Filozofija IV razred Gimnazije PITANJA

I

1. Poreklo naziva. Smisao traženja izvornog značenja reči filozofije.

2. Odnos filozofije prema mitu i religiji.

3. Ljudske pobude za filozofsko istraživanje – čuđenje, sumnja i potresenost.

4. Metafizika i ontologija.

5. Teorija saznanja.

6. Etika, estetika i antropologija

II

1. Grčka – kolevka filozofije.

2. Šta je pramaterija? Predstavnici Miletske filozofije.

3. Pitagorejski savez. Svet je harmonija i broj. Mistika brojeva.

4. Heraklit – Sve teče, harmonija suprotnosti, logos.

5. Posrednici. Empedokle - elementi. Anaksagora – semena stvari.

6. Atomisti – atomi i prazan prostor.

III

1. Društveno istorijske prilike u V veku p.n.e. Potreba za obrazovanjem. Sofisti. Ozloglašenost i rehabilitacija.

2. Sokrat – vrlina je smisao života. Sokratova optužba, osuda i smrt. Dosledna ličnost.

3. Vrlina je znanje. Znanje je saznanje pojmova. Sokratska metoda - Ironija i Majeutika.

4. Platon. Interes za politiku. Akademija. Dijalozi.

5. Platon - Idealizam. Shvatanje saznanja.

6. Idealna država. Platonovo shvatanje lepote i umetnosti.

IV

1. Aristotel - Likej. Najuspešniji univerzalni mislilac. Dela. Realističko gledište. Kritika Platona.

2. Aristotel - Etika. Politika. Etička funkcija tragedije (katarza).

3. Stoici. Preplitanje kultura. Ideal mudraca. Predstavnici. Kosmopolitizam.

4. Pojava hrišćanstva. Dva sveta. Etika ljubavi i demokratski duh. Progon i priznanje.

5. Hrišćanska filozofija. Odbacivanje istraživanja. Potreba za sistemom. Gnostici i Apologete. Patristika.

6. Auelije Avgustin – Ispovesti, borbeni hrišćanin. Teocentrizam. Voluntarizam. Nebeska i zemaljska država. Voditeljska uloga crkva.

V

1. Opšte karakteristike filozofije Renesanse. Renesansa. Društveno istorijske prilike.

2. Renesansna umetnost. Renesansna nauka.

3. Djordano Bruno.

4. Frensis Bekon – Velika obnova i cilj nauka. Idoli.

5. Rene Dekart. Problem metode. Pravila metode. Metodska sumnja.

6. Cogito ergo sum. Dualizam.

VI

1. Baruh De Spinoza – Ekskomunikacija. Supstancija. Monizam. Panteizam. Atributi. Modusi.

2. Lajbnic. Univerzalni mislilac i naučnik. Monada. Dinamizam. Mikrokosmos – Makrokosmos. Predodređena harmonija.

3. Lok – osnivač teorije saznanja. Empirističko stanovište.Primarni i sekundarni kvaliteti.

4. Hobs – čovek je po prirodi egoist. Prirodni zakon. Nastanak države.

5. Lok – prirodno stanje i građnsko društvo. Društveni ugovor. Podela vlasti.

6. Ruso – najuticajniji mislilac prosvetiteljstva. Povratak prirodi. Privatno vlasništvo. Društveni ugovor.

VII

1. Suština prosvetiteljstva. Volterova borba protiv crkve.

2. Kant – tri kritike. Kopernikanski preokret.

3. Kant – shvatanje dobre volje, dužnosti i kategoričkog imperativa. Sloboda volje.

4. Hegelov život, dela, panlogizam.

5. Šopenhauer – volja, pesimizam, etika samilosti.

6. Niče – volja za moć, Bog je mrtav i večno vraćanje istog.

VIII

1. Analitička filozofija

2. Pragmatizam

3. Kirkegor

4. Jaspers

5. Sartr

6. Bloh