Sjaj Lepenskog Vira-feljton Novosti

8/4/2019 Sjaj Lepenskog Vira-feljton Novosti

http://slidepdf.com/reader/full/sjaj-lepenskog-vira-feljton-novosti 1/14

Život na pesku Dunava Savo Popović | 04. jul 2011

Nalazište zaštićeno staklenom školjkom, oplemenjeno zvucima vetra, cvrkutom ptica iţuborom talasa. Amfiteatar pod „kapom“, išĉekivanom 40 godina

Pogled na natkriveno selo

Nastavci

1. Ţivot na pesku Dunava2. Izvor blistave kulture

3. Mir iza gvozdenih vrata

4. Ţrtvenik u svakoj kući 5. Đerdap otvorena knjiga

6. Biserna školjka Dunava

Srodne teme

Put ka EU

Rekonstrukcija Vlade

Sabor SPC

Sluĉaj Artemije

Sve ţene Lotara Mateusa

KO pamti preistorijsko arheološko nalazište Lepenski vir u starom ruhu, pod niskimkrovom od salonita, poduprtim desetinama drvenih stubova, mraĉno i nepregledno - nije

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:336890-Izvor-blistave-kulture


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:337026-Mir-iza-gvozdenih-vrata


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:337153-Zrtvenik-u-svakoj-kuci


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:337279-Djerdap-otvorena-knjiga


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:337368-Biserna-skoljka-Dunava


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/teme/teme.97.html:tema-37-Put-ka-EU


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/teme/teme.97.html:tema-55-Rekonstrukcija-Vlade


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/teme/teme.97.html:tema-56-Sabor-SPC


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/teme/teme.97.html:tema-59-Slucaj-Artemije


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/teme/teme.97.html:tema-153-Sve-zene-Lotara-Mateusa


http://www.novosti.rs/upload/images/2011/07/0407/f-vir.jpg













mogao da ne bude zadivljen savremenom prezentacijom ovog lokaliteta sveĉanopromovisanog pre nekoliko dana.

Ovo središte devet hiljada godina stare mezolitske kulture, koje je „ţivelo“ do 5500.godine pre nove ere, zapravo je tek sad dostupno posetiocima. Natkriveno i zaštićenostaklenom školjkom koju nosi u belo obojena konstrukcija - delo arhitekata SinišeTemerinskog i Marije Jovin - nalazište je vizuelno povezano sa prirodom i Dunavom,

koji mu je dao ţivot. Da bi utisak bio potpun, pod ovom svetlom „kapom“ puštaju sezvuci vetra, cvrkuta ptica, talasa reke hraniteljice...

Projekat nastoji da maksimalno predstavi sliku sela na otvorenom, sa saĉuvanimvizurama prema reci. Ĉeliĉna krovna konstrukcija, kako istiĉe Temerinski, predstavljasavremenu vezu sa mezolitskim staništima. Naime, arhitektura Lepenskog virakarakteristiĉna je po tome što je poštovala geometrijske principe i graĊena je po sistemutrouglova. Te trouglove danas ponavlja krovna konstrukcija.

I pre ovog rešenja Marije Jovin i Siniše Temerinskog, raĊeni su projekti na osnovu kojih je trebalo da se natkrije lokalitet. Jedno od rešenja bilo je u obliku šatora, drugo u obliku

broda, ali svim je bila mana što su noseći stubovi bili pobodeni u samo rekonstruisanoarheološko nalazište Lepenskog vira. Sadašnja transparentna „kapa“, koju nosi ĉeliĉnakonstrukcija, pokriva 4.000 kvadratnih metara arheološkog nalazišta i pratećih prostora(amfiteatar, prostor za stalnu postavku, prostor sa raĉunarima za virtuelnu prezentacijuLepenskog vira i radionice za decu). Posetilac moţe, sem na Lepenskom viru, da vidivirtuelnu prezentaciju nalazišta i kad stigne kući, jer je na ulaznici štampan kod koji ikućni raĉunar „ĉita“ i „startuje“ aplikaciju sa trodimenzionalnim prikazom ĉuvenihlepenskih skulptura.

Posetilac danas, posle ĉetiri decenije, moţe jednim pogledom da obuhvati celo naselje, satrapezoidnim kućama, ognjištima i skulpturama isklesanim u velikim dunavskim

oblucima - le pencima, i to baš onako kako su arheolozi otkrili ovaj ĉudesni preistorijskisvet bez premca u Evropi. Nalazište deluje kao da su arheolozi naĉas odloţili lopate imetlice kojima su postepeno otkrivali zaboravljenu civilizaciju i otišli na pauzu za ruĉak.

Do lokaliteta se stiţe od ulaznog dela, etnoparka gde je preneto nekoliko originalnihstarih seoskih kuća - stazom uz koju je postavljeno nisko osvetljenje da bi nalazište bilo pristupaĉno i u veĉernjim satima.

U jednom od najpoznatijih svetskih preistorijskih lokaliteta, prema mišljenju struĉnjaka,roĊen je i urbanizam, jer je naselje - sa ostacima kuća, svetilištima i „trgovima“ - dobro

organizovano na blagoj padini. Pod svodovima „školjke“ koja ga danas štiti

rekonstruisane su terase kakve su bile kad se desilo ovo otkriće. Na njih su postavljenioriginalni ostaci staništa, hramova, ognjišta, ali, zbog adekvatnog ĉuvanja, ne i originalnilepenci, već ubedljive kopije koje verno imitiraju boju i strukturu originala. Lokalitet semoţe sagledati sa gornje galerije, ali mu se moţe prići sa donjih terasa.

DOBRO NA 57 HEKTARA

Za izgradnju i opremanje centra za posetioce Muzeja Lepenski vir, kao i za završno ureĊenje lokaliteta, od2008. do 2011. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja izdvojilo je više od 342 miliona dinara. Samo

arheološko nalazište je deo zaštićenog podruĉja nepokretnog kulturnog dobra Lepenski vir na ukupno 57hektara, sa izuzetno vrednom i retkom florom i bogatom faunom.



Pod „kapom“ na koju se ĉekalo 40 godina je i amfiteatar, kao i izloţbena muzejska prostorija, u kojoj su, zasada, postavljene takoĊe kopije skulptura, pa ih posetioci mogu iopipati. U vitrinama se nalaze oruĊe, nakit i posude, koji su naĊeni prilikom arheološkihiskopavanja Lepenskog vira.

Najveća atrakcija su skulpture, kako one figuralne, tako i one pokrivene ornamentima.

Skulpture i ţrtvenici bili su zaliveni kreĉnjaĉkim malterom u podove kuća, a u pojedinim

kućama skulpture su bile postavljene direktno iznad pokojnika sahranjenih ispod poda.Na lokalitetu je otkriveno 136 grobova, ali posetioci ne mogu da vide rekonstrukciju

nijednog. Za prouĉavanje kulture dalekih predaka, bitno je da su pokojnici biliorijentisani paralelno sa tokom Dunava, sa glavom postavljenom nizvodno.

U sali za stalnu postavku spojena je preistorija sa 21. vekom: postavljena je specijalna

vitrina sa hologramskim prikazom dveju varijanti lepenske kuće, jer nalazište ĉuva samonaĊene osnove staništa. Nadzemni deo je, po varijanti Dragoslava Srejovića, liĉio našator, a po arheologu Dušanu Boriću, profesoru na Kardifu, stanište je bilo delimiĉno,zadnjim delom ukopano u zemlju na padini na kojoj je i bilo podignuto.

Naravno, Lepenski vir bi trebao da postane i znaĉajno turistiĉko odredište, vaţna stavka uekonomskom prosperitetu ovog kraja, prvorazredna atrakcija Srbije, jer danas Dunavom

krstare veliki reĉni kruzeri koji još ne mogu da pristanu uz obalu.

Uskoro će svi koji budu plovili Dunavom - Koridorom 7, moći da pristanu na Lepenskomviru. UraĊen je glavni projekat za buduće pristanište, a izgradnja bi, kako tvrdi SinišaTemerinski, trebalo da poĉne krajem ove ili poĉetkom iduće godine. Planirano je da tu, pored parkinga, bude izgraĊen i objekat za prijem posetilaca, sa restoranom. Projektovana je i nauĉnoistraţivaĉka stanica sa stanovima za istraţivaĉe.

Izvor blistave kulture

Savo Popović | 05. jul 2011.

Lokacija u poĉetku nije obećavala, a onda se na 2.500 kvadrata ukazao novi svet. Blagoskriveno ispod naselja zemljoradnika i stoĉara

Radovi na lokalitetu 1967. godine

Nastavci

1. Ţivot na pesku Dunava

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:336760-Zivot-na-pesku-Dunava


http://www.novosti.rs/upload/images/2011/07/0507/f-lepenski-vir.jpg




2. Izvor blistave kulture




Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


POSLE ĉetiri decenije konaĉno predstavljen kako mu i dolikuje, Lepenski vir podmonumentalnom staklenom „kapom“ - to svetski jedinstveno ĉudo arheologije i ponovootkrivene zaboravljene mezolitske civilizacije i danas deluje kao pojava izolovana u

vremenu i prostoru. Kako kaţu najveći i najpoznatiji svetski arheolozi i antropolozi,Lepenski vir je najznaĉajnije arheološko otkriće 20. veka u Evropi i jedno odnajznaĉajnijih u svetu.

U poĉetku teren na desnoj obali Dunava nije obećavao. Nije se moglo ni naslutiti da bi uĊerdapskim gudurama istraţivaĉe moglo da „saĉeka“ kakvo znaĉajno, a još manjeatraktivno otkriće. Tu su bili ostaci jednog antiĉkog utvrĊenja i krajem leta 1960. prilikom obilaska lokacije grupa struĉnjaka Arheološkog instituta nije naišla na posebnozanimljiv materijal. Uglavnom su nalazili krhotine starĉevaĉke keramike - najstarije

kulture mlaĊeg kamenog doba. Zakljuĉeno je da se radi o omanjem neolitskom naselju naLepenskom viru koje je bilo siromašno i koje je kratko trajalo.

Lokalitet preuzima arheolog Ljubica Zotović, potom je „nasleĊuje“ Dragoslav Srejović,koji se vraća na Lepenski vir 1965. Slika koju je tada zatekao Srejović bila je, kako je

sam zapisao, obeshrabrujuća!

Visoke vode Dunava su u meĊuvremenu razorile i odnele bezmalo ĉitav zaravnjeni deouvale, a sa njom i skromne ostatke koje su struĉnjaci zapazili pet godina ranije. Sve jeukazivalo da se radi o lokaciji koja nije vredna truda.

Ipak, sve se to dešavalo u dobro organizovanoj drţavi koja je drţala do kulture, nasleĊa,koja je istraţivala i konzervirala, obnavljala i svetu predstavljala svoje nasleĊe velikim iskupim izloţbama kakva je bila i ona pariska „Umetnost na tlu Jugoslavije od preistorijedo danas“. Pošto se znalo da će nova hidroelektrana „Đerdap“ povisiti nivo Dunavadrţava je izdvojila novac da se istraţi sve ono što će završetkom hidrocentrale definitivno

biti potopljeno kroz nekoliko godina.

AKCIJA DRŢAVE

DA bi se ublaţili gubici koji će nastati izgradnjom hidroelektrane, a tiĉu se kulturnog nasleĊa, 1964.formirana je Republiĉka komisija za ispitivanje i zaštitu spomenika kulture u Đerdapu koja je, prekoArheološkog institua u Beogradu organizovala plansku akciju otkrivanja i istraţivanja nalazišta naugroţenom terenu.

Znalo se da će 1970. godine Dunav u Đerdapu porasti za 12 metara. Privredni prosperitet

će potopiti sve što je ĉovek stvarao vekovima: više neće postojati put koji su izgradileTiberijeve i Trajanove legije, nestaće sloţena mreţa rimskih i vizantijskih utvrĊenja...






























Dakle, iskopavanja su ipak otpoĉela. Jasno, sa ubeĊenjem da se pristupa istraţivanjukrajnje periferije (!) jednog manje znaĉajnog neolitskog naselja, koje je, uz to, i znatnoudaljeno od velikih centara starĉevaĉke kulture u panonskoj ravnici i Pomoravlju. Shodnooĉekivanjima zapoĉinju i radovi - otvaraju se dve manje sonde, ukupno se ispituju 52

kvadratna metra.

Ispod nezanimljivih ostataka siromašnog neolitskog naselja tada poĉinju da se pomaljaju

ostaci neĉeg što će se, postepeno, pokazati kao trag jedne nove kulture. Do njenihosnovnih sadrţaja, od kojih je svaki predstavljao posebno i uzbudljivo otkriće, dolazilo se postupno: 1966. otkopan je veći deo naselja sa impozantnim ostacima arhitekture; 1967.naĊene su brojne monumentalne skulpture od kamena; 1968. istraţen je deo nekropole.Nalazi na 2.500 kvadratnih metara na Lepenskom viru pokazali su da otkrivena kultura

predstavlja potpuno nov sadrţaj u evropskoj preistoriji!

ArheoloŠka istraţivanja vršena na Lepenskom viru pod rukovodstvom akademikaDragoslava Srejovića pokazala su da je Đerdap podruĉje jedne od najĉudnijih i, kako jeon naveo, najblistavijih kultura u ĉijim su okvirima - znatno pre poĉetka neolitske epoheostvarene forme i iskazane ideje koje zauzimaju istaknuto mesto u opštoj istoriji ljudskog

duha. Na Lepenskom viru izmeĊu šume, kamena i vode ponikla je prva monumentalnaumetnost srednje i jugoistoĉne Evrope i nastali su najstariji oblici organizovanogdruštvenog, privrednog i religioznog ţivota u Podunavlju.

Da se radi o „najblistavijoj“ kulturi preistorije postalo je jasno 1967. kad su ispod naselja

prvih zemljoradnika i stoĉara iz razdoblja oko 5300-4800. godine pre nove ere otkrivenispomenici koji su iznenadili svet. U sedam sukcesivno podizanih naselja ribolovaca,

lovaca i skupljaĉa hrane naĊena su brojna planski graĊena staništa, grobovi koji svedoĉeo ĉudnim pogrebnim ritualima, obilje majstorski izraĊenih alatki od kamena, kosti i roga,naĊen je raznovrsni nakit, ploĉice sa urezanim znacima i monumentalne skulpture odkamena.

To je znaĉilo da su ribolovaĉko-lovaĉke zajednice koje su naseljavale to podruĉje pre5300. godine pre nove ere prve u Evropi uspostavile sloţene privredno-društvene odnose,prve ostvarile arhitekturu osobenog stila i prve modelovale monumentalne skulpture od

dţinovskih oblutaka.

Do otkrića Lepenskog vira polovinom sedme decenije prošlog veka istorija Đerdapa bila je nejasna i kratka. Arheologija i istorija su znale za vaţnost tog podruĉja samo u vezi sarimskim osvajanjem Dakije u prvom i drugom veku. Magloviti podaci o putovanju

argonauta, oskudni tragovi preistorijskih kultura... utvrĊivali su stav da je ĉovek retkozalazio u podruĉje Đerdapa.

Mir iza gvozdenih vrata Savo Popović | 06. jul 2011.

Promena klime izazvala seobu iz pećina na pešĉane sprudove. Na „terasi“ ţivelo nekolikoporodica



Tragovi ognjišta

Nastavci




4. Ţrtvenik u svakoj kući

5. Đerdap otvorena knjiga 6. Biserna školjka Dunava

Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


ISTOĈNO od Beograda ĉitavih 150 kilometara, ali i dobra tri sata voţnje uskim drumom

- Lepenski vir ostaje nepristupaĉan i vodenim putem sa Dunava, pa tako, mada danas ureprezentativnom izdanju doĉekuje namernike - još predstavlja nedovoljno iskorišćenkulturni i turistiĉki resurs. Upravo zahvaljujući Dunavu to ĉudesno naselje je i niklo nanjegovoj pešĉanoj obali pre devet hiljada godina.

Tu su, u tom surovom ambijentu ipak postojali povoljni uslovi za ţivot. I danas, sudeći po jedinstvenoj flori tog lokaliteta gde se susreću vetrovi iz Sibira i „široko“ izMediterana, opstaju biljke koje nisu preţivele u drugim delovima Evrope. I prirodno ĉudo- veliki vir koji je zahvatao nekoliko kilometara Dunava uz njegovu desnu obalu

negdašnjim ribarima je bio pravi „boţji poklon“. Naime, u klisuri Gvozdenih vrata, koja

je danas zbog izgradnje hidroelektrane pretvorena u mirno jezero „carevao“ je ĉudesni vir

koji je ĉunove ribara, pošto bi se maticom spustili niz reku - vraćao uzvodno, kilometrima baš do negdašnjeg praistorijskog naselja Lepenski vir.

Ko su ti ljudi koji su svojevremeno svojim umećem - ostacima kuća, skulpturama,oruĊem i nakitom naĊenim pod debelim slojevima zemlje i mulja zapanjili arheologe, a idanas predstavljaju prvorazrednu atrakciju nad kojom struĉnjaci još nisu dali završnu reĉ.I danas se, uvek iznova, arheolozi i antropolozi, kao i drugi struĉnjaci bave novimĉitanjem otkrivenih artefakata, ali i novim istraţivanjima na lokacijama drugih,Lepenskom viru srodnih naselja kad god se dogodi izuzetno nizak vodostaj na Dunavu.





















http://www.novosti.rs/upload/images/2011/07/0607/f-lepenski.jpg













Dragoslav Srejović tvrdi da je reĉ o potomcima stare evropske populacije iz razdobljastarijeg kamenog doba. Pred kraj ledenog doba, oko 20 hiljada godina pre nove ere,

zajednice ove populacije ţive u pećinama u Đerdapu sve do otprilike sedam hiljadagodina pre nove ere, k ad klima otopljava, pa pećina više nije jedini i neophodni zaklon istan. Moţe da se ţivi i pod otvorenim nebom, u staništu manje solidnom od pećine.Postepeno se ljudi spuštaju ka reci, naseljavaju pešĉane terase i uslovi takvog ţivota utiĉuna formiranje novih sistema opstanka, organizovanja ţivota, pa se tako postepeno raĊa

kultura Lepenskog vira.

Naselje na pešĉanoj terasi nije moglo da se širi ni prema reci, ni prema klisuri u zaleĊu, pa je priraštaj uticao na bolju organizovanost i naselja i ţivota u njemu. To se moţepratiti kroz slojeve koje su arheolozi otkrivali.

Najstarije naselje ujedno je i najmanje. Na „terasi“ je moglo da ţivi po par porodica.Malobrojnost zajednice, ograniĉenost komunikacija i svoĊenje ekonomski eksploatisaneteritorije na ne posrednu okolinu naselja nuţno znaĉi da svi ĉlanovi zajednice imaju jednake obaveze i ista prava. Zajednica je, kako konstatuje Dragoslav Srejović u timuslovima neprijateljski raspoloţena prema svakom autoritetu i svim individualnim

teţnjama.

Kad „pukne“ takvo ustrojstvo raĊa se mlaĊe naselje Lepenskog vira, ono kojem se idanas divimo. Stanovnika je na pešĉanoj terasi više - do dvadesetak kuća i najmanjestotinak ţitelja. To uslovljava nova rešenja, organizaciju naselja: staništa se više ne diţustihijski i proizvoljno, već po utvrĊenom obrazcu. U središtu ovog naselja nalazi se iprostrani trg.

NA LISTI ĈEKANJA ARHEOLOŠKO nalazište Lepenski vir je, upravo zbog svoje jedinstvenosti,izmešteno sa prvobitne lokacije, pešĉanog spruda uz sam Dunav - stotinak metara uzvodno i 30 metara

iznad nivoa reke. Tako je spašeno od potapanja, ali to je i odreĊen „hendikep“ na putu da bude stavljeno pod zaštitu Uneska kao kulturno dobro svetske baštine. Ali, kako objašnjava Temerinski, Đerdap je - kao

kulturni i prirodni predeo - od 2002. godine na Uneskovoj listi ĉekanja. Ipak, od proleća 2011. postojiinicijativa da i sam Lepenski vir konkuriše za listu Uneska.

Uvedena je podela rada - više nemaju svi jednake obaveze ni ista prava. Ipak, ovakvapodela rada, u uslovima neproizvoĊaĉke ekonomije, ne dovodi do bogaćenja pojedinaca.Ako se moţe govoriti o raslojavanju, ono je uslovljeno upravo odreĊenim sposobnostima pojedinih ĉlanova zejednice.

Sloţenost pogrebnih rituala kojima se poslednjih godina posvećeno bavi arheolog dr Dušan Borić, predavaĉ na univerzitetu u Kardifu, pokazuje da se u to vreme formiradruštvo u kome neki pojedinci uţivaju posebne povlastice za ţivota, ali i trajno

poštovanje posle smrti. Pretpostavlja se, s pravom, da se ova hijerarhija mogla zasnivatiiskljuĉivo na posedovanju onih znanja i(li) sposobnosti koji su imali vitalni znaĉaj zazajednicu.

Lepenski vir je bez sumnje najinteresantnije i najznaĉajnije naselje meĊu susedima, ali da bi se to vreme bolje razumelo nuţno je uporeĊivati rezultate i nalaze Lepenskog vira sa

onima iz Padine, Vlasca i sa Hajduĉke vodenice. I na arheološkom nalazištu Padina, koje je istraţivao akademik Borislav Jovanović, kao i na Vlascu, naĊene su trapezoidneosnove kuća i u njima ĉetvrtasta kamena ognjišta. U najranijem periodu na sve ĉetiri



lokacije pokojnici su sahranjivani sa prekrštenim nogama, kasnije paralelno sa rekom iglavom orijentisanom nizvodno. Ali, postoje i razlike...

Na sve ĉetiri lokacije, Lepenski vir, Padina, Vlasac i Hajduĉka vodenica, stanovnici su jeli ribu i divljaĉ. A u srednjem neolitu, oko 5900-5500. godine pre nove ere, oni na

Lepenskom viru su za razliku od ostalih na meni stavili i domaće ţivotinje i biljke.

Žrtvenik u svakoj kući Savo Popović | 07. jul 2011.

Brdo Treskavac, na drugoj strani Dunava, imalo magijski znaĉaj za ĉoveka. Lokalitet uzaštićenoj zoni na 57 hektara

Projektanti Marija Jovin i Siniša Temerinski pod staklenim svodom

Nastavci




4. Ţrtvenik u svakoj kući5. Đerdap otvorena knjiga


Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije




















http://www.novosti.rs/upload/images/2011/07/0707/f-lepenski.jpg













ĐERDAP je posve izuzetan prirodni ambijent, jedinstven u Evropi. Klisura duga bezmalo100 kilometara predstavlja svet za sebe - beskrajno raznovrstan i dinamiĉan. Na malojudaljenosti, bilo da se radi o obali ili uzbrdici, o horizontali ili vertikali, brzo se smenjuju

tle, klima, biljne zajednice, ţivotinjske vrste. Dok u visoke litice s proreĊenom hrastovomili borovom šumom biju vetrovi, u podnoţju, pored vode, rastu zelenika, zlatna paprat,

maklen i koprivić. Ĉesto se već kilometar dalje, takoĊe kraj vode, nalazi nova ekološkaniša, sa drugaĉijim zemljištem, klimom i ţivim svetom.

Nigde u Evropi, u okviru jedne zatvorene geografske celine i jednog istog biotipa, se ne

nalaze tako brojna i raznovrsna mikrostaništa kao u Đerdapu. Ĉak se na nedugoj stazi odmalog etnoparka do samog arheološkog nalazišta Lepenski vir sada zaštićenogsavremenom staklenom „školjkom“, oseća posebnost oblika, šumova, mirisa i boja. Stoganije sluĉajno što se arheološki lokalitet nalazi u sklopu zaštićene zone od 57 hektara.

U tom ambijentu, sa dva prirodna neiscrpna izvora hrane - šuma puna divljaĉi i rekabogata ribom - nisu sluĉajno nikle praistorijske naseobine Lepenski vir, Padina, Vlasac,

Hajduĉka vodenica... Konaĉno, Lepenski vir koji je postojao dok taj donji tok Dunava uSrbiji nije pretvoren u akumulaciono jezero - po kom dobija ime i arheološko nalazištekoje su proslavile prve monumentalne praistorijske skulpture - predstavlja prvorazrednu

mogućnost opstanka. Naime, vir ne samo da predstavlja neverovatan rezervat za ribe većsu njime, uz desnu obalu, ribari mogli da se kilometrima vraćaju uzvodno bez veslanja dosvoje naseobine koju su nazvali Lepenski vir.

U potkoviĉastoj osunĉanoj uvali na desnoj obali Dunava, dugoj oko 90 metara, danas potopljenom originalnom lokalitetu, poĉelo je raĊanje tog kulturnog, arheološkog ĉuda.Prekoputa, na levoj obali Dunava, uzdiţe se bezmalo 700 metara visoka, gola trapezoidnastena Treskavac, koja je mogla imati mistiĉni znaĉaj za negdašnje stanovnike suprotneobale. Konaĉno, ono što Lepenski vir ĉini osobenim, bez obzira na to šta se tu ranije

zbivalo, jesu trapezoidna staništa sa podovima od kreĉnjaĉkog maltera. Tada nastaju iskulpture od dţinovskih dunavskih oblutaka i ţrtvenici u obliku ribe, velikog kamenogoka...

MAGIĈNA SNAGA BELUTAKA Ţitelji Lepenskog vira opsednuti su belutkom, ali ne bilo kojim - većsamo belutkom koji potiĉe s jednog odreĊenog mesta i koji je posebnog sastava. Oni, kako konstatujeDragoslav Srejović, previĊaju hiljade oblutaka koji su leţali na obali kraj samog Lepenskog vira. Oblutkekoje pretvaraju u skulpture nalaze u planinskom ambijentu, u gornjem toku Boljetinske reke, koji je udaljen

desetak kilometara od lepenskog naselja. Obluci su „plemenito ţute boje, protkani toplim crvenimmrljama“. Tvrdi su, ali zahvaljujući zrnastoj strukturi, bez većih teškoća mogu biti obraĊivani.

Arheološki lokalitet Lepenski vir pokriva površinu od oko 2400 kvadratnih metara. PoDragoslavu Srejoviću, kuće su podizane na zaravnjenim terasama, po dr Dušanu Borićusa Kardifa, i na osnovu njegovih istraţivanja u Đerdapskoj klisuri krajem prve decenije21. veka - na zakošenim padinama. Tu razliku prikazuju i dve hologramskerekonstrukcije „kuće“ u sali za stalnu muzejsku postavku u okviru novog ruha nalazišta.

Ali u oba sluĉaja radi se o jedinstvenoj kulturi, bez pandana u Evropi. Ako su i staništa nanalazištu Padina bila trapezoidne osnove kao na Lepenskom viru - što je sasvim logiĉno,tamo ipak nisu naĊene skulpture. Lepenski vir, dakle, karakteriše dobro organizovananaseobina. Trapezoidna nastamba sa podom od kreĉnjaĉkog maltera, kameni blokovi koje








su arheolozi nazvali stolovima, ognjišta, ţrtvenici koji imaju razne simboliĉne oblike,pogrebni rituali...

Svet definisan arhitekturom, svet jasnih granica, taĉnih mera, odreĊenih proporcija istroge discipline - postaje u probuĊenoj kulturi Lepenskog vira stvarnost koja, kao i realnisvet, aktivno deluje na celinu ljudskog ţivota. Arhitektura definiše osnovne vrednosti,opredeljenja i ciljeve zajednice. Ali je ona i u ĉvrstom sadejstvu sa skulpturom. Skulptura

nije slobodna: vezana je za arhitekturu, fiksirana za odreĊena mesta i potpuno podreĊenamaterijalu - oblutku.

Skulpture se najĉešće nalaze uz ognjište, na suprotnoj strani od ulaza u stanište, dakle izaognjišta. Ĉesto su postavljene u paru. Ali ako mi danas pridajemo posebnu paţnjulikovnoj vrednosti tih dela koja nas uvek iznova fascinira - bilo da su ĉovekolike ilipokrivene geometrijski isklesanim reljefom - one su za praistorijskog pretka imale sasvim

drugo znaĉenje. Skulptura-oblutak je, kako konstatuje Dragoslav Srejović: fetiš, magijskikamen, pupak sveta.

Đerdap otvorena knjiga

Savo Popović | 08. jul 2011.

Magovi odlazili u brda po belutke od kojih će nastati skulpture. Religija posluţila da se unarod uvede red

Iskopavanje kraj Dunava 1968. godine

Nastavci




4. Ţrtvenik u svakoj kući 5. Đerdap otvorena knjiga6. Biserna školjka Dunava

Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije






















http://www.novosti.rs/upload/images/2011/07/0807/f-lepenski-vir.jpg













DANAS se pouzdano zna da je Đerdap matiĉno podruĉje kulture Lepenski vir, ali ne injen jedini ţivotni prostor. Istraţeno je 12 nalazišta ove kulture od kojih je sedamlocirano u samoj klisuri: Lepenski vir, Padina, Hajduĉka vodenica, Vlasac, Alibeg,Razvrta i Ikoana. Nizvodno su Bansko ostrvo, Kladovska skela, Korbovsko ostrvo,

Veliko ostrvo i Kula.

Petnaestak godina posle jedinstvenih nalaza na Lepenskom viru i prvih objavljenih

tekstova vezanih za ovaj lokalitet Dragoslav Srejović dozvoljava da će se „moţda pokazatim taĉnim“ zapaţanje Dejvida Klarka „da na Ċerdapske lokalitete iz kompleksaLepenski vir ne treba gledati kao na izuzetno lokalnu adaptaciju, nego kao na ograniĉeniuzorak nekada raširenog podunavskog mezolita koji se saĉuvao zbog svoje neobiĉnelokacije“.. I, s obzirom na konstataciju: „bez obzira kako će u budućnosti biti oznaĉenekonaĉne granice...“ Srejović otvara prostor za nova tumaĉenja veza autohtonog ţivlja i„došljaka“ na koje skreće paţnju dr Dušan Borić u novim istraţivanjima.

Već Srejovićeva konstatacija da su „magovi“ i(li) „umetnici“, intelektualna elita ilišamani - svejedno, odlazili u brda po belutke koji će postati skulpture, desetak kilometaraod svog naselja na pešĉanoj obali Dunava demantuje tezu o izolovanosti priobalnog

stanovništva skuĉenog izmeĊu reke i klisura. U zaleĊu se, izvesno, pokazala su to inedavna istraţivanja dr Dušana Borića, dešavalo nešto što su prethodne generacijeistraţivaĉa prenebregle. A, datovanja novih nalaza na samoj obali u vreme niskogvodostaja sa materijalom iz prethodnih istraţivanja novim izotopskim metodama pojasniće i ranije pretpostavljene vremenske „granice“ nastanka Lepenske kulture - pri

tom, ne oduzimajući ništa od njene autentiĉnosti i jedinstvenosti.

Đerdap ostaje otvorena knjiga.

Arhitektura Lepenskog vira u sebi ima neĉeg izrazito matematiĉkog, tvrdio je DragoslavSrejović. U svim njenim formama oseća se prisustvo konkretnih duţi i odreĊenih brojeva.

Arhitektonske forme su proţete mistikom brojeva, ali osnovnu meru jedinice nije moguće prevesti na jezik naše matematike. To je modul, sigurno dobijen jednim racionalnimpostupkom po kome su izgraĊeni mikrokosmos i makrokosmos ĉoveka Lepenskog vira.

U osnovi arhitekture, staništa na Lepenskom viru, po Srejoviću jeste izgledšematizovanog ljudskog tela.

SVETILIŠTA U KUĆAMA OGNJIŠTE okruţeno „kamenim stolovima“ i ţrtvenik zajedno sa skulpturama

- formiraju malo kućno svetilište. Skulpture se dele u dve grupe: figuralne i one sa modelovanimarabeskama koje mogu biti geometrijske ili „zmijolike“ - a, obiĉno su i jedne i druge bez naznaĉenihzavršetaka. Figuralne skulpture su najĉešće izvedene u naturalistiĉkom, ekspresivnom stilu i prikazujuriboliko biće. Najĉešće je jasno oblikovana jedino glava, na nekima se pojavljuju u reljefu i ruke i ţenski

polni organ.

Moglo bi se reći, pozivajući se na Dragoslava Srejovića, da Lepenski vir demantujestavove anglosaksonske arheološke škole koja zastupa tezu da su svi veliki projekti udruštvenom razvitku uĉinjeni najpre na planu ekonomije. MeĊutim, arheološkaiskopavanja na Lepenskom viru, kao i na Bliskom istoku, pokazala su - kako tvrdi

Srejović - da toj takozvanoj ekonomskoj revoluciji prethodi duhovna revolucija. Lepenski

vir, njegova arhitektura, skulptura pruţaju obilje dokaza o novim (sa)znanjima najpre uoblasti duha koja su bila u sluţbi rituala i religije.































































Da bi svi delovi društva solidno funkcionisali, bilo je neophodno potrebno da svaki

pojedinac i svaki deo zajednice obavlja svoje duţnosti u odreĊeno vreme i na oĉekivaninaĉin. Drugim reĉima, trebalo je uvesti red, a to je bilo moguće jedino restriktivnimmerama, odreĊenim autoritetom. Na osnovu arheoloških nalaza dokumenata Srejovićzakljuĉuje da je to bila religija.

Do takvog zakljuĉka se moglo doći jer su na Lepenskom viru otkrivena kultna mesta i

brojni sakralni predmeti u koje pre svega spadaju skulpture i ţrtvenici.

Naravno, kad su pod „jednim praktiĉno sterilnim slojem peska“ otkriveni prvo kameni blokovi duţi od metra i široki 30 do 40 centimetara, pa još i zaliveni cementnim kreĉomu pravougaonik prvo je usledilo iznenaĊenje, „jer se u praistoriji nije mogla zamisliti bilokakva konstrukcija od masivnih kamenih blokova“. Zaprepašćenje je moţda prava reĉkad su nedugo zatim otkrivene i monumentalne ribolike, ĉovekolike ili skulpturepokrivene samo ornamentom...

MeĊutim, kultura Lepenskog vira prepoznata je kao izuzetna tek poĉetkom treće sezoneiskopavanja na eponimskom lokalitetu 1967. Pronalazak prvih graĊevina sa trapezoidnim

kreĉnjaĉkim podovima, kao i prvih oblutaka od pešĉara sa predstavama ribolikih bića,ukazao je na to da se radi o jedinstvenoj kulturnoj pojavi. Od tada ona ima vaţno mesto urazumevanju procesa transformacije lovaĉko-sakupljaĉkih zajednica Balkana i Evrope.

Pre otkrivanja specifiĉnih aspekata kulture Lepenskog vira, na Balkanu se gotovo i nijeznalo za lokalitete koji prethode periodu ranog neolita, te je stoga ovim velikim otkrićemomogućen uvid u znatno stariju prošlost ovog podruĉja, ali i otvoren niz vaţnihistraţivaĉkih pitanja.

Biserna školjka Dunava Savo Popović | 09. jul 2011.

U Đerdapu potvrĊeno mešanje razliĉitih kultura obale i zaleĊa. Zajednica lovaca,

sakupljaĉa i zemljoradnika

Nalazište pod staklenom školjkom

Nastavci























































http://www.novosti.rs/upload/images/2011/07/0907/felj-lepenski-vir.jpg








Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC Sluĉaj Artemije


MONUMENTALNA staklena „školjka“ koja na desnoj obali Dunava pokriva izmeštenoarheološko nalazište Lepenski vir, i tako za pokolenja ĉuva jedinstvenost novootkrivenepreistorijske kulture za koju se nije ni slutilo da postoji - krije i sva uzbuĊenja i ushićenjakoja je lokalitet pre 40 godina izazvao kad je poĉeo da se pomalja pod slojevimadunavskog peska.

Nešto od te atmosfere biće dostupno posetiocima putem kompjutera postavljenih unovoizgraĊenom vizitorskom centru. Ipak, deo struĉne i nauĉne rasprave u vezi sastarošću, odnosno taĉnom datiranju lokaliteta, ovde nije u prvom planu.

U vreme dok je Dragoslav Srejović istraţivao Lepenski vir, lokalitet Padina i danasistraţuje akademik, arheolog Borislav Jovanović. Na Padini i na Lepenskom viru na podovima trapezoidnih kuća naĊena je starĉevaĉka, ranoneolitska keramika. StogaJovanović Padinu smešta u rani neolit, a Srejović tvrdi da je naselje iz mezolita, te daostatke treba tumaĉiti kao umetke iz gornjih, mlaĊih slojeva.

Da bi u potpunosti, ili s velikom verovatnoćom problemi hronologije bili rešeni, ovim pitanjima poĉinje da se bavi dr Dušan Borić, tada profesor na Kembridţu, a danas naKardifu. On istiĉe kako se mnogo više verovalo keramiĉko-tipološkim fazama nego

radiometrijskom datiranju. Od 1999, Borić se bavi revizijom stratigrafskih odnosa naarheološkim lokalitetima u Đerdapu. Neumorno istraţuje zaleĊe traţeći veze izmeĊuobale i kontinenta. Nove nalaze i arheološke nalaze iz ranijih iskopavanja, polovinom

sedme decenije, nosi na analize u Kembridţ. Artefakti se podvrgavaju najnovijimizotopskim analizama...

Postojeće razlike uglavnom se odnose na upotrebe termina „mezolit“ i „neolit“, kojimase, kako Borić objašnjava, s jedne strane oznaĉavaju hronološki periodi, a sa druge -

tipovi društva povezani sa marksistiĉkom definicijom odreĊenog oblika proizvodnje.Dakle, mezolit je period lovaĉko-sakupljaĉko-ribolovaĉkog naĉina proizvodnje, a neolitse dovodi u vezu s poljoprivrednom proizvodnjom.

Iako je savremenim metodama faza trapezoidnih kuća datirana u period oko 6200. godine pre nove ere, mnogi struĉnjaci su smatrali da Lepenski vir treba odrediti kao mezolitski,zbog pojedinih odlika kontinuiteta sa prethodnom lokalnom, mezolitskom Ċerdapskomtradicijom, k ao i zbog toga što ţitelji trapezoidnih kuća i dalje prevashodno ribare isakupljaju plodove. Prema arheološkim nalazima moţe se dokazati njihova veza sa
























zaleĊem koje ţivi po „normama“ neolita. Upravo u zaleĊu su konstatovana prva naseljazemljoradnika i stoĉara.

Borić stoga za kulturu na obalama Dunava u Đerdapu odreĊuje prelaznu fazu i svojimnalazima dokazuje mešanje razliĉitih kultura obale i zaleĊa.

Posao arheologa nije samo da iskopa ostatke ranijih civilizacija, da ih datira što taĉnije,

već i da objasni što je moguće bolje funkcionisanje zajednica „dalekih predaka“.

Dakle, postavlja se pitanje šta je nagnalo zajednicu Lepenskog vira na takvo elaboriranje prostora oko kamenih ognjišta, koje je zapanjilo i stuĉnjake, kao i na dalje simboliĉkoizraţavanje lokalne originalnosti kroz umetnost oblikovanja dţinovskih oblutaka od pešĉara.

Dr Dušan Borić smatra, što detaljno objašnjava u svojim nauĉnim radovima, da je uzrok pojave prvih zemljoradniĉkih zajednica - u okolnim regijama s kojima je zajednica

starosedelaca dolazila u kontakt. Ovaj period „mezolitsko-neolitske transformacije“karakteriše koegzistencija lovaca, sakupljaĉa i „zemljoradnika“ u neposrednoj blizini.

U periodu „transformacije“ na Lepenskom viru - utvrĊeno je analizom kostiju - bivajusahranjeni i savremenici starosedelaca koji se nisu dominantno prehranjivali ribom. To

znaĉi da u Đerdap dolaze osobe koje nisu lokalnog porekla, a to je bitna razlika u odnosuna mezolit. Analize izotopa stroncijuma, koje su na arheološkoj graĊi Srbije sada pr vi put

primenjene na primeru Ċerdapskih mezolitsko-neolitskih sahrana, ukazuju da se upravo u

periodu transformacije na Lepenskom viru javljaju individue koje nisu roĊene uĐerdapskoj klisuri.

U vreme izuzetno niskog vodostaja na Dunavu - 2006, Borić je ponovo na terenu.

Istraţuje Vlasac i utvrĊuje fazu koja se ovde poklapa satrajanjem trapezoidnih kuća na

Lepenskom viru. OdreĊeni elementi promenjenih obiĉaja najjasnije se uoĉavaju krozukrašavanje. To upućuje na zakljuĉak da su oni koji su ovde sahranjeni bili ukljuĉeni unovu neolitsku mreţu razmene koja se u to vreme formira na Balkanu.

Dakle, nova istraţivanja u Đerdapu i zaleĊu, kao i primena novih laboratorijskih tehnikana materijalu ranijih iskopavanja, dovode do znaĉajnih pomaka u sagledavanju kulturekoju nazivamo Lepenski vir. Odnosno, za lokalnu populaciju se, tokom ovog perioda, ni

na koji naĉin ne moţe reći da je bila izolovana. Lokalni Ċerdapski ribari aktivnouĉestvuju u razgranatim mreţama razmene u dobavljanju egzotiĉnih dobara u kojespadaju, na primer, i školjke, koje se jedino nalaze na ušću reka u more. Ove zajednice uĐerdapu tokom više vekova kasnog mezolita, komunicirale su sa udaljenim podruĉjima,

sve dok se u periodu transformacije iznenaĊujuće mobilne neolitske zajednice nisu našlena kapijama Đerdapske klisure.

Documents

Sjaj Lepenskog Vira-feljton Novosti