Obligaciono pravo_Predavanja nedelja VIII.pdf

Obligaciono pravoPredavanja

Predmetni nastavnik: Prof. dr Žaklina Spalević

e-mail: [email protected]

VIII nedelja predavanja

• Sticanje bez osnova

✓ Klasifikacija slučajeva sticanja bez osnova:

➢ Isplata nedugovanog

➢ Isplata s obzirom na osnov koji se nije ostvario

➢ Isplata s obzirom na osnov koji je docnije otpao

➢ Obogaćenje usled radnje obogaćenog (upotreba stvari u svoju korist)

➢ Obogaćenje usled radnje trećeg lica (upotreba stvari u tuđu korist)

➢ Izdatak za drugog

✓ Dejstvo sticanja bez osnova

✓ Tužba zbog sticanja bez osnova (kondikcija)

• Jednostrane izjave volja:

✓ Javno obećanje nagrade

✓ Izdavanje hartija od vrednosti

Prof. dr Žaklina Spalević

Sticanje bez osnova

• Klasifikacija slučajeva sticanja bez osnova:

✓ Isplata nedugovanog

✓ Isplata s obzirom na osnov koji se nije ostvario

✓ Isplata s obzirom na osnov koji je docnije otpao

✓ Upotreba tuđe stvari u svoju korist

✓ Upotreba stvari u tuđu korist

✓ Izdatak za drugog

✓ Sticanje bez osnova prirodnim događajem.


Sticanje bez osnova

• Isplata nedugovanog: slučaj sticanja bez osnova koji nastaje kada neko

plati nedugovano – kada izvrši nešto što nije trebao da izvrši.

• Uslovi za isplatu nedugovanog:

✓ Da je plaćanje izvršeno radi ispunjenja neke obaveze

✓ Da je isplaćen nepostojeći (prividan) dug

✓ Da je isplatilac bio u zabludi.

• Isplata s obzirom na osnov koji se nije ostvario: slučaj sticanja bez

osnova koji nastaje kada neko izvrši isplatu očekujući da će se ostvariti

osnov isplate, pa se taj osnov ne ostvari.

• Isplatilac ima pravo na vraćanje datog, osim u slučaju: kada je bio

nesavestan i kada je on sam kriv što se osnov nije ostvario.


Sticanje bez osnova

• Isplata s obzirom na osnov koji je docnije otpao: slučaj sticanja bez

osnova koji nastaje kada neko izvrši isplatu u trenutku kada je pravni

osnov za isplatu postojao, pa je kasnije osnov otpao.

• Obogaćenje usled radnje obogaćenog (upotreba stvari u svoju

korist): slučaj sticanja bez osnova koji nastaje kada neko upotrebi tuđu

stvar u svoju korist.

• Za nastanak ovog oblika sticanja bez osnova nije od uticaja savesnost lica

koje je upotrebilo tuđu stvar.

• Osiromašeno lice ima pravo:

✓ Na povraćaj svoje stvari, odn. na naknadu njene vrednosti

✓ Na naknadu koristi koju je obogaćeni imao od upotrebe stvari

✓ Na naknadu štete.


Sticanje bez osnova

• Obogaćenje usled radnje trećeg lica (upotreba stvari u tuđu korist):

slučaj sticanja bez osnova koji nastaje kada neko upotrebi tuđu stvar u

korist trećeg lica.

• Za nastanak ovog oblika sticanja bez osnova nije od uticaja savesnost lica

koje je upotrebilo tuđu stvar, niti savesnost trećeg lica.

• Izdatak za drugog: slučaj sticanja bez osnova koji nastaje kada neko lice

plati za drugo lice ili učini nešto što je to drugo lice bilo dužno po zakonu

da učini.

• Ovde je bitna namera isplatioca da mu se izdatak nadoknadi.

• Drugo lice može da dokazuje da isplatilac prilikom isplate nije imao nameru

da mu se izdatak nadoknadi.


Dejstvo: sticanjem bez osnova zasniva se obligacioni odnos između

obogaćenog lica – dužnika i osiromašenog lica – poverioca. Obogaćeni

(sticalac) mora da vrati ono čime se obogatio.

• Savesni sticalac:

✓ Vraća stvar ili naknadu njene novčane

vrednosti – ako je stvar potrošio ili

otuđio

✓ Ako je došlo do propasti stvari usled

više sile, ne duguje njenu novčanu

vrednost

✓ Plodove, odn. kamatu vraća od dana

podnošenja zahteva za vraćanje

✓ Ima pravo na naknadu nužnih i

korisnih troškova.

• Nesavesni sticalac:

✓ Vraća stvar ili naknadu njene novčane

vrednosti – ako je stvar potrošio ili

otuđio

✓ Ako je došlo do propasti stvari usled

više sile, duguje njenu novčanu

vrednost

✓ Plodove, odn. kamatu vraća od dana

sticanja do isplate

✓ Ima pravo na naknadu samo nužnih

troškova, a pravo na naknadu korisnih

samo do iznosa koji predstavlja

uvećanje vrednosti.

Sticanje bez osnova


Tužba zbog sticanja bez

osnova (kondikcija)

• Tužba zbog sticanja bez osnova i tužba zbog naknade štete mogu

međusobno da konkurišu – one se u izvesnom smislu dopunjuju.

• Tužba zbog sticanja bez osnova: osiromašeno lice traži od obogaćenog

lica da mu vrati ono što je iz njegove imovine prešlo u imovinu obogaćenog

lica.

• Tužba zbog naknade štete: otklanja se šteta u imovini osiromašenog lica.

• Osiromašeno lice nema pravo da podigne obe tužbe, već ima pravo:

✓ Da bira da li će podići tužbu zbog sticanja bez osnova ili tužbu zbog naknade

štete

✓ Jedino u situaciji kada je putem tužbe zbog sticanja bez osnova vraćena stvar

kojom je tuženi bio obogaćen, tužbom za naknadu štete može se još tražiti

izgubljena dobit.


Tužba zbog sticanja bez osnova i svojinska tužba ne mogu međusobno

konkurisati – jedna drugu isključuju. Takođe, tužba zbog sticanja bez

osnova i tužba zbog neispunjenja ugovorne obaveze jedna drugu isključuju.

• Tužba zbog sticanja bez

osnova:

✓ Obligaciona tužba – traži se povraćaj

onoga što je obogaćeni stekao bez

osnova

✓ Može se podići samo protiv obogaće-

nog lica i njegovih naslednika

✓ Zastareva u opštem zastarnom roku

koji iznosi deset godina od dana

sticanja bez osnova.

• Svojinska tužba:✓ Stvarnopravna tužba – traži se povra-

ćaj izgubljene državine na stvari

✓ Može se podići prema svima – delujeerga omnes

✓ Ne zastareva.

• Tužba zbog neispunjenjaugovorne obaveze:

✓ Podiže se zbog neispunjenjaugovorne obaveze koja proizilaziiz punovažnog ugovora – upogledu koje postoji pravni osnov.

Tužba zbog sticanja bez

osnova (kondikcija)


Jednostrane izjave volja

• Neke jednostrane izjave volje danas mogu biti izvor obligacija, pod

uslovom da se njima obavezuje sam izjavilac.

• Po širem shvatanju – u jednostrane izjave volje kao izvore obligacija

spadaju: ponuda za zaključenje ugovora, poslovodstvo bez naloga,

sticanje bez osnova, javno obećanje nagrade i izdavanje hartija od

vrednosti.

• Po užem shvatanju – u jednostrane izjave volje kao izvore obligacija

spadaju: javno obećanje nagrade i izdavanje hartija od vrednosti.

• ZOO je usvojio uže shvatanje.


Javno obećanje nagrade

• Javno obećanje nagrade: kada neko, javnim oglasom, obeća

neodređenom broju lica da će dati nagradu onome ko bude izvršio

određenu radnju, odn. postigao neki uspeh, ili se našao u određenoj

situaciji.

• Uslovi da bi iz javnog obećanja nagrade nastala obligacija:

✓ Obećanje nagrade

✓ Obećanje učinjeno javnim oglasom

✓ Obećanje upućeno neodređenom broju lica

✓ Određena radnja koju treba izvršiti, uspeh koji treba postići ili situacija u kojoj

se treba naći

✓ Određena nagrada.



• Opozivanje javnog obećanja nagrade:

✓ Na isti način na koji je dato obećanje

✓ Opoziv je moguć sve do izvršenja radnje za koju je nagrada obećana

✓ Lice koje je izvršilo radnju, a nije znalo niti je moralo znati da je obećanje

nagrade opozvano, ima pravo na obećanu nagradu

✓ Lice koje je do opozivanja učinilo potrebne izdatke radi izvršenja radnje

određene u javnom oglasu ima pravo na njihovu naknadu, osim ako

obećavalac dokaže da su oni učinjeni uzalud

✓ Obećanje se ne može opozvati ako je oglasom određen rok za izvršenje

radnje, odn. za obaveštenje o postignutom rezultatu ili ostvarenju određene

situacije.

• Pravo na nagradu stiče: lice koje prvo izvrši radnju za koju je nagrada

obećana. Ako je više lica izvršilo nagradu istovremeno, svakome pripada

jednak deo nagrade (ukoliko pravičnost ne zahteva drugačiju podelu).



• Obaveza obećavaoca nagrade prestaje:

✓ Ako je određen rok – ako mu niko ne saopšti, u roku određenom u oglasu, da je

izvršio radnju, ili postigao uspeh, ili uopšte ispunio uslove postavljene u javnom

oglasu

✓ Ako rok nije određen – istekom jedne godine od oglasa.


Hartije od vrednosti

• Hartija od vrednosti: pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje

da ispuni obavezu upisanu u toj ispravi njenom zakonitom imaocu.

• Obaveza iz hartije od vrednosti nastaje u trenutku kada izdavalac hartiju

od vrednosti preda njenom korisniku – emisiona teorija.

• Bitni elementi:

✓ Označenje vrste hartije od vrednosti

✓ Naziv i sedište, odn. ime i prebivalište izdavaoca hartije od vrednosti

✓ Naziv firme ili ime lica na koje, odn. po čijoj naredbi hartija od vrednosti glasi, ili

označenje da hartija od vrednosti glasi na donosioca

✓ Tačno označenu obavezu izdavaoca koja proizilazi iz hartije od vrednosti

✓ Mesto i datum izdavanja, a kod hartija koje se izdaju u seriji i serijski broj

✓ Potpis izdavaoca – faksimil potpisa izdavaoca hartija koje se izdaju u seriji.



• Prema načinu određivanja nosioca prava, razlikuju se tri vrste hartija

od vrednosti:

1. Hartije na donosioca

➢ Zakoniti imalac hartije je njen donosilac

➢ Pravo iz hartije se prenosi njenom predajom

2. Hartije na ime

➢ Zakoniti imalac hartije je lice na koje hartija od vrednosti glasi

➢ Pravo iz hartije se prenosi cesijom

3. Hartije po naredbi

➢ Zakoniti imalac hartije je lice na koje je hartija uredno preneta

➢ Pravo iz hartije se prenosi indosamentom.

• Indosament: izjava prethodnog poverioca, koji je upisan u hartiji od

vrednosti, da prenosi svoje pravo iz hartije na drugo lice – novog

poverioca.



• Razlikujemo tri vrste indosamenta:

1. Puni indosament

2. Indosament na donosioca

3. Blanko indosament.

• Delimični indosament je ništav.

• Legitimacione hartije: pismene isprave koje služe za legitimiranje

poverilaca kojima dužnik – izdavalac duguje određenu činidbu.

• Legitimacioni znaci: ne predstavljaju nikakve pismene isprave, niti sadrže

nešto određeno o obavezi izdavaoca, ali i oni služe da pokažu ko je

poverilac u obligacionom odnosu prilikom čijeg nastanka su izdati.


Literatura

• Aleksandar Radovanov, Obligaciono pravo-opšti deo,

ISBN: 978-99955-26-24-5, Univerzitet Sinergija,

Bijeljina 2011.

• Siniša Ognjanović, Obligaciono pravo-poseban deo,

ISBN: 978-99955-26-23-8, Univerzitet Sinergija,

Bijeljina 2011.

• Đorđe Nikolić, Obligaciono pravo, ISBN: 86-86105-13-

0, PROJURIS, Beograd, 2012.

• Jakov Radišić, Obligaciono pravo-opšti deo, ISBN: 86-

81781-45-6, NOMOS, Beograd, 2008.


Documents

Obligaciono pravo_Predavanja nedelja VIII.pdf