Opsta 2 Humanizam i Renesansa

8/12/2019 Opsta 2 Humanizam i Renesansa

1/43

OPTAKNJIZEVNOST

II 1

Franesko PetrarkaKanconijerovani BokaoDekameronEKSPIR stvaralatvo tra!e"i#eFransoa Ra$le Gargantua i Pantagruel knjiga I%i!el "e ServantDon Kihot

1


2/43

&'%ANIZA% I RENESANSA

U nauci o knji. postoji dilema da li se humanizam i renesansa posmatraju kao dva ilikao jedan pokret, zadralo se miljenje da se tu ipak radi o dva pokreta koji su usledilijedan, za drugim. Humanizam (od humanis o!eleava 1". vek, a o!eleen jea#irmacijom $oveka (to u sumnju dovodi nasle%ena pravila iz srednjeg veka renesansa(od #r. rantr kao pokret o!eleava 1&. i 1'. vek, zna$i preporod, o!navljanjeanti$ke tradicije, preispitivanje tradicije srednjeg veka i uspostavljanje novog pogledana svet.olevka renesanse je )talija, jer se jedino u njenoj ekonomskoj i kulturnoj situacijimogla stvoriti pogodna klima, za izrastanje tako velikog pokreta kao to je !ilarenesansa. U italijanskim gradovima 1". veka !ila je !eoma razvijena trgovina,!ankarstvo, manu#akrura, to omogu*ava otvaranje )talije prema najudaljenijimkrajevima +vrope i zije.

-ok se u ve*ini evropskih u rancuskoj i +ngleskoj, ivi u uslovima punog#euddalizma, u )taliji se s ranim kapitalisti$kim o!licima proizvodnje stvaraju i rani!uroaski odnosi me%u ljudima. /vi oni koji imaju novac ili ugled nastoje da svoj ivotu$ine to prijatnijim 0 zidaju veli$anstvene dvorce, koje ukraavaju skupocenimnametajem i slikama, prire%uju raskone goz!e i vesele sve$anosti i okruuju paljivooda!ranim i otmenim prijateljima. ni postaju mecene koji pomau kulturu i umetnost,otvaraju muzeje, !i!lioteke i akademije. 2i ljudi, kao nosioci celokupnog kulturnogivota, dakle, vie nisu svetenici i monasi, ve* slo!odni gra%ani plemenitog porekla.ni se isti$u kao am!asadori i dravnici, kao nastavnici u kolama i pro#esori nauniverzitetima, kao #ilozo#i, pesnici, nau$nici i umetnici. /e!e nazivaju humanistima,

pa otuda celo duhovno i intelektualno strujanje koje oni propagiraju prozvano jehumanizam. U sredite svog interesovanja oni su postavili studije o $oveku (studiahumana sa ciljem da se!e i svoje !linje oplemene i usavre i tako postignu svojvrhunski ideal 0 humanitas, tj. najviu mogu*u meru $ove$nosti. 3o tome su sehumanisti odvojili od mraka i tame srednjovekovlja, u kojima su se nauka i ljudskamisao usredsre%ivale samo na teoloke studije. 4a novo shvatanje $oveka presudno suuticali i doga%aji vanknjievne prirode (geogra#ska otkri*a merike (olum!o, idrugih udaljenih krajeva (5asko de 6ama, 7agelan, dostignu*a u o!lasti #izike(8runo, tehnike (otkri*e tamparstva 0 otkriva se kultura )ndije i -alekog )stoka(ine, 9apana. :ahvaljuju*i tako zna$ajnim otkri*ima ire se vidokruzi i uspostavljase novi pogled na svet i na pojedinca.

-a !i postigli svoj cilj, humanisti se nisu mogli osloniti samo na se!e, a nisu se hteliosloniti na literaturu i #ilozo#iju i srednjeg veka. :ato su se oni, u svojoj !or!i za noveo!like i na$ine miljenja o!ratili svetu antike. )stina, i srednji vek je $itao i prevodioanti$ke pisce, ali je imao svoju ideologiju (memento mori, koja u centar svoginteresovanja nije stavljala $oveka i njegov ivot, nego je naglaavala !ezvrednostsvakog individualnog nastupanja. nti$ka kultura u srednjem veku !ila je uskla%ena

;


3/43

prema skolasti$kim idejama crkve, i tek sa padom


4/43

-o!a renesanse o!eleeno je i mnogim poetikama (3etrarka, 8oka$o, 7ikelan%elo,?eonardo i teorijama knji. (rentino, 5ito, 2aso. 3oetike se mahom !aveprou$avanjem poezije i njene sutine, razmatraju svrhu poezije i njeno mesto u$ovekovom ivotu, !ave se teorijom knji. rodova i vrsta. /vi knjievnici !orili su se za

isti ideal 0 poezija tre!a da !ude umetnost re$i koja !i dostigla najvii stepen #ormalnogsavrenstva 0 !esprekorno po izradi, prepuna meta#ora, !ogata rimom i zvucima,harmoni$na i sve$ana, elegantna. 2akav stav je, zapravo, !io preuzet iz nekihsrednjovekovnih gledanja na poeziju i iz stavova anti$kih pisaca (Horacija. 2eorijskamisao humanista se svodila na po!ono i skoro ropsko kopiranje uzora, $ime sunastajale kompilacije (spajanje pozajmljenog u novo delo.

@etorika postaje vetina koa se najvie ceni i u poeziji (3etrarka A kao retorika, poezijahvali i u!e%uje, pisana je !iranim jezikom, samo saeto i u stihovima. ) poezija imaza cilj da pou$i i uz!udi, i da zadivi uzvieno*u i izvrsno*u govora. ao i klasi$ni

pisci (3laton, renesansni poeti$ari smatrali su da su pesnici !liski prorocima jerposeduju !oansku inspiraciju i govore po unutranjem zanosu i po !ojemnadahnu*u. 3oreklo poezije je prema tome, u !oanskom zanosu, a pesni$ketvorevine su darovi s ne!a. vakve 3latonove ideje o poeziji i o pesnicima nale supristalice i posle pojave ristotelove 3oetike.ristotelova 3oetika izazvala je pravu revoluciju u renesansnim razmiljanjima opoeziji. /rednji vek skoro da nije ni znao za ovo delo u ara!ljanskim i sirijskimverzijama ono je !ilo znatno skra*eno.

2ek 1"BC., kada je tampan prevod na latinski i 1&DC. kada je tampan gr$ki prevod,3oetika po$inje da prodire u +vropu. 3ostepeno po$inju sistematska prou$avanja ikriti$ka preispitivanja ristotelovog spisa, tumalenja sa estetskog i ... stanovita.-iskusije o pravoj prirodi i sutini poezije sada su polazile od $uvenog ristotelovogu$enja o mimezisu 0 osnovno svojstvo poezije je podraavanje stvarnosti (prirode, alipesnik ne mora govoriti samo o onome to se zaista dogodilo, ve* on moe da pie i ostvarima kakve su one, prema kazivanju i verovanju ljudi, ili kakve !i tre!alo do !udu.8ilo ta od toga da iza!ere, pesnik je duan da se upravlja po zakonima verovatnog inunog, njegova #ikcija tre!a da izgleda kao mogu*na, njegova istina mora da zvu$ikao verovatna.

3oredivi istoriju i poeziju ristotel kae da pesnitvo pokazuje ono to je opte, aistoriogra#ija ono to je pojedina$no (za pesnitvo nije !itno ono to je pojedina$no,sporedno i slu$ajno, ve* ono to je idealno i opte.ristotel nije razjanjavao koji je cilj poezije i s kakvom namerom pisci piu svoja dela,Horacije je tvrdio da knji. tre!a i da podu$i i da za!avi (pedagoka i esteti$ka #0ja 0ovakvo shvatanje ciljeva knji. prihvatili su mnogi humanisti. 3edagoko (moralisti$koshvatanje poetskog dela datira iz srednjovekovnih poetika, gde se isti$e da se poukakrije ispod vela alegorije i da $italac tre!a da je razotkrije. /hvatanje o za!avnom

"


5/43

karakteru literature me%u renesansnim teoreti$arima stvorilo je jednu struju koja jezadatke poezije svodila na puko zadovoljstvo A hedonisti$ka teorija literature.

3od uticajem ristotela, ve*ina poeti$ara ipak prihvata miljenje da korisnost poetskog

dela lei u pro$i*avanju ljudske due, katarzi, koja se vie ne nalazi samo u tragediji,nego u celokupnoj knji.

@enesansni teoreti$ari nisu !ili saglasni ni po pitanju poloaja poezije u sklopu svihpojedina$nih disciplina ljudskog duha. 5e*ina njih je, oslanjaju*i se na ristotela i3latona, smatrala da je poezija najvrednija mani#estacija ljudskog duha i da jesuperiorna nad svim drugim intelektualnim i prakti$nim disciplinama. /vi oni govore opesni$kom geniju, o pesni$kom zanosu i imaginaciji kao neophodnim preduslovima zanastanak poetskog dela, o umetniku i umetnosti kao ne$emu to je !oanskog porekla.3odela poezije na rodove i njihovo podro!no de#inisanje !io je za humaniste zadatak odprvorazrednog zna$aja.

-eli*i poezije po na$inima podraavanja, ristotel je govorio o podraavanju koje sepostie pripovedanjem i o onom koje se postie prikazivanjem lica angaovanih u nekojradnji. od prvog, pesnik moe da govori ili na usta neke druge li$nosti ili u svojeime (to je epopeja, ali moe !iti i lirika, koju ristotel nije pominjao. od druge vrstepodraavanja, pesnik se uopte ne javlja i to podraavanje odre%uje dramu. 2eoreti$arirenesanse su se sloili sa ristotelovom podelom, ali su !ili u nedoumici kako liriku,koju ristotel nije uopte pominjao da usklade sa teorijom o podraavanju. 3o njima,sve ono to se podraava, $ini se na tri na$ina, prema tome, i poezija je trojaka 0 ujednoj se prikazuje, a li$nost pisca u tome nikad ne u$estvuje 0 to su drame, u drugoj sene prikazuje nego pesnik li$no pri$a o stvarima A to je ditiram!ska i lirska poezija, utre*oj, koja predstavlja meavinu prethodne dve, $as govori pesnik, $as li$nosti u delu 0to je epska (herojska poezija. li dok je ristotel na prvo mesto isticao tragediju,renesansni poeti$ari su epopeju smatrali vode*im knji. rodom.

Eto se ti$e tragedije, renesansne poetike se slau sa ristotelom A 2ragedija jepodraavanje nekog stranog i saaljenja dostojnog slu$aja koji se dogodio slavnim iuzvienim li$nostima (za njih su to !ili kraljevi i kneevi. 2i karakteri ne !i tre!ali da!udu ni suvie do!ri, ni suvie zli, ve* ljudi po sredini, kako !i njihovo stradanjeizazvalo kod gledalaca strah i saaljenje. 2ehni$ki zahtevi tragedije su 0 atmos#era morada se do$arava uvek na istoj, uzvienoj liniji, stil mora da !ude odmeren i elegantan,$itav tok tragi$ne radnje mora da stane u pet $inova, ni jedan manje ili vie.

3rimarno u tragediji, po renesansnim poetikama, nije radnja, ve* ose*anje, radnja jesamo predmet ili oru%e u #a!uli, a cilj je ose*anje (a#ekat. )zazivaju*i strah i saaljenje

&


6/43

onim to se odigrava na sceni, tragedija u!laava i $isti ova dva ose*anja, a time i ostalestrasti i duevne pometnje (katarza.

omedija se shvata kao antiteza tragedije, imaginacija nekog veselog i smenogdoga%aja iz kruga gra%anskih, doma*ih ili privatnih stvari. 9unaci komedje su li$nosti iz

srednjih i niih slojeva (sluge, kuvari, vojnici. :a razliku od tragedije, u komediji suli$nosti i radnja izmiljeni, ali ona ipak tre!a da prui imitaciju ivota, ogledalo istine0 to je


7/43

domaaja renesanse (od sredine 1&. veka za njih po$inje period mnogovekovnog mrakai tekog nazatka.

5elike evropske knji. pokazivale su tokom 1'. veka veliko interesovanje za teorijupoezije.

7e%utim, teorijski spisi o poeziji u rancuskoj, +ngleskoj i Epaniji zaostaju za spisimao poeziji koji se istovremeno izdaju u )taliji. ) tamo se kao osnovno merilo u poezijipreuzimaju na$ela ristotelove 3oetike, ali u rancuskoj je ovo delo prvi put izato tek1&&B. god. a u +ngleskoj 1&B&. )talijani su tada ve* uveliko prevodili i tuma$ili ovodelo, pa se u engleskim, #rancuskim i panskim poetikama nije moglo na*i nita to ve*nije postojalo u italijanskim (-e 7ontenj, 8ekon, /ervantes.

d sredine 1'. veka, mnogi pisci po$inju da osporavaju pravila u knji. koja je porpisaoristotel (retino 0 najodlu$niji protivnik podraavanja klasi$nih pisaca, isticao je da jepoezija slo!odna igra duha i #antazije. Fordano 8runo 0 nema pravila koja !i o!uhvatila

sve pesnike i sva njihova dela 0 nagovetaji romantizma, astelvetro 0 nema poezije !ezizmiljanja, Eekspir, ?ope de 5ega. 3od dejstvom knjievnih i istorijskih okolnosti, odsredine 1'. veka polako po$inje da se gasi renesansna knji.

)z umetnosti i knji. nestajali su oduevljenje i opijenost ivotom, stvarala$ka radost islo!odoumlje, a umesto njih su se sve vie uvla$ili zamorenost i klonulost, o!novljenistrah pred smr*u i prolazno*u svega zemaljskog. -o!rim delom taj preokretprouzrokovali su o!novljeni nazori katoli$ke crkve ($uveni crkveni koncil u 2ridentu(1&"&.01&'=. imao je za posledicu osnivanje strogih sudova i strahovlade. :a kontroluknji. sastavlja se )ndeks za!ranjenih knjiga u kome mesto do!ijaju -ante,7akijaveli, opirnik, pojavljuje se $uveni svemo*ni jezuitski red, koji postajekontrolor politike i svakodnevnog ivota. 3romenjene prilike u ekonomskom ivotu,izazvale su i osiromaenje umetnosti, ona se svodi na uzak krug doivljaja i ideja i sve!re prihvata o!eleja epohe kojoj je osnovni ton davala katoli$ka o!nova. 2aj proces jetrajao nekoliko decenija, kad se on zavrio, !ilo je gotovo i sa renesansom.

G


8/43

Franesko Petrarka (Kanconijer

ratak vremenski razmak deli 3etrarkin anconijer od najplodnijeg razdo!lja-anteovog stvaralatva. 3a ipak postoje ogromne razlike izme%u dva reprezentativna

dela italijanskog pesnitva 1". veka. -ante je univerzalan pesnik, sav predanpro!lemima $ove$anstva, okrenut prema spoljanjem svetu. 3etrarka je, naprotiv, prviindividualista u evropskoj poeziji, sav u su!jektivnom, intimnom proivljavanju, lirskiintrovertan pesnik. 8ez njega se ne !i mogla zamisliti istorija celokupne lju!avne lirike,jedan je od najvanijih pesnika svih vremena, po kome je petrarkizam kao pose!napojava u teoriji knji. i do!io ime.7ada nije ro%eni irentinac, ivot i stvaralatvo ran$eska 3etrarke neodvojivo suvezani za irencu. tac mu je !io !elenik koji je prognan iz irence 1=D;. )ste godinekada je iz grada izgnan -ante ligijeri. 7ada mu je 1=DB. priznata nevinost, 3etrarkinotac se nikad nije vratio u irencu. 3rve godine svog ivota 3etrarka je proveo u 3izi, azatim se seli u 3rovansu, u vinjon (gde se z!og politi$kih !or!i preselio papa, mesto

u kom su se okupljali cenjeni ljudi iz cele +vrope. 8oravak u vinjonu ostavio je dostatraga na kasnije 3etrarkino stvaralatvo 0 dosta toga prihvata iz provansalske tradicije(liriku tru!adura i truvera, ali i iz sicilijanske (pre svega sonet. /tudirao je prava u8olonji, ali je !rzo napustio studije i vratio se u vinjon, gde se uklju$io u otmeni ipre#injeni ivot papske kurije. U tom periodu pie stihove jezikom nasle%enim odpisaca slatkog novog stila (6vida avalkatija i -antea. 4jegova izvanredna knji.aktivnost donela mu je ogromnu slavu i uspeh u !ogatim avinjonskim krugovima(do!io je zatitu mo*ne rimske porodice olona. U tom periodu 3etrarka se intenzivnoposve*uje pisanju velikih knji. dela, uve*avaju*i jo vie naglo ste$eni glas velikogpisca. 3oto mu je priznato da je dostojan te visoke po$asti 1="1.god. postaje poetalaureatis (!iva oven$an lovorovim vencem na apitolu u @imu. 5eoma rano se

zamonaio i ostao sveteno lice do kraja ivota. /a *erkom ran$eskom se povukao ujedno mesto !lizu 3adove i tamo umro jula 1=G".3etrarka je pisao poeme (#rika 0 u kojoj se uzdie slava @ima i )talije, delo je nalatinskom jeziku, u heksametrima (pod uticajem


9/43

3adove, koja je umrla za vreme epidemije kuge. li za nas nije vano da li je ona zaistapostojala kao ivo !i*e, jer postoji kao stvarni lik poezije kojom *e se nadahnjivatimnogi potovaoci i oponaatelji 3etrarkinog pesnitva tokom slede*ih vekova.anconijer je z!irka pesama posve*enih ?auri. 3isana je narodnim italijanskim jezikomi pisac ju je nazvao rerum vulgarium #ragmenta (sitnim i pristim stihovima. 4aziv

anconijer nije dao autor ve* kasniji prire%iva$i prema vrsti pesama koje su ovdezastupljene (kancona 0 vrsta italijanske narodne pesme koja se peva, sastavljena odneodre%enog !roja stro#a, a one su sa$injene iz neodre%enog !roja jedanaesteraca isedmeraca. >esto se zavrava jednom kra*om stro#om upu*enoj oso!i kojoj je kanconaposve*ena. :!irka o!uhvata ='' pesama me%u kojima su naj!rojniji soneti (pesni$kio!lik strog po kompoziciji, sastavljen od 1" stihova uglavnom jampskih jedanaesteraca./astoji se od dva jasno podeljena dela 0 prvi se sastoji od dva katrena sa rimom a!!!a,a!!a, a drugi deo od dve tercine sa rimama cdc, dcd, ali i cdc, cdc, kancona sestine(nerimovana pesma sastavljena od ' stro#a od po ' jedanaesteraca i jedne tercine nakraju, vodi poreklo od provansalske lirike, !alate (pesma za igru, aljive ili lju!avnesadrine. /astavljena je od kratkog uvodnog re#rena i nekoliko (naj$e*e $etiri stro#a,

sa kom!inacijom jedanaesteraca i sedmeraca, madrigali (pesma narodnog porekla,sastoji se od ;0= terceta i 10; rimovana distiha, meovitih stihova. 7ada je najve*i !rojpesmama lju!avnog karaktera u 3etrarkinoj z!irci ima i prigodnih, politi$kih irodolju!ivih pesama. ne nisu komponovane po hronolokom, ve* po #a!ularnomprincipu (prvi deo $ine one koje se odnose na ivu ?auru, a druge koje se odnose naperiod posle njene smrti A estetski kriterijum raspored pesama, preko gradacijskogporasta pesnikovih ose$anja. 3rva pesma je uvodni sonet u kome pesnik s ose*anjemprolaznosti ivota sagledava svoje mladala$ke grehe uvi%aju*i koliko se z!og toga stidii kaje, poslednja pesma je neka vrsta molitve 8ogorodici, sagledavanje ivotnog puta ipokajanje pred smrt. )ako je ?aura i motiv lju!avi najupe$atljiviji u pesmama, ipak jeglavni junak anconijera sam pesnik.7ada se u 3etrarkinom veli$anju gospe ?aure mogu nazreti tragovi ranije tradicijeslavljenja ene kao sim!oli$kog ili alegorijskog otelotvorenja !oanske lepote iduhovnog savrenstva, ?aurin lik u anconijeru veoma se razlikuje od lika -anteove8eatri$e. ?aura nije kao 8eatri$e, !estelesno, ezoteri$no !i*e niti alegorijska #igura.na je lik iz zemljaskog ivota, o$aravaju*e lepote koja op$injava zalju!ljenog pesnika.4jeno prisustvo u pesnikovoj stvarnosti ispoljava se najvie kroz ose*anja koja ona unjemu izaziva. 3etrarkina lju!av prema ?auri nije poput -anteove, izraz duhovne tenjeka !oanskom savrenstvu, ve* je to zemaljska strast, koja u njemu !udi nemir,duevnu !or!u i sloena promenljiva raspoloenja. U nekoj vrsti lirske isposvesti,pesnik iz pesme u pesmu otkriva razli$ite trenutke svog unutranjeg ivota, razli$itaduevna stanja nastala iz lju!avne strasti koju je ?aura u njemu pro!udila. 2a dramakoja nastaje u pesniku ima jedan optiji zna$aj , ona nastaje kao suko! ose*anja irazuma, strasti i savesti, kao plod tragi$nog nesklada izme%u tenje ka ne!eskom!oanstvu i miru i ose*anja vezanosti za svet ovozemaljskog ivota. ?aurin lik jetako%e protivre$an. na je oli$enje !oanske lepote, $ednosti i vrline, ali je i slatkadumanka, $aro!nica koja zalju!ljenom nudi samo neizvesnost, stalna kole!anjaizme%u nade i o$aja, izme%u sre*e i elje za smr*u. ?ju!av je za 3etrarku izvor $enjekoa se nikad ne zadovoljava, on je ro! te lju!avi u kojoj istovremeno i pati i uiva. )posle smrti, ?aura je isto tako telesna kao i za ivota0mada !oravi na ne!u ona se sada,

B


10/43

humana i milostiva, pesniku javlja u zemaljskom o!liku, u punom sjaju nekadanjelepote. :ahvaljuju*i 3etrarkinoj nepomu*enoj hri*anskoj veri, o$aj z!og ?aurine smrti!iva u!laen uvereno*u da je njena dua nsatavila da ivi u carstvu !laenih, ali pesnikipak nastavlja da je trai na zemlji u svojim uspomenama.?ju!av o kojoj 3etrarka peva je tipi$na i vanvremenska i nadrasta ?auru. ?aura, dakle,

nije samo izvor lju!avi koja je o!uzela pesnika, ve* je postala sim!ol, ideja (na toukazuje i njeno ime ?aura0?auro0slava, lju!av prema ?auri je pesni$ka epizodapreo!raenja u pesni$ki mit.7otivi i teme koji su o!ra%eni u anconijeru veoma su !rojni 0 ideja o prolaznostiivota (ivot kao kratak san i ljudskog tela, ve$nost lju!avi, promenljivost ljudskesud!ine i sre*e, egzistencijalna !ezizlaznost i nemo*, meta#izi$ke teme, suko! realnog iirealnog, nagonskog i duhovnog. se*anja pesnika neposredno su povezana saprirodom (npr. ?aura se poredi sa detaljima iz prirode, opisana je upravo onako kako suizgledale renesansne dame na slikama 8oti$elija 0 plodne ene sa #rizurom u o!likukrune i sa dva zlatna pramena koja padaju niz lice, o!rijanih o!rva. :a opis ?aurekoriste se srednjovekovni am!lemi (#igure koje imaju alegori$no zna$enje i !liske su

sim!olima, npr. !elo lice, zu!i kao !iseri, o$i kao sunce, $elo kao ne!o,ja!u$ice kao rue. /vaki deo tela se pojedina$no opisuje (osmeh, pogled, ode*a, hodali dalje od toga se ne ide, nema erotskih slika (osim to pesnik ponekad se!e zamiljakao deo nakita koji lei na ?aurinim grudima, !lizu srca./tilska o!eleja 3etrarkine lirike su tako%e !rojna 0 kontrasti i oksimoroni (dovo%enje uvezu dva opre$na pojma po$ivaju na antitezama (ivot0smrt, prolaznost0ve$nost,oganj0led, san0java, ne!o0zemlja, sladak0gorak, duh0telo, #igure na!rajanja iponavljanja (asident, polisident, ana#ora, epi#ora, simploha, asonanca, aliteracija, epitetii pore%enja.5i to sluate rasut u stihove0va pesma je neka vrsta prologa napisana je 1="C. ili 1="B. god. u o!liku soneta.3etrarka je u kasnim godinama razmiljao o svojim gresima iz mladosti i video kolikoga je to udaljilo od drugih plemenitih ciljeva. Uprkos stidu i kajanju i spoznaji oprolaznosti svih ovozemaljskih stvari (ivot je kratak san, pesnik shvata da nijedovoljno jak da prevazi%e sve svoje grehe i da u se!i ugasi ar strasti koji ga $itav ivotprati.11. 4eka je !laen dan, mesec i do!a7ada pati u slatkim mukama, pesnik ipak !lagosilja mesto i vreme prvog susreta s?aurom, kad ga je zaro!io njen pogled. n slavi svoje lju!avne patnje i stihove kojepie u slavu voljene ene. 3esma je prepuna ponavljanja i na!rajanja re$i istegramati$ke kategorije (asidenti i polisidenti i oksimorona (slatke rane.


11/43

sre*e 0alegorija pesnikovog nemirnog ivota. ao !rod u oluji, pesnik je izloenopasnostima telesne lju!avi, iz koje ne moe da ga spase ni $ista lju!av prema ?auri.


12/43

su jedina norma iskrenosti, odmerenosti i kulture. 8oka$o slika razli$ite karaktere iisti$e tipi$ne oso!ine odre%enih slojeva ljudi (njihovo ponaanje, maniri i govor vezanisu za staleke pripadnosti, doga%aji opisani u pojedina$nim pri$ama direktno su vezaniza karaktere junaka to se moe shvatiti kao po$etak postupka psihologizacije u knji.-elo je pisano na narodnom jeziku, i vie nego kod -antea i 3etrarke, odie sveinom

narodnog govora, pose!nu dra u delo unose situacije i anegdote iz svakodnevnogivota.4aslov dela -ekameron poti$e od gr$kih re$i deca (deset i mera (dan i zna$i knjigadeset dana, jer je knjiga, koja ima stotinu novela, podeljena na deset dana. 2akompoziciona sli$nost sa anti$kom tradicijom (sim!olika !roja sto doprinosi samospoljanjem, #ormalnom jedinstvu i simetriji dela i nema du!lji zna$aj.4ovela je vrsta knji. dela, koja ima dugu i !ogatu tradiciju. 2o su dela u kojima jesaeto prikazan neki doga%aj, pripovedanje se koristi sli$nom tehnikom kao drama(ekspozicija, zaplet, peripetija, rasplet i kraj, pri $emu duina nije vana (postoje kra*ei due novele. 8oka$ov -ekameron je !io uzor za mnoge kasnije pisce, on je u 1B.veku postao delo na osnovu kog se $esto tuma$ila teorija novele. 4ovela naj$e*e

sadri samo jedan doga%aj, jedan ili dva karaktera, a z!ivanje je ograni$eno u vremenui prostoru. 4ajvie se !avi pojedina$nom ljudskom sud!inom, a njen se sadraj $estoproiruje autorskim komentarima, lirskim izlivima, upotre!om sim!ola i alegorija.>esto se naglo zavrava, naglim komentarom ili apelom autora. 3ostoje razne vrstenovela 0 istorijska, realisti$ka, romanti$ka, impresionisti$ko0naturalisti$ka, psiholoka,satiri$na, pustolovna i dr. 6ete je novelu de#inisao kao doga%aj koji se dogodioneo$ekivano0 naglaava ono to je novo, neo!i$no i zanimljivo, to izaziva $u%enje ipokre*e #antaziju. ono to je u noveli odlu$uju*e, to je A o!rt. @omanti$ari su noveluiskoristili za uvo%enje motiva !ajki (umetni$ka !ajka 0 narodna !ajka, realisti$nesadrine, po strukturi sli$na !ajci, trag nalazimo jo u indijskim z!irkama (Hiljadu ijedna no*, u anti$koj knji. (gr$ki lju!avni roman sa pustolovnim epizodama, usveta$kim legendama i egzaltima. -oga%aji, sami po se!i nisu #antasti$ni, ali se novela,tee*i zanimljivosti, $esto duhovitim o!rtima dri neo!i$nog i iznenadnog. 2i o!rti se,nasuprot !ajci, zasnivaju na psiholokom razvitku likova, na uzro$no0posledi$nojpovezanosti doga%aja, na jedinstvu epizoda .4aglaene i preuveli$ane situacije moraju!iti verovatne, mogu*e i naj$e*e proisticati iz svakodnevnog ivota. 9unak novele uvekuspeva da iz!egne smrt, ali ne zahvaljuju*i natprirodnim silama, ve* sopstvenomsnalaljivo*u, visprenim odgovorom ili domiljatosti svojih pomaga$a. 2eme su!rojne 0 enid!a ili udaja s preprekama, prevaren mu, oklevetana ena i dr. >esto uprvi plan dolazi duhovito i ver!alno nadmudrivanje ili takmi$enje u podvaljivanju, pase novela pri!liava aljivoj pripoveci (izo!li$avanje pikarskog romana, npr. lik +re unaoj knji.. U 1B. veku novela je postigla najve*e umetni$ke domete (u delima/tendala, 3ukina, >ehova, 6ogolja i 2olstoja. 7odernu novelu karakteriu unutranjimonolozi, tok svesti, a tema je tragi$na sud!ina usamljenog $oveka u sivom svetu(ekspresionizam 0 a#ka, 7an.:a 8oka$a su karakteristi$ne novele gde je u centru z!ivanja dovitljivi prevrtljivac,ali ih ima i sa druga$ijom tematikom (npr. sa motivima iz anti$ke i srednjovekovnetradicije ili da nekim tragi$nim doga%ajem. :a 8oka$a je, me%utim, karakteristi$annov na$in uo!li$avanja novela A nova prezentacija ivota i jezi$kog uo!li$avanja (kojepo$iva na jezi$kim o!rtima. 4ovela moe da za!avi, ali i da pou$i, u njoj se mire

1;


13/43

tragi$no i komi$no (novina koju je uveo 8oka$o i meaju razli$iti vidovi stvarnosti,izmiruje se ono to pripada visokom (uzvienom, tragi$nom stilu i ono to pripadao!i$nom (niskom, humoristi$nom stilu.8oka$o zapo$inje pripovedanje realisti$nim opisom tragi$ne epidemije kuge koja zaistaje harala irencom 1="C. god. li pesnikova reakcija na straan doga%aj, nije misti$na

skruenost u strahu od nesre*a i kazne 8oje na drugom svetu, nije pesimisti$noporicanje vrednosti i lepote ivota, naprotiv, to je pohvala vitalnoj mladosti ineunitivoj sveini prirode. U opustoenom gradu u crkvi /anta 7aria 4ovella, sastajese sedam devojaka i tri mladi*a 0 3an#ilo (sretan lju!avnik, ilostrato (prevaren io$ajan lju!avnik, -ioneo (veseo i !ez skrupula 0 sva trojica sim!oliu = aspektapi$eve li$nosti, 3ampina (razumna i sretna u lju!avi, vatrena ilomena, +liza(devoj$ica koju mu$i strasna lju!av, 4ej#ila (naivna i $ulna, narcisoidna +milija,lju!omorna ?aureta, ijameta (sretna i !rina z!og uzvra*ene lju!avi A tipovi enakoje je 8oka$o sretao u ivotu. ni odlu$uju da napuste grad i da se sklone u idili$nu izdravu prirodu, gde provode dane u goz!ama, plesu, igrama i razgovoru. -a !i im !reprolo vreme, pri$aju razli$ite i vesele pri$e, svako od njih mora ispri$ati svakog dana

po jednu novelu na zadatu temu koju zadaje kralj, odnosno kraljica druine.0 3rvi i deseti dan nemaju odre%enu temu,0 u drugom se pripoveda o prevrtljivosti sre*e,0 u tre*em o ostvarenim, preteno lju!avnim eljama,0 $etvrti sadri uglavnom tragi$ne novele o lju!avi i smrti,0 a peti o lju!avima koje zavravaju sretno nakon mnogih nezgoda,0 sedmog dana pri$a se o prevarama to ih prave spretne ene na ra$un glupih

mueva,0 u osmom danu ponovo se govori o razli$itim alama i podmetanjima u kojima

stradaju glupaci ili muevi rogonje, a trijum#uju lukavi i okretni ljudi,0 deveti dan o!uhvata novele o velikim i plemenitim delima.

U 8oka$ovom delu preovladava telesna lju!av, prikazana u najrazli$itijim situacijama iepizodama, iako ima elemenata erotike i lascivnosti, oni ni ne prelaze granicevulgarnog i niskog, ve* ostaju u nagovetajima, aluzijama. 4a tim detaljima naj$e*e ipo$iva o!rt u 8oka$ovim novelama. / druge strane, ne iscrtava je pesnikova sklonostza alu i porugu na ra$un onih koji nisu dorasli zakonitostima gra%anskog sveta 0 suivanjem i simpatijom, 8oka$o opisuje inteligenciju ljudi. -ve osnovne pokreta$kesnage dominiraju -ekameronom A tema lju!avi i tema inteligencije, i one su prikazanekroz mnotvo likova i situacija.8oka$o je dao mnotvo neposrednih, psiholoki istinitih likova iz svih drutvenihslojeva, i opisao je niz sredina, od #eudalnih dvorova i samostana do gradskih ku*a,ulica i trgova. 2o su spoljanji okviri u koje su smetene pesnikove eti$ke poruke, kojese mogu protuma$iti kao o!nova svega ljudskog, spontanog i prirodnog, kao irok,slo!odan smeh nad licemerjem lanim moralom 0 o tome naj!olje svedo$emnogo!rojne komi$ne zgode najrazli$itijih tipova pa i svetenika, redovnika i redovica.3esnik se opredeljuje za prirodnu jednakost ljudi koji se razlikuju samo po vrlini iinteligenciji.?epota 8oka$ovog stila i njegova renesansna shvatanja !ili su razlog to je -ekameronza italijansku prozu postao ono to i 3etrarkin anconijer za poeziju. 9ezik je raznolik irealisti$no prilago%en likovima i situacijama (jezi$ko ponaanje likova poja$ava e#ekat

1=


14/43

humora, putem jezika stvara se neka vrsta preseljenja stvarnosti u knji. delo,pripovedanje je jednostavno, saeto, a re$enice i stil 0 ritmi$ni i precizni, izrasli izpoznavanja anti$ke i srednjovekovne tradicije. Humor u -ekameronu po$iva nastvarnim odnosima iz ivota (npr. u slikama vezanim za polni ivot ili za pranjenjekarnevalski humor i nova a#irmacija, karakteristi$ni za @a!lea.

1. dan 0 /er epeleto (*eperelo0panj, cepanica, lanom ispove*u prevari jednogpo!onog kalu%era. 3remda je za ivota !io najgori $ovek (lano je svedo$io, zava%aoprijatelje i rod!inu, u!ijao, krao, kockao se, pio, nikada nije iao u crkvu i ismejavao jenjene svete tajne, posle smrti je smatran za sveca i nazvan sveti epeleto. /utinanovele lei u jezi$kom o!rtu 0 epeleto se ispovedi i kae kalu%eru da se redovnoispoveda i odlazi u crkvu i da redovno posti, svoje !ogatstvo razdelio je siromanima izgreio je samo zato to je jednom pljunuo u crkvi i to je kao dete grdio svoju mater.alu%er hvali epeleta z!og njegove po!onosti i pita ga da ga kad umre sahrane umanastiru.3ri$a je ironi$na, tre!a da posvedo$i koliko je do!ar 6ospod !od, koji oprosti i najve*e

grehe.;. dan 0 2ri mladi*a osiromae preterano rasipaju*i svoja do!ra. 9edan od njihovihsinovaca, vra*aju*i se o$ajan ku*i, na!asa na jednog igumana i otkrije da je on ustvarik*i engleskog kralja. na se za njega uda i stri$evima vrati ono to su stra*ili, tako daoni opet postanu imu*ni ljudi. U centru z!ivanja nije jedna radnja ve* nekolikopustolovina (tradicija vitekog i gr$kog lju!avnog romana.=. dan 0 9edan radnik odlazi u enski manastir, pretvaraju*i se da je mutav i ne !azdrav. /vojim izgledom on privla$i monahinje, pa one spavaju sa njim. 4a red do%e imonahinja koja je najstarija me%u njima, igumanija, pa 7azeto progovori da !i iz!egaoda spava sa njom. 7onahinje veruju da se dogodilo $udo i zahvaljuju milosti !oijoj natakvom doga%aju.

". dan 0 +liza!etina !ra*a u!ijaju njenog lju!avnika, on joj se javi u snu i kae joj mestona kom je sahranjen. na kriom iskopa njegovu glavu i stavi je u jednu saksiju sa!osiljkom, i poto je svaki dan nad njom plakala, !ra*a joj tu saksiju oduzmu, te tajadnica u!rzo potom umre. 3ri$a ima elemenata preuzetih iz #olklorne tradicije, iz!alada, romansi i galantne provansalske lirike.

&. dan 0 3ietro 8okamapa po!egne s njolelom i nai%e na raz!ojnike. -evojka uteknekroz umu i do%e u jedan zamak. 3ietra raz!ojnici zaro!e, ali im on umakne i nakonmnogo godina neprilika stigne u zamak u kome je !ila njolela. 2u se ven$aju i vrate u@im (elementi pikarskog romana.'. dan 0 6vido avalkanti, italijanski pesnik i -anteov sagovornik jednom duhovitomopaskom dosko$i nekolicini #iorentinskih plemi*a, koji su hteli da ga nasamare. 3italisu ga ta *e raditi poto !ude dokazao da 8og ne postoji, a on, poto su se tada nalazilina gro!lju, kae im da tu u njihovoj ku*i oni mogu da mu govore ta ho*e (anegdota0avalkanti je hteo da im kae da su oni i druge neznalice, u pore%enju sa njim i drugimu$enim ljudima, gori od mrtvaca, pa su prema tome u svojoj ku*i.

1"


15/43

G. dan0 2o#ino je jedne no*i zaklju$ao vrata i svoju enu ostavio napolju da !i je kaznioza prevaru. ada je na njene mol!e nije pustio da u%e, ona u !unar !aci kamen, i kao daje to!o sko$ila sama. 2o#ino istr$i iz ku*e da je spase, a ena utr$i u nju i zaklju$a se,te njega ostavi pred vratima i estoko ga izgrdi i osramoti, nazivaju*i ga pijancem i

nevernikom.C. dan 0 9edan %ak voli neku udovicu, a ona njega, poto je zalju!ljena u drugog, ostavida celu zimsku no* prestoji na snegu. n ipak kasnije podesi da ona u julu ceo danprovede na nekoj kuli, izloena muvama, o!adima i pripeci.

B. dan 0 )gumanija jednog manastira uhvati jednu kalu%ericu u krevetu sa lju!avnikom,ali u !rzini umesto poveza$e stavi na glavu ga*e svetenika s kojim je spavala. ad jeto zapazila optuena kalu%erica igumanija je oslo!odi krivice i pusti joj da zadri svogalju!avnika.

1D. dan0 3o!edonosni kralj arlo /tariji odlazi kod jednog viteza i tamo se zalju!i ujednu od njegovih k*eri !liznakinja, koja je !ila veoma mlada. ralj se poveri jednomsvom prijatelju, a on ga savetuje da iz potovanja prema gostolju!ivom vitezu sputasvoju strast. @azumni i pemeniti kralj se postidi svoje glupe namere, pa $asno uda o!edevojke za uvaene vitezove i !arone.

Fransoa Ra$le

ransoa @a!le je prvi veliki satiri$ar moderne evropske knj. 4jegovo stvaralatvo

nastalo je kao odraz korenitih promena koje su se krajem 1&. veka izvrile u o!lasti#ilozo#ije, nauke, religije i umetnosti.

U periodu u kom je stvarao ovaj veliki #rancuski humanista, tradicija srednjeg veka jeizgu!ila svoj smisao. )deja o slo!odnom $oveku, koji je apsolutni gospodar prirode idrutva, zamenila je srednjovekovno shvatanje $oveka kao !ojeg sluge, !ez ikakvihindividualnih o!eleja. 4ovi drutveni poredak o!eleen kao renesansa, otro sesuprostavlja apsolutizmu katoli$ke crkve i a#irmisao slo!odan na$in miljenja idelanja, ismevaju*i i negiraju*i one tekovine $ove$anstva koje je svojim idejamanametala crkvena tradicija srednjeg veka. @oman 6argantua i 3antagruel napisan je u$ast velikog i slo!odnog $oveka, a njegova humanisti$ka priroda !azirana je na

ismevanju i degradaciji pojedinih o!lika ljudskog ponaanja.

@a!le se kolovao u #ranjeva$kim i !enediktinskim manastirima,to mu je omogu*iloda se rano upozna sa onim na$inom ivota koji *e se kasnije pokazati kao omiljenipredmet njegove satire. /voje naj!olje delo roman 6argantua i 3antagruel, napisao je1&'".

1&


16/43

)zvori teme i likova @a!leovog romana preuzeti su iz #olklorne tradicije(srednjovekovnih legendi, pripovedaka i kratkih govornih anrova, ali ih je autorpreradio na sasvim originalan na$in. n je ustvari samo pokuao da legendarne hronikeo junaku 6argantui i stvori delo svoga vremena, sa mnotvom realisti$kih pojedinosti odrutvu i prlikama 1'. veka. /vojim idejama ono je potkopavalo crkvenu

srednjovekovnu ideologiju i zato je u vreme u kome je nastalo proglaeno kao jereti$ko.@oman je sklopljen iz " dela 0 prvi deo $ini pripovedanje o ivotu junaka 6argantue, apreostala tri dela imaju za predmet ivotnu istoriju njegovog sina 3antagruela. njiga o6argantui zapravo je rodoslov ovog legendarnog junaka, gde do!ijamo podatke onjegovom ro%enju, kolovanju i ratnim podvizima. 6argantua je sin neukog, alido!rodunog 4ezajeza i majke 6argamele. 4jegovo ro%enje je nesvakidanje i#antasti$no 0 rodio se za vreme jedne goz!e, kad se 6argamela prejela kem!i*a. dmajke je on nasledio gurmanske sklonosti, a od oca e% za vinom. -a se ne !i prepustioraspusnom i dokoli$kom ivotu otac ga daje na nauke. 3oto je promenio nekolikovaspita$a, 6argantua kona$no dospeva u ruke u$itelja 3anokrata, koji ga odvodi u 3arizi upoznaje sa drugim u$enim ljudima. /lue*i se ironijom i sarkazmom, @a!le iznosi

ceo program skolasti$kog o!razovanja kao na$ina da se jedan prirodno o!dareniljudski duh unazadi i zaglupi, s druge strane stoji humanisti$ka koncepcijao!razovanja (u$enje klasi$nih jezika i #ilozo#ije, muzi$ko i #izi$ko o!razovanje, kojauzdie i oplemenjuje pojedince. vi @a!leovi pogledi podudaraju se sa 3latonovimvi%enjem o!razovanog $oveka, sposo!nog da slui zajednici i dravi.

3oto je izneo sve zgode iz 6argantuinog vojni$kog ivota (epizode u kojima seprikazuje od!rana zemlje od neprijatelja $emer0utice @a!le govori o osnivanju2elemske opatije. U ovim poglavljima, dosta je koncepcija @a!leovog idealadrutvenog ivota, nastala kao vrhunac 6argantuinog ( a u stvari pi$evoghumanisti$kog o!razovanja i razmiljanja. 2o je utopijska vizija jednog idealnogmanastira, slika koja predstavlja potpunu suprotnost tadanjih crkvenih ustanova. 3o@a!leu, sre*na ljudska zajednica moe da opstane samo ako u njoj nema nikakvogograni$enja koje je protivno ljudskoj prirodi i $ove$nosti. 2u ivot te$e po prirodnim, ane crkvenim zakonima i sve je preputeno naho%enju pojedinaca. /vi se o!la$e iponaaju onako kako ele, veruju*i jedino u zakon prirode.

7ada je @a!leova koncepcija drutvenog i manastirskog ivota krajnje slo!odna ona jeipak u sprezi sa religijom, a ne protiv nje. U 2elemsku opatiju mogu da u%u samo onikoji su poteni i puni lju!avi za druge. ?icemerima i loim ljudima je tu za!ranjen ulaz.@eligioznost ransoa @a!lea po$iva na ljudskim, a ne na !oanskim zakonima. 3ougledu na @oterdamskog, on je eleo da se hri*anstvo vrati svojim osnovnimna$elima, da se odvoji od crkve i da se rukovodi na$elima humanosti, a ne dogmatskimu$enjima o prolaznosti i nitavnosti ovozemaljskog ivota.

@a!leov roman se !avi pitanjima morala, religije i to sa stanovita slo!odnog $oveka,oslo!o%enog svih srednjovekovnih predrasuda i hri*anskog idealizma. ) mada jenjegovo vi%enje po prirodi utopijsko @a!le je ipak veliki realista. roz usta svog junakai njegove postupke, on se !avi stvarnim pitanjima svog vremena i slika karaktere kojisu tada zaista postojali0seljake, ratnike, intelektualce, svetenike. @a!le postavlja

1'


17/43

pitanja iz svih o!lasti drutvenog ivota i ljudskog delovanja 0 #ilozo#ije, religije,morala, pedagogije, politike. 4jegovo interesovanje zaokuplja ljudska svakidanjica izato !i se moglo re*i da je on jedan od prvih renesansnih pisaca koji je knji. vratioivotu i realnosti.

) na polju jezika @a!le je prekinuo sa starom tradicijom. Umesto uzvienog latinskogkoji je !io jezik crkvenih velikodostojnika, on koristi iv i so$an narodni jezik, a on je iomogu*io humoristi$ke e#ekte romana. 4a po$etku svog romana, pisac je samo!razloio karakteristike svog humora 0 on slui kao oduak i ima oso!a%aju*ukatarzi$ku ulogu, sredstvo je uz pomo* koga se $ovek lake odrava u napornojsvakodnevici. li @a!leov smeh nije sam se!i svrha. n je maska kojom se prikrivastvarnost, sredstvo da se iskau istine koje mogu i da !ole. Humor u 6argantui imazapravo, pedagoku, didakti$ku ulogu, a ispoljava se u razli$itim vidovima 0 kaoironija, satira, groteska, pa $ak i sarkazam. Usmeren je na sve i svakoga, a naro$ito naone pojave $ije je vreme prolo i koje zaustavljaju napredak ljudske misli (skolastika,iskrivljena slika religioznosti, pohlepa vladara 0 sve ono to je negativno i

neusaglaeno sa humanisti$kom #unkcijom pojedinaca i drutva, sa prirodom.6argantua i 3antagruel je roman ponikao na temeljima narodne kulture i narodnihizvora. smehovnim #ormama koje je @a!le koristio u svom delu pisao je ruskiteoreti$ar knji. 8ahtin. n kae da osnovi @a!leovog humora lee u tekovinama tzv.karnevalske kulture, porodi$ne knj. i uli$nog govora. arnevalska atmos#erapredstavljala je nali$je slu!ene, o#icijalne atmos#ere i na ver!alnom planu, imala jespeci#i$an stil, sim!oli$an i podrugljiv.

arnevalski svet je svet naopa$ke i za razliku od slu!enog, on je prizeman, telesan i$ulan. 4jegovo osnovno orue je smeh i to optenarodni i univerzalni, koji jepropagirao jednakost i !liskost me%u ljudima. 2aj karnevalski elemenat, njegov jezik ihumor prikazan je u @a!leovom stvaralatvu. 4jegov roman je prepun slo!odnih izrazai psovki i to u cilju sniavanja i okretanja ka telesnom i materijalnom (8ahtin je tonazvao grotesknim realizmom. @a!le daje aluzije na delove tela (6argantuinoro%enje i na $ulna zadovoljstva (prodrljivost, suprotsavljaju*i ove pojave onome toje gore, to je !oansko i uzvieno. /ve je u @a!leovom romanu spoj nespjivoggrotesknog i izokrenuto naopa$ke, zasnovano na suprotnosti (duh0telo, gore0dole, ivot0smrt. 2u se sudaraju stvarno i #antasti$no, smeno i oz!iljno, groteskno i prirodno.Hiper!olizacija i sim!oli$nost omiljeni su @a!leovi postupci 0 on predstavlja sve onoto odudara od prirodnog i normalnog (priroda je za njega, primarno na$elo ivota izato on slavi ljudsko telo i nagone $oveka.

/a svojom realisti$kom osnovom i satiri$nim uo!li$avanjem @a!le je romanom6argantua i 3antagruel proslavio i uo!li$io ideje humanizma i renesanse, a#irmisao$oveka kao slo!odno !i*e i vratio ga prirodi.

:a #rancusku knji. on je u$inio ono to i @oterdamski za nema$ku i /ervantes zapansku.

1G


18/43

EKSPIR)Stvaralatvo

Eekspir je pisac o kome se najvie raspravljalo u istoriji knji. asnije pisci su ga ihvalili i osporavali (5olter, 2olstoj, +liot, ali mu se svakako mora priznati da je u$inio

revolucionarne promene na polju dramske knj. 4jegova dela su i danas predmet mnogihprou$avanja, a njegovi komadi se i dalje izvode s nesmanjenim interesovanjem. Eekspirovom ivotu se malo zna (najvie se o njegovoj !iogra#iji saznaje u 1B. i ;D.veku. @o%en je u /trast#ordu, u +ngleskoj, !io je sin gradona$elnika koji je z!ogoptu!e da je lovokradica morao da po!egne u ?ondon. 2amo je mladi Eekspirpristupio jednoj pozorinoj grupi i po$eo izvoditi pozorine predstave. 2o je drugapolovina 1'. veka, vreme poznato kao eliza!etanska epoha (karakteristi$na po suko!uprotestantske (anglosaksonske i katoli$ke crkve, kraljica +liza!eta !ila je prosve*enavladarka koja $ini ogromne napore za uspon +ngleske u pomorstvu i trgovini, ali i zaa#irmaciju kulturnog ivota, naro$ito pozorita. +ngleska doivljava procvat renesansne

kulture (ali kasnije nego u drugim evropskim zemljama. 3ozorina umetnost proisti$eiz srednjovekovne tradicije, ali dok su se u srednjem veku predstave izvodile nadvorovima, u +ngleskoj one postaju za!ava i za iroke narodne mase. 8a je to vreme ukulturni ivot zemlje uklju$uje se Eekspir. 3rva svoja dela (epske pesme tmica?ukrecije, 5enera i donis i sonete (tzv Eekspirovske sonete od tri katrena i jednetercine, ukrtenom rimom i duga$ijem razvojem teme nego kod 3etrarke, stvara nasamom po$etku 1G. veka, ve* 1&BC. god. pominje se kao slavan pisac 1&BB. god.osnovan je 6lo! teatar, najpopularnije pozorite Eekspirovog do!a. 3ozornica je !ilakrunog o!lika i sastojala se od tri nivoa koja su lepezasto pore%ane radi !oljeg pogledai akusti$nosti. 2o je !ilo pu$ko pozorite, za iroke narodne mase 0 pozoritedrutvenog karaktera (!ogatai su pla*ali da im se predstave izvode prvatno, nadvorovima. 3ostojale su pozorine trupe 0 glumci su mogli da !udu samo mukarci, pasu oni igrali i enske uloge (otuda u Eekspirovim dramama malo enskih lica i moralisu imati de$iji glas, kostimi su !ili raskoni, ali je scenogra#ija !ila siromana (nije setoliko panje pridavalo e#ektima, koliko radnji i likovima. 2ekstovi drama suneodvojivi od izvo%enja na pozornici, pisani su za izvo%enje a ne za $itanje.

Eekspir je i sam glumeo u svojim predstavama. /iei njegovih drama nisu originalni,#a!ule su poznate od ranije, ali ih je Eekspir tako prera%ivao da je stvarao potpuno novadela. 4apisao je =G drama razli$ite tematike (tragedije 0 9ulije


19/43

delima Eekspir se javlja kao veliki psiholog, genijalan poznavalac $ove$je due, velikimoralista. /ve na sceni, !ilo da je smeno ili tuno, dovodi se u vezu sa karakteromjunaka 0 radnja proisti$e iz njihovog karaktera, iz psihologizacije. 2ome su podre%eni ipostupci junaka, $ija se psiholoka stanja do$aravaju naro$itim jezi$kim sredstvima 0govor kao sredstvo za do$aravanje li$nosti (junaci sami pri$aju o svojim emocijama.

2a jezi$ka upe$atljivost postie se npr. razli$itim govorima, oponaanjem govoraodre%enog kraja, tipa ljudi i njihove klasne pripadnosti (visokoparni, retorski govori(npr. Hamletovo izraavanje dato u jampskim desetercima sa puno meta#ora islikovitosti, to njegovim re$ima daje dvosmisleno zna$nje, ili npr. svakodnevni govorgro!ara u Hamletu, sa o!i$nom leksikom i izraavanjem. U tu svrhu Eekspirupotre!ljava i kovanice, neologizme i nove re$i. 9unaci se, ponaaju u skladu sa svojimkarakterom, o!razovanjem i klasnom pripadno*u, a sve se to izraava putem govora,to poja$ava upe$atljivost dela i pri!liava ga realnosti. ?ikovi su arenoliki, iz svihdrutvenih slojeva 0 kraljevi, plemi*i, vitezovi, sluge, ro!ovi, gro!ari, dadilje, $ak i ludekao pose!na drutvena pojava 0 sve su to upe$atljivi i ivi likovi. Eekspir svoje likoveprodu!ljuje psiholoki (naro$ito negativne likove, zlikovce 0 u 7ak!etu se prikazuje

razvoj od potenog $oveka do zlikovca, u Hamletu njegova neodlu$nost, u ralju ?iru 0sud!ina kralja kao rtve stvarnosti. 2o su li$ne tragedije Eekspirovih junaka, koje sezatim prenose i na njihovu okolinu. !ra%uju se ve$ne ljudske teme, stavljene u krugporodice i drutvenog ivota svakodnevice, prikazuje se kako se porodi$ni ili drutvenimir naruava z!og karaktera jednog od njihovoh $lanova (kontrast ostvaren paralelnimprikazivanjem dvaju porodica, jedne nesre*ne (npr. Hamletove i druge sre*ne (npr.3olonijeve. Eekspirovi stihovi puni su sentencioznosti (lako se pamte, sadre mnotvomudrih izreka i re$enica.

Tra!e"i#e

Eekspirova tragedija pred gledaoce izvodi veliki !roj likova (mnogo vie nego helenskatragedija, ali ona je prevashodno pri$a o jednoj ili najvie dvema oso!ama junaku ijunakinji. @adnja postepeno vodi ka smrti glavnog junaka, ali u se!e uklju$uje iuz!urkani deo ivota koji prethodi smrti i vodi u nju. 2o je, zapravo, pri$a o stradanju izlom udesu koji vode u smrt. 3o pravilu, takva strana nesre*a je uvek neo$ekivana iodudara od ranije sre*e i slave (kad se takva izuzetna patnja i propast svale na junaka, iire*i se sve vie i vie, pretvore u potpuni uas, oni prestavljaju pravi sastojak tragedijei glavni izvor tragi$nih ose*anja, naro$ito saaljenja. od Eekspira se takva tragedijauvek odnosi na ljude visokog poloaja, na kraljeve ili plemi*e, na pravnike u draviili $lanove velikih porodica $ije su sud!ine od javnog zna$aja. 2eke nesre*e u tragedijiproisti$u uglavnom iz radnje, a ona iz postupaka junaka. )zvestan !roj lica stavljen je uodre%ene okolnosti, iz sadejstva njihovih karaktera u tim okolnostima nastaje izvesnaradnja, ta radnja ra%a neku drugu radnju, a ona opet seled*u, dok niz me%uso!nopovezanih doga%aja ne krene neiz!enim tokom propasti. 2u se ljudi pojavljujuprvenstveno kao pokreta$i ili tvorci sopstvenog jada, pa sredite tragedije lei uradnji koja proisti$e iz karaktera, ili u karakteru koji se utapa u radnju Eekspirovetragedije nam predo$avaju kako $ovek sam odlu$uje o svojoj sud!ini. 4i jedan odjunaka, dodue, nije eleo da ih zadesi nesre*a, koja ih na kraju snalazi, ali svi oni(osim 7ak!eta $uvaju*i svoje ljudsko dostojanstvo ili od!ijali da se!e spasu $ine*i

1B


20/43

podlost, ili su joj se, nadmo*noj, suprostavili i herojski podlegli. /vi ti ljudi su stavljenipred pitanje kako da proive svoj ivot. 3re Eekspirovog vremena, odgovor na topitanje glasio je 0 svoj ivot $ovek tre!a da proivi propremaju*i se za onaj svet, zaspas i ivot svoje due. li sada, s propadanjem #eudalizma i opadanjem autoritetacrkve, i$ezavala je i vera u posmrtnu nagradu za !ogo!ojaljivo ivljenje na zemlji,

sla!io je i strah od pakla i ljudi su hteli da im telo na ovom svetu do!ije sve to im onmoe pruiti. 4ova shvatanja dolazila su uglavnom iz )talije, pradomovine renesanse.3roeti tim novim idejama, mnogi ljudi nisu priznavali nikakvo ograni$enje uzadovoljavanju svojih prohteva, osim granica svoje mo*i. Upravo takve ljude slikaEekspir u svojim tragedijama 0 kako su ljudi Eekspirovog vremena eleli da ive do!roi da ostvare svoje ciljeve na ovom svetu, mnogi od njih su savest terali od se!e ($ini to iHamletov stric laudije, a naro$ito 7ak!et. 4i jedan od njih nije sasvim !ez savesti,ali svi su oni reeni da se ne o!aziru na nju. Eekspir prikazuje razne likove sraznovrsnim savestima 0 kod 7ak!eta je to najpre samo savest o podani$kimprijateljskim, ro%a$kim, doma*inskim o!avezama, kod ?ira savest autokrate, koja mudoputa da lii nasledstva i progna k*er koja nije pokazala dovoljno odanosti

suverenom ocu. Hamletova savest je najosetljivija 0 on $ak i suvie misli na svemogu*nosti ishoda, ose*a se odgovornim za ishod svog $ina, za svoje elje i namere. kao to se Eekspirovi likovi menjaju u toku z!ivanja, tako se razvija i menja i njihovasavest 0 preterano skrupuloznom Hamletu ona na kraju nalae da u!ije u!icu, ?iranjegova autokratska savest kasnije mu$i kajanjem z!og njegove svireposti premaordeliji, kod 7ak!eta kao da se ona na kraju svodi na savest ratnika0koja mu nedoputa da podlegne !ez !or!e. /avest ne donosi sre*u ni jednom od Eekspirovihtragi$nih junaka, ni Hamletu, kod koga savest postaje ko$nica za delanje, ni ?iru $ijakraljevska savest tek kroz patnju i ludilo pro!raena u $ove$ansku, ne moe spasitiivot voljene k*eri. Eekspir eli da pokae kako $ovek koji nikako ne doputa da gasavest ko$i i koji dosledno ide svom cilju, neminovno skon$ava okruen strahom imrnjom, naputen od svih i najdu!lje razo$aran u ivot. /vaki tragi$ni junak ima nekusvoju tragi$nu krivicu z!og koje mora da odgovara. Hamletova je 0 njegovakole!ljivost, nastala iz skrupuloznosti, ?irova 0 to je verovao starijim k*erima, a nijeverovao najmla%oj, orelija mora !iti o!eena jer je prema ocu !ila iskrena iz ponosa ijogunstva. /mrt tragi$nog junaka je neiz!ena 0 nju ne zahteva uspstavljanje naruenogkosmi$kog poretka, volja !ogova, niti predodre%enost $ovekove sud!ine (kao uhelenisti$kim tragedijama, ve* volja junaka, njihov karakter, nemanje snage da sesuprotstave svojim sla!ostima i porocima.

Eekspir ponekad prikazuje poreme*ena stanja duha 0 ludilo, mese$arstvo, privi%enja,kao i natprirodne pojave 0 duhove i vetice koji raspolau natprirodnim znanjima. 2enatprirodne sile uvek stoje u najtenjoj vezi sa kareakterom A daju o!eleje unutarnjimporivima junaka i vre ogroman uticaj na njihova psiholoka stanja (zastrauju*eose*anje krivice kod 7ak!eta, podozrevanje kod Hamleta. /ile koje deluju u ljudskomduhu, !ile one do!re ili zle, li$na strast ili !ezli$ni princip, sumnje, elje, o!ziri, ideje,prikazane su kako delaju u ljudima i stvaraju suko!e me%u njima, stvaraju nemire isuko!e u dui junaka. )zdajni$ka 7ak!etova am!icija sudara se sa odano*u irodolju!ljem 7ekda#a i 7elkolma A to je spoljni suko!. li te sile ili na$elapodjednako se !ore i u samoj 7ak!etovoj dui0 to je unutranji suko!.

;D


21/43

6lavni lik Eekspirovih tragedija je uvek neka izuzetna priroda, razli$ita od svojeokoline. 2o su izrazito jednostrane li$nostti, potpuno posve*ene nekoj naro$itoj ideji,potpuno nesposo!ne da se odupru sili koja ih vu$e u tom pravcu, o!uzeti tenjom dacelo svoje !i*e poistovete sa jednim interesom, predmetom, stra*u ili eljom. 2o je

#atalna oso!ina, ali je istovremeno i uzviena 0 kad se ona udrui sa plemenito*u ili saogromnom snagom, li$nost poprima onu veli$inu koja ne po!u%uje samo simpatiju isaaljenje nego i divljenje, strah i strahopotovanje. U ololnostima u kojima se naaotakav junak, njegova tragi$nost, koja je tako%e i njegova veli$ina, ko!na je po njega.n grei zato to dela ili ne dela i njegova pogreka zajedno sa drugim uzrocima odnosimu pogi!iju. 2o je junak koji je ina$e pozitivan, ali svojom sla!o*u ili propustom udatim okolnostima izaziva nesre*u. U tom smislu on je sam uzro$nik svog tragi$nogkraja.

U tragedijama ima i likova koji predstavljaju glas zdravog rzmuma (Horacio uHamletu, luda u ralju ?iru. :a raliku od negativnih likova oni su pasivni posmatra$i i

nisu u stanju da uti$u na tok tragi$ne radnje, ali su nosioci postojanosti i pokazateljinormalnosti u proreme*enom svetu tragi$nih krajnosti. >ak i govor tih likova odudaraod jezika protagonista. -ok re$iti izlivi glavnog junaka o!iluju hiper!olama igrozni$avom retorikom, oni se oglaavaju neukraenim jednostavnim izrazima, a uonome to govore naglasak je stavljen na uo!i$ajeno, na ivotnu stvarnost, na trajnevrednosti kolektivne svesti.

U novije vreme neki kriti$ari pokuavaju da Eekspirov tragi$ni o!razac o!jasnepomo*u antropolokog pristupa. ni smatraju da Eekspirove tragedije odraavajuproces preo!raavanja o!redne tradicije u knjievnu tradiciju. 2ragi$ni junak je ustvarioso!a koja se prinosi na rtvu. /utina tog rtvenog o!reda je u tome to se zlo u jednojdrutvenoj zajednici prenosi na odre%enog pojedinca, a zatim se njegovim unitenjemili progonstvom to zlo iskorenjuje iz zajednice. 2akav o!red uti$e na koklektivnu svestzajednice, pa tako tragedija dovodi do produ!ljivanja gledao$evog ose*anjazajednitva sa !linjima. 5eliki Eekspirovi tragi$ni junaci odrekli su se na$ela ljudskeme%uzavisnosti i odvojili se od normalnog tkiva zajednice. 4jihova propast takoposredno potvr%uje zna$aj zajedni$kih vrednosti.

Hamlet

Hamlet je verovatno naj$itanija drama svih vremena, jedno od najve*ih dela svetskeknji. (mada ima i opre$nih miljenja 0 5olter u 1C. veku naziva je prosta$kom ivarvarskom dramom, kao delo nekog pijanog divljaka, +liot je nazivao umetni$kimpromaajem.

3raizvor Hamleta !ila je jedna istorija iz varvarskih vremena. -anska istorija, nastalaje verovatno u 1;. veku, a koja sadri skoro sve zna$ajnije likove i neke vane delovezapleta Eekspirovog dela. /lede*u verziju pri$e o Hamletu predstavlja jedna anonimnaengleska drama koja nije sa$uvana, a koja se ponekad naziva 3ra0Hamlet, da !i se

;1


22/43

razlikovala od Eekspirove tragedije. 3rvi podatak i Eekspirovoj drami o Hamletu poti$eiz 1'D;. godine iz vremena Eekspirove pune stvarala$ke zrelosti (to se vidi po izvrsnojkompoziciji, po na$inu na koji je vo%en zaplet, po stilu i po karakterizaciji.

?ikovi su veoma raznovrsni i upe$atljivi A pored pripadnika kraljevske porodice, tu su

velikai, studenti, mornari, glumci, dvorani, vojnici prosti gro!ari. /koro svaki od njihima neku individualnu crtu koja je u skladu sa ulogom tog lika u zapletu i s drutvenimpoloajem koji zauzima. /redstva kojima se Eekspir slui za slikanje karaktera vrlo suraznovrsna. 3onekad pri!egava upro*enom postupku opisane karakterizacije (jedan likpri$a o drugom, npr. kada #elija opisuje 3oloniju Hamletovo duevno stanje. 7nogo$e*e, me%utim, Eekspir koristi stilsku karakterizaciju, odnosno variranje na$inaizraavanja prema liku (npr. arhai$ni -uh, uzdrani Horacio, priprosti gro!ari. 2akosam dramski govor i stil postaju projekcija karaktera. Eekspir primenjuje i monolog,koji je najvie vezan za Hamletovu karakterizaciju A monolozi daju du!inu njegovomliku koja se ne !i mogla nazna$iti drugim dramskim sredstvima kao to su tu%ikomentari, dijalozi, ili $isto #izi$ko ponaanje. Hamletova psiholoka stanja iznose se

najvie putem njegovih monologa. 4jihovim uklanjanjem tok radnje ne !i se skoronimalo poremetio, ali !i drama !ila liena nekih najtipi$nijih trenutaka, a Hamlet !iizgu!io svoje unutranje !ogatstvo. arakterne oso!ine likova u drami isti$u se ipomo*u kontrasta sa drugim likovima (npr. Hamlet A ortin!ras, Hamlet A ?oert,Hamlet A Horacio, laudije A stari Hamlet. Eekspir retko koristi samo jedan metodkarakterizacije i naj$e*e svoje likove gradi kom!inacijom raznih postupaka, koriste*i$ak i neka never!alna sredstva karakterizacije (hod, !oja glasa, mimika, gestikulacija,kostimi.

U tom mnotvu ivih i individualizovanih likova Hamletu pripada pose!no mesto. nje u sreditu panje i sve ostale li$nosti su njemu podre%ene. 2o je lik koji je veomasloen, protivre$an i nedoku$iv. /koro uvek je pod teretom nekog snanog ose*anja,pod velikim psiholokim pritiskom, na ivici rastrojstva. 7e%utim, iz primed!i drugihli$nosti i iz njegovih re$i, moe se naslutiti jedna sasvim druga$ija oso!a A Hamletkakav je !io pre nego to je na se!e prihvatio teret osvete (#elija govori o njegovoimvojni$kim sposo!nostima, o!razovanju, mudrosti A !io je uzor svima. 3a $ak i kad gasnalazi tragi$an period njegovog ivota, on povremeno pokazuje nekadananje oso!inesvoje li$nosti. /ve Hamletove oso!ine ispoljene su s toliko psiholokog realizma iizraajne snage da on deluje toliko upe$atljivo kao kakvo stvarno ljudsko !i*e.4ajizraenije crte Hamletovog lika su sklonost ka razmiljanju, ose*ajnost, odvratnostprema enama izazvana ponaanjem njegove majke i #elije, duhovitost, inteligencija,sposo!nost za iskreno divljenje drugima, sklonost ka samoispitivanju isamooptuivanju i visoko razvijena moralna svest. 7e%utim, iako nam pokazuje mnogevidove svoje li$nosti (kroz odnose sa drugima, on ipak skriva li$nost kao celinu.4ajuo$ljiviji primer njegove $udne li$nosti je pro!lem neodlu$nosti. Hamlet odlaeizvrenje onoga to je nauimo A poto se zakleo da *e osvetiti podlo u!istvo svog oca,on dva meseca kasnije prekoreva se!e to nita nije uradio. 3roverivi krivicu svogstrica i zati$u*i ga pri molitivi, on ponovo odlae svoju osvetu, odlazi na put u+nglesku i vrativi se, pristaje na dvo!oj. 2ek u poslednjem trenutku, smrtno ranjen,u!ija zlo$inca. Uzrok tog odlaganja !io je i ostao pro!lem za istraiva$e. 4ajprostije

;;


23/43

o!janjenje je tehni$ko dramaturko 0 po njemu, Hamlet odlae svoj $in zato to ina$ene !i !ilo drame. -a je energi$an i odlu$an, on !i smesta u!io u!icu svoga oca, i drama!i se zavrila ve* posle prvog $ina. :ato je Eekspir od njega morao na$initi kole!ljivca,neaktivnog mislioca, mozgalo. )ma, me%utim, kriti$ara koji tvrde da je Hamlet kadatre!a vrlo odlu$an, hra!ar i e#ikasan (on !ez trunke oklevanja polazi za -uhom, u!ija

3olonija, sakrivenog iza zavese, prema #eliji je uvredljiv i agresivan, iz!avlja se izropstva gusara, pored #elijinog gro!a izaziva ?aerta, i na kraju u!ija samog kralja.Hamlet je u stanju da u$ini sve samo ne ono to je njegov zadatak, samo za jedan $inmu nedostaje energija A za to da u!ije u!icu svoga oca. n nije neaktivan, po svojojprirodi, ve* osvetu odlae iz straha od pakla, jer mu savest ne dozvoljava da izvri taj$in (sam Hamlet vie puta pominje re$ savest. /vest o zna$aju njegovih postupakarazmiljanje o tome ta *e mu taj $in doneti do!ro ili zlo, !lagoslov ili prokletstvo,nagradu ili kaznu 0 to je uzrok Hamletovom kole!anju. 4jemu savest ne dozvoljava daizvri smrtnu presudu koja !i se zasnivala isklju$ivo na iskazu duha. 4jemu je potre!andokaz, i on ga do!ija kad otvori zape$a*enu poruku koju nose @ozenkranc i 6ildensterii kad iz nje sazna da po nare%enju laudijevom on sam tre!a da !ude u!ijen, $im stigne

u +nglesku. 2ek tada Hamlet moe da od!aci sve svoje skrupule i da veruje da jesavreno po savesti da u!ije laudija. -akle, Hmlet nije drama o $ovekunesposo!nom na akciju, to je drama ispunjena Hamletovom !or!om za savla%ivanjeskrupula, koje poti$u otuda to se preuzeti zadatak isuvie poklapa s njegovim li$niminteresom (nasledstvo prestola, s tenjama koje on smatra za se!i$ne i poro$ne, i taunutranja aktivnost, koja dugo spre$ava njegovu glavnu spoljnu akciju upravo jenajplemenitija crta Hamletovog karaktera. 2ek kada je u se!i po!edio $astolju!lje,osvetolju!ivost i li$nu osvetu i postao reen da $asno ispuni svoj $ove$anski zadatak,poto je pregoreo i svoj ivot A tek tada je Hamlet mogao da u!ije laudija.

3ro!lem Hamletovog ludila predstavlja jo jedno pitanje na koje se daju razli$itiodgovori. 3o nekima, Hamlet je sve vreme prise!an i samo se pravi da je lud. / takvomkoncentracijom samo prividnog ludila u skladu je ponaanje -uha s po$etka drame.-uh o$igledno smatra da je to pouzdano sredstvo koje *e Hamletu pomo*i da izvriosvetu, pa zahteva da se Horacio i 7arcelo zakunu da ne*e odati da je Hamletovoludilo samo pretvaranje. li, u toku razvoja radnje, simulirano ludilo postaje Hamletuoduka u nervnoj i duhovnoj prenapregnutosti i njegova nesta!ilnost i nekontrolisanoponaanje ponekad deluju kao da su istiniti. :a vreme izvo%enja predstave Hamlet seponaa neo!i$no, i to je o$igledno deo njegove taktike, jer se nalazi pred o$ima celogdvora. li poto kralj prekine izvo%enje i svi osim Hamleta i Horacija odu, Hamlet seipak ne vra*a u normalno stanje. 4jegovo ponaanje je i dalje $udno, naro$ito upore%enju sa mirnom pri!rano*u Horacija, tako da se njegov neo!i$ni govor i postupcimogu najpre o!jasniti kao povremeno zastranjenje pod pritiskom silne uz!u%enosti.>ini se zato da je Hamletovo ludilo povremeno maska, koju navla$i radi sopstvene!ez!ednosti, a povremeno stvarna nesta!ilnost u kojoj njegov potpuno napeti duhnalazi oduka.

7e%u mnogo!rojnim temama koje se pronalaze u Hamletu, tema glume je jedna odsredinjih 0 ne samo gluma$ka trupa koja dolazi u +lsinor, ve* i ve*ina li$nosti kojimaje Hamlet okruen 0 oni na razne na$ine pokuavaju da prikriju svoja prava ose*anja,

;=


24/43

svoje prave namere, pa i svoju pravu prirodu. ralj laudije ni jednom u tragediji nerazgovara sa Hamletom nasamo, jer je njemu naro$ito stalo da njegov odnos saHamletom !ude odnos jedne javne #igure prema drugoj, dok !i svaki razgovor u $etirioka morao pokazati ta se u stvari krije iza javne uloge koju kralj igra. ) u svom govorulaudije se pokazuje kao glumac, koji smiljeno igra ulogu mudrog dravnika i do!rog

strica, ali i kao retor koji eli da svoje sluaoce, prvenstveno Hamleta, zaseni i o!manesjajno skovanim raskonim #razama. 2ako, kad u svom govoru do%e do najosetljivijeteme, do svog !raka sa 6ertrudom, on kraljicu naziva prvo snahom, zatimkraljicom, i najzad juna$ke zemlje nae naslednicom i tako skriva li$nost o kojoj jezaista re$, iza niza titula.

lasi$nom so#isti$kom vetinom o!manjivanja. laudije saoptava Hamletu da seoenio njegovom majkom. 2u i 6ertruda na svoj na$in glumi, pokuavaju*i dadoga%aje prikrije maskom prirodnog toka stvari. U sceni u kojoj Hamlet i #elijarazgovaraju, i njih dvoje glume 0 o!oje znaju da ih kralj i 3olonije prislukuju i zato seta scena odvija na dve ravni 0 na jednoj je stvarni odnos Hamleta i #elije, na drugoj

odnos koji o!oje glume za one koji sluaju. li re$i koje Hamlet govori nisu upu*enesamo onima koji sluaju iza zavese, one su upu*ene i #eliji. n joj kae da ide umanastir (dvosmislenost re$i nunnernj0manastir i javna ku*a. Hamlet sada glumiludilo, o!ilato se slue*i dvosmislenostima i igrama re$i, ali one su sve upu*ene ujednom pravcu (aluzija na to da je kraljevska postelja -anske postala leite za !lud isramno rodoskrnavljenje i da se i #elija, od $edne devojke, pretvorila u !ludnicu. Uvezi kraljice i kralja Hamlet vidi neto prljavo i animalno, i slike kojima on opisuje taj!rak uglavnom su uzete iz ivotinjskog sveta A

U smrdljivome znoju ivetiPostelje masne, sladiti se tu

I pariti u svinjcu poganom..

Hamlet i #eliju sad stavla na istu ravan na koju se za nega nalaze kralj i kraljica injihov !rak. 3osle javne lju!avne scene sa Hamletom, u kojoj je #elija pretvorena u!ludnicu, ona menja svoje mesto u strukturi drame.

@azenkranc i 6ildenstern glume prijateljstvo i naklonost prema svom drugu izdetinjstva, a ustvari su laudijevi pijuni. U laudijevim rukama oni vie nisu li$nosti,ve* !ezli$ne i uzajamno zamenljive maske ($ak i kralj mea njihova imena.) kada je +lsinor prikazao kao jedno veliko glumite, Eekspir u dramu uvodi praveglumce i time tema glume u drami do!ija svoju drugu stranu i zna$enje. /ada napozorinoj predstavi koju Hamlet prire%uje da !i uhvatio kraljevu savest u klopku, napozornici, vidimo dve vrste glumaca 0 na jednoj strani su oni koji se glumom sakrivaju,a na drugoj oni koji glumom otkrivaju. 3re same predstave, Hamlet daje upustvaglumcima, govore*i im da je cilj glume da ona !ude ogledalo prirode 0 da vrlinipokae njeno sopstveno lice, a poroku njegovu ro%enu slik. no na ta kralj, za vremepredstave reaguje nije samo sli$nost situacije na sceni sa onim to se z!ilo u ivotu, ve*i du!oka istovetnost prirode zlo$inca na sceni i njegove sopstvene prirode sakrivene izamaske lju!aznog strica i mudrog dravnika.

;"


25/43

4ajve*i pro!lem za reditelje i tuma$e predstavlja pojava duha Hamletovog oca u drami.U evropskoj knji. ne doga%a se $esto da neko vodi razgovor sa !i*ima iz drugog sveta0 to je !ilo dozvoljeno diseju, +neju, -anteu, austu. /cena sa duhom Hamletovogoca nije !itna samo z!og otkrivanja zlo$inca, ona je i scena u kojoj su prisutna dva

sveta 0 nejasni svet u kome se nalazimo i jasni svet sa one strane. Eto je najvanije, onanam pokazuje jaz koji postoji izme%u ta dva sveta. ada duh ode, mi znamo da Hamletostaje sam, da *e morati sam da se snalazi i sam da odlu$uje, i da mu niko ne moepomo*i da razazna ta je stvarnost a ta privid. :a Hamleta duh njegovog oca jeo!jektivna, realna pojava, kao neto to stvarno psotoji. 2o je Hamletova veza sadrugim svetom, koja je osnovni uzrok to je on tako mnogo razmiljao o smrti, i oprirodi sveta 0 samo na drugom svetu ljudi postiu ispunjenje prave prirode svoga !i*a iHamlet zato odgovore na ovozemaljska pitanja morala i savesti i trai sa onestrane, u svetu koji mu je duh njegovog oca dopustio da zaviri.

-o vremena kada je po$eo da pie ovu dramu, Eekspir je u potpunosti izgradio svoj

dramski jezik i stil. /til Hamleta se neprekidno menja i moe !iti svakodnevan ineusiljen, kao u razgovoru Hamleta sa straarima, svesno poeti$an, kao u opisu jutra nakraju prve scene, divlje estok, kao u sceni u kralji$inoj odaji, prirodan i neposredan,kao u monolozima. 7nogi izrazi iz Hamleta preli su u svakodnevni govor (!iti il ne!iti, pitanje je sad, ima neto trulo u dravi -anskoj, sla!osti, ime ti je ena.4eke slike se provla$e vie puta u drami (slike raspadanja, zaraze, !olesti, truljenjakao meta#ore trulog dravnog organizma i sumnji koje razdvajaju Hamletovu li$nost.4eke slike imaju $ak i moralnu, eti$ku vrednost.

Hamlet se razlikuje od ostalih Eekspirovih drama i po $estoj upotre!i proze. na jepokazatelj 0 ljudi iz niih slojeva (npr. gro!ari, li$nosti poreme*enog uma (Hamlet utrenucima ludila i #elija poto izgu!i razum, proza se koristi i u pismima, i prozniizraz se sli$no stihovima menja zavisno od konteksta A nekad je jednostavan i prirodan,a nekad vie retori$an.

Kralj Lir

ralj ?ir je napotresnija Eekspirova tragedija. 2o je tragi$na vizija $ovekovog poloajau odnosu na svet, na svoje !linje i na se!e samoga.

3ri$a o kralju ?iru !ila je poznata dugo pre Eekspira (u )storiji !ritanskih kraljeva(1==G. javlja se prva verzija te pri$e, a zatim i kasnije u okviru gledala zavlastodrce (1&G", Holinedove Hronike, u /pensovoj 5ilinskoj kraljici. 6lavniEekspirov izvor !ila je anonimna drama pod naslovom )stinita istorija kralja ?ira,o!javljena 1'D&. ali prikazaivana jo BD0tih godina 1'. veka. U svim pomenutimizvorima ?ir ponovo zado!ija kraljevsku vlast posle vojne po!ede svoje najmla%e*erke. 3osle toga, on vlada neko vreme i umire od starosti, a nasle%uje ga ordelija.asnije, protiv nje ustaju njeni sestri*i i !acaju je u tamnicu, gde se ona u!ija. 7ogu*e

;&


26/43

je da su na Eekspira uticali i neki istorijski doga%aji iz njegovog do!a. U vreme kada jepisan ralj ?ir, mnogim ?ondoncima je !ila poznata sud!ina 8rajana nezija,dvoranina kraljice +liza!ete. 49egove dve starije *erke pokuale su da ga sudskiproglase ludim kako !i se do$epale njegovih poseda, ali najmla%a *erka po imenuordela, zauzela se za njega kod dravnih vlasti. 2a pri$a mogla je pove*ati

Eekspirovo interesovanje za donekle sli$nu legendarnu pri$u o kralju ?iru i dati muideju za ?irovo ludilo o kome nema pomena u njegovim knji. izvorima. Eekspirestoko radikalizuje izvore od Eekspira ?ir nije samo star, nego veoma star, ima CDgodina, samo u Eekspirovoj drami on umire, samo Eekspirovu rdeliju u!ijaju u svimranijim verzijama ona vri samou!istvo. U izvorima ?ir strpljivo podnosi svojunesre*u, a kod Eekspira gu!i razum. /amo kod Eekspira su religiozni elementi takodramati$no redukovani da se i danas vodi rasprava o tome da li je ralj ?ir paganska ilihri*anska drama.

U pogledu strukture ova tragedija pore%ena je sa Eekspirovim komedijama. /cene usredinjim delovima drame u kojima se glavni junak pojavljuje u divljoj prirodi

odgovaraju !oravku protagonista komedije /an letnje no* u zelenom svetu gde sti$unova iskustva i mudriji uvid u pravo stanje stvari. -ruga kompoziciona sli$nost skomedjama jeste postojanje glavnog zapleta (pri$a o kralju ?iru i nezahvalnostinjegovih k*eri i sporednog zapleta ( 6losteru i njegova dva sina. )zme%u ova dva tokaradnje postoji i tematska povezanost Amotiv koji se javlja u glavnom zapletu razvijenje i u sporednom. nalogije su o$igledne u o!a zapleta u sreditu je starac kojipogreno procenjuje svoju decu i ukazuje poverenje onima koji *e ga svirepo izneveriti,o!a starca su iz!a$ena iz ku*e i ostavljena da lutaju, jedan je kanjen ludilom, drugislepilom, i jednom i drugom u najteim trenucima utehu prua od!a$eno dete, i jedan idrugi posle velikih patnji uvi%aju istinu. Uprkos ovako !liskom paralelizmu izme%u dvazapleta, postoji i zna$ajna razlika. -a se drama ti$e samo ?irove sud!ine gledaoci !iose*ali saaljenje samo prema njegovoj li$noj nesre*i. li kada im se predo$e dve takvepri$e koje se deavaju istovremeno onda one postaju o!lici trajnih zakonitosti ljudskogponaanja koje deluju svuda, !ez o!zira da li su u pitanju kraljevi ili podanici, i !ra$naili van!ra$na deca. 2ako tema o za!ludi roditelja, nezahvalnost dece i tragedije starostido!ija iri zna$aj i optu primenljivost.

ko kralja ?ira nalazi se vie zla nego oko ma kog lika Eekspirovih junaka. 3olovina!ritanskih velikaa su oso!e $udovine zlo*e 6onerila, @egana, +dmund, arinval. liipak, ni pozitivni ni negativni likovi, ma koliko !ili upe$atljivi, nemaju ljudskuvitalnost kao junaci drugih tragedija. ni su arhetipske ili simvoli$ne #igure, $ija sepsiholoka i emocionalna sadrina vie naslu*uje nego to je ispoljena u dramskojradnji. 4ajtee je govoriti o samom ?iru. U izvesnom smislu on je i veliki duhovniusamljenik, najpre vlastitom krivicom, jer ne moe da razume ili ne*e da saslua ljudeoko se!e, a potom zato to je poremetio umom. Utoliko dirljivije deluje trenutaknjegovog sastanka s ordelijom kada najzad ulazi u svet me%uso!nog razumevanja itoplih odnosa.

?irovo ludilo postalo je predmet podro!nijeg ispitivanja tek u 1B. veku. omentatori suse ustru$avali da ga analiziraju, smatraju*i, verovatno, da je za to potre!no stru$no

;'


27/43

znanje psihijatara, pa su se uglavnom zadovoljavali usvajanjem i citiranjem njihovihzaklju$aka. 3sihijtri koji su ?irov slu$aj naro$ito ispitivali doli su do rezultata da je?irova !olest u osnovi stara$ka izlapelost, da je ?ir lud ve* od po$etka tragedije (odtrenutka kad je a!dicirao i kad je prognao ordeliku i enta i da njegovo kasnijeozdravljenje nije potpuno, nego samo delimi$no, s izvesnim trajnim de#ektom.

7e%utim, ne moe !iti nikakve sumnje da je Eekspir ?ira zamislio i prikazao kao$oveka izvanredne telesne snage i sasvim izuzetne #izi$ke o$uvanosti u du!okojstarosti, pre !i se moglo sumnjati u sveinu i snagu njegovog duha. 4aviknut da mu seuvek daje za pravo i da se svaka njegova elja zadovoljava, on ne trpi protivljenje. n,dakle, uopte nije sara$ki izlapeo, jer neo!uzdan po svojoj *udi i po ste$enimnavikama, on moe i u starosti da se o!uzda kad ho*e i kad za to vidi potre!u. odnjega nema one za!oravnosti koja je neizostavni pratilac senilnosti, njegovorasu%ivanje kad nije pod uticajem a#ekta, otro i !isto, on je uopte veliki likizvanrednih sposo!nosti, pravi ekspirovski lik. ?ir je uvek !io samovoljan isamouveren, prek, *udljiv a tvrdoglavo uporan pogotovu kad nije !io u pravu, uz to onje i veoma star, ali nije senilan. ada je odlu$io da progna enta, ovaj ppokuava da ga

urazumi i mada ga voli, naziva ga ludim starcem. li, on se prema njemu ne odnosi kaoprema ludaku, nego prema $oveku koji ga je silno razo$arao Aono to je ?ir u$inio nemoe se pravdati nikakviom njegovom neura$unljivo*u. 2ako se sa $ovekom koji sevoli i potuje ne postupa kad je !olestan, kad ga je !olest onesposo!ila, !ilo telesno iliduevno. ada ?ir zaista postane lud i neura$unljiv ent *e mu se o!ra*ati s najve*ommogu*om neno*u kako se to zaista $ini pema !olesnicima, 7ilorde, kako steI3rilegnite pa se odmorite na ovim jastucima.

?ir je autokrata, oli$enje autokratizma.


28/43

2ako%e, ?ir se!e prisiljava da !ude oprezan i o!ziran, kriti$an i nepoverljiv premasamom se!i, a uvi%avan i popustljiv prema drugima, prema onima koji ga vre%aju.ada @egana i njen suprug ne*e da ga prime u ku*u, izgovaraju*i da su !olesni, ?irsamom se!i govori da je prenaglio kad im nije verovao i da mora $ekati, kad se!euverava da je @egana i do!ra i nena, kad se!e primora da ipak pristane na 6oneriline

uslove i da joj se vrati. 2o vie nije nekadanji ?ir. ad ga 6onerila i njena poslugapresre*u s nepotovanjem, on se!i ne doputa da veruje u ono to je video, nego umestonjihove nelju!aznosti okrivljuje svoju cepidla$ku sumnji$avost. doga%aju sordelijom vrlo malo govori, ne*e da govori i ne da ni drugima da mu o tome govore.4i ?uda ni jednom prilikom ne pri$a o ordeliji. n svoju tugu ne pokazuje, nego sepravi veseo, ali se i peva vie nego ikad, prikrivaju*i tko svoj jad. ?ir ne govori oordeliji zato to ga je stig i to se kaje kad se seti nje i toga kako ju je oterao. 2eksada on vidi da nije nepogreiv, da je po$inio strahovitu okrutnost i ludost, i zato se sadsputava, zato je o!azriv strog prema samom se!i, zato je tako izmenjen. 49egovanepravda prema ordeliji 0 to je crv koji ga nagriza, mnogo vie nego nepravda6onerilina i @eganina prema njemu. 7isao o k*erima koje su se ogreile o njega

neminovno vodi ka misli na k*er o koju se on ogreio, koja je otila i koja sad njega spravom mrzi (tako on veruje0ta misao ne moe se u!laiti nikakvim psovkama iprolinjanjem, od njenog nesnosnog pritiska nema oduka, ve* samo !ezizlazno kajanje, teko onome ko se dockan kajeJ ?ir je odagnao ordeliju iz roditeljskog doma, ustranu zemlju,ali iz svoje pameti i svog srca ne moe da je odagna. ) tako ovo dvoje,de$ja nezahvalnost i jo vie, kajanje z!og sopstvene svireposti i nepravde postepenopodrivaju ?irovo duevno stanje. onda iskrsne +dgar, i tek ojava tog skoro golog,naizgled ludog prosjaka jadnog 2oma, koji je za ?ira, onako preruenm potpunistranaslomi ?ira, pomuti ga i rastroji mnogo vie nego to je doiveo od svojihnajro%enijih. 2ada ?ir potpuno poremeti pame*u. 49egovo ludilo nije iz!ilo ni kad seon kajao to se odvojio od ordelije, ni kad se !ojao da *e poludeti z!og !ezdunostidrugih k*eri, nego kad se upitao ta je u sutini $ovek i kad je odgovor koji mu jepriaputala +dgarova pojava ispao verovatno, druga$iji nego to ga je on zamiljao.4ekada se pitanje o tome ko je i ta je ?ir nije ni postavljalo, jer niko nije osporavao daje ?ir veli$anstveni zmaj ( i sam se!e je tako nazivao, $ija je volja zakon za celuzemlju, !ezgrean i nepogreiv. 2o pitanje je ?ir mogao se!i postaviti onda kada mu jeordelija na njegovo pitanje o veli$ini svoje lju!avi prema njemu dala onakoneo$ekivan odgovor, kad mu je pred svima koji su pred njim padali ni$ice, rekla da je ion samo $ovek, jedan od mnogih i da ima i drugih ljudi koji se mogu isto tako voleti.?ir je od!acio ordelijinu istinu, i nju prognao kao hulnika, ali sumnja je ostala. /adaje on zaista o!i$an $ovek, sirotan !ez krava, i svu nesre*u svoje sud!ine, kao uogledalu, vidi u liku !ednog prosjaka. 2ome kome do!acuju milostinju kao psu kostikoga svako prezire i goni. /ve to je ?ir u svom dugom ivotu verovao i $inio sve jesamo jedna strahovita za!luda i o!mana, i jedina stvar za koju se dad jo moe uhvatiti0to je ta gonjena zver, taj pravi $ovek jadni 2oma. 7isli na ordeliju se ?ir i plaionajvie zato to je ona vukla ka pitanju ko je ?ir i ta je $ovek, on je svoje k*eri pitaokoliko ga vole, trae*i jedan odgovor i nikakav drugi, jer taj odgovor je !io tlo na komeje stajao. )pak, negde u dnu svoje due ?ir je ose*ao da je to tlo nesigurno, slutio dasam se!e o!manjuje, da je kralj samo $ovek i da je $ovek samo nemo*an !ednik. :atoga je ordelijin odgovor i uznemirio, toliko to je ga%ao u njegovo najose0tljivije

;C


29/43

mesto, u njegovu hilovu petu. /lomilo ga je pakleno saznanje da on, u svojoj sutininikad nije !io pravedan, premudar i svemogu* kralj, nego nemo*na i nitavna dvonogaivotinja. Uasu tog saznanja ?ir ne moe odoleti ali se ne moe ni pomiriti s njim. nne moe tako lako da se odrekne za!lude u koju je $itav ivot verovao. :ato se unjegovom ludilu vidi neprekidna unutranja !or!a, rastrzanosti rascep, kole!anje

izme%u suprotnih krajnosti, u kome ipak jasno pretee strasno poricanje nemo*i $ovekai njegovog nitavila.

3oto je ?ir doveden ordeliji, po$inje le$enje njegove rastrojenosti i to snom imuzikom. ad se pro!udi ?ir vie ne !esni, jer je nestalo one nekadanje ogor$eneunutranje !or!e. n prvo misli da je umro, da je u paklu privezan za ognjeni to$akkako !i !io kanjen za svoje grehe. ad vidi da je iv, i da je pored njega ordelija, ane neko privi%enje, on o$ekuje otrov od nje, a kad se uveri da ona, dirnuta, pla$e, ?irponizno moli za ooprotaj. 2o vie nije ogor$eni, uvre%eni i osvete eljni ?ir, nitivladalac koji ne odstupa od svojih povlastica. 2o je potiten pokajnik koji ose*a da jenitavan i priznaje da je nemo*an. 4ekadanju megalomaniju veli$anstvenog zmaja

zamenila je mikromanija skruenog, deprimiranog nemo*nika. /cena sa ordelijom jejedna od najpotre0snijih scena u celoj dramskoj literaturi, i kulminiacija dramskogz!ivanja, ta$ka koja se poklapa sa preokretom u ?irovom ludilu n je proao krozpakao i sada se zaputio ka viim i svetlijim s#erama.

3osle scene sa ?irovim !u%enjem i ordeliju susre*emo ponovo tek kao zaro!ljenikeposle !itke u kojoj su pretrpeli poraz. ordelija, !ez o!zira na svoj poloaj trai da sesuo$i sa sestrama, ali ?ir je sada staloen. 3omirio se s onim to ga je snalo, vie neudi za osvetom i jedino mu je stalo do ordelije. 2u vie ne nalazimo ni traga nekeduevne ili umne sla!osti, ni nekadanje neuravnoteenosti i naprasitosti. ?ir je najzadotkrio veliku istinu da veli$ina, mudrost i mo* $oveka nisu u spoljnjem veli$anstvu,nego u njegovoj sposo!nosti da herojski ustraje protiv ne$ove$tva. -a vi se ova novavera mogla usaditi, vera u mo*, mudrost i pravednst nepogreivog kralja moraka je !itirazorena. poto je ona stara vera !ila du!oko i $vrsto ukorenjena u ?irovom !i*u onanije mogla !iti razorena i i$upana !ez tekog poreme*aja, !ez ludila.ona$ni slom ?ir doivljava onda kada izgu!i svoju veliku sre*u, ordeliju, tajstrahoviti udar potpuno je pomutio njegovu svest i ona se gasi. ?ir ne umire od stara$keiscrpljenosti, kao to ni njegovo ludilo nije !ilo posledica senilnosti. ?irovo ludilo naspotresa jer ono nije etapa u duhovnom umiranju jedne li$nosti, nego je nerazlu$an ineophodan deo dramskog, tragi$nog z!ivanja i razvoja ?irovog karaktera, njegovogpreo!raaja od veli$anstvenog kralja u velikog $oveka.

U ralju liru se ose*a uticaj sheme srednjovekovnih moraliteta, kojisu u Eekspirovimdetinjstvu i mladosti !ili jo uvek iva dramska tradicija. ?ir i 6loster predstavljajuljudski rod, ostale li$nosti su nedvosmisleno pozitivne ili negativne (sim!olisuprostavljenih snaga do!ra i zla, koje delaju na sim!oli$nog predstavnika ?9udskogroda. ) ?ir i 6loster se najpre na drugu stranu unitavaju*i zlo u se!i. 5rhuncem?irovog preo!raaja smatra se njegov susret sa ordelijom (ona je sim!ol lju!avi isamoportvovanja, ponekad $ak i tuma$enja i kao sim!ol Hrista, koja mora umreti da !iiskupio grenike.

;B


30/43

9edna izuzetna li$nost koja iska$e iz kompizicione i karakterne sheme moraliteta jeste?uda. na govori u zagonetkama i paradoksima i optro, mada indirektno, komentarieteku*a z!ivanja. ada se u$ini da je pretrpeo on po$ne da pri$a !esmislice i da seludira, ali se iza tog ludiranja uvek ose*a o$ajanje. n ne doputa gledaocima daza!orave ?irovu nepromiljenost, njegove primed!e u stvari odslikavaju ?irove svesne

ili polusvesne misli i ose*anja, koja se ina$e ne !i mogla iskazati dramskim sredstvima.?uda je i vizuelni izraz ludosti koja je staroga kralja navela da podeli kraljevinu iprogna svoju k*er. ?uda je odan ?iru, a li od samog po$etka on ima zrelij pogled nacelu situaciju i od samog ?ira. 4a trenutke, ipak, deluje kao maloumna oso!a, koja sekao dete plai samo*e i mraka i potpuno je zavistan od svoga ujka ?ira iako ga ovajpovremeno kanjava !i$em. ?uda ima i ose*ajnu duu i po$inje da kopni kada je ?irprognao ordeliju. 4estaje sa scene kada ?ir poludi, pa je mogu*e da umire od tuge zaordelijom.

3o nekim teoreti$arima ralj ?ir je jedna od naj!oljih antipastorala u svetskoj knji.(vlada tamno i mra$no raspoloenje i opisi, kao i disharmonija u porodi$nim odnosima

i porodi$na tragedija. 3una je estoke dramati$nosti, nasilja, telesnih i duevnihstradanja, zverske okrutnosti, ali i an%eoske nenosti. !uhva*ene su krajnostidrutvene (kralj0prosjak, i emocionalne (mudrac0luda, moralne (zveri0svetitelji, iemocionalne (ushi*enost0o$ajanje A tako drama prua sloenu sliku $ovekove potpunenitavnosti i velikih mogu*nosti. 4e postoji dosledno razvijena i jasna koncepcijalikova, motivacije nema, zaplet je pun praznina, nema vremenskih i prostornihodrednica, $ime se poja$ava #olklorni i arhetipski karakter drame, verske ideje sutako%e neodre0%ene (pominju se !ogovi, ne!esa, anti$ka !oanstva0koncentrisanjeradnje na ovozemljaski ivot, psihologiju i karaktere ljudi. /til je veoma izraajan,raznovrsan i meta#ori$an (naro$ito su prisutne analogije sa ivotinjskim svetom0pominju se $ak '" ivotinje, ne retki $ak i paradoksalan (crni humor u govorima ?ude,pun o!rta, pore%enja, apsurdnih dosetki i paradoksa.

Ma!et

2ekst 7ak!et je verovatno pripremljena za izvo%enje na dvoru prilikom za!ava u $astposete danskog kralja risitjana " -emsu, 1'D'. god. 3redmet tragedije je uzet izkotske istorje, to je verovatno !ilo zamiljeno kao kompliment ?9emsu koji je !ioopsednut svojom rodnom zemljom i njenom prolo*u. U istom smislu moe se shvatitii uvo%enje vetica za koje se zna da ih je monarh progonio, ispitivao i podvrgavaomu$enju (prve godine svoje vladavine doneo je zakon po kome *e sve oso!e koje se!ave veti$ijim $inima !iti kanjen smr*u. Eekspirov glavni izvor !ila je HolinedovaHronika. )storijski 7ak!et se po!unio u !ici protiv kralja -ankana i prognao ga oko1D"D. god, a posle toga je se!e proglasio kraljem. 5ladao je Ekotskom do 1D&G. kada jepoginuo u !ici protiv 7alkolma. Eekspir degradira i moralno i ljudski istorijskog7ak!eta. n njega i ledi 7ak!et izdvaja kao jedine krivce oslo!a%aju*i 8ankova idruge kotske velikae krivice za zaveru i sau$e*e u -ankanovom u!istvu. 7ak!etovzlo$in je utoliko ve*i ta je kod Eekspira -ankan star i !lag i potovan vladar, kogakrase vrline zahvalnosti i velikodunosti.

=D


31/43

7ak!et je drama upadljivo $istog o!lika ujedna$enog tona i jedinstvene atmos#ere.49ena kompozicija je pregledna, oslo!o%ena suvinosti, a ipak o!uhvatna i smisaona. Ucentru jednostavne dramske strukture su dva lika i jedan $in0radnja prikazujesazrevanje, izvrenje i posledice u!istva -ankana. 3relomni doga%aj deava sesrazmerno (-ankan je u!ijen u drugom $inu, a tome je razlog to Eekspir eli da se

usredsredi na ono to ga najvie interesuje, a to je postepen razvoj posledica u!istva. 4au!ice je usmerena najve*a stvarala$ka koncentracija, pa su z!og takve koncepcijesporedni dramski likovi pri$)$no povrno skicirani. 6lavna panja posve*ena je likusamog 7ak!eta. n je tragi$ni protagonista koji je zlo$inac i u!ica, a po aristotelovskojkoncepciji tragi$nog, negativna li$nost ne moe !iti tragi$ni junak, jer saaljenjeizaziva samo onaj ko nezalueno pati, a strah onaj koji je nama samima sli$an. 7ada sesaivljuje sa zli$inom u!ijanja i svesno srlja iz zlo$ina u zlo$in, 7ak!et ipak imamnoge crte ljudskog !i*a. 4a po$etku drame on je ugledan i $astan velika, meustraivvojskovo%a koi svoju zemlju i svoga kralja spasava od poraza. / te sjajne visine po$injenjegov pad u zlo$in, moralnu pusto i duevni pakao. 2ragedija prikazuje moralno iduhovno propadanje $oveka koji je nekada !io pun mleka ljudske do!rote, i tako

njegova sud!ina izaziva ono katarti$no dejstvo o kome govori ristotel.7nogi Eekspirovi savremenici ovu tragediju tuma$ili su u okviru renesansnogpsiholokog ideala i teorije strasti, kada jednom strast vlastolju!lja ovlada 7ak!etovimrazumom, ona izaziva potpun poreme*aj u njegovom !i*u i nezadrivo ga odvla$i u sveve*i i ve*i zlo$in. 3o tom tuma$enju, 7ak!etova sud!ina je pou$na slika onoga to sedeava kad se narui 8ogom odre%ena hijerarhija u mikrokosmosu i politi$komorganizmu. li shvatiti dramu kao delo s takvim naravou$enijem zna$ilo !i nedopustivoje upropastiti, zanemariti njeno neo!i$no jako delovanje na ose*anja gledalaca i$italaca, Eekspir stavlja 7ak!eta u situacije kkoje same po se!i po!u%uju u gledaocurazumevanje, strepnju, samilost pa i ose*anje sau$esnitva. U strahu da *e !iti otkrivenoono to eli da sakrije, 7ak!et je sve naputeniji, trpi neprekidni pritisak nepo0voljnihokolnosti i neprijateljski raspoloene sredine, pati od nesanice, sa ze!njom o$ekujestarost, neprekidno je mu$en sve*u o !ezizlaznosti svog poloaja i uopte se nosi stekim mislima. 2e teke misli deluju donekle iskupljuju*e uprkos tome to je 7ak!etzlo$inac. 9er on ima samo zastranjenu, a ne a!normalnu moralnu svest, a ulogu krvnikaniti prima niti snosi lako. 49egova drama je drama $oveka koji se, kao i svi normalniljudi, gnua u!istva, a ipak postaje u!ica. 49egovo trpljenje je toliko da on pati odsvojih rtava, a to je tako sugestivno predo$eno gledaocima da oni njegove patnjeprimaju kao iskupljene, pa $ak na trenutke i saose*aju sa zlo$incem. Kele*i da 7ak!etato vie pri!lii gledaocima, Eekspir je pose!nu panju posvetio njegovim govorima,koji su puni snanih i !ogato asocija0tivnih stihova. 2o se naro$ito odnosi na njegovemonologe, koji na gledaoca prenose, vie pesni$kim slikama nego doslovnimzna$enjem re$i, 7ak!etova psihi$ka stanja i njegove uz!urkane misli. Eekspir prkazujekako se zlo s naporom pro!ija iz du!ina ljudskog !i*a do svog ostvarenja uspoljanjem, #izi$kom $inu zlo$ina. 3ripreme za izvrenje prvog zlo$ina proteu na viepo$etnih scena, koje prikazuju nastanak zamisli o u!istvu, 7ak!etov uas to u se!iotkriva takve zle porive, snane spoljanje podsticaje, koi delaju na njega (vetive, ledi7ak!et, njegov sve sla!iji otpor i kona$no opredeljenje za zlo$in. ada se upu*uje dau!ije svog usnulog gosta, 7ak!et polazi kao uklet $ovek, a to u!istvo je zapravo i

=1


32/43

najhra!ije delo koje on $ini. 3osle toga po$inju strah i svest o tome da vie nikada ne*e!iti pomiren sa so!om. 7ak!et srlja u dalja u!istva ili zato to je gonjen strahom ilizato to ono to je u njemu ljudsko !rzo odumire. /voju slede*u paklenu odluku, dau!ije 8ankova i njegovog sina, on donosi sam, !ez spoljanjih #aktora, podsticaja, i !ezunutranje !or!e. U!istvo -ankana je samopreo!raavaju*i $in posle koga 7ak!et i ne

pokazuje elju da se vrati na put do!ra. 49egov drugi susret sa veticama nije, kao prvi,slu$ajan0u!ica sada sam odlazi da potrai ne$astive sile. 3okolj 7akda#ove ene i decepokazuje 7ak!eta kao zver u ljudskom o!li$ju, a u 7akda#ovom opisu stanja uEkotskoj. 7ak!et je vi%en kao apokalipti$no zlo od kog krvari cela zemlja.

U svojim razmiljanjima o ledi 7a!et, komentatori su dugo !ili prili$no jednodunikorz dva veka smatrali su je %avolom u liku ene. U tom smislu naro$ito je to zna$ajannjen prvi monolog, koji po$inje poto je pro$itala 7ak!etovo pismo, a nastavlja sepoto joj je glasnik javio -ankanov dolazak. 5rlina je za nju ostvariti svoje elje neprezaju*i od toga da se izvri pakost i podvala. 7ak!etova priroda je suvie !laga, paona smatra da je njen zadatak da mu u duu ulije pakost i zlo!u koju mora da ima jedan

$astolju!ljivi vladar. /aznavi od glasnika da *e joj se uskoro pruiti jedinstvena prilikada zadovolji svoju am!iciju ona prikuplja svoje mo*i da !i dorasla tom velikomtrenutku, i priziva vie sile, sile zla da joj u tome pomognu. 49u proima neo!uzdanaelja i tvrda reenost da svoju elju ispuni po svaku cenu, da ukloni sve to !i moglopredstavljati prepreku, da se oslo!odi i svakog ose*anja, svake $ove$nosti ili enskosti./urovija je od listemestre ili 7edeje. 3re svega nagovara mua na zlo$in. 3ored togato raspaljuje njegov muki ponos, podsmevaju*i se njegovim skrupulama, koje nazivakukavitvom, ona mu uskra*uje i svoju lju!av sve dok se on ne dokae time to *epostupiti po njenoj volji. 7ak!et se, izgleda, pred njom jedanput nepromiljeno zakleoda *e u!iti -ankana0verovatno ne misle*i oz!iljno, ona ga sad podse*a na tu zakletvu iopet ga prekoreva, govore*i kako mukarac tre!a da odri datu re$, kako !i $ak i ona,ena, to u$inila da je na njegovom mestu. posle u!istva, kad je 7ak!et toliko klonuoda vie ne pomae ni ulivanje njenog duha u njegov, ona sama odnosi noeve kojima jezlo$in izvren i svojim rukama namae zaspale straare krvlju s lea. li, uskoro posleu!istva -ankana, njena u!ila$ka i podstreka$ka priroda se menja. 2o vie nije uzorneustraivosti, ona hra!ra ena, kojom je 7ak!et !io zadivljen, ona sada saose*a sa

Documents

Opsta 2 Humanizam i Renesansa