Ivo Andrić, feljton Novosti

8/13/2019 Ivo Andri, feljton Novosti

1/30

Andriu, ostajte ovde

Rajko Petrov Nogo | 02. maj 2011.

Bora Stankovi: Vi ste darovit ovek, vezan za zemlju i ljude, ta e vam beli svet. Jovan Dui

savetuje da se mane hoda i hadija.

Ivo Andri

Pozvao ministar kulture BiH 1970. godine desetak pisaca, meu njima i mladog sekretaraUdruenja knjievnika, na susret ni sa kim manje nego sa Ivom Andriem. Ba sam radoznao tae i kako e priati onaj ija je lozinka da je u utanju sigurnost. Onaj koji se izvetio - nijezaludu dugo bio u diplomatiji - kada ve mora javno da govori, da kae uljudno nita, a time tone kazuje, kanda te tera da odgovore potrai u njegovome delu...

U Miskinovoj ulici, u inovnikoj sali, sivoj i slabo osvetljenoj, Andri brie naoare, snebivase, i zbunjeno se smeka, sve kao da nam je na smetnji, a zapravo skriva svoju nelagodu to je tuizloen kao kakav muzejski eksponat i to e, to bar zna, sluati iskreno ili lano udvoritvo,svejedno... Pitali su ga jednom je li istina da u naim kasabama uvek ima po jedna luda, a onodgovorio da sada, eto, ima po jedan pametan... Ali, ne. Nita od ispraznih rei. Kao da su sejednom zauvek doepali nekoga ko e im, evo sad, najzad dati odgovore na krajnja pitanja, jedanuopteno, ali posve sabrano, pita o tajni omera lokalnog i univerzalnog u knjievnosti; da li je, tolokalnija, tim univerzalnija njegova vizija Bosne...

Tiho i unjkavo, i kao sa onog sveta, Andri pria kako mu je na poecima Dui savetovao dase mane hoda i hadija i kasablija, tog sitnog i nevanog sveta... Da mu je u kafani, pred odlazaku diplomatiju, Borisav Stankovi savetovao da nipoto iz zemlje ne odlazi... Vi ste darovit ovek,

vezan za zemlju i ljude, ta e vam beli svet, svet e vas upropastiti... Vi znate da sam ja vei deosvog delatnog ivota proveo u inostranstvu... A moda je prosto trebalo posluati Boru... I kadsmo najzad ekali jasan odgovor na pitanje, Andri je zautao. Onaj to je pitao, kao da bi netoda pojasni, ali i sam uvia da bi bilo neprikladno. Setio se moda one uboge, uske viegradskestaze koja je Andria pratila kuda god je hodio, i one melanholine poente kako sa te staze modanije ni trebalo silaziti... Ve posluati Boru...
http://www.novosti.rs/upload/images/2011/05/0205/f-Ivo-Andric.jpg


2/30

Domalo jedan pesnik, onii, stariji, krupne elave glave, i kao svi ljudi maloga rasta,temperamentnih pokreta, sve poskakujui dok govori, poe da podsea Andria na nekoknjievno vee u Sarajevu na kome su mladi kritiari govorili o uticajima, i tu, pred Andriem,pominjali Sartra, Kamija, Kafku. Andri o tome tada nije rekao ni re, pa evo on sada pita taAndri danas misli o onome to su ti kritiari onda govorili... A dok traje to dugo pitanje, onaj

koji pita sve vie poskakuje, i ja se ve pobojavam da bi elavom, krupnom glavom mogao daudari u plafon... Duga i neprijatna pauza. A onda tih i srezan odgovor: Znate, drue taj i taj,ovek esto ne moe da odgovara za svoje rei, kamoli za tue...

Sada ve slutite da u i ja neto da pitam. ujem sebe kako pominjem generaciju palih anela,jedinu za koju je bio istinski, ak sentimentalno vezan. Pitam - a ve mi se ini da to to govorimmalu venost traje - moe li nam o toj generaciji, ili nekome od njih, neto da ispria, a to mi venismo mogli proitati...

PISCI NAD AMBISOM Neko mi je priao, moda Svetozar Koljevi, kako je sluaoCrnjanskog dok pria o savrenoj Andrievoj samokontroli. Na uskom putu iznad Jekovca, vodioAndri Crnjanskog - da mu pokae Sarajevo i Miljacku, sarajevsku reku, zanimljivu tici i oveku- a na okuci, iznad litice, iz suprotnoga pravca velikom brzinom izbie druga kola. Crnjanski jeramenom munjevito izbio vrata i iskoio na gornju stranu. Andriev voza je zakoio naposlednjoj stopi zemlje... Kada je Crnjanski pogledao u Andria, video je da sa svog sedita nijeni mrdnuo. Samo mu je krv iknula u lice. -Nju jedino nije mogao zadrati...

Teko bih vam mogao neto ispriati a to vi ve niste proitali, sa jedva primetnom ironijomunjka Andri, ne gledajui ni u koga, a onda zbog mladikog glasa, valjda, pogleda prema meni,pa ugledav dete, obazrivije dodade: A ako bih i imao togod da kaem, mladi ovee, to ne bibilo ovako, za okruglim stolom, ve u etiri oka i uz au vina... Znao sam, sve i kad bi se takvaprilika ukazala, da ovaj stranac u sopstvenome ivotu, ovaj koji je na samim poecima, u crvenimlistiima onako sebe izdvojio - neka umiru po ulicama onesveeni od srdbe i baruta, ti dobri, aja to nisam - ni tada nita ne bi prozborio o zaverenikoj tajni mladobosanskoj...

Svaki put iznova oduevljen esejom Njego kao tragini junak kosovske misli, iz izdavakekue u kojoj odnedavno radim, i u kojoj sam formirao biblioteku Ars-lektira, jedno jutrotelefonom se javljam Andriu i pitam da li bismo u lektiri za srednje kole i fakultete mogli datampamo taj tekst kao predgovor Gorskom vijencu, a otuda ujem onaj utiv i ravan glas kakoon, dok je pisao taj tekst, nije ni pomiljao da bi mogao biti emu predgovor, da ne pretampavasvoje eseje... za ivota... a posle, kako hoete...

Nikada, ni pre ni posle, nisam uo nekoga ko bi bio malice zauen, pun razumevanja, aistovremeno neopoziv u onome to ti govori... To to je pisao bilo je istinsko jedino njegovoimanje, i samo je on bio vlastan da tim imanjem raspolae. Ko se sve u to nije uverio: Kombol,kome nije dopustio da ga uvrsti u Antologiju hrvatske poezije, komesarska uprava SKZ, koju je

za vreme rata odbio, ini mi se sa gotovo istim obrazloenjem s kojim i Mihiza kada je, pronaavto pismo, traio odobrenje da ga citira u predgovoru Prokletoj avliji... pa onda oni to su kanili datampaju Ed Ponto i Nemire... Da neko suvereno raspolae svojim delom, to bi trebalo da jenotorna stvar. A, eto, ja sam i danas fasciniran kako je Andri uspeo u svakojakim naimkomocijama, bar za ivota, to se njegovog dela i privatnosti tie, svakoga da disciplinuje...


3/30

Voleo Drinu i Viegrad

Andri se u Travniku sluajno rodio... Negde se ovek mora roditi, vajkao se .

Andriusu u Travniku napravili rodnu kuu. Andri se u Travniku sluajno rodio... Negde seovek mora roditi, vajkao se. Jednoga jutra poveli su Andria da mu tu kuu pokau. Iako jemrak i vlagu, osojnu stranu ivota toga grada, jedinstveno opevao, Andri Travnik nije voleo.Voleo je Drinu i Viegrad - oni su mu bili na sunanoj strani...

Tadanja travnika i sarajevska ulema povela je Andria od Lutvine kahve i Lave kadamijama u centru, a iz blizine vidim da je Andri, u onome svome venom mantilu, oekivano

zakopan, ali i plah i nervozan, u gomili usamljen, udaljen... Oko njega se tevabija uveava izbija - svi bi da vide retku zver, vezirovog slona, vezirovo krme, koje ne stigoe otrovati navreme, pa mu sad, eto, moraju i rodnu kuu da grade... Znaju oni, a zna i Andri, da tu kuu nisupravili njemu, ve sebi. Nadaju se da bi im mogla doneti koristi u obnovljenom turcizmu koji sekamuflira u turizam...

U novoj bosanskoj kui, nametenoj po turski, slui se kahva u dezvi, sa rahatlokumom, ipije iz fildana, a oko smrknutog i zguvanog Andria previjaju se u pasu i u po glasa pripitkuju -pa kako vam se svia, je li ita onako kako je bilo... Andri je utao, srkutao kafu, puio, a ondana ko zna koje pitanje da li lii, tiho, ali ne i da se ne bi ulo, izgovorio: Ni nalik!

Andri je pred svakojakim spoljnim neprijatnostima najee beao u nagluvost. Rairi dlanoko uva, ne uje, a moda onome ko govori daje vremena da oslune ta govori. Zateknem setako na Sajmu knjiga u Beogradu, na tandu Svjetlosti, ba u vreme kada sam u novinama imaojednu - a sva je prilika i jedinu - svakojako neprijatnu polemiku. Tu je Andri odsutniji negoprisutniji, i u strahu da ga ko ta ozbiljno ne upita.

Utom izbi Rodoljub olakovi, onaj to je Mustafi Golubiu - a Mujke mu je, zemljaki,nekoliko puta glavu spasao - u one moskovske sutone pevao Ima l jada ko kad akam pada... I
http://www.novosti.rs/upload/images/2011/05/0305/feljton-Ivo-Andric-u-Visegr.jpg


4/30

odmah poinje da vie kako je moje da pesme piem, a ne da polemiem. Ako je ko, veli,Dizdaru, koji se alio da su mu nakon rata jezik kastrirali, trebalo da odgovara, onda je to bio on.On je tada, veli, u Bosni bio vlast... Nisam imao ast da takav va tekst proitam, kaem...

I jedva ujem u blizini neki unjkav glas koji pria da nema nieg neprijatnijeg od greke na

koju naletite im otvorite svoju tek objavljenu knjigu. Kao kad u otmenom hotelu zgnjeitestenicu... agor se utia, napetosti nesta, a ja ni danas ne znam koga je to Andri uzeo u zatitu.Ako je uzeo...

U Herceg Novom priam Raikoviu o sarajevskoj nadmenosti raje, koja svakoga poznatog,ko se neim iznad nje izdigao, po ulicama proziva. Kako? Recimo ovako: prolazi Andri poredPark-kafane, ili izlazi iz hotel Evrope, a odnekuda se uje ta neprirodno otegnuta javka: Na -dri-ni-u-pri-ja! Eto da zna da si niko i nita ovde, jer nisi na... ...

Priseam se jednog davnanjeg sna u koji mi je doao Andri. I u snu znam da je umro. Vidimga kao ovekolikog dinosaurusa, odnekud na plai na Ohridskome jezeru, a to je takav, i jo naplai, niko ne obraa panju. Potpuno leerno, i kao da je sve kako treba, traim doputenje daodZnakova pored puta sainim jedan izbor - za nesaniare, pijance, beskunike i probisvete, kojibi, u luksuznim hotelima, kao i jeftinim prenoitima, uz Bibliju, imali i takvu knjigu, ne bi li seuteili kako su i veliki bili i nesaniari i oajnici... Neka itaju gde se knjiga otvori...

TRAG RAKIJE NA PERONU Raikovimi pria da su se, nakon nekog knjievnog susreta,Andri i on vraali vozom sa nove eleznike stanice u Sarajevu, a grupa pisaca ih pratila. Tamanda krenu, kad izbi pijan jedan pisac za decu... Maemo mi iz voza, mau oni s perona, a onajpridoli veli: Ajd zdravo, Ivo, jebo te patak... Eto ta od darovitoga oveka u Bosni moe dauini rakija, tuno se, i zbog Bosne i zbog oveka i zbog rakije, osmehnuo Andri... Bosne, kojojje odnekud sve duan...

Neznatno otvorenih usta, s dlanom na uvu kojim iri unu koljku, kao da je i tamo ostaonagluv, Andri mi jedva vidljivim osmejkom, i nekako ispod naoara, kanda odobrava - na krajukrajeva, to je ipak posle njegove smrti tampano... Pitam jo poneto, u snu mi se inilo i vano ipametno, a on, kao i u ivotu, utivo odgovara, a opet tako da nita odreeno ne kae - stranac usopstvenom ivotu, stranac i posle smrti - ve natrake ulazi u jezero i po mirnom jezerskomogledalu,prvo leno, a onda prsno, staraki lagano pliva, onako kao to seni valjda plivaju, a jaekam neki viegradski kraul koji snanije udara u jednu stranu, i tako razbija drinska svrdla ivirove... Nita od oekivanja...

On, opet leno, isplovljava, i to meu trske, au i evar... Sluzave alge i masna travuljinaobrastaju mu glavu, a kako ustaje, i telo, i on postaje gmaz, kornjaa sa Galapagosa, a dok seuspravlja, i nekakav orija u koga mi je zazorno gledati, a gledam krajikom oka, krijui i odsebe, jer vidim nesrazmerno iroke kukove i staraki zbaban stomak; u potiljku, u prisenku, ipakmi je drago to je onaj koga gledam na ovoj plai anoniman, i to sve ovo, izgleda, vidim samoja... Eno ga kako poguren zamie jedva vidljivom stazom... Vanzemaljac...

Idi, muenie, ubogom, uskom viegradskom stazom sa koje, moda, nije trebalo da silazi...Idi kod Vuka i Njegoa. I svitkaj i svetli gore meu Vlaiima, da bi se dole, na zemlji, videloputovati.


5/30

Mea u senci Dervia

Veliki pisac na vreme prepoznao agresiju bosanskog duha i okrenuo lea Bosni. Na televiziji

su pominjali samo Dervia, ne i autora.

U Sarajevu se irilica mogla videti samo naponekim ituljama. U damijama se, bogme,klanjalo, o katolikim ponokama puna je bila katedrala, a kada smo Radovan Karadi i jaglavnom ulicom proneli badnjak, sutradan je arija brujala kao da smo poinili kakav zloin.Ako ve moramo, a ne moramo, oekivalo se da tu blagovest iz ume, pod kapute sakrijemo iprovuemo se sporednim sokacima. I to ne u bilo kome, ve u drugom po broju Srba gradu u onojvelikoj Jugoslaviji...

U asopisu ivot u martu 1967. godineMuhamed Filipovi je obznanio ta je to bosanskiduh u bosanskoj knjievnosti i time obelodanio da su Ivo Andri i andrievska literatura vie zla

Bosni naneli nego sve vojske koje su kroz nju prolazile i u njoj krv prolivale. I bio je u pravu. Jer,da ne bi te i takve literature - Vinjia, Podrugovia, Milije i drugih Vukovih pevaa, Njegoa,antia, Duia, Koia - svi bismo bili dobri Bonjani i Tunjini muslimani. I mirna Bosna.Filipoviu su ipak odgovorili Novica Petkovi i Vojislav Lubarda, tek dase zna da Bosna takomirna biti ne moe...

KONTRA VLASTIMA MeaSelimovi je, uz Dobricu osia, jedini meu velikim piscimakoji je umeo i voleo da povue otar politiki potez. Uivao je da vlastima udari kontru. Dugo jebio u strukturama, znao je gde su najtanji. A i do slave je pozno doao, pa je, za razliku odsvoga dervia, imao i elja i volje da takve elje ostvaruje...

Mea Selimovi, prav i ukoen, eta u podne Darku i svoj eir, a celim dranjem kao dastavlja do znanja - ne pripadam vam. etao je Mea i eir i Darku i pre Dervia, ali tome nikonije pridavao znaaja. Meina je slava, izgleda, teko pala amilu Sijariu, pa je amilzdravorazumski primetio: znao je, veli, da je Mea pametan i naitan ovek, ali odakle mu onakopametan dervi! Ova amilova opaska jasan je poetiki razmak izmeu dva velika pisca.

Slutio je Mea Selimovi mnogo ta, a jamano i znao. Bio je glavni urednik Svjetlosti, kojaje objavljivala biblioteku Kulturno nasljee. Tu je, izmeu ostalog, izala i hrestomatija Stari
http://www.novosti.rs/upload/images/2011/05/0405n/feljton.jpg


6/30

bosanski tekstovi (1969). Knjigu je potpisao Mak Dizdar, a na njoj je, kao na kljunom projektu,oito radio odabrani tim. Svako iole upuen u materiju lako je mogao videti o kakvom jefalsifikatu re i ta se posvajanjem i krivotvorenjem sprema.

U zapisima sa steaka sklonjen je najpre krst - i kad je na poetku, i kad je u sredini, i na

kraju. Ako citira zapis sa steka, krst je sastavni deo citata, valjda. Sistematski su pravljenezabune i u prostoru i u vremenu. Najlepi i steci i zapisi gusto su po humskoj zemlji, poHercegovini, posejani, ali knjiga se zove Stari bosanski tekstovi. U tom krivotvorakom zanosutopografija je oslepljena, istorija i geografija pobrkane.

Za Miroslavljevo jevanelje kae se da je najstariji pisani bosanski spomenik. Kao da nepostoji crkva svetoga Petra i Pavla u Bijelome Polju, ni meritorna literatura o ovom krasnomjevanelju. A sve to bez ijedne reference ili fusnote... Tako je posvajanjem srpske pravoslavnebatine poelo sve agresivnije samopredstavljanje muslimana. Naprasno su dobri Bonjani postalijedini starinci i autohtonci, a sve pravoslavno, pa i katoliko, dolo je, kau, na imperijalnomtalasu.

udom sam se udio kakvu smo to istoriju uili. Zar Bosna i Hercegovina u sred njem veku nebehu srpske zemlje. Zar nam preci nisu zajedniki. Oni nee da su zajedniki. Pa dobro, nek nee.Ali ako nam preci nisu zajedniki, zato su im onda tako privlani tui grobovi?

U Ekmeievoj studiji Dugo kretanje izmeu klanja i oranja ima i ovaj odreit stav: Bogumilisu mala i beznaajna sekta iza koje nita nije ostanulo... Na kraju krajeva, ako je ve sekta, ijaje? Hrianska, pravoslavna, jamano. Ta nejasna babunska vera naa zasluila je zato da se onjoj kae da je i ona bila privienje Hrista, pisao je Milo Crnjanski. U Ekmeievoj knjizinavedeno je i savremeno otkrie izvesnog sarajevskog paralelnog istoriara: Dolazak TurakaOsmanlija na Balkan bio je zapravo njihov povratak kui! Kada sam Ekmeia pitao kako da tureenicu shvatim, resko je odgovorio - da poludim pa da shvatim. I Stari bosanski tekstovi iKameni spava, i druge sline pritoke, stakale su se u Islamsku deklaraciju Alije Izetbegoviakao deo jednog pregnua koje svoje savremene nakane projektuje u dalekuprolost.

Mea Selimovi je to na vreme prepoznao i svoje delo polako izuzimao iz te rabote. A uskoroe takvoj Bosni da okrene lea. Sasvim.

U sve rigidnijoj SR BiH - Samostalnoj Radnji Branka i Hamdije - Mea Selimovi se, mic pomic, sve viebliio elnom sudaru sa ovom poluzvaninom epilepsijom. Na televiziji, recimo,mogao se spomenuti Dervi, ali ne i Mea Selimovi. I Meino se ime, dodue, pominjalo, alisamo u paskvilama, gde je vrhuka na slavnoga pisca u talasima priputala opskurante .

Postoji svedoenje kako se u hotelu Evropa Darka i Mea ale Ivu Andriu da je u Sarajevupostalo nepodnoljivo iveti i da razmiljaju da se u Beograd presele. Kau da im je Andri, saiskustvom viedecenijskog Beograanina, rekao: Bie vam lepou Beogradu... ako od Beogradane budete nita traili. I bilo je lepo Mei u Beogradu, ali za Beograd Mea nije vie imaozdravlja. Zdravlje je ve bio pogubio u Sarajevu...

Sluam Matiju i Mihiza kako Meu sa bolesnike postelje iz mrtvijeh diu. Mea jebeogradskim humorom tako i toliko oaran, i nevino mu predan, da se ne osea ni trunka zavisti


7/30

onoga koji se i na papiru muio s reima. Suza u njegovom oku moda dolazi i otuda to je uBeograd kasno doao i to se tog humora nee nasititi...

as lirike Crnjanskog

Veliki pisac pohvalio hrabrost mladih srpskih pesnika: Narodi se prepoznaju i po svojoj poeziji

Crnjanski sa mladim pesnicima 1968.

U jesen 1968. godine u Domu omladine, na uvenoj tribini Kod Orfeja u 8, o kojoj se staraoGojko ogo, o grupi pesnika nae generacije, a tek smo prve knjige objavili, govorio je MiloCrnjanski. Novine su donele grupni portret s pesnikom Strailova... Velika sala krcata, nemamesta ni na galeriji. Svet je doao gladan da uje Crnjanskog.

U prvom delu krepak stari govori o poeziji, kraljici umetnosti, o lirici kod Grka, a onda ikod Engleza... Zbog ega je poezija toliko vana, i kako se po njoj narodi prepoznaju. Kad muzatreba, on mirno prepriava pesmu, a prepriava je tako da prepriana pesma skoro nita negubi, jer su njegove prialake poente svojevrsna poezija... Polako se pribliava naim pesmama,sve govorei kako je to bilo u njegovo vreme, kada su oni bili mladi... Pohvalio nas je, onakouture, za sranost, to smo ukoso postavljeni prema zateenoj knjievnosti, i drutvu, a posebnoje naglasio da mu se svia to nam je poezija muka. Odmah nas je i ukorio to smo svoje prveknjige tampali kod uglednih izdavaa, neke i u lepom povezu, to sm o za njih brzo dobilipohvalne kritike, ak i u Politici, neki i ugledne nagrade...

KLETVA ZA ITANjEDa ilustruje ta mu se u naoj poeziji svia, Crnjanski je izdvojio

dve pesme. Jedna je bila moja Kletva, koju je i proitao. Ne ba teno. Nisam bio osobitouzbuen, tad mi se inilo da mi to pripada. Kako vreme bude prolazilo, to to je Crnjanski zastaoi kod moje pesme, bie mi sve dragocenije.

Kada su oni bili mladi, to je bio rat u knjievnosti - sa starim, sa institucijama; nisu padalesamo imperije, ruio se itav jedan svet i cela jedna potroena knjievnost... Brzo etabliranjesmekava mladalaka nezadovoljstva... Tuno je to su kod Srba prve knjige ponekad i najbolje...to se malo radi na sebi, to rane pohvale mladog oveka zavaraju da je ve stigao kamo je


8/30


9/30

Nita nam nije bilo jasno... Ali je zvualo zlokobno... A jo zlokobnije kada smo saznali da jeCrnjanski u mladosti imao dvoboj sa Tadijom Zondrmajerom... I da je pucao, pucao...

Uteha svakom nevoljniku

Svi koji srpski i slovenski zbore bili su Desanki Maksimovi rod roeni

Desanka Maksimovi i Branko opi

Da nemaju nikog drugog do Desanku Maksimovi, Srbi ne bi bili inokosni. itavo jedno, alistrano stolee ova je slovenska lipa svojim samilosnim umom i sapatnikim glasom teilapastorad istorije i inila im lada. Nije se libila da odreito kae kako je roena da ivi zadrugoga, da je deset puta Sestra, pa jednom ena. Tako je svaki nevoljnik u njenoj poeziji mogaoda nae utehu, a svaki stradalnik branioca. Ne imajui drugoga poroda do pesama, svi koji srpskii slovenski zbore bili su joj deca, rod roeni.

Ona je slavila Boije delo na hiljade naina, posrtala i ponekad gubila veru, sumnjala, bivalabogumilski zdvojna, ali samo da bi jo dublje, duevnije zaradila ljubav Tvorca. Ko je onako kaoDesanka Maksimovi voleo oca, taj nije bio u zavadi s Bogom: A ti, znam, u svakoj malenojminuti / slua samo ta apemja na zemlji dole. I ko je onako kao Desanka Maksimovi voleosvoju majku, taj je mogao razumeti zato je Nebo zlatan rubac u blagoj ruci Bogorodice.

Kako su u svojoj prostodunosti veliki jer pravedni stihovi njene Poslanice: Isto smo predTobom ja i pauk krsta / i na kamenoj ploi arka. Ko se kao Desanka Maksimovi sa svojimnarodom vozio treom klasom, kome su, kao njoj, svi u toj klasi bili blinji, i svi jednaki kao nadan Stranog suda, taj eka Drugi dolazak Hristov i veruje u netrulenost one poslednjestvarnosti. Takva vera i jeste jemac dugovenosti i ivota i poezije ove nae stoletne lipe, onesamo njenske naivnosti kojom je i dugo i duboko posedovala svet.

Sveta se kao nepresunog Boijeg rukopisa Desanka Maksimovi nije mogla naitati. Svettraje, jer znai, ree Ivan V. Lali, a znaenja mu je, izmeu ostalih, na srpski jezik prevodila ova


10/30

pesnikinja. A zato to znai, ivot je znaajan, jer je simbolian - mogli bi potpisati i Pasternak iDesanka.

Naa Desanka Maksimovi je, poput prvih hriana, ve u ovom ivotu svoje blinje gledalaobasjane onom poslednjom svetlou i takve ih ivopisala. Ona se sa svojim Brankovanima

prostoduno obraala Bogu kao kakvom Velikom Nebeskom Kmetu. Moj veliki znak krsta jekad pratajui mahnem rukom. I zaista, ta drugo proima njenu carsku knjigu Traimpomilovanje do taj svepratajui, pateniki znak krsta.

Ovoj velikoj njenoj i naoj knjizi krasno bi pristajale rei Njegoevog igumana Stefana: A tomi se najvie dopada / to svaemu treba nazdraviti! I ne samo nazdraviti, ve i svemu isvakome oprostiti. Pratajte. Nije nimalo jednostavna ova poema gde je Desanka Maksimovi usvim pravcima raspevala Duanov Zakonik. Govorei as iz careve, as iz sebarske, kaluerske,poklisarske, robovske, meropahove, jeretike ili dravne perspektive, iz ugla neshvaenih,naivnih, kamenovanih, zavidnih, oklevetanih, sa stanovita babunskih, neprijateljskih,jasnovidakih i inih, naa pesnikinja govori samilosno i sapatniki prevashodno glasom svojim,pesnikim, u koji se stau svi ovi brojni i brujni glasovi od kojih je sainjena jedinstvenaorganska spona sa naim srednjim vekom, u kome se ogledaju potonji vekovi.

Nije se sluajno ovoj knjizi, po svedoenju Stevana Raikovia, toliko obradovao VaskoPopa, pesnik sasvim drukijeg poetikog opredeljenja, koji je tada ve uveliko bio zakoraio usvoju uvenu pesniku avanturu sa motivima iz stare srpske prolosti i mitologije. I bio, naravno,na razne naine osporavan. Seam se,pie Raikovi, ta je jednom Vasko rekao: Nikada nezna odakle e ti stii pomo i podrka.

Ja znam ko sam

po zvonu

to sa zadubina nemanjikih peva

po jasnosti njegova glasa,

po tome to me od Studenice do Mileeva

pradedovi gledaju s ikonostasa

i to svaki u ruci dri hram.

Samo su Jovan Dui i Desanka Maksimovi, svako na svoj nain, umeli da slaveimperijalnog Duana. Desanka Maksimovi je naroito slavila, a katkad i podrivala, careve strogezakone kojima kanjava krive - ali ne surovije /nego to u zakonu stoji. Volela je otmenost isamosvest kojom sebe samodrac ograniava.

Da dodam nekoliko dokumentarnih detalja. Dugo sam tajio kako sam, inokosan i gnevan, prvu

svoju pamtljiviju pesmu Rajkovanje, davne 1966. godine, bio objavio sa posvetom Desanki


11/30

Maksimovi: Zar za nas pomilovanje / za nas koji smo ve i onako po milosti boijoj / ioptinskoj / na zemlji odrani, / od boga sauvani, / neduno numerisani... I tako dalje i svegnevnije. Desanki Maksimovi, jer sambio bez igde ikoga i jer nisam imao na koga svoga da seljutim. Ali Desanka me je ekala - to za Duia ree Danojli - imala je vremena!

Kada me je, onakvog goludravog i nakostreenog, prvi put ugledala, prila mi je, osmehnuta,i pratajui mahnula rukom. A docnije, kada bi togod aluzivno i ukoso, politiki, a opet eretskigovorila, znala je, ne samo da mahne rukom nego, onako po seljaki, i da namigne. Posle jedneknjievne veeri gde smo nastupali, uzela me je pod ruku, pohvalila pesmu koju sa m govorio ipripomenula da sam ja njen Hercegovac pa da zato ne smem da imam nijedan pogrean akcenat.

DVE SLIKE IZ PRITINE

Sa Desankom Maksimovi imam dve fotografije, dva kadra istog susreta u Pritini 1. oktobra1982. godine. Uzgred, tek podseanja radi, u julu te godine definitivno sam preao u Beograd. Najednoj fotografiji Desanka je digla ruku na svoju glavu, kao da se od sunca titi, i neto mi vano- ini mi se da znam i ta - govori. Na drugoj me je, kanda, tom istom rukom uhvatila za dugme.Protiv uroka, valjda. Da odagna zle sile od mene.

Da li ih je odagnala?

Barana vatra Krlee

Odredili su me da izmiljam kulturu narodu koji tu kulturu nema. Imao obiaj da o najboljimapie sve najgore

Krlea (desno) sa Bakariem, ilasom i Kardeljom
http://www.novosti.rs/upload/images/2011/05/0705/f-krleza.jpg


12/30

Dve godine sam u Odjeku (1970-1972) petnaestodnevno objavljivao knjievnu kritiku, a ondato sabrao i objavio u knjizi Jesi li iv (1973). Uskoro su, kad ve u Odjeku nisu, knjievnipolicajci otkrili itav subverzivni sistem. Bie da su se poveli za predgovoriem, koji, kao iknjiga, nosi naslov Jesi li iv:

Jesi li iv? Tako je naslovljen jedan esej Danijela Dragojevia, tako se u Dalmaciji, i u tomeeseju, pozdravljaju ljudi: jesi li iv - umesto dobar dan. Tako su se, pomalo starinski, svakogajutra, pozdravljali ljudi i u mom zaviaju: jesi li iv - umjesto dobro jutro. Jer, izdajama ne trebamnogo. Jedna no. Naroito no. I vie nisi iv. Ti vie nisi ti...

Knjiga nije bila zabranjena. Ima suptilnijih metoda: povue se iz prodaje. Zakatanili suezdesetak neprodatih primeraka. Dok su napadi u medijima trajali, knjiga se ubrzano prodavala.Dobrotom jedne osobe koja je knjigu povlaila iz knjiara, dobio sam petnaestak primeraka.Smenjen sam sa mesta urednika. Partijska organizacija izdavake kue javno se poalila da nijemogla da me izbaci iz partije, jer i nisam lan partije...

KRKLEC BLII OD TINA Vi, Nogo, svakako mislite da je i Tin veliki...Meu najveima, ne dam se ja... A, eto, ja u se, ipak, usuditi ustvrditi da je od Tina darovitijepisao jedan, nekada ljepukast, plavokos mladi, sa prozranomodrim i ne ba inteligentnimoima (Krklec). Njegova mi je Cesta lirski blia od toga vaega Tina...

Na CK BiH napadne me Fu Mu (Fuad Muhi), a u Politici, pa onda i u Osloboenju, u zatitume uzme Predrag Matvejevi. Nagovara me Matvejevi da, uz pisamce, knjigu poaljem Krlei.Tako uinim. I ubrzo dobijem pismo Krleino - da je knjigu sa zanimanjem proitao, pohvalio taje vepohvalio, a poto o njemu nisam pisao, ironino je primetio kako su oni o kojima piemdobili dostojnog egzegetu...

Matvejevi, preko Enesa engia, Krleinog kamerdinera, udesi da me Krlea primi uZagrebu u hotelu Palas. Formalan povod bio je dobijanje autorskih prava za Krleine knjige uArs-lektiri, ediciji koju sam formirao i realizovao, a posle smene i dalje ureivao, mada jedruga osoba potpisivala...ekamo Krleu Matvejevi i ja, ali odnekud i dva dopisnikaOsloboenja, bivi i budui... Vidim da u vema utati. Uostalom, i doao sam da sluam...

Vidno oronuo, Krlea hitro ulazi na vrata, hramlje i potapa se, znamo da trpi teke bolove ukuku i kolenu. Odmah sa vrata osuo je baranu vatru, a sve da panju privue za svoje izrazito,lavovski izraeno lice: do pet sati je, nesaniar, itao... a ve u sedam ujutro budi me reditelj izBeograda. Gospode Boe, tisuudevetstosedamdesetikoje doli su iz toga vaega Arnautluka, dau Agramu igraju Kotanu... Ko je ovdje Nogo? Pa vi liite na Jakca - tada sam nosio i brkove ibradu - nije pametno liiti na Jakca...

Za ta dva sata Krlea je popuio desetak cigareta, a osim konjaka, popio i buteljku vina.Posluuje nas mlad i crnpurast konobar koji zna Krleine navike. Krlea jelovnik ne otvara, vepita ta danas preporuuju... ujte, Krlea... Nemojte vi meni, ujte, Krlea, ujte, Krlea.Znam da se ni u tom tamo Niu dobro ne govori, ali kad mi zaponete tim ujte, proe me voljada jedem...


13/30

Sluam Krleu kako govori besprekorno, neutralnim akcentima. Kajkavac je uio jezik, radiona sebi, da bi lepo govorio... Mislite li i vi, Nogo, da je Bora veliki pisac? ujem sebe kakokaem: Najvei... Znam najmanje desetak austrijskih, nemakih, vajcarskih i inih, usputpominje sva ta imena, koji su u to doba i bolji i znaajniji od Bore... Ali, naravno, Bora jenajvei...

Sluam Krleu, fasciniran kako pria, a o emu god da pria, pria o svemu: o bedi naeknjievnosti, naroito hrvatske, o generacijama koje se smenjuju i piu dosadno, i ni o emu; odtih nabeenih hermetiara, koji su epigoni treerazrednih svetskih pisaca u modi, darovitiji je,ivlji i duhovitiji feljtonista Brana Crnevi, koji je tu, po Zagrebu, traio deurnog ustau, i srazlogom dobio uke... Eto taj Ki, koji je kod mene dolazio, on zanimljivo pie...

Znam za Krleinu navadu da o najboljima pie najgore, recimo o Duiu ili Tomasu Manu...Znam ta je u srpskoj knjievnosti kudio, a ta hvalio... Znam da je Vinaver pisao da je Krlea -frankovluk presvuen marksizmom... Znam njegov odnos prema Njegou i epskoj vertikali - napad do slepakih gusala - i znam da u mnogo emu ima krivo... Ali takoe znam da ponekad imagrandiozno krivo, kako je za Matoa govorio mladi Andri...

Pokuavam nekolikoputa da pripitam zato se ponekad ne umea u dananje, ako ne upolitike, ono u knjievne sporove. Tu Krlea najednom planu: to vi to mene pitate. Koji samja lipov ... da me to pitate... I bog i svijet zna da sam ja, nakon osloboenja, sa flasterima naustima. Ja piem nekakve knjievne razglednice. Mene su odredili da izmiljam kulturu iknjievnost narodu koji tu kulturu nema. Ja sam jedan obian falsifikator. Mene treba datiuhapsiti... (To prije nikada nije rekao, kae mi Matvejevi. Zabiljei to... Istog trena samodluio da ni re ne zapiem... Evo tek sada piem, ne po izbledelom, ve po nesigurnomseanju.)

Ulazimo u kola, pratimo Krleu do njegove kue na Gvozdu. Lepo vidim kako, onako na taposlonjen, uzdrano tuli to i on ne moe da poe s nama. Godine, bolest... Melanholijom seobliva to izraeno lice lava. Lava koji je pogubio zube... Onda se okree prema meni i pita: Jesteli zadovoljni? Kaem: Veoma... Pa i ja bih, kae, bio zadovoljan da sam u vaim godinamasreo Krleu...

Vlast opiu presudila

Branku posle Jeretike prie lea okrenuli i nekadanji prijatelji. utanjem nas je pritiskao, doksu ga rei naputale


14/30

Stevan Raikovi, Branko opi, Ivo Andri

Zovu me da doem u hotel Evropu GustavKrklec, Skender Kulenovi i Branko opi, hoeda uju ta se to sa mnom dogodilo. Bie na nekom prijemu, na nekoj godinjici, modaZAVNOBiH-a, bie tamo svi koji Bosnom upravljaju... Krklec je tada predsednik Saveza

knjievnika Jugoslavije, a Branko i Skender lanovi, ko e sad znati, nekog gordog izloga, valjda.

Smireno i distancirano priam im svoj sluaj, a dok priam, Skender otpuhuje i presliava seta e sve rei Hamdiji (Pozdercu). Krklecu je stalo da sazna to vie golih injenica, i u tomsmislu mi postavlja niz konkretnih pitanja, meu njima i kanim li ih tuiti. Ne kanim, jer bihinae u nekoj noi mrtav osvanuo u Miljacki... Kanim da budem to bolji pesnik, a njihova brukatim vea, ba kao ona beogradska, kada su iz humanitarnih razloga skitnicu Tina Ujeviaproterali u zaviajne toplije primorske krajeve, da bi ga sklonili od otre beogradske koave...

Uporno uti jedino opi... Dok priamo, nekuda izlazi pa se vraa, usplahiren, a kadaustajem da krenem, opi e, uz rukovanje: Ma ja sam uo da si ti neki nacionalac... Pogledao

sam u te sivoplavkaste oi i nisam nita rekao...

Tih oiju sam se setio kada smo u Beogradu, nakon nekog itanja, ili na kasni ruak u Klubknjievnika; organizovali su to ljudi iz sarajevskog Osloboenja; itali smo zajedno, pa nisumogli izbei da i mene ne pozovu. Glavni urednik ili direktor zamolio je opia da nam ispriakako ono Andri psuje...

Uz aicu, opi je ivnuo, navukao masku ereta i poeo da veze kako je nakon tarapane saJeretikom priom sedeo jedne noi u ovom klubu, sam samcit. Okolo brisani prostor, unutraizoptenik... Niko ni da pozdravi, kamoli da sjedne. Tek u neko doba eto ti Andria, pa pravo zamoj sto. Sada ve oni koji prolaze poizdalje govore kako je hrabar onaj koji sa mnom sedi, a

pitanje je dana kada u u zatvor...

Gledam u Andria, on sve to kao da ne vidi, ne uje. Jednako pria o Geteu... Pomiljam da sevratio odnekud iz sveta, da nije itao novine, da je u neznanju seo za moj sto, a onda odjednom,usred visoke teme, zauta, pogleda u mene, pa e: u li ti ta ovi govore... Onda se, kao da ovonije rekao, vraa svojoj prii i svojoj veeri - veto i u jednom nizu oguljenoj jabuci... Ustajemo,on me zamoli da ga ispratim.
http://www.novosti.rs/upload/images/2011/05/0805/f-copic.jpg


15/30

Tamo na ulici, usredprie zastane, pa e opet: u li ti njih? uo sam, a iz ponovljenog pitanjave razabrao da Andri zna o emu se radi, da nije sluajno seo za moj sto. - Jebo ti take ale,prvi put ujem Andria kako psuje... Ta je psovka dublji oblik Andrieve zemljake milote; topsuje onaj koji je, po prirodi posla, bio u blizini monih - Hitleru je, recimo, predao agreman - paje znao ta sve ljudi ljudima mogu da uine...

Poslednji put opia sam video kada smo tu negde na knjievno vee, moda u Aranelovac,putovali. Pritiskao nas je svojim utanjem... To je bilo vreme kada su ga naputale rei. Njegovenekada ive plave oi sada su ugaene. Imaju boju pepela cigarete. Oivele su tek kada je publiciitao jednu kratku i lepu neobjavljenu priu. Samo ga je odjek njegovih rei u publici prenuo, anas podsetio na onu jedinstvenu meavinu Davida trpca i Budaline Tala u lirskoj meseinastojpozlati... im je itanje zavrio, opi se smraio i ugasio. U povratku do Beograda bio je netoizmeu Mraajskog Prote i Kneza Mikina.

Branko opi je bio veliki pisac na nain ruski, bojaki...Pred kraj opi se alio da jepogubio pola renika. Sa najveim tiraima i sa velikim honorarima bio je uobrazio da nee imatiotkuda da plati ni struju ni stanarinu... Kad su opia videli na Hristovom grobu, neka dvaklipana su se medvedskom alom alila da e komunistu hodoasnika prijaviti... Crni konji ikonjanici i mrke ubice sa ljudskim likom sve ee su mu se priviali... Takav opustoeni Brankoopi odbio je da ivi.

U suton 26. marta 1984. godine opi je na strahotan nain okrenuo lea naem svetu. Velikipisci, i kada su bolesni, daju nam neke znakove. Neke njihove identifikacije su simboline. Nijeimao za struju i stanarinu, jer znatan deo njegovoga naroda zaista nije imao. One to su naHristov grob hodoastili, nekada su zaista prijavljivali. Crni konjanici i mrke ubice uskoro supostali naa stvarnost...

Skender Srbe izabrao

Pesnik iz itanki jo 1941. zavoleo Srbe i nije se pokajao. Govorio Stojanku a u li se lelek itutnjava

Kulenovi sa Miroslavom Krleom, njegovomsuprugom Belom i Brankom opiem
http://www.novosti.rs/upload/images/2011/05/0905n/feljton-Kulenovc.jpg


16/30

U Kruevcuse proslavljalo est vekova Kosovske bitke. Podignut je Mitriev spomenik knezuLazaru, ispred biblioteke postavljena Njegoeva bista, u nekoj vanoj kui Mili od Mavenaslikao Obretenije glave Lazareve, otvoreno Slobodite, na Muzeju sinuli Srbinovievimozaici... Oni koji su tada vodili kulturu nisu zaboravljali Srbe izvan Srbije. Ali ni bosanskidounici one koji u Srbiju ee odlaze... Reeno mi je da bi za tu priliku trebalo da govorim

novu pesmu. Ali im je neto po narudbi, odmah se zakoim.

Imao sam pesmu posveenu Principu, koji je na Vidovdan 1914. obnovio Obilia, pa ako imodgovara, to bih da govorim. Odgovara, rekoe, i eto mene u Kruevcu gradu bijelome. Konaimna Jastrepcu, i jednom se do Kruevca i nazad vozim sa Dobricom osiem, koji je, kao to jeznano, pod partijskom epitimijom. Retko vidljiv, a u svemu prisutan, on upravlja iz senke, a kada

zavereniki dela, osi je najsnaniji. I tada i kasnije.

BEG OSTAJE BEG Dogovore se tako, pria Raikovi, da jedno vreme Skender i onizigravaju Evropejce, da svak sebi plaa pie. Zapiju se, Skenderu ponestane para, pa zajmi odStevana. Doe fajront. Raikovi daje uobiajenu napojnicu, a Skender triput veu...To se ti, veli Stevan, mojim novcem razmee. - To vie nisu tvoji novci, jer si mi ih pozajmio...A beg je beg i kad pozajmi novac.

Od svega to se tamo zbivalo meni je zauvek u uvu ostao glas Skendera Kulenovia dok jekraj Njegoeve biste govorio Stojanku. I neka mi niko ne govori da nije vano na kome semestu i u koje vreme stihovi kau. To nije glas ni lelek, ve neka biblijska lomljava, tutanj izemljotres, od ega se kostree vlasi i nagoni suza. Rei su izvaljene iz leita i namagnetisane.Osvrnem se i vidim kraj sebe Bekovia kako grize usnu da ne bi zaplakao. ta je, Matija,apnem... Gledaj bega ta nam radi, jo malo pa enas vratiti u kmetove.

Ne znam kako mu je u Beogradu, ali Skender se dobro oseao u Srbiji. Iz Beograda je, amoda i od kue, Skender esto beao, u ribolov, a onda u Mostar. U Mostaru su ga namestili uhotel Neretvu. Neto je radio u pozoritu. Dosta je u Mostaru priao sa ljudima, etao i pio, igledao u smaragdnu Neretvu, ne bi li njenim vrtlozima otekla njegova melanholija. Otkinuo bi

mu se tu i po koji sonet, naroito kad vetar pusti bika u vrhove koela.

Nekada se vozom putovalo, putovalo. Ranim vlakom prema jugu idemo na Duieve veeri.Usplahireni Skender pita Sarajlia, koji je malo zakasnio, je li ispunio obeanje. Sarajli bre-bolje otra niz stepenice i otuda se vrati sa unuiima. To su mala pakovanja konjaka kojeSkender u kupeu pedantno ispred sebe reda, pa bez hie i srkleta, onako po istilahu, prvo otvori iotpine, mrtei se i sve pogledujui kroz prozor, a kako konjai poinje iznutra da greje, tako sei njegovo lice smiruje, telo oputa, i sve to je ratimano, a ratimano je sve, nekako dolazi nasvoje.

Gledam pesnika iz itanke prvi put iz blizine. Lepo vidim kako bista oive, progovori aknekim dubokim, raspuklim, neovdanjim glasom, a kad poe i da se smeje, jedva se privikoh naiva oveka. Iskrsnu nestvarno lepkrajolik i ukraj ume kuica indrom pokrivena. - Ovde bi semoglo pisati - veli, pisanju ne ba tako odani Skender. - I piti, i piti - dodade nepotkupljiviRaikovi.Skender je pio, priao, pevao, smejao se, i radovao to smo zajedno. Ali smo osealidaje neim ranjen i da je sve to radi samo zavoj preko te rane to ne zaceljuje.


17/30

U mladosti lep, u zrelosti naoit, Skender Kulenovi je u starosti, u pojavi i dranju, u izgledu,imao neto istovremeno aristokratsko i atavistiko. I izopteniko... Da, Skender je priao,smejao se, pevao - Put putuje Latif-aga sa jaranom Sulejmanom - pio i veselio se, ali se videlo daje iz humusa izvaljen, naheren, rakijom naet, i da u pie potapa nezadovoljstvo.

Ili smo u aak i o Skenderu govorili uro Gavela, Raikovi i ja. U jutro, miholjski zlatno,poveo nas je Gvozden Jovani u svoje selo. Na kapiji Gvozdenove rodne kue devojke unonjama, hleb i so, desetogodinja rakija douenica iz bureta, a onda sve po redu, kako to ideza stidne goste u bogatoj domainskoj srbijanskoj kui... Raefleisao se beg i raspriao, panakon izobilnog jestija i pitija, ugledav izmeu dva bora u debeloj ladovini mreu za leanje,ponamesti se u njoj kao u kakvoj kolevci. A kad ga Stevan poe podbadati kako, beli, zna dauiva, Skender e, sa skoro nehotinim, homerovskim humorom da doda kako je jo 1941.nepogreivo izabrao Srbe, i jo se nije pokajao. Izaberi i ti, veli Stevanu, eno ti iste ovakve ljuljena drugoj strani, ko ti brani. Premda je zazirao da podraava ikoga i u emu, isprui se i Stevan.Domalo, zaspae obojica. A mene sanak ne vata. Valja mi se vraati u Sarajevo.

Objavio mueni Nenad R. nekakvu antologiju i u nju uvrstio izvrsnu priu Golimjesto ureDamjanovia. U bosanskim knjievnim maglama u prii se prepoznao, a nije bilo teko, zorlikabasti Maglajlija, tada Predsednik Neega... Zabranilo antologiju, iseklo itav tira, podiglohajku na antologiara, jo vie na sirotog uru, koji je, sva srea, iveo u Beogradu. Inae...

Urednik Knjievne rei, pisac Radoslav Brati zatraio zemljaku podrku od Skendera iopia. Obojica podrku dali, a onda u akciju stupa Krlein seiz Enes engi, vazda Sarajevu nausluzi. Znajui kako je opi duevno naet i kako od svega prizire, engi ga stane straiti inekako mu za sarajevsko Osloboenje iznudi da svoju podrku relativizuje. Nazove BratiSkendera i ispria mu da se opi predomislio, pita ima li on, Skender, ta da doda. to samrekao, rekao sam, veli beg.

Zadatak druga Davia

Kada je Sarajevu trebao podoban Srbin dovodili su ga iz Beograda. U asopisu Dalje nije semoglo dalje i nie


18/30

Oskar Davio

Ne odlazi se samo u Beograd. Dolazi se i iz Beograda u Sarajevo. Da. Da. Tamo iduprovereni, a moda i islueni kadrovi. Kad u kulturi, aodnekud im je ona postala jako vana, nemogu da nau iole kredibilnijeg Srbina da im po kljuu radi to mu se kae, poee ih uvoziti iz

Beograda... Prvo je doao Mladen Oljaa, koji e se proslaviti uvenom izjavom da se ne moeprimati ijekavska plata, a pisati ekavski... A sve svoje knjige napisao je ekavski... Oljaapokuava ponekad da me zatiti, ali nekako tako kao da se podrazumeva da sam poinionepoinstvo, pa mi se, eto, zbog pesnikog dara valja oprostiti...

Vraao sam se avionom iz Beograda, stjuardesa me opominje da se veem, a ja kaem danema potrebe - im ulazim u Bosnu, i bez lanaca i kaia, ve sam vezan... Ujutru me Oljaatelefonski pita, to mi to treba. Dosetka je odmah stigla u Ce Ka... Oljaa kae da ele da mevrate u javnost. Imam, kae, otvoren poziv da za Osloboenje napiem togod. Ne piem bilota, ve esej O Zimonjievim rukama, o poglavlju Audijencija iz Andrievog posthumnoobjavljenog romana Omerpaa Latas.

Objavi to Osloboenje u dva nastavka. Po redakcijama prava histerija. Hoe da zatukuurednika Aca taku to je to pustio... Kome to Nogo preti Zimonjievim ogromnim i kaonedopeen hleb tekim rukama naspram Omerovih suvih i kao ogorelih... Pitaima sam popoklisaru poruio da ne pitaju mene nego Andria, ako gde mogu da ga nau...

Doao je Oskar Davio i pokrenuo asopis Dalje. Dalje i nie nije se moglo... S Daviomsam se u Beogradu, onako usput, sretao. A u Sarajevu, na Malim scenama, nakon konferencije zatampu, prie mi preko cele sale, rukovasmo se, pa me pozva na kafu u hotel Evropu. U tovreme u potpunoj sam javnoj izolaciji. Mislim, pastirski naivno, da je Oketa to namerno uradio,

da svi vide... Idemo u Evropu, s njim jo jedan brka, mislim da se zvao Ljubia Risti... Pitam

Davia je li me s predumiljajem pozvao... Zato... Pa ja sam ovde u nemilosti... Nemam pojma,veli. Gledao sam te ponekad u onim emisijama na televiziji, vidim da se enske za tobom okreu,mogao bih i ja koju da zakuim...

Ali da se vratimo asopisu Dalje u kome se nije moglo nie. O emu? O Lazi Kostiu itravestiji rime zalute / u te, o trolisnoj udvorikoj svetosavskoj detelini Milovana Danojlia, anaroito o izvesnoj uveloj buli, i to sa beogradskom komocijom, i tako redom... Ali uvela je bula
http://www.novosti.rs/upload/images/2011/05/1005/F-Davico.jpg


19/30

imala monu brau, dinastiju takorei. I sa njima nije bilo ale. Dabe se posle Oketa vadio da jeto tamparska greka, i da je trebalo da pie uvela lula...

Ne zna Sarajevo da lula moe da uvene kod nadrealista. Lulu nije ni popuio, a ibuk mu seve obio o glavu... Nakon nekoliko slinih gafova, arija se, kao u Andrievim priama, pred

njim zatvorila. Kako? Ide Oketa, onako visok, recimo, Baarijom, hoe da kupi kai. Prodavacgleda preko njega i kae da su kaii rasprodati. A kad mu Oketa pokae jedan koji visi, onaj tojo gleda preko vrhova veli da je taj kai malopre prodao Oljai...

PROTERATI DAROVITE

Sa dvadeset treeg sprata Beograanke, iz ondanjeg Studija B, naroguen i ljut sav, DukoRadovi je zakljuio ovaj sluaj: O. D. je na ovek na privremenom radu u Sarajevu. Tamo jeposlat da ovamo protera sve to je darovito...

Jedno popodne sputam se u Klub Svjetlosti koji su jo zvali i Klub knjievnika. Neko mipokazuje ve podvuene nepodoptine u asopisu Dalje koji ne moe nie. Kau, eno Oskardri slovo aktivu komunista Udruenja knjievnika BiH. To je pola sprata iznad nas. Uem gore,pripit, i sednem na prvo prazno mesto i odmah ponem da prekidam zlatoustog jednom jedinomupadicom, koju s vremena na vreme ponavljam: Da li je istina ili je varka...

Drugi stih iz malo poznate Daviove poeme policiji (Mene su zvali kod druga Marka) neizgovaram, a osim Oljae i Davia, naravno, kanda niko i ne zna o emu je re, pa zato i nerazumeju zato se Oketa toliko pali na moju nesuvislost... Au, mali brka se napio, veli... Visoksam 174 cm, a ti... Zna li ti da sam ja bio bokser, preti Oketa... Tu tek nema nikakve anse,kaem... One to se pridiu, meu njima i Oljau, upozoravam da sednu. Kao i uvek, pucam izprazne: Mogao bih nekome uvui prste u utrobice... Sedoe... Sastanak se prekida. Davio hitroprolazi kraj mene i rafcigerski mi dobacuje: Koji ti je moj? - Mene su zvali kod druga Marka,najzad poentiram... Davio ulazi u toalet, zalupiv vratima...

Sutra, prekosutra, bruje novine o skandalu, a meu raznima izdvaja se jedan prepoznatljivarijski glas: da me je odmah trebalo zatui, da sam se opet izvukao iz mraka... ali da nisamsam: Uvijek neki Vojo (Lubarda) ili neki Gojko (ogo), Momo (Kapor) ili Rajko... U potpisu:Sin Maka Dizdara...

Pravde radi, valja rei da mi je Ahmed Muhamed Imamovi, tadanji sekretar Udruenja -pesnik koji je za sebe govorio da je roen jo kao vrlo mlad, a koji je davno otiao u Ameriku -rekao da je okupljenim novinarima Oskar Davio, na pitanje ta mu je to i zbog ega Nogogovorio, pesniki solidarno uzvratio pitanjem: ta se to vas tie? To je bilo neto izmeu nas...


20/30

Jabuka od strica Duka

Duan Radovi doao u BIGZ da vidi kinji li neko mladog pesnika. Kakva poezija moe biti na

300 strana proze

Duan Radovi

etamoSarajevom. Zastasmo kod Begove damije. Znaajno me pogleda i upita ta mislim oGoranu Bregoviu. Nita, velim. Ne mislim uopte o G. B. Ali on je kod tebe u emisiji Na tipoeo... Tamo su poeli svi. U muziki program uopte se nisam meao. Ionako mislim da je uovom svetu previe muzike... utimo, a ja se ne mogu nauditi to se po namorastoj, okastoj,filozofskoj glavi Duana Radovia uopte vrzma taj G. B. ... Odakle je on. Ko su mu roditelji.Kakva su mu ubeenja... alabajzerska, mislim u sebi... Ali on je popularan. Njega sluaju mladi.Nije nevano kakav je neko, bilo ko, ko utie na mlade... Gle, o emu ia, naroguen i ljut sav,

brine.

Koncentrisan, valjda, na neto to ga je muilo, domalo me pita ta mislim o MilovanuDanojliu... Kakav je ovo test, kaem. Nedavno sam proitao Zmijin svlak. To je krasno... Tokako ubori jezik i kako se, ba kao kad zmija svlai kouljicu, podmlauje... Ne pitam te to.Pitam te ta je taj Zmijin svlak... Poezija, kaem. Kako poezija moe biti 300 strana proze... Padobro, da je roman, nije. Da je esej, nije. Daje zbirka pria, nije. Nije u uem smislu ni poezija.Ali jeste sve to pomalo... To me i nervira.

Godine 1982. najzad prelazim u Beograd. Prvo kod Milisava Savia, a onda u podstanarskumranu prizemnu sobu. Ispod prozora raste neko ubogo cvee. Ne umem da ivim bez porodice,

nepodnoljivo je dugo biti sam. Sretnem, takav nikakav, D. Radovia, a on mi trpa novac udep... Neu... Znam da si sam i da ponekad pije. Neka ima. Da ni sebe ni mene ne bruka...Priam to Bekoviu, a on mi kae, primi to kao milotu, kao kad od svojte dobije jabuku...

U jedno zimsko podne banuo je Duko Radovi u redakciju BIGZ-a. Skleptasmo se oko njega.Mislimo, ima sa Glavnim neki dogovor. Ispade da je doao onako. Ali nije ba ni onako... Nakraju veli da je doao na roditeljski sastanak: ovo dete, pokazuje na mene, ovde nema nikoga. Jamu doem kao neki stric. Kinji li te ko, pita kroz smeak... Kinjili bi da smeju, kaem.
http://www.novosti.rs/upload/images/2011/05/1105/F-radovic.jpg


21/30


22/30

bi mu, u kratkim pauzama, teka senka prela preko lica, a onda bi se, kao dete, postien zbogkratke odsutnosti, radosno vraao u Bekoviev smehotvor...

Nema vie DuanaRadovia, sad Beogradom mievi kolo vode.

asni robija Peki

Pria o asnom dranju u zatvoru ila je ispred njega i irila mu put. Na Mihizovu preporukuodbaci 100 strana, a onda doda 150

Borislav Peki

U Knjievnim novinama na prvoj strani poinjao je jedan moj zaudo dui intervju. Pitanja supostavljali Mihajlo Panti i Slobodan Zubanovi. Tako sam, govorei o svome bekstvu odpisanja, rekao neto i o onim piscima ije je geslo ne ni dana bez retka, ve ni dana bez tabaka,dakle o piscima na nervnoj bazi, ija se bolest zove bekstvo u pisanje. Sa Pekiem sam se sreo naulici, zastali smo toliko da mi kae: Priznajte da ste ono bekstvo u pisanje adresirali meni...Priznajem, kaem, da sam i na vas mislio, ali su rezultati vae skribomanije monumentalni...

Pekiev povlaeni italac i kritiar Borislav Mihajlovi Mihiz esto se vajkao kako Pekilako pristane da na njegovu preporuku iz rukopisa izbaci stotinu strana, ali mu za koju sedmicu

donese 150 novih. Kada je Peki objavio Uspenje i pad Ikara Gubelkijana, kratak roman od120 strana, Mihiz je na svim mestima oglasio da je to zapravo Pekiev aforizam! Odustao sam od

itanja Zlatnog runa, sad se ve ne seam na kom tomu...

Prve velike tirae Peki je imao u BIGZ-u: Godine koje su pojeli skakavci, a onda iBesnilo, uinili su Pekia itanim piscem, i on je ponekad sa nama iz redakcije u kafani sedeo.Ako se zapijemo, a bivalo je i toga, Peki bi poinjao sa viskijem, pa kad zaamamo a paraponestane, nastavljali smo i zavravali, bogme, sa bilo im...
http://www.novosti.rs/upload/images/2011/05/1205/F-pekic.jpg


23/30

Visokom i kao grana suvom Pekiu, pie takorei nita nije moglo; trska koja misli, mislila jei kad puno popije... Svoja povremena pia opisivao je kao neku vrstu enske periode. Priao je dabi svojoj eni, kad oseti da nadolaze ti dani, na jastuku ostavljao neki ugovoreni znak, da bi znalao emu je re i da ne bi brinula vie nego to je razumno... Poeo bih da pijem, kae, i nastavljaoda piem. Da u rukopisu ostavim podatke o tom oveku koga malo poznajem, koga svi koji piju

malo poznaju... Kada se otreznim, pokuavao bih da itam i deifrujem ta je onaj ovek pisao.

Bio sam na postdiplomskim studijama u Beogradu kada su pisci iz Sarajeva gostovali kod

oga u Domu omladine. Sa Stevanom Raikoviem i Izetom Sarajliem, u sitne sate obreli smose u uvenome Zmajku. Tu je, meu noobdijama, bivalo svakojakog sveta: pisaca, diplomata,rashodovanih boksera, vremenih kurvi, opakih tipova, ali i neznavenih, sumaedih, lutalica;itava jedna menaerija koju je u tu rupu, kao u kakvo potpalublje, sabila nesmirenika nesanica ikojekakav porok. Nikada se do zore nije moglo znati kamo e ta huda korablja pristati...

Na ulazu, kao na naslovnoj strani kakvoga asopisa, jedan do drugoga sede Ki, Peki iKova. Ki i Peki piju i priaju. Kova ne pije ve pomno slua kratak kurs iz knjievnosti... SaVisokim Stevanom stojimo za ankom, a neko se prisea kako je u svoje vreme u ovom istomZmajku, uzeo u zatitu pripitu i posrnulu nesrenicu, Stevan patosirao aktuelnog poljskogprvaka u boksu. Istina, perolake kategorije...

NAOTRENI ENGLESKI HUMORPEKIEVA donkihotska figura i fini maniri nisu mekali otrinu ironije koja je, kao i kod svihotmenih, vie bila okrenuta sebi nego drugima. Pekiev engleski humor, proiven naim koncem,plenio je katkada odgoenim efektom. Jednom nas je zaudio koliko se bio ispizmio na neki irito je nekome, sad svejedno kome, piscu dodelio vanu nagradu. Kaemo da je s pravomnagraena dobra knjiga. Kae, tim pre mu nagradu nije trebalo dati... Dobro, kome biste je vidodelili? ... Meni, naravno, veli Peki... Vi ove godine niste imali knjigu... Ba zato, veliozbiljno Peki.

Iz sale ka onom ulazu gde sedi Kiova bratija ustremio se izvesni Sava J. da uzme zapaljenicigarilos koji je Peki na pepeljaru poturio. Vidim Pekia kako hitro i elegantno otvara kutiju inudi nepozvanom da se poslui. Badava... Hou ovu tvoju, zapaljenu, pijanim i memljivimbasom brunda Sava, koji je svoj glas postavio tako da bude jo dublji i krupniji, neprikosnoven uZmajku, takorei... I dok se Sava sa onim pripaljenim Pekievim cigarilosom kao sa plenomvraao, na iznenaenje sviju, spopade ga Sarajli; sa debelim staklima na oima stadestomaiem da ga gura: Ti si tenor, tenor, ti se lano predstavlja da si bas... Zauen ovimnapasnim gurkanjem, u neznanju hrabroga, sedog naoarca, Sava se okree anku i pita:Stevane, je li ovaj tvoj? Stevan lagano klimnu glavom... Dobro, onda neka me zajebava,pomireno, skoro pitomo kae Sava...

Visoki, mravi, uvek elegantno obueni Peki, gospodskog ponaanja i naglaene uljudnosti,uljuivao je i neuljuene, a pria o njegovoj robiji i asnom dranju u zatvoru, ila je ispred njegai irila mu put. Upravo su izlazili Skakavci kada su za odvojenim stolovima u Domu Armijesedeli, svak sa svojim drutvom, Dragoslav Mihailovi i Borislav Peki, i kako to kod Srba biva,glasno se prepucavali... To to sam ja bio u zatvoru, po vaim tadanjim pozitivnim zakonima, itrebalo je da budem, piskutao je Peki. Na meni se vrila vaa pravda. Nemam primedbi. Ali


24/30


25/30

Jednom se zatekosmo u Herceg Novom, a za koji dan i u Dubrovniku. Pilo se, bogme, muki.Sa Milanom Miliiem obiosmo skrivenija, za pie jeftinija, za razgovor udobnija mesta. Ki je iu zoru bio nadahnut i sve; kao da su ga razgovori o knjievnosti, ali ne samo o njoj, krepili ipodmlaivali. Ponekad bi spontano preao na ijekavski iz kog su probijali cetinjski akcenti, a timakcentima, jeziki samosvestan, Ki bi dodavao i lak, aljiv, ironian prizvuk, ali onako kao kad

ironie neto to ti je blisko i drago.

Uz evropsku, Ki je imao i svoju junoslovensku knjievnu porodicu: Andria, Crnjanskog iKrleu. I znao je, a retko i govorio, da je mona naa narodna epska poezija poznata u svetu samoretkima, mada domauje homerovski ep, da iz nje izvire naa kultura, najbolji pesnici, iz njepotie Andri...

Vraajui se iz sveta, Ki nas je katkada okupljao i priao nam o onome to bismo gazapitkivali; najvie o piscima azilantima, recimo o Brodskom, s kojim bi se ponekad zapijao, aonda bi odnekud zavravali na aerodromu, gde bi Brodski mamuzao i guio nostalgiju,istovremeno. Nostalgiju koja e se okonati grobnim mestom u Veneciji kao zameni zaPetrograd... Nema sree ni tamo ni ovamo, govorio je Ki.

U BIGZ-u, gde smo mu objavljivali Dela, Ki je dolazio dobrano naet. Jedno pluno krilobilo mu je operisano, mrave kosti u ramenima iljile su njegov sako. Dogovorili smo se daprozraimo prostoriju i da, dok je tu, ne puimo. Sedimo tako i priamo, a on pogleduje u mene ioima me pita ta je to sa mnom. Zar si prestao, kae... Nisam, ali smo se dogovorili da, dok siovde, ne puimo... Pui, veli, pa poe da njui, tako u se i ja za koji dim ogrebati...

urim iz redakcije pred hotel Maestik. Unervozim se ako kasnim, a list na nozi stvrdnuo sekao kamen, sve ee moram da zastanem, da olabavim spazam. Godinama ve i lekari i jamislimo da je iijas. Odlazim u Igalo, privijam blato, vebam, plivam, i sve inim ne bi li pustakostobolja u blato ula i niz vodu otekla... Takav, pristiem na zakazano mesto gde se veokupilo drutvance koje e Kia da isprati u Francusku. Ugledao me je i izdaleka pratio kakohramljem... ta je to, pita. Znajui od ega on boluje, sramota me da priam: Iijas, banalnastvar... Ki vrti glavom: Poi ti vaskularnom, to nije iijas, to meni lii na puake noge...

POGIBE KA NIKO MOJ

Ilismo na Sajam knjiga u Pariz. Kia smo pozvali telefonom i pre podne u nekom bistrou, nanjegov nagovor, pili konjak, balkanski, nate srca. Ki se alio sa svojom nosekanjom celom, dastihovima iz Sirana predupredi kakav saaljiv ton, jer je upravo neto na nosu operisao... Docnije,kada su nevolje uestale, sluao sam nekoga kako pria da je Ki, nakon operacije uljeva, predFrancuskinjom koja je znala srpski, zavijao na nekom njoj nepoznatom indijanskom: Lele mene,e pogiboh od prkna, ka niko moj...

Iijasom sam se zamajavao jo nekoliko godina, dok me obini terapeut nije naterao da odemvaskularnom. Naravno, bolovao sam od puakih nogu, a da moji doktori celu deceniju nisu stiglido dijagnoze. Prozorljivi Ki, strasni pua, kada se razboleo, oigledno je proitao sve to sebolesti puenja tie i na mom hodu razaznao o emu se radi. Ima u Enciklopediji mrtvih jednapria koja se iz cveta bolesti pripoveda...


26/30

Priao nam je tada Ki i o Portugaliji, o plemenitoj arhitekturi koja ne zaklanja vidik... Ali ikako se tamo prisetio Andrieve kratke prie Bajron u Sintri i kako mu se inilo da je tek tamouhvatio ono neto neuhvatljivo, fluidno, to ta pria vie skriva nego otkriva... Tu vegetabilnu,hlorofilnu lepotu devojeta u igri sa suncem...

Ki danas ima svoje laudatore, drutvo za oboavanje, egzegete, bivu enu i aktuelnuudovicu... I ponekog koji ga spori... Ako je, a jeste, Danilo Ki mnoge poetike magle razvejao,ako je, a jeste, mladima guru, uitelj, jesmo li ga ba kako treba proitali? Je li Ki govorio da jeBorhes svoju poetiku ario na manje znaajne teme. I je li upravo Ki tu borhesovsku poetikuistorijski uposlio... Je li, prevodei Stilske vebe R. Kenoa, sto varijacija ni o emu, kazao da jepisati to 1942. godine - nemoralno. Je li njegovo traganje za ocem, ta opsesivna knjievnaarheologija, telemahovski tradicionalna... Je li opsednutost logorima, i nacistikim istaljinistikim, rodno mesto Kiovog bola, kako je, vanredno, pisao Jovan Deli. Ne zvui li nammnogo ta to je Ki pisao -porodino autobiografski.

ovek i njegova patnja, da patetino kaem, bol, krv i suze, vene su knjievne teme, aumetnost je moda otisak Prvolika na Veronikinom rupcu... Tako nekako je pisao i DanijelDragojevi, Kiov prijatelj. O realizmu koji ne kasni na venost. Kad god je knjievnostuzmicala, kad se otklanjala od ivota, ljudi i istorije, sahnula su njena mitopejska vrela. Iz patnje,sa energijom rtve, pisane su Kiove knjige. Majstorski, samosvesno; zaista je znao da saekamilost uoblienja i umeo da stare teme ispria naizvestan nain...

Bule gurnut u budak

Tajna i trajna ljubav Miodraga Bulatovia bila je poezija. Kao i kod drugih velikih pisaca, i kodBulatovia, najbolje to je pisao bila je poezija.

Drugaije je hodao, govorio, drukije se smejao, izgledao. Sa zailjenim, a opet kaopodrezanim uima, sa udno pomerenim sklopom nosa, usana i brade. Dok govori, drukijim,samo njegovim akcentima, i dok rastee svoje rugalako e-e-e izmeu rei, oi te fiksiraju i kroztvoje oi svrdlaju, kao da neto iza tebe trae. elo mu se gubilo u visokim zaliscima, naispupenoj eli nepokorno su lelujala dva-tri pramena. Osim na oveka, liio je na jo poneto to
http://www.novosti.rs/upload/images/2011/05/1405/feljton.jpg


27/30

se kolebalo izmeu vuka i lasice. Vukom su ga zvali tamo u Bijelome Polju. U Beogradu su nekimislili da je Neastivi... Vuk i zvono. Mrak i sove. avoli dolaze...

to se za Andriem povodite? Eto sad i ti, veli mi, pominje taj pozitivni nihilizam: Nekabude to biti ne moe... Ima Njego boljih, irih stihova. Recimo onaj kad iguman Stefan kae:

A to mi se najvie dopada, / to svaemu treba nazdraviti... To su stvarno iroki stihovi,moda bi ih trebalo suziti, kaem.

Tajna i trajna ljubav Miodraga Bulatovia bila je poezija. Kao i kod drugih velikih pisaca, ikod Bulatovia, najbolje to je pisao bila je poezija. ta je drugo do poezija ta jedinstvenaparabola, ta bulatovievska emulzija Biblije i Beketa, Boa i agala, u naoj dinarskoj,bjelopoljskoj, ve posustaloj narodskoj krilatosti, gde se orli i sokoli vrh timora ne viju, veumorno ljudsko, bojako srce u crvenom petlu prema nebu lepee...

A bilo je to jedno ucveljeno siroe kome je tetak iz Odese - Rus, Ukrajinac, ta li - ubio oca, tupred njim; dok je sin oca drao za ruku. Tada je prvi put u grevima pao na zemlju i tresao sespenom na usnama, a od tada bolovao od neke bolesti koju je zvao vertigo... Kada bi osetio da mu

vertigo dolazi, u svesti se obdravao itanjem Gorskog vijenca, najee...

Priao je da su onda oca, u krvi, na kuni hrastovi astal poturili, da je hrastovina oevu krvduboko upila, a da je on svoje prve tekstove na tome stolu napisao, svaki as pogledujui ukrvave mrlje koje se niim nisu mogle izvui ni izbrisati. Pisao je osenjen tom krvlju oevom... Onajveoj traumi svoga detinjstva, svoga ivota,jedva da je u jednom poznom intervjuu koju reprozborio, ali svojom rukom, izgleda, nita nije mogao zapisati. Priao je kako se sprema da otome pie, ali to mu se otimalo. Pa ipak, sve drugo to je pisao, kao da je odnekud iz tog tamnogizvora pulsiralo. Iz te rane upravljen, neosporan talenat njegovoj je dijabolikoj tvorevinikrivudavo priticao...

Bulatovi nije, kao Andri, umeo svoj dar da skriva, ovde gde se samoniklom daru ne prata...Najprevoeniji i meu najtiranijima za ivota, Bulatovije danas gurnut u budak. O njegovimknjigama ne brinu se ni zadubina, ni drutvo za oboavanje, ni izdavake kue, ni ene, niljubavnice. Niko. Sam u ivotu, sam i u smrti. Bulatovievu prekretniku ulogu u srpskoj prozive pripisuju drugima, onima koji su doli posle njega, i to, da stvar bude sasvim cinina,njegovim uenicima i egrtima...

Znao je ponekad, kasno nou, iz Kluba knjievnika da me odveze do stana na Vodovcu,ponekad i iz grada, danju, do obdanita iz koga bih retko, kada je moja ena bila spreena,uzimao mlaeg sina. A kada sam ga jednom naterao da u stan ue, izvinio se da ima neto kratkou poti da obavi, pa se uskoro pojavio sa obilatom fasungom: ulje, brano, eer, kafa, okolada,makaroni, ria, so, sokovi, vino... A kad je na polici svoje knjige ugledao, na svim belinama prvihstrana ispisivao je kao posvete itave romane... Ne ulazi se, veli, pogotovo prvi put, u kuupraznih ruku. Tome me je nauio Andri.

PRIA OD ISKONAKada bih u Beograd dolazio, a njega tamo zaticao, odvajao bi me da u etnji prepriava i kiti

ono to pie. Usmenost koja prethodi pismenosti, nije li to arhajska arolija, sami iskon prie iprianja... A kada bi to to mi je priao objavio, pripitkivao je: Jesam li te izneverio... Bivalo je


28/30

da su pojedine scene i prizori ubedljivije, sugestivnije ispriani nego to su bili napisani, i ja muto nisam tajio...

etali smo periferijom Beograda, pored kue u kojoj je stanovala jedna zanimljiva i naitanaena koja bi se silno obradovala da jojpreko praga kroi Andri. A i ja bih se, razume se,

dodatno afirmisao. Ubeivao sam ga kako ve znam, ali Andri je tvrdo ostao pri svojoj. Kasnoje, kae, a i da nije, kako emo praznih ruku. Da imamo barem jabuku... Ovu drugu,patrijarhalnu stranu Buletovu retki su znali, a ona je bila skuplja od amoralne, javne obrazine,

koja mu je, istina, vremenom srasla sa licem. Kada smo ga pitali kako je mogao javnoj poruzi daizloi oveka koga je venao, govorio je: E-e-e, kum u gradu nije isto to i kum u selu... I nije.Ovde to malo znai...

Da se umea u kakvu polemiku, da narui i nagrdi, to je bilo jae od njega, i u takvimprilikama ivnula bi njegova pogana imaginacija... Odgovarali smo ozbiljnog oveka da se sBuletom ne kai: provui e te kroz kanalizaciju, ti se u tome nee snai. I nije... Za jednog jegovorio da se tuira u arapama, drugome je poruivao da e mu provui alku kroz nos i voditi gana vaar, za treega je priao kako je savren dokaz da je oveka mogue napraviti lizanjem...

U ovakvim nakaradnostima Bule je uivao, porono, sladostrasno. Ali i takav, Bulatovi je bionijansirano zao. Kad ga je jedan neznaveni zamolio da mu proita rukopis, Bule mu se draesnoizvinio: upravo pie novu knjigu, pa se boji da ne padne pod njegov uticaj. Nije iz haubice pucaona vrapca. I znao se krotko primiriti pred onim, vrlo retkim, koji su skuplje, jer ree od njega,umeli da isuu ma usta...

Pastore celog veka

Kada je u u Ljubljani poelo rasturanje Jugoslavije, Bulatovi je estoko krenuo na Slovence;ispostavie se da je za to imao izvesnih razloga

Miodrag Bulatovi
http://www.novosti.rs/upload/images/2011/05/1505/feljton.jpg


29/30

Kadaje u jezikom rastaviu uLjubljani, gde je Bule povremeno iveo i gde mu je ivelaporodica, poelo rasturanje Jugoslavije, Bulatovi je estoko krenuo na Slovence; ispostavie seda je za to imao izvesnih razloga. Znao im je jezik, mentalitet, znao je da kae da su alpskimagarci koji ekaju vikend da se napiju i da jodlaju, da im je magla u glavi, da su takvi tutumracikoje je K. und K. kastrirala da nisu u stanju ni da pomisle da bi ponekad mogli da u dan ne izmire

raune za stanarinu i struju.

Ako mu kae da taj argumenat ne pije vode, on se uotri, pa veli da, to se Slovenaca tie,ima da mu verujemo - on sa njima ima decu... Znam ih ja; njih treba udariti po depu, gde im jesrce, kae.

U aferi oko Vunenih vremena, niim izazvan, Bule je za NIN izjavio da ga ja ogovapoezija degutirala, a poznato je kako je njega teko degutirati, te da sve to dolazi, gle, gle, izpolitikog podzemlja gde e i zavriti... (Setio sam se kako je na Bulatovievim poecima Mihiznapravio jedan od retkih svojih faulova, napisav da je Bulatovi mali ovek za tako veliki pakao).Kada je Bule odozgo, sa stepenita, u Francuskoj 7, krenuo da ruke iri, jasnim gestom sam gazaustavio i rekao da ni rukovanja nee biti. Znajui o emu je re, hitro je izustio: Primio, primio!

Nije bilo ene koja ne bi bila dostojna Buletovog udvaranja. Meni nije mogao priati obesposlici - tui licevi i depovi nikad me nisu zanimali. Ali, eto, priao je kako je Andri sapanjom sluao njegove skarednosti. Znate onu priu o njoj i njemu uz drvo... Lepo drvo, rekao jeAndri. Kada bi kod nas u BIGZ dolazio, iao bi sa nama u radniku menzu i za bonove jeo onajbukuri, sve namigujui radnicama; nije bio probirljiv, a nije imao ni socijalnih predrasuda.ene su to oseale i prihvatale. I kad se odbije na estradu, meni se to nije svialo.

Davali smo po crnogorskom primorju knjievne veeri. Bivalo je da nema mesta u hotelima,pa smo nekolike noi prespavali u privatnom smetaju. Nou bi Bule glavu naslonio na desnidlan i kao novoroene u komadu spavao. Bio je uredan ovek koji bi, nakon tuiranja i brijanja,pola boice kolonjske vode na sebe sasipao. im stupi u one krajeve, odmah sa mnom pree naijekavski. Iz zaborava vadi retke rei svoga detinjstva, asocijativno polje mu se vanredno aktivira.

Odrastao sam po domovima, socijalizovan sam da onom pored sebe ni u emu ne smetam.Budio bih se rano i tiho odlazio na terasu da puim... to tvoriza vratima u devet zora, stavio bido znanja da me uje, i nastavljao da spava... Na mogrenskoj plai p repoznavale su ga ponekaFrancuskinja ili Poljakinja i on bi sa njima ovijalno bezobrazao.

Jednom smo se popeli na Sveti Stefan. Odbio je, a ni nama nije dao da platimo ulaznicu.

Stranci su ve bili okupirali ovo nekad ribarsko naselje Patrovia. Gore, u bazenu, strogorezervisanom za goste, plivala je ena neodreenih godina. Bule se ladno skinuo u kupae gaicei uao u bazen. Vodei dvostruku, s njom pristojnu, a sa nama prostaku konverzaciju,Francuskinja se udila to se mi stalno smejuljimo. Razumela je tek kada je poeo da je pipa. Nijese otimala... Znao je, ipak, kad je trebalo da stane i kae da je komedija zavrena...

U Budvi je odnekud poeo da forsira neku vrstu mediteranske iskljuivosti... Doemo, recimo,na onaj drveni mosti na Slovenskoj plai ispod koga se sliva prljavi potok sa vodom olovneboje, a Bule pone da krekee, bulji u tu vodu i poimenice doziva dvojicu saputnika... Narod seokree, ona dvojica se ljute i psuju, a on im brino govori da je za njih, kontinentalce, more


30/30

suvie ladno i isto, i da bi oni, tu dole, trebalo prvo da se prilagode... Pa se onda okrene meni iveli: Drugo smo mi, Mediteranci...

Miodrag Bulatovi je bio hudo siroe koje je celog veka od svoje zemlje i ljudi vapilo dramljubavi. A kako u ovome svetu za njega ljubavi nije bilo, on je onda sve tumbe okretao.

On, koji se tako dugo i s razlogom oseao odbaenim, koji je rasejanje upoznao i o njemusvedoio s lica i nalija, koji je za svetsko podzemlje i nadzemlje imaorefren Mrak i sove, nije linas na vreme upozorio sa kakvim emo monstrumima posla imati; nije li njegova Svinja Jozefinanajavila Milosrdnog Anela...Svi su se zaudili kad je prostrujala vest da je Bulatovi imao teakinfarkt.

U Igalu, na rehabilitaciji, prvi put u ivotu ponueno mu je samostalno knjievno vee unjegovoj rodnoj Crnoj Gori koju je voleo negativno reenom ljubavlju. Vee, nakon koga je, odsree ili od tuge, svisnuo...

Domovino, ti si kao zdravlje.

Documents

Ivo Andrić, feljton Novosti