Operacija **drumski razbojnik** 22. januar 2004.

Pod tim konspirativnim nazivom pripremana je akcija za likvidaciju Josipa Broza Tita,

Vrhovnog taba i lanova AVNOJ novembra 1943. godine. ifrant u Vrhovnom tabu nemaki pijun.

Pie Marjan KRANJC PRETPOSTAVLJA se, a postoje i neki pokazatelji, da je nemaka radioprisluna i deifrantska sluba, koja je inae bila veoma aktivna i uspena sve vreme od 1941. do 1945. i na podruju Jugoslavije, dola do veine partizanskih obavetajnih podataka stratekog i operativnog znaaja. Vrhovni tab NOVJ imao je, naime, povremeno radio-veze sa glavnim tabovima Slovenije, Hrvatske i Srbije, a kasnije i sa pojedinim korpusima i armijama. Nemci, meutim, nikako nisu mogli da **otvore** neke telegrame. To vai pre svega za one na relaciji Tito - Staljin, Kopini - Kominterna i Tito - Kopini. Sve ostale nisu im zadavale glavobolju.

Analiza nemakih deifrovanih dokumenata nesporno potvruje da su **otvorili** sve depee razmenjene izmeu V NOVJ i Glavnog taba NOV Hrvatske od 7. do 11. septembra 1943. Doli su do za njih dragocenih podataka, na osnovu kojih je komandant nemakog taba za Jugoistok, ferdmaral Maksimilijan fon Vajksl planirao akcije za razbijanje partizanskih snaga, to bi onemoguilo ostvarivanje Titovih stratekih planova, zatim pokretanje posebnog **zahvata** - atentata na Tita (njegovo zarobljavanje i likvidiranje Vrhovnog taba).

Za prvi zadatak predvideli su da ubace itavu drugu tenkovsku armiju, pod komandom general-pukovnika dr Lotara Randulia. Ovo nareenje lino mu je izdao Hitler. Napad na V NOVJ i zarobljavanje Tita povereni su etvrtom brandenburkom puku i specijalnoj jedinici **Kirchner**. Plan napada na Tita, V i sve lanove AVNOJ nazvan **Drumski razbojnik** konano je razraen do tanina 2. novembra 1943. godine. Predviao je uee etiri ratne grupacije 4. puka Brandenburg od 5. do 10. novembra, u dva pravca, uz uee nemake avijacije u Hrvatskoj.

Tito je iznenada promenio raniju oduku o odravanju zasedanja AVNOJ u Otocu 14. novembra 1943. Depeom je 11. novembra javio Centralnom komitetu KP Hrvatske da e se zasedanje odrati oko 25. novembra u seditu Vrhovnog taba. Nemci su bili zbunjeni. Znali su da se V tada nalazio u Jajcu. Nisu imali vremena da svu operaciju preusmere sa Otoca. Za napad na Jajce trebala su im najmanje dva padobranska bataljona, snane peadijske, planinske i motorizovane jedinice. Nemoni, odustali su od akcije **Drumski razbojnik**.

Dojave o pripremama te nemake akcije Tito je dobio iz vie izvora. Prvi podatak dostavio mu je jo 12. septembra Ugljea Danilovi. Zatim, 4. novembra Glavni tab NOV Hrvatske. Sedam dana kasnije generalni sekretar Kominterne Georgi Dimitrov posebnom vezom poslao mu je signal da Nemci na sve

naine pokuavaju da saznaju tanu lokaciju gde se nalazi Vrhovni tab, sa namerom da ga unite i ubiju Tita.

Obavetajni centar Kominterne u Zagrebu, koji je vodio Josip Kopini, dobio je 1942. informaciju iz centrale Gestapoa u Beu o uspenom delovanju gestapovsko-ustakog agenta u Vrhovnom tabu NOVJ. Informaciju je ubrzo zatim potvrdio i najbolji agent centra Stanislav Kopok. NJegova obavetajna veza, pod pseudonimom **Medved**, major Gestapoa javio mu je depeom: **Centar Gestapoa i ustaki obavetajni centar u Zagrebu dobijaju specijalne informacije iz vae vrhovne komande. Budite oprezni, jer e na kontakt zapasti u tekoe ako se to ne otkloni.**

Kopini je o tom izuzetno vanom otkriu hitno obavestio svoju centralu u Moskvi, i ujedno zamolio da sve odmah prenesu Titu. Bezuspeno je pokuavao da otkrije kakve informacije alje agent i ko je on. Tek nekoliko meseci kasnije dobio je dojavu iz Bea da se verovatno radi o jednom od telegrafista u Vrhovnom tabu NOVJ. Tanije, o ifrantu kojem su dostupne sve depee. Postavio je zamku.

efu ifrantskog odeljenja pri V NVJ Pavlu Saviu uputio je depeu sa posebnim ifriranim kljuem, poznatim samo njima dvojici. Savi je odmah upozorio Tita. Usledio je Titov odgovor Kominterni. Poruio je Dimitrovu: **Zabranite Valdesu da vrea na Vrhovni tab i CK KPJ!** Na zahtev Dimitrova da mu

objasni sav sluaj Kopini je odgovorio da je podatak dobio iz centrale nemake obavetajne. Nemaki agent - ifrant i radio telegrafista nije prekinuo sa dojavama.

Novo upozorenje Tito je predao Aleksandru Rankoviu, koji je zajedno sa Saviem analizirao rad ifranta i radiotelegrafista. Utvrdili su kada je nemaka avijacija najee napadala lokacije gde se nalazio Vrhovni tab, i evidentirali ko je tada bio deurni radiotelegrafista. Posumnjali su na jednog. Poslat je u patrolu i likvidiran. Jedino su Rankovi i Savi znali ko je pune dve godine bio nemako-ustaki agent u V NOVJ.

ifrantsko odeljenje V NOVJ odmah je promenilo kontakt-ifru sa tabovima partizanskih jedinica. Nemaki prisluni centar ostao je bez dragocenih **materijala**.

Tek posle osloboenja Tito je priznao Kopiniu da, jednostavno, kako je rekao, **nije mogao verovati da su imali pijuna meu ifrantima i radiotelegrafistima**.

Posle napada na Livno partizani su u drugoj polovini avgusta 1942. zarobili i grupu od jedanaest nemakih strunjaka, koje je predvodio in. Hans Ot iz preduzea Hans Leichtmetal. U Livno su doli pod izgovorom da utvrdi kolike su rezerve lignita na Livanjskom polju potrebne navodno za fabriku aluminijuma u blizini

Mostara.

Ot je, u stvari, bio prepredeni abverov oficir Oto Maher, kako se kasnije ispostavilo, pripadnik AST u

Beogradu. Prema planu Glavne nemake bezbednosne uprave, imao je zadatak da uspostavi kontakt sa rukovodstvom partizana, po mogunosti sa Titom i proveri anse za privremeno primirje.

ZA vreme svog obavetajno-posrednikog delovanja Oto Majer se predstavljao pod raznim imenima: in. Hans Ot, in. Karl Valter Ot, kapetan fregate Ot Bradelmajer i slino. Osim to je uestvovao u razgovorima i pogaanjima sa predstavnicima V NOVJ, vrlo je verovatno da je takoe lino delovao u svim pokuajima obavetajnog prodora u V NOVJ, a istovremeno i u pokuajima atentata na Tita.

Gestapo sprema desant 23. januar 2004.

Abver i Gestapo, po nareenju Hitlera, pripremili desant sa ciljem hvatanja J. B. Tita 25. maja 1944. godine. Udarna pesnica nemakih snaga kriminalci i osuenici, kojima je obeana sloboda ako poduhvat uspe.

Pie: Marjan Kranjc TADANJI naelnik sudskog odeljenja pri V NOVJ Vladimir Velebit, koji je inae odlino govorio nemaki, naredio je da mu privedu efa nemakih strunjaka. Ot se predstavio na besprekornom srpskom jeziku, rekavi iznenaenom Velebitu **da nije pametno da ih streljaju**. Predloio je razmenu zarobljenika. Velebit je to preneo Titu. Poto se sloio, Tito je zapoeo razgovor sa Otom.

**ujem da dolazite iz Berlina?**, rekao je nasmejan, punei svoju lulu.

- Da.

- Berlin je lep grad.

- Da. Volim ga.

- eleli biste ponovo da ga vidite, zar ne pitao je Tito - Razumljivo - odgovorio je Ot.

- Ja cenim Nemce - nastavio je Tito.

Posle kraeg utanja Ot je upitao: **Mogu li ta uiniti da postignemo neki sporazum?**

Tito se nagnuo preko stola, zadrao je pogled uperen ka nemakom oficiru koji je napeto ekao ta e mu rei taj nekrunisani kralj Balkana - pie u knjizi **Lov na Tita** izdatoj u Nemakoj.

- Vi znate da ja veoma potujem nemake komandante, na primer generalpukovnika Lera, generala Edmunda fon Glaise-Horstenau, glavnog oficira u Zagrebu. Moete li me povezati sa njima?**

Ot je ne verujui u ono to uje pomno pratio Titove rei. Odgovorio je potvrdno. Tito je zatim objasnio da

je u nemakom zarobljenitvu veoma poznata i omiljena partizanska funkcionerka. Bila je ranjena. Tito je predloio da svih jedanaest nemakih zarobljenika zamene za nju. Ot je odmah prihvatio i otputovao u Zagreb, gde je podneo izvetaj generalu Glaise-Horstenau. Kada je kasnije potvrdio Titu da e Nemci osloboditi ranjenu partizanku im ozdravi, zarobljeni nemaki strunjaci odmah su osloboeni.

**Re nemakog generala garancija je za potovanje naeg dogovora** zakljuio je Tito.

Veza sa Nemcima posredstvom Ota nastavila se do kraja rata. Tako tvrde sami Nemci.

Zaplaeni prvim ozbiljnim nagovetajima posustajanja njihovog ratnog pohoda na svet, Nemci su pokuali da prekinu sve ee i vee gubitke mnogobrojnim planovima atentata na saveznike dravne elnike i vojne komandante. Stalna meta meu njima bio je upravo Tito. Sve nade polagali su u najstroije pripremanu operaciju, nazvanu **Roselsprung** (Skok ahovskim konjem). Glavni cilj bio je: zarobiti ili ubiti Tita, i unititi njegov tab zajedno sa saveznikim misijama.

Abver i Gestapo dobili su zadatak da padobranskim desantom napadnu sedite partizanskog taba i **ulove** Tita. Akcija je planirana za 25. maj 1944, na njegov roendan, uz lukavu pretpostavku da partizani tada nee oekivati desant.

Nadali su se takoe da e zbog slavlja oslabiti i inae eline mere bezbednosti. Otro odbacujui sve dileme o neuspehu akcije, lino zloglasni Hajnrih Himler odluio je da desant izvedu, kako je rekao, **kriminalci, stranci i psi!** Petstoti SS padobranski bataljon, udarna pesnica atentata, sainjavali su kriminalci i osuenici, kojima je obeana sloboda ako **poduhvat** uspe.

Nareenje za padobranski desant na V NOVJ i likvidiranje Tita izdao je lino Hitler. Pripreme su zapoele jo dok se V NOVJ nalazio u Jajcu. Planirane su dve varijante. Prva: ubiti dvojicu pripadnika NOV; presvui ih u britanske uniforme i kao padobrance kojima se nije otvorio padobran baciti na cilj. Osim britanskih dokumenata imali bi kod sebe **poklone** za Tita, u stvari, paklene maine ija eksplozija bi raznela partizanskog vou im otvori jedan od paketa.

Drugi scenario atentata predviao je lani desant u neposrednoj blizini V NOVJ, a istovremeno upad esesovaca i etnika, preobuenih u partizanske uniforme, u G, sa zadatkom da zarobe ili likvidiraju Tita.

Ubrzo nakon to je Tito napustio Jajce, nemaki agenti dojavili su da je u Drvaru. Vrhovni tab NOVJ navodno je bio smeten na obia glavici, kraj drvarskog groblja. Netane dojave o V potekle su oito od terenskog agenta - izvidnika.

Glavnina nemakih snaga, oko 20.000 vojnika, trebalo je da opkoli Drvar, a udarne grupe SS padobranskog bataljona da zarobe i likvidiraju Tita. Poto su imali informacije da je Tito blizu groblja na obia glavici rasporedili su padobranske snage, oko 900 ljudi. elo, zvano **Panter**, 110 SS padobranaca, imalo je zadatak da u prvom naletu zauzme objekat **Citadela** (obia glavicu).

OKRUGLI BLESAK

NEMCI su uspeli da **uu u Titove depee poslate 19. oktobra, 4. i 5. novembra 1943. Odnosile su se na jaanje snaga NOV u Srbiji, formiranje privremene vlade i organizovanje plenuma AVNOJ. Zato je feldmaral Maksimilijan fon Vikslu naredio da 2. tenkovska armija realizuje operaciju nazvanu **Okrugli blesak**, sa namerom da **oiste Bosnu i onemogue razmah narodnooslobodilakog pokreta u Srbiji**.

Nemaka vrhovna komanda zahtevala je 18. oktobra 1943. od komandanta svoje 2. tenkovske armije da to pre dostavi plan angaovanja divizije **Brandenburg** u **specijalnoj akciji protiv Tita**. Komandant armije naredio je obavetajnom sektoru da pripremi projekat posebnog udara na Tita i V. U Vrnjakoj Banji, 28. oktobra, pripremljen je plan delovanja **ratne gruapcije Fon Hugo**: jer su Nemci saznali iz

pouzdanog izvora da e se plenum AVNOJ odrati u okolini Vrhovina 5. ili 6. novembra 1943.

panski borac - agent 24. januar 2004.

Poto je propao pokuaj da se Josip Broz likvidira u Drvaru, Nemci su pripremili novu zamku: tajni agent se na Visu predstavio kao panski borac, ali je provaljen.

Pie: Mirjana Kranjc OKO pet ujutru 25. maja 1944. poeo je prvi avio-napad, sa est **tuka** koji je trajao sve do osam. Sledio je nalet 40 transportnih aviona **JU-52**, iz kojih su iskoili padobranci udarnih formacija. Neposredno posle toga jedrilice su dopremile dodatne odrede.

itava akcija bila je pucanj u prazno. Uporite taba, uvenu peinu ve pre toga su zbog organizovanja odbrane napustili Aleksandar Rankovi, Arsa Jovanovi i Sreten ujovi Crni. Kasnije i sam Tito. Oko devet sati sa poloaja udaljenih 12 kilometara doli su borci este like brigade, i zaustavili Nemce. Tito i V NOVJ bili su spaseni. Nemci **zarobili** jedino njegovu novu maralsku uniformu koju su nali u krojakoj radionici.

Kada su Hitlera obavestili o krahu, doslovce je pobesneo.

efovi nemakih obavetajnih slubi u Beogradu, oajni zbog propalog **Konjikog skoka**, uurbano su pripremali novi lov na Titovu glavu i unitavanje V NOVJ. Zadatak je poveren jednom od voa Komunistike partije Holandije Andreasu Engvirdu, kojeg su nacisti pridobili na svoju stranu zbog razbijanja KP Holandije. Krivac je takoe za upad nemakih **krtica** u sovjetsku obavetajnu slubu u Holandiji.

Engvird, inae kolovani agent, diverzant i terorista trebalo je zajedno sa jo trojicom lanih prebega u partizane da se ubaci do V NOVJ na Visu. Poto je uspostavio kontakt sa partizanima predstavio im se kao jedan od vodeih holandskih komunista, panski borac. eleo je, navodno, da posredstvom V NOVJ dostavi zapadnim saveznicima veoma znaajne podatke. Obavetajni oficir partizanskog odreda odmah posle prvog susreta sa njime posumnjao je u pravu nameru. Naroito, jer su pojedini nai panski borci upozorili da su njihovi ratni drugovi u Holandiji postali lak plen Nemaca odmah po okupaciji.

Mada oprezni partizani su ipak omoguili Engvirdu da doe na Vis. Prvo je smeten u nekadanjem hotelu, a kasnije u kamenu kuicu starijeg branog para. Na krevetu partizanski major predloio mu je da se presvue. Holananin je paljivo izvukao nalivpero uiveno u svojoj uniformi, koje je u stvari bila paklena naprava - tri rune bombe izuzetne razorne snage, zatim i mali revolver. Oboje je saio u novu britansku uniformu, priblino na ista mesta kao u ranijoj, kako su mu to naredile njegove gazde, efovi nemakih agentura.

Nemaku bluzu bacio je u ognjite, pod izgovorom da je puna buva. Dobre vojnike pantalone poklonio je domainu, ija je ena sutra o svemu obavestila partizanskog majora. Rekla je da je ostao kraj vatre sve dok bluza nije izgorela. U etnji Visom precizno je uz pomo kompasa izraunao da se nalazi sat hoda od mesta gde bi trebalo posle atentata na Tita da ga ekaju dvojica nemakih diverzanata koji bi ga brzim gumenim amcem prevezli do podmornice kraj Visa.

Gestapovci su mu obeali da e za nagradu birati gde bi eleo da ivi i ta da radi. Razmiljao je i da pobegne, znajui da e ga Nemci pre ili kasnije likvidirati. NJegov zadatak bio je precizan i potpuno jasan. Glasio je: **Kada stupite na ostrvo morate saznati gde se nalazi Vrhovni tab. Imate jake razloge da vas prime. Ako ni to ne bude dovoljno morate se probiti do njih i izvriti zadatak. Ne zaboravite, to je va jedini zadatak, i morate ga izvriti.**

Partizanski oficiri ubrzo su utvrdili vie protivrenosti u njegovoj biografiji, koju je sam napisao prvog dana po dolasku, na zahtev slube bezbednosti.

U meuvremenu ilegalci u Sarajevu kidnapovali su agenta Gestapoa Adalberta Kungla. Pokuavajui da se spase otkrio im je plan za atentat. Javili su u Vrhovni tab. Hitno je uhapen, na vrlo spretan nain. NJegovu bluzu koja je ostala u sobi domain je doneo oficirima bezbednosti, rekavi **sve je na svom mestu**, to je znailo da su nalivpero i ostali diverzantski pribor bili u delovima bluze gde ih je briljivo skrivao.

Major je zapoeo sasluanje krajnje neuobiajeno. Najpre je iz bluze izvukao gestapovski teroristiko diverzantski pribor, proitao Kunglovo priznanje i pitao Engvirda: **Poeemo od kraja. ta je bio va zadatak?**

- Morao sam da ubijem Tita!

Partizani su Engvirda predali sovjetskoj vojnoj misiji, odnosno njihovim obavetajcima, da detaljno istrae upad nemake obavetajne slube u Holandiji.

Tako se neuspeno zavrila jo jedna akcija nemakih obavetajnih i bezbednosnih slubi da obezglave partizansku vojsku. Meutim to nije bio i poslednji pokuaj.

Da Tito nije bio glavni cilj zavera i atentata samo Nemaca potvruju mnoga svedoenja i arhivski materijali. NJegov glavni ordonans, general Milan eelj sea se da mu je jednom prilikom pomenuo odreenu rezervisanost prema Britancima.

Vladimir Velebit navodi ak da je 1944. godine Staljin upozoravao Tita da ne pominje erilu njihov susret u Moskvi, jer bi mogli da srue avion kojim je putovao. Odatle oito i potie Titovo nepoverenje u Britance.

Postoje dokazi da je erila izuzetno naljutila Titova odluka da e posle njihovog razgovora lino podneti izvetaj u Moskvi. eril ga je inae veoma cenio. Bio je oduevljen njegovom linou. ak se nadao da ga moe odvratiti od komunizma. Verovatno je znao da se jo od 1941. kretao u masonskim krugovima. To je bio razlog vie za erilova oekivanja da e posredstvom Tita imati znaajniji vojno- politiki uticaj.

Zavere, planirani pokuaji i neuspeli atentati na Tita bili su jo brojniji posle osloboenja. Strane obavetajne slube ne samo da su proizvodile politikoideoloke protivnike Jugoslavije, nego su ih takoe uporno konfrontirale na raznim osnovama, najee nacionalistikoj. Zajednika opsednutost svih bila je: kako likvidirati Tita. Dobro su znali da Jugoslavija jedino tada nee preiveti.

BUDNA UDBA

BRITANSKI izvori navode da je izmeu 1948. i 1950. godine u Jugoslaviju ubaen vei broj agenata iz Maarske, Rumunije, Bugarske i Albanije. Imali su zadatak da organizuju ilegalne grupe za likvidiranje Tita. Sa istim namerama delovali su i Rusi. Prema pisanju Dankana Vilsona, u knjizi **Titova

Jugoslavija**, sovjetski obavetajci pridobijali su za saradnju i ruske belogardiste, ali ih je Udba sve pohvatala. Italijanski desniarski list **Transke novine** jo 1949. godine objavio je vest da su sovjetski diverzanti postavili paklenu mainu u Titovu jahtu **Podgorka**. Atentat je spreen. U LJUBLJANI je upravo izala iz tampe knjiga **Zavera i atentati na Tita**, autora Mirjana F. Kranjca, general majora u penciji. Najinteresantnije detalje u vezi sa mnogobrojnim pokuajima da se likvidira jugoslovenski predsednik objavljujemo u ovom feljtonu.

Skalpel kao - bomba! 25. januar 2004

Dvojica sovjetskih lekara trebalo je, po nalogu Staljina, da likvidiraju jugoslovenskog

predsednika. Milan eelj spasao glavu maralu.

Pie: Marijan Kranjc KAO dobri poznavaoci sistema zatite Tita, koji je, u stvari, bio skoro kopija njihovog naina, sovjetske slube dole su na svojevrsnu ideju za atentat uz pomo zdravstvene ekipe. Izvrilac je trebalo da bude lekar ili medicinska sestra - injekcijom sa otrovom.

Prvi pokuaj **medicinskog** atentata, prema izjavama generala eelja, zamislio je lino Staljin, a trebala je da ga **primeni** posebna grupa sovjetskih lekara.

Zbog idejno stratekog sukoba sa Staljinom, koji se neprekidno zaotravao, narueno je Titovo zdravlje. NJegovi lekari predlagali su, izmeu ostalog, bezazlenu operaciju slepog creva. Pripremljena je ekipa uglednih jugoslovenskih strunjaka. Predvodili su je slovenaki, inae Titovi lini lekari - profesori doktori Bogdan Brecelj, Ivan Tavar i Boidar Lavri. Pred operaciju Staljin je ponudio Titu da ga operiu sovjetski lekari. Inicijativa je protumaena u nekom smislu i kao odreeni znak poputanja politike napetosti. Zato je Tito, februara 1947, prihvatio to kao gest dobre volje.

Ubrzo su specijalnim avionom na Brdo kod Kranja, jednu od Titovih rezidencija, doli uveni sovjetski hirurzi M. S. Bakeljev, N. R. Smotrov i medicinska sestra anesteziolog. Doneli su kompletnu medicinsku

opremu. Sovjetska ekipa izvrila je hirurki zahvat profesionalno i brzo. Kada je Tito poeo da se budi iz narkoze bilo je oito da osea bolove. Dogovoreno je da Sovjeti ostanu i sledei dan na Brdu kod Kranja. Zatim bi svu terapiju preuzeli slovenaki lekari.

Tokom noi pojavilo se crvenilo na rani, to nije zabrinjavalo sovjetske lekare. Tek kada je Tito rekao da osea jae bolove, podrobnije su mu pregledali ranu. Doktor Bakeljev najavio je da e ponoviti operaciju i **popraviti neto**. General eelj nije mogao da dozvoli ponovnu operaciju pre nego to razgovara sa slovenakim lekarima, koji su se te noi ve vratili u LJubljanu. Odluio je da ih, ipak, pozove. Meutim, doktor Bakeljev se ve **pripremao** da operie Tita. Poto se udno ponaao, a i smredeo je na alkohol, general eelj je na grub nain odstranio obojicu sovjetskih hirurga i zakljuao ih u susednu sobu. Zatim je odmah probudio predsednika vlade Slovenije Mihu Marinka, zahtevajui da slovenaki lekari hitno dou na Brdo kod Kranja, jer je Titov ivot u opasnosti.

Obojica sovjetskih lekara u meuvremenu su postajali sve nervozniji. Doktor Bakeljev se nalivao alkoholom, a doktor Smotrov neprestano je puio. ak je izgoreo fotelju na kojoj je sedeo.

Kroz pola sata sva trojica slovenakih lekara ve su bili kraj Titove postelje. Kada su videli ranu samo su se meusobno pogledali i odmah je oistili. Neposredno posle toga rekli su generalu eelju da je je spasao Tita, jer je spreio **medecinski** atentat. Tito je sutradan ujturu obaveten ta se dogaalo. Sovjetska lekarska ekipa je vraena u Moskvu.

Svestan da nije ostvario Staljinov **zadatak** doktor Bakeljev je posle kraeg vremena izvro samoubistvo. NJegovog kolegu Smotrova slovenaki lekari su poslali u Zagreb da pregleda Mitra Bakaria, koji je imao tekoe sa srcem. Kada je peke po stepenitu doao do etvrtog sprata, gde je bio Bakariev stan, sruio se i umro od infarkta. Obojica sovjetskih lekara avionom su prevezeni u Moskvu u mrtvakim sanducima.

Tito je o svemu lino obavestio Staljina, ne pominjui pokuaj **medecinskog** atentata.

Druga verzija istog dogaaja, koju mi je posredovao publicista Vjencesav Ceni, slina je ovoj eeljovoj. Od njega je Ceni, u stvari, i doznao detalje.

Zbog dogovora o formiranju balkanske fedracije planiran je susret Tita sa predsednikom Bugarske

Georgijem Dimitrovom tokom 1974, bili su dobri poznanici i prijatelji jo iz vremena Kominterne. NJihov sastanak nije odgovarao ni sovjetskim niti zapadnim rukovodiocima. Zato je zapadni obavetajni diverzantski centar u Celovcu organizovao i uputio preko jugoslovensko-austrijske granice diverzantsko-

teroristiku grupu. Planirano je da onemogue susret Tito - Dimitrov, odnosno, da u drskoj i munjevitoj akciji ubiju obojicu najviih dravnika.

Grupu je sainjavalo devetnaest pripadnika jugoslovenske emigracije, sa voom Bokom Ahadiem, bivim partizanskim oficirom obavetajcem. Nemci su ga maja 1945. zarobili u zavrnim operacijama na teritoriji Slovenije. Kasnije je, navodno, pristao na agentsku saradnju sa ameriko-engleskim obavetajnim centrom u Celovcu.

Diverzantsko-teroristika grupa bila je podeljena na dve podgrupe. Svaka je svojom radio-stanicom odravala vezu sa centralom. Organi bezbednosti znali su za pravac kretanja prve podgrupe i postavili su joj zasedu na putu Brezje - Tri. Nadzirali su takoe kretanje i prve podgrupe. Sve lanove obe grupe zarobili su i sproveli u vojne zatvore u LJubljani. Krajem godine osueni su na stroge zatvorske kazne.

Ahadi je za vreme suenja priznao da su imali zadatak da izvre atentat na Tita i Dimitrova. Raunajui na zbrku koja bi tada nastala, planirali su takoe miniranje pojedinih znaajnih objekata; to bi dobrodolo stvaranju atmosfere i uslova za strano vojno posredovanje sa severa, iz Austrije, poznatog pod ifrom **Udarac sa planine**.

Vrlo je verovatno da se radilo o istim kvislinkim snagama koje su bile odreene za aktivno delovanje u okviru plana **10. april**. To je bio samo deli mozaika poduhvata Zapada **Akcija H**, za ofanzivu protiv novih komunistikih reima, meu njima i u Jugoslaviji.

Pukao **kraljev prsten** 26. januar 2004.

Po nalogu kralja Petra Karaorevia pripremana je 1948. likvidacija marala Tita. Atentator Andrija Lonari otkriven u Beogradu.

Pie: Marijan KRANJC U JUGOSLAVIJU je iz Trsta 30. januara 1948. ubaen etniki oficir, emigrant, Andrija Lonari, da u Srbiji okupi kraljeve pristalice i organizuje prevrat u kojem bi izvrili atentate na pojedine srpske rukovodioce i, naravno, Tita.

Na poseban zahtev kralja Petra Karaorevia, a veoma verovatno u dogovoru sa centrom amerike obavetajne slube u Trstu, operacija **Kraljev prsten** poverena je tom iskusnom obavetajcu i diverzantu. NJeni podstrekai i planeri bili su uticajni vojni krugovi, uvereni da u sporu izmeu Tita i Staljina treba sruiti jugoslovenskog lidera; naroito uz pomo ustake ili etnike emigracije.

Lonari, nekadanji gardijski oficir kraljevske jugoslovenske vojske je uz pomo Britanaca, posle zavrenih raznih obavetajnih i diverzantskih obuka u Egiptu, poslat kao strunjak kod Drae Mihailovia. Pre toga je, neposredno po zavretku rata, uestvovao, tada podravan od Francuza i Britanaca, u planovima kralja Petra i Maeka za prevrat i unitavanje jugoslovenskih komunistikih vlasti.

Iz Pariza je Lonari stigao u Udine, gde se susreo sa poznatim etnikim emigrantom Vurdeljom. Odatle ga je kurir Slovenac odveo u Celovec. Zatim je uhodanim ilegalnim kanalom preao austrijsko-jugoslovensku granicu, i vozom nastavio put u Zagreb. U Beograd je stigao 30. januara 1948. Odmah se

bacio na **posao**, zakljuuje se iz svedoenja i arhive dokumentacije, ali poele su prve tekoe. Od etvorice starih poznanika etnika trojicu nije naao, a poslednji mu je ljutito zalupio vrata pred nosom im ga je ugledao. Bio je strano razoaran. Setio se adrese taksiste kojeg mu je Vurdelja preporuio kao najpoverljivijeg saradnika u Beogradu. Stupio je sa njim u kontakt. Taksista ga je sakrio u svoju garau. Uspeo je da uspostavi jo u Parizu dogovorenu vezu sa slubenikom francuske ambasade u Beogradu. Meutim, dobijeni podaci bili su potpuno beznaajni. Posle sedam dana skrivanja u garai, organi Udbe uli su mu u trag. Verovatno ga je prijavio jedan od dvojice taksista koje je upoznao posredstvom onog to mu ga je preporuio Vurdelja. Osuen je na viegodinju robiju. Tamnovao je do sredine juna 1962. Krajem iste godine obreo se u Trstu, a zatim nastanio u Francuskoj nastavivi obavetajno delovanje. Desetog marta 1969. pronaen je mrtav u svom skromnom stanu u Parizu. Neko mu je sekirom rascepio glavu. Poznato je da su se upravo etnici svetili takvim nainom ubistva zbog izdaje. Verovatno su posumnjali da je bio agent Udbe. Tako je groteskno propao plan Amerikanaca i etnika za prevrat i pokuaj atentata na Tita.

Centralna sovjetska kontraobavetajna sluba NKVD po objavi rezolucije Informbiroa navodno je zavrbovala majora zatitnog bataljona Jugoslovenske garde Boka urovia, u nameri da sa svojom grupom likvidira Tita. Prema tvrdnjama generala Vladimira Velebita Titu je najvea opasnost pretila upravo iz redova tog bataljona. urovi je uz Tita bio jo od 1942. godine. Uprkos njegovoj odanosti maralu naroito ratnih godina, i svemu to je Tito kasnije uinio za njega, pokleknuo je pred sovjetskom obavetajnom slubom, navodi Velebit. Ovaj sluaj ostaje, meutim, i dalje zagonetka. Literatura, istie Marijan F. Kranjc autor knjige, belei jedino da je u **prvoj Strai**, zatitnoj jedinici V NOVJ, bio Boko oli, takoe obuar kao Boko urovi. Imao je ujedno zadatak prvog Titovog pratioca. Za prvog komandanta zatitne ete postavljen je 1942. u Foi Momilo uri.

Velebit je najverovatnije zamenio imena i prezimena. Smatram, upozorava Kranjc, da je re o Boku oliu, koji je 1952. uhapen kao informbiroovac.

Pred istorijski Peti kongres KPJ, odran od 21. do 28. jula 1948. u Beogradu, na kojem su sa oduevljenjem podrani Tito i rukovodstvo Partije u borbi protiv Infombiroa i Staljinove politike dominacije, jugoslovenski bezbednosni organi otkrili su podatke o pripremi diverzije. Kongres je zbog bezbednosti

odran u Domu garde na Topideru. Dojave su, naime, upozoravale da preti miniranje sale i stola za radno predsednitvo, gde je trebalo da bude i maral Tito. Za izvrioce atentata zadueni su delegati iz JNA, pukovnik Vlado Dapevi i general-pukovnik Brane Petrievi, pokazala je istraga. Kada su videli da je kontrola vrlo stroga odustali su.

Ubrzo posle kongresa obojica su pokuala da pobegnu iz drave preko rumunske granice. Petrievia su pogranini organi ubili u bekstvu, a Dapevi je uhapen. Priznao je pokuaj atentata i neprijateljsku informbiroovsku delatnost. Uspeo je da pobegne u SSSR, gde je dugo vremena vodio takozvanu

informbiroovsku emigraciju. Kasnije su ga jugoslovenski operativci kidnapovali u Rumuniji. Osuen je i tokom izdravanja kazne pomilovan. Pre vie godina umro je u rodnoj Crnoj Gori.

**VERNI** OLI NEPOSREDNI Titov pratilac od poetka oruanog otpora 1941. pa sve do 1949. bio je, po partijskoj dunosti i nalogu Aleksandra Rankovia, major JNA Boko oli. Uvek se nalazio uz Tita, sa spremnom mainkom i otkoenim pitoljem. ak je spavao pred njegovim atorom. Niko nije mogao da se priblii Titu pre nego to ga oli prekontrolie. Tito ga je za nagradu 1944. poslao u Moskvu da se koluje.

Ubeen sam da u svojim podseanjima na tadanja zbivanja general Velebit zamenjuje olia sa Bokom uroviem. Kontraobavetajna sluba Jugoslavije uhapsila ga je 1952. pod optubom da je sovjetski agent. Teretili su ga da je po nalogu sovjetske obavetajne slube zajedno sa efom Titovog kabineta Gustavom Vlahovim planirao njegovo likvidiranje. Nije priznao. Zatim je optuen za saradnju sa sovjetskim agentom, filmskim reiserom i glumcem Igorom Bersenjevim. Osuen je na smrt streljanjem. Tito ga je pomilovao. Posle pet godina robije i kraeg vremena na slobodi ponovo je uhapen 1958. Istrpeo je i tu golgotu. Kada je 1960. puten potpisao je, tvrde pojedini dobri poznavaoci itavog sluaja, izjavu da Tita nikada u ivotu nije uopte video. Rainjen, bez vojne penzije, povukao se u provinciju Srbije, ivei kao prodavac sreaka.

Tramvajem na - marala! 27. januar 2004.

Grupa oficira je oktobra 1948. do detalja razradila plan o likvidaciji vrhovnog

komandanta, ali je njegov ivot spasao - rtvujui svoj - oficir garde Ratko Jovi.

Pie: Marijan Kranjc MEU najpaklenijim planovima za atentat na Tita nesumnjivo je bio onaj kojeg je smislila grupa oficira JNA u Beogradu, inae Crnogoraca. Pripadali su odluno prosovjetskoj politikoj struji. Jedan od njihovih lanova saznao je od svog prijatelja kada i kojim putem e Tito ii iz Belog dvora na sastanak CK KPJ u centru Beograda. Odluili su da iz sporedne ulice na Slaviji **spuste** tramvaj koji je trebalo da smrska Titov automobil. Svaki detalj izraunali su u desetinu sekunde.

Tog jutra, poetkom oktobra 1948, jedinica garde obezbeivala je put. Za deo trga kojim je prolazila tramvajska pruga bio je zaduen stareina garde Ratko Jovi. Trebalo je takoe da zaustavi tramvajski saobraaj. Ali, uas:

Kada je ugledao da prema Titovom automobilu juri tramvaj pun balvana izabrao je jedinu mogunost - bacio se pod tramvajske tokove i usporio ga svojim telom samo toliko da je automobil pobegao za samo 60 centimetara.

Jovi je posmrtno odlikovan. Istraga je utvrdila da je u toj grupi informbiroovaca uestvovalo 11 lanova iz Crne Gore, 7 iz BiH i 3 iz Beograda.

Kasnije su sve sporedne ulice obezbeivali tako to su postavljali automobile ili kamione da spree naletanje na kolonu, odnosno Titov automobil.

**Staljin je udovite, vi i ne znate da je nekoliko puta pokuao da me likvidira. Jednom uz pomo svojeg lekara, a kasnije posredstvom mojeg dobrog prijatelja**, poalio se Tito pukovniku A. Matunoviu. **Obzirni** pukovnik nije eleo da dosauje maralu radoznalou o detaljima. Ali se poverio svom starijem kolegi linom Titovom lekaru Brecelju. Zapoeo je razgovor. Brecelj je Matunoviu pomenuo i stalnu telefonsku vezu izmeu Tita i Staljina za vreme Informbiroa. A to se pokuaja atentata tie, prisetio se, da su, osim Tita, samo on, kao njegov lini lekar, i Kardelj znali da je Ivan Krajai Stevo, dugogodinji agent i general-lajtant NKDV, jo na Staljinovom platnom spisku.

Plan Krajaievog atentata Tito je opisao najpre Kardelju, a kasnije i Brecelju. Naime, neposredno posle objavljivanja rezolucije Informbiroa Krajai je Titu na Brionima rekao da je dobio iz Moskve veoma

poverljiv zadatak. Tito je odgovorio: **Znam**. Saznao je od Josipa Kopinia, ali mu nije bilo poznato kada nameravaju da ga likvidiraju. Krajai je priznao da bi prema Staljinovom nalogu upravo on trebao da ga likvidira prilikom prve posete inostranstvu. Ne bi ostali poteeni ni Titov ordonas general eelj niti tadanja **domaica** Jovanka. U znak prijateljstva maral je Krajaiu dao pitolj kojim je **trebalo da ga ubije**. Krajai je odgovorio da e morati uverljivo da odglumi atentat, inae ga eka Staljinova estoka kazna. Nepoznato je kako je izvrena **insenacija**. Tito je, ipak pojaao opreznost. Krajai nikada nije bio lan njegove pratnje na putovanjima u inostranstvo.

Meutim, namee se zakljuak o dva sutinska nedostatka itavog **sluaja**. Naime, sline dogaaje Tito je tada najpre otkrivao Aleksandru Rankoviu, efu Udbe. Zatim, netano je da Krajai nikada nije bio u Titovoj pratnji u inostranstvu. Naprotiv, zajedno su putovali brodom **Galeb** u Indiju i Burmu,

1945/1955. Takoe ne verujem da bi dr profesor Brecelj mladom vojnom lekaru Matunoviu **poveravao** dravne i line predsednikove tajne.

Druga verzija navedena je u **prepisu** stenograma razgovora Tito-Kopini, na Vangi 1979. U **poslednjoj ispovesti** o Krajaiu i atentatu Tito, naime, kae: **Za Krajaia sam znao jo od 1935. kada sam mu pisao karakteristiku za prijem u NKVD. Posle pada Srebrenjaka on je kao rezident preuzeo

centar NKVD za Jugoslaviju. I, vidi, tako je 1948. dobio od Staljina zadatak da me likvidira. On bi to i

uradio da nije, ne znam od koga, saznao da si me ti obavestio o toj opasnosti. Doao sam u Zagreb, i odluio da ga izazovem. Rekao sam mu: *Ajde, Stevo, odvezimo se do Samobora. Ja u da vozim!* Pristao je. Zaustavio sam se na parkiralitu na strmini, i rekao: *Stevo, izvri Staljinov zadatak!* Prebledeo je. Iz futrole je izvukao svoj pitolj i predao mi Staljinov telegram, rekavi: *Stari, izvrio sam svoj zadatak!*

Od tada sam bio tolerantan prema njemu. Jo pre, doveo mi je Jovanku za domaicu. Naravno ve kao agentku NKVD-a. Sumnjam da je to tvoje upozorenje upravo ona (Jovanka) prenela Stevi.**

Tito je takoe dodao Kopiniu da je bio u prijateljskim kontaktima sa Krajaiem sve do 1977. A zatim nije vie eleo ni da ga vidi niti primi.

MANEVRI VOZOM

KADA je Tito putovao **Plavim vozom** bezbednosni organi uobiajeno su prepiremali dve ili tri jednake kompozicije. Tako se nikada nije znalo u kojoj je Tito. Ka odreditu su uvek kretale sve kompozicije, ali u razliitim vremenskim razmacima. Nekada ak i po vie sati. Maral je nekada ulazio u voz u Beogradu, ili su ga **stizali** automobilom. Put je zatim nastavljao u jednoj od kompozicija. Bilo je

i sluajeva prelaska iz jedne u drugu.

Cilj ovih **manevara** bio je prvenstveno zavaravanje inostranih obavetajnih slubi koje su budno pratile Titovo kretanje po Jugoslaviji i inostranstvu. Pred samu odredinu stanicu kompozicije su se spajale u **Plavi voz**.

Upravo obezbeivanje trase Titovih putovanja bilo je najtei deo zadatka. Vailo je pravio da se put zatiti najmanje 24 sata pre dolaska kolone u tu zonu. Obezbeivale su je jedinice JNA i milicije. Na svakih sto metara postavljan je vojnik, ili milicioner, naoruan pukom sa slepom municijom! Stareine jedinica imale su revolvere i kontrolu nad odreenom koliinm bojeve municije. Civilni i vojni bezbednosni organi na terenu i u garnizonima obavetavani su o zadatku nekoliko dana pre Titovog odlaska na put.

Tri metka u - marala! 28. januar 2004.

Pancir je spasao ivot Josipu Brozu u Dubrovniku 1950. godine, a atentator potpukovnik Branko Rudi likvidiran. Hruov povlai nalog o atentatu na jugoslovenskog predsednika u Saveznoj skuptini.

Pie: Marijan Kranjc NAGOVETAJI atentata na Tita poeli su da se reaju. Sluba bezbednosti JNA i Maralat doneli su odluku da Tito ubudue mora da ima neprobojnu (pancir) koulju ili prsluk. Iako nerado, na kraju je pristao, a ba pancir spasao ga je sigurne smrti 1950.

Ovog puta naao se na nianu rukovodstva informbiroovske emigracije u Sovjetskom Savezu i Rumuniji. NJen zakljuak glasio je pretee: Tita konano likvidirati na klasian nain. Za atentatora su izabrali potpukovnika Branka Rudia, jednog od Titovih linih pratilaca. Dobro su znali da je na odreen nain pristalica rezolucije Informbiroa i Staljinove podreivake politike prema Jugoslaviji.

Atentat je trebalo da izvri u Titovoj rezidenciji u Dubrovniku. Po svom planu.

Rudi je iz neposredne blizine ispalio tri hica pravo u Tita dok je dolazio iz svoje sobe u radni kabinet. Pancir je spasao marala sigurne smrti! NJegovi pratioci koji su se tada zatekli u blizini likvidirali su atentatora na licu mesta. To je bio prvi oruani i direktni atentat na Tita.

Ovaj sluaj zavijen je u veo tajne. Najverovatnije iz razloga to je predstavljao veliku sramotu za gardiste i sistem obezbeenja.

Nesumnjivo je potvrena opravdanost bojazni da ni gardijska jedinica izabranih Titovih bezbednjaka, telesnih straara, pratilaca, nije imuna. Oito da su za novac ili iz patriotizama (internacionalizam, staljinizam, nacionalizam i slino), iz njenih krugova mogli da regrutuju atentatora, a kamoli agenta inostrane obavetajne slube. Oficire garde ekali su neprestano proveravanje i obuka gaanja. Bilo je neizbeno latiti se organizovanja svakodnevnog vaspitnog rada i brige ne samo o mlaim, nego takoe starijim lanovima sistema zatite marala.

Atentat u Dubrovniku bio je briljivo uvana dravna tajna. Do sada o tome nije nita objavljeno. Pomenuo ga je jedino publicista Vjenceslav Ceni.

Staljin je posle vie neuspenih pokuaja likvidiranja Tita odluio da iskoristi za atentat ak i uveni diplomatski lov. Zadatak je poveren vojnom strunjaku i specijalisti, pukovniku Belovu, ali je propao i pre nego to je zapoeo.

Ondanjeg ambasadora Jugoslavije u Londonu (1951) ministar inostranih poslova Britanije Anton Idn lino je obavestio da e jedan od sovjetskih diplomata izvriti atentat na Tita prilikom tradicionalnog lova. Rekao je samo kakvu torbu e imati i marku pitolja.

Na preporuku Aleksandra Rankovia, naelnika jugoslovenske Udbe, Tito je **zakasnio** u lov pun sat, da bi Rankovi u meuvremenu, uz pomo svog zamenika Slobodana Penezia Krcuna, razoruao sovjetskog pukovnika. Sa pratnjom je odveden u ambasadu SSSR u Beogradu.

eelj u svojim memoarima ne pominje ni taj atentat. Predviam da je razlog prvenstveno ponovno upozorenje Britanaca.

Uprkos svim propalim pokuajima, Staljin je i dalje uporno traio ansu za atentat na Tita. Zadatak je poveren pomoniku sovjetskog vojnog ataea u Beogradu, potpukovniku Smirnovu. Imao je **renome** dobrog obavetajca i iskusnog diverzanta.

Sovjetski strunjaci za diverzantsko-teroristiku delatnost konstruisali su mu specijalno oruje - nalivpero koje na pritisak izbaci tanku strelicu dugu oko tri santimetra natopljenu otrovom. Izvebani atentator mogao je njome da pogodi cilj udaljen 25-30 metara. Udarac strelice oseao se slino ubodu muve. Otrov poinje postepeno da deluje, ali je bio garantovnao smrtonosan.

Planirano je da Smirnov izvri atentat na Tita dok bude podnosio izvetaj u Saveznoj skuptini. Staljinovu uverenost u konaan uspeh prekinula je njegova smrt. Akcija je propala, jer je novi predsednik SSSR - Nikita Sergejevi Hruov uputio sovjetskom ambasadoru u Beogradu hitno ifrovano nareenje: **Beli medved mora da ivi!** To je znailo da novo sovjetsko rukovodstvo odustaje od ve pripremljenog atentata na Tita.

Strahujui da je otkriven, Smirnov se iznenada obreo u kabinetu tadanjeg naelnika Udbe Aleksandra Rankovia. Sa sobom je imao svu **opremu** za atentat i posebnu dokumentaciju. Zbog psihike iscrpljenosti i strahovite napetosti, iznenada se, posle kraeg vremena, sruio. Bio je na ivici nervnog sloma i ludila. Udba je detaljnijom istragom utvrdila da je cilj atentata ponovo bio Tito.

Smirnov je kasnije, pod tajnim imenom, leen vie godina u psihijatrijskoj klinici. Umro je 1968. u Jugoslaviji.

Ameriki obavetajac Boris Moros rekao je jednom prilikom da su sovjetski agenti jula 1950. ubili trojicu jugoslovensih funkcionera. Nije navodio njihova imena i druge detalje. Marta 1953. sovjetski lan Ekonomskog vea u Beu Afanasij Jefimov otkrio je da je atentat na Tita zaustavio njegov ef Kristofer Petrosjan, telefonskim pozivom iz Moskve samo 12 minuta pre izvrenja plana.

UPOZORENJE UDBI

U OBAVETAJNIM krugovima poznat je i podatak da je nekadanji abverov obavetajac Andreas Zitzelberger, austrijski biznismen, u periodu posle rezolucije Informbiroa dostavio Udbi dokumentovano

upozorenje da je u Jugoslaviju poslat sovjetski agent koji e izvriti atentat na Tita. Za **signal** je saznao od maarskih obavetajaca. Jugoslovenska Sluba dravne bezbednosti tek je 1956, kao zahvalnicu, poslala nemakoj slubi tajni referat Hruova na DD kongresu SSSR. Imali su ga jedino jugoslovenski obavetajci. Tako su, naime, saraivali i nekadanji zagrieni protivnici.

Pakleni plan ustaa 29. januar 2004.

Ustaka emigracija na zapadu razradila je akciju u kojoj je trebalo sruiti pun kotao rastopljenog eleza na Tita prilikom njegove posete Zenici 1952. godine.

Pie: Marijan Kranjc TITOVA poseta elezari u Zenici 1952. pripremana je u punoj tajnosti. Uprkos strogim merama vest su objavili pojedini mediji zapadnoevropskih zemalja. Ustaka emigracija u Zapadnoj Nemakoj odluila je da **iskoristi ansu**! Zapoele su pripreme za atentat na marala.

Diverzantski tab ocenio je da su najpouzdaniji saradnici emigranti koji u zenikoj elezari imaju prijatelja ili poznanika. Za vezu su izabrali Vejsila Rinia. On je jo 1947. ilegalno prebegao u Zapadnu Nemaku, zbog vie kraa. Tamo se ubrzo pridruio ustakim emigrantima. U dva putovanja u Jugoslaviju Rini je uspostavio kontakte sa ostacima ustakih grupa, koje su se skrivale na podruju Bosne.

Skovao je jednostavan plan: potplatie vozaa krana (dizalice) u elezari da na Tita i njegovu pratnju srui kotao pun uarenog istopljenog elika. Zavrbovao je mladog ofera Gorana, za **nagradu** od 10.000 DM. Goranovi roditelji odmah su posumnjali da se za sastancima njihovog sina sa Raniem kriju prljave rabote. Sve su prijavili organima bezbednosti. Goran je u prvom razgovoru sa inspektorima priznao ko ga

je nagovarao da izvri atentat i kakav je bio plan akcije. Rini, njegovi istomiljenici ustae i Goran osueni su za pokuaj diverzije na industrijskom objektu, a ne za pripremanje atentata. Bilo je jo slinih sluajeva. Detalji o njima nisu zabeleeni, jer su pravovremeno otkriveni i spreeni.

Bivi sovjetski obavetajac Pavel Sudoplatov nedavno je u svojoj knjizi **Obavetajna sluba i Kremlj** objavio priu o neuobiajenom pokuaju uklanjanja Tita. Atentat je trebalo da izvri sovjetski agent Josip Grigulevi, koji se predstavljao kao Catsro, ambasador Kostarike u Vatikanu i Jugoslaviji sa seditem u Rimu.

Prvi pokuaj planiran je u vreme prve Titove posete Velikoj Britaniji. Mesto: diplomatski prijem, na kojem je Grigulevi trebalo da ubije Tita neujnim orujem uivenim u svoju odeu. Istovremeno bi pustio suzavac, to bi mu omoguilo da pobegne. Druga varijata predviala je da Grigulevi na diplomatskom prijemu kod Tita u Beogradu raspri bakterije kuge plua, koja bi smrtonosno delovala na sve prisutne osim na samog atentatora, zahvaljujui protivvirusnoj vakcini.

Ove sablasne planove potvrdile su 1995. amerike slube u specijalnim izvetajima, koji navode da se Grigulevi od 1944. do 1952. predstavljao kao diplomata Kostarike, a u stvari je bio sovjetski obavetajac **Maks**. Zaduen za znaajne zadatke, meu njima atentat na Trockog u Mekdiku i Tita u Beogradu. Grigulevi je 1952. boravio u Jugoslaviji i zapoeo da kuje plan atentata na Tita, navodno po Staljinovom nalogu. Nameravao je da za vreme diplomatskog prijema na Dedinju **pusti** smrtonosnu bakteriju, koja

bi ubila Tita i sve prisutne. U oprotajnom pismu supruzi Lauri ostavio bi poruku: Titovom smru odstranjena je velika prepreka u odnosima izmeu Sovjetskog Saveza i zapada.

Podaci o Grigulevievom planu postoje takoe u arhivskom materijalu sovjetskih tajnih slubi NKVD i KGB. Depea glavne centrale KGB-a poslata Staljinu februara 1953. navodi da je agent Maks, Grigulevi, dva puta boravio u Jugoslaviji. Imao je, navodno, dostup do Titovih saradnika, a obeano mu je da e ga

primiti i lino maral. Agent i likvidator Maks, koji se predstavljao kao ambasador Kostarike u Rimu, pod imenom Castro, u stvari je bio ef centra KGB u Beu. Predlagao je etiri naina likvidiranja Tita. - Ubitanu dozu bakterije kuge plua, uivenu u odei, rasprie na prijemu kod Tita u Beogradu. - Prilikom prijema u ambasadi Jugoslavije u Londonu, povodom prve Titove zvanine posete Engleskoj, likvidirao bi ga revolverom sa priguivaem. Zatim bi bacio suzavac i pobegao zahvljujui optem komaru. Poziv za prijem Grigulevi je nameravao da izdejstvuje od tadanjeg ambasadora Jugoslavije u Londonu Vladimira Velebita, sa kojim je bio u dobrim odnosima.

- Na isti nain izvrio bi atentat za vreme jednog od diplomatskih prijema u Beogradu.

- Umesto orujem, Tita bi mogao da ubije i **poklonom**! Planirao je da mu na prijemu preda nakit u specijalnoj **kutiji**. Kada je maral otvori iz nje bi iknuo smrtonosni gas. Maks e se prethodno zatititi vakcinom protivotrova.

Iz Austrije se 1947. na planinu Papuk ubacila grupa ustaa na elu sa okorelim zloincima LJubom Miloem i Boidarom Kavranom. Nameravali su da u Hrvatskoj potpire bunt protiv nove vlasti, izvre prevrat i ponovo uspostave Nezavisnu Dravu Hrvatsku.

Ustake voe u Austriji saznavi za **Plan H** zapadnih obavetajaca, koji je najavljivao poetak borbe protiv komunizma, i sami su skovali svoj pijunsko-teroristiki pohod, zvani **10. april**, datum osnivanja NDH. Pripremali su vie raznih diverzantsko-teroristikih akcija, opremanje i vercovanje u Jugoslaviju oko 80 terorista i diverzanata, 10 specijalnih radio-stanica i slino.

Pre zapoinjanja operacije centar Udbe za Hrvatsku u Zagrebu dobio je maja depeu iz Bea od svog glavnog saradnika meu ustakim emigrantima, da e uskoro na Papuk doi prvi **gosti**. Udba je odmah pripremila akciju pod ifrom **Gvardijan**. Postavljene su zamke. U prvoj trojci koja je prela granicu bio je i ozloglaeni ustaki bojnik (major) LJubo Milo, komandant koncentracionog logora Jasenovac.

U Austriji su ve pripremali ubacivanje nove grupe u Jugoslaviju, na rezervnom prelazu. Isti Udbin obavetajac, zvani Fani, ve je znao za plan. Pravo u ake Udbe pala je i ta grupa. Milo se pod pritiskom dokaza uskoro slomio i pristao na saradnju sa Udbom. Odao je ifru i radio-signale, prihvativi takoe da potpisuje i pismene poruke. Sledee nedelje pristizala je grupa za grupom, pravo u zamke Udbe. Zatvori su ostali pretesni. Poslednji je oktobra 1947. doao i Kavran. Svih 96 ustakih terorista i diverzanata zavrili su u apsanama umesto na Papuku.

Strah na **Galebu** 30. januar 2004

Na put u Veliku Britaniju jugoslovenski predsednik je krenuo kolskim brodom **Galeb** zazirui od sovjetskih podmornica u Otrantu. Sa olakanjem primljena vest o smrti Josifa Visarionovia .

Pie: Marijan Kranjc NEKOLIKO amerikih, sovjetskih i dvojnih agenata, koji su radili u obavetajnim slubama velesila, navode u svojim zapisima vie planova za atentat na Tita tokom 1953. Meutim, nemogue je pouzdano utvrditi da li su ti podaci verodostojni.

Detalje jednog plana razotkriva ameriko-sovjetski agent Boris Moros, Jevrej, ruski emigrant. Od 1936. radio je za Sovjetsku obavetajnu slubu, a izmeu 1947. i 1957. i za uveni ameriki FBI.

Sredinom marta 1953. Morosu je u Beu njegova nova veza Afanisij Jefimov poverio da se priprema za atentat na Tita. Trebalo je da ga izvri petolana grupa sovjetskih diverzanata, pod komandom Jefimova - pomorac, pilot, i dvojica civila, preruenih u katolike svetenike. Oruani napad na Tita i njegovu pratnju planirali su 25. marta 1953. u Beogradu, neposredno posle povratka iz posete Velikoj Britaniji.

Strahujui od stalne pretnje likvidiranja Tita, njegovo obezbeenje odluilo je da maral u prijateljsku posetu Velikoj Britaniji krene kolskim brodom Galeb. Tito je sam odbio prethodne ponude Britanaca da doputuje avionom ili vojnim brodom. Taj prvi polazak u jednu zapadnu zemlju posle viegodinje sovjetske blokade prikrivan je kao dravna tajna broj jedan.

Tito se ukrcao na Galeba u Luci **Zelenika**. Niko nije znao da u stvari kree u dravniku posetu Velikoj Britaniji. Na putu prema Otranstkom moreuzu **Galebu** su se, kao obezbeenje, pridruile tri krstarice. Pojedini obavetajni podaci navodili su, naime, da glavna opasnost preti upravo tamo, gde su konvoj navodno vrebale sovjetske podmornice iz baze u Luci **Dra** u Albaniji. Postojala je osnovana sumnja da e izvriti neposredni napad torpedima na **Galeba**. Zato je izabran poseban nain cik-cak plovidbe jugoslovenskog konvoja kroz Otrantski moreuz. kolski brod imao je takoe dobru zatitu. Nije bila iskljuena ni mogunost da i britanska podmornica **sprei** Titovo putovanje.

Za vreme plovidbe Tito i lanovi pratnje saznali su da je umro predsednik SSSR Josif Visarionovi Staljin. Odahnuli su - strah od sovjetskog atentata bar privremeno je prestao. Maral je naredio da se razarai vrate u matinu luku. Istovremeno je zvanino saoptena i vest da je Tito otputovao u prijateljsku posetu Velikoj Britaniji, na poziv predsednika Vlade Vinstona erila.

Maralov povratak u Jugoslaviju pratile su opsene mere bezbednosti. Do Gibraltara **Galeb** su titili engleski brzi torpedni amci i vojni avioni - lovci. Oito da je takva zatita bila neophodna, jer posle Staljinove smrti jo nije postojalo potpuno poverenje u nove sovjetske vlasti. Kasnije je otkriveno da je ak i tada pripreman atentat na Tita kada se vrati u Beograd.

Posete marala Tita Grkoj i Turskoj prolea 1954. trebalo je da kruniu predvienu promenu Ankarskog (balkanskog) sporazuma u trojni vojni sporazum, koji bi SFRJ na posredan nain pribliio NATO savezu.

S obzirom na cilj posete logino se oekivalo - bar su nagovetavali obavetajni podaci - da se ekstremna emigracija na zapadu i istoku grozniavo priprema, posebno u Grkoj, da izvri atentat na Tita.

Zbog toga je putovanje u Grku i Tursku posebno dobro obezbeivano. Naime, najvea opasnost pretila je jo od sovjetskih podmornica. Bezbednosne slube istovremeno su dojavljivale da ekstremna emigracija planira odlazak u Grku, a takoe i Tursku. Nameravali su da izvre atentat najpre u Turskoj, i, ako ne uspeju, zatim u Grkoj. Situacija je bila veoma ozbiljna, jer su prvenstveno predstavnici Varavskog pakta pokazivali naglaeno protivljenje vojnom savezu Jugoslavije sa dvema lanicama NATO - Turskom i Grkom.

Tito je sa pratnjom otputovao iz Beograda 7. aprila 1954. i preko Zagreba stigao u Split gde se ukrcao u

**Galeba**. Zbog prisustva sovjetskih podmornica u Drau ponovljena je ranije oprobana cik-cak plovidba kroz Otrantski moreuz. Poseta Turskoj poela je 12. aprila 1954. Iako su pripadnici ekstremne emigracije organizovali vie javnih ispada i pretnji, do atentata nije dolo.

U Grku je nekoliko dana pre nego to je Tito doputovao tamo stigla specijalna prethodnica, koju su sauvali predstavnici bezbednosnih slubi. Uspostavili su zvanine kontakte sa svojim kolegama Grcima. Prvi izvetaji upozoravali su na ozbiljne namere dve emigrantske grupe (albanske i kominformovske). Grka sluba bezbednosti i policija uhapsili su, naime, nekoliko lanova emigrantskih grupa, a kod kominformovaca nali su ak dve radio-stanice. Najopasnija je bila albanska emigrantska grupa, koja je dola iz zapadne Evrope, naoruana amerikim orujem, a obuavala ju je Sovjetska obavetajna sluba. Ekstremne emigrantske organizacije na zapadu i istoku poslale su u Grku takoe vie grupa i pojedinaca.

MINIRANA PRUGA

KASNO nou 22. oktobra 1946. grupa ustaa preobuena u uniforme elezniara minirala je vie od sto metara pruge izmeu Ogulina i Otarija, kojom je sledeeg dana trebalo Plavim vozom Tito da doputuje u Rijeku. Velika koliina eksploziva na vie mesta trase u ravnici, gde vozovi uobiajeno poveavaju brzinu, raznela bi itavu kompoziciju. **tab** diverzanata, koje je predvodio bivi ustaki oficir Roko Tomi, nalazio se u krakoj peini blizu Ogulina. Tamo je bilo i skrovite eksploziva i opreme.

Jugoslovenske civilne i vojne obavetajne slube na terenu otkrile su pripremu atentata nekoliko dana pre Titovog putovanja. Aktivirali su svoje **pozicije** i posebno detaljno **pokrili** operativno sumnjive

osobe, prvenstveno one povezane sa inostranstvom i ekstremnom emigracijom. Te veeri kada su preruene ustae demontirale prugu i postavljale eksploziv, jugoslovenski bezbednosni organi zapoeli su akciju neutralisanja. itava grupa, oko dvadesetak ustaa i vei broj njihovih saradnika, u irokoj okolini uhapeni su odmah po **miniranju pruge**, o emu javnost, naravno, nije obavetena.

Mornari u zadnji as 31. januar 2004.

Uz pomo demonstranata, atentatori su se probili gotovo do Brozovog apartmana u Valdorf astoriji, ali doli su mornari sa jugoslovenskih brodova i Tito je bio bezbedan.

Pie: Marijan KRANJC ETNIKI emigranti pokuali su da iskoriste novu Titovu posetu Sjedinjenim Amerikim Dravama, oktobra 1963, i - kako su planirali - konano likvidiraju jugoslovenskog predsednika. Glavni organizator atentata bio je vodei lan pokreta etnika u SAD Dragia Kaikovi. Kao najpoverljivije saradnike pridobio je Nikolu Kavaju i LJubiu Milovanovia. Najpre su Tita vrebali u Meksiku. Kad tamo nisu uspeli, ljutiti su se vratili u NJujork reeni da konano uklone jugoslovenskog marala. Uz pomo demonstranata emigranata nasilno su upali u uveni hotel Valdorf astorija, nameravajui da likvidiraju Tita po modelu Divljeg zapada. Malo je manjkalo da im ak i uspe, jer su ameriki organi bezbednosti bili veoma tolerantni prema demonstrantima, koji su protestovali pred hotelom i tako omoguili trojki etnika da se ubace. Fiziko probijanje grupe atentatora do Titovog salona spreili su oficiri garde. Odluujui za preokret i spasavanje marala bio je svakako dolazak grupe oko dvadeset naoruanih jugoslovenskih mornara sa naih brodova usidrenih u njujorkoj luci. Munjevito su oterali ne samo atentatore nego i sve demonstrante; to je bila svojevrsna velika blamaa za policiju glavnog grada SAD.

etnici, meutim, nisu digli ruke od svojih namera. Udarna trojka odluila se za novu akciju, dobivi dojavu da e maral izai u etnju. Prerueni ekali su na ranije odreenim mestima. Mozak napada Kavaja bio je u popovskoj odori, verujui da mu zbog toga policija nee zabranjivati da se to vie priblii Titu. Naterano na oprez, jugoslovensko obezbeenje bilo je isuvie gusto da bi se iko probio kroz zabranjenu zonu.

Tri crne limuzine u kojima su bili predsednik i njegova pratnja vozile su takvom brzinom da se nije znalo

gde je Tito. Kavaja je, navodno, hteo ak i da se baci na haubu limuzine i sa nje puca u Tita. Novi atentat Kavaja i Kaikovi nameravali su da organizuju 1971, prilikom tadanje Titove posete Americi. Opet su se oslonili na stari plan - iskoristiti pritiske demonstracija. Amerika policija, meutim, ovog puta nije bila kao dotada naklonjena etnikim emigrantima. Rasterala ih je bez oklevanja sa svih mesta u blizini Titove rezidencije u dravi Merilend dok su oajni atentatori bespomono posmatrali kako se gase njihove sulude nade.

Nikola Kavaja predstavio se iroj javnosti kada je 1979. u NJujorku kidnapovao avion boing 727, nameravajui da njime naleti na zgradu CK SKS u Novom Beogradu. eleo je, naime, i praktino da pokae kako se treba rtvovati i boriti protiv simbola komunizma. Ameriki lovci prisilili su ga da aterira u Irskoj. Isporuen je pravosudnim organima SAD, i osuen na 45 godina robije. Iz zloglasnog zatvora Novi Alkatraz puten je posle 20 godina. Ovaj nekadanji vojni pilot, Crnogorac, roen 1932. u Pei, bio je jedan od lidera tajnih etnikih organizacija vie decenija. Ameriki FBI imao je potpuno jasnu i kratku karakteristiku o Kavaji: Armija jednog oveka. Prema njihovoj evidenciji, svrstan je na sedmo mesto liste svetskih terorista. Sam je priznao da je irom sveta izvrio 29 akcija, ali svega jednu bez znanja i odobrenja CIA. Decembra 1997. vratio se u Srbiju. Prijatelj i isturena ruka Amerike, Kavaja, postao je kasnije njen zagrieni protivnik. Za veme napada NATO na SRJ organizovao je u dolini reke Pive logor za srpske komandose, nazvan Bataljon smrti. Posle atentata na predsednika Vlade Srbije Zorana inia uhapen je pod sumnjom da je umean u organizaciju njegovog ubistva. efovi srpske policije mislili su da mu atentatorska ilica ne da mira. Ubrzo je puten iz pritvora. Nije bio pripadnik mafije.

EELJ U - INSPEKCIJU

UMESTO da otputuje vozom preko Maarske u prvu zvaninu posetu ekoj, a zatim Poljskoj, predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito stigao je prvo u Varavu. Razlog je bio prvi pokuaj atentata posle osloboenja Na poverljivu dojavu bezbednosnih organa eke pukovnik eelj otputovao je sa vie saradnika u Ostravu da provere sumnjivo delovanje grupe nepoznatih uniformisanih osoba du pruge kojom je trebalo da proe voz sa Titom. Planinari i itelji okolnih sela rekli su im tanu lokaciju gde su viali nepoznatu vojnu eticu. Jugoslovenski i eki bezbednjaci ve sledee noi postavili su im zasede i pohvatali ih. Odmah je bilo jasno da su u stvari ustaki emigranti, koji su obueni u uniforme saveznikih vojnika i oficira doli iz Austrije.

Bazu su organizovali u planinskim vrletima iznad Ostrave. Tamo su danima pripremali diverziju na

elezniku prugu, a zatim likvidiranje Tita i njegove pratnje. Bezbednosne organe Jugoslavije posebno su iznenadili podaci dobijeni tokom ispitivanja deset lanova grupe koji su odmah prebaeni u Beograd. Atentat je, naime, pripreman pod neposrednim nadzorom i mentorstvom zapadnih obavetajnih slubi, u

tada Jugoslaviji, prijateljskoj dravi.

OSINJAK U TRSTU

NAJAKTIVNIJI englesko-ameriki vojnoobavetajni centar postao je samo nekoliko meseci posle osloboenja upravo Trst, koji je tada bio uzrok vrhunca napetih odnosa izmeu zapadnih saveznika i Sovjetskog Saveza. Vodio ga je agent pod pseudonimom Peri Bob. Glavni savetnik bio mu je ustaki emigrant svetenik Krunoslav Draganovi, koji je odravao vezu takoe sa Vatikanom. U poetku su se oko transkog centra okupljali prvenstveno ustaki emigranti Sreko Rover, Drago ubrini, Ante Jaka, Karlo Mirt, LJubo Milo i drugi. U jesen 1945. pripremili su grupu emigranta koja se tajno ubacila u Jugoslaviju. Planirali su i padobranske akcije.

Bob je saraivao takoe sa etnikim emigrantima. Meu aktivnijim operativcima tog centra bio je Simeon Ocokolji, potpukovnik kraljeve, kasnije etnike, vojske. Organizovao je i poslao u Jugoslaviju nekoliko emigrantskih grupa.

Na meti turista 01. februar 2004.

U Adenskom zalivu gde je bio usidren Galeb grupa Albanaca sa italijanskim pasoima pripremala atentat na marala. Opsene pripreme za putovanje u Sovjetski Savez 1956. godine

MEU mnogobrojnim grupama emigranata i pojedincima kojima je Tito bio stalna meta u Grku su prispele takoe jedna iz Albanije - Muharem Barjaktari i Xafer Deva, a druga iz Belgije. NJenim delovanjem koordinirao je ve poznati sovjetski strunjak za atentate Afanazij Jefimov iz Bea. Saznalo se ak da planira atentat na Tita u Atini, dok bude razgledao Zevsov hram. Zato su jugoslovenski turisti pravovremeno okupirali Akropolj. Jo za vreme priprema dravne i prijateljske posete marala Tita Indiji i Burmi obavetajne informacije upozoravale su na opasnost od pokuaja atentata. Teroristike grupe kojima su se izjalovili planovi za njegovo likvidiranje u Grkoj i Turskoj usmerili su se ka Indiji i Burmi. Poto je protokol predviao desetodnevni boravak u obe drave, prvenstveno zbog lova, pitanje bezbednosti izbilo je u prvi plan. I sam Tito angaovao se oko toga. Na put je krenuo Galebom, u pratnji dva razaraa. Zahtevao je da kroz Indiju i Burmu putuje preteno avionom ili automobilom iz bezbednosnih razloga. Teretni brod Dinara prevezao je u Indiju blindirani automobil marke pakard. Pripremljen je takoe jedan od aviona, C-47 ili DC-6b. Sam Tito naruio je najmanje osam pancira. Pre odlaska dravne delegacije, na elu sa maralom, u Indiju i Burmu su otputovale dve ekipe funkcionera slubi bezbednosti i diplomata. U dogovoru sa domainima odredili su sve mogue varijante Titovog boravka tamo i obezbeenja. Tek nakon njih avionima su stigle grupe iskusnih operativaca Udbe, preruene u turiste, trgovce i slino. Teretnim brodom doplovila je jo dodatna formacija gardijskih oficira. Naravno, u civilu, zaduena za njegovu neposrednu fiziku zatitu na odreenim mestima. Ni tada sa Titom nije otputovala supruga Jovanka. General eelj to obrazlae objanjenjem da je u Jovankinom kabinetu bio elini orman u kojem je Tito uvao najpoverljivije dokumente. Klju je imala jedino Jovanka, odnosno znala je gde je sakriven. Ponekad je maral traio kopiju nekog znaajnog ili potrebnog mu dokumenta, to je odmah mogla da mu pripremi samo Jovanka, i poalje posebnim avionom ili javi ifrom. Jugoslovenske slube bezbednosti pre putovanja su dole do podataka da se nekoliko grupa atentatora u reiji sovjetske obavetajne slube, pripremaju u Belgiji i Francuskoj za atentat na Tita u Indiji ili Burmi. Opremljeni su bili zapadnim orujem, da bi se tako krivica prebacila na neku od zapadnih zemalja. Trea grupa, koju su sainjavali albanski emigranti, trebalo je da krene iz Italije. Tito je odluio da se Galeb usidri u Adenskom zalivu, jer mu je britanski guverner obeao da e se pobrinuti za obezbeenje. amci adenske policije cele noi su patrolirali oko Galeba, a ljudi abe nadzirali su sve pristupe brodu. Atentat je ipak pokuala grupa Albanaca, koja je doputovala u Aden sa italijanskim pasoima. Predstavljali su se kao turisti i bavili podvodnim aktivnostima. Detalji su ostali nepoznati. Zabeleio ih je u svom dnevniku general eelj, ali je neko od pripadnika bezbednosne slube JNA ili Udbe istrgnuo kasnije bar pet listova sa opisom propalog atentata.

Upravo zbog toga brod Galeb od Adena do Bombaja pratila su tri indijska razaraa. Zaueni takvim obezbeenjem, indijske slube zahtevale su da se broj jugoslovenskog obezbeenja smanji na razumnu meru; jer je u raznim ekipama bilo vie od 1.000 osoba. Ostao je, meutim, da vai Rankoviev model takozvane bataljonske pratnje. ivi krug veeg broja bezbednjaka oko Tita.

Iznenaenje se, meutim, dogodilo na povratku u Jugoslaviju. Pokraj Malinske, na otoku Krk, primeena je morska mina. Galeb je munjevito promenio pravac plovidbe. Radilo se o mini koju je neka inostrana laa namerno spustila u more upravo na kraju Galebovog plovnog puta, kada uobiajeno poputa i najstroa bezbednosna disciplina.

Pouen loim iskustvom sa Sovjetima Tito je opravdano lino vodio opsene i temeljite pripreme obezbeenja svoje posete Moskvi 1956. Takvu odluku podsticalo je znatno nepoverenje u organe bezbednosti, Maralat i pripadnike poasnog bataljona garde. NJegovo prvo pravilo glasilo je: ne putovati avionom u SSSR. Nije bilo mogue ni plavim vozom, zbog tehnikih razlika meu jugoslovenskim i sovjetskim prugama. Nisu izostale ni ideje da se izradi novi plavi voz, samo za uslove u SSSR. Odustali su od te zamisli i odluili da do granice SSSR maral i pratnja putuju plavim vozom, a zatim sovjetskim. Iako su se bezbednosne slube domaina trudile da na sve naine uvere goste u potpunu sigurnost jugoslovenska prethodnica ozbiljno je upozoravala, naroito na informbiroovce koji nisu bili ni pod kakvim nadzorom.

I zaista. Tito je u Moskvi iznenada poeleo da svrati u neku poslastiarnicu gde je davne 1936. odlazio na sladoled. Hruov se odmah sloio. Maral je pozvao i efa svog obezbeenja eelja, zahtevajui da za izlet ne smeju saznati jugoslovenski organi bezbednosti, jer se ne bi sloili. eelj se sloio, ali je postupio u interesu maralove sigurnosti. Naredio je pratnju iz daljine. Kada su Tito, Hruov i eelj uli u poslastiarnicu eelj je na galeriji opazio dva poznata lica - inforbiroovske emigrante Popivodu i Golubovia, nekadanjeg ambasadora Jugoslavije u Rumuniji. Pred pobesnelim eeljem skoili su kroz prozor sa prvog sprata. Nai bezbednjaci bili su isuvie daleko da shvate ta se deava.

TITO OPTUIO HEBRANGA

TITO je u razgovoru sa Kopiniem na ostrvu Vanga 1979. tvrdio da je o mestu gde su se nalazili V i on, Nemce i ustae obavestio verovatno Andrija Hebrang, posredstvom svog radio telegrafiste aia ili kurira Frajtia. Titova tvrdnja, istie Kranjc, sasvim je verovatna, jer su u Glavnom tabu NOV Hrvatske imali te podatke.

ifra: **Potopiti brod** 02. februar 2004.

Pod tim nazivom su amerika i britanska tajna sluba osmislile plan za uklanjanje Tita i Nasera u meunarodnim vodama Jadrana. Akciju provalili sovjetski obavetajci, pa su tako dvojica dravnika izbegla opaku zamku.

Pie: Marijan Kranjc AMERIKANCI mnogo godina nisu razumeli Titovu politiku, stalno strahujui da je, u stvari, **trojanski konj** kojeg im podmee Staljin. Veoma teko su se odluivali za puno poverenje iako su pojedini ameriki diplomati tvrdili da se Tito konano opredelio za zapadnu politiku. Na osnovu toga sklopljen je i Balkanski pakt izmeu Jugoslavije i dve lanice Nato saveza - Grke i Turske. Prema pojedinim ocenama Amerika je kasnije uloila u ideju **titoizma**, odnosno pomo Jugoslaviji, najmanje 100 milijardi dolara.

Pripreme za Titovu zvaninu posetu Americi izazvale su mnogobrojne proteste, ne samo u javnosti, nego i u Kongresu SAD. Oigledno se radilo o organizovanoj kampanji reakcionarnih snaga, naroito kada je predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer javno proglasio Tita za jednog od najveih heroja 2. svetskog rata. U takvoj atmosferi jugoslovenska strana je odluila da je najbolje reenje, u stvari, odlaganje posete; to je najvie obradovalo slube bezbednosti obe drave. Strahovali su od nemilih dogaaja, koji su realno pretili. Kasnije se ispostavilo da su njihove ocene bile sasvim tane.

Ekstremna emigracija imala je, naime, u Americi, zbog slobode izraavanja i kretanja, potpuno odreene ruke za planiranje i pripremu atentata na Tita.

Otkazivanja zvanine posete bilo je za ameriku javnost pravi ok. A i dobar pouk za budue posete.

Atentat pod ifrom **Potopiti brod i sve putnike** zajedno su organizovali britanska i amerika obavetajna sluba, a trebalo je da ga izvri italijanska.

Zapadnim politiarima sve je vie smetala politika nesvrstanosti iji je lider bio upravo Tito. Naroito su se

plaili njegovog zbliavanja sa tadanjim predsednikom Egipta Naserom, koji je na prolee 1957. doputovao kolskim brodom egipatske vojne mornarice u prijateljsku posetu Titu.

Zapadni centri politike i vojno-strateke moi odluli su da odjednom uklone obojicu, potapanjem broda kojim e ploviti Naser i Tito sa porodicama. Glavni zadatak atentatora preuzeli su Italijani. Planirali su da dve njihove podmornice ilegalno uplove u jugoslovenske teritorijalne vode i torpeduju egipatski vojni brod

**Al Huriju**.

Za britansko-amerike i namere Italijana saznali su sovjetski obavetajci, posredstvom svoje uvene **etvorke** u vrhu britanske obavetajne slube. Sovjetski ambasador u Beogradu traio je hitan prijem kod Tita. Saoptio mu je da e dve nepoznate podmornice ekati u zasedi i torpedovati **Al Huriju** kada krene iz Jugoslavije.

Tito i Naser odmah su promenili plan posete. Naser se sovjetskim avionom vratio u Egipat, a Tito je

naredio jedinicama Jugoslovenske ratne mornarice da zarobe **neidentifikovane** podmornice. One su se,

naravno, ve povukle iz jugoslovenskog mora.

Verovatno su planeri likvidiranja vodeih ljudi Pokreta nesvrstanih, kao i dobrovoljni nesueni **operativci** Italijani, postavljali sebi dugo vremena pitanje kako su jugoslovenske slube otkrile njihove namere.

Titova poseta Indoneziji, Burmi, Cejlonu, Indiji, Egiptu i Siriji, od decembra 1958. do februara 1959,

protekla je uz pootrene mere bezbednosti zbog upozorenja koje je stiglo iz italijanskih izvora. Diplomatskom potom, posredstvom vojnog ataea, jula 1958, upuena je strogo poverljiva depea da grupa jugoslovenskih politikih emigranata u Bernu jo od 1948. planira atentat na Tita. Bezbednosne slube zapoele su akciju pod nazivom **Robin**, sa ciljem da **pokriju** sve sumnjive emigrante u dravama planirane Titove misije - Pakistanu, Jemenu, Iraku, Siriji, Indoneziji, Indiji, Burmi, Cejlonu, Sudanu, Etiopiji i Egiptu.

kolski brod **Galeb**, kojim je maral krenuo na put, pratili su razara **Split** i teretni brod **Loven**, pod ijom palubom je skrivano 600 tona oruja za alirsku oslobodilaku armiju.

Istovremeno kad i konvoj sa jugoslovenskom dravnom delegacijom, prema Cejlonu je otputovao iz Londona svojim brodom - emigrant Vane Ivanovi. Sa njime je bilo 13 jugoslovenskih emigranata, veinom iz okoline Zadra. Titovo obezbeenje prozrelo je namere Ivanovieve **ekipe** i uspelo da izdejstvuje od cejlonskih vlasti zabranu njihovog iskrcavanja. Maralovo obezbeenje saznalo je takoe da su iz Damaska stigli u Bejrut, 14. decembra, poznati emigranti Junus Zupevi i Salih Beovi, istog dana su se vratili.

Pre zavretka Titove posete Indoneziji iz Burme je usledila dojava o zagonetnom Rusu koji tamo ve est meseci prouava istoriju Burme. Deset dana boravio je i kod jugoslovenskih strunjaka usred burmanske dungle; gde se takoe pojavio emigrant Meho Kurtovi. Za njega se znalo da je povezan sa sovjetskom obavetajnom slubom. Kasnije su se tamo obrele jo dve Ruskinje. Jugoslovenski organi bezbednosti ubrzo su ih izolovali, strahujui od moguih pokuaja likvidiranja Tita za vreme lova koji je bio planiran upravo u tom delu burmanske dungle.

KOJIM PUTEM...

IZ Pariza je dolo upozorenje da se ef obavetajnog servisa biveg jugoslovenskog kralja u Kairu, potpukovnik Gligorijevi interesuje kojim putem e se Tito vraati iz Indije i koje e drave jo posetiti. Ovaj, inae poznati engleski agent, navodi takoe depea, **misli da bi trebalo neto uiniti za organizovanje atentata na Tita; to bi izazvalo nemire u Jugoslaviji i ubrzalo vraanje emigranata u domovinu. Od pripadnika etnike teroristike organizacije Tenak zahtevao je prikupljanje podataka o detaljima predsednikovog putovanja.**

Zbog opasnosti od vie inostranih obavetajnih slubi u Jemenu maral je odloio posetu toj dravi.

Broza spasli mornari 03. februar 2004.

Marinci sa naih brodova koji su se zatekli u njujorkoj luci, pritekli u pomo obezbeenju predsednika Republike. Hapenje rodbine kolovoa ekstremne emigracije nije bilo bez efekata.

Pie: Marijan Kranjc NAKON poseta Indoneziji, Burmi, Indiji i Cejlonu Tito je efu svog obezbeenja generalu eelju rekao da smatra da su izvetaji jugoslovenskih bezbednosnih slubi sa nizom upozorenja verovatno bili preterani; jer se nije dogodilo nita posebno. eelj je ponovio svoje uverenje da je briga o Titovoj bezbednosti pojaana na osnovu podataka o namerama emigrantskih i drugih antijugoslovenskih krugova.

Kritiku je, kako se kasnije saznalo, u stvari podstakla Jovanka, zamerivi zbog odluke da se Tito u Burmi vozi blindiranim, zatvorenim automobilom i slino. Maral je na kraju ipak prihvatio kao opravdane sve preduzete mere; a Jovankine primedbe shvaene su i bile poetak njenog uplitanja takoe u rad Bezbednosne slube JNA i eelja. Jovanka je imala dobro seanje, pa je eelj uskoro optuen za saradnju sa inostranom, sovjetskom obavetajnom slubom, pa je morao da napusti Tita! Septembra 1960. Tito je doputovao u NJujork na 15. zasedanje Generalne skuptine OUN. Dnevni red trebao je da obuhvati prvenstveno tada veoma aktuelne odnose izmeu SAD i SSSR-a, kao i probleme pokreta nesvrstanih zemalja. Oekivala se takoe rasprava o posledicama ruenja pijunskog aviona U-2, iznad SSSR i mogunosti amerike intervencije na Kubi. Ka NJujorku je maral krenuo iz Francuske putnikim brodom **Kvin Elizabet**, gde je stigao preko Italije **plavim vozom**. Slube bezbednosti neutralizovale su sve planove emigranata u Italiji i Francuskoj. Izmeu ostalog je otkriveno da je uveni ustaa Maks Luburi planirao da tada lino izvri atentat na marala Tita. Samo u Italiji elezniku prugu kojom je proao **plavi voz** titile su dve dvizije vojnika i stareina, dok je kroz Francusku esto menjan pravac putovanja pa se nikada nije znalo koja stanica je stvarno odredite. Istovremeno kada i Tito, brodom **Kvin Elizabet** putovao je tadanji predsednik Vlade Albanije Mehmed ehu sa svojim obezbeenjem; zbog ega je eelj udvostruio predostronost. Glavne tekoe oekivane su u Americi, gde su voe etnike i ustake emigracije pripremale svoje akcije. Prvenstveno legalne demonstracije. etnike emigrante predvodio je predsednik Srpske narodne odbrane, poznati etniki pop Momilo uji. Zadatak da izvri atentat preuzeo je Dragia Kaikovi. On je 1957. emigrirao u SAD, i odmah se pridruio organizaciji etnika. Emigranti su poeli demonstracije dva dana pre Titovog dolaska u NJujork. Napetost pred jugoslovenskim konzulatom zaotrila se 23. septembra 1960. Da bi ublaio pritisak mase eelj je pozvao u pomo oko 60 naih mornara sa dva trgovaka broda - Srbije i Bleda. Stigli su i lanovi folklorne grupe Branko Krsmanovi, koji su tada bili na turneji u SAD. Protesti emigranata dostigli su vrhunac sledeeg dana. efovima amerike policije Titovo obezbeenje prenelo je informacije o planovima emigranata: osim atentata na Tita nameravali su da likvidiraju ministra inostranih poslova Kou Popovia i ambasadora Jugoslavije u SAD Dobrivoja Vidia. Jugoslovenske slube saznale su za te i druge iz razgovora policajaca, jer im je jedan od efova njujorke policije **pozajmio** svoju radio-stanicu. Kada su Amerikanci **uli** preko mikrofona tajno postavljenih u jugoslovenskom konzulatu da vie stotina mornara sa trgovakih brodova SFRJ pristiu u pomo Titovom obezbeenju zatvorili su im put i sve ih vratili na brodove. Zaplenili su itav mali arsenal raznog **naoruanja** - metalne palice, boksere i poneki pitolj. Zbog napete situacije ispred konzulata, gde su se demonstracije nastavljale i zaotravale sluba Titove bezbednosti izabrala je novu taktiku. Uputili su hitan zahtev u Beograd da bez ekanja privedu i zatvore lanove porodica uesnika u demonstracijama u NJujorku. Ubrzo su demonstrantima u SAD poeli da stiu telegrami i poruke telefonom ko je sve dospeo u zatvor. Tako je bunt emigranata pred konzulatom SFRJ

poeo postepeno da slabi. Istovremeno su oko konzulata i jugoslovenske misije u OUN poeli da se okupljaju nai mornari u znak podrke Titu. Organizovali su prave manifestacije pozdrava. Amerikanci neto slino nikada nisu videli. Tito se vratio u Jugoslaviju italijanskim putnikim brodom **Leonardo da Vini**. Na dokovima njujorkog pristanita mnogobrojni emigranti ispraali su ga pretnjama da e ga **njihovi doekati u Italiji**. Planirano je da se maral iskrca u Napulju, i nastavi put kroz Italiju automobilom i vozom. Meutim, tik pred uplovljavanjem u napuljsku luku stigao je poverljivi telegram da lider faistike omladine Italije Andersen, zajedno sa Istrakuzima, Italijanima prognanim iz Istre, uz pomo emigranata na elu sa svetenikom Krunoslavom Draganiem, priprema masovne demonstracije u pristanitu Napulj i du trase Titovog putovanja. Plan naina povratka u Jugoslaviju odmah je promenjen. Maral je sa napuljskog aerodroma odleteo naim vojnim avionom. Sleteo je u Zemunu. Gotovo skriveno, naravno bez sveanog prijema i uobiajenog mitinga.

UBIJEN EMIGRANT

KADA je grupa emigranata za vreme demonstracija u NJujorku pokuala da ubaci u tamonji jugoslovenski konzulat dvojicu **elektriara** obezbeenje je zahtevalo pregled metalne kutije sa elektriarskim alatom. Odbili su, jer su tamo skrivali razmontirane pitolje. Dolo je do kokanja i tue. Jedan od jugoslovenskih mornara u tom je obraunu ubio ustakog emigranta Ivana Pintaria. Kasnije su predstavnici Jugoslavije jedva uspeli da ga oslobode iz zatvora, iako je general eelj bez oklevanja platio za njega kauciju 10.500 dolara.

Razbijena grupa **Feniks** 04. februar 2004.

Devetnaest lanova ove grupe ustakih emigranata upalo je 21. juna 1972. ilegalno u Jugoslaviju. **Susret** sa Titom nedaleko od Dravograda. Kako je propao dobro

osmiljen atentat na marala u Beu 1967. godine.

Pie: Marijan Kranjc BE, grad Titove mladosti, umalo februara 1967. nije postao poprite jednog od najbolje organizovanih atentata na jugoslovenskog predsednika, tada ve linost svetskog ugleda. NJegovo likvidiranje planirali su zdunom saradnjom ustaki emigranti i zapadnonemaka specijalna sluba.

im su saznali za Titovu posetu Austriji i boravak u Beu, elnici ustake emigracije odluili su da ne propuste tu **ansu**. Usledili su intenzivni kontakti i dogovori. Ustaki emigrant Ivan Pikur iz Hamburga poslao je depeu u Australiju svom saborcu Blau Salapiu, da se nau u Hamburgu. Za izvrenje atentata na Tita **mozgovi** priprema izabrali su pripadnika ustake teroristike organizacije koji je iveo u Beu, Mirka Grabovca, emigranta iz Jugoslavije, a glavni pomonik bio mu je takoe ustaki aktivista Tomo Gri.

Obojica su odvojeno doputovala u Be 13. februara, istog dana kad i Tito; sea se Grabovac. Pojedini podaci o pripremama likvidiranja predsednika Jugoslavije navedeni su takoe u Grabovevom dosijeu, pod oznakom **18-K**. Centrala nemake policije Frankfurt dostavila ga je saveznoj slubi SR Nemake kada je 1969. pokuao atentat na vou jugoslovenske misije u SRN Antona Kolendia.

Grabovac i Gri sastali su se sa Salapiem u Beu 15. februara. Plan atentata predviao je da Grabovac gaa snajperom Tita, sa mansarde, u trenutku kada se pojavi na ilazu hotela **Imperijal** i uputi ka dvorskoj koiji koja e ga odvesti u austrijski parlament. U mansardu zgrade nasuprot hotela ve je donesen najbolji ameriki snajper, Vinester, slian onim sa kakvim je ubijen Don Kenedi, rekao im je Salapi. Istovremeno je Grabovcu dao nov argentinski paso i veu sumu novca. Posle atentata nameravao je da se probije do Ciriha, a odatle avionom preko panije u Argentinu.

Grabovac je odmah otiao u sobu i probao precizni teleobjektiv, pomou kojeg je mogao da pogodi odabrani cilj.

Iako je dogovoreno da do dana atentata, 15. februara u 10.55, ne sme da naputa mansardu, reio je da se oprezno iskrade ba onim putem kojim treba da pobegne. Uao je u prvi restoran, seo za ank i pre nego to je naruio pred njim se strvorila Stela, erka njegove starije sestre. Znao je da je u Beu, ali mu ni na kraj pameti nije palo da radi ba tu. Stela je veselo uzviknula i zagrlila roaka: **Mirko! Ujko! Gde si, kako si?! Mislila sam da te vie nikada neu videti. Svi priaju da si prognan iz Bea!**

Istog momenta bilo mu je jasno da je sve propalo. Ubrzo su mu prila dvojica policajaca u civilu i zatraila dokumenta. Nije imao kod sebe novi argentinski paso, nego samo stari nemaki. U njemu je pisalo: Mirko Grabovac, emigrant! Zahtevali su da ide sa njima u policijsku stanicu. Pokuao je da se odupre i pobegne. Stavili su mu lisice, a prilikom pregleda pronali sakriven stari ameriki kolt.

Tako je propao dobro planiran atentat na Tita.

Ohrabreni rezultatima **hrvatskog prolea** - prve posleratne ozbiljnije erupcije hrvatskog naciona-ovinizma, predvoenog pojedincima iz politikog i vojnog vrha u Zagrebu, istinski koordinatori tog masovnog pokreta smatrali su 1972. da je vreme za nove akcije. Ocenili su, naime, da bi dobro

organizovani **poduhvati domoljubnih gerilaca** podstakli irenje **hrvatskog prolea**, takoe vojnim

posegom. Udarna pesnica bila je grupa **Feniks**. Uz njeno delovanje istovremeno bi se aktivirala akcije

**Matilda** - miniranje glavnog transformatora u Zagrebu, i **Kruga** - trovanje vodovoda u Beogradu.

**Feniks** je vodio Ambrozij Andri, ustaki emigrant i elnik Hrvatskog revolucionarnog bratstva u austrijskoj dravi Viktoriji. Sa njime su bila jo trojica takoe proverenih ustakih domoljuba, Pavle Veglar, emigrant, kasnije pripadnik jedinice komandosa australijske armije, Ilija Glava i student teologije Viktor Kancijani.

Izvidnika grupa od devetnaest lanova uspela je posle sastanka kraj Strazburga da se 21. juna 1972. provercuje u Jugoslaviju. Ubacili su se blizu Dravograda. Kada je poelo da svie pritajili su se uz seoski put. Oko podne su, ne verujui svojim oima, ugledali kako im se pribliava poznata Titova limuzina luksuzni **mercedes**. Mislili su da sanjaju. Maral se vraao iz lova, u lovakoj uniformi, bez pratnje. Samo sa uniformisanim oferom. Limuzina je brzo nestala u daljini i pre nego to su shvatili ta vide.

Put su nastavili otetim kamionom, ijeg vozaa Franca Hribernika su vezali zapretivi da e mu ubiti porodicu ako ita oda. U selo Graanica pod planinom Vran, gde je bila njihova operativna baza iz koje je trebalo da kreu u akcije, stigli su 23. juna. Hribernika su pustili da se vrati u Maribor i tamo kae kako je bio prisiljen da vozi **vei odred hrvatske revolucionarne vojske**. Ako ita izda miliciji pre dolaska u Maribor ubie mu porodicu. NJegova informacija okirala je sve jugoslovenske slube bezbednosti. Kasnije se ispostavilo da je grupa emigranata samo za dan ili dva izmakla kontraobavetajnoj **kontroli** u Austriji. Kada je Hribernik ispriao u svom preduzeu u Mariboru ta mu se dogodilo zapoeo je urnebesni rad telefona i teleprintera.

U vie optina Bosne i Hercegovine mobilizovane su jedinice teritorijalne odbrane i milicije. Formiran je operativni tab akcije **Radua - 72**, eta vojne policije, pod komandom kapetana prve klase Miloa Popovia, sukobila se sa teroristima 26. juna. Popovi i jedan vojnik su poginuli, pogoeni otrovnim mecima, a ustaka grupa je razbijena na dva dela i ostala bez municije. Jedan njen lan ubijen je. Ostali su u grupicama krenuli ka Dalmaciji. Sve vie ih se usput prijavljivalo i predavalo miliciji. Meutim, njihovi ostaci predstavljali su istinsku potencijalnu opasnost atentata na Tita. I oni su uskoro neutralisani.

GRABOVAC PROTERAN

GRABOVAC, naravno, nije priznao da su pripremali ubistvo jugoslovenskog marala. Osuen je na svega dva meseca zatvora, zbog nezakonitog posedovanja i noenja oruja. Poto je izdrao kaznu prognan je u Nemaku, ije dravljanstvo je imao. NJegov prijatelj i pomonik Grgi odmah je saznao da mu je **ef** uhapen. Sledeeg dana odneo je iz mansardne sobice snajper, argentinski paso i pokupio ostale sitnice, zajedno sa novcem.

Dragom gostu - bomba! 05. februar 2004.

Ustaki diverzanti, jula 1973, uoi dolaska Broza u Zagreb, montirali veliku minu koja je trebalo da bude aktivirana prilikom razgovora predsednika sa pionirima.

Pie: Marijan Kranjc KADA je jula 1973. Tito stigao na Brdo kod Kranja savezna SDB dobila je podatak da se ustaka emigracija u Austriji intenzivno priprema za atentat. Dodatne informacije otkrile su ak tri varijante njihove akcije: helikopterski desant na Brdo, peadijski napad na rezidenciju, dolazak vee grupe **turista** u blizinu rezidencije automobilima i njeno opkoljavanje.

Pretnju smo smatrali veoma ozbiljnom. Zato je kranjska planinska brigada postavila svoju bateriju protiv-

avionskih topova na poloaje oko Brda kod Kranja. Posebne zadatke dobili su takoe bataljon vojne policije i komanda Devete armije. Sve strae su udvostruene, patrole pojaane i ee nego inae. Grupe navodnih planinara, ustvari, nai obavetajci, otili su u planine da budno kontroliu sve emigrantske centre i take u Austriji i Nemakoj.

Sve mere ostale su na snazi do trenutka kada je Tito otputovao u Beogradu.

Pred Titovu posetu Zagrebakom velesajmu, jeseni 1976, ambasador SSSR u Jugoslaviji posredovao mu je poverljivu informaciju **da ustaki emigranti pripremaju atentat na njega u Zagrebu**. Detalji o vremenu,

mestu i nainu nisu bili poznati.

Maral je uprkos tome odluio da doe na velesajam, kao i mnogih prethodnih godina. Jedino je pristao na promene ranije utvrenog protokola; koji je, naime, predviao da zagrebakom gradonaelniku 15. septembra u 10 asova urui orden narodnog heroja Zagrebu, na trgu u Paromlinskoj ulici, blizu gradske skuptine.

Osim mnogobrojnih zvanica tamo je trebalo da ga pozdravi i 2000 pionira. Maral je, meutim, tog dana otiao na velesajam. Malo posle 10 asova voa njegovog obezbeenja dobio je radio vezom poruku o snanoj eksploziji blizu gradske skuptine; gde je prema promenjenom protokolu planirano sledeeg dana uruivanje odlikovanja. Glavni telohrantielj odmah je zamolio Tita i goste da se **premeste** u susedni, posebno obezbeen, salon. Na itavom podruju sajmita hitno su iskljueni i struja i telefonska mrea. Pod nadzorom su bile i sve radio frekvencije. Mada je odmah obaveten o pokuaju atentata, Tito je nastavio posetu. Odlikovanje je predao gradonaelniku na sasvim drugom mestu.

Uzbro je utvreno da su dvojica ustakih diverzanata po kinoj noi pred Titov dolazak u Zagreb postavili u kanalizacijsku cev ispod trga **plastinu** minu teku 10 kilograma. Bila je otporna na vodu, fizike udarce i razne druge spoljanje uticaje. Satni mehanizam tempirali su tano na 10, kada je oekivan Titov susret i razgovor sa pionirima. Delovanje sline mine zapadne obavetajne slube, ustake grupe i albansko-balistiki emigranti ranije su ve proverili u Belgiji. NJihova zajednika akcija u Zagrebu je propala.

Sledeeg dana zagrebaka tampa i hrvatska televizija javljali su o eksploziji plina u Paromlinskoj ulici. Umesto trga zjapila je ogromna rupa. Istinski nalik na posledice eksplozije plinovoda. Znatno je oteena fasada oblinje Zagrebake banke. LJudskih rtava nije bilo; jer je sva zona ulice jo ranije zastraena zbog najavljenog dolaska Tita.

To je bio i poslednji pokuaj atentata na Tita, upravo u **njegovom** Zagrebu; koji je kasnije uporno izbegavao. Uprkos velikoj elji nije ak kupio ni vinograd nad Kumrovcem, svojim rodnim mestom.

Razotkrili smo vam, potovani itaoci, planirane, pokuane i neuspene atentate na Josipa Broza Tita. Pojedini su, manje ili vie, poznati. Veina je, meutim, dosada drana u strogoj tajnosti. Mnogobrojne injenice, meu njima takoe nesporni podaci o centrima moi ili nemoi koji su uporno ali bezuspeno diktirali likvidiranje Tita, potvruju da je bio i ostao zagonetka novijeg doba. Kao linost, politiar i dravnik za neke je meu najveim svojim savremenicima; dok ga drugi skoro jednako osporavaju ili osuuju!?

Istoriji je zaista preostalo jo izuzetno malo da kae o Titu - velikoj enigmi prolog stolea, neprekidnoj meti svih planera do njegove smrti neostvarenih interesa na podruju nekadanje Jugoslavije i ire.

TAJNE ARHIVA

DOSADA mnogobrojne poznate urote protiv Tita i pokuaje atentata - jo skrivaju arhivi tajnih slubi - nesumnjivo osvedoavaju ko su bili podstrekai, inicijatori, naruioci, i izvritelji pojedinih akcija; sa istom namerom: obezglaviti Jugoslaviju.

Nekadanja zajednika drava nije se raspala sama od sebe, to potruje istorijsko iskustvo, nego su je spoljanje (vele)sile zbog svojih geopolitikih i stratekih razloga prethodno planski razdelile (Teheran, Potsdam, Kazablanka); a kasnije 1991-1994. i razbile.

Da je Tito umro prirodnom smru, u postelji, velika je zasluga takoe jugoslovenskih slubi bezbednosti. Svi koji smo saraivali u njegovoj zatiti, a bilo nas je mnogo, ponosni smo na to.

TRN U PETI

NAJUPORNIJI u planiranjima zavera i pokuajima atentata na Tita bile su zapadne obavetajne slube, ustaka i etnika emigracija. ak 34 akcije neretko su pripremali zajedno, ili su ih vodili **mozgovi** u zapadnoevropskim zemljama, a trebalo da izvre domai zagrieni protivnici Jugoslavije i komunizma.

Sovjetske tajne slube takoe su decenijama nastojale da likvidiraju Tita. Politikim vrhukama u Moskvi, naroito Staljinovoj, bio je pravi trn u peti. Dosad je otkriveno 27 propalih urota i atentata kojima su **kumovali** Sovjeti.

Nacistike obavetajne slube, Gestapo, Abver i kvislinzi **lovili** su Tita pre i za vreme Drugog svetskog rata kao neprijatelja broj jedan. Svih 12 pokuaja njegovog likvidiranja bili su pucanj u prazno.

Dva puta su predsednika Jugoslavije imale na nianu i ostale obavetajne slube. (KRAJ)