Pojam osiguranja i njegova svrha

Pojam osiguranja i njegova svrha"Postoje mnoge definicije osiguranja, koje se razlikuju prema tome da li ih daju ekonomisti, pravnici ili tehniari, ali i zavisno od karaktera drutveno-politikog sistema o ijem se osiguranju radi. Zbog toga je za svaku definiciju karakteristino da je relativna i da nije opteprihvatljiva. Vano je razumeti sutinu osiguranja u odreenim uslovima (sredini) sa ekonomskog, tehnikog ili pravnog gledita."

Kako osiguranje tei ka naelima uzajamnosti i solidarnosti, preko njega se izjednaavaju se- izravnavaju se rizici na prihvatljivom ( lako podnoljivom) mnogo niem nivou, atomiziraju se. Atomiziranje rizika, njegovo rasporeivanje na mnotvo osiguranika, tj. usitnjavanje krupnih teta na bezbroj malih, te njihovo nivelisanje na bitno niem nivou- to je tehnika sutina osiguranja.Osiguranje se javlja u tri vida, odnosno sastoji se iz tri sastavna dela:

ekonomski,

tehniki (statistiko-matematiki), i pravni.

Ekonomski vid se izraava u cilju koji se postie u osiguranju- to su funkcije osiguranja. Tehniki vid je onaj deo koji ureuje funkcionisanje osiguranja kao specifinog mehanizma za izjednaavanje rizika. Pravni vid predstavlja ureivanje veoma brojnih pravnih odnosa koji nuno nastaju u osiguranju udruivanjem sredstava za obeteenje svih osiguranika koje zadesi teta. To je ureivanje prava i obaveza osiguranika i osiguravaa kod zakljuenja ugovora o osiguranju , u toku trajanja osiguranja i kod ostvarivanja odtetnih prava, tj. kod likvidacije tete.

Kao to smo napomenuli, bitno je da prua ekonomsku zatitu osiguranicima, pravnim i fizikim licima od tetnih dejstava i ekonomskih poremeaja do kojih dolazi kad nastane osigurani sluaj. injenica da je drutvo radi potrebe ekonomske zatite od materijalnih posledica tete i nesrenog sluaja stvorilo osiguranje, ve sama po sebi dokazuje njegovu drutvenu opravdanost. Drutvena opravdanost osiguranja sadrana je u naknadi teta, odnosno reparaciji, kao i u isplati osiguranih suma, kao osnovnom i neposrednom zadatku osiguranja. Osiguranje organizuje i unapred formira namenska sredstva pruanju materijalne naknade i isplate oteenim, ugroenim lanovima drutva. Zajednica na naelima uzajamnosti i solidarnosti oteenim lanovim prua materijalna sredstva za privredno jaanje i odravanje.Zadatke, odnosno funkcije osiguranja moemo podeliti na:

funkcija zatite i imovine lica, novano- mobilizatorska funkcija, i

socijalna funkcija.Funkcija zatite i imovine lica

Kljuni zadatak osiguranja jeste ekonomska zatita osigurane imovine i lica. Znaaj ove funkcije je potpuno razumljiv jer su obezbeenje oveka, privrede i drutva preduslov njihovog napretka, kao i njihovog opstanka pre svega. Zbog ove vitalne potrebe stvorena je i ova osnovna funkcija osiguranja, koja pre svega doprinosi ouvanju ukupnog napretka, pojedinca i drutva u celini.

U smislu zatite imovine ilica moe se posmatrati

neposredno, i

posredno delovanje osiguranja.Neposredno delovanje osiguranja

Neposredno dejstvo osiguranja se ne odvija samostalno, ve u sklopu napora drugih drutvenih faktora. Ova zatita obuhvata irok spektar mera, koje se prema svrsi mogu podeliti na dve osnovne grupe. Jednoj pripadaju preventivne, a drugoj represivne mere.Preventivne mereObuhvataju sve mere sredstva i akcije kojima je namena da spree i uklone uzrok koji bi mogao izazvati tetni dogaaj ugroavajui bilo oveka, bilo njegovu imovinu. Uz peventivne mere posebna panja se posveuje edukaciji ljudi u borbi protiv raznih opasnosti teta i nesrenih sluajeva.

Poueni situacijama iz svakodnevnog ivota, uprkos najsavremenijim preventivnim merama, obrazovanju, obuci, i uklanjanju subjektivnih slabosti, ne panje, nemara, neznanja, tete nesreni sluajevi ipak se esto dogaaju. Neretko se u odreenom dogaaju moe utvrditi itav splet razliitih okolnosti koje su onemoguile da se teta sprei odnosno opasnost otkloni. Meutim, i tada, u asu nastanaka tete delovanje oveka ne prestaje jer se on bori nastojei da spase ljudske ivote i imovinu koja se jo moe sauvati.

Represivne mereObuhvataju sve mere ija je namera, kada se opasnost ve ostvari, da teta od njih bude to je mogue manja.

ovek u ovoj akciji deluje u obe funkcije: U preventivi dok preuzima zatitne mere da sprei neeljeni dogaaj, a u represivi dok u asu nastanka tog dogaaja preduzima mere da se teta ogranii i da se spasi to je mogue vie. Organizovanje i preduzimanje preventivnih i represivnih mera kao neposredne drutvene zatite je funkicja koja je u osiguranju odreena i pozitivnim zakonskim propisima. U stavu 1. lan 926. Zakona o obligacionim odnosima kae se: "Osiguranik je duan preduzeti propisane, ugovorene i sve ostale mere potrebne da se sprei nastupanje osiguranog sluaja, a ako osigurani sluaj nastupi duan je preduzeti sve to je u njegovoj moi da ogranii njegove tetne posledice. Ako osiguranik ne ispuni svoju obavezu spreavanja osiguranog sluaja, ili obavezu spasavanja, a za to nema opravdanja, obaveza osiguravaa smanjuje se za onoliko koliko je nastala vea teta zbog tog neispunjenja."Preventivne i represivne mere su izuzetno znaajne sa stanovita obezbeenja oveka i njegove imovine. Ekonomski tetni dogaaji esto se ne deavaju ovekovom voljom zato on moe barem primenom ovih mera smanjiti tete koje optereuju celokupnu drutvenu zajednicu.Posredno delovanje osigruanja

Ova zatita se ostvaruje u naknadi tete i isplati osigurane sume kada nastupi osigurani sluaj. Osiguranje, naravno, ne moe spreiti nasutpanje tetnog dogaaja ili delovanje sluaja ali se kroz osiguranje ostvaruje posredna ekonomska zatita radi koje osiguranje i postoji.

U funkciji posredne zatite sadran je i cilj tj svrha instituta osiguranja kako njegovog temeljnog zadatka. Iz ove funkcije osiguranja proizilazi i primarni zadatak: Da kao obavezu iz osiguranja, kada nastupi osigurani sluaj isplati osiguraniku ili nekoj treoj osobi naknadu odnosno ugovorenu sumu ili uini nepto drugo.

Ispunjenjem svoje funkcije ekonomske zatite tj. isplatom obaveze iz sklopljenog ugovora o osiguranju, osiguranik preuzima znaajnu ulogu u privredi i drutvu.Novano mobilizatorska funkcija

Da bi moglo da odgovori svojim obavezama bez obzira na vreme i visinu nastale tete osiguravajua organizacija mora raspolagati odreenim namenskim sredstvima, odnosno fondovima.

Uz svoju osnovnu ulogu zatitu imovine i lica, osiguranje ima izuzetno znaajnu i finanskijsku ulogu, odnosno akumulacijsku funkciju. Ona proistie iz injenice da se premije osiguranja plaaju unapred a da se naknadna teta vri sukcesivno kada nastaju. Osiguranje upravo omoguava akumulaciju na taj nain to premijama koje su naplaene od osiguranika u relativno malim iznosima daje vid krupnih novanih sredstava. Pri tom je veoma vano to i te male sume prikupljene na ima premije ne ostaju neupotrebljene ili potroene. Ovako prikupljena sredstva stoje krae ili due vreme rezervisana za svoju funkciju isplatu teta. Ve samom koncentracijom sredstava i njihovim kraim ili duim zadravanjem izvan redovne cirkulacije postiu se odreeni efekti smanjivanja mase novca u opticaju.Sredstva akumulirana i udruena u osiguranje imaju znaajnu ulogu u optefinansijskom sistemu svake zemlje. Radi ouvanja njihove vrednosti i u svrhu ostvarivanja drugih zajednikih ciljeva i interesa osiguranika zakonskim odredbama izriito je predvieno da se sredstva osiguranja udruuju, ulau ili deponuju preko finansijskih organizacija. Nae zakonodavstvo predvia da se novana sredstva mogu deponovati u banci ili u drugoj finansijskoj organizaciji ili ulagati u hartije od vrednosti, u nepokretnosti i druge oblike imovine.

Znai, svrha plasmana sredstava osiguranja nije samo ukamaenje (ouvanje vrednosti) ve i ulaganja koja treba da slue zajedninim ciljevima i interesima osiguranika (npr.proirenje i unapreenje proizvodnje ime e se poveanjem premije za proirenu reprodukciju poveati sredstva osiguranja). Istovremeno, likvidnost ulaganja, tj. visina kamatne stope, nije odluujua za plasman osiguranja sredstava.Socijalna funkcija osiguranjaSocijalna strana osiguranja sadrana je u brizi i merama za ekonomskim odravanjem oveka i ouvanjem njegove imovine. Naime, svaka isplata iz osiguravajueg fonda po nastupanju osiguranog sluaja predstavlja i ispunjenje odreene drutvene, odnosno socijalne obaveze.

Sem neposredne ekonomske zatite, i posredna drutvena korist od prikupljene novane akumulacije utie na blagostanje i ivotni standard stanovnitva, te na ukupni drutveni razvoj. Iz ovog se moe zakljuiti kako novano mobilizatorska funkcija osiguranja takoe doprinosi ostvarenju njegove socijalne funkcije.Razvoj osiguranja

"Osiguranje je ekonomski institut jer je njegova sutina pre svega ekonomske prirode: nadoknaivanje materijalnih teta koje nastaju u drutvu, u privredi ili kod ljudi, usled dejstva prirodnih sila i nesrenih sluajeva. Osiguranje omoguava unapred obezbeujui materijalna sredstva da se brzo obnove ekonomska dobra koja bi u navedenim sluajevima bila izgubljena, unitena ili oteena. Ono obezbeuje i materijalnu nadoknadu pojedincima (i njihovim porodicama) koji su se osigurali i tako zatitili od odreenih nedaa u ivotu, (bolest, smrt)."

U naoj i u svetskoj literaturi pojam osiguranja esto se vezuje za pojavu ugovora o osiguranju, odnosno za pretpostavku da postoji jedno lice (pravno ili fiziko) koje se organizovano bavi tim poslom. Ali ako razne oblike obezbeenja od tete shvatamo kao sutinu samog pojma osiguranja, onda se o osguranju moe govoriti kao o delatnosti koja je na izvestan nain bila ugraena u pravne sisteme najstarijih drutvenih zajednica. U prvobitnoj zajednici ovek nije mogao opstati izvan ue sredine u kojoj je iveo. Ona ga je titila i fiziki i ekonomski. Misao o udruivanju i uzajamnosti radi preivljavanja je postojala, ali u to vreme jo ni blizu nema inilaca koji bi upuivali na osiguranje u dananjem smislu.

Smatra se da je pojava privatne svojine uslovila organizovanu zatitu imovine koja je bila pretea osiguranja. Prvi jednostavni oblici, bolje reeno prapoeci osiguranja pojavili su se u starom veku, u vreme robovlasnitva. Bili su vezani za delatnosti trgovine i prevoza robe gde su se najee javljale opasnosti od propasti imovine. Naime, trgovci su svoju robu prevozili brodovima i karavanima pri emu je ona esto bila plen razbojnika, sem toga, bili su esti i drugi oblici kradje ili nestanka, odnosno ostecenja robe usled ostalih brojnih razloga.

Saznanja o prvim korenima osiguranja vezuju se za vreme od pre 5 milenijuma. Kineski trgovci su jo 3000 godina pre nae ere, zajedniki prevozei robu rekom Jangcekjang na posebno opasnim mestima zbog struja i stena pretovarali teret u vie amaca kako bi umanjili rizik njegovog gubitka. U sluaju unitenja amca s robom svi vlasnici robe koja nije propala dali bi srazmerni deo trgovcu koji je pretrpeo tetu. U raspoloivoj literaturi nema nedoumica o tome da su poeci osiguranja bili vezani za pomorstvo i trgovinu.

Naredna faza razvoja osiguranja podrazumevala je zasnivanje ugovornih odnosa, to se takoe prvi put javilo u pomorstvu. Prvi pisani tragovi o ugovoru o osiguranju vezuju se za Italiju, odnosno tadanju Lombardiju i 14 vek. Pomorsko osiguranje se potom brzo irilo do drugim evropskim zemljama: paniji, Portugaliji, Francuskoj, Holandiji, Nemakoj, Engleskoj. Iz prvih zbirki pomorskih obiaja postepeno su nastali i prvi zakonski izvori prava osiguranja.

Pravo osiguranje u sadanjem smislu se javilo tek kada su se na bazi razvoja statistiko matematike nauke izravnavali rizici, tako da se operacija ne sastoji samo u tome da, kao kap pomorskog zajma, teta prelazi s jednog pojedinca na drugog, nego se teta razdeljuje na brojne uesnike.Elementi osiguranja

Sutinu osiguranja ine njegovi elemeti, a to su:

rizik, premija osiguranja, osigurani sluaj i suma osiguranja.Rizik

Rizik predstavlja osnovni inilac, osnovnu pretpostavku, bez koje osiguranje ne bi moglo ni da postoji. Obzirom da postoji niz razliitih shvatanja rizika, ne postoji njegovo opteprihvaeno tumaenje, odnosno definicija. Motiv, pretpostavka i sadraj osiguranja je rizik. To je element na koji se upravo odnosi sama operacija osiguranja. Zato ukoliko nema rizika ne moe biti ni osiguranja. Pod rizikom se podrazumeva mogunost nastupanja ekonomske tete od nesrenog dogaaja. To je osnovna i ujedno najira definicija rizika. Ali rizik je i sam dogaaj, koji dovodi do primene obaveze osiguravaa da izvri isplatu naknade iz osiguranja.

Teorija i praksa osiguranja postavljaju sledee uslove koje jedan dogaaj mora da ispunjava da bi mogao biti obuhvaen osiguranjem, tj. da bi rizik postojao moraju biti ispunjeni sledei elementi:

mora da bude mogu osiguranje podrazumeva radnju zatite samo od dogaaja koji se moe desiti i ije je nastupanje uopte mogue. mora da bude sluajan eventualnost ne sme zavisiti od volje osiguranika. Kroz osiguranje se mogu pokrivati samo oni rizici ije ostvarenje ne zavisi od volje osiguranika, tj. od volje sopstvenika osigurane imovine ili od lica koje upravlja tom imovinom. Ukoliko ne bi bilo tako, osiguranje ne bi bilo ono to jeste.

mora da bude neizvestan da bi predstavljao rizik, dogaaj mora da bude eventualan, sluajnog karaktera. Neizvesnost eventualnog nastupanja je dvojaka - i apsolutna i relativna. O apsolutnoj neizvesnosti govori se onda kada se ne zna da li e se neto uopte odgoditi, a relativna postoji onda kada znamo da e se dotini dogaaj desiti ali ne znamo vreme kad e to biti (npr. ivotno osiguranje). mora da bude u budunosti osiguranje je nitavno ukoliko j eu trenutku njegovog zakljuenja osigurani sluaj ve bi onastao, ili u nastupanju, ili je bilo sigurno da e se dogoditi.

mora da bude dostupan dogaaj se mora ponavljati i ne sme biti izolovan. Ako nema ponavljanja, ne postoji ekonomska potreba za obezbeenjem od posledica tetnog dogaaja. Statistika posmatra pojave koje se ponavljaju i teku stalno.

mora da bude zakonski dozvoljen osiguranje vri nadoknadu samo za one dogaaje koje doputa zakon, tj. za one koji se mogu smatrati moralnim i drutveno dozvoljenim.Podela rizika

Vrste rizika koje se javljaju u osiguranju su veoma brojne. Jedno od osnovnih pravila u osiguranju glasi : " za vei rizik, vea i premija". Tj. rizik kao veoma vaan inilac osiguranja i jedan od osnovnih polazita za izraunavanje premije.

Neke opasnosti su se tokom vremena smanjivale. Tako da danas zahvaljujui razvoju medicine i poboljavanju ivotnih uslova u celini, pomerena najvie granica smrtnosti, pogotovo u razvijenim zemljama. Ali, nasuprot tome neki rizici su se poveavali, kao naprimer opasnost od deavanja saobraajne nezgode. Naravno da mere spreavanja ne mogu biti jednako uspene kod svih vrsta rizika. Naime, postoje objektivni i subjektivni rizici. Prvi se ostvaruju ne samo bez ovekove volje nego i, po pravilu, bez ikakve veze sa njegovim delovanjem i ponaanjem. Ovde su najbolji primeri zemljotres, sua, oluja ili grad. Dok na drugoj strani, subjektivni rizici odraavaju uticaj oveka na ostvarenje osiguranog sluaja. On moe svojim postupcima i preduzimanjem zatitnih mera spreiti uzrok koji izaziva tetu, ali takoe moe svojom nepanjom, nemarnou ili ak i namerno sam prouzrokovati ostvarenje opasnosti.

Takoe postiji i podela na stalne i promenljive rizike. Prvi su rizici kod kojih izgledi za ostvarivanje ostaju nepromenljivi tokom itavog trajanja osiguranja. Kao naprimer poar, grad ili saobraajni udesi. Ovakve vrste rizika omoguuju svojom uestalou da se ustanovi stalna premija koja odgovara pravoj teini opasnosti. Kod promenljivih rizika mogunosti za njihovo deavanje opadaju ili rastu tokom trajanja osiguranja, ponekad i iz dana u dan. Recimo rizik za dobijanje neke bolesti naglo se poveava tokom epidemije.

U literaturi iz oblasti upravljanja rizicima i slinim udbenicima redovno se sreemo sa podelom rizika na iste i pekulativne rizike. isti rizici su oni koji podrazumevaju mogunost nastanka gubitka ali ne i dobitka. Primer je motorno vozilo pokriveno auto-kasko osiguranjem, u sluaju udesa vlasnik e pretrpeti novanu tetu, ali u suprotnom vlasnik nee ostvariti nikakav dobitak. Nasuprot njima, pekulativni rizici mogu proizvesti kako gubitak tako i dobitak, jer su povezani sa promenama cena i drugih kategorija koje prate poslovanje. U ovu grupu najee spadaju poslovni rizici veina ulaganja, ukljuujui berzanska. Kao to je ve pomenuto vrste rizika koje se javljaju u osiguranju su veoma brojne, ovo su bile samo neke od njih.Premija osiguranja

Premija je bitan element ugovora o osiguranju, ona je cena osiguranja. Pod premijom osiguranja podrazumeva se iznos koji je osiguranik duan da plati nakon zakljuenog ugovora o osiguranju, odnosno nakon to je potpisao polisu osiguranja. Uplatom premije osiguranja osigurava preuzima obavezu snoenja rizika.

U Zakonu o osiguranju utvrenja je struktura premije osiguranja. Premija osiguranja se sastoji iz:

funkcionalne premije (tehnika premija i sredstva za preventivu) i reijskojg dodatka.Funkcionalna premija sastoji se iz tehnike premije, a moe da sadri i sredstva za preventivu, ako je uraunata u premiju osiguranja. Tehnika premija kao osnovnio deo premije, slui za plaanje teta, ugovorenih suma osiguranja i druge namene u skladu sa uslovima osiguranja. Sredstva za preventivu koriste se za sprovoenje mera u cilju spreavanja i suzbijanja rizika koji ugroavaju imovinu i lica. Reijski dodatak se koristi za pokrie trokova sprovoenja osiguranja.Premija je iznos koji se uplauje u osiguravajui fond. Ona je bitan element osiguranja i, u osnovi, predstavlja stvaranje novanih sredstava za obnovu unitene imovine, odnosno za isplatu osiguranih suma. Premija je, moglo bi se rei, cena rizika.

Cenu kotanja u proizvodnji ine stvarni utroci elemenata procesa proizvodnje. U osiguranju, strukturu cene kotanja premije osiguranja ine verovatni elementi, pa je ona proizvod dveju verovatnoa: verovatnoe nastanka tetnog dogaaja i verovatnoe intenziteta tete prilikom nastanka tetnog dogaaja. Otuda i cena kotanja u osiguranju, u osnovi, poiva na elementima raina verovatnoe i zakona velikih brojeva do kojih se dolazi statistikim podacima.Cena osiguranja ne moe biti pogoena izmeu kupca i prodavca prilikom prodaje, odnosno kupovine osiguravajue usluge, iz prostog razloga to je premija osiguranja, utvrena tarifom premija, dobijena dugogodinjim ostvarenim rezultatima tetama na bazi aktuarske matematike, uz korienje statistikih podataka, o proteklim, sadanjim i buduim rizicima. Otuda njeno formiranje poiva na zakonu velikih brojeva i raunu verovatnoe.

Prilikom odreivanja pojma premije, ne moe se ne ukazati i na pojmove bonusa, malusa, franize, kao i tehnikog rezultata.

Bonus i malus bonus u osiguranju predstavlja vraanje izvesnog dela premije za ostvarne jednogodinji ili viegodinji rezultat. U koliko osiguranik uopte nije imao tetu u odreenom iznosu, osigurava mu umanjuje premiju, odnosno vraa deo premije od predviene tarife. Bonus se najee vraa na kraju jednogodinjeg ili viegodinjeg osiguranja i to obino kod kasko osiguranja, dok se kod obaveznog osiguranja bonus moze dobiti i unapred za sledeu godinu osiguranja, zavisno od toga za koji je period zakljuen ugovor o osiguranju. Nasuprot bonusu, stoji malus. On predstavlja doplatak koji se zaraunava onim osiguranicima koji su u protekloj godini, ili proteklim godinama, imali odreeni broj teta, odnosno koji su sami prouzrokovali odreeni broj teta.

Franiza ugovara se prilikom zakljuivanja ugovora o osiguranju. Naime, to je iznos koji se prilikom nastanka osiguranog sluaja, bolje rei nadoknade tete, odbija u odreenom procentu ili iznosu, u zavisnosti od toga kako je ugovoreno. Predstavlja stimulativan instrument zatite imovine, s obzirom da je osiguranik, znatno paljiviji sa osiguranom stvari kada je svestan da e deo tete, ukoliko do nje doe, sam snositi.

Tehniki rezultat jedan od najvanijih pojmova osiguranja. Predstavlja odnos izmeu likvidnih teta i tehnike premije, a izraen je u procetima. Moe biti pozitivan ili negativan. Prati se sa vie aspekata i najee se iskazuje po granama osiguranja. Bitan je i za osiguranika i osiguravaa koji, dugorono posmatrano, ne moe da posluje sa negativnim tehikim rezultatom.Osigurani sluaj

Osigurani sluaj definie se kao budii, neizvestan i nezavistan od iskljuive volje ugovaraa osiguranja, dogaaj s obzirom na koji se zakljuuje osiguranje. Stoga se utvruje da je ugovor o osiguranju nitavan ako je u asu njegovog zakljuivanja ve nastao osigurani sluaj, ako je bio u nastupanju ili je izvesno da e nastupiti, ili je ve tada bila prestala mogunost da on nastane. Takoe, osigurani sluaj je pretpostavka za izvrenje obaveze osiguravaa da nadoknadi tetu koja je pokrivena uslovima osiguranja. "Osigurani sluaj je dogaaj ije nastupanje predstavlja ostvarivanje rizika koji je obuhvaen osiguranjem. Drugim reima, to je dogaaj unapred predvien ugovorom o osiguranju (ili zakonom), ijim nastupanjem nastaje glavna obaveza osiguravaa da isplati naknadu iz osiguranja ili uini neto drugo. Ovaj dogaaj povlai odreene obaveze osiguranika, a osim toga od velikog je znaaja za dalju sudbinu zasnovanih odnosa osiguranja."

Samo nastupanje osiguranog sluaja i zakljuivanje ugovora o osiguranju, povodom toga, predstavlja uopte osnovnu logiku postojanja delatnosti osiguranja. Bez povremenog nastupanja osiguranih sluajeva ne bi imalo ni smisla zakljuivati osiguranje.U sluaju nastupanja osiguranog sluaja osigurava je duan da isplati nakandu ili svotu odreenu ugovorom u ugovorenom roku koji ne moe biti dui od 14 dana, raunajui od dana kada je osigurava dobio obavetenje da se osigurani sluaj dogodio. Ukoliko je za utvrivanje postojanja obaveze osiguravaa potrebno izvesno vreme, ovaj rok poinje tei od dana kada je utvreno postojanje njegove obaveze i njen iznos.

Nastupanjem osiguranog sluaja nastaje teta. Opteprihvaeno je da se pod tetom podrazumeva gubitak, odnosno smanjenje imovine tzv. imovinska teta, ili povreda linog dobra, zdravlja, asti, ugleda tzv. neimovinska teta. Imovina je predmet osiguranja u tzv. imovinskim osiguranjima i retki su izuzeci koji predviaju da se pojedine vrste imovine ne mogu osigurati, to znai da nastupanjem osiguranog sluaja dolazi do unitenja ili oteenja imovine. Meutim osiguranjem lica nije obuhvaeno nadoknaivanje neimovinskih teta koje se odnose na povredu asti, ugleda ali jesu one koje se odnose na zdravlje ukljuujui i smrt.

Imovinska teta javlja se uglavnom u dva oblika kao stvarna teta, kada dolazi do unitenja ili umanjenja imovine i izgubljene dobiti pod kojim se podrazumeva gubitak one imovinske koristi kja ne postoji, ali koja bi nastala u redovnim, uobiajenim okolnostima i samim tim bi uveala imovinu oteenog da nije dolo do tetnog dogaaja.tete na imovini kao na predmetu osiguranja mogu biti totalne i delimine. Totalna teta nastaje kad je predmet osiguranja uniten. A u sluaju nastanka delimine tete, predmet osiguranja je oteen, ali nije uniten, te ugovor o osiguranju ostaje na snazi.Suma osiguranja

Pod sumom, tj. svotom osiguranja podrazumeva se iznos definisan u zakonu ili ugovorom o osiguranju, odnosno polisi osiguranja, koja je gornja granica obaveze osiguravaa prilikom naknade tete.Interesantno ja da se u Zakonu o obligacionim odnosima upotrebljava termin "svota osiguranja", ali se u praksi mnogo vie koristi termin "suma osiguranja". U Uslovima osiguranja suma osiguranja se definie kao iznos na koji je stvar, odnosno imovinski interes osiguran.

U osiguranju lica, u sluaju nastanka osiguranog sluaja, osiguraniku, odnosno korisniku osiguranja se isplauje osigurana suma koja je nezaobilazni, tj. bitan element kod zakljuivanja ugovora o osiguranju. Pri tome, nije bitno kolika je stvarna teta niti se ona utvruje. Visina osigurane sume je odvojena od stvarno pretrpljene tete koja se, u krajnjem sluaju ne moe precizno ni utvrditi, s obzirom da teta nije ni nastala na imovini, nego na licu, tj. osigurani sluaj se ostvaruje kada doe do gubitka ivota, odnosno zdravlja. U ovom kontekstu se vrlo esto meaju termini "suma osiguranja" i "osigurana suma". Termin "suma osiguranja" se treba koristiti u imovinskim osiguranjima, a termin "osigurana suma" u osiguranju lica.Opteprihvaeni stav je da se naknada tete u imovinskim osiguranjima odreuje u odnosu na tri osnovna elementa sumu osiguranja, visinu pretrpljene tete i vrednost osigurane stvari. Pri tome, visina naknade tete ne sme da pree iznos pojedinano ni iznos sume osiguranja, ni visinu pretrpljene tete, ni vrednost osigurane stvari. I dok je prilino ujednaeno shvatanje da visina naknade tete ne moe da pree vrednost osigurane stvari, niti visinu pretrpljene tete, suma siguranja kao gornja granica obaveze osiguravaa u odnosu na osiguranika u praksi se ponekad dovodi u pitanje, ukoliko nastupi osigurani sluaj.U sluaju da se dovede u pitanje suma osiguranja kao limit obaveze osiguravaa, to ozbiljno dovodi u pitanje i itav sitem osiguranja. Suma osiguranja, teorijski posmatrano, nije bitan elemenat ugovora o osiguranju, ali je nesporno veoma vaan. Suma osiguranja je jedan od najvanijih ugovornih odredbi, na kojim se bazira veliki deo imovinskih osiguranja. Najprimenjeniji vid osiguranja osiguranje na ugovorenu vrednost bazira se upravo na injenici da osiguranik utvruje vrednost osigurane stvari koja ne mora da bude jednaka stvarnoj vrednosti osigurane stvari, pa se shodno tome utvruje suma osiguranja. Primenjujui premijsku stopu iz tarife na utvrenu sumu osiguranja, dolazi se do visine premije. Upravo u ovako utvrenom nainu visine sume osiguranja i premije svoju primenu nalazi princip jednakosti davanja i osiguravaa i ugovaraa osiguranja. Naime, to je vea suma osigurajna, tj. gornja obaveza osiguravaa vea je i premija koju treba da plati ugovara osiguranja i obrnuto.

"Nadovezujui se na polazni stav da je suma osiguranja vaan elmenat ugovora o osiguranju i predmet ugovora osiguravaa i ugovaraa osiguranja, sledi i zakljuak da se tako koncipitana suma osiguranja mora potovati prilikom naknade tete, sobzirom da su i osigurava i ugovara osiguranja znali ili morali znati da je suma osiguranja gornja granica obaveze osiguravaa kod naknade tete. Naime, realna je pretpostavka da bi ugovarau osiguranja, da je ugovorio veu sumu osiguranja, ila isplaena i vea naknada tete, ali bi tada platio i veu premiju. Opredeljujui se za manju sumu osiguranja nego to je vrednost osigurane stvari, najee zato da bi platio manju premiju, ugovara osiguranja je morao znati da e mu, u sluaju nastanka osiguranog sluaja, biti isplaen manji iznos naknade tete nego to je iznos realno pretrpljene tete. Svesno ugovaranje podosiguranja od strane ugovaraa osiguranja postaje sve ea pojava u uslovima ekonomske recesije. Sa druge strane, osiguravau nije interes da zakljuuje osiguranje na sumu osiguranja koja je nia od stvarn vrednosti osigurane stvari, s obzirom da time dobija pravo na manju premiju, a u sluaju nastanka osiguranog sluaja isplauje manje iznose naknade tete od realno nastale tete, to nije dugoroan interes osiguranja kao delatnosti."

Sam naziv druge ugovorne strane ugovara osiguranja na koji upuuje i Zakon o obligacionim odnosima namee zakljuak da se osiguranje ugovara, a ne da mu se samo pristupa.

Kod osiguranja lica, nakon to su se stekli ugovorom definisani uslovi, osiguraniku, odnosno korisniku osiguranja isplauje osigurana suma, kod osiguranja imovine situacija je sloenija. Ovde je osigurava duan da ugovarau osiguranja nadoknadi tetu, ali samo do visine definisane sume osiguranja, koja mora biti upisan au polisi osiguranja. Tako da, sa jedne strane ne mora se uvek isplatiti iznos celokupne sume osiguranja, jer je iznos naknade iz osiguranja shodno ugovoru esto manji od utvrenog iznosa sume osiguranja, niti sa druge strane, naknada iz osiguranja mora odgovarati visini stvarno pretrpljene tete, s obzirom da je ugovara osiguranja zakljuio takav ugovor o osiguranju, na osnovu kojeg je visina sume osiguranja nia od stvarne vrednosti osigurane stvari.Ugovor o osiguranju

"Prava i obaveze izmeu osiguranika i osiguravaa preciziraju se ugovorom o osiguranju. Smatra se da je ugovor zakljuen kada ugovarai potpiu polisu osiguranja ili list pokria. Ukoliko je to predvieno uslovima osiguranja, ugovorni odnos iz osiguranja, u odreenom sluaju, moe nastati i samim inom plaanja premije.

Ugovorom o osiguranju osiguranik se obavezuje da plati odreeni iznos osiguravau, a osigurava se obavezuje da, ukoliko doe do osiguranog sluaja, isplati osiguraniku ili nekom treem licu naknadu, odnosno ugovorenu sumu.

Ugovor o osiguranju je konsesualnog karaktera jer odreena forma ili pak pismeni oblik ugovora o osiguranju po svom pranom delovanju nisu ni bitni ni dokazni element. Ugovor je u svojoj sutini neformalan jer je za njegovo zakljuenje dovoljna obina saglasnost volja koja se moe dokazati i na drugi nain, a ne iskljuivo pismenom ispravom o osiguranju. Trebalo bi da se naglasi da razlika imeu ugovora o osiguranju i ostalih konsesualnih ugovora ipak postoji jer nije ugroavanje itavog sadraja ugovora o osiguranju preputenog slobodnoj volji osiguravaa. Sloboda volje osiguravaa je ograniena optim i posebnim uslovima osiguranja kao i tarifama premije koje su jedinstvene za sve osiguranike u istim ili srodnim vrstama rizika.Pregovaranju i slobodnoj volji stranaka je preputeno odreivanje:

predmeta osiguranja,

sume osiguranja ili vrednosti predmeta osiguranja,

vrste i irine pokria,

korisnika osiguranja."

Osiguranik kao osiguranik moe se pojaviti svako fiziko ili pravno lice koje ima poslovnu sposobnost i interes za osiguranjem. Poslovna sposobnost za osiguranje izjednaava se sa optom poslovnom sposobnou za zakljuivanje ugovora.Ugovara osiguranja prava i obaveze izmeu osiguranika i ugovaraa potvruju se ugovorom o osiguranju. Prema tome, odnos iz osiguranja nastaje sklapanjem ugovora, a smatra se da je ugovor sklopljen kada ugovarai potpiu polisu osiguranja ili list pokria. Ako je to uslovima osiguranja predvieno, ugovoreni odnos iz osiguranja u odreenom sluaju nastaje samim plaanjem premije osiguranja.

Brojne su definicije samog ugovora o osiguranju ali, ipak, sve one sadre glavne karakteristike i spacifinosti osiguranja, a to je rizik i uzajamna raspodela tete u okviru odreene zajednice rizika.Polisa osiguranja

"Polisa osiguranja je isprava o zakljuenom ugovoru o osiguranju koju izdaje osigurava. Polisa je forma ugovora o osiguranju, dokazno sredstvo o zakljuenom ugovoru, sredstvo legitimacije, a pojavljuje se i u svojstvu hartije od vrednosti. Polisa je najvanije dokazno sredstvo za obe ugovorne strane, a posebno za osiguranika jer se lake legitimie pred osiguravaem kao nosilac prava iz osiguranja.

Polisa sadri sve bitne elemente ugovora o osiguranju:

ime osiguranika i mesto stanovanja,

predmet osiguranja,

prirodu rizika(poplava, poar itd.),

poetak jemstva osiguravaa,

osiguranu sumu,

premiju, datum izdavanja polise,

potpise ugovornih strana."

"Po pravilu, izdaje se na formularu koji je unapred pripremljen u dva do tri primerka. Originale preuzima osiguranik, a kopije zadrava osigurava. Vie originalnih primeraka izdaje se u transportnom osiguranju, naroito kada polisa slui i kao dokument za ostvarivanje prava i obaveza i iz nekih drugih poslova."

Vrste polisa

Podela polise po vrstama, odnosno obliku, zavisi od kriterijuma posmatranja, vrsti osiguranja, nameni, svojstvima ili sadraju. Neke od vrsta polisa su:

pomorskog osiguranja,

nepomorskog osiguranja;

u domaoj valuti,

u stranoj valuti;

pojedinanog, odreenog predmeta osiguranja,

opta, generalna globalna, otvoreno pokrie i dr. kada je broj predmeta osiguranja neodreen i promenljiv u toku trajanja osiguranja,

kombinovana,

individualna osiguranja; i mnoge druge.

Vrste osiguranja, i njihova podela

Danas se osiguranje pominje u mnogim oblicima, to dovodi do njegovog razvrstavanja i grupisanja po odreenim zajednikim svojstvima. Svrha ovih podela jeste olakavanje prouavanja i primene teorijskih praktinih reenja sa ekonomskog, pravnog i tehnikog stanovita za odreene vrste osiguranja.

S obzirom da je osiguranje veoma obimno, deli se na osnovu veeg broja merila.

1. Prema predmetu:a) ivotna osiguranjab) neivotna osiguranja2. Prema nainu nastanka:a) dobrovoljna osiguranjab) obavezna osiguranja 3. Prema mestu ispoljavanja rizika:a) pomorsko osiguranjeb) kopneno osiguranjec) vazduno osiguranje 4. Prema nainu izravnjavanja rizika:a) osiguranje b) saosiguranje i c) reosiguranje

5. Prema broju osiguranih lica:a) pojedinana osiguranja i

b)kolektivna osiguranja (zajednika osiguranja)

6. Prema svojstvima osiguranika:a) osiguranje pravnih lica

b) osiguranje fizikih licaivotna osiguranja"ivotno osiguranje se odnosi na sva osiguranja kod kojih prestankom ili trajanjem ivota jednog ili vie lica dolazi do isplate osigurane sume od strane osiguravaa. Kada govorimo o ivotnom osiguranju, nikako ne smemo prevideti injenicu da se radi o riziku smrti koji je promenljiv i progresivno raste sa godinama starosti. Ukoliko bismo predpostavili da bi visina premije trebala da prati verovatnou smrti, koja je iz godine u godinu sve vea i vea, doli bismo do izuzetno visokih iznosa premije, to osiguranici ne bi mogli podneti. Zbog toga se uvodi plaanje prosene premije koja je u mladim godinama ivota manja od prirodne, kada je i rizik smrti manji, ime se obezbeuju premijske rezerve koje e omoguiti osiguravau isplatu osigurane sume u svakom trenutku u starijim godinama ivota, kada je prirodna premija vea od prosene. Do tog perioda su sredstva slobodna i mogu se plasirati."

Podela osiguranja na ivotna i neivotna je od znaaja za dobijanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja koju daje organ nadlean za nadzor osiguranja, tj. Narodna banka Srbije. U zahtevu za dobijanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja mora se navesti za koju grupu osiguranja se drutvo osniva, i koju vrstu osiguranja u okviru grupe eli da obavlja. Dozvola se daje za obavljanje bilo ivotnih, bilo neivotnih osiguranja. Drutvo koje dobije dozvolu za obavljanje ivotnih osiguranja, moe da obavlja i osiguranje nezgode i zdravstveno osiguranje, kao dopunsko osiguranje uz osiguranje ivota. Prema propisima nae drave ivotna osiguranja dele se na sledee vrste: Osiguranje ivota - sva osiguranja kod kojih obaveza osiguravaa zavisi od trajanja ljudskog ivota: osiguranje za sluaj smrti; osiguranje za sluaj doivljenja; meovito osiguranje i za sluaj smrti i za sluaj doivljenja. Rentno osiguranje - osiguranja koja obezbeuju isplatu rente bilo jednokratnom uplatom premije prilikom zakljuenja ugovora o osiguranju, bilo uplatom godinje premije do odlaska u penziju. Dopunsko osiguranje uz osiguranje ivota - dopunsko osiguranje moe biti samo osiguranje od nezgode ili zdravstveno osiguranje. Dobrovoljno penzijsko osiguranje - upravljanje penzionim fondovima.

Druge vrste ivotnih osiguranja - isplata osigurane sume za sluaj roenja, venanja, kolovanja i dr.

Osiguranje ivotaoveku su od uvek pretile opasnosti koje su ugroavale njegov ivot, zdravlje i imovinu. Suoavajui se sa njima on je morao organizovati neku vrstu zatite od posledica sopstvenih aktivnosti koje su mogle doneti tetu ne samo njemu nego i treim licima. Zbog toga je dolo do pojave velikog broja osiguravajucih kompanija koje se utrkuju da svojim klijentima prue to povoljnije uslove u pogledu osiguranja postojeih rizika, ali i ako se ukae potreba za tim osiguraju i nove rizike koji su karakteristini za odreeno vreme i drutvo u kome se nalaze. Meutim, i pored velikog broja razliitih rizika za kojima postoji objektivna potreba da se lica od njih osiguraju, i dalje ljudski ivot ostaje predmet osiguranja koji je od neprocenjive vrednosti i za kojim e uvek postojati potreba za osiguranjem.ivotno osiguranje predstavlja vid pokria kojim se osigurava obavezuje da e, na osnovu plaenih premija osiguranja, isplatiti osiguraniku ili licu koje on odredi osiguranu svotu za sluaj smrti odreene osobe ( osiguranika ili drugog osiguranog lica ), odnosno za sluaj doivljenja odreenog vremena, tj. ugovorenog broja godina. ivotno osiguranje, predstavlja jednu od najzastupljenijih vidova osiguranja u svetu, ali i kod nas.

"Kada govorimo o osiguranju ivota izuzetno bitno je osvrnuti se na neke osnovne elemente osiguranja lica. To je bitno jer ivotno osiguranje, kao deo osiguranja lica ima neke specificnosti zbog kojih ga veina osiguravajuih drutava izdvaja u odnosu na ostale vrste osiguranja. Kada to kaemo pre svega mislimo na:

osiguranu sumu, pravo na isplatu osigurane sume se stie nastupanjem osiguranog sluaja bez obaveze dokazivanja tete, nema osigurane vrednosti, a samim tim ni nadosiguranja i podosiguranja i zakljuenje ugovora o osiguranju lica ne ukljuuje materijalni interes, tako da se ugovor moe zakljuiti i za sluaj smrti ili nezgode nekog treeg lica."

Osiguranje ivota je specifian finansijski posao koji ne mora biti interesantan samo za osiguranika i osiguravaa, ve je vrlo interesantan i za dravu, jer ivotno osiguranje znaci akumuliranje velikih finansijskih sredstava u dugom vremenskom periodu koja se kao takva mogu plasirati na tristu kapitala, ali koristiti i za druge namene. Za osiguranje ivota mozemo rei i da je to jedna specifina vrsta osiguranja jer se radi o osiguranju rizika od smrti pa je shodno tome i najrasprostranjeniji oblik osiguranja irom sveta. Gotovo da ne postoji ni jedna osiguravajua kompanija u svetu koja posluje u visoko razvijenim zemljama, a da u svom portfelju kao vid osiguranja ne nudi i ivotno osiguranje. Ujedno, za ivotno osiguranje moemo reci i da je to najprivlaniji oblik tednje u svetu jer putem individualnog osiguranja ivota koje se drugaije naziva tedno osiguranje, moe da vam se skoro sav uplaeni novac posle nekoliko godina vrati, a takoe i uz odreeni postotak mogue dobiti koji moe iznositi i punih 100 procenata. Ono takoe, podrazumeva ne samo tednju, ve i isplatu odtete ukoliko se osiguraniku neto dogodi u periodu u kojem se ivotno osiguranje zakljuilo.Rentno osiguranje"Rentno osiguranje je posebna vrsta ivotnog osiguranja kod kog se naknada iz osiguranja javlja u obliku ugovorno utvrene redovne rente, tokom odreenog razdoblja ili doivotno. Uplata premije moe biti u vidu jednokratne svote ili, jo ee, tokom veeg broja godina. Ugovorena visina rente moe biti stalna, rastua ili opadajua. Njena isplata, koja je najee mesena, otpoinje ili odmah po uplati ukupne premije ili nakon odreenog broja godina. Kod osiguranja rente mogue je prilagoavanja eljama ugovaraa osiguranja i u vezi sa plaanjem premije i kada je re o isplati rente, to je razlog postojanja velikog broja njegovih odlika. Rentno osigurajne se nadopunjuje sa dobrovoljnim penzijskim osiguranjem jer imaju istu osnovnu svrhu obezbeenje sredstava neophodnih za ivot u poznijem ivotnom dobu."

Dopunsko osiguranje uz osiguranje ivota"Osiguranje ivota esto se ugovara u paketu sa dopunskim osiguranjem, ime se obezbeuje i funkcija tednje i osiguranja. Kao dopunsko osiguranje, najee se koriste razni oblici osiguranja od posledica nesrenog sluaja.

Dopunsko osiguranje od posledica nesrenog sluaja ugovara se prema Posebnim uslovima za dopunsko osiguranje nezgode uz osiguranje ivota.

Rizici koji se mogu ugovoriti su: za sluaj smrti usled nezgode, za sluaj trajnogu gubitka opte radne sposobnosti (invaliditeta)

za sluaj prolazne nesposobnosti za rad (dnevna naknada)

trokovi leenja kao posledica nesrenog sluaja.

Nain zakljuenja ugovora, trajanje osiguranja, plaanje premije, poetak i prestanak obaveze, povezani su sa osnovnim osiguranjem.

Rizik koji se preuzima u osiguravajue pokrie identian je riziku kod osiguranja nezgode, pa su i prava i obaveze po osnovu ovog osiguranja analogno utvrena."

Dopunsko osiguranje moe biti samo osiguranje od nezgode ili zdravstveno osiguranje. Kada se oveku iznenada dogodi da oboli, on e svakako potraiti pomo zdravstvene ustanove, odosno lekara. Meutim u tom sluaju mogu je nastanak visokih medicinskih trokova za oveka i njegovu porodicu. Ti trokovi su uvek prioritetni za plaanje iz prostog razloga to je zdravlje najprioritetnije samo po sebi. Ovi trokovi se mogu osigurati pa tako naravno preneti sa pojedinca na nekoga drugog. Prvi nain prenosa tereta medicinskih trokova je prenos na socijano osiguranje, odnosno na dravu, plaanjem doprinosa za socijalno osiguranje.

Drugi nain prenosa tereta medicinskih trokova je prenos na privatno osiguranje, odnosno osiguravajue kompanije plaanjem premije osiguranja.

Veina zaposlenih je osigurana preko posla koji rade, bilo socijalnim bilo privatnim osiguranjem.

Dobrovoljno penzijsko osiguranje

"Dobrovoljno penzijsko osiguranje predstavlja dopunu obaveznom penzijskom osiguranju. Njime osigurana lica dodatno obezbeuju sebi i lanovima porodice vee prihode. Sem toga, lica neobuhvaena obaveznim osiguranjem mogu na taj nain posebnim ulaganjima pribaviti potrebnu zatitu. Dobrovoljno penzijsko osiguranje zasniva se na uplati doprinosa odreenih prema ekonomskim merilima u cilju prikupljanja potrebnih sredstava, imajui u vidu procenjeno trajanje korienja prava osiguranika, visinu penzija i drugih davanja iz osiguranja kao posledice nastanka onesposobljenosti posle pretrpljenog nesrenog sluaja ili bolesti, visinu prinosa od ulaganja i slino.

Izmeu rentnog i dobrovoljnog penzijskog osiguranja uz izvesne slinosti ima i razlika.

Ako se desi da osiguranik umre tokom razdoblja uplate premije za rentno osiguranje, uplaeni iznos se vraa njegovim naslednicima. Renta se, nasuprot penziji ne nasleuje. To znai da ukoliko osuguranik umre u toku primanja rente, isplata se obustavlja.

Kada je re o dobrovoljnom penzijskom osiguranju, ukoliko osiguranik umre u toku uplaivanja premije, njegov naslednik e polagati pravo na penziju onako kako je odreeno ugovorom, odnosno zavisno od stanja prikupljenih sredstava na linom raunu. U sluaju da osiguranik prima doivotnu penziju, i njegov naslednik e je primati doivotno. Ako se odluio da je prima na odreeni rok, nasledniku e biti isplaivana penzija do isteka tog roka.

Iz svega navedenog se moe zakljuiti da dobrovoljno penzijsko osiguranje prua vie pogodnosti osiguraniku te je s toga, za isti nivo davanja, skuplje u odnosu na rentno osiguranje."

Neivotna osiguranja

Zakon o osiguranju navodi devetnaest vrsta neivotnih osiguranja:

1. Osiguranje od posledica nezgode (moe biti dopunsko osiguranje uz osiguranje ivota). Ova vrsta osiguranja obuhvata osiguranja koja obezbeuju isplatu ugovorene sume ali i splate koje imaju odtetni karakter ( naknada trokova leenja, izgubljena zarada).2. Zdravstveno osiguranje (moe biti dopunsko osiguranje uz osiguranje ivota). Osiguranje pokriva jednokratnu novanu naknadu zbog nesposobnosti za rad; naknadu trokova leenja; i jedni u drugu naknadu.3. Osiguranja vozila pokriva tete na vozilima na motorni pogon i vozilima koja nemaju sopstveni pogon (osim inskih vozila).4. Osiguranje inskih vozila pokriva tete na vozilu. 5. Osiguranje vazduhoplova pokriva tete na vazduhoplovima.6. Osiguranje plovnih objekata pokriva gubitak i tete na morskim, renim i jezerskim plovilima. 7. Osiguranje robe u prevozu pokriva gubitak i tete na robi u prevozu bez obzira na prevozno sredstvo.8. Osiguranje imovine od poara i drugih rizika pokriva tete na stvarima usled poara, eksplozije, oluje i drugih prirodnih nepogoda, atomske energije, klizanja i sleganja tla osim na stvarima iz take 3. do 7.9. Ostala osiguranja imovine pokrivaju tete na stvarima od rizika grada, loma maina, provalne krae, mraza osim na stvarima i od rizika iz take 3. do 8. 10. Osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila obuhvata graansku odgovornost za tete iz upotrebe motornih kopnenih vozila (obuhvata i graansku odgovornost prevoznika).11. Osiguranje od odgovornosti iz upotrebe vazduhoplova obuhvata graansku odgovornost za tetu iz upotrebe vazduhoplova (ukljuujui i graansku odgovornost prevoznika)12. Osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe plovnih objekata obuhvata graansku odgovornost za tete iz upotrebe plovila (ukljuujui odgovornost prevoznika).13. Osiguranje od opte odgovornosti obuhvata graansku odgovornost iz drugih izvora opasnosti odgovornosti osim onih koji su ranije navedeni u taki 10. do 12.14. Osiguranje kredita obuhvata vie podvrsta kao osiguranje izvoznih, hipotekarnih, agrarnih kredita, prodaje sa odlonim plaanjem. Osiguranje pokriva rizik neplaanja kredita usled insolventnosti dunika ili kanjenja u plaanju.15. Osiguranje jemstva obuhvata direktno i indirektno jemstvo koje garantuje izvravanje ugovornih ili zakonskih obaveza.16. Osiguranje finansijskih gubitaka obuhvata gubitke vezane za zaposlenje, gubitak dobiti, neoekivane komercijalne gubitke, gubitak trine vrednosti, gubitke zbog loeg vremena, gubitak zakupnine odnosno prihoda, indirektne komercijalne gubitke i druge novane gubitke

17. Osiguranje pravne zatite pokriva trokove sudske zatite i obezbeuje pravnu pomo u sudskom i vansudskom postupku.18. Osiguranje pomoi na putu obezbeuje pomo nakon nezgode na putu (naknadu trokova smetaja, prevoza, popravke ili lepanja vozila)19. Druge vrste neivotnih osiguranjaOd ovih devetnaest neivotnih osiguranja izdvajaju se najvanija:

osiguranja od posledica nezgode (ukljuujui osiguranje od povreda na radu i profesionalnih oboljenja dobrovoljno zdravstveno osiguranje, osiguranje motornih vozila, osiguranje imovine od poara i drugih opasnosti, ostala osiguranja imovine, osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila, osiguranje od opte odgovornosti za tetu.Osiguranje lica od posledica nesrenog sluaja (nezgode)

"Ugovor o osiguranju lica od posledica nesrecnog sluaja (nezgoda) zakljuuje se na osnovu optih i posebnoh uslova za ovu vrstu osiguranja, a u skladu sa zakonskim propisima.

Opti uslovi za osiguranje lica od posledica nesrenog sluaja tano odreuju i definiu pojam "nesreni sluaj". Nesrenim sluajem se smatra svaki iznenadni i od volje osiguranika nezavisan dogaaj koji, dejstvujui uglavnom spolja i naglo, na telo osiguranika ima za posledicu:

njegovu smrt

potpuni ili delimian invaliditet

prolaznu nesposobnost za rad ili

oteenje zdravlja koje zahteva medicinsku pomo

Znai, nesrenim sluajem mogu se smatrati: gaenje, sudar, udar predmetom ili u njega, udar struje ili groma, pad, survavanje, ranjavanje orujem, ujed ili ubod ivotinje i insekta itd. " dr Boris Marovi, dr Veselin Avdalovi; "Osiguranje i upravljanje rizikom"; birografika a.d. Subotica, 2003. str 18.

dr Miodrag Markovi , "Uvod u osiguranje", Beogradska poslovna kola, Beograd 2006. str 11.

dr Boris Marovi, dr Veselin Avdalovi; "Osiguranje i upravljanje rizikom"; birografika a.d. Subotica, 2003. str 53.

doc. dr Jova Miloradi, "Osiguranje" Fakultet za usluni biznis, 2006, Sremska Kamenica, str 33.

dr Miodrag Markovi , "Uvod u osiguranje", Beogradska poslovna kola, Beograd 2006. str 73.

dr Miodrag Markovi , "Uvod u osiguranje", Beogradska poslovna kola, Beograd 2006. str 79.

dr Miodrag Markovi , "Uvod u osiguranje", Beogradska poslovna kola, Beograd 2006. str 80.

Jelena Kocovic, Predrag uleji, Osiguranje, Centar za izdavaku delatnost, Ekonomski fakultet Beograd, 2006, str 39.

Jelena Kocovic, Predrag uleji, Osiguranje, Centar za izdavaku delatnost, Ekonomski fakultet Beograd, 2006, str 47.

doc. dr Jova Miloradi, "Osiguranje" Fakultet za usluni biznis, 2006, Sremska Kamenica, str 35.

dr Boris Marovi, dr Veselin Avdalovi; "Osiguranje i upravljanje rizikom"; birografika a.d. Subotica, 2003. str 302.

doc. dr Jova Miloradi, "Osiguranje" Fakultet za usluni biznis, 2006, Sremska Kamenica, str 35-36

PAGE 21