1
страна 25. 24. страна Добар дан Д а нас ми није не ки дан. Дође та ко с времена на време неки тренутак од којег ми посиви дан. Свакоме дође. Само, неки га од обавеза ни не примете, некима је скоро сваки дан такав, неки га преспавају, а неки негирају. Ови по следњи су ми најзанимљивији јер у њих често и сама спадам. Негирам. Правим се да је све у реду. Гурам даље, као да су све руже ово га света управо процветале, и то баш мени. И упали ми! Прође тај дан некако и следећи буде стварно добар, баш онакав какав волим да буде: све ми иде од руке, све ми успева из прве, све се лепо слаже и иде неким лаганим током и што највише волим, све ми прија! Вре меном увидех да такви „никакви“ дани имају важну улогу: да ме натерају да напредујем. И то на неколико начина. Иако сам склона да не гативне ствари негирам, заташкавам, или како то стручно кажу потискујем, ипак свесно иско ристим прилику која ми се у тим данима пружа, прилику да се мало дубље загледам у себе и запитам куда сам кренула, где се налазим, где бих волела да се налазим и зашто се та два места тренутно не подударају? Пошто сам на учила да се моја стварност у највећој мери са стоји од разних врста и облика огледала која ми указују на стање моје свести, то ми лепо буде прилика да тамо где је одраз у огледа лу одбојан, (као да је лишен боја, посивео) да тамо покушам нешто да променим. Наравно, не покушавам да фарбам, бришем или гребем по огледалу (по тим околностима), то сам пре вазишла, него се потрудим да нешто учиним са собом. За почетак, поставим себи неколико питања о себи, насмешим се, евентуално на мигнем свом одразу, и врата за промене су већ одшкринута. Одатле је све већ много лакше. Ако ми је стварно стало да победим сивило дана, весело наставим ту игру самооткривања у огледалу. Да знате, свачега ту буде. И неких давних увреда, и неких драгих, а покојних љу ди, неких недовршених послова и неиспуње них обећања... Када добро прочепркам по се би и откријем све што ми се врзма по глави, а није ми пријатно, лепо на сваку од тих немилих слика поставим најважније од свих питања: И шта? Каже се иначе „Па, шта“, али нешто не волим то „па“, па сам га претворила у „и“. Који год одговор да искрсне из главе, ја поставим ново „и, шта?“ и то тако траје неко време, док не испразним све одговоре до последњег: „ и ништа“. Расположење се већ променило и си вило се засветлуцало. У међувремену су се на нека важна питања појавили одговори сами од себе, јер чудотворно питање „и шта“, покреће низ логичних одговора који ме доведу до ре шења тамо где се чинило да решења нема. То су у главном ситуације у којима закључимо да нешто не зависи од нас и као да одустанемо и од покушаја да ствари променимо на боље. И када дођу тако ти дани што ми и нису баш не ки, ја се чак и обрадујем, јер то увек значи да ћу у нечему тог дана да напредујем. Јер кад су они обични, весели и пријајући дани, тада само уживам и као по правилу, не размишљам много па у неком смислу стагнирам. Добар дан је сваки, и кад није неки. Нина Мартиновић Армбрустер, ауторка емисије „Нининe мустрe”, РТВ 1, среда, 15.25 www.ninamartinovic.com NININ E MUSTRE Хронологија хроно успеха Х роно исхрана осваја Србију брзи ном пожара јер то није дијета не го начин живота, а сваким даном изгледате све боље и свежије. Стога се у издању „Агоре” појавилo друго издање књиге Лане Страјнић „Хронологија хро но успеха”. Ради се исповедној, популарно писа ној медицинској књизи у којој ауторка на свом животном искуству показује како је применом метода „Хроно исхране Др Ане Гифинг” успела да реши свој кључ ни здравствени и естетски проблем. „Оно што ме мучи више од десетак година – гојазност – нестало је за пет месеци”, каже Лана Страјнић у искрено испричаној причи о својој борби са кило грамима који су почели да јој угрожавају здравље. Ова књига ће вам открити тајну како да без гладовања смршате, а да при том не бројите калорије, него да правилним одабиром намирница, које ћете појести у одређено доба дана у складу са фи зиологијом свог тела постанете витки, а останете сити. Применом про грама „Хроно исхрана др Ги финг”, за кратко време ћете по вратити енер гију, коју губите не пра вилном исхраном, желе ти да се физич ки активирате, а храну коју је дете користите као лек. У намери да свој успех по дели са други ма ауторка је покренула блог и фејсбук страницу који су до данас помогли хиљадама људи да применом овог програма очувају своје здравље и науче његове једноставне принципе, уз важну напомену да регули сањем телесне тежине ми превенирамо озбиљне факторе ризика за настанак кардиоваскуларних обољења као што је повишен крвни притисак, шећерна болест, поремећај метаболизма масти, али се превенира и настанак малигних болести управо балансираним уносом намирница који алкализују организам. KWIGA Коче Коларова 12А Зрењанин 023526738 063578822 [email protected] https://www.facebook.com/agoraik Освојите књигу! Издавачка кућа „Агора” додељу је две књиге Лане Страјнић „Хро нологија хроно успеха”, за два читаоца који се у понедељак (12. септембра) од 11 до 11.10 часова први јаве на телефон редакције 021/4806821. лић, Нађа Јовић, Нина Јовић, Ивона Фе ренц, Милица Драган, Тијана Половина, Александра Средојевић, Горан Митрић, Нађа Ничетић, Никола Калајџић, Марија Ракић, Невена Радојчић и Милена Илић. Током рада на роману сусрели смо се са многим замкама, требало је изборити се са елиптичним реченицама, лирским паралелизмима, именима ликова која су у српском оригиналу била транскрибо вана са гренландског, али и са енглеског и данског језика и која су, сходно енгле ском језику, сада морала бити објављена у оригиналној верзији, суочили смо се са различитим културолошким референца ма јер се у роману сем гренландске „оди сеје”, поларних истраживача и северних путописаца, помињу и Венецијанско би јенале, Музеј Пунта дела Догана, умет ници као што су: Бјорк, Ларс фон Трир, Каурисмаки, ”Сигур Рос”, Тадао Андо, Бертолучи, Кристијан Болтански, ”Енто ни и Џонсонс”, Софи Кал, Норман Фо стер и други. Најочигледнији проблеми били су у вези са идиомима, употребом глаголских времена, коришћењем пасива и актива, чак и у смислу правописа јер се употреба неких знакова интерпункције разликује у српском и енглеском језику. Било је доста терминологије у вези са са временом визуелном уметношћу, латин ских цитата, примера нашег сленга који не постоји у енглеском језику, стихова из песама Милоша Црњанског, Васка Попе, Момчила Настасијевића које није било лако превести истакли су ђаци, у својој презентацији, током једне од креативних радионица. Занимљиво је што су се ученици упу стили у превод литерарног текста који је од њих захтевао доста креативности и слуха за литературу. Поред усаврша вања преводилачког заната доста тога су сазнали о једној другачијој култури и културолошким разликама. У свему су им помогли професори енглеског језика у Карловачкој гимназији који су им били ментори: Небојша Пајић, Бранкица Ивков и Јелена Петровић. Преводилачком тиму се придружила и Владица Ракић, искусан преводилац и дугогодишњи професор ен глеског језика у Карловачкој гимназији која је усагласила текст превода тако да је у питању пројекат који је окупио искљу чиво групу ученика и професора везаних за Карловачку гимназију. И ауторка књиге Љиљана Малетин Војводић је професор ка књижевности у Карловачкој гимнази ји. Роман је настао након њеног одласка у резиденцијални боравак за писце, у Упер навик, на Гренланду, на позив директора најсевернијег музеја на свету. Занимљи во је да је деценијама раније, пре ње, на Гренланду, истина на супротној страни острва, био чувени Михајло Петровић Алас који је о свом боравку такође оста вио путопис. Своја искуства у сусрету са Севером, Ескимима и ескимским начи ном живота на изолованом острву окру женом леденим сантама она је преточила у форму путописног романа који је 2013. године објавио новосадски издавач, Medi terran publishing. Штампање енглеског превода романа „Они који једу сирово месо” финансијски је помогло Покрајинско Министарство за спорт и омладину, које је подржало про јекат „225 година Карловачке гимназије” који су осмислиле професорке Мерима Аранитовић и Данијела Поп Јованов, у којем је реализовано и гостовање писа ца као што су Драган Великић и Срђан В. Тешин, радионица креативног писања кратке приче, фото и литерарни конкурс за ученике, објављивање антологије на грађених ученичких прича... Обележава ње 225 година Карловачке гимназије се наставља и ове школске године, а ученич ки и професорски тим већ креће у нови преводилачки подухват. Р. Т. М. Т оком лета 2016. године публи кован је енглески превод рома на „Они који једу сирово месо” Љиљанe Малетин Војводић, Those who eat raw meat”, који је специфичан по томе што су га урадили учени ци чувене Карловачке гимназије доказујући да је уз домишљатост и добру вољу професора могуће радити и на практичном делу школо вања. Пројекат превођења је иницирао професор енглеског језика и превођења у Карловач кој гимназији, Небојша Пајић, који је, чим је објављен, прочитао роман своје колегинице Љиљанe Малетин Војводић. Текст му се до пао, и сматрајући га, на основу свог дугогоди шњег искуства у превођењу, вредним за овај подухват окупио је групу колега и ученика који су били заинтересовани за превођење. Пројекат је трајао током школске 2015/2016. године у оквиру часова превођења, али и до датне наставе, током креативних радионица, као и током онлајн рада путем за то специјал но креиране фејсбук групе. Ученици који су аутори превода романа су: Сара Бабић, Алек сандра Ерцег, Данијела Јовић, Ана Чворовић, Ива Мојовић, Вања Гостовић, Милица Стефа новић, Анастасија Бијелић, Ана Смиљанић, Ана Секулић, Ања Санадер, Никола Влашка СЦЕНА ПРЕВОД РОМАНА „ОНИ КОЈИ ЈЕДУ СИРОВО МЕСО” УТЕМЕЉУЈЕ ПРЕВОДИЛАЧКУ ПРАКСУ У КАРЛОВАЧКОЈ ГИМНАЗИЈИ Карловачки ђаци превели књигу

ПРЕВОДРОМАНА„ОНИКОЈИЈЕДУСИРОВОМЕСО”УТЕМЕ ...€¦ · би и откријем све што ми се врзма по глави, а

  • Upload
    others

  • View
    23

  • Download
    0

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: ПРЕВОДРОМАНА„ОНИКОЈИЈЕДУСИРОВОМЕСО”УТЕМЕ ...€¦ · би и откријем све што ми се врзма по глави, а

страна 25.24. страна

До­бар­дан

Д а нас ми ни је не­ки дан. До ђе та­ко с вре ме на на

вре ме не ки тре ну так од ко јег ми по си ви дан. Сва ко ме до ђе. Са мо, не ки га од оба ве за ни не при ме те, не ки ма је ско ро сва ки дан та кав, не ки га пре спа ва ју, а не ки не ги ра ју. Ови по­след њи су ми нај за ни мљи ви ји јер у њих че сто и са ма спа дам. Не ги рам. Пра вим се да је све у ре ду. Гу рам да ље, као да су све ру же ово­га све та упра во про цве та ле, и то баш ме ни. И упа ли ми! Про ђе тај дан не ка ко и сле де ћи бу де ствар но до бар, баш она кав ка кав во лим да бу де: све ми иде од ру ке, све ми успе ва из пр ве, све се ле по сла же и иде не ким ла га ним то ком и што нај ви ше во лим, све ми при ја! Вре­ме ном уви дех да та кви „ни ка кви“ да ни има ју ва жну уло гу: да ме на те ра ју да на пре ду јем. И то на не ко ли ко на чи на. Иако сам скло на да не­га тив не ства ри не ги рам, за та шка вам, или ка ко то струч но ка жу по ти ску јем, ипак све сно ис ко­ри стим при ли ку ко ја ми се у тим да ни ма пру жа, при ли ку да се ма ло ду бље за гле дам у се бе и за пи там ку да сам кре ну ла, где се на ла зим, где бих во ле ла да се на ла зим и за што се та два ме ста тре нут но не по ду да ра ју? По што сам на­у чи ла да се мо ја ствар ност у нај ве ћој ме ри са­сто ји од ра зних вр ста и об ли ка огле да ла ко ја ми ука зу ју на ста ње мо је све сти, то ми ле по бу де при ли ка да та мо где је од раз у огле да­лу од бо јан, (као да је ли шен бо ја, по си вео) да та мо по ку шам не што да про ме ним. На рав но, не по ку ша вам да фар бам, бри шем или гре бем по огле да лу (по тим окол но сти ма), то сам пре­ва зи шла, не го се по тру дим да не што учи ним са со бом. За по че так, по ста вим се би не ко ли ко пи та ња о се би, на сме шим се, евен ту ал но на­миг нем свом од ра зу, и вра та за про ме не су већ од шкри ну та. Ода тле је све већ мно го лак ше. Ако ми је ствар но ста ло да по бе дим си ви ло да на, ве се ло на ста вим ту игру са мо от кри ва ња у огле да лу. Да зна те, сва че га ту бу де. И не ких дав них увре да, и не ких дра гих, а по кој них љу­ди, не ких не до вр ше них по сло ва и не ис пу ње­них обе ћа ња... Ка да до бро про че пр кам по се­би и от кри јем све што ми се вр зма по гла ви, а ни је ми при јат но, ле по на сва ку од тих не ми лих сли ка по ста вим нај ва жни је од свих пи та ња: И шта? Ка же се ина че „Па, шта“, али не што не во лим то „па“, па сам га пре тво ри ла у „и“. Ко ји год од го вор да ис кр сне из гла ве, ја по ста вим но во „и, шта?“ и то та ко тра је не ко вре ме, док не ис пра зним све од го во ре до по след њег: „ и ни шта“. Рас по ло же ње се већ про ме ни ло и си­ви ло се за све тлу ца ло. У ме ђу вре ме ну су се на не ка ва жна пи та ња по ја ви ли од го во ри са ми од се бе, јер чу до твор но пи та ње „и шта“, по кре ће низ ло гич них од го во ра ко ји ме до ве ду до ре­ше ња та мо где се чи ни ло да ре ше ња не ма. То су у глав ном си ту а ци је у ко ји ма за кљу чи мо да не што не за ви си од нас и као да од у ста не мо и од по ку ша ја да ства ри про ме ни мо на бо ље. И ка да до ђу та ко ти да ни што ми и ни су баш не­ки, ја се чак и об ра ду јем, јер то увек зна чи да ћу у не че му тог да на да на пре ду јем. Јер кад су они обич ни, ве се ли и при ја ју ћи да ни, та да са мо ужи вам и као по пра ви лу, не раз ми шљам мно го па у не ком сми слу стаг ни рам. До бар дан је сва ки, и кад ни је не ки.

Ни­на­Мар­ти­но­вић­Ар­мбру­стер,­аутор­ка­еми­си­је­„Нининe­мустрe”,­

РТВ­1,­сре­да,­15.25­www.ni­na­mar­ti­no­vic.com

NININE MUSTRE

Хро­но­ло­ги­ја­хро­но­успе­хаХ ро но ис хра на осва ја Ср би ју бр зи­

ном по жа ра јер то ни је ди је та не­го на чин жи во та, а сва ким да ном

из гле да те све бо ље и све жи је. Сто га се у из да њу „Аго ре” по ја ви лo друго издање књи ге Ла не Страј нић „Хро но ло ги ја хро­но успе ха”.

Ра ди се ис по вед ној, по пу лар но пи са­ној ме ди цин ској књи зи у ко јој аутор ка на свом жи вот ном ис ку ству по ка зу је ка ко је при ме ном ме то да „Хро но ис хра не Др Ане Ги финг” ус пе ла да ре ши свој кључ­ни здрав стве ни и естет ски про блем.

„Оно што ме му чи ви ше од де се так го ди на – го ја зност – не ста ло је за пет ме се ци”, ка же Ла на Страј нић у искре но ис при ча ној при чи о сво јој бор би са ки ло­гра ми ма ко ји су по че ли да јој угро жа ва ју здра вље.

Ова књи га ће вам от кри ти тај ну ка ко да без гла до ва ња смр ша те, а да при том не бро ји те ка ло ри је, не го да пра вил ним ода би ром на мир ни ца, ко је ће те по је сти у од ре ђе но до ба да на у скла ду са фи­зи о ло ги јом свог те ла по ста не те вит ки, а

оста не те си ти. При ме ном про­гра ма „Хро но ис хра на др Ги­финг”, за крат ко вре ме ће те по­вра ти ти енер­ги ју, ко ју гу би те не пра вил ном ис хра ном, же ле­ти да се фи зич­ки ак ти ви ра те, а хра ну ко ју је­де те ко ри сти те као лек.

У на ме ри да свој успех по­де ли са дру ги­ма аутор ка је

по кре ну ла блог и феј сбук стра ни цу ко ји су до да нас по мо гли хи ља да ма љу ди да при ме ном овог про гра ма очу ва ју сво је здра вље и на у че ње го ве јед но став не прин ци пе, уз ва жну на по ме ну да ре гу ли­са њем те ле сне те жи не ми пре ве ни ра мо озбиљ не фак то ре ри зи ка за на ста нак кар ди о ва ску лар них обо ље ња као што је по ви шен крв ни при ти сак, ше ћер на бо лест, по ре ме ћај ме та бо ли зма ма сти, али се пре ве ни ра и на ста нак ма лиг них бо ле сти упра во ба лан си ра ним уно сом на мир ни ца ко ји ал ка ли зу ју ор га ни зам.

KWIGAКоче Коларова 12АЗрењанин023­526­738063­57­88­[email protected]://www.facebook.com/agoraik

Осво­ји­те­књи­гу!Из­да­вач­ка­ку­ћа­„Аго­ра”­до­де­љу­

је­две­ књи­ге­Ла­не­Страј­нић­ „Хро­но­ло­ги­ја­ хро­но­ успе­ха”,­ за­ два­чи­та­о­ца­ ко­ји­ се­ у­ по­не­де­љак­ (12.­септембра)­ од­ 11­ до­ 11.10­ ча­со­ва­пр­ви­ ја­ве­ на­ те­ле­фон­ ре­дак­ци­је­021/4806821.

лић, На ђа Јо вић, Ни на Јо вић, Иво на Фе­ренц, Ми ли ца Дра ган, Ти ја на По ло ви на, Алек сан дра Сре до је вић, Го ран Ми трић, На ђа Ни че тић, Ни ко ла Ка лај џић, Ма ри ја Ра кић, Не ве на Ра дој чић и Ми ле на Илић.

­ То ком ра да на ро ма ну су сре ли смо се са мно гим зам ка ма, тре ба ло је из бо ри ти се са елип тич ним ре че ни ца ма, лир ским па ра ле ли зми ма, име ни ма ли ко ва ко ја су у срп ском ори ги на лу би ла тран скри бо­ва на са грен ланд ског, али и са ен гле ског и дан ског је зи ка и ко ја су, сход но ен гле­ском је зи ку, са да мо ра ла би ти об ја вље на у ори ги нал ној вер зи ји, су о чи ли смо се са раз ли чи тим кул ту ро ло шким ре фе рен ца­ма јер се у ро ма ну сем грен ланд ске „оди­се је”, по лар них ис тра жи ва ча и се вер них пу то пи са ца, по ми њу и Ве не ци јан ско би­је на ле, Му зеј Пун та де ла До га на, умет­ни ци као што су: Бјорк, Ларс фон Трир, Ка у ри сма ки, ”Си гур Рос”, Та дао Ан до, Бер то лу чи, Кри сти јан Бол тан ски, ”Ен то­ни и Џон сонс”, Со фи Кал, Нор ман Фо­стер и дру ги. Нај о чи глед ни ји про бле ми би ли су у ве зи са иди о ми ма, упо тре бом гла гол ских вре ме на, ко ри шће њем па си ва и ак ти ва, чак и у сми слу пра во пи са јер се упо тре ба не ких зна ко ва ин тер пунк ци је раз ли ку је у срп ском и ен гле ском је зи ку. Би ло је до ста тер ми но ло ги је у ве зи са са­вре ме ном ви зу ел ном умет но шћу, ла тин­ских ци та та, при ме ра на шег слен га ко ји не по сто ји у ен гле ском је зи ку, сти хо ва из пе са ма Ми ло ша Цр њан ског, Вас ка По пе, Мом чи ла На ста си је ви ћа ко је ни је би ло ла ко пре ве сти ­ ис та кли су ђа ци, у сво јој пре зен та ци ји, то ком јед не од кре а тив них ра ди о ни ца.

За ни мљи во је што су се уче ни ци упу­сти ли у пре вод ли те рар ног тек ста ко ји је од њих зах те вао до ста кре а тив но сти и слу ха за ли те ра ту ру. По ред уса вр ша­ва ња пре во ди лач ког за на та до ста то га су са зна ли о јед ној дру га чи јој кул ту ри и кул ту ро ло шким раз ли ка ма. У све му су им по мо гли про фе со ри ен гле ског је зи ка

у Кар ло вач кој гим на зи ји ко ји су им би ли мен то ри: Не бој ша Па јић, Бран ки ца Ив ков и Је ле на Пе тро вић. Пре во ди лач ком ти му се при дру жи ла и Вла ди ца Ра кић, ис ку сан пре во ди лац и ду го го ди шњи про фе сор ен­гле ског је зи ка у Кар ло вач кој гим на зи ји ко ја је уса гла си ла текст пре во да та ко да је у пи та њу про је кат ко ји је оку пио ис кљу­чи во гру пу уче ни ка и про фе со ра ве за них за Кар ло вач ку гим на зи ју. И аутор ка књи ге Љи ља на Ма ле тин Вој во дић је про фе сор­ка књи жев но сти у Кар ло вач кој гим на зи­ји. Ро ман је на стао на кон ње ног од ла ска у ре зи ден ци јал ни бо ра вак за пи сце, у Упер­на вик, на Грен лан ду, на по зив ди рек то ра нај се вер ни јег му зе ја на све ту. За ни мљи­во је да је де це ни ја ма ра ни је, пре ње, на Грен лан ду, исти на на су прот ној стра ни остр ва, био чу ве ни Ми хај ло Пе тро вић Алас ко ји је о свом бо рав ку та ко ђе оста­вио пу то пис. Сво ја ис ку ства у су сре ту са Се ве ром, Ески ми ма и еским ским на чи­ном жи во та на изо ло ва ном остр ву окру­же ном ле де ним сан та ма она је пре то чи ла у фор му пу то пи сног ро ма на ко ји је 2013. го ди не об ја вио но во сад ски из да вач, Me di­ter ran pu blis hing.

Штам па ње ен гле ског пре во да ро ма на „Они ко ји је ду си ро во ме со” фи нан сиј ски је по мо гло По кра јин ско Ми ни стар ство за спорт и омла ди ну, ко је је по др жа ло про­је кат „225 го ди на Кар ло вач ке гим на зи је” ко ји су осми сли ле про фе сор ке Ме ри ма Ара ни то вић и Да ни је ла Поп­ Јо ва нов, у ко јем је ре а ли зо ва но и го сто ва ње пи са­ца као што су Дра ган Ве ли кић и Ср ђан В. Те шин, ра ди о ни ца кре а тив ног пи са ња крат ке при че, фо то и ли те рар ни кон курс за уче ни ке, об ја вљи ва ње ан то ло ги је на­гра ђе них уче нич ких при ча... Обе ле жа ва­ње 225 го ди на Кар ло вач ке гим на зи је се на ста вља и ове школ ске го ди не, а уче нич­ки и про фе сор ски тим већ кре ће у но ви пре во ди лач ки по ду хват.

Р.­Т.­М.

Т о ком ле та 2016. го ди не пу бли­ко ван је ен гле ски пре вод ро ма­на „Они ко ји је ду си ро во ме со” Љиљанe Ма ле тин Вој во дић, „Tho se who eat raw me at”, ко ји је

спе ци фи чан по то ме што су га ура ди ли уче ни­ци чу ве не Кар ло вач ке гим на зи је до ка зу ју ћи да је уз до ми шља тост и до бру во љу про фе со ра мо гу ће ра ди ти и на прак тич ном де лу шко ло­ва ња.

Про је кат пре во ђе ња је ини ци рао про фе сор ен гле ског је зи ка и пре во ђе ња у Кар ло вач­кој гим на зи ји, Не бој ша Па јић, ко ји је, чим је об ја вљен, про чи тао ро ман сво је ко ле ги ни це Љиљанe Ма ле тин Вој во дић. Текст му се до­пао, и сма тра ју ћи га, на осно ву свог ду го го ди­шњег ис ку ства у пре во ђе њу, вред ним за овај по ду хват оку пио је гру пу ко ле га и уче ни ка ко ји су би ли за ин те ре со ва ни за пре во ђе ње. Про је кат је тра јао то ком школ ске 2015/2016. го ди не у окви ру ча со ва пре во ђе ња, али и до­дат не на ста ве, то ком кре а тив них ра ди о ни ца, као и то ком он лајн ра да пу тем за то спе ци јал­но кре и ра не феј сбук гру пе. Уче ни ци ко ји су ауто ри пре во да ро ма на су: Са ра Ба бић, Алек­сан дра Ер цег, Да ни је ла Јо вић, Ана Чво ро вић, Ива Мо јо вић, Ва ња Го сто вић, Ми ли ца Сте фа­но вић, Ана ста си ја Би је лић, Ана Сми ља нић, Ана Се ку лић, Ања Са на дер, Ни ко ла Вла шка­

СЦЕНАПРЕ­ВОД­РО­МА­НА­„ОНИ­КО­ЈИ­ЈЕ­ДУ­СИ­РО­ВО­МЕ­СО”­УТЕ­МЕ­ЉУ­ЈЕ­

ПРЕ­ВО­ДИ­ЛАЧ­КУ­ПРАК­СУ­У­КАР­ЛО­ВАЧ­КОЈ­ГИМ­НА­ЗИ­ЈИ

Кар­ло­вач­ки­ђа­ци­пре­ве­ли­књи­гу