako je i bilo. Ostao je upamćen po neuspešnim ratnim operacijama, a zbog promenljivog odnosa premahrišćanima, ranohrišćanski pisci o njemu su pisali sa velikom uzdrţanošću. Majka mu je bila Galerijeva

sestra. RoĊen je u okolini mesta koje je danas poznato kao lokalitet Šarkamen, desetak kilometara udaljenod Negotina. Tu su pronaĊeni ostaci monumentalne graĊevine za koju se veruje da ju je sagradio Daja usvom rodnom kraju, po ugledu na Feliks Romulijanu, Galerijevo graditeljsko delo. Karakter Flavija Severa

(305-307) o pisao je anonimni hroniĉar, koji navodi da je ”cezar Sever bio niskog karaktera i porekla, pijanac...” Nasuprot tome, Laktancije, osim hedonizma, ne zamera Flaviju druga nedela, ĉak naglašavanjegovu odanost i marljivost. Posredni podaci u delima Aurelija Viktora navode da je roĊen u okolini Naisa(Niš), no oni se uzimaju sa rezervom. Bio je vojnik neke od balkanskih provincija, pre nego što je njegov

prijatelj Galerije zatraţio da ga Maksimijan imenuje za cezara, zapravo mlaĊeg suvladara KonstancijaHlora, koji je vladio zapadnim rimskim carstvom. Upravljao je Italijom i Afrikom, ali vojska ga nije

prihvatila i u tome je leţalo seme zle kobi ovog vladara. Maksimin Daja je dobio da vlada Sirijom i Egiptom, gde se, navode hroniĉari, istakao u sprovoĊenjunareĊenja o progonu hrišćana. Pretpostavlja se da je izgradnja utvrĊenja u Šarkamenu poĉela odmah poslenjegovog proglašenja za cezara. Skromnije veliĉine u odnosu na gamzigradsko zdanje, predstavljao je

zapravo preslikan odnos izmeĊu avgusta Galerija i cezara Daje. Verovatno Daja nije hteo da se izjednaĉi sasvojim ujakom, bez obzira što je na to imao pravo. Šarkamensko utvrĊenje, kao ni Romulijana, nikad nijezavršeno. U vrtlogu graĊanskog rata, koji je potresao imperiju krajem prve decenije ĉetvrtog veka, Flavije Sever se

našao u nezavidnom poloţaju. Maksencije se u Rimu samoproglasio za avgusta. Pozvao je ocaMaksimijana Herkulija da mu se pridruţi u vlasti, što je ovaj i prihvatio. Galerije nareĊuje Flaviju da satrupama svrgne uzurpatore. Ali, vojnici kojima je nekad komandovao Maksimijan, napuštaju Severa predRimom. Konstancije beţi prema Raveni. Zaveden Maksimijanovim obećanjima, predaje grad i - pada u

zarobljeništvo. Okolnosti njegove smrti nisu jasne. Pojedini hroniĉari navode da je nastradao u mestu Tres

Tabernae, gde ga je presreo odred Maksencijeve vojske. Prema drugoj verziji, Maksimijan ga je drţao uzarobljeništvu i likvidirao 307. tokom Galerijevog pohoda na Italiju. Sahranjen je sa svim poĉastima uGalijenovom mauzoleju u okolini Rima.

Krivi proroci

Profesor dr Aleksandar Jovanović uoĉio je neobiĉan odnos dvorskog hroniĉara Laktancija prema FlavijuSeveru. Osim navoda da se radi o ĉoveku sklonom piću, nema drugih primedbi. Laktancije, ĉak, navodi da

je Sever izvršio samoubistvo, odabravši smrt, umesto zarobljeništva. Razlog tome je verovatno roĊaĉkaveza sa Konstantinovom dinastijom, jer istovetnost njegovog imena Flavius aludira na to. Hrišćanski pisacne istiĉe, kao što je to radio kod svih tetrarha progonitelja hrišćana, ni Flavijevo nisko poreklo, pa se

pretpostavlja da je poticao iz gradske sredine i ugledne porodice. To, po mišljenju struĉnjaka, ukazuje da jeSever, ipak, roĊen u Naisu, koji je krajem 3. i poĉetkom 4. veka doţiveo prosperitet. Jovanovićpretpostavlja da je Flavije Sever poreklom pripadao vojnoj eliti.

Prvi put vojniĉke sposobnosti Maksimin Daja pokazuje u Maloj Aziji, kojom je upravljao posle Galerijevesmrti, 311. godine. Ponesen uspesima, odluĉio je da se ukljuĉi u graĊanski rat i krene protiv Licinija, koji jeumesto njega (smatrao je nepravedno) proglašen za avgusta. Odluĉujuća bitka odigrala se u Trakiji.





















































































Maksimus je imao sedamdeset hiljada vojnika, Licinije samo tridesetak. Ratna veština i sreća bile su naLicinijevoj strani. Poraţen, Daja se preobukao u roba i pobegao.

Hroniĉari opisuju da je sramnom brzinom napustio bojno polje. Sledećeg dana viĊen je bled, preplašen, bezcarskih obeleţja u gradu Nikomedija, više od 150 milja udaljenom od bojišta. Po povratku je odmah, premakazivanjima, kaznio sve paganske proroke ko ji su mu predvideli pobedu. Svoju sramotu nadţiveo je sveganekoliko meseci. Zbog oskudnih sposobnosti i vrlina, nisu ga ţalili ni narod, ni vojska. Sahranjen je udalekoj Kilikiji. Kaţu da je posle toga zaborav prekrio njegov rodni Šarkamen. Car Licinije je uništio injegovu porodicu. Naredio je ubistvo njegovog sina Maksima, ćerke i supruge, ĉija imena, ĉak, nisu ostalazabeleţena.

Vladar srpske loze Dragana Matović | 01. avgust 2009.

Licinije se u letopisima pominje kao “Srbin”, predak loze Nemanji?a. Surov u obra?unu

sa protivnicima, nije štedeo ni decu

Carska palata

Nastavci

1. Trajan na prestolu 2. Bedemi oko Rima




6. Carevina u miraz



9. Trijumf na Tibru




13. Samo ime dedino


Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije






























































http://www.novosti.rs/upload/images/feljton/2009/08avg/f01-sirmijum.jpg






















IDUĆE noći, doĊe Liciniju u snu anĊeo Gospodnji, podstiĉući ga da brzo ustane, i sa svojom vojskom molinajvišeg Boga. Ako to uĉini pobeda će biti njegova. Posle tih reĉi, priĉinilo mu se da onaj koji ga je

podstakao stoji uz njega. Upućivao ga je kako treba da se moli. Ovim reĉima je dvorski hroniĉar Laktancije opisao snoviĊenje koje je imao rimski car Licinije (307 -324)

uoĉi presudnog okršaja na Ergenskom polju. Upisano je da se u isto vreme imperator Maksimin Daja (305-

313) zavetovao vrhovnom bogu Jupiteru da će ako bude pobedio, iskoreniti hrišćansko ime i uništiti ga dotemelja. Sudbina je bila naklonjena Liciniju. Skršio je daleko brojniju vojsku svog suparnika. Kasnijihroniĉari, koji manje veruju u priviĊenja, razlog za ovakav ishod bitke tumaĉili su iscrpljenošću Dajevihvojnika, koji su, po hladnom i olujnom vremenu, danima hodali iz Sirije da bi prispeli na bojište. Te 313.

godine stanovnici istoĉne provincije Rimskog carstva, osloboĊeni strahovlade Maksimina Daja saodobravanjem su prihvatili Licinijevo starešinstvo. Licinije je povratio prava hrišćana, koja je Daja oduzeo. Mada je vladao priliĉno dugo, a njegova vojska imala znaĉajnu ulogu u odbrani istoĉnog dela imper ije,

Licinije je jedna od zanemarenih liĉnosti antiĉke istorije. Neposrednih dokaza o njegovom poreklu nema,ali njegova povezanost sa Galerijem (293-311), iz rane mladosti, daje slobodu nauĉnicima za pretpostavkuda potiĉe sa mezijskog ili daĉkog tla, tj. iz istoĉne Srbije. Do kraja ţivota, Galerije nije zaboravio prijateljeiz mladosti, sa kojima je kao dete ĉuvao goveda, po brdima postojbine. MeĊu njima je bio i Licinije.

Njihovo prijateljstvo uĉvrstila je vojniĉka karijera. Licinije se prvi put istakao u borbi 296-297, u ratu

protiv Persije, koji je vodio cezar Galerije. Bio je jedan od glavnih komandanata. Dok je velika pobeda nad

Persijancima dala Galeriju pravo da se poredi sa Aleksandrom Makedonskim, Liciniju je omogućila danapreduje. Postao je guverner dunavskih provincija.

Tanko poreklo

ZAHVALJUJUĆI Galeriju, Licinije je za kratko vreme stekao titulu avgusta, a da pre toga (suprotnopravilu podele vlasti u tetrarhiji) nije bio izabran za cezara.

U meteţu borbe izmeĊu šest pretendenata na carski tron (307), Galerije je odluĉio da za avgusta proglasisvog prijatelja. Licinije je preuzeo purpur od Flavija Severa i postao gospodar Ilirika (Balkanskog

poluostrva). Sa Galerijem je vladao istoĉnim delom Carstva, a vreme je provodio u Sirmijumu. Odluka da postavi Licinija za svog suvladara, već 310. godine se pokazala kobnom za već teško obolelogGalerija. Licinije mu je okrenuo leĊa. Veridbom sa Konstancijom, polusestrom Galerijevog neprijateljaKonstantina Velikog (306-337) pokušao je da uĉvrsti vezu sa njim i tako sebi obezbedi zaštitu na zapadu.Zabeleţeno je da se Licinije od svih tetrarha, koji su u tom surovom dobu morali da se bore za opstanak nacarskom tronu, izdvajao po svojoj neĉasnosti, svireposti i prevrtljivosti. Istoriĉari su posebno osuĊivali

njegovu pohotljivost. U literaturi se neizbeţno istiĉe da uprkos dubokoj starosti (oko 75 godina), nijednaţena u delu carstva kojim je vladao, nije mogla da izbegne njegovo nasilje. Odgovoran je za progonstvo

carice Valerije, supruge svog dobroĉinitelja Galerija i Dioklecijanove ćerke i za smrt njihovog sinaKandidijana.

Saosećanja kod Licinija nije bilo - posle Dajinog poraza naredio je da se pogube njegovi osmogodišnji sin isedmogodišnja ćerka. To je isto uradio i sa sinom Flavija Severa. Kasnije, k ada je njegov sukob sa

Konstantinom usplamteo, poništio je svoj potpis na Milanskom ediktu i krenuo u progon hrišćana, koje jesmatrao lojalnim svom protivniku. Dva puta je ratovao protiv Konstantina. Odluĉujuće bitke voĊene su kodHadrijanopolja i Hrispolja. U prvom ratu je izgubio Ilirik, u drugom carstvo.

- Licinija i Konstantina povezivali su zaviĉajnost i vojniĉki duh, a razdvajali poreklo, karakteri i Licinijeva privrţenost Galeriju i istoku - piše dr Aleksandar Jovanović, autor knjige “Tlo Srbije zaviĉaj rimskihcareva”. - Licinije, oko dve decenije stariji od Konstantina, bio je niskog porekla, ponikao u rustikalnom

ambijentu jednostavnosti i elementarne borbe za opstanak.

Konstantin je bio dete grada, palate, koji je deo mladosti proveo i u rezidencijalnom sjaju. U Liciniju, koji

je izjednaĉavan sa tribalskim divljim veprom, saĉuvao se oprez tamnih šuma, olujna snaga, tumarajućanedoslednost i prevrtljivost. Opĉinio ga je uljuljkujući duh luksuza i raskoš istoĉnih provincija kada jezavladao tim prostorima. Konstantin, poreĊen sa bikom, imao je, sve do poslednje dekade svoje vladavine,otvorenost prema sveţini uzdiţućeg Zapada. Nisu bili liĉnosti bliskih pogleda na ţivot. Izvesnost sukoba,Konstantin je hteo da predupredi udajom svoje polusestre Konstancije za već vremešnog Licijana. Ona je,doduše, smirivala Konstantinovo neraspoloţenje prema Licijanu, ali je ohrabrivala nerealne ambicije muţai time doprinosila razmiricama.

Vreme tribala

JEDNA legenda o Liciniju na ĉudan naĉin dovodi ovog vladara u vezu sa srpskom istorijom. U nizu starih

letopisa i rodoslova, spominje se kao “Srbin” i predak vladarske loze Nemanjića. Kako su naši crkvenihroniĉari bili ubeĊeni da je Srba na Balkanskom poluostrvu bilo ne samo za vreme, već i pre KonstantinaVelikog, smatrali su da je normalno da zabeleţe šta se dešavalo u odnosima izmeĊu rimske carske vlasti i
























































































srpskog naroda.

Licinije se u Karlovaĉkom rodoslovu naziva “Srbinom”, u Konstantinovom “dalmatinski gospodin, rodomSrbin”, dok se u više rodoslova navodi kao otac ili predak Bele Uroša, od koga, navodno, potiĉe velikiţupan Stefan Nemanja. Razlog da baš Licinije bude proglašen za Srbina leţi u tome što je verovatno

poticao iz plemena Tribala. Tokom srednjeg veka Vizantinci su Srbe nazivali “Tribalima”, jer su ţiveli na

istom prostoru kao ovo staro balkansko pleme. Po drugoj teoriji pripadao je plemenu Sarmata, koje se

povezuju sa Slovenima.

Nemogućnost da se otkrije Licinijev zaviĉaj unosi dodatnu nedoumicu u njegovoj biografiji. UtvrĊeno je da je u Sirmijumu (Sremska Mitrovica) podigao velelepne terme, opasao bedemima gradove Ulpijanu

(Lipljan) i Remizijanu (Bela Palanka), moţda ojaĉao pristanište u Viminacijumu (Kostolac). Jovanovićistiĉe da se teško moţe pouzdano reći da li je sebi sagradio palatu kakve su svojim rodnim krajevima

ostavili njegovi prethodnici Dioklecijan, Maksimin Herkulije, Galerije i Maksimin Daja. Ipak, ukazuje da

je Konstantin, nakon pobede nad Licinijem, posebno darovao Remizijanu za iskazanu lojalnost, o ĉemusvedoĉe dva prstena sa natpisom “Constantino fidem”. Mada nije utvrĊeno da li je Konstantin postupio

poput Licinija koji je bio dareţljiv prema njegovom rodnom Naisu, Jovanović navodi da bi taj trag mogaoda pokaţe da je Remezijana Licinijevo rodno mesto.

Trijumf na Tibru Dragana Matović | 02. avgust 2009.

Konstantin je re?ao pobede i sagradio Konstantinopolj. Sa krstom sa?uvao i oslobodio

Rim od tirana

Mozaik iz Medijane

Nastavci


2. Bedemi oko Rima




6. Carevina u miraz

7. Od pastira - cezar! 8. Vladar srpske loze

9. Trijumf na Tibru




13. Samo ime dedino




























































http://www.novosti.rs/upload/images/feljton/2009/08avg/f02-medijana.jpg

















Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


PONIKAO sa našeg tla, Flavije Valerije Konstantin, kasnije nazvan Veliki (306-337) za ţivota je uspeosebi da osigura besmrtnost. Imao je presudnu ulogu u istoriji ĉoveĉanstva. Politikom i maĉem izbacio je iz

borbe oko prestola sve svoje suparnike, dao versku slobodu hrišćanima, sagradio Novi Rim -

Konstantinopolj i time oblikovao osnovu za razvoj Vizantijskog carstva. Pre njega, Rimsko carstvo je bilo

pagansko. Posle njegove vladavine - hrišćansko. Mada su brojni kasnoantiĉki izvori osvetljavali vladavinu i pisali ţivotopis Konstantina Velikog, mnogestrane njegovog ţivota ostaju skrivene. Posebno su šturi podaci o detinjstvu i rano j mladosti. Konstantinov

anonimni biograf je zabeleţio da je roĊen 27. februara 272. ili 273. godine u Naisu (Niš), gde je i odrastao.Njegov otac Konstancije Hlor (293-306) u to vreme je, bio rimski oficir visokog ranga. Majku Jelenu pratio

je usud skromnog porekla. Ostala je priĉa da je bila kći vlasnika krĉme u Drepanumu u Bitaniji, gde ju jeKonstancije i upoznao. Tadašnji zakon nije dozvoljavao venĉavanje parova iz razliĉitih društvenih klasa.Ţiveli su u zabranjenom braku.

Vihor rata

Rastući u vili, za koju se pretpostavlja da je bila na prostoru današnjeg Ĉergarskog rita, Konstantin je odmalih nogu vaspitavan u vojniĉkom duhu, no nije stekao obrazovanje srazmerno visokom poreklu.

Nespretno je oblikovao reĉenicu, misli su mu bile zamršene. Sliĉna nezgrapnost i neobuzdana govorljivost

otkrivena je i u njegovim govorima. Oblikovale su ga nevolje i iskustvo. Greške nije ponavljao. Njegov otac je vremenom uznapredovao do mesta pretorijanskog prefekta cara Maksimijana (285-305,

310). Kada je odluĉeno da se carski kolegijum proširi na ĉetvoricu vladara, izabran je za jednog od tetraha.Kako je tetrarhija trebalo da predstavlja veliku i sloţnu porodicu, cezari Konstancije i Galerije (293-311) su

postali zetovi avgusta Dioklecijana (284-305) i Maksimijana. Mada ju je voleo, Konstancije je napustio

Jelenu i oţenio se sa Maksimijanovom usvojenicom Teodorom. Upućen je u Galiju da brani rimsku granicuna Rajni.

Konstantin tada već mladić poslat je na Dioklecijanov dvor. Pretpostavlja se da ga je Dioklecijan smatrao

za prestolonaslednika. Vodio ga je na sva putovanja i dozvolio mu da iz blizine uĉi veštinu vladanja. Kaomlad oficir, uĉestvovao je uz cezara Galerija u ratu protiv Persijanaca (296-297), gde je pokazao

zapovedniĉke sposobnosti. One će mu kasnije pomoći da se uzdigne iznad svih budućih suparnika. Kada su posle proglašenja druge tetrarhije (303) Galerije i Konstancije izabrani za avguste, Konstantin,iako je bio viĊen za cezara, nije to postao. Njegov, već, bolesni otac dovodi ga na svoj dvor u Trijeru na

Rajni. Posle oĉeve smrti 306. vojska ga je, ne ĉekajući odluku drugog avgusta, proglasila za naslednika.Purpurnu togu obukao je prvi put u Trijeru. Od tada je maĉem i lukavstvom stvarao prostor da postane jedini vladar Imperije. Taj san je ostvario tek posle 18 godina.

U godinama koje su usledile posle Konstantinovog proglašenja za cezara, Imperija je bila u vrtlogugraĊanskog rata. Brojni legalni i nelegalni avgusti i cezari otimali su se oko carskog trona. Sklapali su iraskidali moguće i nemoguće politiĉke saveze. Hazarderski su išli na sve ili na ništa. Konstantin je ĉekao -

kad je trebalo. Brzo reagovao - kad su okolnosti to traţile. Nekad je širokogrudo praštao, drugi put surovokaţnjavao. Hvatao je duh vremena u kome je bio. Obnovio je vezu sa Maksimijanom, ĉijoj porodici (Herkula) je, preko oca, pripadao. Zarad politiĉkih

interesa razveo se od prve ţene Minervine, sa kojom je imao sina Kaja i oţenio sa Maksimijanovomćerkom Faustom. Kada se njegov tast pokazao kao loš saveznik, platio je to ţivotom. Faustine molbe,

Konstantin nije uslišio. Nemili dogaĊaj nije uticao na njihov brak. Imali su tri sina - Konstantina,

Konstancija, Konstansa i dve ćerke - Konstantinu i Faustu.

Faustin brat Maksencije, uzurpator Rima, proglasio je Konstantina za ubicu i neprijatelja Italije. Naredio je

da se unište sve njegove statue. Konstantin se, u isto vreme, odrekao veze sa porodicom “Herkula” i pronašao spoj izmeĊu njegovog oca i ilirskog cara Klaudija Gotskog, koji je, takoĊe, poticao sa ovih terena.Okrenuo se kultu Nepobedivog Sola (Apolona). Obraĉun Konstantina i Maksencija bio je neizbeţan.

Krst i maĉ

U fazi priprema za polazak u Rim (310. g.), Konstantin je posetio Apolonovo svetilište u Granu, u Galiji.


















San koji je tamo usnio bitno je uticao na budućeg osnivaĉa hrišćanskog carstva. Tumaĉenje egipatskog proroka Zanona da će voljom Apolona vladati 30 godina (tri venca koja mu je boginja Nika stavila naglavu) Konstantin nikad nije zaboravio, niti je to uĉinio njegov biograf Eusebije. Prema Italiji je krenuo sa 40.000 vojnika. Maksencije je imao pod komandom 188.000! Prema predanju,

koje je zabeleţio Eusebije, na tom putu Konstantinu i njegovoj vojsci ukazao se na nebu svetlosni znak uobliku krsta sa natpisom “Ovim ćeš pobediti”. “Onda mu se u snu javio Isus sa istim znakom, rekavši da gastavi na ratne zastave. Ujutru je naredio da se na sve ratne zastave stavi Hristov monogram. Stavio ga je i

na svoj šlem, a vojnici na štitove. Iako je suparnik bio jaĉi, beleţio je pobedu za pobedom.”

Osvojivši severnu Italiju, Konstantin je prokrĉio put ka Rimu. Odluĉujuća bitka odigrala se 28. oktobra

312. godine kraj Milvijanskog mosta na reci Tibar. Uveren u svoju pobedu i zaveden površnim tumaĉenjemSibilskog proroĉanstva da će na dan osvajanja Rima, 28. oktobra rimski neprijatelj biti poraţen, Maksencije

je krenuo da se pridruţi svojim trupama. Konstantinova pobeda je bila brza i odluĉna. Maksencijevi vojnici su poĉele da beţe, a on je pokušao da

preĊe most i vrati se u grad. Nije uspeo. Stradao je u reci. Most se pod teţinom unezverene gomile ljudi ili,

kako hrišćanski hroniĉari objašnjavaju, “s Boţijom pomoći” prepolovio, a Maksincijeva kola su završila uTibru. Konstantin je trijumfovao u Rimu. Hroniĉari beleţe da su ga Senat i narod sa oduševljenjemdoĉekali. Hrišćanstvo je odnelo prvu pobedu! O tome svedoĉi krst, simbol pobede, u desnoj ruciKonstantinove statue podignute posle trijumfa u Rimu. Eusebije svedoĉi da je na njoj bio natpis:“Zahvaljujući ovom spasonosnom znaku (krstu), koji je pravi dokaz vrednosti, saĉuvah i oslobodih grad od

tiranskog jarma. TakoĊe, uspostavih slobodu Rimskom Senatu i narodu, i povratih im preĊašnji ugled isjaj.”

Poruka caru s neba Dragana Matović | 03. avgust 2009.

Na svetlosnom krstu je pisalo: “Sa ovim znakom pobe?uješ“. Konstantin Veliki sagradio

Carigrad

Konstantin Veliki

Nastavci


2. Bedemi oko Rima 3. Veliki ratnik Prob



6. Carevina u miraz



9. Trijumf na Tibru




13. Samo ime dedino

























http://www.novosti.rs/upload/images/feljton/2009/08avg/feljton-Veliki-Konstantin.jpg

















Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije Sve ţene Lotara Mateusa

MILANSKIM ediktom iz 313. godine, hrišćanstvo je postalo slobodna religija u Rimskom carstvu. Motivza priznavanje hrišćanstva, prema verovanju, nalazio se u tome što je tadašnji imperator Konstantin Veliki(306-337) u odluĉujućim bitkama “pobeĊivao u znaku krsta”. Legenda kaţe da se uoĉi ĉuvene Milvijanske

bitke, sa daleko moćnijim neprijateljom Maksencijem, na nebu pojavio svetlosni krst sa porukom: “Saovim znakom pobeĊuješ“. Posle pobede, Konstantin je proglasio mir u celom svetu.

U vreme ovih dogaĊaja hrišćanstvo je bilo izuzetno rasprostranjeno. Mnogi hrišćani imali su kljuĉne poloţaje u drţavi, mada su se izlagali opasnosti od progona. Prema kasnijim tumaĉenjima, Konstantin jedozvolio hrišćansku veroispovest, zato što nije ţeleo sukob sa njima. Konstantin je upamćen i po Prvomvaseljenskom saboru, odrţanom u Nikeji 325, na kojem su se crkve prvi put dogovorile o hrišćanskojdogmi. Saborom je hrišćanstvo prvi put postalo zvaniĉna religija, a Konstantin dobio reputaciju “prvog

hrišćanskog cara”. Godine 313. u Mediolanumu (Milano) su se sastala dva preostala vladara imperije - Konstantin i Licinije,

kako bi se dogovorili o daljem savezu. Tada usvajaju Milanski edikt. Prof. dr Aleksandar Jovanovićukazuje da postoje mnogobrojne nedoumice oko ovog dokumenta, pa, ĉak, i mogućnost da je predstavljaodopis razaslat upravnicima provincija: “Edikt je moţda fikcija, ali ĉinjenica na koju se odnosi jesteneprikosnovena.” To potvrĊuje i Licinijev opis ovog dogaĊaja: “Kada smo se ja Konstantin Avgust i ja

Licinije Avgust sreli u Mediolanumu pod srećnim znakom i zapoĉeli diskusiju o svemu što se tiĉe opštedobrobiti i bezbednosti, procenili smo da se ono što će biti najvaţnije za većinu ljudi odnosi na regulisanje

bogosluţenja: treba da damo pravo hrišćanima i svima ostalima da slobodno slede bilo koje pravilo verekoje odaberu, tako da koje god boţanstvo bilo ustoliĉeno na nebu, moţe da bude naklonjeno nama i svimaonima koji su pod našom vlašću.”

Konstantin je postepeno prihvatio hrišćanstvo. Posle faze oboţavanja Apolona, okruţuje se hrišćanskim biskupima, daje posebne povlastice crkvi, gradi hrišćanske hramove. Do te mere se udaljio od paganstva,

da je prilikom proslave svog jubileja odbio da se popne na Kapitol da bi podneo ţrtve pred hramomJupitera. Toliko je promenio religijsku politiku da 319. godine objavljuje Edikt o poštovanju paganskihvera. To se ranije podrazumevalo. Sve dok nije pobedio Licinija (koji se okrenuo protiv njega) i postao

jedini vladar imperije (326. godine), njegova politika prema paganima bila je promenljiva. Posle toga,

jednom vladaru, bila je potrebna jedna vera!

Ĉasni krst

Konstantin je bio energiĉan, hrabar i popularan vojskovoĊa. Ratovao je na mnogim frontovima - više puta je pobedio Franke, Alemene, Sarmate i Gote. Postoji legenda prema kojoj je, pored Ĉasnog krsta koji je pronašla njegova majka Jelena, još jedna relikvija, vezana za Hristovo raspeće, dospela do njega. To jekoplje sudbine, kojim je rimski centurion Gaj Kasije, kasnije sveti Longin, ne mogavši da podnese Isusoveuţasne muke, kratkim zamahom prekratio dramu. Za onog ko ga poseduje, govorilo se da drţi sudbinuĉoveĉanstva. Po predanju, Konstantin se ove relikvije dokopao pobedom nad komandantom tebanske legije

Mauricijusom. Kaţu da je koplje nosio u svim pobedonosnim bitkama i da je njime mahao na Saboru u Nikeji. Zapisano je da je govorio: “Sledim njegove stope i vidim ga hoda ispred mene”. Godine 321, 7.marta, Konstantin je doneo zakon: Nedelja je proglašena za dan odmora! Jedna od njegovih odluka bila je i

da se ukinu gladijatorske borbe.

Stolujući u Sirmijumu (321-326) planirao je da tu sagradi novi grad, ali ga je moĉvarno tle odgovorilo od tenamere. DogaĊaj koji je usledio, verovatno je još više uticao da odustane. Pogubio je svog sina Krispa.

Navodno, razlog je bila urota, koja nikad nije dokazana. Potom je ubio i njegovu maćehu i svoju supruguFaustu, okrivljujući je za Krispovo smaknuće. Posle njihove smrti, odluĉio je da podigne novu prestonicu.Izabrao je mesto Vizantion na Bosforu. Budućem Carigradu (Konstantinopolju) postavljen je temelj 4.novembra 326. godine.

Carska riznica


























Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


POSLE 324. godine kada je postao jedini vladar Rimskog carstva, Konstantin Veliki (306-337) je deliorazne poĉasne titule ĉlanovima svoje porodice. Titulu avguste (carice) tada su dobile njegova majka Jelenai supruga Fausta. Navodno je pred kraj ţivota proglasio svoju ćerku Konstantinu za caricu i krunisao je. U to vreme Konstantin je pravio zamršene planove o nasleĊivanju prestola. Pored njegovih sinova iz braka

sa Faustom, Konstantina II (337-340), Konstancija II (337-361) i Konstansa (337-350), titulu cezara je

imao i njegov sinovac Dalmacije. Drugi sinovac Hanibalijan, oţenjen sa Konstantinom, dobio je neobiĉnutitulu “kralja nad kraljevima pontskih plemena”. Pretpostavlja se da ga je Konstantin, koji je pripremaopohod na Persijance, planirao za vladara oblasti koje bi osvojio.

Rat braće

Odmah nakon njegove smrti, 337. godine, te zamisli su pale u vodu. U pobuni vojske u Konstantinopolju

(Istanbul), koja je navodno zahtevala da naslednici prestola budu samo njegovi sinovi, stradala su njegova

polubraća i sinovci. Svi koji su mogli da ugroze vlast Konstantinovih sinova! Za obraĉun unutar carskeporodice, kao glavnog krivca, kasniji istoriĉari navode Konstancija II, koji je jedini bio u Konstantinopoljukada se to dogaĊalo. Hanibalijan je, takoĊe, ubijen, a Konstantina ostala udovica. Do groba je bila gnevnana svog brata, koji ju je lišio svakog udela u vlasti!

Braća su se srela u Viminacijumu (Stari Kostolac) da podele oĉevinu. Najstariji je imao, tek, dvadesetak godina. NajmlaĊi sedamnaest! Mladi po godinama, ceo ţivot su uĉeni da vladaju! Konstantin II je još kaobeba, oko 317, u Sirmijumu (Sremska Mitrovica), proglašen za cezara. Sa tri godine je, mimo pravilaRimske republike, postao konzul. Do tada je konzul morao biti stariji od 42 godine, ali je Konstantin Veliki

lako prilagoĊavao drţavna pravila svojim potrebama. Konstancije II, roĊen u carskoj palati u Sirmi jumu,

kao jako mlad, uz najmlaĊeg Konstansa, proglašen je za cezara. Konstantin Veliki je svojim sinovimaomogućio dobro obrazovanje. Konstancije se izdvajao od braće. Bio je dobar retoriĉar i pesnik,nenadmašan u gimnastici, izuzetan trkaĉ, skakaĉ i vešt konjanik.

Podelom nasledstva, Konstantin II je dobio Britaniju, Galiju i Hispaniju, Konstancije II je upravljao celim

istokom, od Carigrada nadalje, a najmlaĊi Konstans, koji je ostao pod okriljem najstarijeg brata, vladao jeItalijom, Ilirikom i delom Afrike.

Nije prošlo ni tri godine od smrti Konstantina Velikog, a njegovi sinovi su zaratili. Naime, Konstantin II besan što se Konstans ne obazire na njegove sugestije, sa vojskom je krenuo u Italiju da kazni svojeglavogbrata. Konstansove trupe su ga ubile u jednoj zasedi. Tako je Konstans postao vladar zapadnog dela

Carstva!

Konstancije i Konstans nisu bili prisni, ali se nisu ni sukobljavali. Jaz meĊu njima stvorio je crkveni spor oko Arijevog uĉenja o prirodi Isusa Hrista. Naime, Arije je zastupao tezu da u okviru svetog trojstva Bog

Otac i Bog Sin nisu ravnopravni, što je većina episkopa na Nikejskom saboru (325) osudila kao jeres.Konstancije je bio naklonjen arijancima, a mladi Konstans gajio simpatije prema pristalicama ikejaca.

Konstans je bio veoma poboţan i nije podnosio pagane. Ukinuo je prinošenje ţrtava bogovima, što mu jedonelo brojne neprijatelje meĊu vojnicima, koji su poštovali rimsku tradiciju. Tako je posle desetak godinavladavine, vojska zapodenula ustanak protiv njega. Za novog cara proglasili su vojskovoĊu Magnecija, aKonstansa pogubili.

Izdaja vojske

Konstancije je krenuo u osvetniĉki rat i u bici kod Murse (Osijek), jednoj od najkrvavijih u ĉitavoj rimskojistoriji (251. g.), obraĉunao se sa Magnecijem, koji je posle propasti izvršio samoubistvo. Kasnoantiĉkiistoriĉar Sulpicije Sever navodi da je Konstancije ishod bitke išĉekivao u Bazilici muĉenika izvan gradskihbedema, zajedno sa gradskim episkopom, arijancem Valensom. Episkop je udesio da mu se tajno dojavi

rezultat, pa je prvi javio caru da neprijatelji beţe. Kada je Konstancije zatraţio da dovedu glasnika, Valensa je rekao da ga je o tome obavestio - anĊeo! Naivni car je poverovao. Tako je voĊa arijanaca, uz Ursacija,episkopa Singidunuma, postao glavni u ovom delu Imperije. Shvativši trijumf kao boţansko proviĊenje,Konstancije je viziju anĊela izjednaĉio sa Konstantinovim snoviĊenjem. Posle toga je podigao brojnememorijalne graĊevine - na prostoru gde je kasnije podignuta Crkva svetih apostola Petra i Pavla kod



















Novog Pazara, u Smederevu, Sirmijumu i Viminacijumu.

Ovaj graĊanski rat iznedrio je još jednog rimskog cara, roĊenog u bespuću tadašnje Mezije, pretpostavlja senegde izmeĊu Bujanovca i Trgovišta. Komandant vojske Ilirika, vremešni Vetranion (350) odanostKonstantinovoj porodici, koja mu je priuštila vojniĉku karijeru, pokazao je na neuobiĉajen naĉin. U to vreme voĊe Vetranionovih jedinica bile su sklone izdaji. Olako su prihvatili Konstantinine

prevratniĉke ideje, koja je posle smrti muţa Hanibalijana, samo traţila pogodan trenutak da se ponovo

pribliţi carskom tronu. Formalno je postao uzurpator prestola i protivcar legalnom Konstanciju II. Kasniji dogaĊaji su, meĊutim, potvrdili da je Vetranion samo ţeleo da saĉuva Ilirik od uzurpatora i predaga Konstanciju. Antiĉki izvori pominju da je do susreta dva imperatora došlo u Serdici, Sirmijumu ili

Naisu. Po svemu sudeći, Vetranion je izabrao Konstantinov rodni Nais. Odluĉio je da saĉeka Konstancija i preda mu svoju vojsku. Tako je i bilo. Vetranion je uruĉio carski grimiz i insignije vlasti Konstanciju, koji

se u ovoj pobedi poneo razborito i umereno. Podigao je Vetraniona, nazvao ga ocem i priveo tronu i

oproštaju. Nagradio ga je sa velikim imanjem u Prusi, gde je Vetranion proţiveo još šest godina u, kako jesam govorio, “raskošnom odmoru”. U carskim purpuru ostao je samo Konstancije II, jedini sin Konstantina Velikog roĊen na prostoru današnjeSrbije (Sirmijum). Stolovao je još jedanaest godina i uspeo da saĉuva i obnovi Konstantinovu baštinu.Umro je prirodnom smrću, što oznaĉava poseban uspeh za rimskog vladara iz tog perioda. Prema predanju,spavao je sam u izdvojenom zdanju, oko koga je bio iskopan dubok rov. Preko tog kanala se prelazilo

pokretnim mostićem, koji je svako veĉe sam podizao! Vreme Konstancijeve vladavine odlikuju znaĉajni graditeljski poduhvati. Iz te epohe saĉuvani su ostaciutvrĊenja sa lepezastim kulama u Surduku, Slankamenu, Novim Banovcima i Petrovaradinu. UViminacijumu je otkrivena njegova mermerna glava, koja ga pokazuje kao osobu lepog lika, meke duge

kose i krupnih oĉiju.

Vladar uči slova Dragana Matović | 05. avgust 2009.

Skromno obrazovan, nau?io da piše, tek, kad je postao car. Vladavina obeleţena lošimznamenjima

Kula Nebojša poĉasni spomenik Jovijanu

Nastavci


2. Bedemi oko Rima




6. Carevina u miraz



9. Trijumf na Tibru

























http://www.novosti.rs/upload/images/feljton/2009/08avg/f05-kula.jpg














12. Vladar uĉi slova13. Samo ime dedino



Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


JEDINI imperator roĊen u Singidunumu (Beograd) Flavije Jovijan (363-364) samo je 236 dana gospodario

rimskom carevinom! Njegov otac Varonijan bio je visoki oficir na limesu(granici) i imao titulu

zapovednika vojnih jedinica koje je osnovao Dioklecijan. One su, po njegovom boţanskom nadimku,nazvane Jovia (Jupiter). Moţda i sam Jovijan, svoje ime duguje ovoj okolnosti. Skromno obrazovan, nauĉio

je da piše, tek, kad je postao car! Poreklo, stas, kasnije i brak sa Haritom, ćerkom slavnog oficira Lucijana, odenuli su ga u vojniĉkuuniformu. Produţio je oĉevim stopama. Postao je ĉlan carske garde, a pred kraj ţivota Konstancija II, bio jeu carevoj pratnji.

Vino i ţena

Jovijanovu vladavinu najavila su loša predskazanja. Kada je Konstancije iznenada umro u Kilikiji 361,Jovijan je dobio zadatak da otprati kola sa pokojnikom u Konstantinopolj. Za taj dogaĊaj vezano je jednološe proroĉanstvo, o kome je pisao Amijan Marcelin, a odnosi se na Jovijanovu buduću vladavinu: “...Kada je telo pokojnog cara Konstancija oprano, namazano i poloţeno u kovĉeg, nareĊeno je Jov ijanu, tada

još carskom gardisti, da ga sledi sa kraljevskom pratnjom u Konstantinopolj. Tamo je trebalo da budesahranjen. Dok je Jovijan sedeo u kolima koja su nosila posmrtne ostatke, poklonjeni su mu, prema

postupku uobiĉajenom za careve - uzorci vojniĉke hrane, pokazana mu je drţavna zaprega, i prema obiĉaju, presretala ga je masa sveta. Ovi simboli predskazali su Jovijanu carsku vlast, doduše neuspešnu i podsenkom, budući da je upravljao posmrtnom povorkom...”

Ovaj hroniĉar navodi da je i njegov otac Varonijan usnio san koji je nagovestio vrletnu sreću i strmoglavi

pad sina: “... Na ovom mestu si ti, Fortuno rimske drţave, s pravom optuţena jer si, dok su oluje potresaledrţavu, istrgla kormilo od vladara iskusnog u upravljanju i predala ga mladiću koga nisu odlikovala

nikakva znaĉajna dela, te ga stoga ne treba ni koriti, ni hvaliti...”. Nedugo posle Konstancijeve sahrane, Jovijan je postao zapovednik garde. U leto 263. godine pratio je

sledećeg imperatora Julijana (361- 363) u pohodu na Persiju. Rimska vojska je bila duboko na persijskoj

teritoriji kada je Julijan zadobio smrtonosne rane. Izgladneli, bez hrane, vojnici su se neprekidno

suprotstavljali neprijatelju, koji ih nije ostavljao na miru. Marcelin, koji je prisustvovao ovom dogaĊaju,navodi da su se nakon Julijanove smrti okupili svi zapovednici da bi izabrali novog cara. I pored teškihuslova, podela meĊu oficirima je bila neizbeţna. Presto je prvo ponuĊen Salutiju, pretorijanskom prefektuIstoka, koji je kao i Julijan bio paganin. Tu poĉast je odbio pravdajući se poodmaklim godinama inarušenim zdravljem. Dok su oficiri traţili novog kandidata, deo vojske je izvukao Jovijana i ogrnuo gacarskim purpurnim plaštom. Uzviknuli su u ĉast novog cara: “Jovijan, avgust!”, što su ostali vojnicigromoglasno prihvatili.

Marcelin istiĉe da je Jovijan, u stvari, greškom izabran za vladara. Vojnici su mislili da nazdravljajuoporavljenom JULijanu, a ne tek izabranom JOVijanu! Kada su shvatili da su zabrljali, neki od vojnika subili ganuti, ali je Jovijan, i pak, prihvaćen za cara. Verovatno su ga uzeli zbog popularnosti njegovog oca, a

još više da bi neko preuzeo komandu i izvukao vojsku iz bezizlaznog poloţaja. Marcelin opisuje da je Jovijan bio “toliko visok i krupan da se dugo nije mogla naći vladarska odeća koja bimu odgovarala. Bio je lep, dostojanstven, sivih oĉiju, veseo, dobroćudan, ali i neumeren. Uţivao je u vinu iu ţenama.”

U poĉetku, Jovijan je bio zaokupljen izvlaĉenjem vojske iz Persije. Iskusni persijski car Šapur II, znao je dakoristi “darove neba”. Zahvaljujući dezerterima saznao je da novoizabrani car nije ni nalik prethodnom, da

je spor i slab u odlukama. Zato je krenuo u napad. Oslabljeni Rimljani povlaĉili su se uz reku Tigar. Prekonoći su uspeli da preĊu nabujalu reku i uklone persijsku straţu na drugoj obali. Polugladna vojska, nastavila

je da koraĉa prema svom ognjištu. Persijanci su ih neprekidno gonili. U jednom trenutku Šapur je predloţioda sklope primirje, ali pod uslovom da Persiji prepuste pet provincija na levoj obali Tigra, koje je Galerije,



























kao Dioklecijanov cezar zadobio 299. godine, kao i dva pograniĉna grada Nisibis i Sinagre. Jovijan je pristao. Marcelin je opisao da su stanovnici Nisibisa bili oĉajni što su ga ostavili Persijancima. Sramni mir bacio je senku na poĉetak Jovijanove vladavine, ali je sa odlukom da proglasi povratak drţavehrišćanstvu stekao brojne pobornike meĊu svojim podanicima. Pozniji hrišćanski pisci navode da je Jovijanzatraţio od prisutnih oficira da se izjasne kao hrišćani, u suprotnom - ne bi prihvatio carsku krunu.

Pretpostavlja se da je ova priĉa apokrifna, no u svakom sluĉaju nagoveštava raskid sa Julijanovim pokušajem obnove paganstva. Bio je pristalica nikejskog uĉenja i obnovio je donacije pravoslavnojhrišćanskoj crkvi. Zabranio je paganske r ituale.

Po povratku iz Persije, Jovijan je kratko boravio u Antiohiji, gde je svog jednogodišnjeg sina Varonijana

MlaĊeg proglasio za konzula. Tokom ceremonije proglašenja dete je sve vreme plakalo. Sujeverni Rimljanisu to primili kao loš znak. Ĉak se i taj predznak, u stvarnosti pokazao taĉnim! Nepovoljna znamenja nisuostavljala Jovijana. Po dolasku u Antiohiju iz predvorja carske palate neobjašnjivo je nestala tuĉana kuglaiz ruke statue Galerija Maksimijana, grede u zgradi Senata su jezivo pucketale, a na nebu se usred dana

pojavila kometa!

Zagonetan kraj

Ubrzo posle tih dogaĊaja, u mestu Dadastan na severu Galatije, Jovijanu se naprasno dogodio zagonetankraj. PronaĊen je bez ţivota u svom krevetu, a da nije bio jasan razlog njegovog svršetka. Pretpostavljalo se

da se ugušio od isparenja sveţe okreĉenih zidova ili dimom od lošeg uglja koji je loţen u peći carske odajeili se otrovao hranom. Sve u svemu, kao da je mestom gde je utonuo u veĉni san skicirao venac svogţivota: izdahnuo je u oblasti Galati je, koju su osnovali Kelti, potomci onih koji su sagradili Singidunum,

grad u kome je ugledao svet. Njegovo telo preneto je u Konstantinopolj i sahranjeno u porfirnom sarkofagu sa carskim poĉastima. Nanajvećem broju reversa njegovih novĉića iskazana je ţelja da proslavi petogodišnjicu vladavine. Kao da jeslutio da se to neće dogoditi. Postojao je samo trideset dve godine. Za sada nisu poznati arheološki ostaci koji bi ukazali na Jovijanov boravak u Singidunumu. Postoji

pretpostavka da moţda Nebojša kula na Kalemegdanu predstavlja poĉasni spomenik podignut kao kenotaf (grobnica, poput onih što su Grci podizali u ĉast pokojnika poginulih u ratu ili na moru kojima se nije znaloza grob) za Jovijana.

Samo ime dedino Dragana Matović | 06. avgust 2009.

Flavio Gracijan, jedan od najobrazovanijih vladara antike. Konstancije III vladao nepunugodinu dana

Gala Placidija sa decom

Nastavci


2. Bedemi oko Rima











http://www.novosti.rs/upload/images/feljton/2009/08avg/f06-gala-plecidija.jpg








6. Carevina u miraz



9. Trijumf na Tibru




13. Samo ime dedino


Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


FLAVIJE Gracijan (367-383) je poslednji - šesti rimski car roĊen u samom gradu Sirmijumu. Stariji sin

budućeg cara Valentijana (364-375) i njegove prve ţene Severe ime je dobio po svom dedi Gracijanu,poznatom megdandţiji i pobedniku u svim vašarskim borbama u kojima je uĉestvovao. Za razliku od dede,unuk je više voleo filozofiju i knjiţevnost, od ukusa bitke. Upamćen je kao jedan od najobrazovanijihvladara kasne antike!

Kada se Valentijan, sa bratom Valensom, ogrnuo carskim purpurom 364. godine prepoznao je u Gracijanu

plemenit kov i unajmio je ĉuvenog uĉitelja Auzonija da ga poduĉava. Uĉitelj je nesebiĉno darovao mladoguĉenika izuzetnim znanjem o filozofiji, knjiţevnosti i retorici. Hroniĉari tog doba su zapisali da su se u

Gracijanu naslućivale ideje i postupci careva Trajana, Hadrijana i Marka Aurelija. Otac ga je rano, 387. godine, uveo u vlast. Imao je svega osam ili devet godina kada mu je dao titulu

avgusta. Valentijanovo predstavljanje svog sina vojsci, preneo je njihov savremenik, rimski istoriĉar Amijan Marcelin:

“Ovoga Gracijana, moga već stasalog sina, koji je dugo ţiveo meĊu vašom decom, vi volite kao sponuizmeĊu nas. Da bi svuda obezbedio javni mir, nameravam da ga pridruţim sebi u zvanju avgusta , ako

naklonost višnjeg boţanstva i volja vas, suverenog naroda, potpomogne nameru oĉinske ljubavi. On nije,kao mi, od malena odgajan po strogim naĉelima ţivota, niti je uveţban da podnese teškoće, i nije - kao štovidite - viĉan Marsovom poprištu.

Drugi Neron

Kako meni izgleda, a o tome ĉesto razmišljam, njegov karakter i teţnje, mada još nije sasvim odrastao, jesuovakvi: na poĉetku mladosti, budući vaspitan na humanistiĉkim naukama i veštinama biće u stanju dapravednim sudom oceni vrednost ispravnih i pogrešnih dela. Radiće tako da će pošteni ljudi znati da ih onrazume. Juriće napred za slavnim delima, drţeći se vojniĉkih zastava i orlova, podnosiće sneg, mraz, ţeĊ i

bdenje, ukoliko bude potrebno; braniće logor i rizikovaće ţivot za spas drugova. A što je prava i najvišaduţnost rodoljuba, on će biti u stanju da voli otadţbinu kao oĉinski i dedovski dom...”

Oduševljena vojska izvikala je Gracijana za avgusta. Da li je Gracijan ispunio njihova oĉekivanja?

Na poĉetku vladavine - jeste. Odliĉno je organizovao upravljanje drţavom. Na vaţna mesta postavljao jestruĉne i odgovorne ljude. U ratnim pohodima - pobedio je ratoborne Alamane, ubio je, ĉak, njihovog voĊuPrijarija. Posle 379, meĊutim, napravio je nagli zaokret. Visoka uverenja podredio je liĉnimzadovoljstvima. Sve manje je mario za drţavnu upravu. Sukobljavao se sa nezadovoljnom vojskom. Dane

je provodio na dvoru, okruţen retorima i laskavcima. Istoriĉar Marcelin navodi da bi u nekom drugom, manje surovom vremenu, Gracijanova kultivisanost,obrazovanje i interesovanje više došli do izraţaja. Za razliku od oca koji je bio neutralan u crkvenimsporovima i strica Valensa, ubeĊenog arijanca, Gracijan se vratio pravoslavlju. Te 379. godine proglasio jesve jeresi nezakonitim. Upamćen je kao “uništitelj paganstva”! Ĉak je iz rimskog senata izbacio statuuViktorije, koja je više od pola milenijuma bdela nad rimskim pobedama! Postao je prvi car koji se iformalno odrekao titule vrhovnog paganskog sveštenika, koja je pripadala vladaru još od doba prvogrimskog cara Oktavijana Avgusta.
















































Izgledalo je neverovatno kako je “mladić izvanredne sposobnosti, reĉit, umeren, ratoboran, milostiv, koji jenapredovao takmiĉeći se sa najboljim carevima” prešao na drugu stranu. Nepravda, borba za naklonost ikupovina zasluga, postale su sastavni deo ţivota na dvoru. Sam Gracijan se prepustio lakomislenimzadovoljstvima - vojniĉke veštine, poput jahanja, bacanja koplja, gaĊanja strelom, koristio je samo u lovu.Uţivao je u ispraznoj lovaĉkoj pobedi i oreolu laţnog junaka. Istoriĉari Marcelin i Viktor u ovom smislu ga

porede sa carem Komodom, a Filostorgijus, ĉak, sa Neronom. Nezadovoljstvo vojske iskoristio je uzurpator Magnus Maksim. U Britaniji je pobunio trupe protiv njega.

Gracijan se odluĉio za beg, umesto za otpor! Na putu ka oblastima kojima je vladao njegov brat Valentijan

II, ubijen je u zasedi. Verovatno se to zbilo kod Liona, mada istoriĉar Zosim navodi da je ubijen na prilazu

Singidunumu. Imao je, tek, dvadeset ĉetiri godine. Na molbu njegovog brata, sahranjen je u Trijeru, a 386. godine milanski episkop Ambrozije ga prenosi u

memorijalni kompleks njegovog oca u Milanu. Mada se dva puta ţenio, prvi put sa Konstancijom, ćerkomcara Konstancija II, a drugi put sa Letom, nije ostavio potomstvo.

Olovni deĉiji sarkofag, sa predstavom krsta na poklopcu i tri biste sa carskim dijademama, za koje se

smatra da predstavljaju Gracijana, Valentijana i Teodosija, pronaĊen prilikom arheoloških iskopavanja u Nišu, svedoĉi da je boravio na ovim prostorima.

Stiţu varvari

U godinama ko je su usledile još jedan ĉovek roĊen u ovoj oblasti ispeo se na rimski tron. Konstancije III,roĊen u Naisu, proglašen je za avgusta 421. godine. Pesnik Olimpiodor navodi da je on, “kao i KonstantinVeliki roĊen u Naisu, ali nije bio u roĊaĉkim vezama sa njegovim carskim domom. MeĊutim, kao da mu je

pripadao: bio je veliĉanstvenog izgleda i imao odlike vladara roĊenog u purpuru”. Konstancije je tokom desetak godina bio najuticajniji vojnik na dvoru cara Honorija. Olimpiodor ga

uporeĊuje sa grĉkim herojima pozivajući se na epske primere kod Euripida. Uspesi u borbama protivvarvara i raznih uzurpatora obezbedili su mu ruku ĉuvene Gale Placidije, Honorijeve sestre i jedne odnajmoćnijih ţena kasne antike. Gala je pre Konstancija bila udata za vizigotskog kralja Ataulfa. Rimljani su

ga ubrzo ubili, nju vratili u Ravenu i silom udali za Konstancija. Sa njom je imao sina Valentijana, koji ćekasnije postati Valentijan III, poslednji znameniti vladar Zapadnog rimskog carstva. Honorije je vernom

Konstanciju dodelio titulu avgusta 421. godine. MeĊutim, Konstancije ubrzo umire, a da nije proveo nigodinu dana na tronu.

Nastupilo je teško vreme za rimsku carevinu. Vladali su varvarski generali. Car je postao samo avetinjska prilika, sve do onog dana kada će jedan varvarin Odoakar 476. strgnuti carski plašt i dijademu saposlednjeg imperatora Zapadnog rimskog carstva (Romul Avgustul) i poslati ih u Carigrad, kao znak da

više nema avgusta u Rimu! No, Balkansko poluostrvo će i dalje stvarati znaĉajne carave u Istoĉnom

rimsk om carstvu. Najveći meĊu vizantijskim vladarima ostaće Justinijan, roĊen, takoĊe, na tlu današnjeSrbije...

Savet mudre Teodore Dragana Matović | 07. avgust 2009.

Justinijan je imao saveznika u liku “pre?asne supruge”. Teodora je Justinijana o?aralalepotom i umom

Justinijan i Teodora

http://www.novosti.rs/upload/images/feljton/2009/08avg/f07-justinijan-teodora.jpg



Nastavci


2. Bedemi oko Rima




6. Carevina u miraz



9. Trijumf na Tibru




13. Samo ime dedino



Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


JEDNOG dana ti ćeš postati car i stajaćeš na glavnoj pozornici sveta. Istorija će odrediti hoće li tvoje imeţiveti ili ne. Mudra i blaga vladavina malo znaĉi za istoriju. Veliĉina nije toliko u kvalitetu duše, koju i

prosjak moţe posedovati, koliko u snazi mašte i misli ljudi. Koliko ima vladara koji su vladali ispravno i

dobro. Moţda na hiljade. Ali njihova imena su zauvek izgubljena u hronikama. Rat je najbrţi, ali inajopasniji naĉin, jer se moţe izgubiti. Time se posluţio Aleksandar Makedonski. Zatim uvoĊenje zakona.U tome je bila veliĉina Izraelca Mojsija. I preduzimanje velikih javnih radova, kao na primer graĊenjeutvrĊenja, puteva, vodovoda, hramova, palata, pa i flote vojnih brodova. To je uĉinilo velikim Avgusta. Ovaj savet potekao iz mudrog uma buduće carice Teodore (527-548) uĉinio je Justinijana I (527-565)

velikim vladarem. Proţet sećanjima na rimsku veliĉinu, Justinijan je, kao car Vizantije, maštao da obnovirimsko carstvo. Hteo je da bude nepogrešivi zakonodavac, koji se brine o poretku u monarhiji. Da biovekoveĉio vladavinu i pokazao, kako je govorio podanicima, koliko su srećni što su roĊeni u njegovodoba, veliĉanstvene graĊevine i gradove koje je iznova podigao, sudove koje je ustanovio, nazivao jesvojim imenom. Pobornik pravoslavlja, pokušavao je da u ovoj veri ujedini narode kojima je gospodario.

Justinijan je imao sreću da ima izvanredne pomagaĉe. Pravnik Tribonijan je, po njegovoj zamisli, napisaoĉuveni Justinijanov zakonik, koji je smanjio nepravilnosti u sudstvu, a kasnije uticao na istoriju prava .

Rodni kraj

VojskovoĊa Velizar vratio je mnoge teritorije pod okrilje rimske vlasti. Osvojivši Italiju, Dalmaciju i deoHispanije, Sredozemno more je ponovo postalo “rimsko jezero”. Dvojica profesora matematike (tada jetraţeno da arhitekta bude matematiĉar), Isidor iz Mileta i Antemije iz Trala na ruševinama crkve SveteSofije u Konstantinopolju (Carigrad), koju je svojevremeno sagradio Konstantin Veliki, podigli su

veliĉanstvenu graĊevinu, koja predstavlja najviši domet vizantijske umetnosti. Prema pr edanju Justinijan je

gledajući upravo dovršeno zdanje uzviknuo: “Neka je slava Gospodu koji mi je omogućio da završim ovoveliko delo. Solomone, ja sam te pobedio!” I, što je moţda i najvaţnije, Justinijan je imao izvrsnogsaveznika u liku “preĉasne supruge koju mu je Bog darovao”, one koju je voleo da naziva “svojomnajdraţom lepotom”. Imao je caricu Teodoru. Justinijan je došao na svet 483. godine u mestu Taurisium, koje se vezuje za lokalitet Justinijana Prima(Cariĉin grad). To mesto se nalazi nedaleko od Lebana, u blizini Leskovca. Dugo se vodila rasprava oko

njegovog mesta roĊenja, jer je Taurisium u to doba bio i naziv mesta nedaleko od Skoplja. Istorijski izvori,meĊutim, ukazuju da se Taurisium nalazi pored Justinijane Prime, velelepnog grada koji je Justinijan

kasnije sagradio iz ţelje da ostavi trajan trag u rodnom kraju. Iz opisa tadašnjeg sluţbenog hroniĉaraProkopija iz Cezareje saznajemo da je to bio jedan od najznaĉajnijih i najvećih vizantijskih gradova u




























































unutrašnjosti Balkanskog poluostrva, širokih poploĉanih ulica, sa trgovima i fontanama, palatama icrkvama, kupatilima i leĉilištima, freskama i spomenicima... Stepenik po stepenik, Justinijan se peo do carskog trona. Kao nećak vizantijskog cara Justina postao je šef njegovih tajnih sluţbi, a 518. godine i njegov suvladar. Bilo je to vreme kada su se drţave meĊu sobom

prepirale oko sudbine miliona ljudi, kao što se sitni trgovci svaĊaju oko nekoliko sitnih novĉića. Tih godina spoznao je da postoji i Teodora. Oĉarala ga je lepotom i umom. Opisu ju je kao veoma lepu

ţenu, malu rastom, ali vanredno ljupku. Njeno prijatno bledo lice osvetljavale su velike oĉi, pune ţivota ivatre. U nauci se obiĉno uzima da je bila petnaestak godina mlaĊa od njega. Teško je odrediti kakav je bio Teodorin ţivot pre nego što je postala carica. Oni koji su pisali o njoj,

uglavnom, su se koristili Prokopijevom tajnom hronikom “Anegdote”, u kojoj je ovaj hroniĉar zabeleţioneverovatne, najverovatnije izmišljene iskaze njenih savremenika.

Ljubav i zakon

Prvih godina šestog veka, kao mimiĉarka i igraĉica oĉarala je Konstantinopolj. Odakle je došla - ne zna se.

Prema nekim podacima poticala je sa Kipra, ali razliĉiti izvori beleţe da bi njen zaviĉaj mogli bitiAleksandrija ili Konstantinopolj. Predanje nastalo iz neke vrste poštovanja titule carice, kasnije joj jedodelilo pristojan rodoslov. Navodno, njen otac je bio uvaţeni senator. Verovatno je njeno poreklo biloskromnije. Ako je verovati Prokopiju, Teodora je rasla u sumnjivom okruţenju. Otac joj je bio siromašanĉuvar medveda, a majka cirkuska zabavljaĉica. Njena najstarija sestra imala je uspeha u pozorištu. Teodora je krenula istim putem...

Kada je upoznala Justinijana, već je sišla sa pozorišnih dasaka. Stanovala je u skromnoj kućici, ĉuvajući

sobu i predući vunu. Prema Prokopijevim zapisima Justinijan se iskreno zaljubio u nju. Dok je Justinijan zaTeodoru bio mnogo više nego muškarac, predstavljao je vizantijsko carstvo, ona je, što će kasniji dogaĊajipotvrditi, bila jedino njegovo carstvo. Po svaku cenu hteo je da se oţeni njome, što se kosilo sa tadašnjimrimskim zakonom koji je zabranjivao senatorima i velikodostojnicima da uzimaju ţene niskog poloţaja -

krĉmarice, glumice i bludnice. Bio je spreman da se zbog nje odrekne purpura, ali njegov ujak, car Justin,da bi mu uĉinio po volji, ukinuo je taj zakon! Kada je 527. Justinijan postao zvaniĉno vladar vizantijskogcarstva, uzdigao ju je do carskog prestola. Prvi put u istoriji dogodilo se da ţena bude suvladarka! Sa njim

je krunisana u Svetoj Sofiji. “Pepeljugin” san je bio ostvaren.

Ćerka zabavljaĉa i supruga potomka balkanskih seljaka, na svojoj koţi je osetila prezir stare prestoniĉkearistokratije. Da bi saĉuvao dostojanstvo supruge, Justinijan je na dvoru uveo strog i krut ceremonijal. Postupanju na duţnost velikodostojnici su polagali zakletvu vernosti caru i carici, a senatori, prilikom susreta

sa carskim purpurom, morali su da kleknu na kolena. Teodora je insistirala da im se umesto tradicionalnih

titula cara i carice, obraćaju kao despini (gospodarici) i despotu (gospodaru).

Kao carev savetnik, Teodora je bila više nego korisna. Došla je iz naroda i dobro je poznavala njihov naĉinrazmišljanja. Pretpostavlja se da je ona inspirisala nekoliko zakona u Justinijanovom zakoniku. Glumicekoje su napustile scenu nisu mogle silom biti zadrţavane, ţene su dobile pravo da poseduju i nasleĊujuimovinu, a budući muţevi morali su da im obezbede dar u visini njihovog miraza. Interesantno je da jeTeodora zakonom zabranila, ĉak, i reinkarnaciju!

Suze cara Justinijana Dragana Matović | 08. avgust 2009.

Gorko je plakao kada je 28. juna 548. umrla Teodora. Justinijan je postao “Veliki” aTeodora “Zloglasna”

http://www.novosti.rs/upload/images/feljton/2009/08avg/f08-Justinijan.jpg



Imperator Justinijan (mozaik u Raveni)

Nastavci


2. Bedemi oko Rima



5. Dvorac Gaja Valerija 6. Carevina u miraz



9. Trijumf na Tibru




13. Samo ime dedino



Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


U ISTORIJI vizantijske civilizacije Justinijanova (527-565) vladavina oznaĉava presudno doba.Konstantinopolj, u kome je carevao, izgledao je kao prestonica sveta. Ţivot je bio pun uzbuĊenja. Ratovalose, upravljalo buntovnim pokrajinama, stvarali novi zakoni i obiĉaji. Umetnost je doţivela zlatno doba.Justinijan, koji je voleo velike graĊevine, imao je sreće da naĊe vanredne umetnike, koji su ostvarilinjegove zamisli. Spomenici iz tog vremena ĉine vrhunac vizantijske umetnosti. Pod sjedinjenim uticajima Istoka i staroga veka, nicale su najraznovrsnija zdanja. Sazidani su mnogi dvorci

i crkve: San Vitale u Raveni, Sveti Dimitrije u Solunu, Svetih Sergeja i Vakha u Konstantinopolju... Nedostiţan neimarski poduhvat je crkva Sveta Sofija u Konstantinopolju. Tanani vajarski radovi, mozaiĉkiukrasi dali su unutrašnjosti ovih graĊevina jedinstven sjaj blistave raskoši i sveĉane uzvišenosti. Ništamanju toplinu Justinijan nije iskazao prema gradu koji je podigao u svojoj postojbini. Cariĉin grad(Justinijana Prima), koji se nalazi nadomak Lebana, po zapisima hroniĉara iz tog doba, bio je dragulj

ranovizantijske crkvene i svetovne arhitekture.

Opšta pobuna

Kao veĉno zlo, nemanje novca i tih godina je usporavalo najlepše planove oţivljavanja nekadašnjegrimskog carstva. Da bi se to otklonilo, morali su biti uvećani nameti drţave do taĉke kada postajunepodnošljivi. Stanovništvo je ciĉalo pod velikim porezima. Okomili su se na Justinijanovu suprugu, caricuTeodoru (527-548). Zasmetala im je moć koju ima nad carem, ĉak i njena mladost i lepota, za koje su

mnogi mislili da ne pristaje prestolu. Njihova mrţnja bila je, zapravo, obiĉna zavist. Potekla je iz naroda istoga nije smela da bude bolja od njih. Ţeleli su da je vide u blatu. Pobuna je planula 13. janura 532. godine na konstantinopoljskom hipodromu. Dve, inaĉe suprotstavljene

stranke, “plavi” i “zeleni”, prvi put su bile na istoj strani - protiv cara! Svaki rimski car, poĉev od Cezara,više od svega se plašio uskovitlane gomile. Uznemirena masa ljudi je divlja, neuraĉunljiva, ĉesto zla iokrutna. Spisak imperatora koje je taj bes uništio je pozamašan: Klaudije, Neron, Galba, Komod,Heliogabal, Pizo, Maksim i Valentijan. Zato su svi vladari nastojali da izbegnu pobunu. Ali, ovog puta to

nije bilo moguće. Konstantinopolj je goreo. Gorela je i Sveta Sofija. U nastupu malodušnosti, Justinijan je jedini spas video u bekstvu. Naredio je da se dvor evakuiše u Herakleju. Teodora nije htela da skrene sasvog puta, po cenu i da umre! Njen govor, koji je ušao u vizantijsku istoriju, zapisao je carski hroniĉar Prokopije (“Istorija Justinijanovih ratova”): “Da li ţena treba da pruţi muškarcima uzor hrabrosti, o tome sada ne vredi raspravljati. U trenucima




























































beznadeţne opasnosti svako treba da ĉini onoliko koliko moţe. Mislim da sada ne treba beţati, ĉak i akonam bekstvo donese sigurnost. Svako ko se rodi ne moţe izbeći smrt, ali ja ipak ne mogu podneti da onogako je bio car vidim kao izgnanika! Nadam se da neću doţiveti da vidim sebe bez carskog purpura, niti dame ljudi koje srećem ne oslovljavaju kao caricu. A, ako ti ţeliš da se spaseš, o care, to je bar prosto. Imamonovca, more je pred tobom, a tu su i brodovi. Ali, ipak upitaj sebe, kada budeš bio na sigurnom, da li bitrampio takvu sigurnost za smrt. A što se mene tiĉe, ja ipak cenim onu staru izreku koja kaţe da je purpur dosto jan pokrov.”

Sudbinu carstva uzela je u svoje ruke. U beznadeţnoj borbi, uzdigla se do herojstva. Spasila je Justinijanovpresto.

Obnovu Svete Sofije, koja je do temelja izgorela u poţaru, Justinijan je zapoĉeo u ţelji da se nemilidogaĊaji što pre zaborave. Deset hiljada ljudi nekoliko godina je gradilo hram, koji je oznaĉio novu epohuu istoriji hrišćanskog neimarstva. Iz najudaljenijih krajeva carstva dovoţen je najbolji mermer, kao i zlato,srebro i slonovaĉa. Ogromna kupola imala je raspon od 33 metra, a zidove su prekrivali veliĉanstvenimozaici. Justinijan nije ţalio novca za hram, koji je osveštan 537. godine. Za carski puk upriliĉio je tadveliku svetkovinu, na kojoj je, prema zapisima, posluţeno hiljadu volova, šest hiljada ovaca, šest stotina jelena, hiljadu svinja i deset hiljada pernatih ţivotinja. Tih godina, sedište vlade je bilo u carskom krevetu. Teodora je imala neverovatan um, koji je zamisliomnogo toga što je Justinijana uĉinilo velikim vladarem. Smetala joj je Justinijanova neodluĉnost. Bio je

spor i neodluĉan, govorila je, kao obiĉan pion. Zato je ona neprekidno radila da uveliĉa i uĉvrsti njegovuvladavinu. Veštim deljenjem novca i umešnošću da meĊusobno zavadi neprijatelje carstva, Teodora je podvizantijsku vlast dovodila varvarske narode. Navodno je pod svojom kontrolom drţala ĉitavu mreţudoušnika i špijuna, batinaša i tajnih tamnica.

Verna caru

Instinkti su je nauĉili da je njena snaga u nepredvidivosti. Znala je da najveštije protivnike zapanji ovomsvojom veštinom, a pojedini istoriĉari smatraju da je prva upotrebila ono što se u diplomatiji zove “nehajnataktika”. Kaţu da je u kasnijim godinama bila beskrupulozna i okrutna i da je ĉesto postupala kao tiranin.Dobar deo onoga što su joj zamerili ĉinila je zbog svog supruga. Uprkos greškama, niko, pa ĉak niProkopije u svojim zloglasnim “Anegdotama”, nije je optuţio da je bila neverna Justinijanu!

Hroniĉari beleţe da je Justinijan gorko plakao kada je, posle duge bolesti, 28. juna 548. godine umrla odraka. Sahranjena je u grobnici koju je za njih dvoje podigao u blizini crkve Svetih apostola u

Konstantinopolju. Justinijan je poboţno ĉuvao uspomenu na nju. Zadrţao je sve koji su bili u njenoj blizini.Mnogo godina kasnije, kada bi davao sveĉano obećanje, imao je obiĉaj da se zaklinje Teodorinim imenom.

Oni koji su ţeleli da mu ugode, podsećali su ga na lepu i mudru caricu, koja je, “pošto je na ovom svetu

bila njegova verna saradnica, sad molila Boga za svog muţa”. Slaveći 559. godine pobedu nad Hunima, Justinijan je, predvodeći povorku, zastao pored Teodorine

grobnice, kako bi upalio sveću, pomolio se i odao poštu voljenoj. Ţiveo je osamdeset i dve godine i takonadţiveo svoju ţenu sedamnaest godina. Istoriĉari su mu nadenuli nadimak Veliki, a Teodora je ostala -

“Zloglasna”.KRAJ

Documents

Naši rimski imperatori-feljton Novosti