Naziv i pojam književnosti

Da bi čovek na poseban način izrazio svoj duhovni, unutrašnji život, svoje utiske o prirodi koja ga okružuje i svoje misaono i osećajno reagovanje na spoljni svet, nastala je umetnost.

Među raznim vrstama umetnosti kojima je čovek slikao i unapređivao svoj život izdvojila se književnost. Književnost je umetnost koja svojim slikama društvenih i prirodnih pojava, slikama konkretnih ljudskih likova, njihovih postupaka, doživljaja i sudbina, prikazuje ljudski život. Knjiž. je oduvek slikala čovekov život i težnje da se taj život učini lepšim, socijalno pravednijim i srećnijim. Najbliža je životu čoveka, jer je u osnovi materijalno sredstvo njenog izraza – reč. Zato je ona bliska najširim masama.

Današnja teorija knj. smatra da je knjiž. delo kao umetničko delo lični doživljaj sveta njegova stvaraoca i da kao takvo ne može biti podvrgnuta nikakvim unapred stvorenim pravilima koja bi sputavala slobodu umetničkog stvaranja.

Svrha i zadaci književnosti

Knjiž. je slikovita i doživljena priča o naporima čovekovim na istorijskom putu od prvobitne zajednice do današnjih dana.

1. Upoznajući život i ljude, kroz književnost mi bolje upoznajemo sebe same i u tome je njen SAZNAJNI ZNAČAJ.

2. Knjiž. emotivno deluje na čoveka, utiče na njegove misli, osećanja i shvatanja, utiče na formiranje njegovog karaktera i njegovih pogleda na svet. Ima svoj idejni smer, svoju ideju, svoj način prikazivanja stvarnosti. To je VASPITNI i DRUŠTVENO-POLITIČKI ZNAČAJ.

3. ESTETSKI ZNAČAJ ogleda se u slikama života, ljudskih sudbina i postupaka koji deluju na čovekova osećanja, razvijaju i neguju smisao za lepo, plemenito, da ume da ono što je lepo doživljava i stvara. Čovek se čitanjem dela lepe knjiž. uči da u životu voli, razume i brani lepo.