Organizacija nervnog sistema

8/4/2019 Organizacija nervnog sistema

http://slidepdf.com/reader/full/organizacija-nervnog-sistema 1/12

Nervni sistem regulišesložene funkcije u

organizmu Nervni sistem je glavnisistem za interakcijuorganizma sa okolinom.

Osnovni funkcionalnielement je nervna ćelija(neuron ).

Impulsi se prenosehemijskim putem

Impulsi se prenose sa jednog na drugi neuronpreko sinapse.

Sinapsa

Dendriti

Dvatipa ćelija:

1. Nervne ćelije (neuroni) (Funkcionalne ćelije)2. Potporno tkivo (neuroglia)

12

Funkcionalna i strukturna jedinica nervnog sistema. Specijalizovane ćelije koje mogu da prenose nadražaje

(informacije) 7 mµ - 120 mµ (Najveće su Purkinjeove ćelije malog mozga,

Betzove ćelije u kori velikog mozga) Delovi neurona:• Telo ćelije (corpus neurale; soma)

• Jedan ili više tankih nastavaka, neurita (axon)• Više kratkih nastavaka, dendrita (dendriti)

Sadrži jedro i većinunormalnih organela.

Sadrži hromatin – nislova telašca

Tela neurona uCNS-u grade sivumasu (jedra Ilikora)...

Akson polazi od tela neurona Neuroni imaju po jedan akson. Završna račva – telodendron Duž aksona prenosi se talas depolarizacije nakon

aktivacije neurona.



Većina neurona ima jedan akson – čija dužinamože biti i do 1m.

Često se grana (collaterala ). Svaka kolaterala može da se završi račvom -

telodendron.

Tanki, kratki, razgranati

nastavci neurona (do 20 nabroju), čija je glavna funkcijada prime pristigle impulse.

Imaju istu građu kao i teloneurona.

Oni efektivno povećavajupovršinu neurona i, samimtim, njegovu mogućnost daformira sinapse sa drugimneuronima.

KLASIFIKACIJA NEURONA

Motorni neuroniInterneuroni

Senzorni neuroni(npr. u retini)

Senzorni neuroni(npr. u PNS-u)

MULTIPOLARNI BIPOLARNI UNIPOLARNI

Predstavlja snopnervnih vlakana( neurona) kojiprenose istu vrstunadražaja ili imajusličnu funkciju.

Tela aksona kojiformiraju živacleže u jedrima umozgu iliganglionima.

Aksoni su u nervugrupisani usnopove ili

fascikuluse.

Fasciculus Axon

Mnogobrojnećelije u nervnomsistemu;

Potporna, zaštitna

i nutrutivna uloga sa neuronima su u

odnosu10 : 1

razlikuje se 6tipova potpornihćelija, od kojih su4 tipa u CNS-u.



1. Astrociti

Brojni su Zvezdastog oblika funkcija u transferu nutriensa u CNS-u; formiraju ožiljno tkivo; povezuju neurone sa krvnim sudovima uključeni u formiranje hemato-encefalne barijere.

Astrocytus

2. Mikroglija Specijalizovane imune ćelije

koje se ponašaju kaomakrofagi u CNS-u.

Uklanjaju oštećene ćelije

3. Ependimne ćelije Niske, prizmatične epitelne

ćelije, koje oblažu moždanekomore i centralni kanalkičmene moždine.

2

3

4. OligodendrocitiSvojim nastavcimase omotava okoaksona i formiramijelinski omotač kojiobezbeđujeelektričnu izolacijuneuronimau CNS-u.

Štiti neuron / elektični izolator neurona Povećava brzinu transmisije impulsa

(od 1 m/sec do 150 m/sec)

Funkcionalna veza izmeđudva neuronaOmogućava prenos impulsasa jedne na drugu ćelijuImpulsi se prenose hemijskimputem

Supstanca koja prenosiimpulse je neurotransmiter

Sinaptičkapukotina

Presinaptičkizavršetak

Postsinaptičkizavršetak

Supstance kojeomogućavajuprenos im pulsa sa

neurona na neuron Ekscitatorni

podstiču prenos(ach, adrenalin,noradrenalin)

Inhibitorniusporavaju prenos(GABA, glicin)



PODELA NERVNOG SISTEMA

Nervnisistem

CNS

PNS

Mozak

Kičmenamoždina

Somatskinervnisistem

Autonomninervnisistem

Aferentna(ushodna)

vlakna

Eferentna(nishodna)

vlakna

Aferentnavlakna

Eferentnavlakna

Parasimpatičkinervnisistem

Simpatičkinervnisistem

Somatski

nervni sistem

inerviše

poprečnoprugast

e mišiće (skeletni

mišići) i funkcioniše

pod uticajem

volje.

Autonomni

(vegetativni) nervni

sistem

funkcioniše samostalno,

bez uticaja volje

Reguliše rad tkiva i

organa

Kontroliše sekreciju žlezda

1/14/2009 21

Sastoji se odživaca iganglija

OPOPŠŠTA(GENERALNA)TA(GENERALNA)nalanalazze see se u spinalnim i u mou spinalnim i u možždanim (kranijalnim) nervima, a to su:danim (kranijalnim) nervima, a to su:

OpOpššta (ta (GGeneralna)eneralna) SSomatoomato EEferentnaferentna – – GSEGSE

OpOpššta (ta (GGeneralna)eneralna) SSomatoomato AAferentnaferentna – – GSAGSA

OpOpššta (ta (GGeneralna)eneralna) VVisceroiscero EEferentnaferentna – – GVEGVEGVEGVE -- PSY iPSY i GVEGVE – – SYSY

OpOpššta (ta (GGeneralna)eneralna) VVisceroiscero AAferentnaferentna -- GVAGVA

POSEBNA (SPECIJALNA)POSEBNA (SPECIJALNA) – – nalaze se samo u monalaze se samo u možždanimdanim žživcimaivcima

Posebna (Posebna (SSpecijalna)pecijalna) SSomatoomato AAferentnaferentna-- SSASSA((SAMO U N. VESTIBULOCOCHLEARISSAMO U N. VESTIBULOCOCHLEARIS--U VIII)U VIII)

Posebna (Posebna (SSpecijalna)pecijalna) VVisceroiscero AAferentnaferentna-- SVASVA(za ukus(za ukus – – nalaze se u: VII, IX i X nervu)nalaze se u: VII, IX i X nervu)

Posebna (Posebna (SSpecijalna)pecijalna) VVisceroiscero EEferentnaferentna-- SVESVE(za mi(za miššiićće nastale od II i IIIe nastale od II i III šškr kr žžnog lukanog luka – – mimišš. lica, mastikatorne,. lica, mastikatorne,mekog nepca,mekog nepca, žždrela i grkljana. Nalaze se u V, VII, IX, X i XIdrela i grkljana. Nalaze se u V, VII, IX, X i XInervu)nervu)



1/14/2009 25

I – nn. olfactorii

II- n. opticus

III- n. oculomotorius

IV- n. trochlearis

V- n. trigeminus

VI- n. abducens

VII- n. facialis

VIII-n. Vestibulocochlearis

IX- n. glossopharyngeus

X- n. vagus

XI- n. accessorius

XII- n. hypoglossus

1/14/2009 29

XII XI

X

IX

VIII

1/14/2009 30

Pons(nuclei nervorum cranialium)

VIII

VII

VI

V



Senzorijalni živac koji prenosi utiske mirisa iz sluzokože nosa

Senzorijalni živac

Prenosi vidne utiske iz oka

MotorniMotorni žživacivac InerviInervišše vee veććinu miinu miššiićća pokretaa pokretačča oa oččneneJabuJabuččiceice Ima i parasimpatiIma i parasimpatiččka vlaknaka vlaknaza m. Sphincter pupillae i m. Ciliarisza m. Sphincter pupillae i m. Ciliaris

MotorniMotorni žživacivac

InerviInervišše gornji kosie gornji kosi

mimiššiićć ooččne jabune jabuččiceice

Grane:Grane:

n. ophthalmicus V1

n. maxillaris V2

n. mandibularis V3

Grane

1. N. ophthalmicus – V1

2. N. maxillaris – V2

3. N. mandibularis – V3

Ganglion trigeminale

Senzitivni ganglion



Senzitivna grana

Inerviše:

Očnu jabučicu Suznu žlezdu

Gornji očni kapak

Kožu čela

Sluzokožu nosne

duplje

Sluzokožu

frontalnog,

etmoidalnog i

sfenoidalnog sinusa

Parasimpatički ganglion

Pridodat V1

U njemu se prekidaju parasimpatička vlakna III koja inervišu m.

sphincter pupillae i m.ciliaris

Senzitivna grana

Inerviše: Kožu obraza, gornje

usne i donjeg očnog

kapka

Sluzokožu nosne

duplje, maksilarnog

sinusa

Sluzokožu mekog i

tvrdog nepca

Zube gornje vilice


Pridodat V2

Prekidaju se vlakna za

inervacijuSuzne žlezde

Nosnih žlezda

Nepčanih žlezda

Mešovita grana

Motorna vlakna inervišu:Mišiće žvakače

Neke nadhioidne mišiće

Senzitivna vlaknainervišu:

Kožu brade i donje usne

Kožu obraza i

slepoočnog predela

Deo ušne školjke,

ušnog hodnika i bubne

opne

Sluzokožu jezika, poda

usne duplje

Zube donje vilice


Pridodat V3

U njemu se prekidaju p-sym vlakna IX za parotidnu žlezdu



Parasimpatički ganglioniPridodati V3

U njima se prekidaju p-sym vlakna zaGl. Submandibularis i gl. sublingualis

Motorni živac Inerviše spoljašnji mišić ,

pokretač očne jabučice

Mešovit živac

Motornim vlaknimainerviše› mimične mišiće lica

› neke nadhioidne mišiće

P-sym vlaknima inerviše› suznu žlezdu

› nosne i nepčane žlezde

› podjezičnu i podvičičnužlezdu

Gustoreceptornavlakna prenose utiskeukusa› sa prednjeg dela jezika

Senzorijelni živac

Prenosi utiske ravnoteže

i sluha iz unutrašnjeg uva

Mešovit živac

Motorna vlakna inervišu stilohioidni mišić

mišiće ždrela i mekog

nepca

Senzitivna vlakna inervišu

sluzokožu ždrela

mekog nepca

zadnje 1/3 jezika

nepčani krajnik

P-sym vlakna inervišu

parotidnu pljuvačnu

žlezdu

Gustoreceptorna vlakna

inervišu Gustativna telašca

zadnjeg dela jezika



Mešovit živac

Motorna vlakna inervišu mišiće ždrela mekog

nepca i grkljana

Senzitivna vlakna inervišu sluzokožu ždrela mekog

nepca i grkljana

Deo moždanica,spoljašnjeg uva i bubneopne

P-sym vlakna inervišu srce

glatku muskulaturu i žlezdedigestivnog i respiratornogtrakta

Gustoreceptorna vlakna za zadnji deo usne duplje i

koren jezika

Motorni živac

InervišeSternokleidomastoidni i trapeznimišićMišiće ždrela, mekog nepca i

grkljana

Motorni živac

InervišeMišiće jezika

1/14/2009 52

1/14/2009 53

KiKiččmenimeni žživciivci ((nn. spinales nn. spinales )) --

31 par 31 par

-- Vratnih 8 (C1Vratnih 8 (C1 – – C8)C8)

-- Grudnih 12 (Th1Grudnih 12 (Th1 – – Th12)Th12)-- Slabinskih 5 (L1Slabinskih 5 (L1 – – L5)L5)

-- Krsnih 5 (S1Krsnih 5 (S1 – – S5)S5)

-- TrtiTrtiččnini 11 – – Co1Co1

Pravac korenova kiPravac korenova kiččmenihmenih

žživacaivaca sve kosiji odozgosve kosiji odozgo

naninanižžee

1/14/2009 54

Horizontalni u vratnom i sve strmijiHorizontalni u vratnom i sve strmiji

naninanižže, vertikalni u zavr e, vertikalni u zavr ššnom delunom delu



31 PAR:

NN. CERVICALES(C1 – C8)

NN. THORACICI(T1 – T12)

NN. LUMBALES(L1 – L5)

NN. SACRALES(S1 – S5)

N. COCCYGEUS(Co)

Nastaje od prednjih grana C1-C5

živca

Motorne grane inervišu Dijafragmu

(n. phrenicus )

Podhioidne mišiće

(ansa cervicalis )

skalenske mišiće

prevertebralne mišiće

trapezni mišić

SCM

Senzitivne graneSenzitivna vlaknainervišukožu vrata

- N. auricularis magnus

- N. occ ipitalis minor

- N. transversus coli

- Nn.Supraclaviculares

Punctum

nervosum

coli

Nastaje spajanjem•Prednjih grana C5-Th1

Bočne grane

Za mišiće

ramenog pojasa

Završne graneinervišu mišiće i kožuslobodnog dela ruke

› n. medianus

› n. musculocutaneus

› n. ulnaris

› n. cutaneus brachi medialis

› n. cutaneus antebrachimedialis

› n. axilaris

› n. radialis



Prednje graneTh1-Th12 živaca

Inervišu mišiće i kožu

grudnog koša

zidova trbušne

duplje

Inerviše mišiće ikožu karlice islobodnogdela noge

PARS LUMBALIS

Th12, -L1 - L4

PARS SACRALIS

L4 i L5 – truncus

lumbosacralis

S1, S2, S3 i S4,

S5 – n. Pudendus

Co1 – n. coccygeus

Parslumbalis

Parssacralis

Nastanak

Prednje grane Th12, L1-L4

BoBoččne grane:ne grane:Za miZa miššiićće zadnjeg zidae zadnjeg zidatrbutrbuššne dupljene duplje

ZavrZavrššne grane:ne grane:••N. IliohypogastricusN. I liohypogastricus••N. IlioinguinalisN. Ilioinguinalis••N. GenitofemoralisN. Genitofemoralis••N. Cutaneus femorisN. Cutaneus femorislateralislateralis••N. ObturatoriusN. Obturatorius••N. FemoralisN. Femoralis

Nastanak:

••Truncus lumbosacrais (L4, L5)Truncus lumbosacrais (L4, L5)

••S1S1--S5S5



N. gluteus superior N. gluteus superior

N. gluteus inferior N. gluteus inferior

N. musculi piriformisN. musculi piriformis

N. musculi obturatorii interniN. musculi obturatorii interni

N. musculi quadrati femorisN. musculi quadrati femoris

N. cutaneus femoris posterior N. cutaneus femoris posterior

N. ischiadicusN. ischiadicus

Najveći živac čovečijegtela

Inerviše mišiće-zadnje lože buta-m adductor magnus

Završne grane-n tibialis-n. peroneus communis

Inervišu mišiće i kožupotkolenice i stopala

Documents

Organizacija nervnog sistema