Duga loza Nemanjića-feljton Novosti

8/4/2019 Duga loza Nemanjića-feljton Novosti

http://slidepdf.com/reader/full/duga-loza-nemanjica-feljton-novosti 1/20

Sanjali pretke Milan Karanović | 20. jul 2009.

Snaţna azijska najezda izazvala je kretanja stanovništva na Balkanskom poluostrvu, atime i velike etnografske poreme?aje. Veliko iseljavanje posle rata u Bosni

Amanet: Petar Petrović Njegoš

Nastavci

1. Sanjali pretke

2. Borbeni Dinarci

3. Rod od Kosova

4. Beg od Turaka

5. Krenuli iz Ţupe

6. Udarali u gusle

7. Pleme se rasulo

8. Dete iz kopriva

9. Darovi od cara

10. Vezir darivao 11. Nemanjin biskup

12. Megdan za cara

13. Mudrost seljaka

Srodne teme

Put ka EU

Rekonstrukcija Vlade

Sabor SPC

Sluĉaj Artemije

Sve ţene Lotara Mateusa

SNAŢNA azijska najezda izazvala je kretanja stanovništva na Balkanskom poluostrvu, a time i velike

etnografske poremećaje. Pored ostalog, prekinula je uporedan razvitak pismenosti kod našeg naroda saostalim evropskim narodima i ostavila trag na sveopštu prosvećenost, koja se stiĉe samo pismenošću. Zato je ostalo malo pisanih dokumenata o ţivotu u Srednjem veku i to samo u mletaĉkim i dubrovaĉkimarhivima, jer su naše drţave s njima imale i trgovaĉke i politiĉke veze. Iz perioda turske vladavine ostalo jemalo ili skoro nimalo pisanih tragova. Za sve to vreme, do šumadijskog ustanka, ostalo je oko 10.500

zapisa, koje je Lj. Stojanović sabrao u zborniku “Stari srpski zapisi i natpisi” (u šest knjiga na 2.300stranica).

Narod je nastavio da ţivi u sasvim drugim politiĉkim prilikama. Najveći deo stanovništva povukao se u

“samotvornu” balkansku tvrĊavu, u teško pristupaĉne dinarske urvine, kako veli vladika- pesnik Njegoš u“Gorskom vijencu”:

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279762-Borbeni-Dinarci


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279763-Rod-od-Kosova


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279764-Beg-od-Turaka


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279765-Krenuli-iz-Zupe


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279766-Udarali-u-gusle


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279767-Pleme-se-rasulo


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279768-Dete-iz-kopriva


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279769-Darovi-od-cara


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279770-Vezir-darivao


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279771-Nemanjin-biskup


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279772-Megdan-za-cara


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279773-Mudrost-seljaka


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/teme/teme.97.html:tema-37-Put-ka-EU


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/teme/teme.97.html:tema-55-Rekonstrukcija-Vlade


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/teme/teme.97.html:tema-56-Sabor-SPC


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/teme/teme.97.html:tema-59-Slucaj-Artemije


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/teme/teme.97.html:tema-153-Sve-zene-Lotara-Mateusa


http://www.novosti.rs/upload/images/feljton/2009/07jul/F20-njegos.jpg




















Što uteĉeispred sablje turske,

Što se nešćeu lance vezati,

To se zbjeţe u ove planine, Da ginemo i krv prolivamo,

Da junaĉki amanet ĉuvamo, Divno ime i svetu slobodu.

Vraćao se narod staroj praslavenskoj patrijarhalnosti. Formirala su se plemena i bratstva i stvarale legendeo njihovim rodonaĉelnicima, potomcima izginulih kosovskih heroja. To plemensko formiranje Jovan Cvijiću svom delu “Balkansko poluostrvo i juţnoslovenske zemlje”, ovako prikazuje: “U svakom plemenu ima po nekoliko starih srodnih rodova, koji ĉine plemensko jezgro. Oko ovog jezgrasu se grupisali novi doseljenici sasvim drukĉijeg porekla, obrazujući bratstvo. Novi doseljenici su poreklom

iz susednih oblasti, poglavito iz Metohije, sa Kosova, iz Hercegovine, od Sjenice, kao i iz Bosne i

moravske Srbije...”

Na ovo formiranje dinarskih plemena znatno je uticao strahovit graĊanski rat u srednjovekovnoj Bosni, koji je besneo u poslednjoj deceniji bosanske drţavne samostalnosti. Zbog toga se u drţavu Hercega Stjepanaiselilo 40.000 ljudi, predvoĊenih sa 40 verskih poglavica. To je i bio uzrok sramnom padu Bosne bezikakvog otpora. Iseljeno stanovništvo ukrstilo se ţenidbama tokom stoleća sa Zahumljanima i kosovskim

beguncima i time su se formirala dinarska plemena velike ţivotne snage i ekspanzivnosti. MeĊu njima je

bilo vlastele nemanjićkog porekla (Postadoše lafi ratarima”, kako veli Njegoš u “Gorskom vijencu”)”. Za formiranje plemena i njihovih bratstava, neophodno je da prvo nastanu legende, a zatim mitovi o

njihovim rodonaĉelnicima, koji vode poreklo od uĉesnika u Kosovskom boju. Ti mitski preci su voĊe i plemenski ĉuvari kroz istoriju. Ĉak ih i sanjaju pred sudbonosne dogaĊaje, kao što su Ozrinići, idući povino o svojoj krsnoj slavi Svetom AranĊelu, pred istorijsko Badnje veĉe, sanjali svog mitskog pretka Ozra. Formirala se i “vjera Obilića sa vidovdanskom etikom, po kojoj je “sveta osveta” i “ko se ne osveti, taj se

ne posveti”. Sve je to izraţeno narodnim pesmama, veliĉanstvene dinarske dikcije i lepote.

IZ PREDANJA

SABIRAJUĆI zapisana predanja o precima plemena i bratstava, koja svoju starinu dovode do Nemanjića injihovih odiva, Milan Karanović je još 1937. objavio prvo izdanje neke vrste zbornika “Dinarska plemenanemanjićkog porekla”. Cilj je bio da se prošlost saĉuva od zaborava, jer je pogotovo posle ratova predanje gubilo bitku sa novim

vremenom.

Borbeni Dinarci Milan Karanović | 21. jul 2009.

?uvaju?i svoju individualnost, veliki deo naroda sklonio se u nepristupa?ne “Dinarske planine” ili “Dinarske alpe”. Na trome?i novo mati?no jezgro

Sveti Sava

http://www.novosti.rs/upload/images/feljton/2009/07jul/F21-svetisava.jpg



Nastavci

1. Sanjali pretke

2. Borbeni Dinarci

3. Rod od Kosova

4. Beg od Turaka

5. Krenuli iz Ţupe

6. Udarali u gusle

7. Pleme se rasulo

8. Dete iz kopriva

9. Darovi od cara

10. Vezir darivao

11. Nemanjin biskup

12. Megdan za cara

13. Mudrost seljaka

Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije Sve ţene Lotara Mateusa

ĈUVAJUĆI svoju individualnost, veliki deo naroda sklonio se u nepristupaĉne “Dinarske planine” ili“Dinarske alpe”. One poĉinju od Velebita i dopiru do Komova i Prokletija. Vlastelinske porodice, lišene

privilegija, vraćaju se stoĉarskom naĉinu ţivota, a njima dolazi sve što je rasno najkrepkije i najborbenije izBosne, sa svojim iskonskim praslavenskim folklorom. Time se formira najborbeniji rasni tip - Dinarac sa

epskim elanom, ponosan i zanosan, sav u kultu nacionalnih ideala.

Posebnu grupu dinarskih plemena saĉinjava nekoliko plemena koja vode poreklo od Nemanjića i njihovihodiva, koje su se poudavale u vlastelinske rodove. Na ĉitave grupe rodova, vezane za Nemanjiće, nailazi seĉak i na tromeĊi Severne Dalmacije, Like i Bosanske krajine, sa novim matiĉnim gnezdom izmeĊu Velebitai Dinare. Od tog novog matiĉnog jezgra raseljavali su se po svoj Bosanskoj krajini, Hrvatskoj i Slavoniji.

Sedam Nemanjića je vladalo 200 godina s oca na sina, a nestali su sa Urošem. Mali broj Nemanjića odiva

udale su se za strane vladare - dve u Bugarsku, dve u Vizantiju, jedna u Bosnu, jedna u Hrvatsku, a jedna zaalbanskog poglavara. Ostale su se poudavale za domaću vlastelu, ali to nigde nije zapisano, nego jezasnovano na usmenim predanjima prilikom formiranja plemena.

Dinastija koja je dala prvog srpskog prosvetitelja Svetog Savu, po crkvenim pesmama “ravnoapostolnog”,zatim mnogo vladara svetitelja, smatrana je kao “sveta loza” i “svetorodna krv”, pa je svako dinarsko

pleme prilikom formiranja smatralo za ĉast ako je kada bilo oroĊeno sa Nemanjićima, pa makar i prekonjihove “devete odive”. Pet brĊanskih plemena, tri srpska i dva albanska, vode poreklo od Nemanjića i to od petorice braće. Tri susrpska - Vasojevići, Ozrinići i Piperi, a albanska Hoti i Krasnići. Saradnici Jovana Cvijića na prouĉavanju crnogorsko- brĊanskih plemena, pop Bogdan Lalević i Ivan Protiću svom radu “Vasojevići u Crnogorskoj granici”, zabeleţili su narodno predanje o poreklu ovog plemena:

Narodno predanje priĉa da su nekad iz Hercegovine doselila na Kĉevo ĉetiri brata: Vaso, Kraso, Oto iOzro. Neki kaţu da im je Pipo bio brat. Na Kĉevu im se ne dopadne, te se krenu dalje, put istoka, da traţegde će se naseliti. Pošto je Ozro bio hrom, a tada nije bilo gotovo nikakvih puteva, on nije mogao putovati

preko crnogorskih krša, te se ustavi kod nekakva bogata ĉovjeka, ĉijom se kćeri oţeni. Kad su mu sinoviodrasli, otjeraju svoju ujĉevinu i Kĉevo ostane samo njima. Tako su postali Ozrinići. Po jednom kazivanju, Oto i Kraso su ostali pod Humom Hotskim, odakle se Kraso preselio u Krastaniće, aOto tu ostane. Drugi, opet, kaţu da su sva trojica došla na Noţicu, pa se Oto i Kraso vratili, a Vaso s

porodicom tu ostao. Lijeva Rijeka, u koju se Vaso doselio, tada nije bila nastanjena.

Vasojevići priĉaju da je njihov rodonaĉelnik od Nemanjića. Naime, Vukan Nemanjić imao je sinaKostadina, Kostadin Vasoja, Vasoje Stefana, Stefan opet Kostadina, a Kostadin Vasa, koji se u Lijevoj

Rijeci naselio i od kojeg su Vasojevići. Vaso je s porodicom došao preko Vjetrenika na Jablan i tu je našao jednog bratonoškog kneza, s kojim se

pobratimio i kod njegove kuće ostavio porodicu, a on pošao zajedno s pobratimom kroz Lijevu Rijeku da

razgleda zemlju. Uz pomoć pobratima napravi kuću...”

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279761-Sanjali-pretke





















































Rod od Kosova Milan Karanović | 22. jul 2009.

Po predanju oni su jedno s Nemanji?ima, koji su slavili Svetog aran?ela, istu slavu koju

slave Vasojevi?i. Stari Vasojevi?i odrţali “?istu krv”

Sveti arhanĊel Mihailo

Nastavci

1. Sanjali pretke

2. Borbeni Dinarci

3. Rod od Kosova

4. Beg od Turaka

5. Krenuli iz Ţupe

6. Udarali u gusle

7. Pleme se rasulo

8. Dete iz kopriva

9. Darovi od cara

10. Vezir darivao

11. Nemanjin biskup 12. Megdan za cara

13. Mudrost seljaka

Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


U DELU “Pleme Vasojevića” dr R. Vešović prenosi predanje o plemenskom pretku Vasojevića: “On jestarinom od roda Nemanjića, od kralja Milutina, neki vele da je od Vukana. Od Vukana je Kostadin, odKostadina Vasoje, od Vasoja Stevan, od Stevana Kostadin (drugi), od Kostadina Vaso. Malo drukĉijekazuje neki, kako je Vaso ’od drugog brata kralja Nemanjića’ i da su jedno s Nemanjićima, koji su slaviliSvetog aranĊela, istu slavu koju slave Vasojevići. Mnogi stoga objašnjavaju kako su stari Vasojevići, blagodareći najviše ovoj svojoj ’ţici od

Nemanjića’odrţali svoju ’ĉistu krv’, svoj ’vlastelinski soj’ i oĉuvali jedan ’nepodijeljeni rod od Kosova’.Otuda uverenje da su pre srpskog drţavnog sloma preci plemena bili visoko plemstvo, a posle pada drţave

Nemanjića izmicali su u još slobodne zemlje hercega Stjepana. Stupili su zatim do primorja i zbog

tuĊinaca, otuda prešli u gornje strane Ivan-begovine. Po istom predanju vojvoda Vaso je bio u bliskom

srodstvu sa hercegom Stjepanom...”

ZnaĈajno je pitanje nasledne porodiĉne slave Nemanjića. Narodna pesma kaţe da je car Stjepan slavio



































http://www.novosti.rs/upload/images/feljton/2009/07jul/f22-arhangel.jpg




















Svetog arhanĊela, a saĉuvan je najjaĉi dokaz da su Nemanjići doista slavili tu slavu: Kralj Milutin je podigao sebi zaduţbinu u Svetoj zemlji Palestini i posvetio je svom porodiĉnom patronu svetom arhanĊelu. Narodno predanje i posveta manastira Krke svetom arhanĊelu svedoĉe o celoj grupi rodova u severnojDalmaciji i Lici sa slavom Sveti arhanĊel, koji vode svoje poreklo od Hercegovine i do Prizrena. Istoriĉar Jovan Radonić u svom delu “Grof ĐorĊe Branković i njegovo vreme”, navodi iz Brankovićeve jošneštampane hronike gde car Dušan veli da “svi budu veseli na AranĊelov dan”, a zatim isticanje despotovoda je i njegova porodiĉna slava Sveti arhanĊel. Karakteristiĉno je za Vasojeviće da su meĊu svojim precima imali ime AranĊije. Na jednom spomenikukod Foĉe zabeleţen je ovaj natpis: “Ovo je grob kneza našeg AranĊije Vasojevića, poĉten vitez u vojvode

Sandalja”. I kod nekih iseljenika u Šumadiji ostao je daleki refleks da su Nemanjića porekla. Tako je etnolog dr Jovan

Erdeljanović u svom radu “Donje Dragaĉevo”, za porodicu Ostojić u selu Luĉanima (u pograniĉnoj oblastiŠumadije i Starog Vlaha), poreklom “iz ZagraĊa od Prizrena”, sa slavom AranĊelov dan, naveo primedbu:“Vele da su od nekog tamošnjeg starog plemena Nemanjića”. Pored predanja kod Srba da su dva albanska plemena od dvojice braće, koja su braća trojici predaka srpskih

plemena, postoji i kod Albanaca sliĉno predanje. Ruski uĉenjak Pavle Rovinski prouĉio je Crnu Goru inapisao veliko delo “Ĉernogorija” u više knjiga. On je preveo i albansko narodno predanje: “Tri brata Haso, Kolaĉ i Vaso, pošto su usled siromaštine i gladnih godina ostavili Srbiju, a istodobno da biizbegli nepravde i zulume, koje su slabiji podnosili u to besudno doba - krenuli su, nada jući se u Boga,zaštitnika nesrećnih, u tuĊe zemlje da naĊu sebi novo ţilište ili da izgube glavu.Poveli su i svoje ţene (dece tada još nisu imali), a svoj mali prtljag natovarili su na dva konja. Poveli su 25koza i malo druge stoke da se hrane mlekom tokom dugog puta.

Prolazili su dani, nedelje i meseci, zima se primicala, hrane nestajalo, sve dok jedne zore braća nisuugledala vrhove Koma.

Ah, povikao je Vaso, najmlaĊi i najmudriji od braće, taj prostor koga viĊu mora biti kraj našeg dugogputovanja. Ti oblaci pokazuju da je tamo zemlja bogata i plodna, tamo će se razmnoţiti naša stada do

bezbrojnosti.”

Beg od Turaka Milan Karanović | 23. jul 2009.

Prema albanskom predanju, trojica bra?e su u gustim borovim šumama Komova naišli nastarca sa dugom bradom i sneţno belom kosom, koji se, kle?e?i na kolenima, molio Bogu

Marko Miljanov

Nastavci

1. Sanjali pretke

2. Borbeni Dinarci

3. Rod od Kosova

4. Beg od Turaka

5. Krenuli iz Ţupe

6. Udarali u gusle

7. Pleme se rasulo













http://www.novosti.rs/upload/images/feljton/2009/07jul/felj-marko-miljanov.jpg









8. Dete iz kopriva

9. Darovi od cara

10. Vezir darivao

11. Nemanjin biskup

12. Megdan za cara

13. Mudrost seljaka

Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


PREMA albanskom predanju, trojica braće su u gustim borovim šumama Komova naišli na starca sadugom bradom i sneţno belom kosom, koji se, kleĉeći na kolenima, molio Bogu. “Kada su se oni primakli”, zapisao je Rovinski, “starac prekine molitvu i pošto ih upita kuda idu, reĉe im:

Deco, mora da ste vi dobri ljudi i zato vam Bog daje blagoslov. Vi stojite na zemlji na kojoj nema ĉoveĉjegtraga, ali koju je ruka Stvoriteljova podarila darovima, kojih više nigde naći ne moţete. Ovde ćete provestiţivot u sreći i bogatstvu ako meĊu vama bude sloge”.

Zatim ih je savetovao da se raziĊu i da Haso ide na istok, u dolinu reke Ceme, a Kolaĉ na sever. “Ti Vaso,reĉe starac, produţi put po zapadnom kraju gore na kojoj smo. Kad doĊeš na prostranu ravnicu, pokrivenutravom i cvećem, tu napravi sebi stan. Tamo ćeš naći blagu klimu i prirodu, koja će nagraditi tvoj trud iveštinu”. Kad braća nisu uspela da privole starca da im bude starešina, rastadoše se, plaĉući kako jedan za drugim,tako i za starcem...

Još jedno albansko predanje zapisao je nemaĉki uĉenjak dr Johan Georg von Hahn u svom deluAlbanesische Studien (1854):

“Rodonaĉelnik Hota i Trepĉana bio je neki Keći. Za njega se ne zna otkuda je, ali po pretpostavci autora,on je bio Arnaut, jer njegovi potomci (Hoti, Trepĉani) govore arnautski, a uz to su vere katoliĉke”. (To je veoma slab razlog, jer su Hoti do tridesetih godina prošlog veka govorili srpski. Blizu Đakovice jeţivelo oko 20 porodica, koje su se poodavno preselile iz Hota, saĉuvale pravoslavlje i srpski jezik). Po narodnom predanju Keći je pobegao od turskog zuluma u slovenske zemlje i to baš tamo gde danas ţive

Piperi. Imao je šest sinova: Lazara, Bana, Mrkotu, Kastra, Vasa i Pipera. Kad su odrasli, jedan od njih ubijeu svaĊi starosedeoca i zato su svi morali da beţe. Otac je ostao zbog starosti i zaustavi najmlaĊeg sina, koji je bio slab i hrom. Kad mu je bratstvo ubijenog oprostilo, od tog najmlaĊeg sina nastanu Piperi, a ostali suse naselili u Trepĉanima. Mrkota je više voleo lak ţivot i preselio se u ravnicu na dva sata na zapad od Podgorice, gde se njegovi

potomci zovu Mrkotići - Slaveni pravoslavne vere.

Oni što su ostali u Trepĉima postradaju jedne godine od nerodice. Zato dvojica mlaĊe braće odu u Peć, gdese dopadnu dvema devojkama, koje su takoĊe bile došle da kupuju ţito. Tu im one objasne da su jedinice iz

bogatih familija i kad je kasnije postignut dogovor sa ostalom braćom, krenuli su u njihove krajeve. Jedna devojka je bila iz Rjeĉice i sebi za muţa izabere Vasa, od kojeg su Vasojevići, po reĉima autorapoznati k ao razbojnici i ne daju prolaz karavanima iz Gusinja, Bijelog Polja i Roţaja. Oni se dele na gornjei donje - prvi ţive oko Rjeĉice, koja pada u Lim, a drugi se nasele u Lijevoj rijeci. U starini Lijeva rijekanije bila naseljena, sve dok nisu došli mnogi iz Rjeĉice, beţeći od Turaka. Druga devojka bila je iz DukaĊina. Ona je uzela Kastra, od koga nastadoše Kastrovići. Svi oni govorearnautski, a po veri su uglavnom muhamedanci.U oba predanja je oĉigledno da je razlog seoba turski zulum, a sliĉnost predanja kod Srba i Arnauta

pokazuje da je dva plemena ujedinila jednaka sudbina i jednaka mrţnja prema Turcima, dok još nije biloverske razlike meĊu njima”.

SINOVI

VOJVODA Marko Miljanov u svojoj knjizi ”Ţivot i obiĉaji Arbanasa” navodi da se Kećo dva puta ţenio.Sa prvom ţenom imao je sinove Ozra, Vasa, Krasa i Pipa, a sa drugom Ota i Bana.




































Krenuli iz Župe Milan Karanović | 24. jul 2009

U plemenu Bratonoţi?i odrţano je predanje o pretku Bratonogu da je od unuka despota?ur?a Brankovi?a, a po drugom da je bio brat one trojice od kojih su Vasojevi?i, Ozrini?ii Piperi

Simo Milutinović

Nastavci

1. Sanjali pretke

2. Borbeni Dinarci

3. Rod od Kosova

4. Beg od Turaka

5. Krenuli iz Ţupe6. Udarali u gusle

7. Pleme se rasulo

8. Dete iz kopriva

9. Darovi od cara

10. Vezir darivao 11. Nemanjin biskup

12. Megdan za cara

13. Mudrost seljaka

Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


PROFESOR etnologije na Beogradskom univerzitetu, akademik dr Jovan Erdeljanović u svojoj studiji“Postanak plemena Pipera”, jednog od pet plemena koje izvode svoje poreklo od Nemanjića, dao je pregledsvih predanja o poreklu plemena koja svoju starinu veţu za Nemanjiće.

Pošto je utvrdio da je plemensko ime Piperi od nadimka Piper, Piperko, koji oznaĉava malog i hitrogĉoveka, dr Erdeljanović ponavlja staru priĉu o braći Pipu, Ozru, Vasu... od kojih su postala neka srpska iarbanaška plemena. Ostala je dilema odakle su braća krenula. “Jedni kaţu da su bili iz Stare Srbije - od Šar -planine ili iz

DukaĊina (Pećka nahija). Po drugima su bili iz Hercegovine, a u Katunskoj nahiji su mi kazivali da su izBosne.”

U plemenu Bratonoţići odrţano je predanje o pretku Bratonogu da je od unuka despota ĐurĊa Brankovića,a po drugom da je bio brat one trojice od kojih su Vasojevići, Ozrinići i Piperi.



































http://www.novosti.rs/upload/images/feljton/2009/07jul/f24-sima_milutinovic.jpg




















Zna se da je Stevan Lazarević, pošto nije imao sina, odredio za naslednika sestrića ĐurĊa Brankovića. Tadasu hroniĉari poĉeli da izvode poreklo Brankovića od Nemanjića, i to od Vukana, sina Nemanjinog, odkojega je i Lazareva Milica, baba despota ĐurĊa Smederevca. Kad se paţljivo razmotre sva sabrana narodna predanja o poreklu dinarskih plemena, jasno se izdvajajuĉetiri plemenske i bratstveniĉke formacije ĉijeg je pretka rodila ili odiva Nemanjića ili kćer odive

Nemanjića. Kao posebno pleme smatraju se Nikšići, a tri su sastavni delovi drugih plemenskih oblasti - Koprivice na

Banjanima, Mrnjavĉevići u Kuĉima i Kosovĉići u Drobnjacima pod Durmitorom. Nikšićima je matica Nikšićka ţupa u Staroj Hercegovini. Iako je pleme raseljavano i preko Sandţaka, po svoj Šumadiji i po svoj

Bosni i na tromeĊi severne Dalmacije, Bosne i Like, saĉuvala se svest o plemenskoj zajednici i odanostplemenskoj slavi svetom Luki.

Podatke o starini plemena Nikšića zapisali su knjiţevnici Sima Milutinović Sarajlija, Vuk Karadţić,Demeter Tirol, arhimandrit Nićifor Duĉić, Atanasije Pejatović, Radoje Uskoković i Andrija Luburić. Iznjihovih zapisa jasno se vidi vezanost plemena za Nemanjiće. Pesnik Simo Milutinović Sarajlija, od Rovaca, ogranka nikšićkog plemena, pamti da su njegovog ocaMilutina dali na ćurĉijski zanat hadţi Jovanu Selaku u Sarajevo.Kad ga je predao starac Dragutin, brat pesnikovog pradede, uruĉio je i porodiĉni amanet da se odrţavaju

Nemanjića imena: Simeun, Milutin i Dragutin. “Ovo sam ti, Hadţo, predao amanet Boţji, a sada ću ti još izruĉiti amanet mojih roditelja, koji je kako iBoţji, barem jednome meni, a uzdam se i tebi poboţniku i knjiţevniku, kada su oni već u grobu, tamonegĊe pobliţe Boga. Jedan zavet imamo mi, naša kuća, od iskona svetom Simeunu, da mu ime njegovovazda u našemu rodu hranimo i nadievamo.

Pak imadem i drugi zavet od moje starine, što nam je prababa Drobnjaka uĉinila i ostavila , kad se doma usvoj rod vratila sa dvoje bliznadi Dragutinom i Milutinom iz nekakve Budimlje, Ċe joj je muţ njen bio

prvim dvoraninom u kralja Dragutina, koji je tu ţiveo sam sebi, pošto je mlaĊemu bratu Milutinu carstvo,krunu i gospodstvo ustupio. Ta naša prababa nadenu blizancima okrunjene braće sa zavetom da se ta imenau njenu porodu i plemenu najpre nadevaju i ĉuvaju. Milutin mi je sada u trinaestoj godini, a kad odraste da o sebi radi i ţivi, a ti mu kaţi nasamo sve ovo štosam sada ja tebi, neka i on, ako ga Bog poţivi, stari zavet naš zna i drţi ga toliko tvrdo i verno, koliko jerad imati sreće i milosti Boţje u svome ţivotu”.

Udarali u gusle Milan Karanović | 25. jul 2009

Sakupljaju?i narodne pesme po narodu, Vuk Karadţi? je ponekad beleţio podatke osvojim sakuplja?ima i guslarima od kojih je pesma zapisana. Trebješani su se iselili uRusiju 1814.

Vuk Karadţić

Nastavci

1. Sanjali pretke

2. Borbeni Dinarci

3. Rod od Kosova







http://www.novosti.rs/upload/images/feljton/2009/07jul/f25-vuk.jpg






4. Beg od Turaka

5. Krenuli iz Ţupe

6. Udarali u gusle

7. Pleme se rasulo

8. Dete iz kopriva

9. Darovi od cara

10. Vezir darivao

11. Nemanjin biskup

12. Megdan za cara

13. Mudrost seljaka

Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


SAKUPLJAJUĆI narodne pesme po narodu, Vuk Karadţić je ponekad beleţio podatke o svojimsakupljaĉima i guslarima od kojih je pesma zapisana. Po slavi Svetom Luki, jasno se razabira da je guslar

pop Filip od plemena Nikšića, pa Vuk u predgovoru svoje zbirke „Srpskih narodnih pjesama“ veli ovo: „Pokojni Vasa Popović, bivši glavni knez naije Poţeške, poslao mi je u nekoliko puta oko sto napisanihtabaka junaĉki pesama, koje su napisala ĉetiri pisara. Najviše i je pisao neki Marko Nemanjić, sin popaFilipa, bivšega za Kara-ĐorĊijina vremena vojvode u naiji Novopazarskoj“. Ispod teksta je znaĉajna napomena: „Pop Filip je bio znatan pevaĉ, a u gusle udarati moţe biti da niko nijeznao bolje od njega. I umro je gotovo s guslama u ruci. O njegovom krsnom imenu, o Luĉinudne 1820.godine, kad je on uveĉe sedio, te udarao u gusle i pevao, okine se pištolj nekome od gostiju, koji je porednjega sedeo, te ga ubije.“

Jedan ogranak nikšićkog plemena pod nazivom Trebješani, po brdu Trebjesi, iselio se u Rusiju 1814.godine. U Beogradu je 1842. izašla knjiga Demetra Tirola „Kazivanje stari Trebješana“, a jedini primerak saĉuvan je u Zemaljskom muzeju u Sarajevu i to oštećen tamo gde govori o plemenskom poreklu. Izoštećenog mesta se razabira da je Nikša od Nemanjića i da mu je ujak bio kralj Stevan Vulkanović: „Ko je s ujakom kraljem Stefanom Vulkanovićem zidao Dolnj-Moraĉkij manastir Uspenija Presvete

Bogorodice. U selu Krtolama ima jedna velika gomila, koja se i danas zove Nikšina glavica. Ovo daje povod misliti da je Nikša ili da su njegovi potomci vladali negda svim ovim mjestima.“

Arhimandrit Nićifor Duĉić zabeleţio je „Narodno predanje o Nikšićima“, štampano u kalendaru „NoviTrebević“ za 1892. godinu sa napomenom: „Starci u Nikšićima i Ţupi Nikšićkoj priĉaju kako su Nikšići prozvani po Nikši. Priĉa je mutna, alioriĊinalna, te sam je zapisao kako sam je ĉuo od Šoga Nikolića, serdara i senatora ţupskog u njegovoj kućiu Liverovićima 1865. godine“:

Nikša je bio rodom iz Krtola u sadašnjoj Boki. Otac mu se zvao ban Ilijan, koji je vladao tom pokrajinom.

Za njim je bila sestra cara srpskoga Šćepana. Ilijan je bio dodijao narodu u toj primorskoj oblasti. Narod sezaplaĉe na nj’ caru Šćepanu. Car pošalje svoje ljude da bana Ilijana i njegov trag zatru. MeĊu njima se naĊe

jedan duševan ĉovjek, te saĉuva banovu ţenu, a carevu sestru, koja je bila trudna. Odvede je u Prizren gdeona rodi sina. Kad to jave caru on zapovijedi da sestra njegova donese sina preda nj’. Kad vidje dijete reĉe’Ništa’. Tako mu je govorila zato što je još tugovala za svojom domovinom. Car joj rekne: Nije to ništanego je moj Nikša!

Kad je Nikša uzrastao i knjigu nauĉio, mati mu umre. Bili su tada na dvoru u Prizrenu još Bijeli Pavle iPipo. Car ih da kralju na sluţbu i on ih povede svu trojicu da pregledaju svu zemlju, koja je bila bez naroda

pusta. Kralj im zapovedi da se tu nasele. Bijeli Pavle izabere Luško polje, po njemu se prozovuBjelopavlići. Pipo izabere Stijenu i po njemu se prozovu Piperi. Nikša izabere Onogošt i Ţupu i po njemuse prozovu Nikšići.

NikŠa rodi sedam sinova: Dmitra, Livera, Gojka, Lazara, Bjeloša, Vasilja i Đura. Od Dmitra su Trebješani,od Livera Liverovići, od Gojka Rovĉani, od Lazara Kuĉi, od Bjeloša Bjelošani, od Vasilja Vasiljevići, a odĐura ZagraĊani. Gornje Onogoško polje bilo je tada pod vlašću bana Ugrena. Nikšini sinovi udare na Ugrena, vojsku murazbiju i njega ubiju. Tako zavladaju tom zemljom.“













































Pleme se rasulo Milan Karanović | 26. jul 2009.

Od roda Nikšinog, Vojinovi?i vele da i oni vode poreklo. Nikšini potomci stigli i doRusije

Manastir Moraĉa

Nastavci

1. Sanjali pretke

2. Borbeni Dinarci

3. Rod od Kosova

4. Beg od Turaka

5. Krenuli iz Ţupe

6. Udarali u gusle

7. Pleme se rasulo

8. Dete iz kopriva

9. Darovi od cara

10. Vezir darivao

11. Nemanjin biskup 12. Megdan za cara

13. Mudrost seljaka

Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


CVIJIĆEV saradnik Atanasije Pejatović (pseudonim Petar Mrkonjić) u svom radu „Srednje Polimlje iPotarje“, govoreći o jednom ogranku nikšićkog plemena, navodi i legendu o njihovom pretku: „Po njihovu kazivanju vode poreklo od nekakvog Nikše, koji je bio sluga u manastiru Moraĉa kod StevanaDeĉanskog (misli se na Stevana, sina ţupana Vukana, koji je zidao manastir Moraĉu), zajedno sa jošdvojicom, Tomićem i drugom, ĉije ime nije saĉuvano. Jednog dana pozove kralj Stevan ţene ove trojiceslugu, pa im reĉe da svaka pre spavanja stavi muţevljeve obojke pod glavu, pa sutra da mu priĉaju šta su tenoći usnile. Sutradan mu Tomićeva ţena ispriĉa kako je snila da mete manastir, a kralj joj proreĉe da će to svi u njenomkoljenu raditi, pa vele da je zaista tako i danas. Ţena onog drugog ispriĉa kako je snila da mesi pogaĉu za

manastir, pa joj kralj reĉe da će svi njeni to raditi. Najzad doĊe red na ţenu Nikšinu. Ona se zastide, ali jekralj opomenu da poĉne da priĉa i onda kaza da joj je muţ izdro utrobicu i razneo po svetu na sve strane.Kralj joj proreĉe da će joj se rod razroditi i po celom svetu razići.



































http://www.novosti.rs/upload/images/feljton/2009/07jul/f26-Moraca.jpg




















Od roda Nikšinog, Vojinovići vele da i oni vode poreklo. Najpre su stanovala tri brata na brdu Mljetiĉkukod Nikšića, pa se jedan od njih krene ka Ravnoj Rijeci kod Bijelog Polja, drugi brat ode juţno Kotoru, gdese pokatoliĉi i od njega su kotorski Vojinovići. Treći brat osta na ognjištu, pa se docnije od njegova roda

jedni odvojiše i odseliše preko Tare u Premćane i u Višnjicu do Podgore. U Višnjici ih više nema, jer su1876. svi izginuli od Turaka, a imanja im opustela“. Profesor Radoje Uskoković dao je pregled svega što je sabrano u svom radu „Iseljeni Nikšići“. Tu je ivarijanta o plemenskom pretku Nikši, zabeleţena od hrabrog kaluĊera manastira dreniĉkog Deviĉa TeofanaĐokovića (ubili ga Arbanasi 1915): „Nikša, vele, bio sluga kod cara Iroda kad su se radi slave „dijelili sveci“. Nikša uzme slaviti Luĉindan,

docnije sazida sebi dvorac i oţeni se ćerkom Irodovom, koja prve noći usni da je Irod rasporio i creva jojrasturio po celom svetu. Car joj san protumaĉi da će jo j se porod rasturiti po svetu, unuci joj postati vladari,

a Nikša carovati „dvjesta godina“. Irod tada zakune sve Luĉince da se meĊu sobom ne uzimaju“. Iseljavanje Nikšića iz Ţupe i Nikšićkog polja poĉelo je od poĉetka 17. veka, posle neuspelih buna protiv

Turaka. Nastavljeno je i kasnije u vreme velikih seoba i austrijsko-turskih ratova, kad je nikšićki kraj teško postradao. Doseljavanje mnogih muslimanskih porodica još više je pojaĉalo iseljavanje, a sukob je od Nikšićkog polja stvorio strašno razbojište, kako beleţi Cvijić. Ĉitava bratstva nikšićka tada se sele na jugpo Hercegovini, Dalmaciji, u jugozapadne krajeve Srbije, odakle prelaze u Srem i Hrvatsku.

UskokoviĆ nabraja krupne istorijske liĉnosti u Srbiji 19. veka od nikšićkog plemena. Tu su šabaĉki vladika

Hadţi-Melentije Nikšić (poginuo 1816) i KaraĊorĊev vojvoda pop Filip (poginuo 1820). Od Nikšića jeslavni uţiĉki vladika Janja, koji je obnovio Ţiĉu. Zabeleţeni su kneţevski namesnik Milivoj Blaznavac, pazaduţbinar Miša Anastasijević. U Šumadijskom ustanku su od Nikšića uĉestvovali: Hadţi Ruvim, KaraĊorĊev vojvoda Petar Moler, prota

Zarija, preci Jovana Skerlića, nasledni kneţevi Grbovići i dve vladarke kneginja Ljubica od Vukomanovićai kraljica Draga od Lunjevica.

Kod Nikšića, ostalih u Hercegovini, ĉulo se da je meĊu iseljenima u Rusiju bilo sedam Ċenerala, toliko subili ugledni.

Dete iz kopriva Milan Karanović | 27. jul 2009.

Iseljavanje Nikši?a teklo je preko Bosne, Severne Dalmacije, Like i Banije, ?ak doSlovena?kih alpa. Miloševa ljuba rodila pretka Koprivica

Miloš Obrenović

Nastavci

1. Sanjali pretke

2. Borbeni Dinarci

3. Rod od Kosova

4. Beg od Turaka

5. Krenuli iz Ţupe

6. Udarali u gusle

7. Pleme se rasulo

8. Dete iz kopriva















http://www.novosti.rs/upload/images/feljton/2009/07jul/FELJTON-MilosObrenovic1.jpg










9. Darovi od cara

10. Vezir darivao

11. Nemanjin biskup

12. Megdan za cara

13. Mudrost seljaka

Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


ISELJAVANJE Nikšića teklo je preko Bosne, Severne Dalmacije, Like i Banije, ĉak do Slovenaĉkih alpa.Mnogo njih se zadrţalo na tromeĊi tri zemlje, koja je tada bila u sastavu Turskog carstva. Na bosanskojstrani je manastir Hrmanj, koji je jedno vreme bio vladiĉanska rezidencija. MeĊu kaluĊerima manastira bio

je i jedan Nikšić. Za cele grupe rodova na TromeĊi, sa slavom Sveti Luka, oĉuvalo se predanje da su “nekako jedno pa serazrodilo”. Na Bosanskom Grahovu ima Bilbina dolina, u kojoj su naseljeni Bilbije sa oĉuvanim predanjemda su od Nikše.

Odatle su se raseljavali po svoj Bosanskoj krajini. Vrlo su borbeni. Mnogo ih je u prvim redovima u svimustaniĉkim pokretima, u politici i privredi. Iz njihovog roda je bilo više istaknutih voĊa u Krajiškomustanku (1875-1878). I majka Gavrila Principa je iz tog borbenog roda. Sa Bilbijama su jedno i Blagojevićina Zmijanju pod Koĉića glavicom.

Na Banjanima u staroj Hercegovini, ţivi bratstvo Koprivice sa slavom Svetog Nikole. Odatle, od svoje bratstvene matice, raseljavali su se po Bosni i Šumadiji. Izraziti su Dinarci, rasno krepak i lep soj ljudi, a

sinovi njihovih odiva, udatih u druge rodove, istiĉu se na sve naĉine. Po bratstvenom predanju, njihovog pretka rodila je ljuba Miloša Obilića Jela, kćer kosovskog cara Lazara! Pop Stjepo Trifković, dok je sluţbovao u Blaţuju kod Sarajeva, našao je kod Koprivica iznad Sarajevskog

polja staru rukopisnu knjigu u kojoj je opisana svaĊa sestara, Obilićeve i Brankovićeve ljube: “Posle Kosovske bitke, kad je Miloš poginuo, njegovu ţenu Jelu zarobi ban Sandalj iz Kljuĉa u Gacku iuzme je sebi za ţenu. Ubrzo poĉne da je tuĉe i zlostavlja, ljubomoran na Miloša, a Jela pod takvim

pritiskom jednom reĉe banu da zaista više voli Miloša mrtva nego njega ţiva. Potom umakne iz dvora i

krene u Banjane, gde usput rodi muško dete, zavije ga u svoju haljinu i ostavi u koprivama. NaiĊe tu naĉobane i zamoli ih da dete uzmu i saĉuvaju ga, jer će im valjati. Ĉobani uzmu dete i predaju ga ţeni u selu Banjanima, koja se tih dana porodila, ali joj je dete umrlo, da gaodhrani i vaspita. Kad je dete odraslo nazovu ga Koprivica, po koprivi u kojoj je naĊen, jer mu pravogprezimena nisu znali.

Danas je ta porodica umnoţena, a po kazivanju starih Koprivica, uvek je meĊu njima bilo ljudi koji znajuda ĉitaju i pišu. Zato je do danas saĉuvano mnogo starih, rukom pisanih knjiga. Takvo je “Skazanije ţitijakneza Lazara”, pisano 1540. godine na 150 listova i u sasvim malom formatu. Pisana je starosrpski, beztaĉke i zapete, a prenesena je iz Hercegovine i saĉuvana u kući Miće Koprivice. Poznati sakupljaĉ narodnih pesama i porodiĉnih predanja Andrija Luburić, osvrnuo se i na porekloKoprivica u svom štampanom radu “Orlovići i njihova uloga u crnogorskom badnjem veĉeru 1710.godine”: “Obrenovići (Miloš, Jovan i Jevrem) su po raširenom predanju poreklom iz Banjana u Hercegovini. Njihovi

preci od ĉuvene hercegovaĉke porodice Koprivica, prešli su u Šumadiju oko 1705. godine. Prema

narodnom predanju Koprivice vode poreklo od Nikole sina Sandalja Hranića i Jele Balšićke, ćerke knezaLazara, koju u narodnim pesmama i predanjima nazivaju “Miloševa Jela”. Po jednom kazivanju, koje je zabeleţio dr Jovan Erdeljanović (“Bratonoţići”), Obrenovići su poreklom izBratonoţića od tamošnjeg bratstva Progonovića i njihovi su se preci krajem sedamnaestog ili poĉetkomosamnaestog veka preselili u Srbiju”.

Darovi od cara Milan Karanović | 28. jul 2009.

































MRNjAV?EVI?I su poznata srednjovekovna porodica, opevana u celom ciklusu

narodnih pesama. Od Mrnjav?evi?a je kralj Vukašin, otac Kralja Marka, u narodnimpesmama opevanog Kraljevi?a Marka, o kome postoji obimna literatura.

Car Dušan

Nastavci

1. Sanjali pretke

2. Borbeni Dinarci

3. Rod od Kosova

4. Beg od Turaka

5. Krenuli iz Ţupe

6. Udarali u gusle

7. Pleme se rasulo

8. Dete iz kopriva

9. Darovi od cara

10. Vezir darivao

11. Nemanjin biskup

12. Megdan za cara

13. Mudrost seljaka

Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


Vizantijski istoriĉar Halkokondila navodi da je na dvoru cara Dušana jedan od braće Mrnjavĉevića bio peharnik, a drugi konjušar. Poznati istoriĉar Jiriĉek u “Istoriji Srba” navodi predanja o poreklu Mrnjavĉevića: “Kazivanje dubrovaĉkih

hroniĉara oko 1600. nalik je na skasku. Po Orbiniju, otac ove braće bio bi neki siromašan vlastelin Mrnjavaiz Livna, koji je posle ţiveo kod Blagaja na Neretvi, pa ga je car Stefan pozvao sebi na dvor. Na ovehercegovaĉke skaske nadovezuje se poznata hronika Manastira Zografa na Svetoj Gori po kojoj Vukašinvodi poreklo iz sela Opanaka kod Omiša”. MeĊutim, narodna predanja o poreklu braće Mrnjavĉevića i o njihovim roditeljima, ţive u narodu u bezbrojvarijanti, a zapisivali su ih skupljaĉi narodnog blaga i narodnih umotvorina. Vuk Karadţić je zapisao u svom Rjeĉniku: Mrnjavĉeva gradina je u selu Lovreću, izmeĊu S inja i Imotskog.

Pripoveda se da se tu rodio otac Kraljevića Marka. Ja sam u Tršiću slušao da je Vukašin došao odnekudaiza Mostara grada iz sela Opanaka, a kod Mrnjavĉeve gradine i sad ima selo Opanci”. U Kalendaru “VojvoĊanin” iz 1857. štampana je narodna priĉa po kojoj je srpski car Dušan imao“neopisivo mršavu i ruţnu sestru”, te zamoli brata cara da joj dopusti da ide u svet, samo da nije na oĉima ucarskom dvoru. Car joj dopusti uz uslov da se nigde ne kazuje da je carska kćer i za nju se više nije ĉulo ni



































http://www.novosti.rs/upload/images/feljton/2009/07jul/FELJTON-carDusan.jpg




















gde je ni kako je.

Posle nekoliko godina zaţeli car Dušan Silni da obiĊe svoje ogromno carstvo i tako doĊe u Dalmaciju uselo Grbljane, a pre toga poruĉi knezu Grbljanskom da ga ĉeka na veĉeru. Taj knez je imao pastira,maleckog Mrnju i sluţavku po imenu Gruba. Nekoliko godina pre carevog dolaska, knez je ovo dvoje

sastavio i venĉao, a Bog im blagoslovi brak sa troje muške dece. Gruba je odmenila kneginju i zgotovila veĉeru, a kad je car sutradan poţeleo da vidi i daruje kuvaricu,kneginja nije htela da je pokaţe zbog ruţnoće, već je dovela troje njene lepe deĉice. Car ih je darovao iizjavio ţelju da ih povede u carski dvor da se tamo vaspitaju. Majci to teško padne, ali se ipak uteši, znajućida ih svome bratu predaje.

Mrnja ĉuje da je car njegovu decu uzeo te izaĊe na put sa budţom u ruci i zaište da ih vrati. Car ga jeodbijao, govoreći da će njegovu decu srećnom uĉiniti i da će mu oni prvi do kolena biti, ali Mrnja nije

popuštao. Uhvati cara za noge i pokuša da ga skine s konja, a pratilac potegne buzdovan i ubije Mrnju.

Deca Vukašin, Gojko i Uglješa videše svoga mrtvog oca. Car je bio njihov ujak, ali je za tu tajnu samoGruba znala.

Kasnije kneginja rodi muško dete, koje u svetom krštenju dobije ima Lazar. Kad je dete poodraslo, pošaljuga knez i kneginja u carski dvor. U isto vreme i carica Dušanova Jelena rodi carevića Uroša Petog,

prestolonaslednika Dušanovog. U “Beogradskim novinama” iz 1896. izašla je legenda iz Grblja: “Sestra cara Dušana Mrnja sluţila je kodkneza u Grblju i udala se za slugu Drnju. Za pokoj duše Drnjine, koji je po carevi nalogu pogubljen,

podignut je o carevom trošku manastir Podlastva, koji slavi Svetu Bogorodicu, a nalazi se u vrh MrĉevaPolja u Grblju”.

Vezir darivao Milan Karanović | 29. jul 2009

PRI?A o Grubi i njenom muţu Mrnji, ocu Mrnjav?evi?a, menja se od kraja do krajauglavnom u sitnijim detaljima. Sokolovi?i tvrde da su od kralja Vladislava

Mehmed- paša Sokolović

Nastavci

1. Sanjali pretke

2. Borbeni Dinarci 3. Rod od Kosova

4. Beg od Turaka

5. Krenuli iz Ţupe

6. Udarali u gusle

7. Pleme se rasulo

8. Dete iz kopriva

9. Darovi od cara

10. Vezir darivao

11. Nemanjin biskup

12. Megdan za cara

13. Mudrost seljaka

























http://www.novosti.rs/upload/images/feljton/2009/07jul/F29-Sokolovic.jpg















Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


PRIĈA o Grubi i njenom muţu Mrnji, ocu Mrnjavĉevića, menja se od kraja do kraja uglavnom u sitnijimdetaljima, ali se u svakoj završava sa presudnom ulogom cara Dušana. Prema zapisu Milana Đ. Milićevića u “Kneţevini Srbiji” (1876), Gruba više nije htela da se vraća muţu icar joj sagradi crkvu Jeţevicu u Potoĉanima, gde je kao kaluĊerica ţivela do smrti i tu je pokopana. Predanje iz šumadijskog Levĉa pominje Grdu i Mrlju, koji su lepo ţiveli sa tri sina Vukašinom, Uglješom iGojkom. Car Dušan je jednom, prilikom obilaska carevine, traţio da mu dovedu ţenu, koja je veštozgotovila ruĉak i kad je poznao svoju sestru, izljubi se s njom. “Tu je zamoli da mu oprosti što je s dvora oterao. Grda mu oprosti i on se s njom, Mrljom i njihovomdecom odmah vrati u dvor, gde su pored njega carski uţivali. Tu na dvoru svoga ujaka odrasli su sestrićiVukašin, Uglješa i Gojko, ali su bili neblagodarni. Kad su odrasli i ojaĉali, oni su ujaku svakojake smetnjeĉinili, pa su mu na kraju i sina ubili, pa se sami zacarili”. Sliĉna su predanja iz okoline Niša, iz Otoĉke krajine u Hrvatskoj, gde je careva sestra stigla do Dubrovnikai odatle se sa porodicom vratila na dvor.

Đeneral Jovan Mišković u Godišnjaku Nikole Ĉupića pominje selo Potoĉane u kome se Grubana udala zaStanojevog slugu Mrnju. Kad je Dušan došao na konak u Potoĉane, Grubana mu spremi veĉeru “mast izkostiju jagnjećih nogu”, koje je car veoma voleo.Kad su Grubanu izveli pred njega, Dušan poznade svoju sestru. Reĉe joj da bira za muţa koga hoće od

njegovih velmoţa, ali ona nije htela od svoga Mrnje. “Car da bi ga se kurtalisao, da ga ne sramoti, naredi te ga ubiju na Selištu u Beĉevici. Grubana poĉne kukatii proklinjati cara, a on je smirivao reĉima:“Ćuti, podići ću mu crkvu za spomen da je ni u Beĉu nema”. Otuda ime selu Beĉevica, a tako je postala iMrnjina crkva, kako je narod u okolini zove”. Crkvu Beĉevicu pominje i Cvijićev saradnik dr Mihailo Dragić u svom radu “Gruţa”:“Kad su bili na današnjem Selištu, car dozvoli sestri da sklopi ruke oko vrata jednome iz njegove svite,

koga hoće za muţa. No ona sklopi ruke oko svoga ruţnog muţa Mrlje.Onda se car naljuti i naredi da se Mrlja ubije. Kad su mu sinovi odrasli, potraţe grob svog oca i na tommestu podignu crkvu Beĉevicu, zato što se sa svih strana videla (izbeĉila)”. U Bjelopavlićima se meĊu kućama u Ćuriocu (Kosovi Lug) pominje livada koja nosi ime Mrnje. Odatle su

prema predanju Mrnjavĉevići, koji su se odatle preselili u Skadar. U zapisima se ĉak pominje mogućnost da su Sokolovići od potomaka kralja Vladislava, koji je sebi podigao

zaduţbinu manastir Mileševu, gde je bio sahranjen. Sve je isto, samo su islamizovanjem promenjenaimena.

Predanje o kćeri i zetu vezira Sokolovića, zapisao je dr Safetbeg Bašagić, ali, naţalost, nije naveo izvor:

“Pripoveda se da je Sinan- beg bio veoma ruţan i crn u licu. Kad je Mehmed- paša (Sokolović) Visokipostao veliki vezir, pozvao je Sinan- bega i sestru da ga posete u Carigradu. Jednom da je iskuša, reĉe sestriu ĉetiri oka: kako si mogla izabrati onog crnog ugursuza za muţa? Nego, ja ću tebi dati koga god hoćeš odstambulskih lala i paša”. Sve što je od oka i plemena prošeta ispred nje, a Sinan- beg poslednji. Mudra Sokolovićka baci jabuku nanjega i objasni: “U mojim oĉima nema nijedan pristaliji i vredniji za me od moga Sinana”.To se Mehmedu veoma dopadne, pa je bogato darova i opremi sa Sinanom u Hercegovinu. Sinan-beg je

sagradio lepu dţamiju u Ĉajniĉu, gde je i pokopan sa ţenom”.

Nemanjin biskup Milan Karanović | 30. jul 2009.

U predanjima se pomin je ?ur?e Mrnjav?evi?, praunuk Vukašinova brata Gojka, od kogasu i Ku?i, prema dr Jovanu Erdeljanovi?u. Ivan Tomko Mrnjav?i? znao svoje poreklo



















Sveti Stevan

Nastavci

1. Sanjali pretke

2. Borbeni Dinarci

3. Rod od Kosova

4. Beg od Turaka

5. Krenuli iz Ţupe 6. Udarali u gusle

7. Pleme se rasulo

8. Dete iz kopriva

9. Darovi od cara

10. Vezir darivao

11. Nemanjin biskup

12. Megdan za cara

13. Mudrost seljaka

Srodne teme

Put ka EU

Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


KARAKTER Mrnje, oca Vukašinovog, najjaĉe je izraţen u umetniĉkoj priĉi nekoga J.P.R. u ”Bosanskojvili” 1894. godine. On je po romantiĉarskoj pripovedaĉkoj modi, na osnovu raznih varijanti legendi oroditeljima braće Mrnjavĉevića, zapisao da se otac Vukašinov, a deda Marka Kraljevića zove MrnjaĈojĉurak. Tu se prepliću legende o poreklu kosovskog cara Lazara, a pominje se i da je Vukašin ubiocarevog sina, nejakog Uroša, zato što je Dušan dao pogubiti Vukašinovog oca Mr nju.

U predanjima se pominje ĐurĊe Mrnjavĉević, praunuk Vukašinova brata Gojka, od koga su i Kuĉi, premadr Jovanu Erdeljanoviću. Istovremeno, istoriĉar Ljuba Kovaĉević smatra da su ti Mrnjavĉevići od GojkaBalšića, praunuka kćeri kralja Vukašina. Pominje se porodica Mrnjavci na Lovreću kod Imotskog, koji ponosno govore da vuku lozu od KraljevićaMarka, a ţive rastavljeni u tri, ĉetiri komšiluka. Stari grad iznad njih zovu Prilip, u kojem se Marko rodio iu kojem danas pokazuju deo grada koji zovu Kraljevića Dvori, a malo dalje Kraljevića Skakala. Cvijićevi saradnici su ostavili puno tragova. Tako Savo Nakićenović u svom radu ”Boka” pominjeGojkoviće u selu Mokrinje, sa slavom Sveti ĐuraĊ, sa opaskom da su sa Kosova i da potiĉu od GojkaMrnjavĉevića. Pop Stjepo Trifković u radu ”Sarajevsko polje” navodi za porodicu Kuljanin, koji slave Svetog ĐorĊa, daim je starina od Kolašina, gde su se zvali Mrnjavci ili Mrnjavĉevići. Pošto su najpre stali kod Pašinice kule,prozvali su ih Kuljani.

Proto Petar RaĊenović u knjizi ”Knešpolje i Novska Krajina”, navodi da su porodice Kos i Gogazajedniĉkog porekla, sa slavom Sveti ĐuraĊ, a davno su se naselili sa Kosova, gde su se zvali Štrpci iliMrnjavĉevići. Kad su utekli s Kosova, najpre su doselili u Dubicu i ţiveli neko vreme pod Švabom, a kad



































http://www.novosti.rs/upload/images/feljton/2009/07jul/f30-stevan.jpg




















je Una postala meĊa, nisu hteli da beţe, već im je više prijalo da ostanu pod Turcima. Kad su Turci poĉeliviše da se naseljavaju u Dubicu, njih proteraju u selo Ĉelebince. Postoji i druga varijanta, zapisana od trgovca Jova Kosa, koji tvrdi da su se s Kosova najpre doselili na

Zmijanje više Banjaluke. Tu ih prozovu Kosovima, Kosovcima, a ranije su se zvali Mrnjavĉevići. UPervanu ”jako osnaţe narodom” pa se jedan ogranak otrgne i doseli u okolinu Dubice. ”Ĉuo sam u MeĊeĊii zabeleţio da su se i Goge zvali Kosovi”, kaţe trgovac. U priĉi o Mrnjavĉevićima ipak najbolje svedoĉe ĉinjenice. Tako je biskup bosanski Ivan Tomko Mrnjavĉićizvodio svoje poreklo od Mrnjavĉevića i Nemanjića. U bakrorezu oko njegove slike pominju se Niš,Zvornik i Fojnica, ali i Kamengrad, svakako onaj u Bosanskoj krajini kod Sanskog Mosta.

Jedan ogranak rodova sa slavom Sveti Stevan ArhiĊakon i sa predanjem da su od Skadra, od plemenaMrnjavĉića, pod prezimenom MlaĊen naselio se u blizinu Kamengrada. TakoĊe, grupa rodova u Gerzovu

su, po saĉuvanom predanju od Skadra, od plemena Mrnjavĉića i svi slave Svetog Stevana ArhiĊakona. Rodovi u plemenu Kuĉima, koji su po predanju Mrnjavĉići, slave Svetog Dimitrija kao svoju glavnu slavu,a svi ”prisluţuju” letnjem Svetom Stevanu. Vidi se jasno kult Svetog Stevana, s tom razlikom da

gerzovaĉki Mrnjavĉići slave Svetog Stevana po Boţiću, a kuĉki Mrnjavĉići ”prisluţuju” letnjem svecu. Sve u svemu, kad bi se strogo kritiĉki analizirale sve varijante legendi o roditeljima braće Mrnjavĉevića,naišlo bi se na praizvor sa izvesnim uticajem Biblije na formiranje mitova.

Megdan za cara Milan Karanović | 31. jul 2009.

Pod vrhom Durmitora u Drobnjacima, ţive Kosov?i?i, bratstvo koje slavi Svetog Savu.Oni su se kasnije iseljavali po svoj Bosni i Hercegovini i Šumadiji. Vu?ur oruţjemzasluţio zemlju u Gackom polju

Kosovĉići su krenuli sa Durmitora

Nastavci

1. Sanjali pretke

2. Borbeni Dinarci

3. Rod od Kosova

4. Beg od Turaka


7. Pleme se rasulo

8. Dete iz kopriva

9. Darovi od cara

10. Vezir darivao

11. Nemanjin biskup

12. Megdan za cara

13. Mudrost seljaka

























http://www.novosti.rs/upload/images/feljton/2009/07jul/F31-DURMITOR.jpg















Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


POD vrhom Durmitora u Drobnjacima, ţive Kosovĉići, bratstvo koje slavi Svetog Savu. Oni su se kasnijeiseljavali po svoj Bosni i Hercegovini i Šumadiji, a u selu Samoboru kod Gacka ima ogranak Kosovĉića,odakle su stizali do Vojvodine.

Najviše podataka o njihovoj starini sabrao je Andrija Luburić i ponudio ih u svojoj knjizi ”Drobnjaci plemeu Hercegovini”. Tu su nauĉno dve vrlo znaĉajne legende o precima Kosovĉića - o Grlici, udovici vojvode

Musića Stevana, koji je poginuo na Kosovu i o Vuĉuru, potomku Grliĉinu, kako je delio megdan za cara i

od njega dobio spahiluk.

U legendi o Grlici govori se o dva brata Kosovĉića, naoĉitom vojvodi drobnjaĉkom Đurjanu, koji jeuĉestvovao u kosovskom boju i neuglednom Joku. Da bi oţenio Joka, makar i udovicom, ali visokog roda

Nemanjićkog, Đurjan se posluţi prevarom. On reĉe Grlici da je Joko visok i lep, u svemu nalik na njega iona pristane.

Dok se svadba spremala, ona je ”razgledala po ljudima”, neće li spaziti koga nalik na vojvodu Đurjana.Pošto takvog nije videla, svrati u jednu kolibicu gde je postariji ĉovek kuvao meso za svadbare i jeo hleb

umoĉen u ĉorbu. Grlica upita da li zna za koga je došla, a Joko odgovori iskreno i bezazleno: ”Nešto mi semeta, taman za mene starca omakalca.”

Grlica shvati da je prevarena, pa sa svom pratnjom krenu natrag. Celo pleme izaĊe pred nju i stanu jekumiti da ih ne sramoti. To mesto se i danas zove Kumine bukve. Grlica posle mnogo preklinjanja pristane

da se venĉa za Joka pod uslovom da svi aminuju ono što rekne pred venĉanje: ”Dao Bog, sve ono što serodilo od Joka Omakala bilo kao vojvoda Đurjan, a ono što se rodilo od Đurjana, bilo kao Joko.”

Svi Drobnjaci to aminuju. I doista, sinovi Grliĉini i Jokovi bace se na vojvodu i na njih preĊe drobnjaĉkovojvodstvo i prozovu ih Omakalovići. Predanje se nastavlja legendom o Vuĉurevom megdanu ili naĉinu kako su Samoborani dobili zemlju. Vojvodstvo je docnije prešlo sa Đurjana na potomke Jokove i Grliĉine. Jedan njihov praunuk bio jevojvoda Đurica, oţenjen sestrom Ivana Crnojevića. Njihov sin bio je Vuĉur, a za njegova vremenaDrobnjaci potpadnu pod Turke. Oni su mu dali neku vrstu autonomije, a Drobnjaci im obećaju da će davativojniĉku pomoć kad god bude trebalo. Vuĉur, prapraunuk Grliĉin, išao je sa Drobnjacima ĉak u Malu Aziju da se bori za slutanov raĉun. JedanArapin zvao je sultana na megdan i ovaj obeća bogate darove onome ko ga pogubi. Arapin je imao nekakvovatreno kolo s kojim poplaši protivnikova konja i vazda pobedi na megdanu. Vuĉur se javi da će da zamenisultana i izabere konja koji se niĉega nije plašio, a od oruţja ponese i nekakvu ćuskiju. Kad Arapin baci vatreno kolo, Vuĉurov konj ostade miran, a Vuĉur ćuskijom prebije vatreno kolo i poseĉeArapina. Sultan zaogrne Vuĉura velikom ĉohom ”abom” i otuda se potomci prozovu Abazovići. Na pitanje

sultanovo, ĉime ţeli da ga nagradi, on zatraţi toliko zemlje koliko moţe za dan da preĊe na konju. Sultanmu uĉini po ţelji i on odabere zemlju u Gackom polju. Vuĉurov sin Marko naseli se u Samobor i popravi porušenu crkvu posvećenu svetom ArhaĊelu, pa je

posveti Svetom Savi, kao svojoj porodiĉnoj slavi. Od ĉetiri Markova sina nastala su ĉetiri bratstva:Slijepĉevići, Starovići, Popovići i Davidovići. Još ih ima u Samoboru, ali i po Bosni i Hercegovini,Šumadiji i Vojvodini. Od njih su u Sarajevu dve najstarije i najuglednije srpske porodice Despići iJeftanovići, od kojih je Gligorije voĊa borbe Srba u Bosni.

Mudrost seljaka Milan Karanović | 01. avgust 2009.

Sasvim je razumljiva ponositost celog bratstva Kosov?i?, zbog toga što su visokogporekla od Grlice, udovice kosovskog junaka. Potomci Grli?ini s mnogo duhovnih radosti


















Sveti Sava

Nastavci

1. Sanjali pretke

2. Borbeni Dinarci

3. Rod od Kosova

4. Beg od Turaka


7. Pleme se rasulo

8. Dete iz kopriva

9. Darovi od cara

10. Vezir darivao

11. Nemanjin biskup

12. Megdan za cara

13. Mudrost seljaka

Srodne teme

Put ka EU

Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


SASVIM je razumljiva ponositost celog bratstva Kosovĉić - i onog ogranka koji je ostao u matici

drobnjaĉkoj pod Durmitorom i kod iseljenih u Samoboru - zbog toga što su visokog porekla od Grlice,udovice kosovskog junaka, koju je po opštem mišljenju rodila Nemanjića odiva. Kad se svestrano posmatraju osobine Kosovĉića Samoborana, jasno moţe da se zapazi veliki uticaj legendeo Grlici, Nemanjića odivi, na formiranje njihovih osobina. Ponosni su samim tim što su starinom Kosovĉićii što im je Sveti Sava nasledna porodiĉna slava. Kod Samoborana, koji su svi potomstvo Vuĉura, praunuka Grliĉina, zapaţa se teţnja pismenosti i opštoj

prosvećenosti, nasleĊivanoj iz duboke starine. Nema manjeg sela sa toliko pismenih i školovanih ljudi,

meĊu kojima su i univerzitetsk i profesori.Rus Grigorije Petrov, koji je ispred Društva “Prosvjeta” putovao po svoj Bosni i Hercegovini i drţao vrlo

posećena i uspela predavanja, zadesio se jednom na sveĉanosti u Samoboru kod Gacka, gde su ĉak i mesnisveštenik i uĉitelj bili potomci Grliĉini. Posle te sveĉanosti, saĉuvano je Petrovo pismo, štampano u listu“Narod” (Sarajevo), pod naslovom “Seoski primeri”: “Putujem sada po Hercegovini radi drţanja

predavanja. Došao sam u Samobor - Gacko. Desilo se da je u taj dan u Samoboru bila sveĉanost, povodom

osvećenja nove zgrade za ĉitaonicu, predavanja i drugo. Selo Samobor je malo, hercegovaĉki siromašno, ali je zgrada lepa i priliĉno velika, sazidana rukama seljaka. “Prilikom sveĉanosti bilo je više od 120 ljudi. Svi su bili jaki, visoki, lepi i svi su imali inteligentna lica. Ja

sam u mome ţivotu video stotinu svakojakih govora, zborova, u Evropi, Aziji i Americi. I moram da kaţemda sam prvi put u ţivotu video toliko kulturnih lica na seljaĉkom zboru. Pri kraju sveĉanosti su govorilisveštenik i mladi seoski uĉitelj. Retka i srećna pojava! Obojica su deca Samobora.



































http://www.novosti.rs/upload/images/feljton/2009/08avg/f01-svsava.jpg




















“Glavno je ovo: Ja sam ĉuo stotine reĉi velikih govornika, ministara, nauĉenjaka i politiĉara, ali ovakvegovore seoskog sveštenika i mladog narodnog uĉitelja, ja sam ĉuo prvi put. To je dokaz velike narodne

mudrosti Hercegovaca. I ja sam srećan što sam tog 5. oktobra bio u Samoboru. Iz zgrade u malom selu, jasam izašao sa osećajem duhovne radosti, kao da sam izašao iz Luvra u Parizu!”

Ovakvih predanja i legendi o poreklu grupe dinarskih plemena koja vode svoju starinu od Nemanjića bilo je puno, moţda i zato što je gubitkom drţavne samostalnosti bilo neophodno odrţati kontinuitet istorijskedrţavne misli. Iz fantastiĉnih predanja, strogo nauĉnom analizom, izvesno je da moţe da se odvoji i deo

istorijske istine.

ŢENSKA LINIJA MNOGO puta je ukazano da su glavni akteri Sarajevskog atentata, prestolonaslednik Franc Ferdinand i

Gavrilo Princip, potomci Nemanjića po ţenskoj liniji. Austrijski prestolonaslednik Franc Ferdinand, ubijenu Sarajevu 1914. godine, bio je potomak u 17. kolenu kneza Lazara i kneginje Milice Hrebeljanović, aizvesno je da je kneginja Milica od roda Nemanjića, ĉukununuka kralja Vukana Nemanjića. Premarodoslovnoj tablici Vukanovića, koju je saĉinio Ilarion Ruvarac, kralj Vukan Nemanjić imao je ĉetiri sina,ĐuraĊa, Stefana, Dmitra i Zavida, i ćerku Jevrosimu (Evrosinu). Jevrosima je bila udata za bana Vladimira(Ilijana). Imali su sina Nikšu. Vojvoda Nikša je imao brojno potomstvo, od koga je nastalo pleme Nikšići.Potomci vojvode Nikše su Bilbije, a od tog roda je majka Gavrila Principa, atentatora u Sarajevu. Kraj

Documents

Duga loza Nemanjića-feljton Novosti