OPERA U 17. VEKUOPERA U 17. VEKU

IstorijatIstorijat Malo je Malo je žanrova u istoriji muzike sa tako žanrova u istoriji muzike sa tako

jasnim i precizno poznatim poreklom kao jasnim i precizno poznatim poreklom kao što je opera.što je opera.

Mada najranija dela ovog žanra potiču sa Mada najranija dela ovog žanra potiču sa samog kraja 16. stoleća, veza između samog kraja 16. stoleća, veza između muzike i drame datira iz antičkih vremena muzike i drame datira iz antičkih vremena (horovi i neki lirski govori u komadima (horovi i neki lirski govori u komadima Euripida i Sofoklea su pevani; Euripida i Sofoklea su pevani; srednjovekovne liturgijske drame su srednjovekovne liturgijske drame su pevane, a muzika je imala prateću ulogu u pevane, a muzika je imala prateću ulogu u religijskim misterijima i mirakulima kasnog religijskim misterijima i mirakulima kasnog srednjeg veka). srednjeg veka).

PPretrethodnici ranobarokne hodnici ranobarokne opereopere

PPretrethodhodhhnici ranobarokne opere:nici ranobarokne opere: intermecointermeco – – intermedium, intermedium, muzimuziččko-drko-draamski mski

umetak u govorne drame izvoumetak u govorne drame izvođđene na ene na dvorovima. U intermdvorovima. U intermeecu su se koristili cu su se koristili madrigali, moteti, instr. kompozicije ili baletske madrigali, moteti, instr. kompozicije ili baletske nnuumere kao samostalne forme, tako da muzika mere kao samostalne forme, tako da muzika i drama nisu bile povezane. Mnoge i drama nisu bile povezane. Mnoge karakteristike intermeca - nevidkarakteristike intermeca - nevidljljivi orkestar, ivi orkestar, veliki instr. ansambli i spektakularne maveliki instr. ansambli i spektakularne maššine - ine - zadrzadržžane su i u ranoj operi. ane su i u ranoj operi.

dramski madrigal dramski madrigal http://www.youtube.com/watch?v=io_eksnfoYs

pastoralapastorala/pastoralna drama/pastoralna drama

KamerataKamerata

KAMERATA (grupa KAMERATA (grupa ljljudi udi okupljenih oko okupljenih oko jedne ideje, spremnih za rasprave i jedne ideje, spremnih za rasprave i razmišljanje o određenoj temi; društvo; razmišljanje o određenoj temi; društvo; neformalna akademija).neformalna akademija).

prva se okupprva se okupljljala u kuala u kućći plemii plemićća a ĐĐovaniovanijaja BardijaBardija. . ČČlanovi lanovi njnjegove kamerate bili su egove kamerate bili su Vinčenco Vinčenco Galilei Galilei i i Đulio Đulio KaKaččiniini, , verovatno i drugi autoriverovatno i drugi autori..

Druga kamerata - u kuDruga kamerata - u kućći aristokrate i aristokrate Jakopa Jakopa KorsijaKorsija. . ČČlanovilanovi: pesnik: pesnik Otavio Otavio RinuRinuččiniini, , muzičari muzičari Jakopo Jakopo PeriPeri i i EmilioEmilio Kavalijeri Kavalijeri. .

DafneDafne

Istorija opere poIstorija opere poččiinjnje u Firenci izvoe u Firenci izvođđeenjnjem em Perijeve i RinuPerijeve i Rinuččinijeve inijeve DafneDafne (1597). (1597).

Muzika je izgubMuzika je izgubljljena, saena, saččuvana su uvana su samo samo dva dva dela amdela amaatera groftera grofaa Korsija (u Korsija (u ččijoj se kuijoj se kućći i i i desila premijera) i dva Perijeva, od desila premijera) i dva Perijeva, od ččega je ega je jedan rejedan reččitativ. itativ.

RinuRinuččini je svoj prvi libreto oblikovao po ini je svoj prvi libreto oblikovao po modelu pastoralne drame. Nije slumodelu pastoralne drame. Nije sluččajno da ajno da nekoliko ranih opera nosi naslov nekoliko ranih opera nosi naslov favola favola pastorale pastorale i koriste klasii koriste klasiččnu mitnu mitoologiju i logiju i herojsku tragediju u pastoralnom duhu herojsku tragediju u pastoralnom duhu madrigla. madrigla.

Dafne, prolog

Skica Jakopa Perija obučenog kao legendarni pevač Arion, što je uloga koju je igrao u firentinskom intermediju iz 1589. godine.

Arion, vrativši se sa koncerata u Korintu, peva eho—ariju pre nego što se baci u more da bi pobegao od pobunjene posade.

Muziku su komponovali Jakopo Peri i Kristofano Malveci, a kostim je uradio Bernardo Buontalenti.

EuridikaEuridika Prva kompletna saPrva kompletna saččuvana opera uvana opera

je Perijeva je Perijeva Euridika Euridika (tako(takođđe po e po RinuRinuččinijevom libretu) inijevom libretu) postavpostavljljena tokom sveena tokom sveččanosti anosti povodom venpovodom venččaanjnja Anrija 4. iz a Anrija 4. iz Francuske i Marije MediFrancuske i Marije Medičči 1600. i 1600. godine. godine.

Sam kompozitor je pevao ulogu Sam kompozitor je pevao ulogu Orfeja. Orfeja.

U U EuridiciEuridici Peri je razradio čuveni Peri je razradio čuveni mit o Orfeju i Euridici na tada mit o Orfeju i Euridici na tada moderan način u maniru moderan način u maniru pastorale, tj. sa glavnim likovima pastorale, tj. sa glavnim likovima okruženim nimfama i pastirima okruženim nimfama i pastirima koji igraju i pevaju u idiličnom koji igraju i pevaju u idiličnom okruženju, a srećan kraj je okruženju, a srećan kraj je zamišljen tako da odgovara zamišljen tako da odgovara veselom događaju povodom veselom događaju povodom kojeg je delo izvedeno. kojeg je delo izvedeno.

EuridikaEuridika Slobodno tretirana priča o mitskom muzičaru Slobodno tretirana priča o mitskom muzičaru

OrfejuOrfeju Prolog (strofičan) i jedan prokomponovani činProlog (strofičan) i jedan prokomponovani čin

Nimfe i pastiri proslavljaju venčanje Orfeja i Nimfe i pastiri proslavljaju venčanje Orfeja i Euridike;Euridike;

Euridika se veseli sa nimfama, a Orfej sa pastirima;Euridika se veseli sa nimfama, a Orfej sa pastirima; Glasnica Dafne donosi vest o tragičnoj smrti Glasnica Dafne donosi vest o tragičnoj smrti

Euridike, Orfej očajavaEuridike, Orfej očajava Dirnuta njegovom tugom Venera mu dozvoljava da Dirnuta njegovom tugom Venera mu dozvoljava da

sidje u podzemlje i zamoli Plutona da mu vrati sidje u podzemlje i zamoli Plutona da mu vrati EuridikuEuridiku

Orfej se obraća Plutonu dugom molbom i Orfej se obraća Plutonu dugom molbom i tužbalicama, i bog podzemlja oslobađa Euridiku. U tužbalicama, i bog podzemlja oslobađa Euridiku. U poslednjoj sceni par je ponovo zajedno.poslednjoj sceni par je ponovo zajedno.

Firentinska operaFirentinska opera

OOva dela se uopva dela se uopššte nisu nazivala te nisu nazivala operama; ona nisu imala posebne nazive. operama; ona nisu imala posebne nazive.

JJednostavnaednostavna partitura partitura: dva sistema od : dva sistema od kojih je jedan bio odrekojih je jedan bio određđen za vokalne en za vokalne deonice, a drugi za deonice, a drugi za ššifrovani bas koji je ifrovani bas koji je obiobiččno izvodilo nekoliko instrumenata no izvodilo nekoliko instrumenata ((čečembalo, lira, lauta...). mbalo, lira, lauta...).

Stile rappresentativoStile rappresentativo Nije postojala uvertira, veNije postojala uvertira, većć se na po se na poččetku etku

nalazio prolog u kojem bi se otpevao nalazio prolog u kojem bi se otpevao sadrsadržžaj radaj radnjnje. e.

Nije bilo podele na Nije bilo podele na ččinoveinove

http://www.youtube.com/watch?v=VQaBLhIkZMY

Firentinska operaFirentinska opera

Iste godine je na isti libreto delo napisao KaIste godine je na isti libreto delo napisao Kaččiniini.. Iako su tokom baroka kompozitori Iako su tokom baroka kompozitori ččesto saraesto sarađđivali ivali u operama - to je bilo pravilo u intermecu - ovaj u operama - to je bilo pravilo u intermecu - ovaj rani primer verovatno nije bio Perijeva namera. rani primer verovatno nije bio Perijeva namera.

http://www.youtube.com/watch?v=VQaBLhIkZMYhttp://www.youtube.com/watch?v=VQaBLhIkZMY I Peri i KaI Peri i Kaččini su objavili svoje verzije opere 1600. ini su objavili svoje verzije opere 1600.

godine. godine. Od dve postavke, Kačinijeva zvuči melodičnije i Od dve postavke, Kačinijeva zvuči melodičnije i

lirskije, ličeći na madrigale i erove iz zbirke lirskije, ličeći na madrigale i erove iz zbirke Nuove Nuove musichemusiche. Perijeva je dramatičnija. . Perijeva je dramatičnija.

Kačini, autor solističkih madrigala u zbirci Kačini, autor solističkih madrigala u zbirci Nuove Nuove musichemusiche. Jedan od najpoznatijih je . Jedan od najpoznatijih je Amarilli, mia Amarilli, mia bellabella

Firentinska operaFirentinska opera OObe be Euridike Euridike su veoma slisu veoma sliččne, ne samo po opne, ne samo po opšštoj toj

upotrebi monodije, veupotrebi monodije, većć i po tretmanu muzi i po tretmanu muziččke ke forme. forme.

RRadikalna adikalna ččistota stila koja je obeleistota stila koja je obeležžila firentinske ila firentinske reformatorske ideje. reformatorske ideje.

Ni u jednom drugom operskom delu kontinuirani Ni u jednom drugom operskom delu kontinuirani rereččitativ ne dominira u toj meri. itativ ne dominira u toj meri.

Obe partiture poObe partiture poččiinjunju re reččitativom od iste taitativom od iste taččke, ali ke, ali obe imaju prolog kao strofiobe imaju prolog kao strofiččnu ariju i koriste nu ariju i koriste odgovarajuodgovarajućće horske refrene.e horske refrene.

Bas reBas reččitativa se kreitativa se krećće u sporim pedalnim tonovima; e u sporim pedalnim tonovima; Peri je u predgovoru pisao da je izbegavao kretaPeri je u predgovoru pisao da je izbegavao kretanjnje e basa, basa, ččak i ako su postojale disonance prema ak i ako su postojale disonance prema pevapevačču, i da ga je pokretao "prema oseu, i da ga je pokretao "prema oseććaanjnjima", tj. ima", tj. kadgod su ona zahtevala promenu harmonije.kadgod su ona zahtevala promenu harmonije.

Ova napomena ukazuje koliko su Firentinci ozbiOva napomena ukazuje koliko su Firentinci ozbiljljno no shvatalshvatalii odnos teksta i muzike odnos teksta i muzike

Perijev opis njegovog rečitativnog stila:Perijev opis njegovog rečitativnog stila:

„„Ostavljajući po strani svaki drugi način pevanja koji sam čuo do sada, Ostavljajući po strani svaki drugi način pevanja koji sam čuo do sada, posvetio sam se u potpunosti pronalaženju imitacije koju zaslužuju ove posvetio sam se u potpunosti pronalaženju imitacije koju zaslužuju ove pesme. Razmišljao sam da je vrsta glasa koju su u starini propisivali za pesme. Razmišljao sam da je vrsta glasa koju su u starini propisivali za pevanje i koji su nazivali dijastematski (kao držani ili zadržani), može pevanje i koji su nazivali dijastematski (kao držani ili zadržani), može ponekad da bude uzbrzan i dobije umereni kurs između laganog ponekad da bude uzbrzan i dobije umereni kurs između laganog izdržanog pokreta pesme i tečnog i bržeg govora i tako da odgovori na izdržanog pokreta pesme i tečnog i bržeg govora i tako da odgovori na moje zahteve (kao što su i u starini usvojili glas za čitanu poeziju i moje zahteve (kao što su i u starini usvojili glas za čitanu poeziju i herojske stihove), približavajući se onom drugom (glasu), glasu herojske stihove), približavajući se onom drugom (glasu), glasu konverzacije koji su nazivali stalnim i koji i naši moderni (mada možda konverzacije koji su nazivali stalnim i koji i naši moderni (mada možda u druge svrhe) koriste u svojoj muzici.u druge svrhe) koriste u svojoj muzici.Takođe sam uočio da u našem govoru neki zvukovi bivaju intonirani na Takođe sam uočio da u našem govoru neki zvukovi bivaju intonirani na takav način da se nad njima mogu graditi harmonije, a tokom govora takav način da se nad njima mogu graditi harmonije, a tokom govora prolazimo kroz mnoge i koji nisu tako intonirani, sve dok ne dođemo prolazimo kroz mnoge i koji nisu tako intonirani, sve dok ne dođemo da novog koji dozvoljava pokret ka novoj konsonanci. Imajući na umu da novog koji dozvoljava pokret ka novoj konsonanci. Imajući na umu ove manire i akcente koji nam služe u našem tugovanju i veselju i ove manire i akcente koji nam služe u našem tugovanju i veselju i sličnim stanjima, načinio sam da se bas kreće istovremeno sa njima, sličnim stanjima, načinio sam da se bas kreće istovremeno sa njima, brže ili sporije u zavisnosti od afekata. Držao sam bas fiksiran i na brže ili sporije u zavisnosti od afekata. Držao sam bas fiksiran i na disonancama i na konsonancama sve dok glas govornika, prošavši disonancama i na konsonancama sve dok glas govornika, prošavši kroz različite tonove, ne stigne do sloga koji intoniran u običnom kroz različite tonove, ne stigne do sloga koji intoniran u običnom govoru otvara put novoj harmoniji. Nisam to uradio samo da tok govoru otvara put novoj harmoniji. Nisam to uradio samo da tok govora ne bi vređao uho (gotovo se saplićući preko ponovljenih tonova govora ne bi vređao uho (gotovo se saplićući preko ponovljenih tonova sa češćim konsonantnim akordima), već i zbog toga da ne bi izgledalo sa češćim konsonantnim akordima), već i zbog toga da ne bi izgledalo da glas igra prema pokretu basa, posebno u slučajevima tužnih ili da glas igra prema pokretu basa, posebno u slučajevima tužnih ili strogih tema, obezbeđujući tako da vedrije teme imaju češće pokrete strogih tema, obezbeđujući tako da vedrije teme imaju češće pokrete basa. Dalje, upotreba disonanci je smanjila ili maskirala prednost koju basa. Dalje, upotreba disonanci je smanjila ili maskirala prednost koju je ostvarila potreba da se intonira svaki ton koja je možda bila manje je ostvarila potreba da se intonira svaki ton koja je možda bila manje potrebna u antičkoj muzici.”potrebna u antičkoj muzici.”

Peri, Peri, La musiche sopra l’EuridiceLa musiche sopra l’Euridice, Firenca 1600., Firenca 1600.

Firentinska operaFirentinska opera

u operama se izbegavaju stru operama se izbegavaju stroofifiččne forme ili ne forme ili kanconete; kanconete;

nekoliko horova sa refrenom u obe opere sledi nekoliko horova sa refrenom u obe opere sledi za rudimentarnim strza rudimentarnim strooffičičnim varijacijama. nim varijacijama.

hhorovi pastira su pisani sa svesnom orovi pastira su pisani sa svesnom antikontrapunktskom namerom. antikontrapunktskom namerom.

ssamo na nekoliko mesta reamo na nekoliko mesta reččitatvitatvee prekida prekida muzimuziččki refren, kao u Orfejevom lamentu u ki refren, kao u Orfejevom lamentu u podzemnom svetu. Kontunuirani spori repodzemnom svetu. Kontunuirani spori reččitativ itativ koji naglakoji naglaššava svaki stih teksta reava svaki stih teksta reččitativnim itativnim kadencama neizbekadencama neizbežžno stvara efekat monotonije, no stvara efekat monotonije, koji povremeno okoji povremeno ožživivljljava jedino Perijeva namera ava jedino Perijeva namera da razvije melodijske figure za pitada razvije melodijske figure za pitanjnja i izjave.a i izjave.

Monteverdi i opera u VenecijiMonteverdi i opera u Veneciji

Klaudio Monteverdi (1567-1643) Klaudio Monteverdi (1567-1643) Prvu operu Prvu operu Orfej Orfej napisao 1607.napisao 1607.Libreto: Alesandro StriđoLibreto: Alesandro StriđoZa razliku od Rinučinija, Striđo koristi Za razliku od Rinučinija, Striđo koristi

klasičan mit u celini: Orfej je izgubio klasičan mit u celini: Orfej je izgubio Euridiku, jer se u podzemlju okrenuo Euridiku, jer se u podzemlju okrenuo da bi je videoda bi je video

Podnaslov: Podnaslov: favola in musicafavola in musica

Monteverdi: Monteverdi: OrfejOrfej

Dramski talenat Monteverdija se ispoljio na planu madrigala, ali je idealnu formu našao u žanru opere, stvorivši prvo remek-delo u istoriji opere.

Po složenosti ovo delo odskače od ranijih opera.

Monteverdi je iskoristio dramske mogućnosti zatvorenih muzičkih formi - strofične arije, pesme uz igru, kamernog dueta, madrigala i instr. interludijuma koji je Kamerata izbegavala.

Monteverdi: Monteverdi: OrfejOrfej

LikoviLikovi Muzika (alegorijski lik)Muzika (alegorijski lik) Orfej (tenor ili bariton)Orfej (tenor ili bariton) Euridika (sopran)Euridika (sopran) Haron (bas)Haron (bas) Apolon (bas)Apolon (bas) Pluton (bas)Pluton (bas) Prozerpina (sopran)Prozerpina (sopran) Pastiri, nimfe, senkePastiri, nimfe, senke

Monteverdi: Monteverdi: OrfejOrfej Narudžbina Vinčenca Goncage Potresnoj muzici možda je doprinela činjenica da je

kompozitor tada oplakivao smrt svoje lepe i mlade žene, Klaudije Kataneo.

Prolog i pet činova, bez pauze: 1. slavlje, 2. vest o Euridikinoj smrti, 3. i 4. Podzemlje, 5. na zemlji

Bogat orkestar: dva harpsikorda, 2 Cb, 10 viola da bračo, jedna dvostruka harfa, dve male violine, dva kitarona, dvoje drvenih orgulja, 3 viole da gamba, 4 trombona, jedne regal orgulje, dva korneta, mala flauta, truba

Orfej, okružen pastirima peva šumskom drveću o ljubavi sa Euridikom. Nimfe i pastiri pozivaju jedni druge na veselje i upućuju molitve božanstima, kako bi njihova sreća i blagostanje bili očuvani. Odjednom stiže glasnikinja Euridikine smrti. Dok je na livadi brala cveće, Euridiku je ujela otrovna zmija. Čežnja vodi Orfeja u podzemlje, u nadi da će spasiti Euridiku od večne smrti. Kao njegov pratilac na putu do Hada pojavljuje se alegorijski lik, Nada, koja ga na samom ulazu u podzemlje napušta. Svojom pesmom savladava sumnjičavog Harona koji odnosi duše u svet umrlih i dospeva pred Plutona, vladara podzemnog sveta. Svojom pesmom Orfej gane Prozepinu, Plutonovu ženu koja uspeva da izmoli život za Euridiku. Pluton pristaje pod uslovom da Orfej ne pogleda Euridiku dok ne izađu iz carstva mrtvih. Orfej se radostan vraća, praćen Euridikom, ali ne može da se savlada, u strahu da ga Euridika na prati, i osvrće se. Euridikina sena smesta nestaje i vraća se u podzemlje mrtvih. Orfej se vraća u Trakiju i deli svoju tugu sa prirodom. Nimfi i pastira više nema, prisutna je samo Eho. Njegov lament prekida Apolon koji se spušta sa neba i nudi mu večni život. Apolon i Orfej se uzdižu na nebo pevajući.

Monteverdi: Monteverdi: OrfejOrfejTokata i prologTokata i prologPossente spirto e formidabil numePossente spirto e formidabil nume – –

centralna "arija" opere, u III činucentralna "arija" opere, u III činuPossente Spirto e formidabil nume,Possente Spirto e formidabil nume,

senza cui far passaggio a l'altra rivasenza cui far passaggio a l'altra rivaalma da corpo sciolta in van presume.alma da corpo sciolta in van presume.

Non viv'io, no, che poi di vita è privaNon viv'io, no, che poi di vita è privamia cara sposa, il cor non è più meco,mia cara sposa, il cor non è più meco,e senza cor com'esser può ch'io viva?e senza cor com'esser può ch'io viva?

A lei volt'ho 'l camin per l'aer cieco,A lei volt'ho 'l camin per l'aer cieco,a l'Inferno non già, ch'ovunque stassia l'Inferno non già, ch'ovunque stassitanta bellezza il paradiso ha seco.tanta bellezza il paradiso ha seco.

Orfeo son io che d'Euridice i passiOrfeo son io che d'Euridice i passisegue per queste tenebrose arene,segue per queste tenebrose arene,ove già mai per uom mortal non vassi.ove già mai per uom mortal non vassi.O de le luci mie luci sereneO de le luci mie luci serenes'un vostro sguardo può tornarmi in vita,s'un vostro sguardo può tornarmi in vita,Ahi, chi nega il conforto a le mie pene ?Ahi, chi nega il conforto a le mie pene ?Sol tu, nobile dio puoi darmi aita,Sol tu, nobile dio puoi darmi aita,nè temer dei, ché sopra un'aurea Cetranè temer dei, ché sopra un'aurea CetraSol di corde soavi armo le ditaSol di corde soavi armo le ditacontra cui rigida alma invan s'impetra. contra cui rigida alma invan s'impetra.

MonteverdiMonteverdi

Monteverdi 1612. napušta Mantovu, Monteverdi 1612. napušta Mantovu, odlazi u Venecijuodlazi u Veneciju

1641. 1641. Povratak OdisejaPovratak Odiseja1642. 1642. Krunisanje PopejeKrunisanje Popeje

SREDNJI BAROK - ITALIJA Razvoj bel kanta Jedan od najznačajnijih doprinosa baroka, i

obeležio je ne samo ovaj period, već i pozni barok i klasicizam.

Transformisao je postojeće tekovine novim konceptom melodije i harmonije.

Reakcija muzičara na poetski diktat; tako je muzika bila usklađena sa tekstom, a nije mu bila podređena. Kao što mu i samo ime govori, vezivao se za vokalnu muziku - kantatu, operu i oratorijum, a njegov uticaj se kasnije proširio na instr. muziku.

Srednji barokSrednji barokDiferencijacija rečitativa i arije. Rečitativ

je postao manje izržajan i razvijao je brzi parlando secco tipa.

Za veoma izražajne odlomke razvio se izražajni ariozo sa statičnim basom i harmonskim eksperimentima (zapravo novo ime za stari firentinski rečitativ) Diferencijacija rečitativa, aioza i arije omogućila je kompozitorima da koriste tri "stila" za narativne, lirske ili ornamentalne svrhe.

Srednji barokSrednji barok

Frančesko Kavali, Frančesko Kavali, (1602-1676), orguljaš u crkvi sv. Marka, naslednika Monteverdija u Veneciji, napisao 42 opere

Arija iz opere Jason (1649), najpopularnije opere 17. veka

Mark' Antonio Česti (1623 –1669), veliki 1623 –1669), veliki orkestar, brojni horovi, orkestar, brojni horovi, deus ex machina deus ex machina efekti, arije su često u strofičnoj formiefekti, arije su često u strofičnoj formi

Arija iz opere Oronteo (1649)Arija iz opere Oronteo (1649)

Alesandro Skarlati (1660–Alesandro Skarlati (1660–1725)1725)naslednik rimske i venecijanske škole;

postepeno razvio karakteristike napuljske opere.

Skarlatijev operski stil doneo dve značajne novine: razvoj kontinuo-homofonije i prenošenje koncertnog stila u ariju. Jasna

razlika između secco reč. i arije postaje apsolutna.

Silazni skok kvarte je bio uobičajeni kliše u rečitativnoj kadenci

Alesandro SkarlatiAlesandro Skarlati

Autor 45 opera: Autor 45 opera: Mitridate, Grizelda – Mitridate, Grizelda – najpoznatija delanajpoznatija dela

Arija iz opere Arija iz opere Griselda Mi rivedi,o Griselda Mi rivedi,o selva ombrosa selva ombrosa

Georg Fridrih HendlGeorg Fridrih Hendlrad na operama trajao preko 35 godina,

uglavnom na italijanska libreta. nekoliko perioda koji, manje ili više,

odgovaraju fazama u njegovom životu1. nemački, period učenja do 1706. godine;2. italijanski, period putovanja do 1710. 3. engleski, period zrelosti koji je trajao od

1711-1759. On sadrži dve faze: period opere (1711-oko 1737) i period oratorijuma od oko 1738. godine

Hendl - operaHendl - opera

Hendl se pridržavao standardne forme u tom periodu. Operom su dominirale solo arije, najčešće da kapo. Završna scena ima obično coro koji pevaju solisti na kraju, ansambli su retki

Hendlove opere na prvi pogled izgledaju kao dela njegovih savremenika. Od njih se razlikuju po lepoti muzike i po Hedlovom dramskom talentu da naglasi emotivna stanja likova

HendlHendl I period: I period: Almira (1705)Almira (1705) II period: II period: Agripina (Agripina (1709)1709) III period: III period: Otone, Tezej, Orest, Julije

Cezar, Tamerlan, Rodelinda i Admeto.

Arije pripadaju italijanskom tipu. U jednoj ariji vlada jedno osećanje, koje prvo nagoveštava orkestar, zatim ga preuzima solista. Srednji deo arije, koji obično umesto celog orkestra prati kontinuo, predstavlja drugu stranu istog osećanja. Hendl je u dramskim scenama zamenjivao središnji deo rečitativom akompanjato. Retki su primeri arija u kojima se pominju suprotna osećanja; tada su to dve arije kondenzovane u jednu (za razliku od klasičara koji bi koristili dramski potencijal sukoba)

Ansambli često imaju velike dimenzije. Dueti variraju od dvostrukih arija u paralalenom kretanju do dramatičnih kontrapunktskih numera. Mnogi ansambli za 3 ili više pevača su jednostavni.

Hendl je pravio jasnu razliku između horova za oratorijum i operu. Primarno dekorativna funkcija hora u operi, za razliku od oratorijuma i kojem je njegova f-ja strukturalna.

Istrumentalne numere su česte, ne samo kao procesionalna i igračka muzika. Uvertire sadrže nekoliko odseka, obično francusku uvertiru i nekoliko igračkih stavova.

Hendl je primenjivao svega nekoliko tipova arija. Najistaknutiji je uticaj igre i koncerta. Četiri tipa arije pod uticajem igre:

1. sičilijana (6/8, 12/8), za idilična osećanja i situacije, ali i za unutrašnje konflikte

2. lagana bel canto kantilena obično povezana sa igrama u trodelnom metru, kao sarabanda ili lagani menuet. Ovde je orkestarska pratnja često u kontrapunktskom odnosu sa glasom

3. allegro arije koje zdržavaju isti ritmički obrazac, kao ostinato, korišćen prvenstveno za trijumfalna osećanja ili za uzbuđenje. Ovde se najčešće sreću ritmovi burea, alemande ili gavote

4. jednostavna arijeta sa popularnom melodijom se vezuje za ritam kurante ili menueta. U ovim arijama Hednl se približio galantnom stilu.

arije u koncertnom stilu, pisane bilo all'unisono ili sa obligatnom pratnjom nisu bile vezane za igre. U njima su osećanja izražavana na najspektakularniji način, pomoću vokalnih bravura ili na način končerta grosa.

Julije CezarJulije Cezar Julije Cezar, Julije Cezar, opera seriaopera seria Premijera 1724. godinePremijera 1724. godine Doživela veliki uspeh na Doživela veliki uspeh na

premijeripremijeri Radnja se dešava Egiptu, Radnja se dešava Egiptu,

48. godine pre nove ere48. godine pre nove ere UvertiraUvertira Kleopatrina arija iz II čina, Kleopatrina arija iz II čina,

V'adoro, pupille, 2 V'adoro, pupille, 2 orkestra, jedan na sceni i orkestra, jedan na sceni i jedan operskijedan operski

1590.1590. Kamerata Đovanija Bardija (oko 1573-90)Kamerata Đovanija Bardija (oko 1573-90)

umiru Palestrina i Laso (1594)umiru Palestrina i Laso (1594)Peri-Korsi-Rinunčini, Peri-Korsi-Rinunčini, DafneDafne (1597) (1597)

1600.1600.Emilio de Kavalijeri, Emilio de Kavalijeri, Prikazanje duše i telaPrikazanje duše i tela, Rim, Rim

Peri-Kačini-Rinunčini, Peri-Kačini-Rinunčini, EuridikaEuridika u Firenci, venčanje Anrija IV i Marije de u Firenci, venčanje Anrija IV i Marije de Mediči (1600)Mediči (1600)

Đulio Kačini, Đulio Kačini, Le Nuove musicheLe Nuove musiche (1602) (1602)Monteverdi, Monteverdi, V knjiga madrigalaV knjiga madrigala; Frensis Bejkon, ; Frensis Bejkon, O napretku učenjaO napretku učenja (1605) (1605)Monteverdi, Monteverdi, OrfejOrfej u Mantovi (1607) u Mantovi (1607)Johanes Kepler, Johanes Kepler, Astronomia novaAstronomia nova (1609) (1609)

1610.1610.Đovani Gabrijeli, Đovani Gabrijeli, Symphoniae sacrae IISymphoniae sacrae II (1615) (1615)Tridesetogodišnji rat u Nemačkoj počinje (1618)Tridesetogodišnji rat u Nemačkoj počinje (1618)Hajnrih Šic, Hajnrih Šic, Psalmen DavidsPsalmen Davids štampani u Drezdenu (1619) štampani u Drezdenu (1619)

1620.1620.Kačini, Kačini, Oslobađanje Ruđera sa AlčineOslobađanje Ruđera sa Alčine, Firenca (1625), Firenca (1625)Šic, Šic, Symphoniae sacrare ISymphoniae sacrare I štampana u Veneciji (1629) štampana u Veneciji (1629)Bjađo Marini, Bjađo Marini, Sonate...Sonate..., op. 8 (1629), op. 8 (1629)

1630.1630.Galileo Galilej, Galileo Galilej, Rasprava o dve glavna sistema svetaRasprava o dve glavna sistema sveta (1632) (1632)Freskobaldi, Freskobaldi, Fiori musicaliFiori musicali (1635) (1635)Rene Dekart, Rene Dekart, Rasprava o metoduRasprava o metodu (1637) (1637)

1640.1640.Monteverdi, Monteverdi, Krunisanje Popeje Krunisanje Popeje u Veneciji (1642)u Veneciji (1642)Đovani Lorenco Bernini, Đovani Lorenco Bernini, Ekstaza sv. TerezeEkstaza sv. Tereze, Sta. Maria della Vittoria, Rim , Sta. Maria della Vittoria, Rim

(1644)(1644)Luiđi Rosi, Luiđi Rosi, OrfejOrfej u Parizu (1647) u Parizu (1647)Vestfalski sporazum, kraj Tridesetogodišnjeg rata (1648)Vestfalski sporazum, kraj Tridesetogodišnjeg rata (1648)Karisimi, Karisimi, JeftaJefta u Rimu (oko 1650) u Rimu (oko 1650)