GenadijPetrovicMalahov Samoizlecenje u XXI Veku

5/19/2018 GenadijPetrovicMalahov Samoizlecenje u XXI Veku

1/192


2/192

Genadij Petrovi Malahov

PRIRU NIK ZA SAMOLE ENJE

XXI VEKAPrevod s ruskog

BEOGRAD

2006.


3/192

SADRAJ

OD AUT ORA 9

ZD RA VL JE I BOL ES T (Pitanja i odgovori) 11

LEENJE OBOL JEN JA 57O S N O V N I S I M P T O M I R A Z V O J A V E I N E O B O L J E N J A 5 7

O S N O V N E S E M E S A M O P O M O I 5 8

Uzroci i mehanizam javljanja oboljenja 59Protivparazitno letenje travama prema Hildi Klark 62ienje creva prema metodu Hilde Klark 65ienje bubrega 66ienje jetre 67

Z A T V O R I 7 3

Dijagnostika zatvora prema ekskrementu 79

Poremeaj stolice i onkologi ja 88O tetnosti purgativa 89

S P A Z M A T I N I K O L I T I S (iskustvo u leenju) 92

H E M O R O I D I 9 4

Kompleksni pristup leenju hemoroida prema V. L. Igruinu 98Profilaksa hemoroida 100

V A R I K O Z N O P R O I R E N J E V E N A 1 0 0

H I P E R T E N Z I J A 1 0 3

A R T R I T I S 1 0 4

P O L I A R T R I T I S 1 0 6

M A M U Z E N A P ET I 1 0 7

B E H T E R O V A B O L E S T 1 0 9

T R A H O M A 1 1 4

B E O N A ( O N A M R E N A ) 1 1 5

H E P A T I T I S 1 1 5

Mere teenja kod hepatitisa 117Preporuke jogista kod teenja utice i hepatitisa

(prema Svami ivanande) 133Kako pravilno istiti jetru 150

ienje jetre pomou trava 151


4/192

Dvostruko ienje jetre 154ienje jetre leti 157

Kako se osloboditi od kamenja u unoj kesi(recept oca Georgija) 159

est proverenih naina izbacivanja kamenja iz ui 160

G A J M O R I T I S ( M A K S I L A R N I S I N U S I T I S ) 1 6 2

HE RP E S 165

M U C A N J E 1 7 3

K RV - LE E N JE I I Z LE E N J E 174

Kako poveati hemoglobin u krvi 174Sokovi od povra, koji obnavljaju krv 176ienje krvi 177Transfuzija krvi i bolesti 178

Ishrana i problemi sa krvnim sudovima 180

T R O M B O F L E B I T I S 1 8 1

N E K O N T R O L I S A N O M O K R E N J E ( E N U R E Z A ) 1 8 2Simptomi slabosti mokrane beike 182

Leenje nekontrolisanog mokrenja 183Originalno ienje bubrega 185

Kako ojaati slabu mokranu beiku 187

G L O M E R U L O N E F R I T I S , 1 8 8

O B O L J E N J A P L U A 1 9 0

Z D R A V L J E K I M E 1 9 3

Vanost dranja tela za zdravlje 193Fizike vebeza kimu 196

P UP AK 199

N E S A N I C A 2 0 2

Tajna dobrog sna leti 204Lekoviti san 204Snovi i zdravlje 208

Lekovito doaptavanje u snu 209

O Z U B I M A I O D R A V A N J U U S N E D U P L J E 2 1 0

S T O M A T I T I S 2 1 1

O N K O L O G I J A - I S K U S T V A L E E N J A 2 1 3

P OL IP I - I SK UST V A LE E N JA 21 8

K OA 226

Zdravlje i lepota koe lica 226Briga o usnama 227Kako otkloniti oiljke 228Kako odstraniti mladee 229

Kako otkloniti bradavice 230Kako se osloboditi od uljeva i masnog tkiva 233Krpeljev dermatitis 233

V IT I L IG O 234

S K L E R O Z A 2 3 5

S I N D R O M H R O N I N O G U M O R A 2 4 3

D E P RE S I JA 248

Z N O J E N J E N O G U 2 4 9

U M O R N O G U 2 5 0

D I JE TA ZA P U A E I P AS IV N E P U A E 251F I ST ULE - I SK UST V A LE E N J A 252

KORI SNE INFORM ACIJE O LEENJU 255

K A K O SE P RA V I LN O K L I ST IRA T I 255

M I K R O K L I S T I R I 2 5 5

P I T A N J A O G L A D O V A N J U 2 5 7

Da li postoje zabrane (kontraindikacije)u teenju gladovanjem? 257

Kome gladovanje posebno pomae 258Rokovi gladovanja i efekat ozdravljenja 258

Devet pravila gladovanja 259Prethodna priprema pre gladovanja 264Kako pravilno gladovati 24-42 sata 265Kako se psihiki stimulisati za vreme gladovanja 267Moe li se gladovati u starosti 268

E S T L E K O V I T I H Z V U K O V A 2 7 0

Sezonske vebe za jaanje funkcije jetre i une kese 272Sezonske vebe za jaanje funkcije imuniteta (slezine) 274Sezonske vebe za jaanje funkcije srca 274Sezonska veba za jaanje funkcije plua 276


5/192

Sezonska veba za normalizaciju funkcije bubrega 276Veba za normalizaciju funkcije trostrukog grejaa" 277

P O S E B N I P O K R E T I R U K U ( G E S T O V I ) 2 7 9

M O T I V A C I J A Z A P O D M L A I V A N J E 2 8 3

M A S A A S U V O R I N A 2 8 4

M A S A A S U K U V A N I M U R I N O M 2 8 5O R A D A - J O G I 2 8 6

K O R I S E N J E P I R A M I D A U L E K O V I T E S V R H E 2 9 0

Izgradnja piramide 290Kako se leit i pomou piratnida 293

O L E K O V I T I M S V O J S T V I M A V O D E 2 9 9

iva" i mrtva" voda 299Korienje ive" i mrtve" vode

za leenje raznih oboljenja 301Levitirana voda 305

Voda odstojala sa kristalima 305Silicijumska voda 306Protijeva voda - 306

U R I N O T E R A P I J A 3 0 7

Organski sastav urina i njegova svojstva 310Vrste urina i njihove osobine 314

Nekoliko naina primene veoma starog urina 319

U R I N O T E R A P I J A U P R A K S I 3 3 0

Put urina kroz oveji organizam pri oralnoj upotrebi 330Put urina kroz oveji organizam pri klistiranju 332Put urina kroz oveji organizam pri ukapavanju u nos 333Put urina kroz oveji organizam

pri unoenju preko koe 334Naini korienja urina klistiranjem 335Naini unoenja urina u organizam preko koe .. 336Naini korienja urina kroz oi, nos i ui 338Naini oralne upotrebe urina 339

M E T O D L E E N J A K E R O Z I N O M 3 4 2

S V E S T O V E K A - G L A V N I L E K A R 3 5 2

J A K E I S L A B E S T R A N E U E N J A I V A N O V A 3 6 8

OD AUTORA

Ova knjiga je namenjena onima, koji ele da budu kompl et na , zdrava linos t. Pre svega ho u da vam ob ja sn im , moj iuvaeni itaoci, zato sam ovu knjigu nazvao Prirunik za sa-moleenje". Stvar je u tome, daje veinu oboljenja, sa kojimase ovek sukobljava toko m svog ivota, on sam zaradio". Zb ogtoga on sam treba da spozna uzrok svoje bolesti, da spozna dase zdravlje moe povratiti i znatno poboljati u veini sluajevasamo vlastitim naporima.

U ovoj knjizi nisu dati samo recepti za leenje jedne ilidruge bolesti, ve je ukazano i na uzroke njenog nastajanja,osobenosti bolesti, putevi izleenja, a navedeni su i primeri izprakse . Mnoge te me su ra zm ot re ne na osnovu pisama ita laca ,dati su odgovori na pitanja, komentari i objanjenja.

Upravo zato knjiga poinje s pitanjima koja ste mi postavili u pismima. Nadam se da e vam odgovori na ta pitanjapo mo i u samoozdrav ljen ju. Ta ko de se tr ud im da detaljnijerazjasnim pitanja i teme, bez ijeg poznavanja ne moete pristupiti samoleenju.

Na ra vn o, ne apelujem na vas da se sle po pr id rav ate re ce -pa ta i prep oruk a na ve de ni h u ovoj knj iz i. Ne mo gu biti is tepr ep oruk e za sve ljude je r se ljudi me u so bn o raz lik uju . Obimlekovitih sredstava, terapija i tome slino, koji je naveden uknjizi, ne odgovara za sve ljude. Va zadatak je da na sebi fleksibilno primenjujete preporuke za leenje, imajui u vidu individualnu konstituciju, uzrast, godinje doba, kao i procese kojise deavaju u prirodi. Uzimajui u obzir sve to pomoi e vamda stvorite vlastiti sistem leenja. U tom sistemu ne srne bitimesta nikakvim drugim sistemima i metodima.

9


6/192

Zadrimo se na nainu izlaganja materijala u poglavlju obo le st im a. Na po et ku iz laem os novne po da tk e o na jr as prostranjenijim oboljenjima, o tome kako sami sebi moete pomoi, ta pri tome treba uzeti u obzir, a da sebi ne nasete tetu;ukazujem na uzroke nastanka oboljenja, predlaem recepte zaleenje, navodim dopunske savete i preporuke, izmeu ostalog

i iz iskustva narodne medicine.Odreena panja je poklonjena i danas tako popularnim i

uistinu lekovitim biljkama, kao to su mrazovnjak (Helleboruscaucasicum), pelen, lovorov list i druge, kao i njihova lekovitasvojstva. U navedenom poglavlju naete sve o tome kako ihpra vilno pr imenjiva ti i kod kojih obo ljenja , k ao i rece pte smeai nain primene.

Znaajno mesto u knjizi dato je informaciji o sprovodenjuzdravstvenih mera. Jer bez pravilnog shvatanja, na primer, kako i kada primeniti terapiju ienja ili ta je to mrtva", iva"

ili protijeva voda i drugo, ne moete kvalitetno primenjivatirecepte iz knjige.

Trudio sam se da uzmem u obzir sve nijanse da se za vre-me vebi po Priruniku kod vas ne pojave nikakve sumnje ipit anja , da vam proces samoozdra vlj enja (sa moleenj a) done seradost sticanjem zdravlja.

Ukoliko elite da ivite dugo i da ne bolujete, koristite sereceptima i savetima iz Prirunika, izaite na put ozdravljenjai njime koraajte s optimizmom i nadahnuem. elim vamzdravlja, dragi moji itaoci!

10

ZDRAVLJE IBOLEST

Pitanja i odgovori

U kom stepenu zdravlje zavisi od samog oveka, koliko onsam sebi moe pomoi?

Na osnovu stat is tike , oveje zdr avl je 20 od st o zavisi odnasled nosti, jo 20 odsto - od ekoloke situacije, od zdravstve

ne zatite - svega 8,5 procenata (odsto) i 51,5 odsto ovejegzdravlja odreuje se njegovim nainom ivota.

Kao to vidimo, zdravlje i blagostanje zavise od samog oveka. Ovo vam je ujedno i dokaz u korist samoleenja. Na raun pravilne organizacije vlastitog ivota ovek moe sam dase izbori (izae na kraj) s bilo kojim oboljenjem.

Tri glavne greke u leenju kod savremene medicine

Me to di leenja koje predlae savremena medicina ne uzi

maju u obzir prethodno ienje organizma. Lekar odmahnaznaava (prepisuje) bolesniku lekove-korektore, kojimapoku ava da u za ga e no m orga ni zm u usp ost avi jednu ilidrugu funkciju. Postiui privremeni uspeh, lekovi jo uveem stepenu zagauju organizam.

Med ici na nije usme rena na rad (se ne orjentie) sa ivotnom snagom organizma. Raslanivi leenje na organe i delove tela medicina ne uzima u obzir celokupnost

1 i


7/192

ovejeg organizma. Rezultat je kao u uvenoj poslo

vici: Jedno - leimo, drugo - sakatimo (bogaljimo)".

Ne otklanja se poro ni (pogr ean , izop aen) nain ivota ,

koji je izazvao bolest kod oveka. Medicina kao da govo

ri: Grei, budi prodrljiv, izobliavaj bioritmove, a kada

oboli mi emo te izleiti - tabletama, injekcijama, hirur-gijom, presaivanjem organa. I za sve to e nam platiti".

ta je zdravlje, a ta bolest?

Ja razmatram oveka kao harmonini sistem, koji postojina raun toga, to kroz sebe stalno proputa bujice (snopove)informacija, energije i materije. Zahvaljujui tome ovek moeda se orjentie u prostoru koji ga okruuje (rad sa informacio-nim tokovima), da funkcionie/radi, deluje/ (rad s energijama),

da se ispoljava u fizikom obliku (rad sa materijom - ishrana).Kada u proputenim bujicama (tokovima) dode do nekog poremeaja (odstupanja), to se ispoljava u vidu bolesti.

Coveje zdravljeJe stanje, pri kojem se vri normalna, harmonina, informaciona, energetska i materijalna razmena izmeu ovejeg organizma i prirode (okolne sredine).

Bolest oveka je stanje, pri kojem je poremeena normalna,harmonina, informaciona, energetska i materijalna razmenaizmeu ovejeg organizma i prirode, a rezervne sposobnostiorganizma su smanjene ili nedovoljne.

Parametri zdravog oveka

Svest-s ta ln o preovladavanje povie no-radosnog raspoloenja, odsustvo jakih negativnih preivljavanja, nametljivih misli i umora.

Disanje - zdrav ovek uradi pet-sedam disajnih ciklusa(udisaj, izdisaj i pauza izmeu njih - to je jedan disajni ciklus)u minuti (to manje, time je ovek zdraviji).

i :

Ishrana - zasienost manjom koliinom prirodne hrane,stalan oseaj neznatnog oseaja gladi (to govori o tome, da sene prejedate), posle svakog uzimanja hrane laka stolica i eks-krement oblika kobasice (to ukazuje na idealan rad-funkcioni-sanje probavnog trakta).

Koa - ista, lepa, bez ikakvih defekata i neprijatnih miri

sa, razmena toplote se odlino regulie.Imunitet - odsustvo bilo kakvih oboljenja, brzo zarastanje

rana, posekotina, opekotina i slino.

Miii - elastini, izdrljivi, umereno snani (dobra elastinost svih tetiva i zglobova), proporcionalno razvijeni.

Zdrav ovek ima dobro dranje tela, on je proporcionalnograen, ima mali sloj sala, praktino se ne zamara, blagonaklon jepre ma ljudima koji ga okruuju, trezve no i razumno shva ta (pr ihvata) ekstremne dogaaje, bez suvine emocionalne obojenosti.

Parametri boleljivog (bolesnog) oveka

Bilo kakva promena koja pogorava funkcionisanje svesti,disanja, ishrane, koe, imuniteta, miia ukazuje na jedan ilidrugi stepen boleljivosti (slabosti) ili bolesti.

Svest- potiteno raspoloenje, esta snana preivljavanja,nametljive misli, stalni oseaj umora i ravnodunost (indife-rentnost) prema ivotu.

Disanje - znatno vie od sedam disajnih ciklusa u minuti.

Ishrana - zasienost velikom koliinom termiki obraeneili neprirodne hrane, odsustvo oseaja gladi, oteana stolica ilije uop te ne ma to ko m 24 sa ta .

Koa - masna ili suva ispucala, s miteserima, bubuljiava,s neprijatnim mirisom.

Imunitet-stalno prisustvo nekih oboljenja,posebno infektivnih, sporo zarastanje rana, posekotina, opekotina i slino.

Miii - slabi, mlitavi, teko pokredjivi, neproporcionalnorazvijeni.

13


8/192

Bolestan ovek ima loe dranje tela, neproporcionalno jerazvijen, brzo se zamara, nezadovoljan je ili razdraljiv zbogsitnica, ima viak ili nedostatak sala, bilo koji dogaaj za njega

je str es.

Kakvo treba da bude samoleenje i samoozdravljenje oveka?

Rad na ozdravljenju i leenju treba da se odvija istovremeno kompleksno i harmonino sa svim lekovitim silama organizma. Nabrojmo te lekovite sile: svest, disanje, ishrana, koa(elienje, ienje), imunitet (ienje, pravilna ishrana, trave,elienje) i motorna aktivnost.

Pri pravilnom pristupu samoleenje se odvija veoma brzo- nedelja, mesec, pola godine (oslobaanje od parazita - dogodinu dana). Proces samoozdravljenja treba da se odvija nepr ek id no .

Zapamtite: samoozdravljenje - ni je samo jednokratna mera,ve postepen, promiljen i redovan rad tokom celog ovejeg ivota.

Nain ivota treba da bude takav, da samoozdravljenje ne budeteret, ve da postane radosni element ivota.

U radu na ozdravljenju organizma treba nai interes i nadahnue. Ako vam to predstavlja teret (tekoe), donosi nepri

ja tn e glavobolje (br ige ) - to znai da to nije ozdravljenje , venadogradnja negativnog, koje e poeti da naruava zdravlje. Za

pa mt it e jo j ed nu ist inu - stihijski iv ot, radi zadovoljavanja gl upih navika , uku sa , crt a karaktera oba vezno vodi ka oboljenjimai patnjama. Ozdravljenje sa negativnim raspoloenjem ne daje

pose bnog efekta . Le enj e bez sa mostalne normaliz aci je i ha rm onizacije veza izmeu organizma i okolne sredine daje privremeni efekat. ovek pri leenju, ozdravljenju i pomla ivanju ne madrugog izbora, osim prirodnog. Priroda je ukazala na jedan put- normalizacija, harmonizacija veza oveka i okolne sredine tokom celog ivota. I tim putem treba ii s radou i nadahnuem.

Ukoliko se samoozdravljenju pristupa jednostra no, prim e-njujui jedno-dva sredstva za ozdravljenje (na primer, urino-terapiju, gladovanje), tada su rezultati ozdravljenja daleko odkompleksnog pristupa i kasnije su nestabilni.

14

ta treba da ima u vidu ovek, koji je poao putem samo ozdra vljenja, da bi dobar efekat postigao brzo i na due vreme?

Pre svega - individualna konstitucija, starosno doba i klimatski uslovi, u kojima se ovek nalazi. Kada se pridravatenavedenog, samoozdravljenje se odvija stabilno i uzlaznom linijom.

Tako e je poeljno odredit i mesto stanovanja i rada imajui u vidu geopatogenu zonu i leiti se od parazita.

Nain odreivanja geopatogene zone (GPZ) u prostoriji

Lokalna geopatogena zona svojom negativnom energijomgui svaku ivotnu delatnost. Zbog toga treba da imamo bioloki objekat, na osnovu kojeg, kao prema indikatoru, moemoda se orjentiemo o kojoj se trenutno energiji radi - pozitivnojili negativnoj. I takav indikator je - proklijalo seme penice.

Pokvasite seme penice i stavite ga u nekoliko t acni. Tetacne razmestite (postavite) na mesta gde provodite najvievremena (na radnom stolu, ispod kreveta i slino). Ukoliko jeprosto rij a praz na , ta da po st up it e jo prost ije - postav ite ta cne uredovima s meusobnim rastojanjem od 50 centimetara. Priblino posle 2-3 dana sve e biti jasno. Tamo, gde je jako negativno geopatogeno zraenje, penica nee proklijati.Tamo, gde jeono posebno povoljno, penica e proklijati bre i klice e bitiznatno vee. Tamo, gde je energetski fon normalan - klijanjee biti uobiajeno (obino).

Donesite odgovarajue zakljuke i... izvrite premetanje.Radno mesto uredite u zoni s najjaim i najpovoljnijim zraenjem. Krevet je bolje ostaviti u neutralnoj zoni, da ne bi patiliod nesanice. Na mesta sa nepovoljnim geopatogenim zraenjem stavite ormare, none ormarie i drugi nametaj. Kuanske aparate (tehniku), radio i televizor bolje je staviti na mestas normalnim (obinim) fonom zraenja.

15


9/192

Pet metoda za odreivanje geopatogene zone u stanu

Postoji mnogo lokalnih geopatogenih zona, koje negativno utiu na oveje zdravlje. Na primer, ukoliko zona prolazipo uzglavl ju krevet a - javlja ju se insu lt i tu mo ri mo zg a; u nogama - upala zglobova, varikozno proirenje vena; u predelustomaka - rak eluca, bolesti jetre, creva i slino.

Naveu ne koli ko specijal nih testova po mo u koj ih moe te proveriti svoj stan na prisustvo geopatogene zone.

Prvi test. Na geopatogenu zonu veoma su osetljiva deca,ps i, ma ke i sobno bilje. Uk ol ik o de te ili pas ne e le da se na la ze na specijalno odreenim za njih mestima, ne treba ih prinu-avati. Najverovatnije da se na tim mestima nalazi GPZ.

Drugi test. Make ne vole da se due vremena nalaze uzoni negativnog zraenja, ali se one upravo pothranjuju ti m zraenjem. Nekoliko dana posmatrajte svoju maku: ako ona stalno svraa (navraa) na jedno te isto mesto, ali, im tu probaviizvesno vreme, odlazi - znai da se mesto, koje je ona izabrala,nalazi u geopatoge noj zoni . uvajte se tog mesta!

Trei test. Cesto u stanovima postoje mesta gde slabo raste, pa i gine sobno cvee. To je oigledan znak da se tu nalaziGPZ.

etvrti test. Ukoliko se vai kuanski elektrini aparati, televizor i radioaparati esto kvare, premestite ih na drugo mestoi posmatrajte kako rade. Normalizacija njihovog rada ukazujena to, da su se ranije nalazili u GPZ.

Peti test. U sluaju, kada neko mesto u stanu kod vas izaziva podozrenje (sumnju), na to mesto postavite vanu s jednimili nekoliko cvetova, a buket, iz koga su cvetovi uzeti, na drugomesto. Prevremeno uginue oglednih cvetova, u odnosu na kontrolne, znai da vae sumnje nisu naprasne - tu se nalazi GPZ.

Simptomi (znaci) da se ovek nalazi u geopatogenoj zoni

Glavobolja, nesanica, vrtoglavica, komarni snovi, buenje s oseajem prisustva opasnosti, poveana razdraljivost

16

(osetljivost). o vek, koji se ne izvede iz G P Z , ne moe biti izle-en, a bolest e progresirati, ispoljavajui nove osobine.

Lekari esto povezuju glavobolju i nesanicu s psihikimuzbuenjem i strahom da nee doi do sna. Ali, ukoliko nemate nikakvog povoda da se nervirate, a slabo spavate, mrznete(hladno vam je) - to ukazuje na to, da se nalazite u GPZ. Izne

nadna vrtoglavica i svetlucanje" u oima govore o tome, da seovek nalazio u GPZ i da izlazi iz nje.

Ne ki specijali sti tv rde, da se svaki pe ti ovek nalazi u j ednoj ili drugoj podvrsti (varijanti) GPZ. O tome se moe suditii prema broju ljudi koji se obraaju lekaru zbog glavobolje ilinesanice.

Spoljanji simptomi inficiranja parazitima

Prema spoljanjem izgledu oveka (miteseri, bubuljice, se-bore ja 1, grubost koe, pege, mrlje, prerane bore na licu, preranaelavost, papil omi, ispucale pete, maceracija koe na prstima , raslojavanje i lomljenje noktiju) mo e se odrediti da muj e elu da-no-crevni trakt zaraen (inficiran).To mogu biti proste ili ma

je lambli je , t ri ho mo na de ili drug i biar i, a najee - bu ke t nji h.

Naj prosti ja infekcija izb acu je iz stro ja sam ore gul aciju iimunu zatitu organizma.

Simptomi inficiranja parazitima kod ena: belo pranje,upala jajnika, bolne menstruacije s krvarenjem, gubitak snage,por emeaj me ns tr ua ln og cik lusa (pomeran ja ), za ti m fibrom,miom, fibrozno-cistozna mastopatija, upala na dbubrenih le-zda, mokrane beike i bubrega.

Simptomi inf ic iranja parazit ima kod mukaraca su:pr os ta t i t is, impotencija , a d e n om , ci st it is , pesak i kamenjeu bubrezima i mokranoj beici. Usled infekcije moe doi do poremeaja psihe u treem kolenu. Pokolenje kojesmenjuje inficirane roditelje umire 1015 godina ranije.Infekcija se, takode, ispoljava kroz esta akutno-respira-

1 Peru tanje koe s preteranim luenjem masti. Primedba

prevodioca.

17


10/192

torna oboljenja (ARO), angine , kronine tonzil i t ise , upale maksilarnih sinusa, sinusitise, polipe i hrkanjem u snu.

Bebe se inficiraju parazitima pri raanju. Ko njih se inficiraju sve sluzokoe u organizmu. To su oi, usta, nos, meica(perineum). Inficira se i koa. Infekcija se vrlo brzo iri i veu 5. do 8. meseca starosti bebe uzrokuje iscrpljenost gutera

e (pankreasa), to esto dovodi do neoekivanog" dijabetesa.

Metodi ienja od parazita (glista)

N. Sem jonova je pr izna ti au to ri te t u ienju organi zm a iienju organizma od parazita. Sluaocima svoje kole Nada"ona predlae dvonedeljni program ienja organizma od ljake(neistoa) i parazita. On a preporuuje da se p rotivparazitno leenje vri na fonu opteg ienja organizma i pravilne ishrane.

Klistiri za ienje - 2 puta dnevno. Najpogodnije vremeza to je od 5 do 7 sati ujutro i od 18 do 19 sati uvee. Cilj takvog klistiranja je da se debelo crevo oisti od prljavtine, larviglista, da se u njemu uspostavi potrebna sredina i mikroflora.

Poeljno je unapred pripremiti vodu za klistiranje. Ukoliko je mo gue, koristite izvorsku vodu, a ako je nem ate , tada pro-kuvajte vodu iz gradskog vodovoda i ostavite je da se ohladi.

Zajedno klistiranje potrebno je 2 litra vode. N. Semjonova preporuuje da se koristi voda sobne temperature (20-22C). Radi zakiseljavanja vode u nju treba dodati supenu kaiku

ja bu ko vo g sireta ili su pe nu ka iku li mu no vo g soka ili sokabo ro vn ic e 2, pasjeg trna, mahovice ili bilo kojeg drugog sveegkiselog vonog soka. Naj preponi ljiviji je sok od mahovice (onubija trihomonade). Da bi klistir povoljno delovao na sluzoko-u (ukoliko se na njoj pojave ranice pri odvajanju glista od sluzokoe debelog creva), preporuuje se dodati u vodu jo jednusupenu kaiku kuhinjske soli.

Klistiranje vriti na uobiajen nain. Vodu zadrite izve-sno vreme u sebi. ak je sasvim dovoljno zadra ti vodu u sebi1-2 minuta da bi se creva isprala iznutra. Posle klistiranja idite

2 Latinski nazivi biljaka dati su u prilogu na kraju knjige.

nekoliko puta u toalet. Creva e sama proraditi. Obino po-slenje izbacivanje sadri sluz - izlazi tenost koja podsea naorbu od gljiva, plesan i krupni paraziti.

Voda se moe pripremiti i na drugi nain: nalijte 7-8 litara vode u emajliranu kofu, na ijem se dnu nalaze kameniisilicijuma (ili ungit - lekovitija vrsta silicijuma). Poeljno je

uzeti manje kamenie silicijuma - to su oni manji, time jevea dodirna povrina s vodom i samim tim se vie korisnog silicijuma rastvara u vodi. Kofu s voom i silicijumom ostaviti dapren oi . Za to vrem e voda se st rukt ur ir a, zas iuje si lici jumomi preiava. Na dno kofe pada smesa (rastvor) ubreta. Vousa dna kofe ne treba koristiti. Paljivo odlijte gornji sloj vodei tu vodu koristite za klistiranje. Talog izlijte iz kofe, silicijumisperite pod mlazom protone vode, nalijte svezu vodu i ostavite da odstoji.

Joni silicijuma stvaraju u vodi koloidne sisteme koji imaju

elektrini potencijal. Silicijumov koloidni sistem, zahvaljujuisvom posebnom elektrinom punjenju (potencijalu), ima svojstvo privlaenja,zadravanja, unitavanja i iz organizma izbacu

je virus e, pa to ge ne mi kr oo rg an iz me i nji hov e ot rov e.

Ukoliko se u ovejem organizmu nalazi dovoljno silicij u m a on je s igu rno za ti en od vi ru sa i mikr op arazita . U k o liko nema dovoljno silicijuma, tada treba popuniti organizam silicijumom. Jed an od brzih naina popune o rgani zmasilicijumom je uzimanje kaolinske bele gline. Ukoliko sekaolinska glina uzima 10-12 dana normalizuje se sadrajsilicijuma u organizmu.

Kada se organizam snabije silicijumom bolje se isti jetra- mogu se rastvarati tvri kalcinirani kamenii. Glina podsti-e ienje, upijajui ljaku (neistoe) koja se izdvaja pri ienju organizma.Time se smanjuje rizik od samotrovanja organizma. Za dve nedelje treba pojesti 250 grama bele gline.

Rezerve silicijuma u organizmu mogu se i treba ih popunjavati ishranom monolitnim itaricama i celulozom iz povrai voa.

1918


11/192

Poljski rastavio sadri mnogo silicijuma. Uzmite 50-60 grama trave, zaveite je n gazu i spustite u posudu svodom. Posudu stavite na vatru i dovedite do kljuanja, azatim ostavite da odstoji 3-4 sata. Dobijenu vodu koristiteza pripremanje hrane.

Najbolje je korist it i sve sok od kra sta vaca i od bugarske

paprike. Ti sokovi sadre najbolji silicijum koji se lako asimilu-je .Ti sokovi se najbolje komb in uj u sa so ko m od a rgarepe, topoboljava njihov uk us . Na pr imer , uz mi te 20-30% soka odkrastavaca i 70-80% soka od argarepe. Na isti nain se priprema i smesa sa bugarskom paprikom.

Odvojena ishrana (pravilna kombinacija produkata) omoguava da se u eluano-crevnom traktu uspostavi unutranjasredina svakog dela trakta, da se normalizuje mikroflora i povea imuna zatita creva. U zdravom probavnom traktu nemamesta parazitima. Oni se u njemu ne mogu odomaiti.

Vratimo se na ienje organizma od parazita.Prva dehelmentizacija3 traje tri dana. Koristi se vekovima

provereno sredstvo - e kstrakt pelena po 100 gram a ujut ro i uveepre je la. Aktivna ko mp on en ta je pel eno vo ulje. Ono kod glis tapara lizuje nervni sis tem i one izlaze iz organizm a. Na taj nainpos ti e se koncen tr ino dejstvo odjednom na itavu grupu ok ru glih i pantljiastih glista, kao i jednoelijskih parazita (protozoa).

^Upozorenje. Ni u kom sluaju ne zloupotrebljavajte pelen,ne zanosite se predoziranjem i dugotrajnom primenom. Paljivo leite decu.

Za tri dana dehelmentizacije lica koja su zaraena ostri-cama treba da uvee isitne 1-2 renja belog luka i preliju ihsa 200 mililitara kljuale vode i ostave da odstoji preko noi.Ujutro narednog dana ekstrakt od belog luka procediti krozgazu i uneti u pravo crevo. To klistiranje se vri pre klistira zaienje organizma.

3Dehel mentizaci ja (invazivne bolesti oveka, ivotinja i biljaka, koje izazivaju parazi tsk i crvi-helmint i: glis te) je kom pleks mer a za leenjehelmintoza i zatitu spoljanje sredine od zagaenosti jajacima i larvama helminata.

Osmog dana treba izvriti debelmentizaciju irokog spektradejstva.

Uvee oistite 300 grama semena od tikve (bundeve), takoda sauvate zelenu ljusku ispod bele vrste koice. Ujutro pojedite tih 300 grama semena i uz to popijte 100 grama dehelmen-tika svakoga dana.

Dehelmentik za svaki dan:Kamilica (lie i stabljika) - 1 kafena kaiica

Hrast (kora)- 1 kafena kaiica

Kruina, (kora) - 1 kafena kaiica

Povrati (cvetovi s peteljkama) -1 supe na kaika.

Smesu preliti sa 500 mililitara vode, ostaviti da odstoji utermosu 4-6 sati. Posle 2 sata popiti slani purgativ (30 gramaengleske soli (gorke soli) rastvoriti u 100 grama vode i dobroprom e at i) .

Jedan sat posle toga i dalje primenjivati klistire ienjapr em a li no m ose anj u.

Trinaestog i etrnaestog dana izvriti ienje jetre. Otpaciui ubijaju oslabele parazite, ukoliko ili jo ima u organizmu.Na de d a Semjonova ne prep oruuje da se vri ienje je tr eodmah posle dehelmentizacije i to objanjava time, to se priodvajanju glista od sluzokoe creva stvaraju mikro ranice. Onasavetuje da se prieka 1-2 nedelje da te ranice zarastu i da sepos le tog a izvri ienje jet re .

Celishodno je primenjivati dehelmentik svakoga dana.To

je ek st rakt od trava ili od j ed ne vrs te tra ve . Ujutro na ta t e, po sle pranja zuba ispijte aj-dehelmentik. Ako to budete redovnoradili, tada nee doi do invazije glista.

Recepti optih sredstava protiv glista

2 supen e kaike kore hrasta preliti sa 200 mililitara kljua

le vode. Ostaviti da odstoji 4-6 sati, procediti i piti natate.

2120


12/192

. 2 supenc kaike kore kruine i 2 supene kaike apot ekar

ske kamilice preliti sa 200 mililitara kljuale vode. Ostaviti

da odstoji 4-6 sati, procediti i piti natate.

Kod glista u org ani zmu natat e pojesti po neko liko listia

zelenog kiseljaka.

Kupke sa ekstra ktom anisa isteruju razne vrste glista.

Od svih sredstava protiv glista najbezazlenij e za ovejiorganizam je jesti semenke od bundeve (tikve). Zato je zadecu i trudnice najbolje da koriste upravo njih.

Kod kolitisa i ireva izazv anih glis tama , to se skoro uvekdeava pri invazijama glista, osim sredstava protiv glistatreba primenjivati sledee sredstvo koje jaa organizam ipodstie za rastanje rana: 1 supenu ka iku korenj a suve ko prive pre lit i 1 aom kljuale vode i dinsta ti na veoma sla

boj vat ri 15 mi nu ta , a za ti m ost avi ti da odstoji 30 mi nu ta .Uzimati po 2-3 supene kaike 3 puta dnevno.

T. Z. Abramovskaja preporuuje da se leenje protiv parazita otpone sa ekstraktom od pregrada izmeu jezgri orahasa alkoholom. Ekstrakt se priprema tako da se jedna aa pregrada oraha samelje u mlinu za kafu i dobijeni praak prelijeaom votke (rakije). Ostaviti da odstoji 24 sata i posle togauzimati ujutro natate po sledeoj emi. Prvoga dana - 5 kapi,drugog - 10 kapi, treeg - 20 kapi i zatim tokom tri nedelje

pi ti po 20 kap i svakoga da na .

Osnovna (glavna) etapa proiavajue-protivparazitnog leenja

Pri odreivanju rokova ovog leenja preporuuje se imatiu vidu lunarni ciklus, tako da se zavrna etapa - ienje jetre- sprovede 13. i 14. binarnog dana (najpovoljnije za ienje

je tr e) . Os no vn a etap a traje 10- 11 dana . Na pr imer , danas j e 1.mart, a pun mesec (utap) je 20. marta. Jetru je najbolje istiti18-19. marta. Oduzmite 10 dana i dobiete poetak osnovne

22

etape proiavajue-protivparazitnog leenja - 8-9. marta.Uzmite jo nedelju dana na pripremu (ukoliko vam je potrebna) i dobija se poetak leenja: 1-2. marta. Na taj nain vi se nedelju dana (do 8-9. marta) pripremate, 10-11 dana traje osnovna etapa proiavajue-protivparazitnog leenja i 18-19. marta istite jetru (neposredno pred izlazak punog meseca).

Kada se smeka" organizam pristupa se ienju organizma i protivparazitnom leenju. Klistiri za ienje biraju seuzimajui u obzir individualnu konstituciju oveka. Gojaznimljudima preporuuje se dvolitarsko klistiranje sa rusom (supe-na kaika soka ili odvara - supena kaika trave na au vode),sa jabukovim siretom (jedna supena kaika), sa solju (supenakaika kuhinjske soli). Mravim ljudima - sa semenom lana (2supene kaike na 2 litra vode. Dovesti do kljuanja i kuvati 20minuta na slaboj vatri, ohladiti i uneti u pravo crevo klistira-njem), topli klistiri sa cveklom (1-2 supene kaike soka od cve-kle na 2 litra tople vode), klistiri sa sveim urinom uz dodatak

supene kaike kuhinjske soli.Prvog i drugog dana:

Ujutro nata te pojesti 4 cvetia pele na (cveti pods ea nasivu lopticu veliine zrna prosa), 2 cvetia povratia (utaloptica) i 1 karanfili (seme jestivog karanfilia podsea namali tapi). Sve to uzeti sa vodom. Deci do 10 godina - 2cvetia pelena, 1 cveti povratia i 1 tapi karanfilia.

Pri tom e ishrana mora biti vegetarijanska, odvojena. Iz ishrane iskljuiti ljuto, kiselo i slano.

Ujutro uraditi mikroklistir sa belim lukom, a posle njegadvolitarski klistir za ienje sa jabukovim siretom.

Klistir sa belim lukom: uzeti uvee 2- 3 renja belog luka,

isitniti ga, preliti sa 200 grama kljuale vode (moe se do

dati mala granica pelena), ostaviti da odstoji preko noi,

ujutro procediti i uraditi mikroklistir.

Klistir za ienje - uzeti 2 supe ne kaike jab uko vog sire-

ta na 2 litre tople vode.

23


13/192

. Vreme pri me ne tih klistira - od 5 do 7 sati ujutro.

Pola sata posle zavretka klistiranja moe se jesti.

Pred ruak pojesti 4 cvetia pele na, 2 cvetia povrat ia i

tapi karanfilia i uz to popiti malo vode.

Pred veeru uzeti pelen, povra ti i karanfili, kao i pred

ruak. Uvee - topla kupka i klistir za ienje sa svezim uri nom

ili jabukovim siretom.

Treeg cio petog dana:

Od treeg do petog dana uraditi sve to je raeno prvadva dana, ali to dopuniti leenjem protivparazitnim preparatom Vermaks" (za kuru leenja potrebno je 6 tableta, po 2tablete dnevno: po 1 tableta ujutro i uvee sa jelom), uz to pitislatki aj (kod kolitisa i ireva - gnojnih rana pored Vermaksa"

treba primenjivati sredstvo za jaanje organizma i zarastanjerana: jednu supenu kaiku korenja suve koprive preliti jednomaom kljuale vode i dinstati na vrlo slaboj vatri 15 minuta,ostaviti da odstoji 30 minuta. Piti po 2-3 supene kaike 3 putadnevno).

Vermaks" kod helminata (glista) izaziva samovarenje.Ukoliko nemate Vermaks" uzimajte ujutru natate po pola ka-fene kaiice suvog pelene i isto toliko mlevenog karanfilia.Praak pelena i karanfilia moe se staviti u hleb i progutati.

estog cio osmog dana:estog i sedmog dana ne pije se Vermaks", ve se koriste

prep oruk e za prvi i drug i da n. Os mog da na uvee pred spavanje pojesti haringe (riba) koliko moete. Posle toga ni u komsluaju ne piti nikakvu tenost. U mesto haringe moete pojestislanu, dobro osuenu ribu, ali ne suenu na dimu - rezultat ebit i jo bolji (p rove reno).

Uvee osmog dana pojesti natate svee (sirove) semen-ke od bundeve, oiene, ali sa sauvanom zelenom opnom.

24

Odrasli treba da pojedu 200-300 grama, deca do 4 godine - 75grama, do 9 godina - 100 grama, do 15 godina - 150 grama.

Devetog dana:

Ujutro natate pojesti prethodno oiene semenke odbund ev e, a za ti m popi ti 150 gr am a ek st rakt a.

Ekstrakt se priprema na sledei nain: uzeti jednu kafenukaiicu kamilice, jed nu kafenu kaiicu kore od hrast a, jed nukafenu kaiicu kore od kruine_(pasjakovine) i jednu supenukaiku povratia, smesu preliti sa pola litra kljuale vode i ostaviti da odstoji u termosu preko noi.

Odleati u postelji 2 sata i posle toga popiti slani purgativ(jednu supenu kaiku engleske soli na 100 grama vode. Decaod 5 do 7 godina starosti -jednu kafenu kaiku na 50 grama vode, do 10 godina - jednu dezertnu kaiku na 75 grama vode).

Posle sat i po nakon uzimanja purgativa uraditi klistir za

proiavan je sa dva li tra to pl e vode (sa ml ev en om ili is tuca -nom u kau veom glavicom belog luka), koju procediti.

Desetog i jedanaestog dana:

Pridravati se preporuka za prvi i drugi dan.

Dvanaestog i trinaestog dana - ienje jetre.

ienje jetre je zavrna etapa. Mo e se uraditi prema o p-toj emi (maslinovo ulje i limunov sok), ili nekoj drugoj.

Posle ienja jetre organizam treba da se odmori nedelju

dana. Sve terapije treba prekinuti. Probava treba da se samaregulie.

Kuru ienje ponoviti nakon 21 dan, a zatim jo posle 21dan. U kup no 3 kure ienja.To je u vezi s tim, to ciklus razvo

ja ne kih gli sta u or ga ni zm u tra je do 90 da na .

Preporuke za ishranu za vreme ienja od parazita

Kada se pojave prvi simptomi inficiranja parazitima treba od ma h izb ega vati up ot rebu ivotinjs kih masti i be lanev ina

25


14/192

- mesa, ribe, ptica (piletine i slino), jaja i inleka. Zna tn o ogran iiti upotrebu soli, eera, buljona, bombona, kafe, prehrambenihpro izvoda koji izazivaju vrenje (kvas , pivo , votka-rakij a, hle b,turije, marinade). Treba uzimati biljne belanevine: orahe, semena, gljive i lie zeleni. Mogu se uzimati kae skuvane navodi, salate i bareno povre, to vie svezih sokova od povra (po sebno od argarepe), kiselo i kiselo-slatko voe i jagodasto voe.

Korisno je upotrebljavati kiselomlene produkte (namirnice),koji sadre probiotike (bakterijske mikroorganizme koji ive uovejem eludano-crevnom traktu). Upravo oni stvaraju posebne materije koje omoguavaju da se odvija proces probave, da sepod ie imunitet i spreavaju razmnoavanje pa togenih bakteri ja.

U ovejem organize .1 iv: dve vrste probiotika: laktoba-cilus acidofilus i bifidobacterium bitidum. Jo jedna varijanta- laktobacillus bulkarikus (bugarski kisclomleni bacil), koji seu prirodnim uslovi.ma ne nalazi u ovejem organizmu, ali unjega dospeva zajedno sa kiselomlenim produktima i ispolja

va svoje povoljno dejstvo.Probiotici pomau da se leci itav niz oboljenja, ukljuu

jui infekcije e lu da no -c re vn og tr ak ta , vaginalnu ka n id oz u,infekciju mokranih kanala, mitesere i poremeaje u elucu.Oni jaaju imuni sistem organizma.

Na ve de ne bakter ije ula ze u sastav pr ir od ni h kise lomlenihprodukat a - kiselo mlek o, jo gu rt itd. Dn ev ni ob ro k, boga t sl oenim ugljenim hidratima (povrem, voem, monolitnim zrnima), podstie razmnoavanje bifidobakterija.

Uzimanje antibiotika, alkohola, nagla promena dnevnogobroka ishrane mogu da ubiju te osetljive mikroorganizme.

Zap amt ite , kada se naruava koliinski i kvalitativni sastavprob ioti ka javljaju se pa to lok i poremeaji u korist pa razi tskihmikroorganizama. Javlja se disbakterioza, a posle nje ozbiljnijaoboljenja, skoro do onkolokih.

Specijalisti preporuuju da se, kao pomono sredstvo, zaborbu protiv mi kropar az it a koriste pr irod ni kise lomleni pr odukti, posebno produkti koji su ukiseljeni bugarskim kiselomlenim bacilom.

Kako izbaciti solitera

Solit er je velika lanka sta glista u vidu trak e (lente ). Onraste brzo i upotrebljava mnogo ivotnih sokova iz ovejegorganizma. Usled toga ovek moe da oboli od najrazliitijihoboljenja i poremeaja.

Simptomi solitera u ovejem organizmu su: bledilo lica,

po ne ka d sa plavom ni jansom ; mo dr ic e (ko lu tovi) ispod oiju;umoran i mlitav izgled; odraz tuge u oima; ponekad blag kaalj; beo jezik; neredovna stolica; povremeno neverovatno veliki i stalan apetit i nezasidjivost; vrtoglavica (katkad nesvestica)kada je eludac pra zan, a ponekad i posle uzimanja ne kih vrstahrane; suvino luenje pljuvake; kiseli recidiv (podrigivanje);tucanje; glavobolja; bolovi u stomaku (um, tanije, neki zvuiu stomaku, koji podseaju na zapljuskivanje talasa) i oseaj sisanja i kretanja u njemu; lupanje srca; neredovne menstruacijekod ena; komarni snovi.

Paljivo posmatrajte svoju stolicu - da li se u njoj vide belilanci, komadii, koji podseaju na rezance i slino. Ukoliko seto povremeno javlja u stolici, vi ste, bez ikakve sumnje, zaraeni soliterom.

Da bi izbacili solitera moete koristiti sledee recepte:

Uzm ite dve pune supene kaike semena tikve {Cucurbitapepo) i pojedite ih ujutro natate. Posle jednog sata uzmiteja ku do zu purgat iva. Praksa pokazuje da izlazi itav sol iteri to vrlo brzo.

Neki vidari (narodni lekari, nadrilekari) preporuuju dase pije mleko za vreme uzimanja semena od tikve; drugi

preporu uju da se se me zasladi eerom. M oe se, po e lji ,

seme samleti u maini za meso, ali treba obratiti panju da

samlevenog semena bude najmanje dve pune supene kai

ke, poto mnogo zrna ostaje u maini za meso.

Soliter se moe izbaciti i belim lukom. Radi toga je pot reb

no pojesti deset renjeva belog luka i uz to piti vrue (tek

skuvano) ili podgrejano nepasterizovano mleko.

26 27


15/192

Soliter se moe izbaciti i samo sa belim lukom. Radi togatreba ujutro pojesti veu koliinu belog luka, to vie, timbolje. Pos le dva sata uze ti purgat iv.

Jo je bolje jesti beli luk sa marinirano m haringo m ujutronatate od lino izbacuje solitera.

Strunjaci za izbacivanje solitera savetuju da se brz o pre -duzmu mere za njegovo izbacivanje. U praksi ima mnogosluajeva da je soliter progrizao zidove creva i usmrtio oveka.

Kada se soliter pod ign e u gornje delove creva i pone ne -po t ed no da gr iz e, tre ba popiti aicu ke rozi na . Ni je dn aglista ne trpi kerozin i odmah se sputa nadole" ili izlazinapolje.

Koliina zdravlja - ta je to?Cesto se susreu takve formulacije, kao niski" i visoki"

nivo zdravlja. To nije nita drugo, nego koliinske (kvantitativne) karakteristike zdravlja, koje su zasnovane na potencijalu ivotne snage, sposobnosti organizma da se suprotstavljaspoljanjim i unutranjim nepovoljnim faktorima, sposobnostsamoobnavljanja izgubljenog potencijala ivotne snage i ravnotee izmeu ivotnih principa.To je svojevrsna rezerva izdrljivosti organizma.

Covek prvobitno ima 100%-ni potencijal ivotne snage,

koji istovremeno cbezbeduje i njegovu rezervu izdrljivosti.Rezerva izdrljivosti je viestruki pojam. Tu se moe svr

stati sposobnost srca da odrava visoki ritam kontrakcija, plua- da snabdevaju organizam kiseonikom,jetre i bubrega - da ne-utraliu toksine i iste krv, eludano-crevnog trakta - da varihranu, imuniteta - da se suprotstavlja nepovoljnim uticajima;da se komforno (udobno) oseate u nepovoljnim uslovima i daim se uspeno suprotstavljate i tako dalje.

Ukoliko se ovek malo kree, njegovo srce se prilagoda-va tom reimu ivotne aktivnosti. Covek se osea normalno.

28

Meutim, im se povea optereenje - kao rezultat neoekivanog tranja, uzimanja alkohola ili oboljenja od gripa, to seodmah osea kroz prenaprezanje srca, to moe dovesti donjegovog oteenja. Usled postepenog zagaivanja organizmakrvni sudovi postaju manje elastini i nisu sposobni da izdrevisoki krvni pritisak, odnosno da se blagovremeno ire. Jakaemocionalna preivljavanja, koja naglo podiu krvni pritisak,

mogu izazvati njihovo prskanje i nepovoljne posledice za organizam. 1 obrnuto, redovne i umerene fizike vebe jaaju srce iono moe lako da izdri optereenje. ienje organi zma m oe da povrati elastinost krvnih sudova, to omoguava da seizbegne njihovo prskanje (oteenje) u sluaju emocionalnogizliva (nastupa).

U zavisnosti od naina ivota, ovek moe stalno da poveava ili smanjuje rezervu izdrljivosti organizma. Na primer,opte ienje organizma daje jednu rezervu izdrljivosti i poveava kvantitativni nivo zdravlja; dodavanjem pravilne ishrane,

fizikih vebi, elienja, kontrole nad emocijama, raspoloenja,pozi tivnih mis li, pr im en om gla dov anj a i ur inoterap ije jo v ie poveava nivo zdravlja. Rezultat je da ovek ne samo prestaje da boluje od neke bolesti, ve i poprima (stie) posebnosavrenstvo.

Postepeno zagaivanje organizma smanjuje rezervu izdrljivosti; prejedanje, puenje, neaktivni nain ivota, emocionalna neuravnoteenost, zatvori, uzimanje hemijskih lekova, a

jo vie ho rm on a, operat ivni za hvat i j o vie smanjuju reze rvuizdrljivosti organizma.

Zato je potrebno istiti svoj organiza m?

Coveji organizam ivi na raun toga, to kroz sebe neprekidno proputa bujice informacija, energije i materije. Prolazei kroz svest i organe, negativne emocije se taloe u naim spoljanjim manifestacijama ivota, a hrana i voda zagauju telo.

Organizam treba istiti da bi bili zdravi.

29


16/192

Koji faktori utiu na efikasnost ienja ovejeg organizma?

U osnovi ienju ovejeg organizma lee tri glavna principa: otklanjanje uzroka zagaenja ,smekavanje organi zma i pr im e-na sredstava za razreivanje (razblaavanje) i drobljenje kamena.

Da bi otklonili uzroke koji podstiu zgunjavanje koloida(ui, krvi, mokrae) organizma, treba:

Ogra niit i ili iskljuiti iz ishra ne pro duk te koji pospeujustvaranje kserogela: meso, ribu, posebno mlene produkte(oni su bogati kazeinom - ivotinjskim lepkom), krobnepr od uk te , po se bn o visok ora fin irane, fino mlevene i de hi -drirane (hleb, kiselo testo, krob, keks - biskvit);

Uzi mat i to vie svee biljne hra ne i to manj e term ikiobraene;

lskljuiti te tne uticaje vreme nski h faktora (hla dnoa, su-

voa, promaja i suva toplota). koji dehidriraju organizam; Prei sa slabo akti vnog naina ivota , koji smanjuje meta

bo liza m i ciklozu (mean je) u eli jama, na akt ivn iji i po kr etljiviji nain ivota.

Da bi pods takl i razblaivanje koloida (tenosti organizma) i poboljali njihovu cirkulaciju, treba:

Koristiti spoljanju toplo tu u razn im varij antam a: za opt ezagrevanje organizma - banje (saune), kupke i drugo, zalokalno zagrevanje - polukupke, parenja, grejalice, flastere

i masae. Te terapije podstiu cirkulaciju tenih sredinaorganizma;

Pie. Za razblaivanje i ienje koloidni h rastvora koristi se

destilovana voda, namagnetisana destilovana voda, otoplje

na voda (od snega), kao i druge kombinacije i varijante.Ta

voda, zahvaljujui svojoj istoi, elektrinom naboju i struk

turi, odlino ispira organizam, odstranjuje iz njega ljaku

(neistoe) i normalizuje sastavi svojstva koloidnih rastvora.

Upotreba ter//o.y//,zasienih biokoloidima: odvara, ekstrakta, sokova i drugih.Takve tenosti ispoljavaju kako opti.tako ispecifini efekat (izbacivanje ui i diuretini - izmokravanje).Njihov i el ii (est ice ) vezuju neistoe i izbacu ju ih iz or ga ni zma (ienje krvi), podstiu razblaivanje zgusnutog i dopunjuju potencijal organizma (svezi sokovi).

U posebnim sluajevima, kada stvrdnua poprime konzistenciju tromba, kserogela, kamena Ltd., primenjuju se jakasredstva za rastvaranje, razblaivanje i drobljenje kamena, kaoi razne terapije.

U jaka sredstva za rastvaranje i razblaivanje spadaju sredstva koja imaju veliku povrinsku aktivnost: alkohol, votka, rakija, preieni kerozin, voda i urin.

Urin je najjai i potpuno bezopasan prirodni rastvara.

U organizam se mogu unositi razni zaini, koji pojaavajutoplotne i rastvarajue procese u organizmu (biber, ljuta papri

ka, cimet, karanfili, umbir).U sredstva za drobljenje kamena spadaju biljke i materije

koje imaju veoma gorak ukus i isparljiva svojstva (to se izraava kroz efekat hlaenja). Za tu svrhu dobri su: pelen, perun(itava biljka), ulje odjele i etine (igliasto lie etinara).

Za izbacivanje svega razdrobljenog i rastvorenog iz organizma koriste se diuretini produkti - lubenica, diuretini aj,

produkti za preznojavanje (aj za pre zno jav anj e), kao i materi jekoje imaju opor ukus i ejstvo oblaganja, odvar od etina i ovsa.

Kako postupati pri povienju temperature?

Povienje telesne temperature je proces ienja i leenjapo mo u koj eg or ga ni za m pokuava da se oslobodi od bole st i.Za to vreme se neistoe rastvaraju i poinju da se izbacuju izorganizma, patogeni mikrobi se unitavaju i primetno se pojaava aktivnost fermenata. Energija organizma troi se na podravanje tog procesa.

3130


17/192

Opta slabost i loe stanje za vreme poviene temperatureobjanjava se time, to neistoe, isprane sa mesta taloenja,eirkuliu u krvotoku i izazivaju intoksikaciju organizma. Trebabit i strp ljiv i po mo i or ga ni zm u da se ois ti .

Radi toga treba to vie piti toplu protijevu vodu (nainpri premanja pro ti jeve vode opisan je u knj izi ienje organizma)*, piti deo izluenog vlastitog urina (3-4 puta dnevno po100 gram a), stavljati obloge ili umota vati se i poeljno je glad ovati (da bi se neistoe bolje izbacivale, a da organizam ne gubisnagu na varenje hrane).

Ukoliko obarate temperaturu pomou sredstava za sniavanje temperature, time samo utabavate" neistoe na mestunjihovog taloenja i posle izvesnog vremena njima e se ponovo hraniti" patogeni mikroorganizmi.

Uz to neistoe (a one su, po pravilu, sluzne prirode) imaju tendenci ju kva renja", to po me ra op t u sred inu or ga ni zm aprem a trule no j st ra ni i pods ti e razvoj ra zn ov rsne onkologi je .Ukoliko elite da u sebi odgajite tumor, tada uzimajte sredstvaza sniavanje temperature.

Aktivnost Sunca, 60-godinji ciklus i oboljenja

Pitanja heliobiologije5 briljivo je izuio ruski naunik A.L. Cievskij. On je ustanovio da za 11,1 godinu Sunce proekroz maksimum i minimum svoje aktivnosti i da energija Sunca utie na tok veine procesa u biosferi nae planete. Specijalno je istraivan uticaj Sunca na aktivnost zaraznih oboljenja

- kuge, kolere i gripa. Na osnovu mase statistikih podatakauoena je zakonitost izmeu vrhunca sunane aktivnosti i epidemija. Utvreno je da se u godinama maksimalnih aktivnostiSunca aktiviraju patogeni mikrobi uz istovremeno slabljenjeimuniteta organizma. Ispostavlja se, da je oveji organizamnajotporniji kod srednjih pokazatelja sunane aktivnosti.

4 Primedba prevodioca.5 Heliobiologija - deo biofizike koji izuava uticaj izmenjene aktiv

nosti Sunca na zemaljske organizme. Jedan od osnivaa heliobiologijeje A. L. Ci evskij .

Viak sunane aktivnosti ne sftmulie, ve gui ivotnu aktivnostorganizma. Sto se tie mikroorganizama, tu je obrnuto - viaksunane energije daje im dopunski impuls za razmnoavanje i ot

pornost. Upravo u to vreme i dolazi do naglog razvoja epidemije .

Isto tako uoava se i zakonitost u razvoju onkologije. Alitu je neto drukija slika. Da bi se javila onkologija organizammora biti oslabljen, a njegovo slabljenje se uoava kod opadanja suneve aktivnosti.

U Istonom kalendaru postoji pet primarnih elemenatakosmike energije, koji nalaze svoj odraz (uticaj) i u ovejemorganizmu.

Primarni elemenat Drvo" (boja - zelena) svojom energijom akt ivi ra funkc iju je tr e i u ne kese, a razo rno deluje naZemlju" i gui (suzbija) Metal".

Primarni elemenat Vatra" (boja - crvena) svojom energijom aktiv ira funkciju srca i ta nk og creva, a ra zo rn o deluje na

Metal" i gui (suzbija) Vou".Zemlja" (boja - uta) svojom energijom aktivira funkciju

eluca, slezine i pankreasa (guterae), a razorno deluje na Vou" i gui (suzbija) Drvo".

Metal" (boja - bela) svojom energijom aktivira funkcijuplua i debe lo g creva, a ra zo rn o deluje na D rvo" i gu i (suz bi ja ) Vatru" .

Voda" (boja - crna) svojom energijom aktivira funkcijububrega i mo kr an e beike , a ra zo rn o deluje na Vatru" i gu i(suzbija) Zemlju".

Svaki od primarnih elemenata tokom dve godine delujena Zemlju svojom energijom. Tok om prve godine na Ze mljudeluju najjae energije {Jang). Tokom druge godine - slabijeenergije (jin). Zakljuak je da prema zakonu suprotnosti primarni elemenat i njegove funkcije, koji su aktivni u te dve godine, gue (suzbijaju) pasivne i njima suprotne primarne elemente (i za njih vezane funkcije). Ukoliko se u to vreme javiminimum suneve aktivnosti, tada ugueni organi i funkcije

pos taju toliko sla be , da ne mo gu da se od up ru razvoju on ko lo gije u njima.

32 33


18/192

Godine 1996-1997. bili su minimumi suneve aktivnosti.U to vreme javljale su se nastupi onkolokih oboljenja. U 1997.godini naglo je porastao broj obolelih od tumora bubrega i tita-ste lezde, u 1998. godini dolo je do poveanja onkopatologijeplua. Stvar je u to me , to su 19 96 -1 99 7. go di na , p rema Is to nom kalendaru, godine aktivnosti primarnog elementa Vatra",koji je u to vreme guio (suzbijao) primarni elemenat Vodu"

(bubrege) i razarao primarni elemenat Metal" (plua). Rezultat je da se upravo u tim organima javila masovna onkologija.

Prema tome, ako bi uradili prognozu masovnih onkolokih oboljenja za naredni period, tada bi to trebalo da se desiposle 11,1 go di na i da na pa dn e plua (debelo crevo) - u 20 08 .godinijetru (mokranu beiku) - u 2009. godini. Nakon slede-ih 11,1 godina onkoloka oboljenja mogu da napadnu jetru(2019.) i bubrege (2020.).

Svoj uticaj na pojavti i teinu oboljenja ispoljava i Mesec.Taj uticaj je posebno uoen u dane mladog meseca. Mesec u te

dane ispoljava najjae gravitaciono dejstvo, koje izbacuje oveka iz stabilne ravnotee i slabi ga. Tom privremenom slaboukoriste se virusi i mikroparaziti, provocirajui razne komplikacije skrivenih hroninib oboljenja.

Zato ne ekajte da vam organizam oslabi, ve ga istite i jaajte ga. Samim tim ete i'/.bei mnoge neprijatnosti sa zdravljem.

Informacija o biolokim ritmovima

Bioritmoloka informacija pomae u mnogo emu. Zapam

tite, ti podaci dobijeni su na osnovu obrade mase statistikogmaterijala. Ukoliko imate druge aktivnosti, to, pre svega, znaida ste izobliili vlastiti bioritam i da ivite na raun suvinogtroenja ivotne energije.

Brzina reagovanja prstiju: oni najbre reaguju izmeu 15i 16 sati.

Snaga ake: stisak ake je najjai izmeu 9 i 10 sati.

Osetljivost koe: koa je najosetljivija na u bada n ja (inj ekcije ) u 9 sat i ujutr o.

34

Aktivnost miia: miii najbolje funkcioniu izmeu 13 i14 sati.

Meusobna privlanost mukarca i ene: najvea sekrecijapolnih ho rm on a je u 8 sat i uju tro.

Probavnafunkcija: najvie sc stvara eludanog soka u 13sati, ak i kada ovek nije nita jeo.

Imuna zatita: imuni sistem organizma prua najefikasniju za t itu od infekcija u 22 sat a.

Sat raanja: veina dece pojavljuje se na svet izmeu 24 i4 sata ujutro.

Smanjenje funkcionalne aktivnosti: najnii krvni pritisak jeizmeu 4 i 5 sati ujutro.

Poveanje funkcionalne aktivnosti: plua najintenzivnije di-u izmeu 16 i 18 sati.

Intenziviranje ulnih organa: ulo ukusa, sluha i mirisa posebno su intenzivni izmeu 17 i 19 sati.

Sat rasta: kosa i nokti najbre rastu izmeu 16 i 18 sati.

Aktivnost mozga: mozak najefikasnije funkcionie izmeu10 i 12 sati.

Sat rastanka: samoa se najtee podnosi izmeu 20 i 22sata.

Prop ustljivost koe: koa je najpropustljivija za kozmetikasredstva izmeu 18 i 20 sati.

Pogoranje vida: otrina vida kod vozaa automobila najvie se pogorava u 2 sata nou.

Aktivnost jetre na alkohol: jet ra najefikasnije razlae a lkohol izmeu 18 i 20 sati.

Kako i koliko hrane treba (ili se moe) uzimati tokom dana?

U Ajurvedi (uenju o zdravom ivotu) dnevna ishrana usa-glaena je sa ritmovima prirode. Dnevni mudraci su uoili da setokom dana naizmenino smenjuju tri perioda, svaki po 4 sata.

35


19/192

Prvi period - mirovanje {Kapha, to u prevodu znai Sluz),drugi - energetska aktivnost (Pitta, to u prevodu znai //f)1 trei period - mot orna aktivnost (Vata, to u prevodu znaiVeta/-).

Period Sluzi (nastupa sa izlaskom sunca) - od 6 do 10 sati.Po pravilu, jutr o je mirnije. Na fiziolokom nivou orga nizma tose ispoljava kroz mirovanje i teinu tela.

Period ui traje od 10 do 14 sati i karakterie se visokimpoloa jem sunca. U to vreme ovek najvie osea glad i u organizmu je najjaa (prema analogiji sa suncem) probavna vatra".

Period Vetra traje od 14 do 18 sati. Sunce je zagrejalo zemlju i vazduh. Usled toga dolazi do kretanja vazdunih masa,

poinje da duva vetar i sve se kree - njie se drv ee i trava,talasa voda itd. Na fiziolokom nivou to je period motorne aktivnosti, najvee radne sposobnosti.

Zatim se sve ponavlja: od 18 do 22 sata - SI uz; od 22 do

2 sata posle ponoi - u; od 2 do 6 sati ujutro - Vetar. Upravotim ritmom ivi itav svet ivotinja i biljaka. Pri tom se ta aktivnost uoava kako kod dnevnih, tako i kod nonih ivotinja.

Polazei od te tri pretpostavke, mudraci Ajurvede daju sle-dee preporuke u odnosu na ishranu tokom dana:

P%f Ustajte u periodu Vetra (motorne aktivnosti) neto ranijeod 6 sati ujutro (po lok alnom vr eme nu) i bi ete ceo danaktivni. Ukoliko ustanete u periodu Sluzi (mirovanja) - bi-ete ceo dan inertni.

Kada ustanete popijte au tople protijeve, izvorske ili mineralne vode. Vetar pojaava rad creva i podstie evakua

ciju sadraja debelog creva. Ta preporuka se poklapa sa

vremenom aktivnosti debelog creva od 5 do 7 sati ujutro.

Obino se od 7 do 9 sati ujutro javlja blaa glad - pojediteneto.

Hf U periodu ui (posebno od 12 do 14 sati), kada je probavna va tra" najjaa, poj edi te najvei obrok po za premin i

(koliini). Naredna 2 sata posle ruka sedite ili hodajte.

Pv U perio du zavretka Vetra - poetka Sluzi, pred zalazaksunca (1 7- 20 sati) laka veera - voe, jela od povra, aakiselog nileka ili toplog odvara (aja) od trava. Posle toga

preporu uje se ne j esti nita.

H> Ii na spavanje najbolje je u per iodu od 21 do 22 sata .Period Slui najpovoljniji je za tu s vrhu, jer st vara oseaj

teine i pospanosti u organizmu.Slian bioritmoloki reim ivota najpovoljniji je za rad

ovejeg probavnog sistema. Tonui u san neete se loe ose-ati sa elucem kojeg ste napunili uvee. Noni san e vas odmoriti i mirano ete sanjati. Kada se probudite oseaete seodmornim, normalno ete isprazniti creva, a oko 9 sati ujutropojav ie vam se zdrav oseaj gladi. Meutim, ukoliko ste se aki umereno prejeli uvee, procesi probave hrane nee vam dozvoliti da normalno odmorite organizam, on e raditi, varei i asi-milujui hranu u nepovoljnim uslovima (nou se temperatura

tela sniava, to se negativno odraava na fermente za probavuhrane). Takva probava hrane je nekvalitetna i stvara mnogoneistoa (ljake). Probudiete se umorni i, da biste se obodrili,uzeete neki stimulator - aj ili kafu. Nepravilna ishrana slabii zagauje oveji organizam.

Da bi promenili nain ivota i navike u ishrani treba, prvo,da shvatite proces probave hrane; drugo - izmenite stereotipnagona za hranom u svojoj svesti, da stvorite i uvrstite potrebne karakterne crte.

Dakle, kakav treba da bude pravilan reim ishrane.

Prvi obrok - ujutro od 7 do 9 sati. Treba ga pojesti kadaosetite glad, poeljno posle fizikih vebi - fiskulture, tranja,br zo g hodanja, rada po kui itd. Fiz iki rad zagreva or ga ni za m,aktivira fermente i puni organizam energijom. Setite se krilatice Pola Brega: Doruak treba zaraditi". Jedite prirodnu, lakosvarljivu hranu u skladu sa godinjim d obom . Jedit e dok semalo ne zasitite.

Drugi obrok - u podne od 12 -13 do 1 3-1 4 sati. Treba gapoje sti pri oseaju j ako g gla da i on tre ba da se sastoji od povra

3736


20/192

(u salati ili dinstano) ili supe-orbe (posebno za vreme suvog ihladnog godinjeg doba), monolitnih kaa, oraha, supa ili hle-

ba od piokl ijalog zr na , krompira itd. (pr ist ali ce mesa mogu je sti hranu sa mesom, ali najvie 2-3 puta nedeljno).

Trei obrok - najkasnije u 17-18 sati.Treba da se sastoji samo iz jednog jela. To moe biti voe, u zavisnosti od godinjeg

doba (raskvaeno suvo voe), neko jelo od povra (poeljno svee i pravilno pripremljeno), kiselo mleko itd. Moete se ograniiti i na pijenje svee iscedenog soka iz povra ili ekstrakta odtrava sa medom.

Veoma je vaan odnos izmeu kiselinske (belanevine ikrob) i alkalne (voe i povre) hrane tokom dana. Ukoliko seu tome ne snaete, efekat ishrane e biti slab ili nikakav.

Krvotok se, u zavisnosti od ishrane, moe menjati premakiseloj ili alkalnoj strani. Kiselinska proporcija krvi sadri usebi energetske materije i nadoknauje rashode energije. Njustvaraju produkti koji u sebi sadre belanevine i krob (meso,

jaja, mlad kravlj i sir, krompir, hleb , prek rupe ).

Alkalna sredina - obezbeuje konstrukciju naeg organizma, stvaranje kostiju, nerava, miia, odrava fiziko i umnozdravlje, ini organizam otpornim (svee voe ili pravilno pripremljeno povre).

Veina specijalista za pravilnu ishranu navodi sledee proporc ije (odnose) : 50-60% alkalne i 50-40% kise lin ske hr an e.

Na pr im er , Pol Breg sm at ra da je sledea propor cij a hr an eidealna: jedna petina svakodnevnog obroka hrane treba da bu

du belanevine (biljnog i ivotinjskog porekla); jedna petina- krob i eer (monolitne itarice i prekrupe, prirodni sokovii eer - med, suvo voe), kao i nerafinirana ulja; tri petinehrane treba da su voe i povre, svee i pravilno pripremljeno.U procentima takva dijeta izgleda ovako: 60% - voe i povre,20% - hrana sa belanevinama, 7% - produkti sa krobom, 7%

pr irodni eeri i 6% - ma st i.

Koliko se hrane moe pojesti za jedan obrok? Po tom pitanjupos toje razna mil jenja. 11. e lton savetuje da se hr an it e u skladu sa individualnim potrebama, drugi - da se ustaje od stola

38

sa blagim oseajem gladi. Evo ta o tome misli pisac V. G. er -kasov: Ako si ustao od stola sa blagim oseajem gladi - najeosi se. Ako osea da si se najeo za stolom - prejeo si se. Akoosea da si se prejeo za stolom - otrovao si se."

Obratimo se preporukama jogista.

Cista i slatka hrana , koja nije ljuta i koja je ukus na i pri

ja tn a, tre ba da na pu ni pol ovi nu e luca - to je um er en aishrana.

Polovina eluca treba da bude popunjen a hra nom , a jednaetvrtina - vodom. Druga etvrtina ostaje slobodna za kretanje hrane i stvaranje gasova.

Prosena zapremina normalnog eluca (on je najee rastegnut) iznosi od dva do tri litra. Zato se ne preporuuje odjednom uneti vie od 400-700 grama hrane. Na koliinu unetehrane izlui se isto toliko eludanog soka, a rezultat je da jeon optimalno popunjen. Podrigivanje posle jela ukazuje na to,daje eludac prepun. Hranite se tako, da posle jela ne dolazi dotoga, jer to ukazuje na suvino unoenje hrane.

tetnost prepunjavanja eluca hranom sastoji se u tome,to se on zapreminski poveava i pritie najblie organe (nadima organizam iznutra). Pritisak na srce oteava njegov rad;na dijafragmu oteava disanje i peristaltiku tankog i debelogcreva; na krvne sudove (aortu, vene prema srcu) - oteava krvotok; na jetru - luenje ui itd. Stalno prejedanje, a shodnotome - stalni pritisak dijafragme naole, podstie sputanjeorgana male karlice, poremeaj normalne cirkulacije energije u

organizmu sa svim posleicama koje iz toga proizilaze (zatvori, problemi sa probavom hrane, stvaranje kamenja, poremeajmenstrualnog ciklusa i polni poremeaji).

Ukus hrane

Kakvu hranu prema ukusu treba jesti tokom dana, da bi seuravnoteila energija organizma?

39


21/192

Ukus hrane je spoljanja manifestacija energije, koja se sadri u jednoj ili drugoj hrani. Mi imamo potrebu za hranomjednog ili dr ug og ukusa zb og toga, to u or ga ni zm u nedostajete energije. Zato imamo elju da pojedemo neto slatko, kiselo,slano itd.

Ukoliko vam nedostaje telesne toplote,upotrebljavajte produkte koji sadre: ljut + kiseo ukus, ili kiseo + slan ukus.

Ukoliko oseate teinu u telu i elite da se olakate" (smr-ate i postanete pokretljiviji). Radi toga u ishrani treba prvenstveno da upotrebljavate produkte koji sadre gorak + ljut ikiseo + ljut ukus.

Ukoliko oseate nedostatak teine u organizmu, upotrebljavajte pr od uk te sa sla nim + sla tkim ili s la tk im + kiselim uk usom.

Ukoliko vam je vrue i elite da rashladite svoj organizam,upotrebljavajte produkte gorkog, oporog i slatkog ukusa.

Ukoliko se oseate normalno, tada u svakodnevnu ishranuukljuujte produkte koji sadre razne nijanse ukusa, ne dajuipred no st ni jednom od njih. Takvo uzimanje hr an e har mon ino e stimulisati vau energiju.

Prema tome, tokom dana uzimanjem hrane odgovarajuegukusa moete uravnoteiti energiju u vlastitom organizmu.

Kako fiziko optereenje utie na oveji organizam?

U procesu evolucije na organizam se stalno i maksimalnopri lagodavao na kre tanje i kvalitetno mo e da opsta je sa moukoliko je podvrgn ut raznim vibracijama,p otresima,sku pljanjima, rastezanjima i drugim fizikim i gravitacionim uticajima.

Na pr imer , obo lel i ste . Prvo se postavlja pi tanje o izboruleka. Odlazite kod lekara,zatim u apoteku i uzimate lek, pokuavajui da na raun nekih hemijskih reakcija izjednaite neuravnoteeni" fizioloki proces u organizmu.

Pokuajmo da odredimo uzrok vaeg bolesnog stanja. Onoje izazvano nagomi lavanjem ljake, toks ina, koma di a lekov a,koje ste ranije upotrebljavali, u tenim sredinama organizma;

nedostatkom kiseonika u tkivima; nedovoljnom ishranom tkiva; nedovoljnom koliinom slobodnih elektrona za fermenta-cione reakcije; nekim zgunjavanjem tenih sredina ti organizmu; umorom ugled nagomilavanja toksina i ljake (neistoa)u organizmu itd. i slino.

Kao lek treba primeniti kretanje i fiziko optereenje, kojibi pr imoral i tene sredine orga ni zm a da sna no cirkuliu - i sp i-raju neistoe, dostavljaju slobodne elektrone i kiseonik, stvara

ju sna ne impulse u ne rv no m sistem u, vre ge ne ra ln o ienjeorganizma kroz organe za luenje i kou.

Ispostavlja se, daje obolelom oveku za obnavljanje (prepo rod) or ga ni zm a po tr eb no 1-2 sata i vie fiz ikog op te re enja. To je za njega najbolji lek.

Pri kretanju veoma osetno dolazi do sadejstva plazme naeg organizma sa magnetnim poljima okoline, sa bujicama naelektrisanih estica, koje se kreu uvis od povrine

Zemlje i nadole od stratosfere prema povrini zemlje. Toizaziva hiperpolarizaciju membrana elija, koja, sa svojestrane, aktivira biosintezu.

P*f Samo kretanje delova tela u jajastom plazm enom kokonu

(auri) podsea na kretanje rotora (ruku i nogu) u statoru

(plazmenoj sferi). Ponovo je pokrenut mehanizam hiper-

polarizacije me mb ra na .

Hi Pojaanje krvotoka za 4- 5 puta.

Poveanje sranih kontrakcija (sa 60-70 do 200-240 uda

ra u minutu) je mono napajanje organizma energijom.

Hi Ubrzan je disanja do 20 -3 0 puta u poredenju sa mirova

njem je najsnaniji me hani zam dostavljanja sl obodni h

elektrona u organizam.

Po pravilu, za vreme kretanja u organizmu se intenzivnostvara ugljenina kiselina, javlja se disajna acidoza, koja izazivabiosintezu elija.

1 !40


22/192

Raz ne vrste vibracija i trenja, koji se javljaju za vreme inte n

zivnog kretanja u samom organizmu, stvaraju energiju.

Aktiviranje receptora u organiz mu podstie maksim alnouzimanje i asimilaciju elektrona akupunkturnog sistema.

Pojava znoja na koi i samim tim stvaranje dopu nsk og broja el ek tr in ih kont ak at a omoguava da se kroz kou uzimavie energije u poreenju sa mirovanjem.

Razaranje protop lazme elija i drugih unutranjih stru ktura za vreme kretanja stimulie procese obnavljanja i hiper-regeneracije. Kretanje je najsnaniji stimulator razornihproces a u or ga ni zm u, koji u pe riodu mirova nja aktivirajuregenerativne (obnavljajue) procese.

Vebe sa teretom u procesu ozdravljenja.

Razliite vebe, koje se vebaju sa tegovima su svojevrsni

atletski trening. Kod jakih miinih naprezanja dolazi do razaranja protoplazme elija, rashodovanja materijala u elijama,usled ega se jako aktiviraju biosintetiki procesi. Kod miinih kontrakcija koje su dovoljno snane obavlja se najboljarazmena vanelijske tenosti sa krvlju, veoma snano se pojaava krvotok u aktivnim miiima, to omoguava da se brzoobnove traumirane tetive i miii. Posebno treba istai, da senikakvim drugim metodima ne moe postii takvo poveanjekrvotoka kao pri radu sa tegovima. Pri tome se snani krvotokmoe stvarati izolovano u raznim grupama miia, postiuikonkretno dejstvo.

Dugotrajan i dovoljno intenzivan trening sa tegovima, ta-kode, podstie stvaranje endorfina, koji kod oveka izazivajuoseaj rados ti. U celini gledano, to je veoma sna no sredstvo zaobnavljanje zdravlja, poboljanje biosinteze i poveanje energije u or ga ni zm u.

Svako od nas zna neki primer izleenja ljudi od tekih oboljenja pomou atletskih vebi. Evo jednog od tih primera. Ana-tolij Aleksejcev ponovo je sam sebe stvorio. Kao dvogodinjideeak on je traumirao (ozledio) slabinski deo kime. Lekari

su postavili dijagnozu: aktivni proces tuberkuloze desnog plunog krila i kime. Zatim - gips od vrata do peta, neprekidnibolovi u lei ma i po tp un a ne po kr et no st . Posle osam go di nalekari su pomogli da se podigne, ali Anatolij je bio osuen daitav ivot nosi specijalni korzet od koe i metala i da se kreena takama. Godine 1961. posavetovan od jednog sportiste on

je poeo da trenira sa tegovima , j er je verovao u takve vebe.

Na poet ku sa veoma ma li m te govima , a za ti m je sve vie i v iepoveavao teinu . Te lo je po st ep en o ojaalo odbacio je omrznuti korzet i take. D ana s je to veoma lep ovek, ima porodicui ivi normalnim ivotom.

Svaka bolest je poseban duhovni, energetski, fizioloki ihemijski proces, koji se razlikuje od zdravog procesa. Da bi setaj proces obnovio i normalizovao uzaludno je upotrebljavatisamo hemijske preparate. Ukoliko vam ekstrasens daje energi

ju ili st imulie njeno dostav ljanje po mo u laserske terapi je, ak upu nk tu re i slinih terap ija, to je veoma ma lo . Vi ste akt iviral i

dva procesa: fizioloki (kojeg je aktivirala parazitska energija)i hemijski (posledica aktiviranja fiziolokog procesa). Uzgredreeno, oni se kupuju za novac. Meutim ostala dva - duhovnii energetski, od kojih direktno zavisi nae zdravlje, ne moetekupiti. Tu je potrebna vaa volja, vae naprezanje i va znoj.

Ukoliko se oputate, padate na zemlju; ukoliko se napreete - stojite kao stub.Tako i fizike vebe, zasiujui vas energijom, izbacuju svu boleljivost iz mlitavog tela i omoguavajuvam da se oduprete svim oboljenjima, u pravom smislu rei- da stojite uspravno kao stub.

Kako pravilno jaati vlastiti imunit et

Imunitet je sposobnost organizma da raspoznaje, unitava i izbacuje iz organizma genetski strani materijal. Nosiocistrane genetske informacije su: belanevine (koje su iz nekihrazloga zaobile jetren u barijeru i nale se u krvi), virusi, bakte rije, jednoelijski mi kroorgan izmi ( protozo e), helmin ti (gliste),strane eije i izobliene elije samog organizma. Sve navedeno

4342


23/192

je st ra no za orga ni za m i, pri dos pev anj u u njega, izaziva im un ureakciju organizma (raspoznavanje, unitavanje i izbacivanje).

Smatra se da imunitet postie stvaranje ivota i njegovoodravanje. Zahvaljujui njemu bezbroj elija i tkiva spajaju seu jedinstveni organizam. Imunitet je odgovoran za celokupnostsvakog konkretnog organizma i odrava tu celokupnost sve do-tle,dokse ne iscrpe njegovi resursi. Gaenje imuniteta izaziva procese starenja i oboljenja, a njegov potpuni nestanak izaziva smrt.

Funkcije imuniteta izvrava imuni sistem. On se sastoji odorgana i tkiva, koja odvajaju svoje" (svoja tkiva) od stranog"(strane belanevine, virusi, bakterije i drugo).

Glavni ,,raspoznava"(identifikator) i unitava" (egzekutor) stranog genetskog materijala su limfociti (elije imunogsistema), koji se stvaraju ili sazrevaju u posebnim imunim organima.

Imuni sistem oveka uslovno se deli na: centralni i peri

ferni. U centralne organe imuniteta spadaju: timus (viljukastalezda) i kotana sr. U timusu sazrevaju T-limfociti, koji unitavaju strane materije, posebno strane ili izobliene elije i viruse. U kotanoj sri sazrevaju B-limfociti, koji na strane materije dejstvuju pomou antitela (distanciono). Pri tome za svakustranu materiju stvaraju svoja antitela. Obe vrste limfocita sposobne su da kroz krvne sudove i pukotine izmeu tkiva prodirutamo, gde postoje genetski strane materije i da ih neutraliu.

Makrofazi su trei tip elija imunog sistema i imaju snaan fermentacioni aparat, pomou kojeg unitavaju (vare)strane materije.

Sve elije imunog sistema (T i B-limfociti, makrofazi) rade zajedno radi boljeg obezbedenja zatite organizma. Organizam je protkan i nafilovan elijama imunog sistema, koje su usvakom trenutku spremne da napadnu genetski strani materi

jal (vlast ite izobliene elije, virusi , gl jivice, bakte rij ski pa razi ti ,helminti i slino).

U periferni imuni sistem spadaju slezina, limfni sistemi limfni vorovi, krv, limfa i limfno tkivo. U slezini se vrisinteza antitela. U limfnom sistemu prvenstveno se nalaze

T-limfociti. Pomou tog sistema vri se efikasno ienje svihorgana i tkiva. Limfni vorovi kontroliu"odgovarajue deloveorganizma. Pomou njih se ostvaruje brza reakcija na moguiprodor st rano g mat eri ja la u da ti deo orga ni zm a. Po mo u krvi ilimfe ostvaruje se cirkulacija elija imunog sistema kroz organizam. Limfno tkivo nalazi se na onim delovima organizma kojikontaktiraju sa spoljanjom sredinom (koa, sluzokoe oiju,

nosa,grla,polnih organa,plua i eludano-crevni trakt). Ti de-lovi organizma, kroz koje najverovatnije mogu u organizam do-speti strane materije, unapred su dobro zatieni. U limfnomtkivu (sluzokoama) najbre se obnavlja i regenerie tkivo.

Treba se posebno zadrati i na drugim zatitnim instrumentima" organizma. Zdrava i neoteena koa spreava prodiranje veine mikroorganizama u organizam. Tu posebnuulogu ima znoj. Mlena kiselina znoja i sekret lojnih lezdaimaju baktericidno dejstvo. Sluzokoe aktivno tite organizamod prodiranja patogenih mikroba i slinog u njega. Sekreti slu-

zokoa imaju baktericidna svojstva. Suze tite oi, pljuvaka- sluzokou usne duplje, sona kiselina - zidove eluca. Normalna mikroflora eludano-crevnog trakta (posebno debelogcreva) unitava patogene mikrobe, koji su dospeli u organizamsa hranom. Mokraa titi sluzokou mokranih kanala od prodiranja bakterija u njih. Ona ima poveanu kiselost u kojojpreivljavaju sa mo re tki mi kr oo rg an iz mi . Za t ita biolokogpolja je energetski ekran (aura) , koji spreava prodi ranje ra znovrsnih parazita i stvorenja iz biolokog polja u organizam idezinfekuje prostor oko oveka. Naunici tu zatitu organizma(posredstvom koe, sluzokoe, mokrae, mikroflore, aure) na

zivaju razliito - uroeni, nespecifini imunitet ih spoljanjaimuna zatita organizma. Imunitet se aktivira samo tada, kada

je pro bi jena , na rue na ili oslabl jena spoljan ja im una zat ita or ganizma. Imunitet moe biti specifini i prirodni.

Specifini imunitet zasnovan je na imunoj memoriji" i ostvaruju ga glavne elije imunog sistema: T-limfociti, B-limfociti imakrofazi. Njegova karakterna crta je u tome, to pre njegovogformiranja elije limfnog sistema treba da kontaktiraju sa genetski stranom materijom. Rezultat tog kontakta je da e ona biti

4544


24/192

raspoznata kao strana (za to je potrebno izvesno vreme - odnekoliko sati do jednog dana) i unitena. To ostavlja svoju memoriju" o tetnosti date materije za organizam. Pri ponovnomdospevanju te materije u organizam ona e odmah biti unitena.

Prirodni imunitet zasniva se na tome, to neke elije imunogsistema odmah unitavaju genetski stranu materiju ili stvarajutakve materije, koje podstiu unitavanje strane materije. Prematome, genetski strani materijal (materija), koji je na neki naindospeo u organizam ili se tu stvorio kao rezultat mutacije elija,unitava se za nekoliko minuta ili sati. Ukoliko se ispostavi da

je to nedovolj no, tada se dopunski ukljuuje spec ifini im unit et .

Funkcionalni nedostatak im unog sistema naziva se imuno -deficitno stanje, lmunodeficitno stanje eli se na uroeno (primarno) i steeno (sekundarno). Razmotrimo steena stanja,koja se stiu" tokom ivota sama od sebe (spontano).

Uzroci koji dovode do imunodeficita su sledei:

H> Stresne situacije, poseb no snane ili koje se esto ponavljaju (st res je naprez an je sves ti oveka, koje se javlja po d u ti ca -je m ne kog ut iska , emoci je ili spo lja njeg uticaja) .

*> Prek omer na, suvina, kao i ovejem organizmu nesvo j-stvena ishrana, koja zagauje organizam i izaziva deficitbio lo ki ak tivn ih mater ija (minerala, vi ta mi na i sl ino) .

Masovna primena antibiotika.

Masovna primena najraznovrsnijih hemijskih materija(koje imaju svojstva da unitavaju imunitet), koje zagau

ju okol inu oveka.

Hf Geopat ogene i tehnopat ogene zone, posebno one koje ej-stvuju jonizujuim zraenjem (televizijski ekrani sa elek-trons ko-zr anim top om) i visokof rekve ntnim elek tromag -netnim poljima.

Hf Nepr avil no leenje lekovi ma, koji blokiraju funkciju li mfnog tkiva.

(>v Teke traume i hirurke operacije.

Profilaktine preporuke za otklanjanje steenog imunodeficita

Savre meni ovek se nigde ne mo e sakriti od stresova. Ne pr ijatnosti na ra dn om me stu, beda , porodi ne nesugla sice ,ljudski prostakluci, socijalna nezatienost - to i mnogodrug og provociraj u oveka na negativno miljenje, nagom ilavanje u svesti oseaja uznemirenosti, emocija zla, uvredei nezadovoljstva. Sve to gui oveka, izbija iz njega u viduskandaloznih situacija.

Zbo g toga, to je timu s tesno povezan sa nervni m sistemom, slina stresna stanja svesti preko nervnog sistema,u prvom redu, negativno utiu na njegovu delatnost. Organizam takvog oveka nije zatien od virusa i gljivinihinfekcija, tuberkuloze,osetljiv je na alergije i tumorska o bo ljenja. (Praksa pokazuje, da navedena oboljenja najeenastaju posle tekih preivljavanja.)

Zatit iti se od emoci onalni h stresova mogue je samo naje da n nain - po no vo ra zm ot ri ti svoj od no s pr em a ivotu.Treba da postanete zreliji, da bolje rasuujete i budete uz-draniji prema svemu. Svakom ivotnom dogaaju trebapr is tupa ti ne sa em oc io na ln e take gled ita , ve sa logike.Nikada ne treba pod lei emoc ijam a, ve delov ati tr ezve no.Trezveni odnos prema nastaloj situaciji podstie njeno pravilno i efikasno razreenje, uva vae ivotne resurse i neunosi haos u ivotne procese organizma. Naravno, veomaje te ko kontrolisa ti se u stresnoj situac iji , ali treba radit inad sobom.

Suvina ishra na, koja nije svojstvena oveku kao biolokoj

vrsti, je drugi faktor stvaranja ste enog imunode ficita.

Posebno je opasna ishrana sa preienom i rafiniranom

hranom - eerima, ugljenim hidratima i njihovim smesa-

masa belaneevinama. Pri suvinoj ishrani ovek sepreplavljuje prehrambenim produktima (namirnicama). Njih se

46 47


25/192

tako mnogo nagomilava, da humoralni faktori krvi i limfene mogu na sve da reaguju. Hrane ima dovoljno ne samoza organizam, ve i za mnotvo mikroorganiza ma-parazi-ta, koji ive u krvi i limfi. Obilje sluzi u organizmu (kojase stvara kao rezultat nepravilne ishrane) - najpovoljnijiuslovi za njihovo razmnoavanje.

Razvoj defekta imunog sistema podstie inficiranje organi/ma bakterijama (stafilokoke, streptokoke), to izaziva

pojavu bubuljic a, razn ih gno jenja , fur unkula i drug ih ob oljenja krvi). To izaziva i mnogobrojna prehladna i plunaoboljenja. Usled nedostatka odreenih antitela u krvi mogu se pojaviti alergije, tumori i artritisi.

Ishrana hranom koja nije svojstvena oveku izaziva razvojisbakterioze. Zeludano-crevni trakt, a odmah za njim iceo organizam navodnjavaju se stranim i patogenim mi

kroorganizmima, koji oveji organizam, njegova tkiva ielije razmatraju kao jelo i udoban ivotni prostor za sebe . Do la zi do blokiranj a aktivnos ti makrofaga i ne utr o-fila, to izaziva pojavu virusnih, gljivinih i bakterijskih

procesa , koji popri maju obl ik hr on in ih , po vrem en o ko m-pli kov ani h oboljenja , sa sve te im ka ra kter om oboljenja .

Upravo hrana koja nije svojstvena oveku predstavlja prvu kariku u lancu, koja podstie razvoj stranih bakterijai gljivica u eludano-crevnom traktu. Na prvo mesto po

tetnosti stavljam produkte koji sadre kvasac (hleb i proizvodi od njega) i produkte koji podstiu vrenje u organizmu (eer). Kada se bakterije ili gljivice utvrde u eludano-crevnom traktu poinju da se ire po elom organizmu, stvaraj ui svoje kolonije na onim mestima,gde mogunajbolje da ive. Na primer, mnoge parazite privlae nekeod materija koje se nagomilavaju u jednom ili drugom organu. Na primer, taloenje bakra u nekom organu privlai

u njega jednu vrstu parazita, gvozda - drugu vrstu, propilalkohola - treu. Shodno tome u tom organu se javlja jedno ili drugo oboljenje. Gljivice i mikrobi-paraziti hranese elijama tog organa, razvijaju se u njemu, stvaraju svojekolonije, koje medicina dijagnostikuje kao jedan ili drugioblik oboljenja ili onkologije. A sve je poelo od sitnica

- nepravilne ishrane.Da bi otklonio imunodeficit ovek mora da se hrani voem, povrem, sokovima iz sveeg povra i voa, orasima,divljim i kultivisanim travama, prekrupama i itaricama,medom i produktima pelarstva. U nekim sluajevima,kao izuzetak, mogu se koristiti mleni i kiselomleni produkti i jaja.

Koliina hrane treba da bude zapreminski manja (u jednom obroku uzeti toliko hrane, koliko moe stati u vae

sastavljene ake), treba je dobro savakati (do tenog stanja) i uzimati u skladu sa bioritmolokom aktivnou pro-

bavn ih organa (od 7 do 9 i od 13 do 15 sa ti).

Veoma je korisno redovno gladovati: 24-42 sata - jednomu dve nedelje i 7-1 4 dana je dno m u 34 meseca. Gl ado vanje je jedno od najboljih i najbrih sredstava za obnavljanje i jaanje imuniteta. {Prigladovanju treba imati u viduvlastite individualne^ starosne i klimatske osobenosti.)

Ukoliko, iz bilo kojih razloga, u vaoj ishrani bude malobio loki aktivnih mate rij a, one se mo gu do pu ni ti vi sokokvalitetnim prirodnim dodacima hrani.

tetnost primene antibiotika sastoji se u tome, to oni re

mete normalan rad imunog sistema i u izvesnom smislu

ga blokiraju.

Prema tome, infekcija je prodrla u organizam i poela brzo da se iri. Odgovor imunog sistema je sledei: poveano stvaranje imunih elija (T- i B-limfocita, makrofaga i

49


26/192

slino) i povienje telesne temperature. Ukoliko je s poveanim stvaranjem imunih elija sve jasno, zato onda organizam poviava temperaturu? Temperatura organizmapoviava se radi toga , da bi se ti me stvor ili nepovoljniuslovi za irenje infekcije (usle visoke temperature dolazi do zakiseljavanja unutranje sredine organizma, koja je

nepovoljna za razmnoavanje mnogih patogenih mikroorganizama); fermenti, pomou kojih imune elije napadajuinfekciju, znatno bolje dejstvuju pri neto povienoj tempe ra tu ri or ga ni zm a (ok o 38 -4 0 C), ne go pr i no rm al no j;

poviena temperatura poveava procese cirkulacije u organizmu (znoj,luenje mokrae, proliv), koji podstiu bre iz

bacivan je toks ina iz orga nizm a. Re zu ltat j e - opta slabost,telo gori i lomi se, limfni vorovi su uveani i bole, obilnose lue znoj, mokraa i stolica je esta.To je normalno fizio

loko ispoljavanje krize ozdravljenja i ienja. Pod takvimnapregnutim reimom organizam funkcionie 2-3 dana ipo tp un o izbacu je bol est i njene neistoe. Posle toga na st upa pot pu no ozdra vljenje .

Kako deluje antibiotik? Javila se kriza - temperatura organizma se poveava, sve vie se javljaju neprijatne pojave,koje ukazuju na aktiviranje imunog sistema. Covek uzimaantibiotik, koji ubija patogene mikroorganizme, normali-zujc telesnu temperaturu i otklanja sve simptome nastu-

pajue kr ize ozdrav ljenja (bo lov e, slabost i sl ino ). Re klobi se da su se u orga ni zm u des ile pozi tivn e pr om ene , alirazmotrimo taj proces dublje.

Posle svog dejstva sam antibiotik bi trebao da se izbaci izorganizma. Treba izbaciti i mikrobe koje je on ubio, to seu stvarnosti sporo deava. To je uz rok to se javlja in toksikacija organizma leevima mikroba.

Posle nekoliko terapija sa antibioticima organizam se od-uava" da brzo i snano aktivira svoju imunu zatitu. Onvie nije tako aktivan u stvaranju imunih elija, kasni sapovienjem te mper at ure,t o utie na elije da su manje aktivne. Je dno m reju, tu deluje nepogre ivi bioloki zako n

funkc ija za kojom se ne ose a po treb a po lako se gu bi ,

atrofira. Upravo to rade s imunim sistemom antibiotici.Istovremeno bakterije, koje su antibiotici ranije uspenounitavali, tako menjaju svoj oblik da postaju otporni nadejstvo antibiotika i ponovo napadaju organizam. Pred takvim napadom organizam postaje nemoan.

U ovejem organizmu ive bakterije i gljivice. Antibiotici unitavaju bakterije, ali ne deluju na gljivice. Obrnuto

- antibi otik je za njih hrana! Rezulta t primene antibio tikaje da nestaju bakte rij ske infekcije , ali se javljaju glj ivine.

Beei od jedne napasti, ovek dospeva u kande druge.

Antibiotici unitavaju normalnu mikronom organizma ipodstiu pojavu disb ak te rioz e.

Primena antibiotika unitava, atrofira imuni sistem oveka.

Kakvo je dejstvo hemijskih materija,koje unitavaju (bloki

raju) imuni sistem oveka. Raznovrsna sredstva za borbu

pro tiv insekata , sredstva za odravanje kue (stana) i na -

metaja, sredstva za pranje, kozmetika i dezodoransi, hlad

njaci i kondicioneri (isticanje gasa za hlaenje, koji imasposobnost da prodire i kroz najmanje pukotine motora za

hlaenje), razna goriva i maziva za automobile i mnotvo

drugog kroz plua i kou dospevaju u organizam i tu se

nagomilavaju. Posle izvesnog vremena te naslage poinju

da utiu na oveji organizam, izazivajui jedne ili druge

vrste alergije, poremeaja i oboljenja. Zbog toga pri izboru

pra kova za pranje i drug ih hemi jskih mater ija treba obra

titi posebnu panju.

51


27/192

Ukoliko se ovek nalazi u tehnoge noj ili geopatog enoj zo ni njegov organizam slabi i istovremeno se provocira iz-obliavanje elija. Savet je jedan - bez krajnje potrebe neposeiva ti te zo ne .

Sto se tie leenja i operacija, tom e treba pristupat i samou sluaju krajnje nude. Ni u kom sluaju ne pristajati na

odstranjivanje timusa ili slezine. Bez njih je orga nizam osuen na muke i sigurnu smrt. Naglo se poveava opasnostod pojave zlo udnih t umor a. Jo su opasnije operacije pre saivanja organa i postoperativna primena imunodepresa-nata (lekova koji unitavaju imunitet, s ciljem spreavanjakidanja presaenog organa). Kod takvih ljudi opasnost odpojave zl ou dn ih tu mo ra je za 10 -1 00 0 pu ta vea u po -reenju sa zdravim ovekom! Savetujem da iz usta odstranite sve plombe sa amalgamom, koje sadre ivu i polako

truju oveka. Bilo kakvo drugo leenje i ozdravljenje trebada se vri pomou prirodne snage organizma i Prirode.

Jaanje imuniteta podstiu:

Prot ivpa razi tno leenje pom ou trojke " (detaljnije objanjeno u knjizi ivot bez parazita).

ienje debelog creva (pomou klistira, posebno sa uku-vanim urinom, mravi ljudi treba da primenjuju veomaoprezno).

ienje krvi i limfe (pom ou saune i sveih sokova ). ienje vezivno g tkiva (gladovanje, svezi sokovi i saun a).

t ienje usne duplje (sisanjem ulja i zati m vakanjem be -log luka).

ienje, leenje i jaanje koe pom ou saun e i utrljavanja

ukuvanog urina jaaju zatitu organizma preko koe.

52

. ank Prakala na jaa imu nit et istei sluzok ou el uda -no-crevnog trakta od patogenih mikroorganizama (oni nevole slani rastvor, koji se koristi kod ovog naina ienja).

Kretanje, terapije elienja organi zma (kontrast na polivanja, kupanja, sauna), posebno na sveem vazduhu, omoguavaju stvaranje i odravanje vlastitog imuniteta.

ta je snaga prirodnog leenja?

Malo ko sebi predstavlja snagu (silu) prirodnog leenja.Mnogi se nadaju pomoi od bolnica i lekara, ali oni skoro nita ne mogu da urade, poto se uzroci oboljenja kriju u ranijeopisanim faktorima (vlastitoj karmi i karmi predaka, nainuivota, miljenja i ishrane). Avaj, lekari tim kategorijama nemanipuliu.

Za dugotrajno leenje potreban je samo samostalni rad sasvojom sveu - u prvom redu, a kao drugo - rad na svom organizmu. Evo oiglednog primera.

Imam 26 godina. Odrastala sam kao bledo, krljavo i bolesno dete. Patila sam od estih krvarenja iz nosa i glavobolje.Ukratko, odrasla sam na lekovima.

Izvrila sam ienje creva sa limunom - izalo je mnogosluzi i druge gadosti. U martu sam istila jetru i gladovala na soku od jabuka jedan dan. iz mene su izala tri komadia veliineljive, kao neko meso sa plavim ilicama. Tako su zaudarali da

sam mislila da u da umrem od gaenja. To su, verovatno, bilipolipi j er su mi otpali svi visei mlade i na te lu.

Pri ienju jetre imala sam 5 pranjenja na svakih jedan ipo sa t. Uo p te reeno, pos le to g ienja sakupila sam dve i poae izbaenog kamenja! Alergija,

Documents

GenadijPetrovicMalahov Samoizlecenje u XXI Veku